PALUBA

Ne želim pokretati političku temu već me zanimaju mišljenja o mogućnosti sukoba.
Zbilja nemam nekakvu predodžbu kako bi se ovo moglo razvijati dalje.
I jedni i drugi su jako zacementirani u svojim namjerama.
Dali je moguć Baskijski scenario iz doba hladnog rata??

poz.

Све битно зависи од тамошњих политичара. Ако не спусте тензије и не седну за сто и отпочну преговарају без алтернативе може лако доћи до сукоба. А кад први метак полети ето одмах 100 наредних и тако до хиљада жртава... знамо ми већ како је то било.

Iskreno se nadam da će se mirnim putem odvojiti od Španije. Sada čekamo Baskiju. ;)

E, pa, sad je Evropi servirano jelo koje su kuvali ovde, pa nek kusaju.

Žao mi je običnih ljudi, a istovremeno drago da konačno jasno, glasno i javno evropski političari kažu da postoje najmanje dva međunarodna prava - za njih i "one druge", za Tursku verovatno treće pravo...

Čudi me ponašanje Mariano Rahoja - predsednika Vlade Španije. On kaže da se prema referendumu odnosi kao da on nije ni održan, kao i da ne postoji. Kao dete koje pokrije oči rukama i misli da ako ono ne vidi, da je i samo nevidljivo. To govori o prilično niskoj inteligenciji i političkom slepilu. Španija mi je simpatična i bilo bi mi žao da se raspadne, tim pre što nisu priznali Kosovo. Bruxelleske pantagane su brže bolje saopštile da Katalonija i Kosovo nemaju nikakve sličnosti, te da se otcepljenje te provincije ne razmatra kao opcija. Mogli su lepo sesti, dogovoriti se o o proširenju ionako široke autonomije, itd. Ovako, pustili su policiju na narod, mada bih rekao da je srpska policja 90ih godina bila mnogo efikasnija i obučenija za ovakve stvari. Duh je pobegao iz boce, otvorena je pandorina kutija, ili... što su zakuvali ovde, sad kusaju sami.

Evo, ipak kreće politička tema, iako Solaris nije tako zamislio...

Katalonija je veoma važan slučaj (presedan) za ostale evropske regije koje, manje ili više glasno, žele nezavisnost. U najgoroj varijanti Evropa bi se za godinu - dve mogla naći u vrtlogu 10-ak građanskih ratova, ali nema problema, tu su Badinter i njegova komisija, lord Karington i ostali lordovi, Mart Ahtisari, Planovi Z-4, Lekari bez granica... Srediće oni to sve, imaju iskustva, nažalost na našim vratovima.

Navodno, katalonci nisu opasni, jer nisu teroristički raspoloženi i nisu naoružani! Baski su za.ebani, jer su pravi teroristi.  :pirat
To objašnjenje sam pre neki dan čuo na nekim vestima.

Verujem da baski napeto posmatraju situaciju u Kataloniji, i da će i oni ubrzo pokrenuti neku akciju!

Neka kusaju šta su skuvali, to i treba da im se događa.

Samo je jedan razlog zašto Španci nisu bili u redu za priznanje otimanja Metohije - to je što se krčkalo a sada ključa i kod njih.

Ovo je sve ništa. Idućeg lita taj problem neće postojati. Desetak toplinskih valova smanjiće sve aktivnosti i populaciju za baren 30% u cilom svitu.

Оваа недела претседателот на Каталонија ке побара од парламенто на Каталонија да изгласа независност од Шпанија , е сега како ке реагира Мадрид можи да реагира како во 1992 година како што беше мегу  Македонија и тогашна СР Југославија мирно разделување или пак како во Словенија со насилије ке видиме сепак  шпанските власти не сакат да слушнат за отцепување на Каталонија бидејки на тој начин ја губат Баскија,  Арагонија, Гранада,  Астурија  и што ке остани од Шпанија само Нова и Стара Кастилја. Инаку вчера имаше судири мегу каталонската полиција и  шпанската паравојската дојдена од Кастилја

Може се сматрати да неко жели да дестабилизује Шпанију да би лакше остварио контролу над том државом. А можда се Шпанија замерила некоме јер има нешто тврђи приступ проблему миграната? Завади па владај, што би се рекло. Господин Сорош је упетљан у овај циркус у Каталонији, тако да бих ја радо навијао за централну власт у Мадриду, али су они из неког само њима знаног разлога решили да певају фашистичке песме из доба владавине генерала Франка и да поздрављају испруженом руком, тако да сад могу да раде шта год хоће.

Sve igra skupa me previše asocira na događanje 90/91 kada se Slovenija odcepila..   

Kako rekao 91 vojnik JNA Bahrudina Kaletović : Ovi kao hoče da se otcjepljuju, a mi kao ne damo... A političari "korektno" čute i okreču leđa Kataloniji.

Neka jim je sa srečom i da ne bude previše usijanih glava.

Ke навлезам во точка 11 се зависи од централната власт во Мадрид ако одат на сила не му бега Словенија 1991 ако го почитуват реферндумот тогаш ке имаат мирно братско разделување како Македонија и тогашна СР Југославија се зависи од Кралот и Мадрид  оваа се нивните 5 минути како ке одлучат  .Иако сметам дека ке одат на сила за да ги  заплашат лугето  и ке дојди до судири еве денеска каталонската полиција откажа послушност на Мадрид .http://www.youtube.com/watch?v=UrU0iJ_Uy0Q

Zbog čega Katalonci toliko žele da se odvoje od Španije?

