PALUBA

ISTORIJA VOZILA MARKE RAF (Rīgas Autobusu Fabrika )

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Riga, grad u Letoniji, bio je važan grad S.S.S.R. jer  je omogucavao izlazak na Baltičko more i Atlantski okean. Letonija je usla u sastav S.S.S.R. 1944.godine, kada se završila nacistička okupacija zemlje. Glavni grad Riga je bio vekovima napredan grad i poznat po svojim resursima, industriji i trgovini. Nakon ulaska u sastav SSSR, Sovjeti su oslanjajuci se na materijalne i ljudske kapacitete Letonije, otvorili fabriku kombija i autobusa RAF, ili Riga Autobus Factori (Latvanski: Rīgas eksperimentālā autobusu fabrika) u Jelgavi. Vozila nastala u fabrici RAF su se isključivo za koristila za komunalne i tranzitne usluge.

Tokom sovjetskog perioda, RAF i UAZ su bili jedini proizvođači kombija i minibuseva u Sovjetskom Savezu. RAF vozila i autobusi su koristili samo državna preduzeća, najčešće kao vozila hitne pomoći i za javni prevoz. Fizičkim licima nije bilo dozvoljeno da ih poseduju, jedini izuzetak je bio za porodice sa najmanje petoro dece.

Danas, fabrika RAF je zatvorena a većina vozila je nestala i nije u upotrebi. Preostali primerci služe kao muzejski eksponati za podseća na ne tako daleku sovjetsku prošlost u Letoniji.

Posle zavrsetka Drugog svetskog rata, jedan od prvih zadataka bio je da se obnovi letonska privreda. Razne radionice su pristupile neorganizovanom popravljanju trofejnih automobila iz rata. U februaru 1947.g. letonsko rukovodstvo odlučilo je da uspostavi radionicu Rīgas eksperimentālo fabriku (REF), koja je ubrzo postala eksperimentalna Rīgas eksperimentālajā autobusu fabrikā (REAF).

Međutim, do sredine 1949.g. rad na proizvodnji automobila još nije bio počeo, kada da je Staljin izdao naređenje da za obeležavanje godišnjice Oktobarske revolucije u Moskvi fabrika isporuči dva proizvedena automobila. Grupa inženjera i tehničara počela je eksperimentalnu pripremu modela, tako da su u Moskvu poslate samo fotografije. Uz saglasnost Staljina rok za proizvodnju automobila je pomeren za godinu dana. Za realizaciju automobila potrebni auto delovi i podsklopovi proizvedeni su od strane fabrike GAZ.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

U jesen 1950. godine napravljena su dva "REAF - 50" prototipa - kabriolet i kupe, ali zbog strukturnih nedostataka i slabosti, komisija u Moskvi nije ih prihvatiti za proizvodnju, tako da je dalji rad prestao.

Godine 1949., letonski drzavni vrh je počeo da se suočava sa poteškoćama u razvoju autobuskog saobraćaja zbog hroničnog nedostatka autobusa. Stoga je Letonsko ministarstvo transporta nalozilo fabrici  Riga auto popravke №2 da pokrene  proizvodnju autobusa srednjeg kapaciteta. Zajednickim radom Riga auto popravke №2  i Rīgas eksperimentālo fabriku (REF) nastojalo se da se pokrene proizvodnja. Zajednickim radom nastao je autobus "REAF - 651" koji je zapravo bio model  "RZA - 651" a prototip se razlikovao samo po detaljima dizajna.
 
[attachment=1]

Tokom 1953.g. su napravili prvih 25 autobusa. Masovnija proizvodnja autobusa otežana je zbog nedovoljnih proizvodnih kapaciteta i ograničene povrsine proizvodnih pogona.

U junu 1954.g. fabrika je je preimenovana u Riga eksperimentalna fabrika autobusa (letonski: Rīgas eksperimentālā autobusu fabrika), a proizvodi su nosili skracenu oznaku RAF. Tako je fabrika postala glavni sovjetski proizvođač minibusa.


RAF-ov prvi proizvod je bio RAF-251, lokalni autobus sa 22 sedišta, zasnovan na kućištu GAZ-51, sa telom od drveta i metala. Proizvodio se u putnickoj i teretnoj verziji.

