PALUBA

Katar u nemilosti arapskih zemalja, prekid diplomatskih odnosa i avio-linija



Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Jemen prekinuli su sve veze sa Katarom, optuživši tu zemlju da podržava terorizam, što prema pisanju Rojtersa, predstavlja razdor bez presedana među najmoćnijim članovima Saveta za saradnju zalivskih arapskih država. Odnose sa Katarom prekida i libijska vlada sa istoka zemlje. Katar je saopštio da su te mere neopravdane i da nisu zasnovane na tvrdnjama koje se baziraju na činjenicama.



Tri zalivske države najavile su prekid transportnih veza sa Katarom, a katarskim posetiocima dato je dve nedelje da napuste njihove zemlje. Katar je takođe izbačen iz koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, koja se bori u Jemenu.

Ove mere predstavljaju ozbiljnije poteze od onih iz 2014. godine, kada su Saudijska Arabija, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati povukli svoje ambasadore iz Dohe, prestonice Katara, navodi Rojters.

Razdor između Katara i njegovih najbližih saveznika mogao bi da ima posledice širom Bliskog istoka, piše Rojters.

U saopštenju koje izdala saudijska novinska agencija SPA, saudijski naftni gigant optužio je Katar da podržava ekstremističke grupe i širi njihovu nasilnu ideologiju, misleći naizgled na državni satelitski televizijski kanal Katara, Al Džaziru.

"(Katar) prihvata pregršt terorističkih i sektaških grupa, koje za cilj imaju destabilizaciju regiona, uključujući Muslimansku braću, Islamsku državu i Al Kaidu i promoviše poruke i planove ovih grupa kroz medije, konstantno", piše u saopštenju koje prenosi SPA.

U saopštenju se dalje optužuje Katar da podržava ekstremiste koje podržava i Iran.

Egipat je saopštio preko državne novinske agencije da politika Katara "preti arapskoj nacionalnoj bezbednosti i seje seme razdora i podele unutar arapskih društava, prema namernom planu na čijoj su meti jedinstvo i interesi arapske nacije".

Međunarodno priznata vlada u Jemenu prekinula je diplomatske odnose sa Katarom optužujući ga za saradnju sa šiitskim pokretom Huti, bliskog Iranu, prenela je državna agencija Saba.

Pakistan trenutno nema planove da prekine diplomatske veze za Katarom, saopštio je portparol Ministarstva spoljnih poslova te zemlje, Nafis Zakarija.Katar je saopštio da žali zbog koordinisane odluke Saudijske Arabije, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Jemena.

"Te mere su neopravdane i zasnovane na tvrdnjama i optužbama koje se ne baziraju na činjenicama", prenela je Al Džazira izjavu katarskog ministra spoljnih poslova.Katar je saopštio da ta odluka neće uticati na normalan život građana te zemlje, preneo je Rojters.

Razdor među zalivskim državama izazvao je i rekcije u svetu. Državni sekretar SAD Reks Tilerson naveo je da ne očekuje da će to imati uticaja na borbu protiv Islamske države.

"Ne očekujem da će to imati značajan ili bilo kakav uticaj na ujedinjenu borbu protiv terorizma u regionu ili globalno", rekao je Tilerson, koji je insistirao da zalivske zemlje reše svoje razlike.

Komentarišući odluku četiri zalivske države da prekinu sve odnose sa Katarom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je u interesu Rusije da situacija u Zalivu bude stabilna i mirna.

"Moskva se nada da trenutna diplomatska svađa u Zalivu neće uticati na 'zajedničku rešenost i posvećenost' u zajedničkoj borbi protiv međunarodnog terorizma", naveo je Peskov.Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je prekid diplomatskih odnosa između nekih arapskih zemalja i Katara stvar tih država, kao i da se Rusija ne meša u te odluke.

"To su njihove brige, to su bilateralni odnosi. Ne mešamo se u te odluke. Iako smo osumnjičeni da podržavamo sve događaje u svetu, uveravam vas da u ovom slučaju nije tako", rekao je Lavrov, prenosi Tas.



Ukinuta licenca "Al Džaziri" u Saudijskoj Arabiji

Saudijska Arabija ukinula je licencu katarskoj televiziji "Al Džazira" i zatvorila njene kancelarije.

"Ministarstvo informisanja je zatvorilo kancelarije Al Džazire i povuklo njenu licencu", prenela je agencija saudijska novinska agencija Spa.

Sudijsko ministarstvo je navelo da Al Džazira "promoviše planove terorističkih organizacija" i da podržava pobunjene Hute u Jemenu protiv koji interveniše saudijska vojska.


"Etihad", "Flajdubai" i egipatska kompanija obustavljaju letove ka Dohi

Državna avio-kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata, "Etihad", do daljeg će obustaviti sve letove prema i iz prestonice Katara, Dohe.Poslednji let iz Abu Dabija prema Dohi zakazan je za 02.45 sati po lokalnom vremenu u utorak, rekao je portparol "Etihada" za Rojters u mejlu.

Isto je učinio i "Flajdubai", niskotarifni avio-prevoznik sa sedištem u Dubaiju, koji je saopštio da će od sutra obustaviti letove prema i iz Dohe.U međuvremenu, "Katar ervejz" je saopštio na svom zvaničnom vebsajtu da je obustavio sve letove prema Saudijskoj Arabiji.

Takođe, egipatsko Ministarstvo avijacije saopštilo je da će suspendovati sve vazdušne linije sa Katarom od utorka, a odluka će početi da važi od utorka od 4 sata ujutru i trajaće "do daljeg".Prema toj odluci, avionima iz Katara biće onemogućeno da prelaze preko vazdušnog prostora Egipta, kao i da koriste tlo za sletanje, prenosi AFP.




Turska, koja je poslednjih godina razvila bliske veze s Katarom i Saudijskom Arabijom, izrazila je žaljenje zbog sukoba arapskih država iz Persijskog zaliva s Katarom i saopštila da je voljna da radi na normalizaciji njihovih odnosa.

Ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu pozvao je sve strane u sukobu na dijalog i prevazilaženje razlika "mirnim putem".

Svetska fudbalska federacija saopštila je, u međuvremenu, da prati situaciju sa Katarom i da održava redovne kontakte sa Organizacionim odborom Svetskog prvenstva u Kataru 2022. godine, iako nije želela da komentariše diplomatsku situaciju u Zalivu.



izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/2758044/cetiri-arapske-zemlje-prekinule-veze-sa-katarom.html)

Ovako beta (http://www.novimagazin.rs/svet/regionalne-tenzije-dovele-do-raskola-u-arapskom-svetu) prenosi ovu vest sa dodatnim informacijama


Regionalne tenzije dovele do raskola u arapskom svetu


Odluka šest arapskih država da prekinu diplomatske odnose s Katarom zbog njegove podrške islamskim grupama i odnosa s Iranom predstavlja kulminaciju višegodišnjih tenzija među državama naftom bogatog Persijskog zaliva koje dele granice, zajedničko nasleđe i snažno savezništvo s Vašingtonom.
Bahrein, Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jemen i Maldivi saopštili su da će povući svoje diplomate iz Katara, kao i da će proterati katarske diplomate sa svoje teritorije, a američki državni sekretar Reks Tilerson izrazio je očekivanje da to neće uticati na jedinstvo u borbi protiv islamskih ekstremista.

Koliko će prekidanje diplomatskih odnosa biti jak udarac za Katar, zemlju u kojoj se nalazi najveća američka vojna baza odakle se izvode vazdušni napadi na pozicije Islamske države, zavisi od narednih koraka, navodi agencija AP.

Egipat je katarskom ambasadoru dat rok od 48 sati da napusti zemlju, dok je egipatskom ambasadoru u Dohi naređeno da se u istom roku vrati u Egipat.Arapske zemlje su najavile i da će obustaviti vazduhoplovni i pomorski saobraćaj, a Saudijska Arabija će zatvoriti i kopnenu granicu s Katarom, čime će ta zemlja biti odsečena od ostatka Arapskog poluostrva.

Egipatsko Ministarstvo civilne avijacije saopštilo je da će od sutra ujutru biti obustavljeni svi letovi za Katar.Najava obustavljanja vazdušnog saobraćaja izazvala je konfuziju na međunarodnom aerodromu u Kairu, a jedan let za Dohu čekao je satima pre nego što mu je dozvoljeno da poleti.

Saudijska Arabija takođe je saopštila da će katarski vojnici biti povučeni iz rata u Jemenu.Katar, zemlja bogata gasom i u kojoj je smeštena velika vojna baza SAD, nije reagovao na prekid diplomatskih odnosa.Katarski emir Tamim bin Hamad Al Tani pozvao je 27. maja iranskog predsednika Hasana Ruhanija i čestititao mu pobedu na predsedničkim izborima.

Saudijska Arabija, većinski sunitska kraljevina, smatra Iran, kojim vladaju šiitski muslimani, najvećim neprijateljem i pretnjom regionalnoj stabilnosti.Saudijska Arabija je saopštila da je prekinula diplomatske odnose zbog podrške Katara "različitim terorističkim i sektaškim grupama čiji je cilj destabilizacija regiona", uključujući Muslimansko bratstvo, Al Kaidu i Islamsku državu.

Egipat je optužio Katar da zauzima "antagonistički pristup" prema Egiptu i da su propali svi pokušaji da prestane da podržava terorističke grupe.Bahrein je okrivio Katar za podršku oružanim terorističkim aktivnostima i finansiranje iranskih grupa koje bi izvodile sabotaže i širile haos u Bahreinu.Posle odluke šest arapskih zemalja da preduzmu korake ka izolaciji Katara, iranski zvaničnici navode da Iran može izvoziti hranu u Katar morem.

Direktor sindikata izvoznika prehrambenih proizvoda Reza Nurani rekao je da pošiljke hrane iz Irana mogu stići u Katar za 12 sati, prenela je agencija Fars.Katar se oslanja na isporuke hrane preko svoje jedine kopnene granice, sa Saudijskom Arabijom, a al-Džazira je prenela da se broj kamiona na granici povećava jer im je onemogućen prelazak u Katar.

Katar je više puta odbacivao optužbe da finansira ekstremističke grupe.

Nije još jasno kako bi odluka arapskih zemalja mogla da utiče na vojne operacije SAD, koje u toj zemlji imaju stacionirano oko 10.000 vojnika i centralnu komandu za Bliski istok.Šef američke diplomatije Tilerson izjavio je na konferenciji za novinare u Sidneju da prekid diplomatskih odnosa arapskih zemalja s Katarom neće imati posledice na borbu protiv Islamske države.Tilerson je pozvao sve strane da razgovaraju i prevaziđu međusobne razlik

Нама који недовољно познајемо међусобне односе "заливских" земаља ова вест делује необично. Да ли баш само Катар спонзорише терористе? Раде то скоро све дражве које су сада "притегле" Катар осим Египта. Вероватно се ради о неким међусобним обрачунима и покушају Катара или неких његових служби да раде самостално и супротно интересу Сауди Арабије. Пре ће бити да су све поменуте земље незадовољне извештавањем Ал Џазире него што се ради о борби против тероризма. Зашто би као прву меру одузимали лиценци овој ТВ кући за рад?

Узгред ја лично уопште не ценим "Ал Џазиру" управо због изразитог (пристрасног) происламског става који се вешто провлачи посебно у њиховим европским филијалама. Имају они и добрих емисија, али је све то због "да се Власи не досете".

Трамп „намирисао“ милијарде: Саудијска Арабија купи харач из Катара



Амерички председник Доналд Трамп оставио је за собом праву буру на Блиском истоку. Две најбогатије арапске државе — Саудијска Арабија и Катар — посвађале су се због америчког данка. Није лако скупити на стотине милијарди долара за америчку привреду. Криза.


Изненадни прекид дипломатских односа једног броја арапских држава са Катаром се може назвати правим геополитичким земљотресом на Блиском истоку. За само један дан Доха је избачена из Арапске лиге и постала отпадник из сунитског света. Прво што пада човеку на памет када се чују оптужбе Саудијске Арабије на рачун Катара је: „Ко о чему — курва о поштењу“. Саудијска Арабија која подржава вехабије посвађала се са Катаром који подржава Муслиманску браћу. Пре ће бити да су им се мимоишле стратегије у стварању хаоса у региону или у координацији разних радикалних исламских покрета. Ипак, симптоматично је да се бура на Блиском истоку дигла непосредно након посете Доналда Трампа Ријаду и Тел Авиву.