Mногу причини каталонците по 1939 година ја гледат унијата со шпанија како окупација бидејки во 1932 тие станаја република франко му ја укина .Под два се посебен народ  но најповеке се излегува бидејки  денес шпанија е најзаборчена економија во европа или борчат преку 1 трилони долари или 108 проценти од својот БДП и поради тоа Шпанија е брод кој тони секој се спасува како што знае .

da, da, Bahrudin Kaletović. Ja već 26 godina pokušavam da otkrijem identitet misterioznog podoficira "Stipa Mašinkovića", koji je u Sloveniji za Yutel izjavio da bi "on sve to... po kratkom". Ko je bio Stipo Mašinković, zna li neko?

Nadam se da su Španci pametniji od nas! Još su živi oni koji pamte Građanski rat 1936-39. Nauk je živ, valjda niko neće raskopavati stare rane, andaluzijske jame, itd.

Bojim se da je pamet i ono što uz to ide negde "daleko - Bogu iza kičme".

Lično bih voleo da se Katalonija otcepi jer će to sa sobom povući odvajanje još regija u ostalim državama Evrope, da malo osete i oni ono šta su napravili nama . Na žalost mislim da im EU na čelu sa državama koje vladaju svetom to neće dozvoliti iz razolga navedenih u predhodnoj rečenici. Ne verujem da će doći do oružanih sukoba ali će manjih, kontrolisanih, sigurno biti.

Оваа е точна инфорамација или лага ??
https://www.intermagazin.rs/canak-priprema-referendum-u-vojvodini/

Može ključ, nema smisla.

poz.

Па ово и јесте чиста политичка тема. Ко је хтео, рекао је своје, па би ово требало затворити.

  Znas kako, kod nas ima jos regija koje pretenzuju da se odcepe... Nazalost mislim da tu pricu nismo zavrsili.

  Sto se Katalonije tice, prica je ukratko ovakva: Katalonija je bogata regija koja daje vise nego sto dobija nazad od centralne vlasti, i zbog toga im nije drago (slicno kao kod nas). Spanija je odbila da im dozvoli fiskalnu autonomiju, i mic po mic...

Мислиш, у Србији још има регија које би страни фактор хтио да отме?

Ако би ишли тим путем да се отцепљују богатије покрајине јер им наводно централне власти нешто закидају, доћи ће се у ситуацију да сви укупно осиромаше. Богати (па и богатије покрајине) углавном мисле да су то постали јер су бољи, вредније, паметнији од сиромашних и да их ови злоупотребљавају и траже незаслужено. Заборављају да њихово богатство лежи, осим у стицају разних околности и у експлоатацији баш тих сиромашних. А сиромашни ће кад-тад (истина, често у врло дугом временском периоду) доћи по своје било неком социјалном револуцијом, било миграцијом (па и насилном) или већ некако. Закони термодинамике вреде и у људском друштву.

za sada Katalonci ne odustaju od proglašenja nezavisne države.

http://www.politika.rs/scc/clanak/390032/Na-ulicama-Barselone-300-000-ljudi-blokirani-i-autoputevi

Сваку назнаку незадовољства у Војводини страни фактор ће свакако искористити. Тамо је данас око 75% Срба. Али, то не мора да буде препрека да се покуша. Рашка област, тј. Санџак је област која такође стално тиња.

Македонско Српските односи се рушени е сега останува да се рушат добрите Унгарско Српски односи секогаш тука е Ц.И.А

http://www.youtube.com/watch?v=fTdX0GA11n8

Krenulo zastrašivanje. ;)

Немат тие ТО да ги вооружи мислам на каталонците .Мапи за идни отцепување

[attachment=1]

[attachment=2]
и франција во 15 век

[attachment=3]

Strasti, neodgovorni lideri, nasilje - "Da li Španija može da završi kao Jugoslavija?"
National interest   08.10.2017.

Evropska unija je proteklih godina trpela krizu za krizom: od Grčke, preko evra do Bregzita i migranata. Sada se suočava sa problemom u Španiji, koja muku muči sa Katalonijom i njenom težnjom da postane nezavisna država.

"Nešnal interest" pravi paralelu sa Jugoslavijom:

- Strasti su se rasplamsale, a neodgovorni lideri su se zaglavili u svojoj tvrdoglavosti koja je prerasla u nasilje. Nasilje polarizuje ljude, a profitiraju isključivo ekstremisti, i to na obe strane - navodi list. Ono što je zajedničko za sve krize u EU jeste što u njima (srećom) nema nasilja. Nasilje u protestima je do te mere iskorenjeno da Evropljani više ne uzimaju za ozbiljno potencijalnu opasnost od konflikta, piše "Nešnal interest".

I, prevarili su se.

Katalonska kriza izazvana je neodgovornim ponašanjem kako zvaničnog Madrida tako i regionalne vlade u Barseloni. Uprkos rezultatima anketa, koji su pokazivali da više od polovine građana Katalonije neće izaći na referendum, regionalni predsednik Karles Pudždemon je ipak rešio da ga održi. Malo je reći da se "istorijski glas za nezavisnost" pretvorio u fijasko: Više od polovine zaista nije izašlo na izbore, pojavili su se dokazi da su neki ljudi po nekoliko puta glasali na različitim biračkim mestima... ali na kraju Pudždemon izađe i reče: Pobedili smo!

Sve bi ostalo na tome da je Madrid, kao i u prethodnim slučajevima, ignorisao referendum. Ali...premijer Španije Marijano Rahoj je iz samo njemu znanih razloga rešio da pošalje policiju da spreči referendum. Rezultat su bile scene koje EU nije videla decenijama: brutalno premlaćivanje mladih, starih, žena...pa čak i vatrogasaca koji su samo želeli da spreče nasilje. Pendrek je postao zakon, a skoro 900 ljudi završilo u bolnicama. Malo je reći da je Rahojev potez bio loš. Naivno verujući da će sila smiriti Katalonce, izazvao je suprotan efekat: još tvrdoglaviju reakciju Pudždemona i njegovih istomišljenika.