[attachment=5]

U drugom kvartalu 1955. godine u fabrici je okupljena grupa strucnjaka radi izrade eksperimentalnog autobusa RAF-251. Autobus je zasnovan na šasiji kamiona GAZ-51, ali da bi se postavila nova karoserija, kamion je prošao značajne promene. Okvir automobila produženje  napred i pozadi, a za upravljanje autobusom volan je pomeren značajno napred, osovina je skraćena i postavljena skoro vertikalno.
Papuča kvačila, kočnice i gasa, kao i upotreba poluge menjaca i ručne kočnice takodje su pomerene napred. Zbog povećanog opterećenja na prednjoj osovini (u poređenju sa opterećenjem na GAZ-51 osovine) ojacano je vesanje dodavanjem dve opruge.

[attachment=1][attachment=2]

Karoserija-telo autobusa napravljeno je od drveta i plastificiranog lima sa obloženim vodootpornim kartonom. Pod je  stavljen od iverice debljine 15 mm i pokriven sa linoleumom. Plafon je takodje uradjen od ukrašene iverice, kaširane i ofarbane u belu boju. Na svim uglovima karoserije postavljeni su zakrivljeni prozori cime je postignuta dobra vidljivost u kabini. Velicina stakla bočnih prozora je smanjena. Ventilacija unutrasnjosti je obezbedjena sa dva “luftera” na krovu autobusa cime je obezbedjen dovod vazduha u autobus.
Motor je postavljen u delu kabine vozača, sa njegove desne strane, sto je zbog buke značajno pogoršavalo uslove njegovog rada. Pristup motoru,  je realizovan preko poklopca motornog prostora.

[attachment=3][attachment=4]

Autobus RAF 251 proizvodio se u periodu 1955-1958.godine. Kapacitet mu je bio 29 putnika, broj mesta - 22..  Pogonio ga je sestocilindricni benzinski motor, zapremine 2.445 cm3, snage 70KS. Rezervoar za gorivo 60 litara. Potrošnja je bila 27 litara/100 km ... Maksimalna brzina dostigla 70 km /h. Tezina autobusa  4040kg.
Za ulazak i izlazak iz autobusa imao je dvoja vrata (prednja, zadnja). Generalno unutrasnjost kabine sto se tice opreme je bila minimizovana sa opremom.

Nista nije moglo sprečiti pažnju vozača od puta i voznje.

Modifikovana verzija RAF 251S  ("служебный -sluzbeni") imao je jedna krilna vrata i 27 (26+1) sedišta.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Verzija RAF 251T (Такси грузовое)je teretna verzija (kombi), koja je imala nosivost od 14 putnika i 800 kg tereta.Pristup putničkoj kabini je realizovan putem jednokrilnih vrata na desnoj strani, a za pristup prtljažnom prostoru obezbeđena su dvokrilnavrata  otpozadi u zadnjem zidu.

[attachment=1][attachment=2]

Pored navedenih, na bazi modela RAF 251T, nastao je i model RAF 251 P (Пикап).
   
[attachment=1][attachment=2]

Ukupno je proizvedeno 1460 primeraka modela RAF 251.

RAF 10

Godine 1957, strucnjaci RAF-a su upoznati sa Wolksvagenovim  minibusevima pa su odlučili da i oni u svojoj fabrici organizuju proizvodnju minibuseva u Rigi. Glavni inženjer fabrike Laimons Kleg i grupa dizajnera pokrenula je snažniu inicijativu za proizvodnju prvog minibusa pod nazivom RAF-10. RAF-10 je izgrađen na platformi automobila GAZ-M20 "Pobeda" verzije karavan i imao je 10 mesta (otuda oznaka 10 u nazivu). Imao je 2.4L motor koji je razvijao 70KS. Predstavljen je javnosti u čast VI Svetskog festivala omladine i studenata u Moskvi 1957.godine, gde RAF 10 dobija novo ime "Festival".

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Iste godine pocinje i serijska proizvodnja.

U skladu sa trendom kasnih 50-tih, na bocnim stranama krova ugradjivani su krovni prozori, četiri sa svake strane. Originalna karoserija izazvala je dosta pritužbi od strane korisnika pa je 1958.g. promenjena. Automobil je dobio motor od GAZ-21 "Volga". Motor je bio montiran iznad prednje osovine, a njegovo kućište se nalazilo između vozača i suvozača.

