PALUBA

ISTORIJA AUTOMOBILA MARKE DACIA

[attachment=1][attachment=2]

Dacia je rumunski proizvođač automobila, trenutno deo Renault grupe, koji je osnovan 1968., kada je prva fabrika podignuta u mestu Colibasi, nedaleko od Piteštija u okrugu Arges. Osnovana je 1966. godine pod imenom Uzina de Autoturisme Pitești (UAP).

Rumunska vlada je od 1960-ih odlučila da pokrene proizvodnju sopstvenih automobile. Nastojala je da se steknu uslovi kako bi dizajnirali i proizveli moderan automobil, zapadne tehnologije, koji bi se ponudio rumunskom narodom. Uslov je bio da model automobila ne bude skup, dovoljno veliki za porodicu, i  da zapremina motora ne bude veca od 1,3 litara. U igri je bilo nekoliko automobilskih kompanija, među kojima i "Alfa Romeo", FIAT i "Austin", da bi se Rumuni na kraju odlučili za "Renault".

Od septembra 1966.godine, Dacia je imala ugovor o licenciranju sa Renoom za proizvodnju srednjih limuzina. Predvidjeno je da se proizvodnja realizuje u  fabrici automobila Pitešti i da to bude Renault 12 ali pod imenom Dacia 1300. Medjutim kako su iskrsli odredjeni problemi u realizaciji, kao premoscavanje  dok se ne steknu uslovi za proizvodnju, je dogovoreno da se krene sa montazom automobila Reno 8 kao Dacia 1100. Uvoz delova i komponenti iz Francuske je krenuo 20.avgusta 1968.g.  Od 1969.g. u montazu se ukljucuje i Rumunija sa proizvodnjom dela komponenti (gume, felne, grejaci,termostati...) u svojim fabrikama, dok su osnovne mehaničke komponente i karoserija i dalje stizale iz Francuske. Proizvodnja Dacia 1100 je zavrsena krajem 1970.godine, jer je u drugoj polovini 1969.g. krenula proizvodnja Dacia 1300 (R12).
         
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Na trzistu Rumunije se pojavila i verzija Dacia 1100S, koja je bila u oranicenoj seriji. Odlikovala se snažnijim motorom i manjim kozmetičkim promenama. Ukupno je proizvedeno 26.582 primeraka Dacia 1100.

Prvi model je Dacia 1300 i nekoliko pratećih modela, zapravo nešto izmenjenih verzija Dacia 1300.  Ti prvi Dacia modeli su bili zasnovani na platformi francuskog automobila Renault 12. Uprkos imenu Dacia, nije se radilo u potpunosti o rumunskim automobilima, obzirom da su bili rezultat tehničke saradnje sa Renaultom koji je za rumunsku fabriku isporučivao motore i menjače.

Dačija 1300 se 1969. pojavljuje na sajmu automobila u Parizu i Bukureštu.
   
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]
     
Auto se u prvo vreme praktično sklapao od gotovih delova koji su stizali iz Francuske. Reno 12 je važio za komforan, bezbjedan i pouzdan automobil, pa je njegova rumunska varijanta smatrana za jedan od tehnološki najnaprednijih modela u tadašnjem Istočnom bloku.

U početku, Dacia 1300 bila je pokretana četvorocilindricnim 1.3 litarskim benzincem, a kasnije su se u ponudi našli motori od 1.4 i 1.6 litara. Za prenos snage na prednje točkove koristili su se najpre četvorostepeni manuelni menjači a sa unapređenjem modela kasnije je stigao i menjač sa 5 brzina. Pored klasičnog sedana, automobil se proizvodio i u kupe, karavan i pik-ap verziji.

[attachment=1]

Početkom 1970. je na raspolaganju bilo nekoliko verzija, standardni 1300, 1300L i 1301 Lux Super, koja je bila rezervisana za lidere komunističke partije. 1972. godine su se pojavile verzije 1300 Break, 1300F i 1300S - sanitetsko vozilo i pik-ap Dačija 1302.

Desetak godina posle lansiranja, Dacia 1300 je pretrpela prvi redizajn, sto je donelo i promenu oznake u 1310, 1400 i 1410.. Na međunarodnom salonu automobila u Bukureštu 1979. godine, predstavljena je izmenjena verzija Dačija 1310, u Velikoj Britaniji poznata kao Dačija Denem. Automobil je bio rezultat odličnog izbora mehanike, silazio je sa posebnih proizvodnih traka na kojima se izuzetno vodilo računa o završnoj obradi i, što je najsmešnije, načinu  stezanju šrafova i matica. Kada je ova informacija procurila u javnost, desilo se nešto što rumunske vlasti nisu očekivale. Mnogo Rumuna je odlazilo u susednu Mađarsku da bi kupilo svoju Daciu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Tokom 1980-ih automobil je osvežen više puta. 1982. godine predstavljena je Dačija 1302, a sledile su Dačija 1304 i Dačija 1305. Ovi modeli su bili veoma uspešni na tržištu. 1983. su bile na raspolaganju nove modifikacije. Model Dačija 1320 CN1 kompakt zasnovan na modelu Dačija 1310. Većinu proizvodnje ovog modela su ponovo rezervisali istaknuti predstavnici komunističke partije.
 

Obzirom da je u zemlji postojao rigidni komunistički režim koji nije blagonaklono gledao na novitete, Dacia je 35 godina zadržala isti dizajn, pa su modeli, vremenom, postali izuzetno zastareli. Proizvodio se u raznim verzijama, uz brojne modifikacije, sve do 2004, a za 35 godina prodato je 1.959.730 primeraka ovog modela.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Ipak, vozila koja su izlazila sa proizvodnih traka u Piteštiju su bila pristupačna i pouzdana, a najveća prednost im je bila kompatibilnost što se tiče rezervnih delova.

Kada su se odnosi između Dacije i Renaulta pogoršali, rumunski proizvođač je odlučio da 1996. lansira prvi model koji će biti potbuno rumunski - Nova, sportska redizajnirana verzija koja je dizajnerski mnogo bolje izgledala od svojih prethodnika.

[attachment=1][attachment=2]

Dacia Nova je bio prvi „in-house“ razvijen model koji je trebalo da zameni modele Dacia 1300  bazirane na Reno 12.Rad na ovom modelu je počeo 1980, a sa proizvodne trake je sisao 1995.godine ! To je razlog zbog kojeg je automobil izgledao jako zastareo. Sledeće godine, izvrsena  je modernizacija pa je model poprimio malo više moderan izgled. Model Nova je u potpunosti bio rumunski.

[attachment=3]

Iako je dizajn počeo 198o-tih godine, prva generacija Dacia Nova uglavnom je ličila na Reno 11 i Peugeot 309, posebno posmatrajuci je sa strane i pozadi. Medjutim sem motora Cleon OHV, ne postoji zajednički deo između ova dva modela i Nova.
 
[attachment=4]
     
Motor je poprecno postavljen, sa prednjim pogonom. Auto je nudio 5-ora vrata i mesta za 4+1 putnika. Zapremina motora je 1,6 litara, gorivo ubrizgava Bosch Monomotronic. Imao je veliku potrosnju. Dačija Nova, proizvodila se u verziji sedan i kompakt. Ovaj model nije bio previše popularan. Proizvodnja je prekinuta 2000.godine. Proizvedeno je oko 2.000.000 primeraka.

Početkom 1980. godina se takođe u ograničenoj količini proizvodi verzija, Dačija 2000 (Reno 20). Ovaj model je bio dostupan samo u tamno plavoj i crnoj boji i bio je rezervisan za elitne članove komunističke partije. Auto ima električne podizače prozora, komande na volanu, klima uređaj, automatski mjenjač, tempomat, ... Pod haubom je 2,2 litarski benzinac sa 86 kW/115KS, a automobil može da postigne 175 km/h.
         
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Niko ne zna koliko ih je napravljeno, a rađeni su za službenike Čaušeskuovog režima u Rumuniji.

Godine 1999., Dacia i Reno su zakopali ratne sekire i ponovo postali partneri. U septembru 1999. godine, firmu Dačija kupuje Reno čime raste dotadašnja saradnja ova dva proizvođača automobila. Usledilo je nekoliko poboljšanja i Dacia je ubrzo ostvarila značajan rast prodaje. Podržana pozitivnim kritikama, Dacia odlučuje da 2000. godine kao zamenu za Novu izbaci potpuno novi model – Supernova.  Ovaj model je imao gotovo identičan eksterijer kao i Nova, što je ukazivalo na nastavak loše navike maskiranja i zamazivanja loše urađenih stvari.
 
[attachment=1]
     
Napredak u odnosu na model Novu se sastojao u autentičnom Renoovom motoru i menjaču. zamenjujući stari, žedni Kleon-Fonte zasnovanu jedinicu i Rumunski dizajniran menjač. Motor je bio sa Evro 2 emisijom, u skladu sa propisima za proizvodnju domacih (rumunskih) automobila. Motor je imao manuelni petostepeni menjač.
Oprema je bila nesto bolja nego što je bila u Novoj, ugradjena je klima, aluminijumske felne a električni podizaci  prednjih prozora su bili dostupni za neke verzije modela. Prodavala se sa pet različitih nivoa opreme: "Evropa", "Confort", "Rapsodie" , "Clima" i Special Edition "Campus".