„Председник САД је својом посетом Саудијској Арабији, Израелу и Ватикану у потпуности променио геополитику на Блиском истоку, у Европи и НАТО-у. Што се тиче Арапа, треба да се сетимо да су Американци одабрали да сарађују са Саудијском Арабијом. Ради се о огромној суми од сто и више милијарди чврстих обавеза и 300 обећаних. То је много новца, и у овом тренутку Саудијска Арабија то не може да плати, али мора. Сви су потписали да се боре против радикалних иламиста које су сами спонзорисали. Зато постоји покушај да се пребаци бреме финансијских обавеза на најслабијег у војном смислу, али и највећег конкурента“, коментарише за Спутњик ситуацију на Арапском полуострву руски војни експерт Александар Собјањин.

Саудијска Арабија, исцрпљена ниским ценама нафте за које је и сама крива, и рата без видљивог краја у Јемену који је прогутао на стотине милијарди долара, гледа са завишћу на катарски национални инвестициони фонд тежак невероватних 350 милијарди долара. Катар који не улаже у војску већ само у свој развој, за своју безбедност може захвалити само америчкој војсци. Сада је дошло време да плати за свој безбрижан живот.


„Америка има финансијске потешкоће и с правом господара може обавезати потчињене да плате своје дугове: Европљане преко НАТО-а, Јапанце преко Тихоокеанског партнерства, Арапе под изговором борбе против Ирана који нико нема намеру да напада“, уверен је Собјањин.


а је Катар повезан са терористима, није ни за кога тајна. За његово име се вежу и ДАЕШ и талибани и Муслиманска браћа и многи други, али Америка има своју рачуницу у томе.

„Катар је потребан ради тајних веза са терористичким групама. САД, државе Западне Европе и водеће светске силе званично су изјавиле да не воде преговоре са милитантима и да немају никакве везе са њима. То за њих обавља Катар. Американци сада изражавају незадовољство катарском политиком. У будућности, ако Катар не промени политику, видећемо неке одлучније акције САД према том емирату“, уверен је професор Универзитета „Џорџ Вашингтон“ политиколог Атеф Абдел Џавад.


Односи мачке и миша

Огромни приходи Катара и Саудијске Арабије од гаса, односно нафте, изгледа као да су помутили мозак владајућој елити двеју држава. Војно и једна и друга представљају једно велико — ништа. Катар уопште нема војску, а довољне су две-три ракете да ту државу доведу у ред, док Саудијска Арабија има војску и троши огроман новац на наоружање, али без резултата. Најбољи пример је Јемен: тамо већ две године не могу да се обрачунају са групом побуњеника, који прете да им дођу пред престоницу — Ријад.

Међутим, мислећи да новац решава све, обе државе се испод жита боре за лидерство у сунитском свету (о читавом исламском свету нема ни говора, пошто је Иран у сваком погледу неприкосновен).

Супарништво је било видно за време „арапског пролећа“ када је Муслиманску браћу спонзорисао Катар. Међутим, у тој борби за утицај Катар је изгубио — генерал Абдел Фатах ел Сиси, који је дошао на власт, човек је Саудијске Арабије. И у Либији су ове две земље конкуренти: присталице ДАЕШ-а подржава Катар, док Саудијска Арабија има своје миљенике. У Сирији је Нусра фронт у милости Ријада, а ДАЕШ Катара. Супарништво двеју држава је морало једног дана да исплива, а Иран је био само повод.

Медији на Блиском истоку интензивно пишу да је неизбежно да у Катару дође до пуча и свргавања актуелног емира шеика Тамима бин Хамада ел Танија и доласка на власт „легитимног крила“ владајуће породице.


„Државе Блиског истока су биле довољно стрпљиве према Катару. Сада се поставља питање да ли да се мења политика Катара или руководство ове државе“, изјавио је за Спутњик главни уредник издања „Халиџ“ из Уједињених Арапских Емирата Хабиб ел Саиг.


Саудијци се надају да ће доћи до устанка народа, након увођења блокаде арапских држава.

„Катар не може да издржи ни 48 сати пре него што затражи посредника за нормализацију односа, док се катарски народ неће мирити  дуже од 15 дана са последицама ове политичке одлуке. Катар се тренутно налази у ужасном положају“, рекао је за Спутњик шеф саудијског Истраживачког центра за проучавање ситуације на Блиском истоку Анвар Ишки.


„Ипак, да ли ће на власти опстати садашњи шеик Тамим ел Тани зависи само од САД, то јест нема претњи ратом, нити ризика од дестабилизације, јер се тамо налази седиште Централне команде САД“, сматра руски војни стручњак.

Постоје две варијанте решења актуелног конфликта: уступак Катара, то јест враћање на старо, или Саудијска Арабија успева да смени династију. Не би било први пут да се деси пуч у Катару. И отац актуелног емира Танија је тако дошао на власт. Ипак, не треба очекивати рат између две државе, јер су и у једној и у другој америчке базе. То САД неће дозволити. Али индиректна смена власти, зашто да не. То је честа пракса на Блиском истоку. А да ће Катар платити Америци колико му затраже, у то не треба сумњати.


извор (https://rs.sputniknews.com/komentari/201706061111453487-katar-1145r35/?ref=fbsputnik)

Turska šalje askere u Katar


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odobrio je zakon o jačanju vojne saradnje s Katarom, u znak podrške Dohi u sporu sa arapskim zemljama u regionu. Zakon koji predviđa raspoređivanje turskih vojnika i saradnju u vojnoj obuci, usvojen je u parlamentu u sredu, dan pošto je Erdogan stao na stranu Katara i kritikovao odluku arapskih zemalja da prekinu odnose s tom zemljom.

Erdogan je zakon odobrio kasno sinoć, saopštilo je tursko predsedništvo. Usvojen zakon danas je objavljen u Službenom glasniku.

Kriza u odnosima zemalja u Zalivu izazvala je veliku zabrinutost u Ankari koja podržava Katar sa kojim ima veoma razvijene odnose i saradnju. U opoziciji smatraju da Turska u tom sporu ne bi trebalo da se svrstava kako i sama ne bi postala deo problema.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je kritikovao izolaciju Katara, koji se našao na udaru zalivskih zemalja (Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Jemana) i Egipta zbog saradnje sa teroristima pre svega Muslimanskom braćom.

„Mi smo protiv uvođenja sankcija Kataru. Najnovija kriza je pala u trenutku kada su nam potrebni solidarnost i saradnja više nego bilo kada ranije. Sadašnje podele neće doneti ništa dobro”, upozorio je Erdogan na iftaru, ramazanskom obedu koji je u Ankari organizovala njegova Partija pravde i razvoja.


Tramp: Katar finansira terorizam

Američki predsednik Donald Tramp optužio je danas Katar da finansira terorizam na „veoma visokom nivou” i rekao da to odmah mora prestati.

Tramp je rekao da je Katar, u kojem se nalazi oko 10.000 američkih vojnika i velika baza, „finansijer terorizma na veoma visokom nivou”.

Katar je negirao da podržava ili finansira terorističke grupe. Zapadne diplomate optužuju tu zemlju da omogućava i čak podstiče finansiranje nekih sunitskih ekstremista. Trampova izjava usledila je ubrzo pošto je državni sekretar SAD Reks Tilerson pozvao arapske države da odmah ublaže svoju blokadu Katara i ocenio da nova kriza u Persijskom zalivu ometa američke napore u borbi protiv Islamske države.

izvor (http://www.politika.rs/sr/rubrika/1/Svet)

Za podršku Kataru do 15 godina robije


Ministarstvo pravde Ujedinjenih Arapskih Emirata upozorilo je juče korisnike društvenih mreža da bi mogli otići u zatvor ili dobiti novčane kazne ako iskažu simpatiju prema Kataru.

Ministarstvo je navelo da bi proglašeni krivim za saosećanje s tom drugom arapskom zemljom mogli dobiti od tri do 15 godina zatvora i novčanu kaznu od 120.000 evra


izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2860885/emirati-kaznjavaju-svoje-gradjane-za-podrsku-kataru-do-15-godina-robije)

Hajd sad da neko kaže kako je na Balkanu glup i komplikovan narod.
Ovo ne može ni Bog rasčivijati a u suštini je prosto.
Radi se o alavoj vlasti koja uspjeva da naturi glupom narodu da gine navodno za Božiju pravdu a tu Boga nema,nego su to alavi "Vladaoci" koji bi htjeli što više,pa ako može i cjeli svet.Ovo važi i za "zapad",samo su nam naturili "humanost i toleranciju" a ne "religiju", a radi se ustvari istom,o "uništenju i pogibiji" za prikrivenije vladaoce,da bi imali još veća bogatstva preko banaka,uzimanje prirodnih bogatstava itd.Zapazite ovo "bog-atstava" lijepo se vidi da su tu umješali Boga a tu ima više vraga nego Boga.
Na kraju, ne može se ne primjetiti  da je ovo u muslim. svetu donekle i pozitivno za nas,jer se oni "ramnožavju" ko muhe,pa je i bolje da se se međusobno proređuju,jer ne daj Bože da su jedinstveni i krenu ovako pod firmom "humanosti" na nas.Pa pojeli bi nas za užinu.

Poz.

Bojim se da je izbeglički talas koji zapljuskuje Evropu i smišljen sa ciljem islamizacije celog kontinenta...

Preneo sam ranije tekst o tome na forumu (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,26971.0.html)... Isilovanje civilizacije je izgleda pravi termin....

Ruskiji mediji prenose, pozivajući se turski YeniSafak "Pakistan to send soldiers to Qatar" (http://www.yenisafak.com/en/dunya/pakistan-to-send-soldiers-to-qatar-2709724) , da je posle odluke turskog Parlamenta da pošalje u Katar svoju vojsku , to isto učinio i Pakistan.Navodi se da će Pakistan u Katar poslati 20 000 vojnika. Gomilanje tolike vojske će samo dodatno zategnuti situaciju u tom regionu.

Трамп оптужио Катар за финансирање тероризма... Па Катар ништа није радио тајно па да то 10000 припадника САД стационираних у Катару са све обавештајним и другим службама нису знали. Не само да су знали него...

Иначе, Катар је један од земаља која је финасијски подржала "стампедо" избеглица из Сирије у Европу. Радили су то и друге "залливске" земље. Па наравно да је циљ био исламизација Европе. А Европа још нема одговор.

Gutta cavat lapidem non bis sed saepe cadendo,
Sic homo fit sapiens bis non sed saepe legendo !

Kap dubi kamen ne padajući dvaput, već često..
tako i čovek postaje mudar ne čitajući dvaput, već često !

Đordano Bruno.

video (https://www.facebook.com/Svjesnost/videos/1211141305570195/)

Meni je baš zanimljivo razmišljanje ko profitira od "islamizacije Evrope". Jer nije da Evropa ne može to da zaustavi (minska polja, zidovi, žica, hici upozorenja, bušenje čamaca... Pa na kraju krajeva, za 50 godina hladnog rata su granice bile hermetički zatvorene... kad je to nekome u interesu). Čak naprotiv, maksimalno se olakšava i potencira. Imam neki osećaj da se to sprovodi u cilju da se narod dovoljno "pročibuka" i "uspujda" za neku akciju (slična uspaljivanja naroda su uvek prethodila ratovima, pa i ovim našim). A sad, šta će ta akcija da bude, i protiv koga će da bude usmerena, te ko će da profitira... ostaje da se vidi.

U tom pravcu sam i ja razmišljao u predhodnoj poruci, iako možda izgleda kao da sam promašio temu  ;) Bombarduju nas sa gomilom kojekakvih informacija , toliko da nas sve to zajedno zbunjuje. Što više gledaš...manje vidiš , kaže narodna poslovica. Čim pokušaš da nešto pročitaš "između redova" okarakteriše se kao teorija zavere. Ova kontinentalna pregrupisavanja mnogo koštaju, ko to plaća i zbog čega....

profitiraju "nevladine organizacije" koje placaju lokalne "krimose i svercere" oko 400-500 EU po coveku

Katar protiv prebogatih košija - Terorizam je povod, ali se iza sukoba krije nešto potpuno drugačije
V. Filipović   14.06.2017.

