PALUBA

[attachment=1]

Током 20-тих и 30-тих година СССР је настојао да се индустријлизује и модернизује како би могао да држи корак са западним капиталистичким државама. Поред напора у војној, електро, машинској и свакој другој индустрији Совјетски Савез је улагао и у ауто индустрију. Једна од многих аутомобилских марки које ће остати упамћене све до данашњих дана јесте АЗЛК чији је почетак везан баш за овај период убрзаног развоја совејтске државе и привреде.

Завод је основан у октобру 1929 као Московскии автосборочнии завод. План је био да годишње производи 24.000 возила по лиценци америчке фирме Форд. 1930 године фабрика је почела да ради и да склапа модел Форд А. До 1933 усвојена је и производња модела Форд АА. У децембру 1930. предузеће мења име у "Государственный автосборочный завод имени КИМ в Москве" (Државни завод за склапање аутомобила имена КИМ у Москви). Фирма улази у сарадњу са другом совјетском фабриком ГАЗ и почиње да склапа и њене моделе ГАЗ А и ГАЗ АА који је био теретни аутомобил и произбодио се од децембра 1942 године. 30% свих произведених аутомобила отпадало је на овај модел.

У августу 1933 КИМ постаје филијала тј. огранак фирме ГАЗ. У том статусу остаје све до фебруара 1939 када се поново издваја и постаје засебно привредно друштво под именом  "Московский автомобильный завод имени КИМ". Те исте године КИМ успева да конструише нови модел под именом КИМ-10 са малолитражним мотором. Већ 1940 почиње производња новог модела КИМ-10-52 са четвора врата као и КИМ-10-51.

Почетак Другог светског рата прекида производњу аутомобила у октобру 1941 и фабрика се преусмерава на војну производњу за потребе Црвене армије. Машине, алати и људство се селе на Урал где остају све до завршетка сукоба.

У мају 45 обнавља се производња путничких аутомобила. Власт мења Решењем Савета министара СССР-а име предузећа у Московский завод малолитражных автомобилей (МЗМА). У априлу 1947 године са траке силази модел Москвич-400. 1948 почиње извоз ових возила. 1954 у фебруару започиње производња модела 401, а '56 у априлу настаје москвич 402. 1958 године у јулу започиње производња модела 407, првог москвича за вентилима на врху главе мотора. На међународном сајму аутомобила у Бриселу овај модел као и модел 423 добијају златну медаљу.

1963. године почиње производња модела 403, а наредне године радници завода почињу да склапају модел 408. У октобру 1967 започиње производња модела 412.

У јануару 1968 креће реконструкција и модернизација целог завода. Те исте године модфикује се модел 412 и из њега настаје 427 универзал и 434 фургон. У октобру фарбика добија назив који ће носити до свог укидања - АЗЛК.

1971 основан је Авто-Москвич. 1974 са траке је сишао двомилионити модел 412, а производња се даље наставила. У децембру наредне године започиње производња модела 2138 и 2140. 1977 извезен је милионити москвич. 25. Августа 1980 фабрика је произвела тромилионити АЗЛК 2140, а већ 1986 четворомилионити.

Друга велика реконструкција и модернизација предузећа почела је 1982. године у јануару. 1988. године престаје производња модела 2140 и почиње склапање возила АЗЛК 2141 познатијег као АЛЕКО. Тај модел ће се задржати у производњи уз мање или веће измене све до краја саме фабрике 2001 године. 1989. године започео је развој модела алеко пик-ап, а 1992 је кренула серијска производња под ознаком АЗЛ 2335.

1994. године у сарадњи са Кијевским ауторемонтним заводом направљен је модел Москвич 2901. 1997 године је почела производња модела Јуриј Долгоруки са моторима ВАЗ и Рено, а у јуну месецу је почела производња Књаза Владимира са Реноовим мотором. У августу исте године АЗЛК производи прототипове електроаута на бази модела 2141 и 2335 пик-ап. У децембру креће производња модела Свјагјатор. 1998 започиње серијска производња модела Иван Калита

2001. године престала је производња возила, а 2002 производња резервних делова. Стечајни поступак је покренут 2003. године, а 2006. године је проглашен банкрот.

ОЈСА

2138 дрифт

https://youtu.be/dokYslfkz-4

Иначе сваки од модела ћу појединачно обрађивати у складу са временом. Наравно ко хоће може и сам да напише и да дода шта му је воља...