[attachment=2][attachment=3]

Međutim,  proizvodnja Supernove je prekinuta nakon 3 godine i uveden je novi model Solenza.

Dacia Solenza je skoro savršena kopija Supernove. Pre bi se mogla uočiti sličnost oblika karoserije sa nekadašnjim modelom Peugeot 309. Nekako, vrlo očigledne sličnosti su prošle nezapaženo za mnoge kupce.

Radi o automobilu donje srednje klase sa pet vrata, prostranim prtljažnikom, unutrašnjost pruža dovoljno prostora za porodicne potrebe. Dužina od 4080 milimetara omogućava mu spretno provlačenje i u gradskoj vrevi.

Prednja maska je oblikovana i po sredini nosi fabrički grb plave boje. Odbojnici su kombinacija crne boje i boje u koju je ofarban automobil, po boku se protežu ukrasne lajsne, a zadnja svetlosna grupa trouglastog oblika zaokružuje relativno moderan izgled celog automobila.
 
[attachment=1][attachment=2]
 
Unutrašnjost je moderno oblikovana. Instrument tabla podseća na SuperNovu, opremljena je obrtomerom, podloga instrumenata je plave boje.
 
[attachment=4]

Ručica Renoovog petostepenog menjača je kratka. Motor je Renoov, od 1,4 litara zapremine, koji uz pomoć multipoint ubrizgavanja marke Siemens, ima 75 konjskih snaga i to pri 5250 obrtaja u minutu. Najveći obrtni moment iznosi 114 Nm pri 2800 obrtaja u minuti.
 
[attachment=3]

Sa ovim motorom Solenza do ”stotke” ubrzava za 13,1 sekundu, maksimalna brzina je 165 kilometara na čas. Potrošnju goriva je 5,6 litara na otvorenom putu, 8,3 u gradu i 6,7 u uslovima mešovite vožnje.

Od opreme pojedine verzije nude centralnu bravu, servo upravljač, CD-radio, klima uređaj, odbojnike u boji karoserije, aluminijumske felne od 14”, svetla za maglu itd.

Godine 2004. Dacia izbacuje novi model – Logan, koji zbog većeg razmaka od podloge, više mesta za prtljag i pitnike, postaje hit. Logan registruje najvišu prodaju u istoriji Dacie. Trenutno se proizvodi druga generacija u fabrici automobila u Mioveniju, u Rumuniji.

Logan je rezultat projetka pod nazivom X90, koji je započet 1999. godine nakon Renoove kupovine Dačije. Razvijen je u Renoovom tehnocentru u blizini Pariza. Prvi put je predstavljen juna 2004. godine, a u septembru iste godine se našao na tržištu, zamenivši tako starije modele Dačiju 1310, koja je bila bazirana na Renou 12 i Dačiju Solencu. Razvijen je na platformi koju koriste treća generacija Reno Klio, kao i Reno Modus i Nisan Mikra. Osim platforme, od Klija je preuzet i motor, prednje vešanje, upravljač, zadnje kočnice i još mnogo delova.

[attachment=1]

Dacia Logan je porodični automobil za pet odraslih osoba, 178 mm udaljenosti u visini kolena, prtljažnikom zapremine 510 litara u standardnom položaju koji je deljiv i preklopiv u odnosu 2/3 -1/3. Auto nudi dovoljno mesta na zadnjem sedištu.
 
[attachment=2]
       
U skladu sa novim vizuelnim identitetom brenda Dacia, Logan ima dinamičniji i fluidniji profil u zadnjem delu. Ovaj novi dizajn se posebno ogleda u načinu na koji su oblikovani nova rešetka i svetla. Zadnji deo Logana, sa novim zadnjim svetlima i dizajnom koji ima naglasak na praktičnosti pokazuje snagu automobila.

[attachment=3]

Na raspolaganju su dva benzinska motora, model 1.2 16v od 75 KS (55 kW) je motor zapremine od 1149 cm3, potrošnje od 5,9l /100 km. Dostupan je i u verziji na plin. Model TCe 90, razvija 90 KS uz ograničenu potrošnju od samo 5,2 l/100 km. Dizel motor dolazi u dve verzije, s istim blokom motora 1.5 dCi.

[attachment=4]

Serijska oprema podrazumeva ABS i ESP system,  servo upravljač, vazdušni jastuk za vozača i suvozača, bočni vazdušni jastuci, ručno podesivi spoljašnji retrovizori, automatsko paljenje kratkih svetala, grejano zadnje staklo, 3 naslona za glavu pozadi, ukrasni poklopci točka 15'' Arges…

Druga generacija Logana otkrivena je 2012. godine na Sajmu automobila u Parizu. Deli isti prednji kraj kao i druge elemente sa drugom generacijom Sandera, koji je takođe predstavljen na Sajmu u Parizu 2012. godine.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Ovaj automobil je karakterističniji od svog prethodnika, sa jednostavnim bočnim profilima, ali veoma izraženim prednjim krajem.

Ubrzo nakon Logana, sledi Logan MCV  (2008.). Prvi Logan MCV ostaće upamćen kao izuzetno praktičan auto.

[attachment=1]

Logan MCV ima pet mesta i prtljažnik od 573 litra. Zahvaljujući  funkcionalnoj zadnjoj klupi, deljivoj u razmeri 1/3-2/3, dobija se odgovarajuća zapremina prtjažnika. Pristup prtljažniku Logana MCV je olakšan niskim utovarnim pragom.  Imao je verzije sa pet i sedam sedišta, a u trećem redu je bilo toliko mesta da su udobno mogli da sede i dvometraši, sa dovljno mesta za glavu i kolena.

[attachment=2]

Logan MCV nudi benzinske i dizel motore. Benzinski motor 1.2 16v od 75 KS, razvija snagu od 75 KS (55 kW) uz umerenu potrošnju u mešovitoj vožnji od 5,8 l/100 km. Motor 1.2 16v 75 je dostupan i u verziji na tečni plin. Dizel motor: dCi 75 je opremljen blokom motora 1.5 dCi uz malu potrošnju goriva od 3,8 l/100 km u mešovitoj vožnji.
   
[attachment=3][attachment=4]
     
U serijsku opremu spadaju  elektropodizači prednjih prozora, daljinsko otključavanje, krovni nosači i osvetljenje prtljažnika, maglenke, alu felne prečnika 15 inča, radio CD/MP3 sa Bluetooth konekcijom, USB priključkom i komandama na volanu, rezervni točak pune dimenzije...

Karavan verzija, koja nosi naziv MCV2, predstavljena je 2013. godine na Sajmu automobila u Ženevi.

[attachment=1]

Novi Dacia Logan MCV je veliki karavan koji pruža za prevoz svega što poželite. Pet sedišta pune veličine omogućavaju udobnu vožnju celoj porodici, a modularnost olakšava putovanje. Zahvaljujući zadnjoj preklopivoj klupi deljivoj u odnosu 2/3:1/3, mogu se prevoziti dugački i veliki predmeti i organizovati prostor po želji. Novi MCV niži je za 12 cm, dok su dupla zadnja vrata zamenjena standardnim. Svetla za maglu, izraženi prednji kraj i krovni nosači daju mu dinamičan i savremen izgled.

[attachment=2]

Novi Dacia Logan MCV-a zvučnim signalima upozorava na blizinu eventualne prepreke prilikom parkiranja unazad, a moze se povezati sa kamerom za vožnju unazad. Novi Dacia Logan MCV nudi potpunu opremu kako bi zagarantovao sigurnost putnika: ojačana struktura karoserije, prednji i bočni vazdušnih jastuka, sistem Isofix za pričvršćivanje dečijih sedišta na zadnjim bočnim sedištima i naslon za glavu podesiv po visini.
   
[attachment=3][attachment=4]
         
Novi Dacia Logan MCV opremljen je novim ekonomičnim i savremenim benzinskim motorom: SCe 75 motor sa tri cilindra zapremine od 1 litra, kao i motorom TCe 90 S&S trocilinderskim benzinskim turbomotorom zapremine 898 cm3 (0,9 l) sa 90 KS i sistemom Stop & Start. Dizel motori dCi 75 S&S i dCi 90 S&S od 1,5 litra, snage 75 KS i 90 KS opremljeni su sa sistemom Stop&Start i omogućavaju nisku potrošnju goriva i manju emisiju CO2 od 100 g/km.

[attachment=5]

Standardna oprema podrazumeva: ESP, dnevna svetla, pepeljara, ručno podesivi retrovizori, el. podizači prednjih prozora, hidraulični servo volana, tonirana stakla, prednji i bočni vazd. jastuci, daljinska centralna brava, svetlo prtljažnika, pokrivač prtljažnika, klima uređaj, krovni nosači. Opciono: maglenke, alu-felne 15 inča, radio CD/MP3 sa Bluetooth konekcijom, USB priključkom i komandama na volanu, rezervni točak pune dimenzije, metalik boja.