Vest da su zemlje Persijskog zaliva potpuno izolovale i prekinule odnose sa svojim najbogatijim komšijom Katarom u svetskim geopolitičkim krugovima odjeknula je poput bombe. Kao glavni razlog za otpočinjanje diplomatskog rata navodi se da zvanična Doha finansira terorističke grupe, što ostatak Zaliva ne želi da toleriše. Međutim, da li je zaista samo to razlog?

[attachment=1]

Kolovođa blickriga na Katar je Saudijska Arabija, koja je i sama nebrojeno puta optuživana da finansira ektremne džihadiste, ako ne i više nego Katar. Koncentracija bogatstva u ovim zemljama je enormna, a elementi radikalnog islama su i te kako prisutni, te momenat u kom Saudijci optužuju Katar za finansiranje terorizma podseća na Hičkokov film "Drž'te lopova", s tim što su u ovoj situaciji i jedni i drugi i te kako umešani. Tenzije između Rijada i Dohe datiraju još d 1995. godine, kada je Katar počeo da ostvaruje enormne rezultate u proizvodnji tečnog prirodnog gasa (LNG). "Gasna revolucija" je od Katara vrtoglavom brzinom napravio jednu od najbogatijih zemalja sveta, i prvu državu po visini godišnjeg prihoda po glavi stanovnika, koji iznosi čak 130 hiljada dolara. Malena država je ujedno postala i najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa. Severno polje, koje se nalazi u dubinama Persijskog zaliva i iz kojeg se crpi sav gas koji ova zemlja proizvodi, Katar deli sa Iranom, arhineprijateljem Saudijaca i ostalih zemalja Zaliva. Upravo zbog činjenice da svoju žilu kucavicu deli sa šiitskom silom, Katar se trudio da sa Iranom vodi znatno blaže odnose nego ostatak Zaliva. Pored toga, Katar je 2016. postao veliki deoničar u ruskom "Rosnjeftu", kupivši udeo vredan čak 10,5 milijardi evra, čime sada kontroliše 19,5 posto akcija u ruskom naftnom divu.

[attachment=2]

- Katar je bio saudijska vazalna država, ali je iskoristio svoju ekonomsku nezavisnost zahvaljujući ogromnom novcu od gasa i izgradio se kao nezavisan igrač na Bliskom istoku. Od tada ostatak Persijskog zaliva vreba šansu da skreše krila Kataru - ističe za "Blumberg" Džim Krejn, viši savetnik za pitanja energetike na Institutu Bejker pri univerzitetu Rajs u Teksasu. Saudijskoj Arabiji u izolaciji Katara pridružili su se Egipat, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jemen i ostale zemlje regiona, prekinuvši sve veze sa Dohom. Prirodni gas omogućio je Kataru da formira sopstvenu spoljnu politiku, nezavisnu od one koju vode Saudijci. Rijad je jedva čekao ovu priliku da napadne Katar, optuživši ga za podršku Muslimanskom bratstvu u Egiptu, Hamasu u Gazi i naoružanim grupama koje se bore protiv uticaja EAU i Saudijske Arabije u Siriji i Libiji. Mnogi smatraju da je ovakvoj neočekivanoj odluci Saudijaca kumovala poseta Donalda Trampa, koji je ubrzo izneo punu podršku Rijadu. Kao da je zaboravio da su Saudijci ti koji podržavaju ozloglašeni al-Nusra front, kao i pojedine frakcije al-Kaide. Pored toga, Saudijska Arabija i ostale zalivske zemlje suočile su se sa porastom tražnje za prirodnim gasom kako bi proizvodili struju. Kako Katar ima najniže troškove crpljenja gasa, a odbijao je da po jeftinim cenama prodaje svoju robu komšijama, Rijad je morao da se okrene drugim, daleko skupljim izvorima.

[attachment=3]

- Možete da preisptujete zbog čega Katar nije bio voljan da snabdeva komšijske zemlje svojim gasom. Ostatak Zaliva je verovatno očekivao da će dobijati katarski gas po diskontnim cenama, ali zvaničnoj Dohi to nije padalo na pamet. Možda u tome treba tražiti još jedan unizu razloga za animozitet prema malenom susedu - kaže za "Blumberg" Stiven Rajt, profesor na Katarskom univerzitetu. Dodatni zaplet desio se kada su Kataru u pomoć priskočili Iran i Turska, koji šalju hranu i vodu u izolovanu zalivsku zemlju, a Redžep Tajip Erdogan je čak najavio i raspoređivanje 5.000 turskih vojnika u toj državi, kao podršku u slučaju "neželjenih situacija", čime se dodatno zaoštrila situacija u celom regionu.

Izvor: www.blic.rs

Суштински узрок сваком међудржавном сукобу, посебно ратном, јесте економски. Дакле, и овде је вероватно тако, како то наводи коментатор.

Kataru se zatvaraju sva vrata, ali Amerikanci su jedna ipak ostavili otvorenim
spiegel.de / M.A.   15.06.2017.

Upravo u trenutku kada se zaoštrava kriza u Kataru, koga su izolovale susedne zemlje, vlada u Dohi kupuje od SAD 36 borbenih aviona. Američki ministar odbrane Džejms Matis i njegov katarski kolega Halid al Atijah potpisali su ugovor o kupoprodaji aviona tipa F-15 u ukupnoj vrednosti od 12 milijardi dolara.

Ministarstvo spoljnih poslova u Vašingtonu još je u novembru prošle godine dalo zeleno za isporuku, ocenjujući da će ovaj posao proširiti saradnju između SAD i Katara na polju bezbednosti. Plan se realizuje baš kada su diplomatski odnosi Katara i drugih arapskih zemalja dramatično zaoštravaju. Sukob je izbio neposredno nakon što je američki predsednik Donald Tramp uz veliku pompu dočekan u Saudijskoj Arabiji, gde je obećao prodaju oružja u visini od 110 milijardi dolara. Početkom juna, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge zemlje prekinuli su diplomatske odnose s Katarom, obustavili vazdušni saobraćaj i zatvorili granice, čime su praktični izolovali emirat, u kome 2022. treba da se održi Svetsko prvenstvo u fudbalu. Arapske zemlje optužuju Katar da podržava terorističke organizacije kao što je sunitska Islamska država. I Nemačka snabdeva Katar vojnom opremom: u prva četiri meseca ove godine, emirat je od Nemačke kupio borbene tenkove i samohodne haubice u vrednosti od oko 800 miliona evra.

Izvor: www.blic.rs

Мени се чини да они (сви у тим заливским државама и државицама) купују то оружје јер мисле да им "лепо стоји". Кад затреба или не знају да га употребе или једноставно побегну и то скупо плаћене оружје оставе да га противник запали. Такође, ту профитирају исламиситички побуњеници и друге терористичке банде које ови шеикати, да би одбранили себе, снабдевају оружјем и финансирају.

Pa hajd da i ja kao "stručnjak" dodam svoje mišljenje o uzrocima "vojničkih kvaliteta" tih tamo bogatih zemalja.
Oni su došli na ta područja (bogata naftom i plinom) još dok su bili obični nomadi-stočari.Tad je bilo hladno oružje pojam.Obogatili su se tek razvojem industrije na zapadu.Pošto su bili potrebni zapadu kao izvor sirovina-energenata,"nafatirali" su se i po onoj,da se sve novcem može kupiti,stekli su povjerenje da će tako moći i kupiti i bezbjednost.Nemaju oni niti želju za razvojem svojih ratničkih vještina,jer su ubjeđeni da to mogu kupiti novcem koji je se za njih "prilivao" i u nepotrebnim veličinama.Također, i samo posjedovanje bogatstva,uključuje,da će ih netko braniti od drugih.Sad kad su se počeli međusobno gložiti (uglavnom zbog svoje obijesti) oni kupuju masovno savremeno oružje a misle da je to isto kao i posjedovanje "noža",tj. da za to potrebna i obuka dok isto ne bude upotrebljivo,oni se i ne mogu dosjetiti.Da li su u pravu,vidjet će se,jer u ratu se mnogo brže uči ili bolje rečeno ostaju samo oni koji brzo savladaju tehniku.
SAD i zapad gledaju svoje interese.Ne može se reći da su oni (SAD),miroljubivi.Na pr.prodaja oružja od nekoliko stotina milijardi dolara,ovih dana SA, izaziva kupovinu od Katara ili što sa tim oružjem mogu učiniti na pr.Jemenu,njih ne zanima.

Poz.

Bahrein: Katarskim vojnicima naređeno da odmah odu
Tanjug   18. 06. 2017.

Vlasti Bahreina naredile su katarskim snagama koje su se borile zajedno sa koalicijom protiv Islamske države, da napuste njihovu teritoriju, izjavio je danas izvor upoznat sa trenutnom situacijom u tom području.

Vojnicima pripadnicima Centralne komande američke ratne mornarice smeštene u Bahreinu, je zatraženo da napuste koaliciju i moguće je da oni u narednih 48 sati odu, prenosi AFP. "Bahreinci su rekli komandantu američke mornarice u bazi da vojnici Katara moraju da odu. Oni se još nalaze u bazi, ali će je najverovatnije napustiti u naredna dva dana", rekao je izvor govoreći pod uslovom anonimnosti. Kako podseća agencija, ovo se događa u vreme najveće krize diplomatije među zalivskim zemljama u proteklom periodu od kada su Saudijska Arabija i nekoliko zalivskih zemalja uvele blokadu Kataru, prekidajući diplomatske odnose i uvodeći blokade iz vazduha, sa kopna i mora. Kako agencije prenose, Saudijska Arabija, UAE i Bahrein optužuju Katar za podržavanje terorizma, što Katar odlučno odbacuje.

Izvor: www.blic.rs

I sad neka mi još neko kaže, da je Tramp budala. Ugovorio je posao sa KSA al i sa Katarom. Od svakog je uzeo pozamašan deo. I ne samo to... Naterao je i Katar, da se više okrene Americi (i tako ga distancira od Irana)... A ako pukne, opet će brati vrhnje od Sauda.

Наводно Катар кога сфатил дека нема да ја добие војната во сирија а со тоа нема гасовод до турција и европа .Затоа се  решил на еден радикален потез а тоа било сојуз со Иран односно да се изгради цевки под персискиот залив до Иран од тука да имаа заеднички иранско катарски гасовод до ирак и турција и подоцна и сирија да биде вклучена според нив во новиот опек за гас  нормално саудиска арбија ке биди аут . Е сега тука доагат американците кој се спротиставуват на новит ОПЕК ЗА ГАС бидејки во тој случај америка е надвор од игра плус барале од катар како најголем производител на гас да го зголеми производство на гас многу повеке за да се урни цената на плинот со цел да се падни цената на плинот во русија и да направат криза во русија  на оваа катар одбил бидејки компресираниот гас  е поскап од не компресираниот гас и тука бил проблемот катар ке треба да работи со загуба .Така да е можна е војна во Катар со цел да го отсечат цел свет кога е во прашање доставката на  плин . Инаку денеска пакистанците испратија своја војска во катар но и ке испрателе и авиација но и морнарица .Исто така американците на голем работат на формирање  за првпат на  евреско египетски пакт воен пакт  но кој индирекно ке влези и сауди арабија .Гледај те го филмот Americathon од 1979 година


http://www.youtube.com/watch?v=CY5qE36_TtA

Врло је могуће је да се све врти око и због гаса и односа Катара са Ираном.

Во иднина ке имаа две горива едниот ке биде плинот или гасот и  јагленот .Гасот го има во катар сирија и иран  па и в ирак  и сауди арабија и русија , јагленот го имаа во косово најповеке во европа на пример во македонија 1кг на ископан јаглен кошта 10 денари или 20 српски динари поефтино гориво нема од јагленот сега за сега.

Katar ima 10 dana da uradi ove stvari ako želi da izađe iz izolacije
Tanjug   23.06.2017.

Gašenje televizije Al Džazira, smanjivanje nivoa diplomatskih odnosa s Iranom i zatvaranje turske vojne baze neki su od 13 zahteva koje su arapske zemlje uputile Kataru.