Предратни период

ГАЗ-А

[attachment=1]

ГАЗ-АА

[attachment=2]

КИМ-10

[attachment=3]

КИМ-10-51

[attachment=4]

КИМ-10-52

[attachment=5]

Москвич 400, производио се од 1946 до 1954 (верзија 401 се радила од 54 до 56), је први послератни аутомобил направљен у фабрици Москвич. Настао на основу опел кадета К38 израђен је 216 006 примерака као седан и 17 742 примерка као кабриолет. Поред ове две верзије њуђен је и као фургон и као пикап. Имао је четворотактни бензински мотор запремине 1074 кубика који је ослобађао 23 КС, а ауто је могао да досегне 90 км/ч. Потрошња горива је износила 9 литара на 100 км. Верзија 401 је имала 26 КС. Производња овог модела је била могућа пошто су Совјети заробили техничку документацију из фабрике Опел.


[attachment=1]

Москвич 402.

Производио се од 1956-58 у две варијанте: са четвора врата (седан) и петора врата (караван). Погон на задње точкове преко карданског вратила и тростепеног механичког мењача. Покретао га је бензински четворотактни мотор запремине 1220 кубика, снаге 35 КС који му је омогућавао да постигне брзину од 105 км/ч. Користио је гориво А-70, а у спремник је могло да стане 35 литара. Сматра се да је на изглед највише утицао Опел олимпија као и ГАЗ-20 победа. За разлику од свог претходника москвича 400 модел 402 је имао пртљажник одвојен од путничког простора и отварао се споља. Предње вешање је било независно.

[attachment=1]

1958 долази до модернизације и модел добија ознаку 407. Побољшања су се огледала у повећању снаге мотора на 45 КС као и радне запремине на 1360 кубика те премештања вентила са горње стране цилиндра и мотора што је омогућавало постизање брзине од 115 км/ч. Поред тога уграђиван је и четворостепени мењач. Уз седана и каравана нуђен је и фургон са два седишта. Ова верзија се производила до 1967. године.

Морам напоменути да су Руси не само преузели техничку документацију фабрике Опел у Бранденбургу, већ је читав погон демонтиран и превезен у Москву.

[attachment=1]

Москвич 403

Модел 403 има исту каросерију као модел 402 са мањим променама на предњој масци и фаровима за маглу. Поред тога додате су и алуминијумске бочне лајсне на вратима. Оно што га највише разликује јесте мотор и ходни део који ће касније бити уграђиван на наредни модел - москвич 408. Мотор има радну запремину од 1360 кубика из којих ослобађа 45 КС што је довољно да се развије максимална брзина од 115 км/ч. Од нула до сто километара на час овај аутомобил је стизао за 36 секунди. Погон се преносио на задње точкове преко четворостепеног мењача. Производња је трајала од 1962 до 1965 године.

[attachment=1]

Москвич 408

Након успеха са моделима 402, 403 и 407 фабрика Москвич је 1959 започела развој новог аутомобила. Задатак је поверен конструктору Б. С. Иванов са циљем да осмисли аутомобил који би био пуштен у серијску производњу до 1963. године. Први прототип је био израђен 1961. год. Аутомобил се појавио у три варијанте: седан (4 врата), караван (5 врата) и фургон (3 врата). Серијска производња отпочиње у августу 1964 године, а за две наредне године рада Москвич је направио 100.000 оваквих аутомобила.

Модел 408 је делио са својим претходницима одређене делове. Нпр. карданско вратило и задња осовина су били преузети са 407, мотор са вентилима на врху (OHC- Overhead camshaft) је био преузет са модела 403 и побољшан је. Каросерија се у потпуности разликовала од претходних модела, била је правоугаона за разлику од заобљене присутне код 402, 403 и 407. Сам модел 408 је трпео измене током времена. Тако је нпр. мењач у почетку био поред волана да би након 1972 био премештен на под. Верзије пре 1969 су имале вертикалне задње фарове (светлосне групе) и уграђене у ''пераја'' да би након '69 били хорзионтално постављени. Предња маска се мењала више пута. Фарови су у почетку били округли, да би касније била додата још два (укупно 4), а последње серије су имале два четвртаста фара произведена у ДДР-у.