Katalonija ima visok stepen autonomije, što znači da ima institucije i lidere koji se ponašaju praktično kao da predstavljaju drugu državu, a ne Španiju. Uz to, Katalonija ima i svoje policijske snage, "Mossos D'Esquadra". Tokom prvooktobarskog referenduma, "Mossos" je odbio direktivu iz Madrida da izađe na ulice i spreči referendum. Ukoliko tenzije eskaliraju, a katalonska policija stane na stranu regionalnog političkog vođstva, Madrid će i u praksi izgubiti kontrolu nad jednom od svojih najbogatijih regija, ističe list. Evropljani to možda ne žele da shvate, ali Madrid i Barselona su na ivici. Možda će pogledati u ambis, pa im se ne svidi šta vide, i povuku se unazad. A možda ni sami to ne vide, pa naprave fatalan korak, ističe lilst.

Ipak, Katalonija nije Jugoslavija

Velika razlika između Katalonije i SFRJ je ta što budućnost EU nije zavisila od opstanka Jugoslavije. Zamislite šta bi se desilo sa Evropskom unijom kada bi se Katalonija zaista otcepila? Šta bi sprečilo Baskiju, Flandriju i njima slične regione sa snažnim lokalpatriotskim osećanjima da pođu istim putem? Upravo iz tog razloga EU neće dozvoliti takav rasplet situacije. Ne treba zaboraviti ni onih 50 i kusur procenata Katalonaca koji nisu izašli na sporno glasanje, i time jasno stavili do znanja šta misle o referendumu. Jer, oni su svesni da nezavisna Katalonija ne bi bila med i mleko, već država van EU, sa većom stopom nezaposlenosti, višim porezima, i Barselonom koja ne igra špansko prvenstvo.

Izvor: www.blic.rs

Nažalost, za sada se Mariano Rahoj ponaša kao ovan na brvnu. Ne želi da razgovara s kataloncima uopšte! Katalonija za otcepljenje niti je spremna, niti je stvarna većina za otcepljenje od Španije. Centralne vlasti u Madridu ponašaju se nalik pojedinim likovima iz "naše" priče od pre četvrt veka. Smatram da je to glupo i opasno. Još jedan dokaz da u Evropi, sem par izuzetaka, nema političara velikog formata. U evropskim institucijama u Bruxellesu pametnih sigurno nema.

Sva ova dešavanja su posledica nekog činjenja ili nečinjenja u samoj Španiji.Ako većini građana nezavisnost Katalonije nije u interesu, barem po tekstu iznad, kome je onda u interesu pored evidentno loše finansijske situacije u Španiji? Ni katalonski čelnici se nisu tek tako odlučili na ovaj korak ,da sa druge strane nisu imali nečiju podršku. Logično pitanje je čiju podršku imaju da bi se na kraju (na primer) priznala takva nezavisnost i Katalonija nastavila da funkcioniše po svome? Valjda neko ima plan za ta tri poteza unapred ili naseda na nečija obećanja.U jeku brexita i pregovora o načinu istupanja Britanije iz EU, treba loptu prebaciti ponovo preko Lamanša a pogodan šensnaesterac je upravo Katalonija.Iza svega stoji nekakav kapital i interes a britanski interesi su nam jako dobro poznati vekovima,a kada narod sazna...onda je kasno  ;) O američkim interesima u svemu tome izlišno je i govoriti. Možda bi se mogli uzeti u obzir i ruski interesi...

...u komentaru sam namerno deset puta pomenuo interes

"Upotrebićemo sve mere" - Katalonija bi umesto da dobije nezavisnost mogla da izgubi i ono što je imala
Guardian , D.K. , Beta - AP   08.10.2017.

Španski premijer Marjano Rahoj izjavio je danas da njegova vlada neće dozvoliti da Katalonija proglasi nezavisnost i odvoji se od ostatka zemlje.

Rahoj je rekao u intervjuu listu Pais da se Španija neće deliti, kao i da će jedinstvo španskog naroda biti očuvano.

- Zaustavićemo otcepljenje i to mogu da kažem sa apsolutnom sigurnošću - rekao je Rahoj u intervjuu, i upozorio da bi Madrid mogao da suspenduje i autonomiju regije, ukoliko to bude bilo potrebno. Vlada u Madridu će razmotriti sva rasploživa pravna sredstva kako bi sprečila Kataloniju da proglasi nezavisnost, naveo je on.

- Jedno moram da naglasim. Dok god postoji pretnja od otcepljenja na političkom horizontu, biće vrlo teško da Vlada ne preduzme mere - rekao je. Rahoj je rekao da Madrid može da se pozove na Član 155 Ustava koji omogućava vladi da suspenduje, u potpunosti ili delimično, regionalnu samoupravu koja ne poštuje ustavne obaveze ili ugrožava interese Španije. Katalonski predsednik Karles Pućdemon rekao je da će taj španski region proglasiti nezavisnost posle prošlonedeljnog referenduma, koji španska centralna vlast ne priznaje i koji je Ustavni sud Španije proglasio nelegalnim. Katalonske vlasti su saopštile konačne rezultate referenduma, prema kojima se za nezavisnost izjasnilo 90,18 odsto birača, ali je izlaznost bila svega 43,03 odsto.