[attachment=1]

Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein poslali su Kataru spisak zahteva koje mora da ispuni u roku od 10 dana ako želi da mu budu ukinute diplomatske i ekonomske sankcije uvedene pre dve sedmice. Katar odbacuje njihove optužbe da finansira teroriste i izaziva nestabilnost u regionu. Zahteve je Kataru predstavio Kuvajt, koji posreduje u rešavanju krize. Nije bilo zvaničnog odgovora iz Katara, ali je ministar spoljnih poslova Muhamed bin Abdulrahman al Tani ranije rekao da neće pregovarati dok ne budu ukinute kaznene mere. Među zahtevima su, takođe, neki uslovi koje je Katar rekao da nikada neće ispuniti, kao što je gašenje Al Džazire. ored Al Džazire, zahteva se gašenje medija koje Katar direktno ili indirektno finansira, uključujući Arabi21, Rasd (Rašd), Al Arabi Al-Džadid (Al Araby Al-Jadeed ) i Midle ist aj (Middle East Eye).

[attachment=2]

Arapske zemlje traže i da Katar plati nadoknadu za gubitak života i druge finansijske gubitke koje je izazvala katarska politika proteklih godina. Iznos obeštećenja, navodi se u zahtevima, biće utvrđen u koordinaciji s Katarom. Katar mora da prestane da finansira sve ekstremističke grupe koje su SAD označile kao terorističke, uključujući Islamsku državu, Muslimansko bratstvo, libanski Hezbolah i ogranak Al Kaide u Siriji nekada poznat kao Nusra front. Od Katara se traži da zatvori diplomatska predstavništva u Iranu, izbaci iz zemlje pripadnike iranske Revolucionarne garde i da odnose svede na trgovinu, uz poštovanje američkih sankcija Iranu. Arapske zemlje zahtevaju od Katara da odbije da naturalizuje njihove državljane i da izbaci one koji se sada nalaze u Kataru, čime, kako se objašnjava, pokušavaju da spreče Dohu da se meša u njihove unutrašnje poslove.

[attachment=3]

Takođe traže izručenje svih ljudi koji su u te četiri zemlje traženi zbog optužbi za terorizam, prekid kontakata s političkom opozicijom u Saudijskoj Arabiji, UAE, Egiptu i Bahreinu i pružanje detaljnih informacija o opozicionim političarima koje je navodno finansirao tim zemljama. Na listi zahteva su i prekid svake vojne saradnje s Turskom unutar zemlje i usklađivanje svoje ekonomske, vojne, socijalne politike sa Savetom za saradnju zemalja Zaliva, regionalne grupe koja je usredsređena na borbu protiv uticaja Irana. Ako Katar pristane na zahteve, lista će biti revidirana jednom mesečno tokom prve godine, a zatim svaka tri meseca tokom druge godine. Sprovođenje zahteva biće nadgledano narednih 10 godina.

Izvor: www.blic.rs

Turska ne odustaje od baze u Kataru: Ona čuva bezbednost regiona
Srna , Rojters   23.06.2017.

Turski ministar odbrane Fikri Isik izjavio je danas da njegova zemlja ne planira da preispita postojanje turske vojne baze u Kataru i da zahtev da ona bude zatvorena predstavlja mešanje u odnose Ankare i Dohe.

Isik je rekao stanici NTV da nije lično video zahtev da baza bude zatvorena.

- Baza u Kataru je turska baza, a ujedno i centar koji čuva bezbednost Katara i regiona - rekao je Isik. Četiri arapske države koje bojkotuju Katar zbog navodne podrške terorizmu poslale su Dohi listu od 13 zahteva, uključujući zatvaranje televizije "Al džazira" i slabljenje veza sa Iranom. Jedan od zahteva je da Turska zatvori svoju vojnu bazu u Kataru, rekao je ranije Rojtersu zvaničnik iz jedne od zemalja koje su sastavile listu.

Izvor: www.blic.rs

На почетку се увек постављају максималистички захтеви. Верујем да ће их током преговора ревидирати јер нису заливске земље једине које се питају. Ако тероризма...Хмммм... па могли би и те исте земље престати да финансирају управо те терористичке (али и оне "умерене") групе које помињу. Није их Катар сам финансирао.

Инаку катар имаа уште 9 дена да ги прифати уцентите спротивно ембаргото ке се зголеми и  на поморска блокада  и воздушна блокада на персискиот залив за летала кој слетуват во катар .

Сад ће неки посредник да ускочи јер, Катар овако срочене захтеве неће прихватити... након блокаде само следи рат а Америци то не одговара.

Па ваљда ће барем ту ал џизиру да угасе.

Nema od šorke ništa. U Kataru su i turci, što nači da bi vehabije iz okoline dobile iste batine kao u Jemenu ili bi čak i gore prošli od toga.

Турци јесу тамо, али да би ратовали тамо морали би да обезбеде безрезервну подршку Ирака преко чије територије морају да прођу, или евентуално Ирана. Све то је мало вероватно с обзиром да је Турска ипак чланица НАТО и води рачуна о томе шта САД мисле. Чак и да имају прилаз преко ових земаља, ако "емираћани" и остали крену тешко да би Турци тамо дуго опстали тако да помоћ не би имала где да стигне. Ја ценим да Турска игра мало на блеф и на чињеницу да генерално опште заоштравање и рат ником не одговара. Цене нафте би отишле час посла у небо и ту би првенствено профитирали Руси. А то ипак није интерес САД.

Да се затвори Ал Џазира... тешко да ће се то десити. Пре ће се капитал, односно власништво пренети на неког другог.

Ratni bubnjevi na Bliskom istoku - Sve se glasnije spominje vojna intervencija na Katar. Oni poručuju: Ne bojimo se
Guardian   03.07.2017.

Katar se ne boji bilo kakvog vojnog pritiska zbog odbijanja da ispoštuje rok do kojeg je trebalo da ispuni spisak zahteva četiri arapske države koje su uvele blokadu ove male, ali bogate države.

Katarski ministar spoljnih poslova šeik Muhamed bin Abdulrahman Al Tani, u subotu je tokom posete Rimu ponovo odbio sve zahteve koje smatra povredom katarskog suvereniteta. "Bilo koja zemlja može imati spor sa Katarom, ali bilo koji spor mora se rešiti pregovorima, a ne nametanjem ultimatuma", rekao je Al Tani.

- Mi verujemo da svetom upravlja međunarodno pravo koje ne dozvoljava velikim zemljama da zlostavljaju male zemlje. Niko nema pravo da postavlja ultimatum suverenoj zemlji - rekao je Al Tani na konferenciji za medije u Italiji, a prenosi britanski "Gardijan". Prošlog meseca su Saudijska Arabija, Egipat, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati prekinuli diplomatske veze sa Katarom, kao i sve kopnene, pomorske i vazdušne linije. Pritom su dostavili listu zahteva u 13 tačaka, koje uključuju prekid diplomatskih veza sa Iranom, Muslimanskim bratstvom i gašenje televizijske mreže Al Džazira. Katar optužuju da podržava terorističke grupe u regiji, što ova država poriče. Al Tani, član vladajuće katarske dinastije, je odbio zahteve, za koje kaže da nisu ni postavljeni tako da mogu biti prihvaćeni.

- Postoji međunarodno pravo koje se ne sme kršiti i postoji granica koja se ne sme preći - rekao je Al Tani koji se sreo sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Anđelinom Alfanom koji je podržao pokušaj medijacije što ga vodi Kuvajt i pozvao uključene strane da se suzdrže od daljih akcija koje bi mogle pogoršati situaciju.

Izvor: www.blic.rs

УН поручио Катару да реши неслагања са суседима
понедељак, 03.07.2017.

ЊУЈОРК - Савет безбедности Уједињених нација рекао је Катару да реши несугласице са суседним заливским земљама, изјавио је данас кинески амбасадор у УН Лиу Ђијеи. Лиу је рекао да би најбољи начин био да државе пронађу решење кроз дијалог и консултације међу собом, јер не постоји друга алтернатива, пренео је АФП. „Шта год државе могу да ураде да поправе ограде и врате се добросуседским односима, Кина ће сигурно поздравити”, рекао је Лиу. Катар је раније данас одговорио на листу захтева Саудијске Арабије и њених савезника, након што су ове земље пристале да властима у Дохи дају још 48 сати за одговор на притужбе, после истека ноћашњег првобитног рока. АФП наводи да још увек није познато шта стоји у одговору, али је неименовани заливски званичник казао овој агенцији да је министар спољних послова Шеик Мохамед бин Абдулрахман ал Тани предао одговор током краткотрајне посете Кувајту, посреднику у овој кризи. Подсећа се да је шеф катарске дипломатије раније изјавио да је листа захтева „састављена да била одбачена”. Група арапских земаља продужила је рано јутрос крајњи рок Катару да одговори на листу њихових захтева до сутра увече у поноћ. У заједничком саопштењу, четири арапске државе - Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Египат и Бахреин, издале су заједничко саопштење у коме су то најавиле. „Одговор четири државе ће затим бити послат, након анализе одговора владе Катара и процене њеног одговора на све захтеве”, наводи се у саопштењу, преноси АП. Четири арапске државе прекинуле су 5. јуна везе са Катаром, као и приступ воденим и ваздушним лукама, због навода да та земља подржава тероризам. Те земље су саставиле и листу од 13 захтева 22. јуна и дале рок од десет дана катарској влади да на њих одговори. Министри спољних послова Египта, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Бахреина састаће се у среду у Каиру како би расправљали о Катару, саопштиле су синоћ египатске власти, пренео је Ројтерс. „На позив министра спољних послова Самеха Шукрија, биће одржан четворочлани састанак министара спољних послова Египта, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Бахреина у Каиру у среду 5. јула како би се сагледао развој ситуације у вези с односима са Катаром”, наводи се у саопштењу које је потписао портпарол египатског Министарства спољних послова Ахмед Абу Зеид. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Катар: Немогуће испунити захтеве арапских земаља
уторак, 04.07.2017.

ДОХА - Катарски министар спољних послова шеик Мохамед бин Абдулрахман ал-Тани изјавио је данас да је немогуће испунити захтеве арапских земаља у време дипломатске кризе у Заливу, у тренутку када се приближава рок који је дат тој земљи да одговори.

Ал Тани је на конференцији за новинаре у Дохи рекао да је листа захтева земаља које су изоловале Катар „нереална и неспроводива”.

„Није реч о тероризму, говори се о укидању слободе говора”, рекао је шеф катарске дипломатије на конференцији за новинаре након што је разговарао са немачким колегом Зигмаром Габријелом, преноси АФП.

Он је додао да је одговор његове земље на захтеве арапских земаља, који је предат посреднику у Кувајту, дат у контексту поштовања државног суверенитета, нагласивши да је Доха показала добру вољу и иницијативу.

Ал Тани је санкције уведене Катару назвао нелегалним и поручио Уједињеним Арапским Емиратима да престају да угрожавају репутацију Катара, пренео је Ројтерс.

Он је навео да Доха тражи решење за кризу на основу дијалога.

„Држава Катар је усвојила веома конструктиван став од почетка кризе. Покушавамо да поступамо зрело и разговарамо о тој ствари”, рекао је он.

Катар је јуче одговорио на листу захтева Саудијске Арабије и њених савезника, након што су ове земље пристале да властима у Дохи дају још 48 сати за одговор на притужбе, после истека првобитног рока.

АФП наводи да још није познато шта стоји у одговору, али је неименовани заливски званичник казао овој агенцији да је министар спољних послова Шеик Мохамед бин Абдулрахман ал Тани предао одговор током краткотрајне посете Кувајту, посреднику у овој кризи.

Група арапских земаља продужила је рано јутрос крајњи рок Катару да одговори на листу њихових захтева до сутра увече у поноћ. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

"Želim da sednem za sto i da razgovaramo o zahtevima"

Katarski emir Šeik Tamim bin Hamad al-Tani izrazio je želju da sedne za sto i razgovara o zahtevima četiri zalivske zemlje. On je to rekao u telefonskom razgovoru sa sadijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, javljaju katarski i mediji Saudijske Arabije.

U razgovoru sa Salmanom, Tani je izrazio želju za dijalogom da bi se obezbedili interese svih strana u sporu, preneo je Rojters. Kako je izvestila zvanična novinska agencija Saudijske Arabije SPA, detalji razgovora biće izneti nakon što Saudijska Arabija postigne dogovor sa Ujedinjenim Arapaskim Emiratima, Bahreinom i Egiptom.