[attachment=4]

Nekoliko meseci kasnije, 20. Novembra 1958.g. Rīgas eksperimentālā autobusu fabrika je počela proizvodnju nove verzije kombija. Nova verzija je imala napredniju karoseriju i bolji system hlađenja motora. Kapacitet putnika je ostao ista. Od svog prethodnika razlikovao se po novoj lokaciji farovi i dizajnu maske.

Tako RAF-10 "Festival" – postaje prvi sovjetski minibus, koji je serijski proizveden.

RAF 08
Godine 1957. inzenjeri i dizajneri RAF-a na osnovu iskustava u konstrukciji i dizajniranju modela RAF 10 “Festival” razvli su novi prototip  minibusa. Model je napravljen na bazi "Moskviča-407". Motor je bio iz "Moskviča-407 od 45 KS, sa trostepenim manuelnim menjacem, maksimalne brzine 85 km/h. Model je dobio naziv RAF 08 «Spriditis».

"Spriditis" je bio veoma kompaktan: dužine od 4,4 metara, širine 1,8 metara, visine 2 metra. Potrošnja goriva je bila 13 l/100 km. Prednje i zadnje oslanjanje preuzeto je iz automobila "Volga". Kako bi se poboljšao dizajn prednji trap je opremljen dodatnim oprugama unutar standardnog resenja kod Moskviča-407. Točkovi, gume, kočnice i pogon iskoriscen je od automobila "Volga". Sasija je bila od metalnog lima.

Pored sedista vozača, kapacitet sedista je bio za 8 putnika: jedno sa desne strane vozača, dva u drugom redu, tri u trećem i dva sedista u četvrtom. Ako potrebe zahtevaju, zadnja dva sedišta u cetvrtom redu mogla su se lako i brzo ukloniti za prevoz prtljaga. Izmedju prvog i drugog reda nalazila se pregrada u cijem donjem delu se nalazio grejač za putnicki deo kabine. Motor je bio montiran iznad prednje osovine, a njegovo kućište se nalazilo između vozača i suvozača. Vozac i suvozac su imali svoja vrata za ulazak-izlazak iz minibusa a na putnickom delu su bila jednokrilna vrata na desnoj strani, za pristup prtljažnom prostoru obezbeđena su jednokrilna vrata  otpozadi sa otvaranjem u stranu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
     
"Spriditis" položio fabričke testove i odobrena je njegova proba u Moskvi. 27. novembra 1958. minibus je prikazan u Kremlju najvecem drzavnom vrhu: Nikiti Hruščovu, A.I. Kiričenku, Leonidu Brežnjevu i drugim visokim zvaničnicima Centralnog komiteta KPSS i Državnog komiteta SSSR za planiranje. Kao rezultat toga, "Spriditis" je preporučen za proizvodnju, a prva serija od tri napravljena minibusa posluzila je za prevoz delegata XXI kongresu KPSS-a.

Od 1958. godine fabrika je počela da proizvodi novi model RAF-977 minibuseva, na osnovu modela GAZ-21 Volga.
       
Bilo je planirano da se model proizvodi u putnickoj varijanti ( kao "taksi", za prevoz na aerodrumima i sportske timova), transport prtljaga, pošte i u verziji vozila hitne pomoći, kako bi se zamenila vozila koja su do tada bila u upotrebi.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
Vozilo bi pokretalo na prednjem delu ugrađen vodom hlađeni Volgin motor, zapremine 2.445 cm3.  Automobil je prikazan 1957. godine, kada je deset primeraka prikazano na Mosovskom omladinskom festival. Prva serija je proizvedena 1959. godine, pod novim imenom RAF-977. Maksimalna brzina je bila 100 km/h, a potrosnja 13 litara na 100 km.
[attachment=4]


Proizvedio se u dve verzije: minibus sa 10 sedišta i kao kola hitne pomoći.
   
[attachment=5][attachment=6]


Godine 1961., pojavila se modernizovana verzija pod nazivom RAF-977D. Ovaj model je imao jednodelni vetrobran, i Volga volan.
[attachment=7][attachment=8]

   
Varijante za hitnu pomoć i poseban INTOURIST model,imao je bolja sedista, krovne svetla,krov i druge detalje.