- Ovo je evropska bitka, u kojoj su na ulogu evropske vrednosti. Siguran sam da će sve vlade nastaviti da nam pružaju podršku u skladu sa ustavom i zakonima - rekao je Rahoj. Španski premijer još jednom je ponovio da neće biti pregovora sve dok se katalonski lider Pučdemon ne povuče. On je pomenuo i reakciju policije koja je napala demonstrante i priznao da su stvari mogle da se odviju i na bolji ali i gori način, i dodao da je policija dužna da brani ustav i zakon. Kako se očekuje, veliki broj ljudi će danas izaći na ulice Barselone protiv, kako piše britanski "Gardijan", otmice političkog procesa pokreta za nezavisnost, koji nikada do sada nije osvojio više od 48 odsto podrške.

Izvor: www.blic.rs

Bombardovaće ih.

Gde li su anđeli smrti ?????

Kako se danas zove rajh ?????

  Naravno da ima. A pored "stranog" upliva, postoji i rastuce nezadovoljstvo Srpskog naroda severne pokrajne koja bas i ne gleda blagonaklono na sve ove "poduhvate" vlasti, pocevsi od beogradskih mostova, beograda na vodi,i sl. dok npr Zrenjanin nema ni pijacu vodu. Za sada je to samo glas u masi, ali brzo to moze da izmakne kontroli... Naravno Sandzak, opstine Presevo, Bujanovac i Medvedja... Ima tu jos dosta manevarskog prostora. Dodatni problem je sto vecina Srba gravitira ili ka inostranstvu ili ka Beogradu ostavljajuci granicne regije drzave otvorene za migraciju nekih drugih manjina... A dok s to ne resi (svi u Beograd i za Beograd) Srbiji se ne pise dobro.

И онда ће да опет да дођу медецинари без граница да нас бомбардују?

Mislim da je tema Katalonija.


Sumnjam, oni su za otcijepljenje sigurno 70-80%, njihova zabluda ali sigurno da.
Zbog toga su i ovi iz Madrida iscenirali neku kvazi akciju da bi referendum bio neregularan.
Vidjetćemo, ne vodi mi dobrome.

poz.

То је управо тврдња тог "страног фактора" (више њих) који упорно гурају идеју да се Србија није ослобађала, већ да је окупирала Војводину, "Санџак", југ и исток државе...

Зар ти заиста мислиш да би Срби из Војводине (око 75% становништва покрајине) због водовода, пореза и којечега гласало да се одвоје... од чега? Од самих себе?!

Што се "Санџака" тиче, само да те подсјетим да је у питању национална мањина која чини "огромних" 2,02% становништва Србије. Па сад замисли колико их има у те три(!) "инкриминисане" општине у којима чине већину.



Србији се, првенствено, не пише добро док Срби не престану да се поводе за туђом памећу, док не престану да падају на лажи о себи које им сервира тај "страни фактор".

Каталонија можи сама да опстои најголем дел од индустријата на шпанија е во каталонија .потоа најпосетуван град во европа е барселона  каталонија е како што беше словенија со сфрј високо развиена република или автономна област .Потоа во каталонија живејат 7 милони луге    а против беа едвај 10 проценти  потоа 7 милони луге е рамно по населеније на р.србија .Се изгледа ке прогласат утре независнот ке имаа апсење на целиот парламент на каталонија што ке предизвика судири со демонстранти , е од утре се зависи ако шпанците се повлечат речат ОК терајте самите се ке заврши мирно ама ако почнат да покажуват цврстина и мускули ке биди тензично , сепак не треба многу доволно е една подморница со оружје да се истовари или еден ирански брода да истовари оружје во барслеона па да биде жестоко.

Сепак Шпанија е банкротирана држава а кога се нема пари тогаш доага и разводот

  Raso, ja zivim u Vojvodini. Vodovod je jedan banalan primer, ali nije jedini. Mozemo i da pricamo o prodaji obradive zemlje strancima (arapima) umesto vojvodjanskim paorima, ima toga dosta na mikrolevelu. Ljudi su nezadovoljni odnosom drzave prema njima, a sve krece od toga. I nemoj biti u zabludi, ja licno nisam autonomas, ali znam dosta ljudi (Srba!) koji bi sutra glasali da se vojvodina odvoji.
Mozda su muslimani u manjini u Srbiji ali u tim predelima su vecina, jer sami po sebi nisu gusto naseljeni. Opet se svodi da 40% ljudi zivi u Beogradu, a beograd nije blizu Sandzaka...

Најзадртији ''аутономаши'' су колонисти из Босне, Херцеговине, Црне Горе, Срби са југа земље и КиМ. Ђедови им чували козе на Вучјем долу и терали стоку на пијацу у Гњилану, а они се издају за аустромађаре.

Мадрид мора да реши Каталонију пре него што се ''страни фактор'' умеша. Биће занимљиво како то НАТО гарантује територијални интегритет држава чланица у овом случају.

Македонците во Војводина што став имат ги имаа доста во тие области мислам дека се просрпски насторени така мислам

Pa nema puno "starosedeoca" u Vojvodini. Mahom su to kolonizovana naselja nakon WW2. Moje mesto je nekad potpuno bilo Nemacko, a danas su vecina makedonci (ja sam po ocu makedonac).Po majci sam srbin iz Crne Gore, evo ove godine sam posetio mesto odakle je moj pradeda dosao, prvo u Sandzak, a posle moj deda u Vojvodinu. Eto, srpska Grna Gora se odvojila od Srbije, rekla je da ne zeli vise da zivi sa nama, usvaja svoje pismo, pravopis... Ali najglasniji autonomasi su zapravo starosedeoci, i paori...ljudi sa dosta zemlje, koji sa pravom kazu da ih drzava decenijama potkrada. To je vise ekonomsko nego politicko pitanje.