[attachment=1]


Razgovarali Katar i Saudijska Arabija i ponovo se posvadjali

Lideri u Katara i Saudijske Arabije su jutros razgovarali telefonom prvi put od nastanka unutararapske diplomatske krize blokadom i bojkotom Katara pre tri meseca, ali su sada čak i reči koje su koristii izazvale novi spor.

Dorazgovora je došlo pošto emir Kuvajta nije bio uspješan u posredovanju u sporu, o čemu je u četvrtak u Vašingftonu raszgovao s predsednikom SAD Donaldom Trumpom, koji je ponudio arbitražu. Obe vlade su danas potvrdile razgovor saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i emira Katara Šeika Tamima bin Hamada Al Tanija.

Posle njihovog razgovora državna saudijska novinska agencija je prenela da će objaviti detalje tek pošto prestolonaslednik Muhamed razgovara s Bahreinom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima drugim arapskim zemljama koji bojkotuju Katar. Državna novinska agencija Katara odmah je objavila detalje razgovora, rekavši da su Rijad i Doha pristali da pošalju dva izaslanika da raspravljaju o sporu.

Katar je rekao da je telefonski razgovor bio na inicijativu Trampa.

Rukovodioci Saudijske Arabije i Katara su "naglasili su potrebu rešavanja krize dijalogom, kako bi se osigurala jedinstvo i stabilnost" zemalja Zaliva, objavila je Katarska novinska agencija. Ali, Saudijska Arabija je ljutito reagovala na tu vest Katara, izdavši drugu poruku koja kaže da izjava Dohe nema veze sa istinom.

"To pokazuje da vlast u Kataru nije ozbiljna u dijalogu i da nastavlja svoju prethodnu politiku", rekla je agencija SPA. "Kraljevina Saudijska Arabija izjavljuje da će svaki dijalog ili komunikacija sa nadležnim organima Katara biti suspendovani sve dok oni jasnom izjavom ne objasnje svoje stavove".

Katerska kriza je počela 5. juna kada su susedne i druge zemlje koje bojkotuju taj mali emirat, presekle kopnene, pomorske i vazduhoplovne puteve do Dohe zbog njene navodne podrške ekstremistima i bliskih veza sa Iranom. Katar je negorao da finansira ekstremiste, a nedavno je obnovio puke diplomatske odnose sa Iranom, sa kojima deli veliko polje za eksploataciju prirodno gasa.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=09&dd=09&nav_category=78&nav_id=1301840)
izvor (http://beta.rs/vesti/politika-vesti-svet/72638-razgovarali-katar-i-saudijska-arabija-i-ponovo-se-posvadjali)

Katarski emir: Arapske zemlje nisu zainteresovane za rešavanje krize


Katarski emir Šeik Tamim bin Hamad al Tani izjavio je danas da arapske zemlje, koje su uvele sankcije njegovoj zemlji u junu zbog optužbi da podržava terorizam, nisu zainteresovane za rešavanje krize.

On je, takođe, optužio Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Egipat da pokušavaju da učine sve kako Katar ne bi bio domaćin Svetskog kupa u fudbalu 2022. godine.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Bahrein su u junu prekinuli diplomatske odnose sa Katarom i uveli ekonomske sankcije prema Dohi, optužujući je da pruža podršku islamskim ekstremistima, što katarske vlasti negiraju.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/katarski-emir-arapske-zemlje-nisu-zainteresovane-za-resavanje-krize/3fdy0bh)

Iran i Turska potpisali sporazum sa Dohom


Iran i Turska potpisali su danas sporazum sa Katarom s ciljem jačanja trgovinskih veza sa ovom državom koja je pod blokadom svojih arapskih suseda, javili su iranski mediji.

Prema navodima iranskih medija, sporazum će pružiti mogućnost za stvaranje "zajedničke radne grupe za utvrđenje prevoza roba između tri zemlje".

U izveštaju se ističe da je cilj tri države da se uklone prepreke za slanje robe iz Irana i Turske u Katar. Saudijska Arabija, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat u junu su prekinuli odnose sa Katarom optužujući Dohu da podržava ekstremizam i jača veze sa Iranom. Katar negira optužbe.

Od izbijanja krize Iran i Turska su pokušavali da pomognu Kataru u izolaciji, uključujući povećanje izvoza u tu zemlju.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/iran-i-turska-potpisali-sporazum-sa-dohom/g8s9rvq)

Rijad preti - "Ako Katar nabavi rusko oružje eliminisaćemo ga"
Srna  02.06.2018.

Saudijska Arabija zapretila je vojnom akcijom protiv Katara ukoliko ta zemlja nabavi ruski protivraketni sistem "Es-400", piše francuski dnevnik "Mond".

List navodi da je Rijad pisao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i od njega traži da interveniše i spreči realizaciju ugovora radi očuvanja regionalne stabilnosti. Saudijska Arabija je uz ostale regionalne sile, uključujući Bahrein i Ujedinjene Arapske Emirate, prekinula odnose sa Katarom u junu prošle godine, optužujući tu zemlju da podržava radikalne islamiste i da održava previše bliske odnose sa Iranom. Katar je početkom godine objavio da su razgovori sa Moskvom o nabavci "Es-400" u "poodmakloj fazi". "Mond" ističe da je kralj Salman u pismu poslatom francuskom predsedniku izrazio duboku zabrinutost zbog razgovora Moskve i Dohe i upozorio na moguću eskalaciju.

- Saudijska Arabija biće spremna za preuzimanje svih neophodnih mera za eliminaciju odbrambenog sistema, uključujući vojnu akciju - piše list.

Izvor: www.blic.rs

Rijad traži od Pariza da spreči Katar u kupovini ruskog sistema S-400
Tanjug  03.06.2018.

Saudijski kralj Salman zatražio je od francuskog predsednika Emanuela Makrona da Pariz pomogne da se spreči da Katar kupi najnapredniji ruski protivraketni sistem S-400, piše francuski list Mond.

U pismu upućenom Makronu, u koji je Mond imao uvid, saudijski kralj Salman izrazio je "duboku zabrinutost" zbog toga što Katar, kako se tvrdi, želi da kupi S-400. Saudijski kralj je u pismu upozorio da, ako se rakete rasporede na teritoriji Katara, Rijad će biti spreman da preduzme "sve neophodne mere kako bi eliminisao taj odbrambeni sistem, uključujući vojnu akciju", dodaje Mond. Francuski list navodi da je Salman na kraju pisma tražio od Makrona pomoć u sprečavanju Katara da kupi S-400. Kancelarija francuskog predsednika saopštila je danas da neće komentarisati navode Monda. Kralj Salman je prošle godine u Moskvi potpisao sporazum za kupovinu protivraketnog sistema S-400, podseća AP.

Izvor: www.blic.rs

Никако ми није јасно што се Сауди Арабија жали Французима а не Русима директно? И не видим како ће Французи та спрече испоруку руског оружја? А Русија је већ одговорила да прати своје интересе и да ће оружје испоручити ако се уговори.

Imaju odbrambeni ugovor sa Francuzima a koliko vidim od njih kupuju i većinu oružija. I ono najvažnije oca sadašnjeg šeika je pomogla Francuska da se dokopa vlasti.

Ко то има одбрамбени уговор са Француском? Катар или Сауди Арабија? Ком шеику је Француска помогла да дође на власт? Катарском? Па....?

Ako treba da preciziram onda sam mislio na Katar i šeika Hamad bin Khalifa bin Hamad bin Abdullah bin Jassim bin Mohammed Al Thani :)

Па добро, имају одбрамбени уговори и... Русија није напала Катар па да га Францизи бране. Њему прети Сауди Арабија. Можда у уговору стоји клаузула о искључивој обавези набавке оружја од Француске? Чак и да тако нешто постоји то није проблем Сауди Арабије. На крају не схватам како ова набавка може да угрози Сауди Арабију. Осим ако она нема намеру да нападне Катар. Е, то је већ проблем за Сауди Арабију... :'(

Saudijska Arabija se već sada sprema za budući građanski rat oko nasledstva, kad jednom umre sadašnji kralj, koji je zadnji sin obnovitelja Saudijske Arabije, Ibn Sauda. Saudijska Arabija je buduće bure baruta.

Pa ne prete oni Rusiji nego Kataru. Katar šuruje naveliko sa Iranom a to je za SA neprihvatljivo. Obzirom da imaju ugovor sa FRA SA bi morala da ratuje i sa njima ako se situacija pogorša u budućnosti. Zato apeluju na FRA da reši problem jer ima odlične odnose sa Katarom.

У супротном напашће Француску... ;D.. Шалим се. Мислим да погрешно играју и очекују превише. Ако већ прете нека нападну катар и реше проблем ако су сигурни у сбе. Ипак, мени се чини да они прете празном пушком и да ће се пре десити ово што наводи Дарко него да оно заузму катар или промене режим.

Катар је до "јуче" био главни финансијер исламиста па и ИСИЛ-а на Блиском истоку и шире, а "зли језици" кажу и ових миграната који "беже" у Европу. То се сигурно није могло дешавати без знања и барем прећутне подршке САД. Уосталом, зна се чије су базе у Катару.

Pre godinu dana arapske sile pokušale su da bogatu državu potpuno izoluju, ali nisu ni sanjali da će ih nadigrati
I.Z.K.  07.06.2018.

Pre godinu dana koalicija arapskih država predvođenih Saudijskom Arabijom uvela je Kataru blokadu bez presedana. Danas je međutim postalo jasno da je Katar ne samo uspeo da preživi godinu dana izolovanosti, već je na neki način i pobedio svoje protivnike.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Bahrein su odlučili da "kazne" Katar zbog navodne podrške islamističkim grupama. Oni su potpuno izolovali Katar i tražili od njega da ispuni njihovu listu od 13 zahteva kako bi ukinuli blokadu. Zahtevali su, između ostalog, gašenje televizijske mreže "Al Džazira" i ostale koje finansira Doha, kao i da prekinu da podržavaju islamističke grupe u regionu, kao i za podršku Hutima u Jemenu protiv kojih se bori koalicija predvođena Saudijskom Arabijom. Katar je odbio da ispuni te zahteve rekavši da je to nemoguće, a viši zvaničnici Zalivskih zemalja su rekli da je jasno da Saudijci neće biti uvereni u to da će Katar promeniti ponašanje čak i ako pristane na zahteve.

Neuspešno lobiranje

Kako piše Forin polisi, pravi cilj četvorke koja je uvela blokadu je bio da bogati Katar učine vazalnom državom, nesposobnom da sama vodi spoljnu politiku. Te države su otišle toliko daleko da su vršile pritisak na Zapad da poveća svoj pritisak na Katar. Prema jednom izvoru, četvorka je potrošila oko milijardu i po na lobiranje protiv Katara. Ali, kriza se okrenula u korist Katara.

Otkako su zalivske države uvele embargo Kataru, ova država se oslonila baš na onu vrstu diplomatije, koju njeni susedi preziru - približila se Iranu i Turskoj i produbila veze sa Rusijom. Amerika je slala pomešane signale o tome koga podržava, a Tramp je tvitovao kako Katar podržava terorizam. U međuvremenu je došlo do promene u ponašanju Amerike, Tramp je odjednom prestao da optužuje Katar. To se desilo nakon što je Tramp razgovarao telefonom sa katarskim emirom Tamimom bin Hamadom al Tanijem, nakon čega mu se zahvalio na borbi protiv terorizma i rekao da krizu treba rešavati pregovorima. U februaru su SAD i Katar potpisale važne sporazume o saradnji. Treba podsetiti da SAD imaju vojnu bazu u Kataru.

I lobiranje u vidi plaćenih reklama i kampanja protiv Katara su se obile o glavu Saudijcima i ostalima jer je zbog toga opala njihova reputacija. U prilog Kataru idu i političke situacije u regionu. Prvo, Katar je smanjio svoju umešanost u ratu i Siriji, ali nevezano za blokadu. Naime, kako je sirijski režim dobio impuls u ratu, Katar više nije imao razloga da podržava pobunjeničke grupe poput Ahrara al Šama. Tako je Katar porastao u očima Zapada. Drugo, uspon saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, koji je u velikoj meri uticao na nametanje blokade Kataru, izazvao je mnoge kritike, zbog njegovog surovog ophođenja sa neistomišljenicima. Unutrašnje kritičare je Salman odmah proglasio katarskim agentima, ali i na Zapadu raste broj kritičara saudijskog princa, koga najviše i krive za rat u Jemenu.