За погон је био задужен четворотактни четвороцилиндрични мотор МЗМА-408 запремине 1360 кубика способан да ослободи 50 КС и потера ауто од 0 до 100 км/ч 29 секунди. Максимална брзина износила је 120 км/ч (на неким тестовима Москвич 408 је терао до 130 км/ч). Извозна верзија је имала мотор од 60,5 КС. За напајање је коришћен двокомотни карбуратор К-126. Максимални обртни момент износио је 91,2 Нм. Потрошња горива на отвореном путу износила је 6,5 литара на 100 км, а у резервоар је стајало укупно 46 литара.

Снага се преносила преко четворостепеног мануелног мењача. Друга, треће и четврта брзина су биле синхронозоване. Занимљиво је и то што је Москвич-408 имао једнинствен распоред брзина где је ход унзад био поред треће брзине уместо поред четврте.

Фабрика Москвич/Азлк је производила овај модел од 1964 до 1975. Фабрика ИЖ из Ижевска га је производила од 1966 до 1967 - укупно 4196 примерака. Поред овог предузећа рађен је лиценцно и у Белгији где се уграђивао четвороцилиндрични дизел мотор запремине 1760 кубика. Поред ових предузећа модел 408 је склапала и фирма ''Балкан'' из Бугарске.

[attachment=1]

Москвич 426 - караван на бази модела 408

[attachment=1]

Москвич 412

Конструктори предузећа Москвич/АЗЛК радили су на унапређењу модела 408 убрзо након отпочињања серијске производње. Највећи акценат је стављен на погон и повећање снаге мотора због слабијег убрзања и не толико велике максималне брзине од 120 км/ч. Како би убрзали радове инжењери су преузели техничка решења са БМВ-овог мотора М10 радне запремине 1500 кубика. Први аутомобил са оваквим мотором био је Москвич 408 да би касније кренуо серијски да се уграђује у нови модел 412. УЗАМ 412 је ослобађао 75 КС при 5.800 обртаја и 108 Нм обртног момента. Постигнута снага је била довољна да лансира москвича до стотке за 19 секунди и да обезбеди максималну брзину од 145 км/ч. У мотор је уграђен нови карбуратор К-126Н. Због повећања снаге мотора потрошња на отвореном путу је износила 7,4 литра, а у граду 10,3 литра бензина на 100 км.

Модел 412 је кренуо са серијском производњом 1967 и паралелно се производио са моделом 408. МЗМА је производио овај ауто до 1977 док је у фабрици у Ижевску производња трајала од 67 па све до 2003. године! Аутомобил је током времена претрпео одређене измене углавном везано за предњу маску, фарове и друге спољашње детаље. Нпр. у почетку су фарови били округли да би касније постали четвртасти, а маска пластична са доласком 80-тих. Одређени број делова и склопова је преузет са претходних модела. Тако је мењач био са модела 407. Због застарелости трансмисије москвич 412 није могао да оствари свој пун потенцијал и да развије већу брзину као и да боље убрзава. Мада максимална брзина му је била на нивоу аутомобила чија су техничка решења преузета зарад побољшања возних карактеристика - БМВ 1500 није могао брже од 150 км/ч.

Основна верзија био је седан са четвора врата. Поред њега постојали су и караван (модел 427) као и фургон за превоз робе.

Осим АЗЛК-а и ИЖ-а модел 412 се склапао у Бугарској у предузећу Ловеч као и у Белгији у предузећу Складија.

[attachment=1]

Москвич 412Р

Тркачка/рели верзија модела 412. Направљен за савладавање великих раздаљина за кратко време. Развој на овом моделу је отпочет 1972. године од стране заменика главоног контруктора И. А. Гладилина и опитног возача Н. В. Шевченка. Серијски аутомобил је прошао кроз неколико модификација: уклоњена је звучна и термо излоација из унутрашњости аутомобила, извађена је задња клупа и предње десно седиште, уместо стандардног резервоара за гориво уграђен је резервоар из теретног аутомобила Зил-130 запремине 170 литара. Аутомобил је био спуштен, постављене су фелне од легуре магнезијума, данлоп пенуматици, одстрањен је задњи браник. Мењач је такође модификован и преносни однос је промењен.