U novije vreme, Dacia je svoju ponudu obogatila i modelima Sandero, Lodgy i Dokker, kao i terencem Duster.


Sandero,sa malo kraćom bazom točkova nego sedan, iz kojeg proističe je Logan, razvijen je u Renoovom TechnoCentru u blizini Pariza, u saradnji sa inženjerskim centarima sa sedištem u Brazilu i Rumuniji. Predstavljen je je po prvi put 2007. g. na salonu automobila u Frankfurtu, da bi se na tržištu pojavio u Brazilu, kao Renoov model, u decembru 2007. godine, i to kao prvi Reno model izvan Evrope. Kasnije je pokrenuta proizvodnja u Evropi  kao Dacia model, i predstavljen je na Salonu automobila u Ženevi, u martu 2008. godine.

[attachment=1][attachment=2]

Spada u grupu malih gradskih porodicnih automobile.

Na zadnjim sedištima, omogućava da se udobno smeste tri odrasle osobe ili postave tri dečija sedišta, dva uz pomoć sistema ISOFIX. Prtljaznik je prostran, zapremine 320 litara. Praktičnost i modularnost su dostupni zahvaljujući preklopivoj zadnjoj klupi u odnosu 1/3 - 2/3.

[attachment=3][attachment=4]

Unutrašnjost je opremljena sa prostorom za odlaganje, najpre dodatnim središnjim pretincem za sitne predmete; a pretinci za stvari su ugrađeni u prednja i zadnja vrata.
             

https://www.youtube.com/watch?v=uCBLX3r1pYg

Dacia Sandero nudi benzinske i dizel motore: dva benzinska motora : 1.2 16v od 75 KS ima zapreminu od 1149 cm3, potrošnju od 5,9l /100 km, dostupan je i u verziji na plin. Motor TCe 90 razvija 90 KS sa potrosnjom od 5,2 l/100 km. Dizel motor dolazi u dve verzije, s istim blokom motora 1.5 dCi sa potrosnjom od 3,8 l/100 km. Oba motora imaju oznaku Dacia eco². Maksimalna brzina je 170 km/h, ubrzanje od 0-100 km je 11 sekundi sa benzinskim motorom, dok sa dizel motorom je maksimalna brzina 160 km/h, a ubrzanje od 0-100 km je 14 sekundi. Zapremina rezervoara je 50 litara.

[attachment=5]

Serijska oprema sadrzi: ABS + sistem pomoći pri naglom kočenju, kontrolu stabilnosti vozila ESP, servo upravljač, deljivu zadnju klupu 1/3-2/3, vazdušni jastuk za vozača i suvozača, bočni vazdušni jastuci, zatamnjena stakla, indikator promene brzine, brisač zadnjeg stakla, automatsko paljenje kratkih svetala, ukrasnie poklopce točka 15'' Arges, dvobojna unutrašnjost, branike u crnoj boji…

Nakon velikog uspeha na svetskim tržištima, Dacija “Sandero" dobila je specijalnu verziju koja je namenjena ljubiteljima avanture. Prvi korak je specijalna krosover verzija popularnog Sandera koja nosi oznaku Stepway.

[attachment=1]

Na prvi pogled Stepway se razlikuje od standardnih modela. Evropska verzija, otkrivena je 7. maja 2009. godine u Barseloni na Međunarodnom sajmu kao Dacia brend. Na  evropskom tržištu se pojavio od septembra 2009.g.

[attachment=2]

Povišen je za 20 milimetara, ima atraktivne naplatke prečnika 16 inča i puno nestandardnih detalja na karoseriji.
"Lice" je sa novim branikom sa velikim otvorom za vazduh i hromiranim detaljem na donjoj ivici. Farovi imaju mat crnu unutrašnjost, sa okruglim farovima za maglu. Automobil izgleda robustnije u stilu nekog terenca zahvaljujući širokim plastičnim obrubima oko ivice blatobrana, kao i naglašenim aluminijumskim pragovima.
 
[attachment=3]
          
Kabina je izmenjena u odnosu na standardne modele. Dizajneri su kombinovali tamne presvlake na sedištima koje su proštepane belim koncem, sa "hromiranim" detaljima na centralnoj konzoli, otvorima za klimatizaciju i kvakama na vratima.

[attachment=4]

Oprema sadrzi manuelni klima uređaj, frontalne vazdušne jastuke, svetla za maglu, električne podizače prednjih prozora, ABS sa BAS sistemom i kožom presvučen upravljač i ručica menjača.

U verziju "stepvej" fabrika ugrađuje dva motora, benzinac zapremine 1,6 litara sa 90 KS, i poznati turbo-dizel zapremine 1,5 litara, snage 70 KS. Maksimalna brzina: 163 km/h, ubrzanje 0-100 km/h: 12,4 sekundi, potrošnja 6,1/7,6/10,2 litara.

Prtljaznik u Daciji Sandero Stepway je podeljen na trećini, tako da je olakšan kombinovan prevoz putnika i kabaste robe. Zadnja sedista se obaraju tako da se prtljažnik sa početnih 320 litara povećava na čak 1200 litara.




[attachment=5]

Baš mi se dopadaju ovi pregledi auta marki o čijem istorijatu zapravo malo znamo. Dacia mi je oduvek bila interesantna, naročito ovi modeli na osnovi R12, Nisam znao da su u početku proizvodili i R8, a za model Dacia 2000 na osnovi R20 isto prvi put čujem. Današnji Logan i Sandero su među najpopularnijim autima u Srbiji. Moj kum vozi Sandera već pet godina i vrlo je zadovoljan. Završna obrada je nešto lošija od renoove, ali to je i znatno jeftiniji auto.

Druga generacija Dacia Sandera predstavljena je u Parizu 2012.godine na Paris Motor Show-u.

[attachment=1]

Dinamičnost i savremenost Nove Dacia Sandero ističu se fluidnim, upečatljivim linijama, novoj hromiranoj maski, novoj modernoj smeđoj boji, novim prednjim i zadnjim svetlima, novim aluminijskim naplatcima i novim ukrasnim poklopcima. Novi Dacia Sandero sada je opremljena komandama za električno podizanje prozora na prednjim i zadnjim vratima.

[attachment=3]

Novi Dacia Sandero je ponudio opremu kako bi povecao  sigurnost putnika: ojačana struktura karoserije, prednji i bočni vazdušni jastuci, sistem Isofix za pričvršćivanje sedišta za decu na zadnjim bočnim sedištima i naslon za glavu podesiv po visini.
            
[attachment=2]

Novi Dacia Sandero opremljen je novim ekonomičnim i savremenim benzinskim motorom, SCe 75 trocilindrični motor zapremine od 1 litra, i dizel motorima dCi 75 S&S  od 75 KS i 90 KS opremljen sistemom Stop&Start , koji  omogućava nisku potrošnju goriva. Motor TCe 90 S&S dostupan je u verziji na benzin i plin.

[attachment=4]

Auto je komforan za svakodnevne potrebe. Ima dovoljno mesta za odrasle osobe na zadnjim sedištima. Jedna od novina koje je dobila druga gerenacija ovog modela je i to da se rezervni točak sada nalazi sa unutrašnje strane gepeka. Sa zapreminom od 320 litara, prtljažnik je među najvećima u klasi. Novi Dacia Sandero i novi Sandero Stepway standardno imaju zadnja sedista podeljena u odnosu 60/40.

[attachment=5]

Novi Sandero dostupan je u tri paketa opreme, a svaki nudi ograničen izbor opcijske opreme: paleta počinje običnim „Ambiance“, srednji nivo nazvan je „Lauréate“, a najviši „Stepway”.

https://www.youtube.com/watch?v=8YlnvK9rwv0

Novom modelu Dacia Sandero Stepway ne nedostaje stila. Nova, snažnija hromirana prednja maska, povišeno podvozje, prednje i zadnje zaštitne lajsne od matiranog hroma, crne zaštite blatobrana i donjeg dela karoserije, hromirana izduvna cev, svetla za maglu, krovni nosači... Novi Dacia Sandero Stepway se odlikuje još većom dinamičnošću i savremenošću.

[attachment=1][attachment=2]

Novi Dacia Sandero Stepway je opremljen komandama za električno podizanje prozora na prednjim i zadnjim vratima, a vozač može impulsno podizati ili spuštati svoj prozor jednostavnim pritiskom.
            
[attachment=3][attachment=4]

Novi Dacia Sandero Stepway opremljen je novim ekonomičnim i savremenim benzinskim motorom TCe 90 S&S.
Ovaj trocilindrični benzinski turbomotor zapremine od 898 cm3 (0,9 l) sa 90 KS i sistemom Stop & Start oplemenjen je najnovijim tehnologijama i dizel motorom dCi 90 S&S  od 90 KS koji  omogućava nisku potrošnju goriva.

[attachment=5]

https://www.youtube.com/watch?v=nB0TO5YJBYc

Nakon Logana, Sandera i Dustera, rumunski proizvođač nastavlja ofanzivu, ponudivši „kompaktni“ mini van, nazvan Lodgy.