Krave

Do pre godinu dana Katar nije imao farme mlečnih proizvoda i oslanjao se na mleko uvezeno iz Saudijske Arabije. Danas, međutim ima farmu duboko u pustinji, opremljenu klima uređajima, sa oko 14.000 krava, uglavnom uvezenih iz SAD. Prvo su se obratili Turskoj i Iranu u potrazi za pomoć oko uvoza mlečnih proizvoda, ali uvideli su da je to kratkotrajno rešenje. Tako su odlučili da usred pustinje izgrade farmu pod imenom Baladna (“naša zemlja” na arapskom) sa stajama i ventilatorima koji hlade krave. Već mesec dana nakon blokade, Katar Ervejz je prevezao prve krave iz Amerike. Zatim su brodovima stigle ostale. One su sada postale simbol nacionalnog ponosa u Kataru i njegovih napora da se u potpunosti oslanja na sebe.

Okretanje Iranu

Katar je našao više načina da zaobiđe blokade. Na kraju krajeva, ova država je jedna od najbogatijih na svetu. Otvorio je novu luku na obali Perijskog zaliva, vrednu oko sedam milijardi. To mu je omogućilo da zaštiti svoju ekonomiju od sankcija koje su mu uveli susedi, piše BBC. Luka se koristi trenutno za uvoz građevinskog materijala za izgradnju stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine. Istovremeno, Katar se sve više okreće Iranu sa kojim deli morsku granicu i najveće svetsko gasno polje - Severno polje, koje se nalazi u dubinama Persijskog zaliva i iz kojeg se crpi sav gas koji ova zemlja proizvodi. Katarski avioni se oslanjaju na pristup iranskom vazdušnom prostoru.

- Iran je naš sused. Mi imamo saradnju i komunikaciju sa njima. Imamo i nesuglasice po pitanju politike u regionu, ali njih nećemo rešavati sukobima - rekao je katarski emir.

Izvor: www.blic.rs

Komšije su prvo pokušale da izoluju prebogatu državu, a sada su rešile da je pretvore u ostrvo - bukvalno!
I.Z.K.  23.06.2018.

Izgleda da se Saudijska Arabija dodatno distancira od Katara, ovog puta bukvalno.

Saudijske vlasti planiraju da iskopaju kanal duž svoje 61 kilometar dugačke granice sa Katarom, čime bi ta mala bogata država postala ostrvo, prenose lokalni mediji. Izveštaji koje je obavio ist "Makkah" navode da je Saudijska Arabija pozvala pet međunarodnih kompanija da učestvuju na tenderu za projekat nazvan "Salva kanal". Rok za prijavu je ponedeljak. Izvori su za list naveli da će saudijske vlasti proglasiti dobitnika ugovora za projekat u narednih 90 dana i da se nadaju da će kanal biti iskopan do kraja godine.

Prethodni izveštaji su naveli da kopanje kanala još čeka odobrenje vlade, ali se očekuje da on bude širok 200 metara i dubok oko 15 do 20 metara. Početne procene su da će cena projekta iznositi oko 745 miliona dolara (2,8 milijardi saudijskih rijala). Vlada Saudijske Arabije se nada da će kanal dovesti do "turističkog buma" u tom pograničnom regionu, jer su u planu i izgradnja letovališta, preneo je državni list "Sabk".

Međutim taj list je naveo i da će deo kanala biti pretvoren u vojnu bazu i skladište za nuklearni otpad. Saudijska straža zvanično je preuzela kontrolu nad graničnim prelazom Salva u aprilu, srušivši jedinu kopnenu vezu Katara vezu, što je ukazalo na neposredne planove za pravljenje kanala. Taj potez je verovatno usmeren na dalje izolovanje Katara, koji je prošle godine izgubio veze sa ostalim zalivskim nacijama. Saudijska Arabija, zajedno sa Bahreinom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prekinula je diplomatske veze sa Katarom nakon nekoliko meseci neprijateljstva, navodeći da ta država sponzoriše terorističke grupe.

Kvartet je takođe zahtevao da Katar ugasi medijsku mrežu "Al Džazira" koju finansira država. Katar negira navode i kaže da su potezi te četiri države imali za cilj da podriju njen suverenitet. Ranije ovog meseca, saudijski kralj Salman navodno je zapretio vojnom akcijom protiv Katara, ukoliko ta država instalira ruski sistem protivvazdušne odbrane.

Izvor: www.blic.rs

Belingket je otkrio promene na aerodromu al-Hamra u UAE. Sagrađeno je 8 novih skloništa i magacina na aerodromu. Do sada je aerodrom imao status rezervnog aerodroma sa koga su uglavnom operisali helikopteri AH-64 i UH-60 no sad je možda ta namena promenjena sa ovim izmenama. Aerodrom je na 100km od Katara, nalazi se na obali i u njegovom orkuženju ima dosta vrednih ekonomskih ciljeva tako da razlog ne mora biti striktno zbog zaoštravanja sa Katarom.

istraživanje na engleskom : https://www.bellingcat.com/news/mena/2018/10/10/new-infrastructure-uaes-al-hamra-military-airfield/

Занимљиви су ми коментари испод тог текста. Један од њих отприлике каже исто што ми овде пишемо кад оцењујемо војне способности арапских земаља, посебно ових "заливских".

Ujedinjeni Arapski Emiratu oslobodili katarski vojni brod
Tanjug  06.05.2019.

Ujedinjeni Arapski Emirati oslobodili su katarski vojni brod koji su zaplenili kada je ušao u vode UAE 30. aprila.

Na katarskom brodu nalazila su se četiri pripadnika vojske - dvojica iz Katara, Indijac i Palestinac, prenela je agencija Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Nisu očekivali otpor - Arapske sile na čelu sa Saudijskom Arabijom dve godine pokušavaju da pokore bogatog suseda, ali ne uspevaju
N. Ivanovski  06.06.2019.

Tenzije na Bliskom istoku tinjaju konstantno duže od pola veka, na području gde su se zahvaljajući nafti i gasu izrodile jake regionalne i svetske sile. Situacija kao da nije bila dovoljno konfuzna po pitanju ko se bori protiv koga za prevlast na svim poljima, pre dve godine novi plamen nemira rasplamsao je region. Ovog puta u konflikt nisu ušle slabašne, ratom i sukobima opterećene zemlje, već bogati igrači.

Tog 5. juna 2017. godine, susedi na čelu sa Saudijskom Arabijom i prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom uveli su blokadu Kataru - kopnenu, morsku i vazdušnu. Četvorka sastavljena od pomenute kraljevine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Egipta uvela je drastične mere Kataru nakon što je odbio da ispuni njenih 13 zahteva. Optužili su Katar, između ostalog, da podržava i finansira terorističke grupe, što zvanična Doha i danas katagorički odbacuje i smatra da se blokadom podriva njen suverenitet.

Ministarstvo spoljnih poslova: Nema dokaza za blokadu

Lolva Rašid al Khater, portparolka Ministarstva spoljnih poslova, odbacila je navode i optužbe zemalja tokom razgovora sa novinarima sa Balkana.

- Moramo da koristimo kredibilne izvore. Da li je dokaz dovoljan ako to piše negde na internetu? Da li postoje kredibilni izvori za to? Da li čujemo da je UN osuđuje Katar, EU, SAD i druge zemlje? Govorimo samo o četiri zemlje koji optužuju Katar. Od svih zemlja u UN-u, samo su četiri za blokadu Katara. Katar, prema njenim rečima, smatra da je takva odluka dovela do toga da svi akteri gube, porodice se razdvajaju, ekonomije slabe, a smanjuju se mogućnosti.

Na konstataciju novinara da su posle Arapskog proleća zemlje Persijskog zaliva iskoristile priliku da prošire uticaj u određenim državama i da to s jedne strane može da se gleda kao da je u toku borba za prevlast između Katara i UAE, portparolka je odgovorila da dve strane nemaju iste namere.

- Katar se nikada nije širio vojno, oni jesu. UAE imaju u Africi vojno prisustvo. Ne možemo da poredimo Katar i UAE. Katar je aktivan, ali to ne vezujemo za vojno širenje - rekla je al Khater, koja je istakla da i pored uvedene blokade, Katar nastavio da šalje gas Emiratima.

Početak regionalne krize

Jedna od najbogatijih zemalja na svetu suočila se pre dve godine sa neočekivanom i teškom situacijom, potpunom ekonomskom blokadom. Katar je do tad 95 odsto svojih proizvoda uvozio, a prekidom snabdevanja, naročito prehrambenih proizvoda, mislilo se da će veoma brzo pasti na kolena. Do toga nije došlo, zahvaljući snalažljivosti katarskog vrha, i, naravno, novca apsolutne monarhije.

U pomoć Kataru odmah su pritekli Turska pod vođstvom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, i arhineprijatelj Saudijske Arabije - Iran. Jedan od zahteva Kataru bio je i prekid saradnje sa Iranom, s kojim deli morsku teritoriju i veliku površinu bogatog polja prirodnog gasa.

Na žulj pobunjenih zemalja stala je i "Al Džazira", satelitski državni televizijski kanal Katara, koja je prenosila pobune i podržavala demokratiju širom konzervativnog regiona i sveta, naročito nakon "Arapskog proleća". Kao posledica blokade, u Saudijskoj Arabiji, Bahreinu i UAE blokiran je pristup kataskim novinskim agencijama, uključujući i "Al Džaziru" i njene kanale. Čak je zatvorom kažnjivo gledanje katarskog kanala, kao i izražavanja simpatija prema Kataru putem društvenih mreža. Pored toga, zvanični Rijad je zatražio od svih katarskih državljana da napuste odmah zemlju, dok je svojim građanima dat rok od 14 dana da se isele iz Katara. Veliki broj porodica je razdvojen i i danas osećaju posledice političke krize.

Probijanje ekonomske blokade

Danas, dve godine od početka krize, država veličine Crne Gore, sa većinskim pustinjskim područjem, uživa u plodovima svog rada koje je stvorila u periodu nakon uvođenja blokade. Katar se u momentu potpune odsečenosti od suseda od kojih su bili potpuno zavisni, okrenuo alternativnim rešenjima kako bi prevazišao ekonomsku blokadu. Avionima su dopremili 14.000 krava, a u pustinji napravili farmu "Baladna" opremljenu klima uređajima. Zasad pokrivaju oko 75 odsto svojih potreba za mlečnim proizvodima i piletinom, dok se nadaju da će do kraja godine početi da ih izvoze. Ali, i dalje trenutno uvozi većinu svojih potreba za prehrambenim proizvodima.

Doha je postavila sebi cilj da stvori ekonomsku raznovrsnost još pre više od deset godina i značajno ulaže u sektore kao što su proizvodnja, građevinarstvo i finansijske usluge. To im uspeva i pored krize, što se ogleda u ekonomiji koja ima pozitivan trend rasta, a uspeh Katara vidite i dok idete Dohom. U finansijskom delu grada neboderi niču, na svakom koraku može da se vidi da se Katar i dalje razvija i širi.

Liberalizovali su u međuvremenu svoje zakone za trajni boravak, ukinuli obavezne vize za 80 zemalja i smanjili zakup za korporacije. Napravili su i novu luku, preko koje stiže materijal za stadione za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022.

Koliko Katar gleda u budućnost dokaz je da nakon završenog Mundijala više nećemo gledati fotografije stadiona koje niko ne koristi, koji propadaju, a koji su "pojeli" mnogo novca da bi danas izgledali sablasno. Pojedini stadioni na SP ostaće u upotrebi, drugi će ili promeniti namenu, ili će im biti razmontirati tribine, koje će nakon odigranog SP poslati u zemlje kojima nedostaje sportska infrastruktura, dok će jedan ceo biti preseljen.

Pored ekonomije, Katar veliki deo novca ulaže u obnovljive izvore energije, obrazovanje, medicinu i umetnost. Dovoljno je reći da su svuda po gradu možete da vidite dela uglednih umetnika i arhitekata.

Šta se zamera Kataru?

Iako su uspeli da prebrode posledice krize, Kataru se mnogo stvari stavlja na teret. Jedna od najčešće spominjanih kritika jeste ona koja se tiče ljudskih prava. Izveštaji organizacija za zaštitu ljudskih prava opisuju teške uslove rada za migrante, uključujući prisilan rad i visoku stopu smrtnih slučajeva među građevinskim radnicima.