Мотор је био такође измењен. Тркачка верзија је имала две брегасте осовине у глави (DOHC). У првој варијанти од 1500 кубика мотор је ослобађао 107 КС, а у другој, са повећаном запремином на 1840, 126 КС. Уграђен је карбуратор Weber-40DCO.

На тестовима извршеним на кружним стазама модел 412 Р је постизао средњу брзину од 205 км/ч.

[attachment=1]

Модел 412 је познат по томе и што га је возио чувени Илија Чворовић, главни лик у филму Балкански шпијун из 1984 године. Конкретно ради се о 412иэ - извозна верзија.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Москвич 427

[attachment=1]

Највећи квалитети Москвича ове генарације су солидни мотори са брегастом у глави и велика проходност. Није био баш стабилан у кривинама.

Није ни био конструисан да великом брзином савладава кривине. Руски путеви (ако их уопште и има) су обично били лоше одржавани. Добар део СССР није имао путеве уопште. У то сам се уверио када сам гледао репортажу о двојици мотоциклиста који су ишли преко УКР, Русије, Казахстана и Монголије. Колима не може да се дође од Москве до Владиводстока. Мој отац је говорио да су Руси то намерно урадили да нико ниада не би могао да их покори. Кренеш некуд и не можеш да стигнеш - нема пута, све блато, мочвара, шума, тајга, пустиња.  Маса људи је живео у крајевима где није било асфалтних друмова, доста аутомобила се кретало кроз снег, лед, шуме, њиве, пустиње итд. Предузеће АЗЛК је радило посебне верзије москвича за колхозе које су звали ''колхозник''. О томе ћу писати касније. Ауто који иде 145 км/ч, а до 100 на сат стиже за 19 секунди свакако да није рађен за агресивнију вожњу или трке по улици. Његова сврха постојања је да превезе до 5 људи са пртљагом из тачке А у тачку Б солидном средњом брзином и да по потреби може да иде ван пута у неким не толико тешким условима (макадам, земљани пут, умерено блато итд.)

Видео си Кумборе како АЗЛК дрифтује ван путева кроз блато на почетку теме. Да л то може опел инсигнија, тојота корола, пасат, меган или неки други ауто? Нема теорије. Висок клиренс, издржљивост,...

По мом мишљењу његова највећа мана је висока потрошња горива. Лада је била у предности над москвичом увек по том питању.

ИЖ-412

[attachment=1]

Мотори првих Лада (копејки, модел 2101) били су мање савремених решења од мотора Москвича (брегаста са стране, нпр). СССР није занимала велика потрошња горива. Гориво је било, јефтино, а и данас је литар МБ-95 тамо око 80 динара.

ја колико видим овде ВАЗ 2101 је имао SOHC мотор (single overhead camshaft).

[attachment=1]

Сад и ја видим. кад сам боље размислио, основна разлика између Ладе "кеца", и Фиата 124 и јесте била брегаста у глави мотора. Фиат ју је добио много касније. Погрешио сам. Улажем извињотину. ;)

Нема везе. Све је на месту.

ИЖ 2175. Заснован на моделу 412. Производио се од 1973 до 1997 у фабрици у Ижевску.

[attachment=1]

Азлк 2138

Средином 70-тих година отпочиње развој новог модела предузећа АЗЛК. Инжењери су направили сличну каросерију као код модела 412, али са неким изменама. Аутомобил је имао пластичну предњу маску и брисаче на фаровима, а на стражњем делу су ''испеглана пераја'' те је задња светлосна група постављена хоризонтално. Браници остају метални хромирани. Предње кочнце добијају дискове уместо добоша, а возач и сувозач наслоне за галву што доводи по повећања степена безбедности. Промењен је волан, инструмент табла као и још неколико детаља. Погон остаје исти као код москвича 408 - мотор снаге 50 КС радне запремине 1358 кубика што је у неку руку био корак уназад јер је модел 412 имао мотор УЗАМ 412 од 75 КС и 1.500 кубика као и мању масу. Због слабијег мотора АЗЛК 2138 постизао је макс. брзину од 122 км/ч. Азлк 2138 производио се серијски од 1976 до 1982 године у предузећу АЗЛК у СССР као и у фабрици Балкан у Ловечу, НР Бугарска. Први прототип урађен је 1975.