Па и мојата фамилија од таткоми имаа живено во ѓаково  како македонски беглаци од егејска македонија биле населени во војводина во поранешни германски села .Само  што моите живеле една година и си се вратиле во вардарска македонија .

Његоша су одмах забранили, као и "Горски вијенац" и "Огледало српско", а забранили би они и "Лучу микрокозму" него не разумеју шта ту пише. Одмах су и у НАТО ускочили.


Врло себично резоновање. Онда би свако ко има "доста земље" могао да каже да га "држава деценијама поткрада" и да хоће да се одцепи, односно, нада се да му нека друга држава неће наплаћивати порез и спроводити законе, а то је пусто прижељкивање јер је у свакој држави порез загарантован. 

Каталонци би да не плаћају порез, или да то некако окрену, па да плаћају мање пореза у држави која је презадужена, а највећи део тог дуга је настао од инвестирања у баш ту Каталонију, што значи да би Каталонија желела и независност од нагомиланих дугова, зар не?

Денеска Венеција и Ломбордија побараја барање за независност од Рим и Италија .Исто така и во валенсија која е дел од каталонија се размислува за распишување на референдум за независност .


[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=ygNuRpwZqRU

Da... Indijaneri prihajajo
na besnih kobilah,
s divjego zahoda!

Da ... Prosim eno ljutico!  ;D


[attachment=1]

Jeste off...setih se starog štosa-anegdote iz 80-ih kada se išlo u šoping u Tursku. Svrate naši u neku kafanu a na tv-u kaubojac. U Turskoj je sinhronizovan prevod i vidiš Džon Vejn ulazi u bar i kaže "merhaba"  ;D

Црна Гора је постојала као држава више векова. Од Дукље, преко Зете до данас. Имала своје владаре, династију, круну, двор, заставу, грб, химну, војску итд. Међународноправни и историјски субјект.

Што се тиче људи са много земље и сличних шта ћемо са земљораницима, сточарима и другим људима из централне Србије? Шта да ради онај који живи у Чачку, ГМ-у, Краљеву, Ваљеву, Лозници? Да и они праве покрајине, републике, срезове те да се одвајају? Ти мислиш да држава не леши људе који живе и на другим местима? Порези се повећавају из дана у дан. Дуплаакциза на гориво, акциза на ел. енергију, ТВ претплата,... Знаш тек како се обрачунава грејање? Ангажована снага такса за мерење, грејање заједничких просторија...

Војводина представља сама по себи административни баласт за државу. У њој постоје паралелне установе и јавна предузећа: Војводина шуме, Војводина путеви, Војводина космодроми,... Нема више ЖТО-а и ПСУП-а да би било као пре 1988, али је слично. Извршно веће, скупштина,... Ко то плаћа? Одакле паре?

Србија није СССР или САД па да има савезне државе, ССР или АСР-ове. Мала је и није превише солветна да би могла да издржава све то. ''Војвођани'' би морали да поведу рачуна о томе када истичу своје захтеве и говоре о угрожености јер исто тако и људи који живе у Шумадији и другим деловима добијају мизерију за откуп малина, шљива, кромпира, сировог млека или неког другог производа. Коме они да се жале? На коју они посебност да се позову?

 

Референдум за прогласување на автономи области на венеција и ломбордија ке се одржи на 22 октомври 2017година тоа треба да биде следниот чекор кон целосна независност.

 Парламенто на каталонија нема да прогласи независност на Каталонија за џабе народот јадеше котек ако не те заеби политичар нема кој .

Каталонска држава трајала је осам секунди
Аутор: Јелена Стевановићсреда, 11.10.2017.

Пре него што је најавио укидање покрајинске аутономије, Мадрид је позвао Барселону да јасно каже да ли се одваја

Јесте ли или нисте прогласили независност? Оно што се пита цео свет запитао се и шпански премијер који је затражио од Барселоне да разјасни да ли је прексиноћ објавила да се одваја од остатка земље. И пре него што је одговор стигао, Мадрид је саопштио да је већ предузео кораке за укидање аутономије и преузимање непосредне управе над регијом.

Каталонска независност трајала је осам секунди. Толико је покрајинском премијеру требало да у регионалној скупштини затражи одлагање дејства независности коју је претходно објавио речима да је Каталонија стекла право да буде самостална држава јер су њени грађани тако одлучили на референдуму. Карлес Пуђдемонт је истакао да ће следити пут који су му показали гласачи и позвао међународну заједницу да призна његову покрајину као независну и суверену државу, али је додао да декларација о независности не треба одмах да ступи на снагу да би се пружила шанса дијалогу са централном владом. Иако су Пуђдемонт и чланови његове владајуће коалиције потписали декларацију о независности, она није озваничена јер није стављена на гласање у регионалној скупштини. Оцењује се да тамошња влада није хтела да престоници пружи изговор за преузимање директне контроле над регионом, али је премијер Маријано Рахој најавио управо такву могућност.

Он је открио да се влада припрема да активира Члан 155 Устава, који предвиђа суспензију покрајинских самоуправа у случају нарушавања државног интереса. Лидер конзервативне владе објаснио је да ће од Барселоне затражити званични одговор на питање да ли је прексиноћ прогласила независност. „Од тог одговора зависиће наши следећи кораци”, истакао је лидер конзервативне владе, враћајући лопту на Пуђдемонтов терен и посредно поручујући да од покрајинског премијера зависи да ли ће Каталонија задржати аутономију.