Katarska vlada obećala je da će reformisati svoju politiku rada nakon izveštaja. I Svetska fudbalska federacija (FIFA) osnovala je komisiju za praćenje građevinskih radova na stadionima na kojima će se igrati SP u Kataru 2022. godine, kako bi osigurala "pristojne uslove za rad".

Katar kao protivargument navodi da je svestan da je u periodu brzog ekonomskog rasta i razvoja, koji se oslanja na podršku stranih radnika i da je situacija bolja nego ranije.

- Poslednjih godina, Katar je sproveo reforme u oblasti rada koje su istinske, dugotrajne i produkt iscrpnog planiranja i konsultacija sa međunarodnim partnerima. Uveli smo više mera za zaštitu i poboljšanje života stranih radnika od bilo koje druge zemlje u regionu. Među njima je uklanjanje izlaznih dozvola, osnivanje Radnih odbora, otvaranje viznih centara u osam zemalja koje šalju radnu snagu kako bi se sprečile eksploatacije od strane ilegalnih regruta, stvaranje Fonda za podršku i bezbednost za zaštitu radnika usled zaostalih ili neisplaćenih plata - kažu iz katarske vlade.

Uprkos navodima katarske vlade, "Amnesti internešnel" objavio je pre nekoliko meseci da je kompanija koja gradi stadion u Kataru ne plaća svoje radnike zbog čega su oni ostali bespomoćni hiljadama kilometara daleko od kuće. FIFA je optužila organizaciju da "dovodi u zabludu" i da ova situacija nije povezana sa takmičenjem koje će biti održano 2022. godine.

Ipak, dok se vozite ulicama bogate Dohe vidite kako jednu od najbogatijih zemalja grade radnici iz najsiromašnijih. Po visokim temperaturama, naročito za uslove Bliskog istoka, dok znoje se ispod odeće koja ih štiti od jakog sunca, neki rade za manje od 200 evra i spavaju u kampovima. Trebalo bi spomenuti da od 2,6 miliona ljudi u Kataru, stranci čine 88 odsto stanovništva.

Da li ima rešenja za blokadu?

Sport je mogao da približi sukobljene države Persijskog zaliva. Do skoro se razgovaralo da li postoji mogućnost da SP u Kataru bude proba za proširen broj reprezentacija (sa 32 na 48). Iako je teoretski zvučalo izvodljivo, u takvoj situaciji prvenstvo bi trebalo da se proširi na susedne zemlje. U obzir su uzimani Saudijska Arabija, Kuvajt, Oman, Bahrein, UAE. Usled regionalne krize, strožijih zakona kod pomenutih zemalja, premalo vremena za pripremu, strahom od još većeg ugrožavanja ljudskih prava i prava radnika, i drugim razlozima, takav poduhvat će morati da se sačeka 2026. godinu.

Što se tiče odnosa regionalnih sila, pojedini potezi mogli bi da zavaraju da se situacija popravlja. To bi moglo da se gleda u potezu kao što je telefonski poziv premijera Bahreina katarskom emiru povodom početka Svetog meseca Ramazana.

Kao pozitivan signal moglo bi da bude i nedavno sletanje aviona "Katar ervejza" u Saudijsku Arabiju, prvi put nakon blokade. Ili poziv saudijskog kralja Abdulaha katarskom emiru na samit Arapskih zemalja u Meki, na kojem se raspravljalo o napetostima u regionu, sa posebnim naglaskom sa Iran.

Emir Al Tani je poslao na samit premijera Katara, kojem je to bila prva poseta Saudijskoj Arabiji od prekida diplomatskih odnosa. Prilikom susreta došlo je do rukovanja šeika Abdulaha bin Nasera bin Halife al Tanija sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom.

Kada bi sagledali realnu sliku, Saudijska Arabija zajedno sa svojim saveznicima i dalje ne odustaje od svojih zahteva postavljenim Dohi, stav koji je ponovio na samitu saudijski šef diplomatije. I čini se da u skorije vreme neće popustiti. Ali. sve dok je u Kataru najveća američka vojna bazu na Bliskom istoku i dok Doha korača napred uprkos blokadi, četvorka neće moći u potpunosti da sprovede svoje namere. Katar je tešku situaciju u kojoj se našao pretvorio u trijumf.

Izvor: www.blic.rs

"Tursko vojno prisustvo je urgentni problem"

11.10.2020.

Turska armija u Kataru predstavlja elemenat nestabilnosti u Persijskom zalivu ocenio je Anvar Gargaš ministar inostranih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata.


Kako je naveo, to doprinosi produbljenju negativne polarizacije.

Osim što u libijskom konfliktu Ankara i Abu Dabi podržavaju različite frakcije, UAE i njihovi arapski saveznici od 2017. godine bojkotuju Katar i zahtevaju od zvanične Dohe da zatvori tursku vojnu bazu.

"Osim što produbljuje polarizaciju, tursko vojno prisustvo u Persijskom zalivu je urgentni problem jer ne uzima u obzir suverenitet zalivskih država i interese njihovih građana", ukazao je šef diplomatije UAE, prenosi Rojters.

Nastojeći da ujedine zalivske države u zajednički front protiv Irana, SAD su pokušavale da doprinesu da se premosti jaz koji postoji između Katara s jedne i UAE, Saudijske Arabije, Bahreina i Egipta s druge strane.

Doha negira optužbe UAE i uzvraćaju da pritisak zalivskih zemalja predstavlja povredu katarskog suvereniteta.

Jedan bivši saudijski obaveštajac nazvao je Katar "krpeljom na kamili".

Izvor: B92, Tanjug (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=11&nav_category=78&nav_id=1746194)

https://youtu.be/iieLuu9CwZk

понедељак, 07.12.2020.
Бошко Јакшић

Заливско помирење на дохват руке

Посредници САД и Кувајта на путу да реше спор четири арапске земље и Катара који „саботира братске односе”

Замах дипломатије у последњим данима администрације Доналда Трампа могао би да донесе решење вишегодишњег расцепа унутар шесточланог Савета за сарадњу земаља Залива: арапског бојкота Катара.

Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин су, уз подршку Египта, јуна 2017. оптужили Катар да подршком међународном тероризму и везама са Ираном „саботира братске односе”. Од тада је на снази дипломатски, трговински и саобраћајни бојкот малог заливског емирата.

Катар никада није прихватио оптужбе инсистирајући на аутономности своје спољне политике и праву да одбије „диктате шта да ради”. Када је спор избио, Катару је било постављено 13 ултимативних услова које је Доха означила као губитак суверенитета: од затварања ТВ станице Ал Џазира и протеривања војника из турске војне базе до прекида свих веза са организацијом Муслиманске браће и обарања нивоа сарадње са Ираном.

У намери да појача своју политику „максималног притиска” на Иран, америчка администрација ангажовала се да уз помоћ Кувајта реши спор и формира јединствени фронт конзервативних сунитских монархија Залива против шиитског режима у Техерану.

Шеф дипломатије Катара шеик Мохамед бин Абдулрахам ел Тани изјавио је да се проблем примиче решењу, иако није могао да каже да ли су међусобни неспоразуми до краја разрешени. Он је то изјавио пошто је специјални Трампов изасланик Џаред Кушнер прошле недеље посетио Ријад и Доху.

Генерални секретар заливског Савета поздравио је изјаву катарског министра, а и шеф саудијске дипломатије принц Фејсал бин Фархан ел Сауд саопштио је да се нада да ће америчко-кувајтско посредовање бити успешно. „Остварили смо значајан напредак последњих дана захваљујући континуираним напорима Кувајта, али и снажној подршци председника Трампа”, изјавио је принц. „Надамо се да овај прогрес може да води завршном споразуму који се чини да је на дохват руке.”

Покојни кувајтски емир шеик Сабах ел Ахмед ел Џабер ел Сабах донедавно је предводио дипломатске напоре да се сукоб међу „браћом” реши, а иницијативу је од његове смрти крајем септембра преузео шеф кувајтске дипломатије.

Оптимизам да би дуготрајни конфликт могао да буде решен појачао се од октобра, од изјаве саудијског министра принца Фархана који је током једне виртуелне конференције у Вашингтону у позитивном тону говорио о могућности нормализације са Катаром „у релативно блиској будућности”.

Американци су децембра прошле године покушали да реше конфликт и успоставе дијалог између Ријада и Дохе, али Саудијци су то одбацили уз аргумент да свако решење кризе мора да се тиче све четири државе које су Катару наметнуле бојкот. Порука Дохи је гласила: промените ваше понашање и тада можемо да разговарамо.

Није познато да ли је Катар током посредовања САД и Кувајта прихватио овај захтев, али је то мало вероватно јер је и до сада одбацивао уцене, а Американци су се уздржавали од притиска на земљу у којој је смештена њихова ваздухопловна база Ал Удеид, највећа на Блиском истоку. Пре ће бити да се ради о обостраним уступцима чији ће детаљи бити познатији када се конфликт и формално реши.

Пре Кушнера Заливом је крајем новембра крстарио и државни секретар Мајк Помпео, а регионално помирење било је високо пласирано на агенди његових разговора у Дохи, Ријаду и Абу Дабију. Саветник за националну безбедност Роберт О’Брајен потврдио је да жели решење пре инаугурације новог шефа Беле куће у јануару.

Мешал ел Тани, амбасадор Катара у УН, изјавио је недавно за „Ал Монитор” да је „охрабрен” изјавама шефа саудијске дипломатије и посредовањем његовог кувајтског колеге. Он је посебно нагласио да би превазилажењу спора допринели конкретни потези као што је обнова слободе кретања становника Катара по земљама Залива и отварање копнене границе према Саудијској Арабији због муслиманских ходочасника који желе да путују у Меку. Укидање бојкота значило би и повратак права катарског авио-превозника да користи ваздушни простор четири арапске земље.

„Та три питања била би брза победа Бајденове администрације када се буде суочио са поделама у Заливу... Чињеница да данас немамо функционални Савет за сарадњу Залива неће бити од помоћи Сједињеним Државама.”

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/foEF8TgTTB8

https://youtu.be/ELZ0mgF9aMg

https://youtu.be/fzZOEmipR3g

Pomirenje arapskih država - Prvi koraci ka okončanju krize: Saudijska Arabija otvara granice prema Kataru
Tanjug 05.01.2021.

Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta saopštilo je da će Saudijska Arabija ukinuti višegodišnji embargo nametnut Kataru.

Kako se navodi u saopštenju koje je preneo AP, Saudijska Arbija je noćas otvorila vazdušne, morske i kopnene granice prema Kataru. Američka agencija konstatuje da su to prvi koraci ka okončanju krize u Persijskom zalivu.

Kuvajt deluje kao posrednik između Katara i četiri arapske zemlje, koje su sredinom 2017. godine uvele embargo Kataru zbog, kako tvrde, podrške islamističkim grupama u regionu i bliskim odnosima s Iranom. Vest o ukidanju embarga objavljena je uoči današnjeg samita lidera arapskih zemalja Persijskog zaliva u Saudijskoj Arabiji, kojim će predsedavati saudijski kralj Salman. Očekuje se da će lider Katara prisustvovati samitu, prvi put od uvođenja embarga, dodaje Asošijejted pres.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/mTA5nDc8L34





https://youtu.be/yT21ee6_98w

https://youtu.be/93Cdaz70kVk

https://youtu.be/jjR3dRj0New

https://youtu.be/UwKG0GRcPLI

https://youtu.be/BW5AOtz-JYs

Potpisan sporazum zalivskih zemalja: Zvanično ukinuta blokada Katara
Srna 06.01.2021.

Članice Saveta za zalivsku saradnju arapskih država potpisale su sporazum o solidarnosti i stabilnosti kojim se prekida spor između Katara i ostalih zemalja članica Saveta.

Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Kuvajt, Oman i Saudijska Arabija potpisali su sporazum po kojem će ostale zemlje Saveta ukinuti blokadu Dohi i ponovo otvoriti svoj vazdušni prostor i kopnene granice sa Katarom, javio je "Sputnjik".

- Ovi napori pomogli su nam da postignemo sporazum o saopštenju iz Ule koji će biti potpisan na ovom samitu, gde potvrđujemo zalivsku, arapsku i islamsku solidarnost i stabilnost - izjavio je saudijski prestolonaslednjik Muhamed bin Salman.