[attachment=1] [attachment=2]

Reč je o prostranoj unutrašnjosti osmišljenoj da prihvati celu porodicu, i o dobro promišljenim pregradama za što lakši život u automobilu. Sa sedam pravih sedišta i rekordnom prostranošću u 3. redu u nivou kolena i visini sedišta, najbolji je u svom segmentu. Udobnost se takođe meri efikasnim i brzim grejanjem i klima-uređajem što garantuje jednaku toplotnu udobnost u celoj kabini.Udobno smešteni u jednovolumenu Lodgy, vozač i njegovi saputnici se osećaju prijatno kao kod kuće…
            
[attachment=3][attachment=4]

Sa 4,5 metara dužine, izgleda znatno veći nego što je to realno, i na prvi pogled nebi se reklo da je reč o „low cost“ automobilu. Prtljažnik poseduje rekodnih 827 litara. U konfiguraciji sa sedam sedišta iznosi 207 litara, što se objašnjava dobrom ponudom prostora na klupi u trećem redu, zahvaljujući rekordnom meduosovinskom rastojanju od 2,81 m. Ne radi se međutim o nezavisnim sedištima koja se uredno slože u dno već o klasičnoj klupi koja se priljubi uz sedišta u drugom redu. Pristup je prilično jednostavan, nakon što se obore nasloni u drugom redu (klupa podeljena na 2/3), podigne se i sedalni deo. Podrazumeva se da se dopunska sedišta mogu izvaditi, želi li se dobiti maksimalna utovarna površina od rekordnih 2.6 m3 (samo sa vozačem i suvozačem).

[attachment=5]

Lodgy je u ponudi samo sa benzinskim motorima 1.6 MPI/85 KS i 1.2 TCe/115 KS, dok dizel ponudu cini poznati blok od 1.5 dCi, razvijen u dve verzije od 90 i 110 KS. Uparen je sa petostepenim menjačem. Lodgy na otvorenom putu troši 5,2 l, auto putu 6,8 l (pri brzinama između 120 i 140 km/h) i po gradu između oko 8 l.

https://www.youtube.com/watch?v=Rotkah9LpqM

Nakon „luksuznog“ Lodgyja, Dacia je lansirala jeftiniji Dokker, vozilo podjednako namenjeno transportu putnika i robe. Dokker je dobrim delom zasnovan na mehaničkoj platformi Kangooa prve generacije.

[attachment=1][attachment=2]

Sklapa se u fabrici u Maroku, gde se, uz Lodgy, sastavlja uglavnom ručno. Cilj je bio da se ponudi auto sa svim prednostima koje ima Kangoo, ali sa cenom koja je niža za oko 30 odsto. Dokker je dobio poseban tretman od strane dizajnera, tako da je stvoren potpuno nov dizajn koji sa starom verzijom modela Kangoo nema ništa zajedničko.

Međuosovinsko rastojanje je prilično dugačko, sto je dovelo do odlično iskorišćenog unutrašnjeg prostora koga ima 50 odsto više u odnosu na konvencionalne automobile. Dizajn enterijera je interesantan kao u ostalim novim Dačijama, ali sa mnogo više praktičnih pregrada za sitnice, kao što je ona na vrhu komandne table. Iznad prednjih sedišta je postavljena velika polica, a širom kabine je još mnogo drugih korisnih pregrada. Za razliku od modela Lodgy, Dokker je daleko upotrebljiviji i nudi mnogo više mesta za kolena na zadnjim sedištima.


            [attachment=3]

Interesantna su klizna bočna vrata, koja se standardno isporučuju sa obe strane. Mehanizam dobro funkcioniše, bez zapinjanja, a vratima lako mogu da manipulišu i deca. Posebno su zgodna kod parkiranja na uskim parking mestima tako da ne morate da brinete kako ćete prići recimo dečijem sedištu ili da ćete slučajno zakačiti auto parkiran do vas. Ulazni otvor ima širinu od 70 cm, te je samim tim pristup unutrašnjosti veoma jednostavan. Putnici se ne mogu požaliti na raspoloživ prostor, tri odrasle osobe, ili isto toliko dečijih sedišta, staju bez veće muke.

[attachment=4]

Tasteri elektropokretača prozora smešteni su u vratima, a ne na centralnoj konzoli kao kod Sandera i Logana. Automatske funkcije, nema. Ručica menjača je ergonomski dobro pozicionirana i vrlo je prijatna za korišćenje. Hodovi su kratki a preciznost je na visokom nivou.

[attachment=5]

Kompletna utegnutost automobila je takođe neočekivana, kao i agilnost u vožnji. Auto pokrece 1.2 turbo-benzinski motor sa 115 KS. Inače, ponudu dizelaša čine poznati 1.5 dCi motori sa 75 i 90 "konja", dok je od benzinaca pored 1.2 litarskog TCe dostupan još stari 1.6 motor sa osam ventila i 82 KS.

Sa zapreminom prtljažnika od 800 litara, odnosno tri kubika ako se obore zadnja sedišta, ima gotovo identičnu zapreminu gepeka kao prethodna generacija Logana MCV, od koga ima kraće međuosovinsko rastojanje za skoro 100 mm. Zadnja vrata su dvodelna i mogu se otvarati pod uglom od 180 stepeni, tako da bez problema i viljuškar može da utovari euro paletu.

Karakteristike: Međuosovinsko rastojanje 2,77 m, zapremina prtljažnika minimalna / maksimalna 800/3.000 litara,težina praznog vozila 1.189 kg. Maksimalna brzina 162 km/h, ubrzanje 0 do 100 km/h 13,6 s, prosecna potrosnja 6,3 l/100 km.

https://www.youtube.com/watch?v=C0YmwyS9qY8

Krosover i SUV automobili su vrlo popularni poslednjih godina, pa je Dacia 2010.godine svojim robusnim SUV Dusterom osvojila automobilsko tržište na juriš.

[attachment=1]

Renaultovi motori, Sanderova vrata i drugi delovi pozajmljeni od ova dva brenda dali su jeftino SUV vozilo. Ideja je da se iskoriste već postojeći delovi ova dva proizvođača i po niskoj ceni napravi profitabilno novo terensko vozilo koje bi moglo na istoku kao i na zapadu da napokon zameni već prestaru Ladu Nivu.

Oblik novog Dustera je u skladu sa avanturističkim, modernim i dinamičnim karakterom vozila. Rubustan, sa izraženim i ispupčenim prelazima za točkove, Duster poseduje, vertikalno isečen zadnji deo, sa hromiranom prednjom maskom, koja asocira ne pojedine američke proizvođače. Njegov robusni izgled zavisi od opreme (Pack « look »), koja se satoji od mat hromirane zaštitne plastike napred i pozadi, isto takvih pragova, masivnih krovnih držača, aluminijumskih felni od 16 cola i snažno zatamljenih zadnjih stakla.
   
[attachment=2]
         
Uzevši u obzir da Duster ima skromnih 4,32 m dužine, i da je postavljena na platformi Sandera i Logana, raspoloživ unutrašnji prostor sasvim je zadovoljavajući. Međuosovinske rastojanje je povećano, kao i prelazi preko točkova, čime je dobijen izdašniji prostor za kolena putnika pozadi i prtljažnik zapremine 475 litra. Razlog je naravno integralna transmisija, zbog koje je rezervni točak, istih dimenzija kao i ostali, smešten na dno prtljažnika (kod 4x2 ispod vozila). Modularnost je međutim ograničena na deljivi naslon zadnje klupe i suvozačevo sedište koje se obara ka napred (ne u podpunosti), kada se ostvaruje preko 1.600 litara. Ujedno, u unutrašnjosti je moguće transportovati predmete do 2,65 m dužine.

Sto se opreme tice Duster ima dobru ponudu opreme - poput ograničivača i regulatora brzine, senzora za vožnju unatrag, impulsnog otvaranja stakala i merača spoljne temperature, multimedijalni sistem MEDIA NAV sa 18-cm ekranom osetljivim na dodir, omogućava upravljanje različitim mogućnostima: navigacijom, telefoniranjem, radiom, medijima...

[attachment=3]

Sa pet motora (benzinski, dizel i motor na auto gas (LPG)),Duster je prilagođen svim potrebama. Benzinski turbo motor Tce 125 su konstruisali Renaultovi inženjeri i omogućava Dusteru izvrsne reakcije i snažna ubrzanja zahvaljujući snazi od 125 KS. Sa motorom TCe 125 Duster ima umerenu potrošnju od 6,1 l/100 km. Benzinski motor 1.6 16v 105 ima zapreminu 1,6 litra i 105 KS, sa potrošnjom goriva od 7,2 l/100km. Duster nudi dizel motore sa dva nivoa snage, 90 i 110 KS. Motor dCi 110 je snažniji i ima veći obrtni moment za zahtevnije zadatke. Potrošnje motora dCi 90 i dCi 110 iznose 4,7 l/100 km, odnosno 5,2 l/100 km. Još ekonomičniji, motor 1.6 16v 105 je dostupan za Duster u verziji na auto gas.