[attachment=1]

Imao sam mogućnost da dosta godina -od 1975-1990'voyim oćervog Moskviča prvo 412 a yaatim i 2138 poznatiji kao 1500.
Auto ko auto-imali smo skoro uvek pri registraciji-teh.pregled-probleme sa kočnicama jer cilindri za kočenje na kotačima su bili slaba a gumice supropuštale glicerin.
Ali imali su i dobrih strana'nikad te nisu ostavljale na putu,već   uz minimalnih uslova puta ili mašine uvek si mogao stići sa njima DOMA

Volkswagen kupio prava na Moskvič

May 29, 2017

Moskvič, nekada veoma popularna marka putničkog automobila u Istočnoj Evropi možda će se ponovo pojaviti na tržištu zahvaljujući njemačkoj firmi Volkswagen.

Ova kompanija je otkupila sva prava na brend Moskvič na period od pet godina, piše “Ruska riječ”. Kompanija koja je ranije proizvodila moskviče bankrotirala je i likvidirana je 2010. godine, a posljednje vozilo proizvela je davne 2001. godine. Bio je to Moskvič-2141. Volkswagen bi mogao da lansira proizvodnju sedana ekonomske klase, smatraju stručnjaci za marketing. Kaluški zavod u Rusiji je jedna od mogućih platformi za proizvodnju, prenosi ruski portal Car.Ru.

Kako smatraju stručnjaci, ideja njemačkih proizvođača automobila je kreativna i mogla bi da bude uspješna s obzirom na pažnju koja se u svijetu poklanja Rusiji, a posebno Moskvi.

Izvor:http://www.bankar.me/2017/05/29/volkswagen-kupio-prava-na-moskvic/

АЗЛК-2140

Суштински - АЗЛК 2138 са мотором од 75 КС и 116 Нм обртног момента типа УЗАМ-412 запремине 1.500 који се користио у моделу Моксвич 412. Постизао је максималну брзину од 140 км/ч, а од 0 до 100 је стизао за 19 секунди. Потрошња је износила 8 литара на отвореном путу и 11,5 литара у градској вожњи. Аутомобил се у почетку није разликовао од модела 2138 да би од 1982 имао другачију предњу маску на којој је великим словима писало ''АЗЛК''. Унутрашњост је била измењена. Пластика је доминирала, а све је било у складу са 80-тим годинама 20-ог века. Модел 2140 се производио од 1976 до 1988. Поред фабрике Москвич, предузеће Балкан из града Ловеч у Бугарској је по лиценци правило овај ауто.

[attachment=1]

Москвич 2137 - караван верзија

[attachment=1]

Москвич 2140SL

Модернизована верзија модела 2140. Побољшања се огледају у дебљим пластичним браницима, измењеном унутрашњошћу која је била у две боје (крем и црна), а распоред инструмената је био другачини и постојала је централна конзола, великом знаку SL који је стајао на предњем крилу са обе стране и металик боји по жељи, а уместо металних точкови су долазили са пластичним наплатцима. Мотор је био УЗАМ-412 мада се ретко дешавало да се угради верзија 68 уместо 75 КС. Возне карактетиристике су остале непромењене. Ауто се производио искључиво у СССР-у од 1979 до 1988.

[attachment=1]

Измењена унутрашњост. Фабрички уграђиван радио смештен на централној конзоли заједно са контролом грејања.

[attachment=2]

Сребрна металик боја

Москвич 2140SR

Током припрема за Олимпијаду у Москви 1980. фабрика АЗЛК је решила да произведе побољшани модел под називом 2140 SR. Ознака ''SR'' је значила Sport rallye. Овај аутомобил је требало да представља спортску верзију модела 2140. Побољшања су углавном била козметичке природе. Хромирани и метални браници су замењени црним пластичним, наплатци на точковима су такође били од црне пластике, аутомобил је офарбана у светло зелену боју, при дну каросерије ''ивучена'' црна линија и натпис SR, седишта су пресвучена у пругасти дезен, инструмент табла је добила имитацију дрвета, уграђен је грејач задњег стакла. Мотор, трансмисија, вешање, кочнице и издувни систем као и осланањање те механизам за управљање су остали непромењени. ''SR'' није никада ушао у серијску производњу.