Izvor: www.politika.rs

Остаје нејасно колико је Каталонија, а нарочито колико су људи који "кувају" целу причу око независности спремни да иду далеко у заоштравању ситуације. Уколико су спремни да иду на формирање "паралелних парадржавних институција" система то је једна ствар, која у крајњој инстанци води у отворени сукоб са централном влашћу, а ако нису, што и мислим да нису, онда је боље да иду на дијалог и компромис. Не знам колико је шпанска власт "тврда". Да је мудра, није мудра. Ипак, исувише је Шпанија озбиљна држава, са вековном државном и колонијалном традицијом да  не би могла наћи решење да парира сваком потезу Каталоније. Ако то стварно жели и уме. То ако им 40 година парламентарног либерализма није попило сав мозак, што је такође могуће. Маријано Рахој као премијер је показао да није политичар великог формата.

Вака почна и кај нас прво со столици и послен ...

http://www.youtube.com/watch?v=OfBNUEPW5Zs


Ех кога немаш при рака една игла или зу -23 па фино лепо си се распукаш од Барселона
http://www.youtube.com/watch?v=GGAgudLJVz0

Каталонска влада не одустаје од сецесије
уторак, 17.10.2017.

МАДРИД - Каталонска влада не планира да одустане од сецесије од Шпаније и даће исти одговор централној влади у четвртак, као и у понедељак, изјавио је портпарол каталонске владе Хорди Туруљ.

„У четвртак нећемо дати другачији одговор од оног у понедељак”, рекао је Туруљ, преноси Ројтерс.

Како се наводи, тај његов коментар уследио је два дана уочи рока у коме каталонски лидер Карлес Пуџдемон мора да одговори Мадриду да ли је или није прогласио независност.

Пуџдемон је најпре имао рок до понедељка да одговори на то питање, али је он позвао на разговор са шпанском владом. (Танјуг)

Уставни суд: Закон о референдуму неважећи

МАДРИД - Шпански Уставни суд саопштио је данас да је закон о референдуму, који је усвојила каталонска влада 6. септембра, неважећи, изјавио је портпарол суда.

Суд је првобитно суспендовао закон о референдуму, док је проучавао његову регуларност, преноси Ројтерс.

На основу тог закона, каталонска влада је организовала и спровела референдум о независности те шпанске покрајине 1. октобра. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Занимљиво.

https://www.rt.com/news/407015-catalan-democracy-video-maidan-ukraine/ (https://www.rt.com/news/407015-catalan-democracy-video-maidan-ukraine/)

Španija primenila nuklearnu opciju: "Nismo to želeli, ali smo morali"
D.K.   21.10.2017.

Španski premijer Marijano Rahoj, izjavio je danas da je vlada u Madridu ukinula regionalnu vladu Katalonije. Prema rečima premijera "vlada je morala da primeni ovu meru iako to nije želela".

Premijer Rahoj je danas sa ministrima održao sednicu kabineta svoje vlade na kojoj je doneta odluka da s eukine regionalna vlada Katalonijom. Do ove odluke došlo je gotovo tri nedelje nakon referenduma o nezavisnosti Katalonije. Španska vlada tvrdi da je referendum bio nelegalan, a u isto vreme lider katalonskih separatista, Karls Pudždemont, kaže da je dobio mandat za proglašenje neovisnosti. Rahoj i njegova vlada će, kako prenosi BBC, aktivirati član 155 španskog ustava koji omogućava vlastima da zbog nastale krize po prvi put preuzmu direktnu kontrolu nad Katalonijom. Među ostalim, moguće je da Madrid ukine i katalonsku regionalnu policiju. Od 43 posto Katalonaca, koliko ih je 1. oktobra izašlo na referendum, njih 90 posto glasalo je za proglašenje nezavisnosti. Većina birača, koji su bili protiv nezavisnosti Katalonije, bojkotovala je referendum.

"Madrid izbegava dijalog"

Nakon referenduma, Pudždemont i ostali regionalni lideri potpisali su Deklaraciju o nezavisnosti, ali su je odmah suspendovali kako bi se ostavio prostor za razgovore sa Madridom. Međutim, Madrid je reagovao na provokaciju separatista, i na nejasne poteze Pudždemona odgovorio ultimatumom - zatražili su da se izjasni da li je Katalonija proglasila neovisnost ili nije, pri čemu su katalonskim vlastima dali dva roka. U međuvremenu su obra roka prošla i sada se očekuje potez španske vlade.

- Uprkos našim naporima i želji za dijalogom, činjenica da je vaš jedini odgovor ukidanje naše autonomije ukazuje da ne razumete problem i da ne želite da razgovarate - rekao je Pudždemon u četvrtak. Lider katalonskih separatista najavio je da će proglasiti nezavisnost ukoliko Madrid pokrene član 155, i ukine autonomiju pokrajine. Pojedini mediji pišu da je teško očekivati da će Madrid pokušati da potpuno ukine katalonsku regionalnu policiju ili katalonsku javnu televiziju. Ipak, španski premijer mogao bi da pokuša da oslabi katalonske separatiste raspisivanjem regionalnih izbora, koji su već dogodvorili sa opozicionim socijalistima, i koji bi trebalo da se održe u januaru. Socijalistički političar Karmen Kalvo, rekao je da je ovaj potez deo paketa posebnih mera da se privremeno nametne direktna uprava u regionu.

Podrška jedinstvenoj Španiji iz Evrope

Španski premijer Rahoj otputovao je u četvrtak na sastanak sa evropskim liderima, koji su redom podržali napore zvanične vlade da očuva celovitost zemlje. Kako je rekla nemačka kancelarka Angela Merkel, Eu se nada da će se pronaći rešenje za Španiju koje je u okvirima španskog ustava. U isto vreme predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani rekao je da niko u EU neće podržati katalonske vlasti, ako ostanu pri odluci o proglašenju nezavisnosti od Španije.