Varijanta namenjana vatrogascima nosila je oznaku RAF 983, a bila je zasnovana na osnovnoj verziji 977.

Napravljena je i skracena verzija RAF 978, koja je pogonjena motorom iz Moskvič 407 od 45KS i zapremine 1360 cm3, ali se nije pokazala uspesnom. Delom sto ugradjeni motor nije imao doboljno snage a zbog skraćenog međuosovinskog rastojanja voznja je bila jako neudobna.
   
[attachment=1][attachment=2]

Furgon varijanta je takodje razvijena pod oznakom RAF 977K ali zbog nedovoljnih kapaciteta za sklapanje-montazu U RAF-ovoj fabrici (samo 3000 jedinica godišnje rucnim putem) njegova proizvodnja prebacena u fabriku ErAZ u Jerevan u Jermeniju, gde je proizvodnja otpocela 01. maja 1966.g, kao model ErAZ-762.
[attachment=3][attachment=4]   

Godine 1969., dotadasnji modeli su zamenjeni poboljšanim RAF-977DM. Ovaj model je imao šira vrata suvozača i manje, ali duže bočne prozore (tri na strani vozača i dva na strani putnika).

[attachment=5][attachment=6]   

Hitna pomoć je sada imao isti broj prozora, nego pre, njihova varijanta sada nosi oznaku 977IM,

[attachment=7][attachment=8]

a turistička varijanta je 977EM.
       
[attachment=9][attachment=10]


Proizvodnja modela RAF 977 prestala je 1975. godine, kada je zamenjen modelom RAF 2203 Latvia.

Model 977 nikada nije promovisan za izvoz osim u državnim organima.

Novi RAF minibus, dizajniran je početkom 1965. godine. Ovaj model je zamenio prethodni RAF-977. Dizajniranje novog modela radile su dve grupe inzenjera RAF-a koje su se sastojale od po četiri dizajnera. Grupe su radile nezavisno jedna od druge. Projektovan Minibus morao je da ispuni dva uslova: morao je da ima dvanaest mesta i njegova osnova morala je da bude na GAZ-21 Volga.

[attachment=1]

Na kraju, napravljena su dva modela prototipa: RAF-982-I i 982-II. Prvi model je imao haubu napred, pa je nazvan tip "ciklon". Drugi auto je bio tip kombija.
 
Oba automobila su poslati u Moskvu radi ocene ministarske komisije. Na kraju je izabran u RAF-982-I. Međutim, RAF direktor Ilja Pozniakas nije bio zadovoljan sa odlukom Ministarstva. Smatrao je da je futuristički (u to vreme karavan autobusi su bili novost) i da je model RAF-982 II održiv. RAF prototipovi su vraćeni u Moskvu. Nakon drugog kruga testiranja, doneta je odluka da se proizvede RAF-982-II.

Prototip RAF-928-II pretrpeo je u medjuvremenu odredjene korekcije. 25.jula1969.g. u Jelgavojeu počela je izgradnja nove fabrike RAF. Nova fabrika je počela da radi u februaru 1976. godine kada je krenula i proizvodnja novog minibusa ali preimenovanog u RAF 2203 Latvia.

Ovaj automobil je koristio motor sa GAZ-24, zapremine 2.445 cm3 smestenim između prednjih sedišta, sa nezavisnim prednjim vešanjem od strane GAZ-24. Prednja svetla i kočioni sistem bio je iz Moskviča 412, spoljne kvake od Moskvitcha 408, a točkovi od GAZ-21 Volga. Zadnja vrata iz jednog dela sa šarkama na vrhu, su se otvarala u vis, a ne kao dvokrilna u stranu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]
         
Postojala su dva glavna modela: model oznake 2203, sa deset sedišta plus vozač i suvozač, koga je pokretao motor zapremine 2.445 cm, snage 95 KS, i drugi model oznake 22032, sa dvanaest uzduznih sedišta koga je pokretao motor zapremine snage 85 KS sa nizom kompresijom kako bi mogao koristiti lakse dostupan benzin od 76 oktana.