[attachment=1]

Немачки часопис о моделу ''SR''

[attachment=1]

[attachment=2]

АЗЛК 21406

познатији као ''колхозник''. Од стандардног 2140 се разликује по томе што има ојачано вешање прилагођено вожњи ван путева. Мотор (УЗАМ-412Д) има смањен степен компресије са 8,8 до 7,2 како би могао да ради на гориво А-76 (76 октана). То је довело до смањења снаге са 75 на 68 кс. Максимална брзина је износила 130 км/ч. За напајање горивом коришћен је карбуратор К-126. Предње диск-кочнице су заменили добоши због једноставније конструкције и отпорности на прљање (прашина, блато, вода итд.) као и због лакшег одржавања. Фабрички се уграђивала кука за вучу. Точкови су долазили без пластичних радкапни јер је естетика била на последњем месту у овом случају.

[attachment=1]

Производио се од 1979 до 1987

АЗЛК 2141

Иако је модел 408, као и његови следбеници, био успешан аутомобил на совјетском и тржишту социјалистичких земаља и држава трећег света као и неких западних, током 70-тих година прошлог века јавила се потреба за развојем новог модела са бољим возним карактеристикама и мањом потрошњом горива. Главни конкурент предузеће ВАЗ је сарађивало са Фијатом док се АЗЛК борио сам да развије и произведе ауто који би могао испуни све захтеве савременог тржишта и купаца.

1974 године један од главних конструктора И.А.Зајцев започиње рад на новом аутомобилу. До новембра исте године направио је пластичну макету возила  које ће добити радни назив ''Делта''. Споља возило је подсећало на аутомобил шведског произвођача САБ модел 900. У Фебруару 1975 направљена макета у размери 1:1, а возило добија ознаку С-1. За погон је био предвиђен усавршени мотор УЗАМ-412 који је ослобађао 85 К.С. То је постигнуто изменама на карбуратору и глави мотора као и повећањем запремине на 1700 кубика. С-1 је за разлику од својих претходника добио петостепени мењач. За њим су уследили и модели С-2 и С-3 који је на крају споља више подсећао на опел кадет или опел аскону у хечбек верзији.

Министарство аутоиндустрије је у међувремену наручило неколико аутомобила Simica 1308 из Француске и дало наређење предузећу АЗЛК да заснује свој нови модел аутомобила на бази француско-америчког возила. Без обзира на то што су модели С-1, С-2 и С-3 садржали нека савремена решења од њих се одустало. Један од разлога била је чињеница што је Simica била проглашена за ауто године у Европи, а други то што би се наводно уштедело доста пара на развоју иако су значајна средства већ била уложена у развој модела С-1 итд.

Први прототип је био направљен на шасији Simice са мотором од АЗЛК-а 412 и новим мењачем. Завршен је 1977 године. Други прототип је склопљен 1978 и добио је ознаку 2141-С7. Ограничена серијска производња је започела 1986 када је са траке сишло 245 комада, а пуна је кренула следеће године и трајала је све до 2002.

Азлк 2141 је путнички аутомобил  хечбек са петора врата. Погони га четвороцилиндрични бензински мотор УЗАМ 331.10 запремине 1479 кубика. Максимална снага мотора износи 71 КС при 5.500 обратаја док је максимални обртни момент 105,8 Нм. Аутомобил постиже макс. брзину од 150 км/ч, а од нула до 100 убрзава за 19 секунди. Потрошња горива на отвореном путу износи 6,3 литра док кроз град троши 11,2 литра. За напајање мотора горивом користи се карбуратор ДААЗ 2140 преузет са АЗЛК-а 2140. Касније у Алека су се уграђивали и други мотори:

- ВАЗ 2106-70 (1569 кубика, 80 КС, 121 Нм, 155 км/ч, 0-100 за 16 секунди, потрошња на путу: 6,2, кроз град: 10,5)
- УЗАМ 3317 (1699 кубика, 86 КС, 133 Нм, 170 км/ч, 0-100 за 14 секунди, потрошња на путу: 7,1, кроз град 11,5)
- ВАЗ 21213 (1690 кубика, 83 КС, 130 Нм, 165 км/ч, 0-100 за 15 секунди, потрошња на путу: 6,8, кроз град 11)
- Renault-F3R (1997,2 кубика, 113 КС, 168 Нм, 195 км/ч, 0-100 11,5 секунди, потрошња на путу: 6,8, кроз град 10,3)

Москвич Алеко је први серијски москвич са петостепеним мењачем. Поред тога одликовала га је већа пространост и удобност као и запремина пртљажника која је могла да се повећа обарањем задњих седишта. Унутрашњост се у потпуности разликовала од претходних модела. Највећи део инструмент табле је био урађен од пластике, а по први пут серијски се уграђивао обртомер. Кожна седишта су изостала. Алеко је први модел од АЗЛК-а који је имао спољне реторвозоре подесиве изнутра.