Katalonci podižu novac iz banaka

Ove odluke nisu se svidele mnogim kataloncima, koji su u znak protesta juče počeli da dižu svoj novac iz banaka koje su preselile svoja sedišta na druge lokacije u Španiji. Njih je na taj potez pozvala grupa koja okuplja pokrete za nezavisnost Katalonije, kako bi na taj način izvrše pritisak na te institucije.

Izvor: www.blic.rs

Katalonski parlament: Mere španske vlade su državni udar
Tanjug   21.10.2017.

Predsednica katalonskog parlamenta Karme Forkadelj izjavila je večeras da mere koje donela španska vlada o raspuštanju katalonske vlade i raspisivanju izbora predstavljaju "državni udar".

Kako prenosi Rojters, ona je u televizijskom obraćanju rekla da je posvećena odbrani suvereniteta katalonskog parlamenta. Prema njenim rečima, Rahoj je objavio "de fakto državni udar sa ciljem uklanjanja demokratski izabranog parlamenta", javlja AP. Forkadeljova je ocenila i da odluka španske vlade predstavlja "autoritarni udar u jednoj članici Evropske unije".

- Premijer (Španije Marijano) Rahoj želi da parlament Katalonije prestane da bude demokratski parlament, a mi to nećemo dozvoliti. Zato želimo da građanima ove zemlje uputimo poruku odlučnosti i nade. Mi se danas obavezujemo, nakon najozbiljnijeg napada na katalonske institucije od njihove obnove, da ćemo braniti suverenitet parlamenta Katalonije - poručila je predsednica katalonskog parlamenta. Inače, stotine hiljada pristalica nezavisnosti okupile su se danas u centru Barselone, a okupljenima su se pridružili i predstavnici katalonskih vlasti, na čelu s predsednikom Karlesom Pudždemonom, koji je naveo da će na danas objavljene mere Madrida dati odgovor u večerašnjem televizijskom obraćanju. Demonstranti, koji tim skupom pokazuju podršku nezavisnosti ove španske pokrajine, takođe pozivaju na oslobađanje dvojice istaknutih uhapšenih aktivista, prenosi AP, a pojedini mediji navode da je okupljeno oko pola miliona građana. Na marš su prvobitno pozvale organizacije "Ašemblea nasional Katalana" i "Omnium kultural", kako bi izvršile pritisak radi oslobađanja njihovih lidera, ali je skup prerastao u kolektivno odbacivanje odluke španske vlade da preuzme regionalna ovlašćenja Katalonije. Španija je u subotu preduzela drastične mere kako bi sprečila otcepljenje Katalonije, saopštivši da će preduzeti korake ka raspuštanju separatističke katalonske vlade i raspisati vanredne izbore u roku od šest meseci, a da će, u međuvrremenu, španski ministri preuzeti funkcije od Pudždemona i njegovog tima. Te mere je najavio španski premijer Marijano Rahoj nakon specijalnog sastanka svog kabineta, a sada treba da ih usvoji Senat, u procesu koji bi mogao potraje nedelju dana. Rahojeva Narodna stranka u Senatu ima većinu. Najavljene mere Madrida izazvale su gnevnu reakciju potpredsednika katalonske vlade Oriola Žunkerasa, koji je na Tviteru napisao da su "Narodna partija i njihovi saveznici danas suspendovali ne samo autonomiju, već i demokratiju", prenosi AFP. Iako se protivi težnjama ka nezavisnosti, i gradonačelnica Barselone Ada Kolau kritikovala je odluku španske vlade, napisavši na istoj društvenoj mreži da je "Rahoj suspendovao samoupravu Katalonije za koju su se toliki ljudi borili, što je ozbiljan napad na ljudska prava i slobode".

Izvor: www.blic.rs

Pudždemon ne prihvata mere španske vlade: Ovo je najgori napad na Kataloniju od Frankove diktature
Tanjug   21.10.2017.

Katalonski lider Karles Pudždemon izjavio je večeras da narod Katalonije ne može da prihvati "nezakonite" mere španske vlade o raspuštanju katalonske vlade i raspisivanju izbora u tom regionu i ocenio da to predstavlja "najgori napad na institucije i narod Katalonije još od vojne diktature Fransiska Franka", prenosi Rojters.

"Tražim od parlamenta da se sastane na plenarnoj sednici tokom koje ćemo mi, predstavnici suvereniteta građana, biti u mogućnosti da odlučimo o ovom pokušaju likvidacije naše vlade i naše demokratije i delujemo u skladu s njim", poručio je Pudždemon u govoru prenošenom na televiziji. AP podseća da je general Fransisko Franko 1939. na završetku građanskog rata ukinuo regionalnu vladu Katalonije i navodi da je Pudždemon, kojeg naziva separatističkim liderom Katalonije, mere vlade Španije nazvao "pokušajem brisanja" katalonske autonomije.

Navodi se da je Pudždemon kazao takođe da pokušaj španskog premijera Marijana Rahoja da "ponizi" Kataloniju predstavlja "napad na demokratiju". AP ocenjuje da su Pudždemonove reči prikrivena pretnja da će nastaviti sa planom za proglašenje nezavisnosti ovog prosperitetnog regiona na severoistoku Sspanije i da ih je izrekao nakon što se priključio velikom protestu u Barseloni protiv planova koje je ranije danas izneo Rahoj. Kako prenosi AFP, on je dodao da mere vlade u Madridu "nisu u skladu sa demokratskim ponašanjem i ne poštuju vladavinu prava". Predsednica katalonskog parlamenta Karme Forkadelj izjavila je prethodno da mere koje donela španska vlada predstavljaju "državni udar" i "napad na demokratiju".