[attachment=5]

Ponuda SUV modela Duster nastavlja da evoluira sa najnovijim izdanjem Edicija 2016. Svi pozitivni atributi koji su doprinijeli prepoznatljivom imidžu Dustera su zadržani, ali su istovremeno nadopunjeni ugradnjom luksuznije opreme, dodatkom stilskih obilježja, te napredak kroz ekonomičnije i ujedno zelenije agregate.

Edicija Dustera za 2016. otkriva novu metalik boju Altai zelenu, novi dizajn 16-inčnih aluminijskih felgi sa crno-dijamantnim efektom, napredniji multimedijalni MEDIA-NAV Evolution sistem sa satelitskom navigacijom i zadnju kameru po prvi put dostupnu u jednom Dacia modelu.Unutrašnji prostor sada odiše uz više karaktera, a preovladavaju dva nova motiva presvalaka sa diskretnim sivim prošivima: Siliocion crna i Féderer crno-siva.

Pored standardnog modela Dacia je uvela i limitiranu seriju Dustera ”Urban Explorer” sa dva specifična paketa Baroudeur i Look, sa istaknutijim optičkim dodacima (plastični umetci na blatobranima, zatamnjena zadnja stakla, kućišta retrovizora, SUV obloge i krovni nosači u boji tamnog metala itd), koji dodatno naglašavaju Dusterov robusni s jedne, ali i šik karakter s druge strane.

[attachment=4]

Dusterova evolucija pomirila je stilske promene i napredak kod pogonskih jedinica. U ponudi je modernizovani SCe 115 benzinac, koji troši 6.4 litra u proseku, dok verzija TCe 125 sada troši 0,2 litra manje. Poboljšan je i ulazni dizel agregat dCi 90, koji prosečno troši 0,3 litra dizel goriva manje. Najveći napredak inžinjeri su postigli na jačem dizel modelu dCi 110. Duster dCi 110 sada troši čak 0,5 litara manje.


https://www.youtube.com/watch?v=9dazglPLFwY

Istorija loga DACIA


1968.godina:

[attachment=1]
 
Godine 1968. u fabrici u Mioveniju je rođena prva Dacia model 1100 - kopija Renault 8. Ona je imala logo u obliku štita, na kom je bio orao na plavoj pozadini, sa otvorenih krila kako stoji na planini a pored njega je akronim PRE napisan u beloj boji na crnoj pozadini (Automobile Pitesti plant).


1978.godina:

[attachment=2]

Godine 1969. Dačija stiče dozvolu i počinje proizvodnju Renault 12 1300. Između 1970-1980, Dačija razvija niz modela koji će obuhvatiti više tipova putnička vozila i kombija. I posle 1978. godine, Dacia nastavlja samostalnu proizvodnju automobila koji potiču iz grupe Renault 12.  Logo je zadrzan iz predhodnog perioda sa malim promenama boja orla i planine koje su sada srebrne sa crna pozadinom, a akronim PRE je takođe srebrne boje, ali na beloj pozadini .


1991.godina:

[attachment=3]
 
Od 1991.godine na modelu Dacia 1325, predstavljen je novi logo. Oblikom je zadržan štit, orao i planina su uklonjeni, a njihovo mesto u gornjem delu je zauzeo natpis Dacia bele boje na crnoj pozadini.


2000.godina:

[attachment=4]

Od 2000. godine, na trzistu se pojavljuje model Supernova, poboljšana verzija modela Nova, uz pomoć Renaulta.
Sa pojavom novog modela promen je i logo. Promene su se ogledale samo u promeni boje pozadine koja je sada plave boje. Forma natpisa DACIA je zadrzana iz predhodnog perioda.

2003.godina:

[attachment=1]
 
Između 2003. i 2004. godine Dacia je pokrenula proizvodnju druga dva modela, Solenza i Logan, koji donose nove promene logoa.  Logo je i dalje u obliku stita, gde je 80% povrsine štita pokriveno trouglovima providne plavo-bele boje, a preostalih 20% pokriva natpis DACIA sa belim slovima uokvirenim crnom linijom. Forma natpisa DACIA je promenjena u odnosu na predhodni period.


2008.godina:
 
[attachment=2]

Trenutni logotip DACIA datira iz 2008.godine, kada je dizajniran i prvi prvi put predstavljen na modelu Dacia Sandero. Logo je trapezoidnog oblika, sive boje sa slovima DACIA plave boje.

Ovaj logo izgleda kao ručica za otvaranje-brava na vratima savremenih auta sa imenom Dacia upisanim na njemu. Naziv "Dačija" se odnosi na istorijski region koji pokriva većinu Rumunije danas. Forma natpisa DACIA je osavremenjena i promenjena u odnosu na predhodni period.

Ukoliko logo okrene za 90 ° , suprotno od kazaljki na satu, stice se dojam slova D kao pocetnog slova naziva DACIA.

Za predstavljanje razvoja vozila marke DACIA koristio sam, izmedju ostalih izvora, i podatke sa:

http://bloganul.blogspot.rs/2011/01/
https://globalmotors.net/dacia-history/
http://www.car-logos.org/dacia
http://www.autoexclusive.rs/vesti/interesantno/istorija-brenda-dacia

vitez koja
            
[attachment=1]

stepa kako je ja zovem), ova na slici je stara dacia, nova ima manja svijetla stražnja
i sve dacije su dobile od renaulta automatski mjenjač,


inače sve pohvale za daciju, imam je 7 godina i bez ijednog kvara, redovni servisi nisu skupi, za razliku od stare škode koja je točno nakon 5 godina stala na sred ceste

U gomili fotografija, kad sam stavljao na post mi je verovatno promakla ova fotografija... a pogotovo sto sa sajta sa kog sam je stavio pise New Dacia Sandero Stepway
...

U svakom slucaju hvala na ispravci...

Da bih otklonio zabunu evo novih fotografija zadnjih svetala po godinama...

(http://automobili.hr/wp/wp-content/uploads/2017/05/Renault-Sandero-RS-Racing-Spirit.jpg)

http://automobili.dnevnik.hr/novosti/novosti-2/treba-li-europa-vruci-i-jeftini-sandero-rs

Podaci sto se tce sandera nisu bas tacni (ili potpuni). Brat posaduje sandera sa motorom 1.4 benzinskim i njemu trosi oko 8l potrosnje benzina mesovite voznje, a kako zivimo u prigradskom naselju to je mahom otvoren put, dok u gradu dostize 10l. Kupio je nov auto. Po meni je takva ekonomicnost sa tim motorom nepihvatljiva. Ja vozim nisan almeru N15 20 godina staru, motor 1.4l 16v i potrosnja je oko 6l mesovito, tj do 8l gradske.

Stepway mi se sviđa do bola, samo što ga je jako teško naći polovnog, niko neće da ga proda a kum je bacio oko na Logan MCV od kad je počeo da se razmnožava, auto deluje kao baš dobar porodični.
Od ljudi koje znam da voze Logane, Sandera i Duster-a nisam čuo da imaju ikakvih problema, do duše svi su uzimali nove.

Duster, u verziji 4x4 odličan je terenac, ide skoro svgde, u klasi Toyote hilux, ako ne i bolji. Ali po autoputu mogo bi biti bolji.


Inače odličan topic, iako mi automobili nisu jača strana, koristim jih kao prevoz od a-b, vrlo zanimljivo pisanje.

evo ja ti mog prodam, da si mogu kupiti dustera  :super :super,
moj je 1.6 benzinac, oko 7 litara troši,

Vozim stewaya 1.5 dci već 6 godina - i sasvim sam zadovoljan sa njim.
U početku mi je smetala relativno mala snaga i slab obrtni moment motora, ali to sam prevazišao ugradnjom Race chipa.
Chip sam ugradio odmah po isteku garancije, i dobio sam izuzetno zanimljiv, elastičan, živahan i štedljiv auto. Od kad je chip ugrađen redovno beležim potrošnju (uvek punim rezervoar do vrha), i ispada da je prosečna potrošnja oko 5,2 lit /100 km (na otvorenom oko 4,6 lit - u gradu ispod 6 lit). 

Dacia 1310, 1979. godina.


[attachment=1]

Dacia 1300, 1982. godina.



[attachment=1]

Dacia 1300, 1984. godina.



[attachment=1]

Snimak iz 1986. godine, Bukurešt i nekoliko Dacia 1300.