Прва модернизација модела се догодила 1997 када је направљен модел Свјатогор. Највећа промена огледала се у уградњи француског мотора Renault F3R као и у измени предње маске. Поред тога побољшане су и кочнице, а клиренс је смањен.

1998 започиње производња модела Јури Долгоруки која се од основног разликовала највише по већој дужини од 200 mm. У ''Јурија'' се уграђивало и више типова мотора (ВАЗ-2106, ВАЗ-2130, УЗАМ-3320). Производња је трајала до 2001. године.

[attachment=1]

Прототип Алека из 1977 назван ''Максимка''

[attachment=1]

Димензије АЗЛК-а 2141

[attachment=1]

Унутрашњост

[attachment=2]

Pickup

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

Ako se ne varam, Moskvič 2140, kolega ga kupio 88 ili 89, imao je jednu fantastičnu stvar. Kod ubacivanja u rikverc, palile su se i lampe za vožnju unatrag (kao i kod svih auta). Ali je prekidač, koji je palio lampe bio zanimljivo postavljen, tako da si i kod normalne vožnje unapred , samo pomeranjem ručice menjača mogao blendati i rikverc. ;D

Ово си већ једном поменуо на форуму. Сећам се. 2140 је данас ретка појава. Дуго га нисам видео. Има га на огласима, али на улици слабо.

vozio sam isti ovakav i  sa ovakvom farbom'-bio je to od mog pokojnog oca,ali naravno ne ovako,ali mogu da  potvrdim posle toloko vtremena da nikad nije me ostavio u g...….a  ovakvim i još gorim terenima u pravim jesenskim blatjavim vinogradima

Иако су се "Москвичи" производили све до 2001., када је фабрика банкротирала, ја сам својих, сада већ "брадатих" московских година, до 2005. релативно ретко виђао било какве Москвиче на улици. Алеко је био познат и тамо - по лошој лимарији. Старији кутијасти Москвичи су имали заправо најбољи мотор од свих руских аута, али, једноставно, време их је прегазило. 1945. су целу једну Опелову фабрику пребацили у Москву и направили тај АЗЛК, али ниска техничка култура и неквалитетни склопови су и од Опела направили Москвич. Чудно је да се непопуларност Москвича после 1991. пренела и на Опелова, иначе веома квалитетна возила.

ИЖ је производио москвиче и након 2001.

Москвич на електрични погон.

АЗЛК 2141Е1

[attachment=1]

АЗЛК 2335Е1

[attachment=2]

ТТ подаци за АЗЛК 2335Е1 (http://alekoworld.narod.ru/museum/2335e1.htm)

Deda pokojni je imao tog moskvica 87. godiste, bez boje nov kupljen. Auto je za svoju velicinu imao jako malo mesta unutra, rikverc je bio pored trece brzine, prodat je 10-ak godina kasnije sa predjenih 40-ak k km za motokultivator. Auto, i pored garaziranja, i pored toga sto se vozio dva puta mesecno iskljucivo otvoren put je imao veliki broj kvarova, i pozamasnu potrosnju.

Reklama za izvoz.

[attachment=1]

Snimljeno 1958. godine, Budimpešta, Moskvič 401.


[attachment=1]

Moskvič 402, 1959. godina.


[attachment=1]

Moskvič 407, 1958. godina.


[attachment=1]


[attachment=2]

Moskvič 407, 1960. godina.


[attachment=1]


[attachment=2]

Još jednom Moskvič 407, 1960. godina.



[attachment=1]

Moskvič 407, fotografija sa pijace, tako da pretpostavljam da je snimak napravljen kod nas.



[attachment=1]

https://youtu.be/x3OQwXPna-o

https://youtu.be/8zewDxbA4Po

Дакле, која су то кола боља од Москвича?

Jel ima neko, da može napisat kako se u praksi ponaša Moskvič - taj sa videa ili Aleko možda ?  Aleko već pristojno izgleda, prihvatljivo za ono vreme (navodno kopija Simce 1307), dok 412 baš ne.