On je ranije najavio da će samit promovisati mir i jedinstvo u regionu Persijskog zaliva u suočavanju sa zajedničkim izazovima. Samit se održava u Uli u Saudijskoj Arabiji, a prvi put od 2017. godine prisustvovao mu je emir Katara Tamim bin Hamad al Tani, što je simboličan znak kraja oštrog diplomatskog spora Rijada i Dohe.

Izvor: www.blic.rs

Države ostavile nesuglasice sa strane, ali svaki čas može da plane sukob
M.V.A. 14.02.2021.

Najava Egipta da će obnoviti odnose sa Katarom na niskom nivou i potpisivanje odgovarajućeg sproazuma u saudijskom gradu Al Ula, označili su kraj trogodišnjeg sukoba između te dve zemlje, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahrejna.

Korak koji je Kairo napravio u pravcu zbližavanja propraćen je izjavama “obaveštenih izvora” da je na sastanku predstavnika Katara i Egipta Katar obećao da se neće mešati u unutrašnje poslove Egipta i da će dati uputstva mreži “Al Džazira”, čije se sedište nalazi u Dohi, da prestane da kritikuje egipatsku vlast. Katar poriče da je takvog sastanka bilo, ali ne i da je dao takva obećanja, prenosi izraelski “Harec”. Nijedna strana do sada nije otkrila detalje dogovora i obaveza koje je vlada u Dohi preuzela, takođe nije poznato na šta Egipat misli kada kaže da je Katar obećao da se neće mešati u njihove unutrašnje poslove.

Razdor u odnosima dveju zemalja nastao je 2013, kada je egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi svrgnuo i uhapsio svog prethodnika Muhameda Morsija, vodeću figuru iz Muslimanskog bratstva. Rukovodstvo Katara oštro je osudilo takav potez Egipta, baš kao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji Al Sisijevu vladu i dalje smatra vojnom diktaturom koja je preko noći prigrabila vlast. Još veći problem sa “Al Džazirom” Kairo ima zbog veoma kritičkog stava internacionalne medijske organizacije prema bivšem predsedniku Egipta Hosniju Mubaraku i razotrkivanja ogrezlosti njegovog režima u korupciju. Egipat je bio protiv sporazuma o pomirenju između Saudijske Arabije i Katara, baš kao i Ujedinjeni Arapski Emirati, ali je Saudijska Arabija pojačala pritisak iz vlastitih interesa, naročito u odnosu na novu američku vladu i predsednika Bajdena, i nada se da će dogovor s Katarom poslužiti kao poluga za obnavljanje odnosa Saudijaca sa Vašingtonom.

Egipat ne može da osujeti saudijske namere, ali je izrazio nezadovoljstvo tako što je imenovao samo vršioca dužnosti ambasadora u Dohi, umesto trajnog izaslanika, te upozorio da će “Katar biti ocenjivan na osnovu dela, a ne deklaracija”. Egipat, recimo, čeka da vidi da li će Katar prestati da podržava Muslimansko bratstvo, proterati njegove lidere, između ostalog i šeika Jusufa al Karadavija, i uključiti se u borbu protiv te organizacije. Ništa manje bitno za Kairo biće ponašanje Katara u Libiji, gde je Katar udružio snage s Turskom kako bi pružio vojnu podršku priznatoj vladi u Tripoliju, za razliku od Egipta, UAE, Saudijske Arabije i Francuske, koje podržavaju separatističkog generala Halifu Haftara.

S druge strane, više od 350.000 egipatskih državljana radi u Kataru i šalju desetine miliona dolara porodicama kod kuće. Egipat očekuje od Katara da otvori vrata još desetinama hiljada novih radnika, kako bi se donekle ublažio problem visoke nezaposlenosti u Egiptu. Pomirenje s Katarom događa se u trenutku u kome je solidarnost koju su Zalivske države i Egipat izražavale u stavu prema Dohi počela da se osipa. Između Egipta i UAE izbile su nesuglasice po pitanju krize u Libiji, pri čemu Kairo pokazuje malo fleksibilniji stav prema libijskom režimu, dok Abu Dabi ne odustaje od tvrde vojne politike protiv njega – stav za koji Egipat smatra da može da ugrozi njegove napore da zaštiti granicu sa Libijom. Egipat je takođe razočaran što Emirati nisu primenili sav svoj uticaj da nateraju Etiopiju da odloži punjenje akumulacionog jezera Brane velike etiopske renesanse, koju Etiopija gradi na Nilu i koju Egipat smatra smatra egzistencijalnom pretnjom. Najzad, Kairo je uznemiren zbog sporazuma o normalizaciji odnosa UAE sa Izraelom, u kome Egipat ne učestvovao.

Emirate su, sa svoje strane, iznenadili pregovori Egipta s Turskom o razgraničenju trgovinskih voda u Sredozemlju, kao i sporazum Turske s Libijom, koji bi mogao da ugrozi izvoz egipatskog gasa u Evropu, piše "Harec". Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu u decembru je izjavio da se kontakti sa Kairom održavaju na nivou obaveštajnih službi, “ali da se dijalog nastavlja na nivou ministarstava spoljnih poslova”. Čavušoglu je izjavio da Turska radi na agendi za poboljšanje odnosa dveju zemalja. I Emirati žele obnavljanje odnosa sa Ankarom, ali da oni diktiraju uslove i strahuju da bi egipatska “privatna” inicijativa prema Turskoj mogla da im pomrsi račune.

Egipat, Saudijska Arabija i Turska kao zapete puške čekaju da američki predsednik iznese političke planove. Opasnost od sankcija vreba sve tri zemlje: Saudijce zbog rata u Jemenu i ubistva novinara Džamala Kašogija, Tursku zbog kupovine ruskih PVO sistema i traženja gasa u Sredozemnom moru, a Egipat zbog grubog kršenja ljudskih prava. Napore za njihovo zbližavanje sa Turskom treba posmatrati u tom kontekstu. Stiče se utisak da se tri zemlje spremaju da ponude diplomatski plan prema kome će Turska biti deo “novog saveza”, sporazumi o normalizaciji odnosa sa Izraelom služiće kao mehanizam za zaštitu od sankcija, a pomirenje između Zalivskih zemalja i Katara kao zaštita u slučaju da Bajdenova politika postane proiranska.

Izvor: www.blic.rs

И после ће опет неко, нарочито на Балкану, да тврди да је "Ал џазира" објективна телевизија...

Okončan bojkot Katara: Saudijska Arabija poslala ambasadora u Dohu
Tanjug 21.06.2021.

Ministar spoljnih poslova Katara primio je danas u Dohi novog saudijskog ambasadora, nakon što su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Bahrein doneli odluku da okončaju nesuglasice sa tom zemljom, prenela je katarska državna novinska agencija QNA.

U januaru ove godine, na inicijativu Rijada, Saudijska Arabija, UAE, Egipat i Bahrein doneli su odluku da obustave bojkot Katara, uveden sredinom 2017, i da ponovo uspostave političke, trgovinske i saobraćajne veze sa Dohom.

Izvor: www.blic.rs

Blinken doputovao u Katar


Američki državni sekretar Entoni Blinken doputovao je danas u Katar gde će zatražiti podršku za evakuaciju Amerikanaca i Avganistanaca koji su u opasnosti.

Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je novinarima tokom Blinkenovog leta da je Vašington omogućio siguran odlazak još četiri Amerikanaca kopnom iz Avganistana, preneo je Rojters.

"Ovo je prva evakuacija kopnom koju je omogućio Stejt department", rekao je zvaničnik, dodajući da su talibani svesni operacije i da ne ometaju bezbedan prolazak pojedinaca.

On nije rekao u koju zemlju su oni otišli. Tokom turneje zahvalnosti Kataru i Nemačkoj, koji su pomogli Vašingtonu da evakuiše hiljade ljudi iz Kabula, Blinken će se sastati sa visokim katarskim i nemačkim zvaničnicima.

U Nemačkoj će Blinken biti jedan od domaćina ministarskog sastanka o Avganistanu.

Katar se pojavio kao glavni posrednik između talibana, koji su 15. avgusta zauzeli Kabul i zapadnih zemalja nakon haotičnog povlačenja SAD iz Avganistana.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=09&dd=06&nav_category=78&nav_id=1918717)

U Kataru počeli prvi demokratski izbori, manje od 10 odsto građana ima pravo na glas


Građani Katara danas su počeli da glasaju na prvim demokratskim izborima na kojima se biraju dve trećine savetodavnog veća Šure.

Glasači na biračkim mestima izabraće 30 članova veća od 45 mesta, a vladajući emir će imenovati preostalih 15 članova, piše Rojters.

Veće će imati zakonodavnu vlast i odobravaće opštu državnu politiku i budžet, ali nema kontrolu nad izvršnim organima koji utvrđuju odbrambenu, bezbednosnu, ekonomsku i investicionu politiku za malog, ali bogatog proizvođača gasa koji zabranjuje političke stranke.

Osamnaest žena je među 183 kandidata koji se nadaju da će biti izabrani u 30 okruga u zemlji.

Izbori pokazuju da katarska vladajuća porodca al-Tani "ozbiljno shvata ideju o simboličnoj podeli vlasti, ali i institucionalnoj podeli vlasti sa drugim katarskim grupama", rekao je Alen Fromherez, direktor Srednjoistočkog istraživačkog centra Univerziteta Džordžija.

Izbori su odobreni ustavnim referendumom, a Katar će krajem sledeće godine biti domaćin Svetskog prvenstvo u fudbalu.

Zamenik katarskog premijera i ministar spoljnih poslova, šeik Mohamad bin Abdulrahman al-Tani, prošlog meseca je opisao glasanje kao novi "eksperiment" i rekao da se od Veća ne može očekivati da ima "punu ulogu bilo kog parlamenta".

Zbog velikog broja stranih državljana u Kataru, koji je najveći svetski proizvođač prirodnog gasa, Katarci čine samo 10 odsto stanovništva od 2,8 miliona.

Čak ni svih 10 odsto nema pravo glasa jer prema zakonu za glasanje, pravo glasa imaju građani Katara čija je porodica bila prisutna u zemlji pre 1930. godine.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=02&nav_category=78&nav_id=1931245)

https://youtu.be/e4zLXkLN5Xc

Nijedna žena nije izabrana na izborima u Kataru


Na prvim parlamentarnim izborima u Kataru građani nisu izabrali nijednu od 26 žena koje su se kandidovale.

To je dovelo do razočaranja onih koji su hteli da izraze zahvalnost ženama u političkom procesu zalivske monarhije.

Kako navodi Rojters, Katar ima jednu ženu koja je na čelu ministarstva, a to je ministarka zdravlja Hanan Mohamed Al Kuvari.

Glasanje je bilo za 30 članova savetodavnog saveta Šura koje ima 45 mesta, dok će emir Tamim ben Hamad Al-Tani nastaviti da imenuje preostalih 15 članova tela koji može da odobri ograničen opseg politika za malu, ali bogatu zemlju, koja i dalje zabranjuje političke stranke.

"Imati sve muškarce nije vizija Katara", rekla je glavna medicinska sestra Ajša Hamam al-Jasim koja se kandidovala u okrugu Marhija u Dohi.

Ona je pozvala katarske žene da počnu da "izražavaju ono u šta veruju" i da ubuduće glasaju za jake kandidatkinje, prenosi Rojters.

Ovo je u Kataru prvi put prilika da se učestvuje u političkom životu", rekla je ona.

Jasim je, kao i druge kandidatkinje, navela da se susrela sa nekim muškarcima koji misle da žene ne bi trebalo da se kandiduju.

Ističući svoje sposobnosti, ona se fokusirala na prioritete politike poput zdravlja, zapošljavanja mladih i penzionisanja.

Iako je Katar u poslednjih nekoliko godina uveo reforme u oblasti ženskih prava, uključujući omogućavanje ženama da samostalno dobiju dozvolu za rad, grupe za prava kritikovale su ih zbog problema poput sistema starateljstva, gde je ženi potrebna dozvola od muškarca za udaju, putovanje i pristup reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti.

Kandidatkinja i radnica ministarstva spoljnih posla Naima Abdulvahab al-Mutava, čija je starija majka došla da glasa za nju, želela je da zatraži telo koje će se zalagati za prava žena i dece.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=03&nav_category=78&nav_id=1931495)

А овамо критикујемо талибане у Авганистану због ограничавања права женама.