[attachment=1]


Izbrojao sam bar 10-tak  :)

[attachment=1]

Dacia 1300 pikap


[attachment=1]

[attachment=1]

Sandero jako neudoban auto, naročito zadnja klupa na dužim putovanjima, recimo do Grčke.

https://www.youtube.com/watch?v=8MWEZLggagg

Vidim poradili su na Airbag tehnologiji, bar po thumbnailu od ovog snimka

I dan danas zalim za Daciom Logan. Dva puta sam preselio kompletan stan sa njom, od igle do lokomotive. Udoban za sjedenje. Isli preko 3000 km , od St.Gallena do Dubrovnika preko Austrije i Njemacke i natrag, posjeta prijateljima, sjedili po 8 sati dnevno u autu, danima,bez problema. Meni udobnije od bratovog Pasata ali svatko mora znat za sebe. Nije me ostavio na cjedilu. Krenuli mi u sred zime , nocu, od Chiassa uzbrdo, veje snjeg , svi veliki auti stavljaju lance , supruga vozi, ja kazem mi ne,ne stajemo samo vozi, na jednom mjestu preprecio se sleper, taman da mi prodjemo i prosli smo.Razlog uske gume i propadnu kroz snjeg i kontakt sa asfaltom, mislim?? Za sest, 6, godina nije me ostavio na cjedilu. Jednom crko motor brisaca ja vec spreman u garazi da kupim novi motor, kad sef garaze dodje sa jednim okastim kljucem cap-carap 5 minuta sve radi. Kaze imaju neku vrstu mehanickog osiguarca pa iskocio a motor ne moze da crkne jer je pre dimenzioniran. Nisu htjeli nista da naplate, dao im za kavu boks. Radim popodnevnu na aerodromu, dolazim na parkiraliste zelj. stanice u dva nocu,, moj Daco, kako smo ga od milja zvali, sav prekriven snjegom, vani minus 12 stupnjeva, pritisnem daljinski samo vidim svjetla se upale ispod snjega , ocistim stakla i idem kuci. Kuci u podzemnoj garazi stakla se bez problema spuste. Kasnije kod Reno Senic Grande sam morao da kupim daljinsko otvaranje ,jer vec ako je stajao na minus dva na parkiralistu zbog krace voznje nisam mogao spustiti prozore . Dacia nije auto za prestiz ,ali je radni konj. Ja ovako racunao, neka "bolja" marka, auto kostao tada u CH od 25.000 franaka na dalje,sluzio bi recimo 12 godina pa mijenjam. Bolje kupim Daciu tada za 12.000 Franaka i nakon 6 godina kupim opet novu Daciu. U Ch  ne moras 5 godina na tehnicki kada je novi auto, dakle tehnicki i kupujem novi auto. Nakon cca 6 godina krenem u Dacia-Reno garazu po novu Daciu i pao sam na silne popuste i ponude garaziste , dobio tada za 14.000 Franaka Reno Senic Grande ,sa 4 felge i zimske gume, novi imao samo 13 km,bio par mjeseci demo auto da potencijalni kupci naprave djir oko garaze, nisam mogao odoljeti, i kupio Reno Senic Grande, a sada hocu svakako krajem godine Daciu Daster, potpuno opremljen kosta oko 22.000 Franaka. Za nase potrebe vise nego super. Jos jedna genijalna stvar kod Logana, rezervna guma izvan auta ispod zadnjih vrata i sa kardanom spustis i izvadis gumu, a ne da na ljetovanju vadis cjeli gepek da dodjes do rezervnog kotaca. Mi u Cresu u hotelu ,tjednima nisam micao auto jer nam nije trebao, dodjem da poslje dorucka idemo na trajekt, kad desna prednja prazna, nije nitko probusio nego sam pokupio vijak sa ceste, i onda samo spustim rezervni i pristup dizalici super,bez da vadim cijeli bagaz, promjenim i stignemo na trajekt. Nama odlican auto ali se vise ne proizvodi.
Stvar ukusa, a jos nesto, normalno sam male servise na drugim autima placao 200 do 300 Franaka a veliki i do 500 Franaka. Mali servis na Loganu dobijem racun i sa jednim brisacem servis 80 franaka, veliki 110 franaka. Zovem garazu da nisu nesto zaboravili a oni kazu nisu, to je to. U pocetku sam bio ohol i skeptik prema Rumunjcu ali mislim da je za tu cijenu i ako se ne vozis 100.000 km godisnje odlican auto.
Motor francuski od Renoa a garancija na koroziju 6 godina, taman da ga nakon 6 do 8 godina zamjenis. U CH za seknd hand aute nakon 6 do 8 godina i onako dobijes malo. mozda za prvu ratu lizinga.

Logani su se pokazali kao jako izdržljivi, naročito motori.
Limarija im je nešto slabija, i velika mana je što motor ima lošu zvučnu izolaciju, pa se na svega 80 km/h čuje u kabini baš puno buke.
Naravno, to može uz malo ulaganja da se reši.

Ovde u Srbiji su u usiljenoj, gradskoj taksi vožnji, mnogi vlasnici su okretali brojčanik (prelazili po milion km) i još se vozili bez otvaranja motora. Pišem za Logane do 2012, ove novije nisam još imao prilike da vozim.
Logan 1.4 (i Logan 1.6 ali sa 8 ventila) su motori koji slobodno mogu da se porede sa Golfom dvojkom. Kada se nešto i pokvari, što je retkost, delovi jeftini i ima ih, nije ni čudo što su jedno vreme bili jako popularni kod taksi prevoznika. Mana im je takođe benzinska pumpa, ali se one često kvare zato što gotovo svi voze na TNG te maltene i ne koriste benzin.

Vjerovatno govorite o starijim varijantama Logana.
Imam skoro 4 godine Logan MCV Stepway i štogod ljudi koji ga nisu probali govorili iz predrasuda, "rumunj" i sl., obično brzo promijene mišljenje.

Prtljažnik, volumenski ogroman i još onako četvrtast stane hrpu stvari, čak i kabastih.
Kod novoga je rezervni kotač unutra, ali prvo je normalnih dimenzija a ne oni upljuvci ili još gore sprejevi.
Prostor za rezervni kotač zauzima sav raspoloživi prostor tako da u njega stane uz kotač i ostale potrepštine, konop za vuču, kablovi, rezervne svjetiljke..... I još ima mjesta.

Kabina, u ovoj varijanti dobro izolirana tek se buka pojača iznad 130-140 km/h

Prostor sprijeda kao i u večini slične klase možda i onilatiji.
Prostor straga bolje nego u razvikanim markama iste kategorije (ali ne i cjenovne).
Stepway malo podignut u odnosu na normalnu varijantu, dobro za livade i lakše ulaziti i izlaziti kad se je koju godinu ozbiljniji.
Motor, moj je benzinac ELF markiran i po riječima prijatelja mehaničara isti je u malom mercedesu.
Uglavnom malecki 900cc, trocilindraš, u motorni prostor bi dtao i rezervni 8).
Iako mali sa turbom daje 90 konja, jedino na što paziti je da kad se kreće, a hladan je nema turba ni konja pa početno ubrzanje kaska.
Potrošnja je pristojna, oko 6,5-7 l /100 km nekakve vanautoput vožnje.
U Austriji, sa tempomatom i poštivanjem njihovih brzina oko 6 l/100 čak i nešto manje.
Maksimalna brzina na ravnom autoputu nešto preko 170 km/h po GPSu, po kilometarsatu više.

Brok, sad si me podsjetio. Kada sam ja uzeo nakon Logana Reno, dao sam ga u garazu za prvu ratu dijela lizinga, i drugi dan su ga prodali za 3000 franaka. Kad sam pitao kome rekli su da je bio omiljen tip auta za molere i druge majstore, imao dobar prostor i straznja vrata su se zgodno otvarala za pristup materijalu koje prevoze. Kazu da je bio omiljen kod majstora. I ja prevozio sofe i djelove ormara kod seljenja, od skoro 3 m duzine, a bio mi je super za transport RC modela brodova i podmornica do Bodensee-a.
Leo i ja sam sa Loganom kroz Italiju picio max 160 km/h a najcesce 140 no ako se islo 110 km/h, ne zuri nam se nikamo, osjetilo se na potrosnji. Jedino moj je imao manji rezervoar mislim 40 litara a normalno auti imaju 60 l. Ovo pricam napamet, jer nikad ne pratim potrosnju. Cini mi se da smo jednom vise kroz Italiju tankali, ali naravno vec 1/4 tankamo, nikad do kraja.
Apro po buke u kabini stavis glasnije muziku i to je to, osim ako netko nije jako osjetljiv.

Evo par fotki sa "puteva" po kojima nisa vozio brzo  ;D ali nije bilo ni gužve.
Ljetošnja lunjanja po Vlašićkim livadama i tako to .
Ne mogu naći fotku pod repetitorom na Opaljeniku al dogurao i do gore.

Ako misliš na moj komentar, da upravo tako, na starije Logane i Sandero sam i pisao.
Sandero naručito Stepvej novijeg datuma je druga priča.

Ja sam imao ovaj tip Dacia Logan da ne bi bilo zabune, prije vise od 15 godina. Bio mi je super kao sto napisah.

[attachment=1]

Stavljali su na Logane 2004-2008 dodatnu zvučnu izolaciju, i nešto se i poboljša stvar. Logani proizvedeni tih godina zapravo nema nikakvu zvučnu izolaciju iz motornog dela, samo lim.

Nisam ja njega nigde ni kudio, već sam napisao da je bio jako popularan među taksi pregvoznicima (ima ih i sada se voze, ali polako nestaju). Motori kao kod Golfa dvojke, samo menjaj ulje i filtere na 10-15.000 hiljada km i ima da "zgazi" milionče km bez problema.
Ima određene mane, ali kada se sve sabare, cena, cena održavanja i potrošnja, odličan auto niže srednje klase.