И на видеу се примећује просечна управљивост али одлична проходност. Мотор Москвича је био добар, први совјетски ауто са брегастом у глави. Алеко је био савременији, али је квалитет монтаже био врло лош, а шкољка је лако рђала. Не памтим кад сам на улици видео неки Алеко у возном стању. Негде почетком 2000их фабрика је банкротирала, а сад се на том месту зидају стамбено-пословне зграде.

Prohodnost je vezana na višinu od poda ili?

Zadnja osovina kruta, klirens 18-20cm.

Moskvič 402 - 407, u svoje doba su bili prelepi, moderni porodični automobili. U suštini, imali su sve i mogli su skoro sve kao i današnji automobili koje vozi prosečna raja u Sr, BiH ...
Porodica koja je tako nešto mogla imati u vlasništvu, verujem da su svi članovi bili presrećni i da im je ceo komšiluk zavideo.

Никада га нисам возио, али ми је био симпатичан својим коцкастим, помало робусним изгледом. Као клинци смо се шалили да купола са топом долази као додатна опрема.

Да ли неко зна какав је однос између ладе и москвича по броју произведених примерака?

Verujem da je Lada (Žiguli) daleko nadmašio moskviča po broju proizvedenih i prodatih vozila. Lada je svojevremeno izvozila po celoj Evropi, a bila je neprikosnovena u bivšim socijalističkim zemljama - posebno nodel koji je baziran na Fiat 124.

Lada je bila savremenija od Moskviča. Kaže se, za klasu bolja od ostalih Sovjetskih automobila.  Prošlo je 50 godina (1970) od prve Lade, Žiguli. Tvornica u Toljatiju je bila jedna najvećih na svijetu, sa 180.000 zaposlenika, 270 km montažnih traka i teoretskim kapacitetom 1 MIO automobila godišnje. U prvoj godini proizvedeno je 22.000 Lada, 1973-te 660.000 kom. i u istoj godini dostigunt je miljunti komad Lade.  Vir: revija Auto klub (HR), broj 878, 12.06.2020.
  Jeste li znali kako je nastala Dacia ? Ideja je nastala u Rusiji i upravo zbog Lade. U zajedničkim salonima je bio Renault i Lada. I pametni Francuzi su posmatrali kako se puno bolje prodavala Lada iako je bila već odavno vremenski prevazidjena ali bila je znatno jeftinija od Renaulta. I tako nastaje nova strategija Renaulta sa niskocenovnom markom Dacia, sa dovoljnom kvalitetom izrade (mada se nešto starijom, te jednostavnijom tehnikom i lošijom opremom) - priča o uspjehu.  U istom broju Auto kluba je priča o Dacii i članak o jednom Hrvatu, koji je bez značajnih kvarova prešao  1,4 mio km ( ! ) po cestama EU sa prvom Daciom Logan.

Moskvič 403, 1958. godine.


[attachment=1]



Moskvič 402, 1959. godine.


[attachment=2]

Jedan iz serije 402-407, 1960. godina.



[attachment=1]


[attachment=2]

Jedan Moskvič 401, 1963. godina.



[attachment=1]

Moskvič 407, 1961. godine.



[attachment=1]

Jedan iz serije 402/407, završio naopako u kukuruzima, 1961. godina.



[attachment=1]

Moskvič 423, 1961. godina.



[attachment=1]

Moskvič 407, 1962. godine.



[attachment=1]

Isto Moskvič 407, isto 1962. godine.



[attachment=1]

Derutan Moskvič 402, 1963. godina.



[attachment=1]

Moskvič 412, prinudna i priručna popravka na nekom od beogradskih parkinga, 70-tih.



[attachment=1]

Moskvič 401, 1957. godine.




[attachment=1]

Jedan iz serije 402-407 na dve fotografije, 1957. godina.


[attachment=1]


[attachment=2]

Kolor fotografija, 1961. godine.




[attachment=1]

Moskvič 407, 1963. godine.




[attachment=1]

Tri komada iz serije 402-407, 1963. godina.




[attachment=1]

Moskvič 407 na dve fotografije, 1963. godina.



[attachment=1]


[attachment=2]

Još jedan Moskvič 407, isto 1963. godina.




[attachment=1]