 Model RAF 2203 Latvia proizvodio se u nekoliko varijanti:
-RAF-2203 Latvija – 4x2 4dr kombi, 1976
-RAF-2203 Latvija [delivery] – 4x2 4dr dostavno vozilo
-RAF-2203 Latvija [cardiology] – 4x2 4dr ambulantno vozilo
-RAF-22034 Latvija [fire] – 4x2 4dr vatrogasno vozilo
-RAF-2203 Latvija GAI – 4x2 4dr policijsko vozilo
-RAF-2203 Latvija [mail] – 4x2 4dr postansko vozilo
-RAF-22032 Latvija [taxi] – 4x2 4dr kao taxi cobi vozilo
-RAF-2203 Latvija VAI – 4x2 4dr vojno policijsko vozilo
-RAF-22031 Latvija – 4x2 4dr vozilo hitne medicinske pomoci
-RAF-2907 – specijalno vozilo bazirano na modeli RAF-2203 za potrebe zimskih olimpijskih igara u Moskvi

[attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]
           

   

Do početka 1990-ih, RAF-2203 je potpuno prevaziđen, pa je pokrenuta inicijativa za realizaciju novog modela. Prvobitni plan je bio da se napravi novo RAF-vozilo pod nazivom "Roksana", dizajnirano uz pomoć britanskog British consultancy International Automotive Developments. Model je uspešno prikazan na nekoliko auto salona, ali nikada nije realizovan dalje od prototipa.
    
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Nakon raspada SSSR-a, sistem snabdevanja delovima i komponentama se raspao i proizvodnja je pala drastično. Predlog dalje saradnje I razvoja od strane ruske GAZ kompanije, je odbijen od strane Letonske vlada koja je smatrala da je ulaganje ruskog kapitala pretnja Letonskoj nezavisnosti. Iako su neke auto kompanoje zapadne i istočne Azije pokazali svoje interesovanje za RAF, svi su oni smatrali da je ovo suviše rizično ulaganje, pogotovo u lokalno tržište koje je sada bilo jako malo da podrži veliku proizvodnju a rusko tržište je postalo praktično zatvoreno zbog novonastalih komplikovanih političkih odnosa Rusije i Letonije.

Slična sudbina zadesila je i sledeći projekat - Front minibus "RAF - M2 Stile". Da bi proizvodnja u novonastalim okolnostima opstala,  proizvodnja je nastavljena raznim modifikacijama "RAF - 2203" i "RAF - 22038".
    
[attachment=1][attachment=2]

Pocetkom 90-tih godina pocela je proizvodnja specijalnih vozila, kao sto su "RAF- 33111" i "RAF - 3311", kombi "RAF - 2920" i pick-up "RAF - 33113".

[attachment=3][attachment=4]

U saradnji sa ruskom kompanijom "GAZ" na bazi minibusa "Gazela", fabrika RAF je ponudila dve vrste prototipa – za hitnu pomoc i teretni kombi "RAF - GAZ 3314".

[attachment=2][attachment=1]

Međutim, ugovor je potpisan sa Rusijom, a potražnja za RAF-ovim modelima je naglo opala, što je dovelo fabriku u tezak polozaj.

Godine 1997, proizvedena je poslednja serija od 13 primeraka RAF-22039. Ironično, poslednji automobil proizveden od strane RAF-a je bio pogrebni model RAF-3311, da bi proizvodnja nakon toga bila zauvek zaustavljena.

Godine 1998. RAF je bankrotirao. Jedini deo kompanije koji je preživeo je  RAF-AVIA, čarter avio kompanija koja je nastavila rad koristeći četiri ostala aviona u vlasništvu fabrike.

Za predstavljanje razvoja vozila marke RAF koristio sam, izmedju ostalih izvora, i podatke sa:

https://myntransportblog.com/2014/08/14/raf-riga-autobus-factory-latvia/
https://en.wikipedia.org/wiki/Riga_Autobus_Factory
http://www.rawcar.com/2012_raf/2012_raf.htm
http://tractors.wikia.com/wiki/Riga_Autobus_Factory
http://hooniverse.com/2012/10/10/soviet-conveyance-riga-autobus-factory/
http://www.laikmetazimes.lv/2013/08/12/auto-auto-autombili-2-dala/
https://www.autowp.ru/raf/08_spriditis_opytnyj/pictures/zfp4l2/

Interesantna tema. Nisam ni znao za tu fabriku.