  Najprije: nemojte me krivo shvatiti, nije da hoču kritizirat Daciu. I ono što je kod - bilokojeg - auta najvažnije , jeste da je vlasnik zadovoljan, pa iako je to Z750 (ozbiljno mislim).

Ali napravimo jednu usporedbu. I samo tehničku, jer ne može se usporedjivat ova 2 auta uzeći u obzir cijenu jednoga i drugoga, nije ni ista klasa, i još je BMW u svojoj klasi skuplji od ostalih, sem sličnih premiuma kao A4 ili MB - C.

BMW, tip G20 (a slično važi i za prethodnika F30, motori su skoro jednaki).  318D,  2.0,  150 KM.  Dinamička gradska i medjugradska vožnja, sa relativno visokom prosječnom brzinom na cesti izmedju gradova i dosta prilično snažnog ubrzanja: prosečna potrošnja 5,5 l/100. Ako se ide na ekonomsku vožnju, štedljivo,  može ispod 5 L/100.  Najniža postižena potrošnja 3,8 L/100, kod 90-100 km/h, ravnica, konstantno lagana vožnja bez ubrzavanja (malo dosadno sa takvim autom).  U toj usporedbi je potrošnja 3 cilindarskog 1,0 sa 90 Km prevelika , a i performanse su lošije.  I potrošnja 6,5-7 L/100 bi bila više "normalna" ako se radi o nešto većem 4 cil. bencinskom motoru nego o 3 cil. 1,0.

Isprike, nisam napisao da je moj benzinac.

Nego kad već uspoređujemo ribizle i šniclu.
Potpuno opremljena Dacia Logan MCV Stepway me koštala 14.000 eura.
Registracija i obavezno osiguranje me dođu nekih  300 eura .... gume  cca 400 eura (recimo 200 eura godišnje / zimske /ljetne)
Pređem cca 16.000 km godišnje , to je recimo 1.400 eura , redovni servis nekih 150-200 eura.
Dakle godišnji trošak do sada (dobio kod preuzimanja i ljetne i zimske gume tako da 4 godine samo platio zamjenu)
1.400+300+200 = 1.900, zaokružimo na 2.000.
Vozim ga 4 godine,
2.000*4 = 8.000 + 14.000 = 22.000 eura.
E sad koliko bi me koštalo sve to sa G20?

E galebe,galebe:
 Najprije: nemojte me krivo shvatiti, nije da hoču kritizirat Daciu. I ono što je kod - bilokojeg - auta najvažnije , jeste da je vlasnik zadovoljan, pa iako je to Z750 (ozbiljno mislim).
Prvi dio ti je OK,:"I ono što je kod - bilokojeg - auta najvažnije , jeste da je vlasnik zadovoljan,"
Ako nisi trgovacki putnik i ako ne pravis puno Km godisnje je skupi auto baceni novac, jedino ako ga nemas na bacanje. Bolje je za moj pojam kupiti jeftiniji auto a novac , razliku u vrijednosti uloziti u kupovinu nekretnine. Vrijednost nekretnina raste a auto kada ga izvedes iz prodavaonice vec gubi na vrijednosti, pogotovo prvih godina drasticno. No sve je stvar ukusa , kako rekose stari rimljani o ukusima se ne da raspravljati. Sa autima je kao i sa zenama , neko voli crnke, neko plavuse, neko ovakve a neko onakve.
Velika je stvar gdje zivis i kakva je kultura voznje u tom djelu Svijeta gdje se najvise vozis. Na prostoru Balkana je auto statusni simbol, a ostalo nije vazno. Nismo mi jedini, takvi su i Tamilci i neki drugi narodi. Vidim ovdje u Svicarskoj skupi auti na cesti na javnim parkiralistima ,a stanuju u starim trosnim stanovima i uvijek se nasmijem kako kupuju Subotom  u soping-centrima, vodu za pice u bocama jer gdje zive su instalacije tako stare da je voda cudnog ukusa. Na Jugu Evrope uz Mediteran je voznja nacin dokazivanja i puno se strada na cesti. Najkriticnija su preticanja na cestama. Zato mozda i mogu razumjeti da se kupuju snazniji i brzi auti jer banalno receno :"Zivot znace." U zemljam Zapadne Evrope npr. Svicarska si najcesce bez obzira gdje stanuje za desetak minuta na auto-putu, svi voze 120-130 ,na Haupt strasse 80 a u gradu 50 ili30 Km/sat. Nema potrebe da pretices nikoga.Mozda par puta godisnje neki seoski traktor na sporednoj cesti. Imao sam susjeda sa Kosova, bijesni auto, second hand, dobro ocuvan, stalno parkiran ,da se pokaze kad se ide par puta godisnje na Kosovo ,a po CH su se vozili sa malim starim autom. Isto sto smo skoro saznali da vise njih sa Kosova i N.Makedonije kupuje jedan skupi auto, pa je onda kao share car, svako ga vozi kad mu zatreba, za ici u domovinu. No po onoj narodnoj tko voli nek izvoli. ali i dalje mislim da je ulaganje u skupi auto , osim ako se ne koristi cesto za velike udaljenosti, baceni novac. Druga je stvar pokazivanje i dokazivanje , i to stalno turiranje u gradu a ne moze vise od 50 km/sat ili su kazne velike, pa znam neke za koje u sali kazem da dijelom rade za policiju jer stalno dobijaju kazne. Stvar je izbora. I ja i supruga dobro zaradjujemo i mogli smo od prvog dana ici u garazu da kupimo auto od 50.000 Sfr, da mi propada u garazi. Ona se za 70 Sfr. mjesecno vozi gradskim prijevozom do posla, i ne razmislja o parkingu,a ja sam radio 100 km daleko u Zürichu na aerodromu i za 270 Sfr mjesecno ( 1/25 ina moje neto place plus odbijanje od poreza),imao tzv GA , mogao sam se voziti koliko hocu vlakom ,gradskim prijevozom , zicarama itd. po cijeloj Svicarskoj . Od 04.30 ujutro do 02.00 navecer imao sam po tri vlaka u svakom satu.Da ne govorim koliko bi me kostalo da sam na posao svaki dan isao 200 km. U vlaku mogu gledati , filmove, spavati a u autu samo muzika. Vec kod prvog dolaska u HR sa jeftinim auto su nas cudno gledali jer svi dolaze sa skupim autima, dakle da kupim auto da se 15 dana u godini nekom dokazujem, ali kad smo rekli da smo umjesto toga nakon desetak godina kupili novi luksuzni stan za cca 650.000 ostali su paf. Stvar je osobnog postavljanja prioriteta. BTW vrijednost stana stalno raste prosjecno 7% godisnje ,a skupi auto???
Da dodam ta zabluda o vecoj slobodi i ustedi u vremenu u odlasku na posao polako ali sigurno odumire, jer su ceste zacepljene i stalno su neki laki sudari , pa se u prosjeku cesto i kasni na posao. Vidim po kolegicama od zene kada u jutro stalno poruke na mobitelu da ce zbog guzve na cesti i radova kasniti. Stvara li to nepotreban stres i nervozu kod vlasnika vozila, a na duze staze kazu i da skracuje zivot?

Ne mogu a da ne napisem jos jedno interesantno zapazanje. Buduci da mi supruga radi u apoteci kantonalne bolnice znali smo prije u jutro skupa otici do njenog posla i popit javu. Jedno pravilo koje puno govori samo za sebe. Skoro svi radnici koji rade nize placenje poslove kao u ciscenju, logistici ili drugo pomocno osoblje ako dolaze autima to su u pravilu "bijesne " marke, Mercedes, BMW, Audi, iako cesto polovne ali su dobro ocuvane, dok na primjer vrhunski doktori, kirurzi koji godisnje zaradjuju od pola do milijun Sfr. dolaze skoro u pravilu na bicilakma, naravno skupim po par tisuca franaka i obuceni u specijalnim odjelima pa se onda u bolnici istusiraju i na posao. Postoji mogucnost i za pomocno osoblje da se istusira, da ne bude zabune.Imam osjecaj da ovi sa skupim autima tako ljece neke komplekse i nastoje kompenzirati staus u drustvu. Prednjace Albanci, Turci, Talijani, Tamilci,Bosanci, Srbi itd. Za ovih 30-tag godina sto sam vani Svicarska i Austrija, jos nisam vidio iste te nacije Albance, Turke, Talijane, Portugalce i ostale sa Balkana da se voze biciklom. Bilo na posao ili do fitnesa i slicno. U mojoj firmi kolege Svicarci, Njemci i Danci i ostali "zapadnjaci" isli bi i po 30 km i vise na posao biciklom a ovi drugi " nasi"autom. Mozda bi bio odgovor ,da ovi na poslovima sa nizim primanjima po prirodi posla su vise fizicki aktivni, no ni ovi doktori ne sjede stalno, a isto tako i u mojoj firmi "zapadnjaci" rade slicne poslove. Ipak mislim da je to pitanje mentaliteta?? Mozda grijesim ali imam takva zapazanja

Pa zar nisam rekao ?  ..... napravimo jednu usporedbu. I samo tehničku, jer ne može se usporedjivat ova 2 auta uzeći u obzir cijenu jednoga i drugoga, nije ni ista klasa.
       Usporedjivao sam jedino tehničke parametre, zapremina motora i njegova snaga, performanse i potrošnja ; nije nužna kod ove komparacije cijena auta.

Održavanje G20:  servis na 2 godine ili 25.000 km, a kočiona tekućina na 3 godine. Prvih 5 godina / do 100.000 km od novog svi servisi gratis , sav material i rad (doplata 600 EUR kod narudžbe auta). Kod F30 je koštao prvi servis posle pet godina (radio se takodjer svaku drugu godinu)  oko 600 EUR (u SLO, jer nije ista cijena svugdje). Kočione ploćice nisu bile mjenjane (nisu bile istrošene) do prodaje auta sa 130.000 km.   Gume (205/60R16) dodju oko 400-450 EUR, naravno sa dobrim popustom. I sam auto je kupljen sa takvim popustom, 6.000 EUR za F30,   7.300 za G20.
 O cijeni auta i troškovima sa njim može se diskutirat ali što je nekome (pre)skupo, drugome nije. I naše plate su različito visoke, pa je tako neka svota novca relativna stvar. Ako bi na svijetu sve se računalo kroz racionalnost kupnje, mnogo toga ne bi se prodavalo. Auto je - opet kažem bilokoji - izguba novca, svaki gubi s vremenom + troškovi eksploatacije pa ipak ga više manje svi kupimo. Na kraju krajeva i sam život nije jeftin, pa šta ? A bacamo pare svi na nešto što je nekome drugemu bezsmiselno. A ima i veselje i zadovoljstvo svoju cijenu.   Zato ne kupuju BMW i slične aute samo oni kojima je to statusni simbol , nego i oni, kojima je vožnja BMW užitak i svakodnevno veselje (ko je vozio BMW tricu i voli dinamičku vožnju zna o čemu se radi, a može se pročitat i na testovima). I ja bih kupio neki jeftiniji auto, ako bi mi bio samo prevozno sredstvo od A do B.  Ali u grupi sam vozača kojima je auto više od toga, užitak i zadovoljstvo u vožnji svaki km.

skupi auto baceni novac....... jeste, istina. Ali je svaki auto baćeni novac. Pored toga nekome je 10.000 EUR skupo (nekome i nemoguća svota), a ima ljudi kojima je npr. 300.000 EUR il čak više prihvatljiva svota.

 Bolje je za moj pojam kupiti jeftiniji auto a novac , razliku u vrijednosti uloziti u kupovinu nekretnine.... i ova izjava nije pogrešna, ali:  pomenuti G20 je koštao stari F30 + 18.000 EUR. I sad, šta bi s tim novcem mogao uraditi kod nekretnina ?  Drugo:  ako čovjek ima rešeno stambeno pitanje (čak i više nego jedan stan, pored toga njegova djeca ima takodjer obezbedjeno stambeno pitanje), dali ima smisla imati auto kakav mu pruža veliki užitak (neko drugi može jahtu, neko kamper itd.)  ?  Ili ako bih kupio neku nekretninu, kakav bi to bio užitak ? Na onaj svijet ništa ne nesemo sa sobom, živi se jednom, tu i sad, i ako ne uživamo, šta ima onda smisao ? Imati novac u nekretninama, zlatu isl. i živjeti dosadan život kuća - posao, posao - kuća ili kuća-kuća ?

vrijednost stana stalno raste prosjecno 7% godisnje...   OK, ali ako samo stoji tamo, šta imaš od toga ? ako prodaš, zaradiš, onda šta s tim novcem ?  ostaviš na banki za naredne generacije, kupiš auto, jahtu možda, ideš na ljetovanje itd. ?  ako se gleda kao čistu računicu, može se reći, da je sve bacanje para ako nešto kupiš (nakon prodaje nekretnine). Onda šta ?


 No sve je stvar ukusa............. ova je najbolja, jedina absolutno 100%

ceste zacepljene i stalno su neki laki sudari , pa se u prosjeku cesto i kasni na posao. Vidim po kolegicama od zene kada u jutro stalno poruke na mobitelu da ce zbog guzve na cesti i radova kasniti. Stvara li to nepotreban stres i nervozu kod vlasnika vozila, a na duze staze kazu i da skracuje zivot? ......  ne zivimo svi u velikim gradovima i nemamo svi zacepljenih cesta (sem iznimaka u turističkoj sezoni i nešto malo drugih gužvi tu i tamo)

Na prostoru Balkana je auto statusni simbol, a ostalo nije vazno + Druga je stvar pokazivanje i dokazivanje , i to stalno turiranje u gradu .......  da, zemlja je puna idiota, glupe mase i hohštaplera. Šta ćemo, tako je ali ima i dobrih, normalnih ljudi.

OK galebe ti ims svoj pogled na stvari. U vecini zemalja EU je brzina limitirana osim u Njemackoj i to ne svugdje. Dakle brzi , sportski auto ti ne donosi skoro nista od tog zadovoljstva voznje. Na kraju se to ipak svodi ,da po potrebi ides od A do B.Moji prijatelji koji vole voznju radije kupe dobre motore pa svakom prilikom idu na brojne Paseve u brda jer uzivaju u voznji u zavojima. Ne  kazem ja da da se ne kupuje skupi auto radi sparanja novca ,sparanja radi, ali se moze korisnije upotrijebiti. U CH je na primjer u mnogim firmama uobicajeno da mozes traziti sa vremena na vrijeme tzv Unbezahlte Urlaub- neplaceni godisnji. Dakle dobijes 3 do 6 mjeseci slobodno i posao te i dalje ceka. Moj dobar prijatelj npr. i on i zena zaradjuju dobro ima vecu jahtu u Grckoj i onda odu po par mjeseci na jahtu i uzivaju, ali ovdje sto ti kazes voze po potrebi od A do B mali Fiat, ali spremaju novce da uzivaju u Grckoj.Nisu zacepljenja samo u velikim gradovima u Svicarskoj ih tako velikih ni nema ,nego su zacepljnja u spicama kada vecina ide na posao ili sa posla i to cak i na periferiji ili auto-putu i posebno vikendom kada bi svi negdje na izlet ili skijanja. Onda ti veliki auto nista ne donosi. Druga je stvar oni koji cesto sele kamp kucice, slepaju jahte i camce, ili ovdje kod mene prikolice za i sa konjima. Onda treba jaki auto.Takodjer cesto ljudi koji zive u osamljenim kucama u brdima ,onda veliki jaki auto je neophodan pogotovo zimi.Bar ovdje se ceste odmah ciste ali isto cesta moze biti tesko prohodna za manje aute. Rekao sam da je sve stvar ukusa i ako je netko rijesio svoje stambene probleme isto vrijedi usparati i i novac iskoristiti za bolje stavri, npr putovanje po Svijetu, Krstarenja i kruzna putovanja brodom i po moru i po rijekama. Ali ako je netko ljubitelj auta onda je svaka diskusija suvisne. Na temi smo Dacia, pa da ja sa jednom anegdotom zavrsim. Imam kolegu sto kazu izBosne. Kupuje polovne dobro ocuvane BMW i ide svake godine na ljetovanje u Hrvatsku a onda do rodbine u Bosnu. Auto mu je vec dva puta crkao na putu,zadnje kod Senja, dobije drugi auto od HAK-a ali izgubi par dana u tom teatru.. Kad mu ja kazem zasto ne kupi novu Daciu ,jer mu se to nece dogoditi slijedi odgovor, pa Milane kako da ja iz Svicarske dodjem u Bosnu sa Daciom. Sve je receno bar za mene, ali rekli smo stvar ukusa i po meni ne gubi sve na vrijednosti kao auto. Ima stvari koje nemaju cijenu. Treba pitati one koji umjjesto toga krstare prema polovima i sjeverni i juzni, norveskim fjordovima ili Karibik, jako skupo ili idu tjednima po juznoj Americi u organiziranim grupama itd...Da ne davim vise.

Ja sam ostao na prizemnijoj računici:
A to je koliko me ukupno košta Logan MCV Stepway sa svim davanjima i potrošnjom goriva te održavanjem u nekom razumnom periodu od 8 do 10 godina
Na onih početnih 22.000 € za kupnju i prve 4 godine, za slijedećih 6 godina dodajmo 3.000 € godišnje, auto je stariji, treba koji dio više, gume, malo veća potrošnja i to je cca 18.000 €.
Znaći ukupno cca 40.000 € za nabavku vozila i sva davanja, troškovi i potrošnja unutar 10 godina i nekih 160.000 - 180.000 km.

E sad bi me zanimala takva aproksimativna računica za G20 , naravno računajući punu cijenu, neovisno o vozili koje je dano u zamjenu jer je i to vozilo imalo neku cijenu.

Mislim da tek ovakva računica daje kolki toliki realan prikaz troškova (ne govorim o brzini, udobnosti i ostalome)