Kako prenosi Rojters, ona je u televizijskom obraćanju rekla da je posvećena odbrani suvereniteta katalonskog parlamenta. Prema njenim rečima, Rahoj je objavio "de fakto državni udar sa ciljem uklanjanja demokratski izabranog parlamenta", prenosi AP. Forkadeljova je ocenila i da odluka španske vlade predstavlja "autoritarni udar u jednoj članici Evropske unije".

Izvor: www.blic.rs

Katalonski parlament je proglasio nezavisnost.

 Čestitati ili pendrečiti? Pitanje je sad.

Point of no return?

Био сам убјеђен да ће Шпанци једноставно избацити Пуџдемона на улицу са све фотељом и завршити с тим. Ово се сад изгледа мало компликује...

Нека му е честита  независноста  на Република Каталонија

http://www.youtube.com/watch?v=V-BdN3ZiH2w

Rahoj: Odluka katalonskog parlamenta je krivično delo
Tanjug   27.10.2017.

Premijer Španije Marijano Rahoj nazvao je odluku katalonskog parlamenta krivičnim delom.

- Ono što je danas odobrio parlament Katalonije protivno je zakonu i predstavlja krivično delo - izjavio je Rahoj nakon sastanka Senata koji je odobrio primenu Člana 155 Ustava.

- Nismo spremni za to da postoje ljudi koji žele da likvidiraju naš ustav. Država će reagovati - dodao je premijer uveravajući Katalonce da će "sve biti u redu, umereno i efikasno". Španski senat je usvojio mere protiv katalonske vlade, što znači da će preuzeti direktnu kontrolu nad tim regionom. Senat je izglasao aktiviranje Člana 155 španskog ustava. Za uspostavljanje kontrole 214 članova Senata glasalo je za, 47 je bilo protiv, a jedan je bio uzdržan, javlja El Pais. Očekuje se da će španski premijer Marijano Rahoj sada sazvati kabinet da usvoji prve mere za vlast nad Katalonijom. Rojters navodi da mere uključuju raspuštanje vlade u Barseloni i preuzimanje direktnog nadzora nad policijskim snagama Katalonije. Rahoj je rekao ranije danas u senatu Španije da će prvi potez vlade, ukoliko se usvoje mere protiv katalosnke vlade, biti smena njenog predsednika Karlesa Pudždemona. Navodi se da je Rahoj rekao da "ono što se dešava u Kataloniji" predstavlja "jasno kršenje zakona, demokratije, prava svih, i tako nešto imaće posledice". Rahoj je poručio da specijalna ovlašćenja ne znače oduzimanje sloboda Kataloncima, već njihovu zaštitu. Španski premijer je kazao da su mere koje je Senatu predložila njegova vlada jedini izlaz iz aktuelne krize. Sednica je počela u 10 sati, a list prenosi da je premijer Rahoj u jednom trenutku napustio sednicu. Prethodno je katalonski parlament proglasio nezavisnost od Španije. Katalonskli lider Karlos Pudždemon odbacio je juče opciju raspisivanja prevremenih regionalnih izbora, jer "nije dobio dovoljno garancija" od centralne vlade Španije da će taj potez zaustaviti uvođenje direktne kontrole Madrida nad Katalonijom.

- Nemam garancije da danas opravdam raspisivanje parlamentarnih izbora - rekao je Pudždemon u obraćanju iz sedišta regionalne vlade, napomenuvši da je razmatrao mogućnost raspisivanja izbora, ali da tu opciju ipak isključuje, prenosi španski list "El Pais". Pudždemon je kazao da je sada na katalonskom parlamentu da učini dalje korake kad je reč o sprovođenju mandata za otcepljenje od Španije posle referenduma o nezavisnosti, navodi Rojters. Rekao je i da će regionalni parlament sada odlučiti o tome kako će odgovoriti na plan španskih vlasti o preuzimanju kontrole nad Katalonijom, javlja AP.

- Razočarani smo jer vidimo da se nekima postavljaju zahtevi i na njih se vrši pritisak da preuzmu odgovornost, dok je drugima dopušteno da budu potpuno neodgovorni - istakao je Pudždemon. On je naveo da je "primena Člana 155 Ustava Španije, koji će Senat odobriti, zloupotreba koja je izvan zakona" dodavši da je na katalonskom parlamentu da odluči šta raditi sa primenom tog člana, prenosi "El Pais".

- Moramo ostati posvećeni miru...Samo na taj način možemo na kraju odneti prevagu - zaključio je Pudždemon, dodavši da u tom cilju razmatra sve opcije koje ima na raspolaganju. On je prethodno odustao od obraćanja javnosti, tokom kojeg se očekivalo da raspusti parlament i raspiše regionalne izbore 20. decembra. Studenti okupljeni na trgu ispred sedišta njegove stranke, koji se protive izborima jer ih smatraju poništavanjem volje iskazane na referendumu o nezavisnosti, sa trga ispred sedišta Pudždemonove stranke poručili su mu da ne čini izdaju. Uoči planiranog govora dvojica funkcionera Pudždemonove Katalonske evropske demokratske partije (PDEKat) podnela su ostavke.

Špansko tužilaštvo podići će optužžicu protiv Pudždemona

Kancelarija španskog državnog tužioca podići će naredne nedelje optužnice za pobunu protiv katalonskog lidera Karlesa Pudždemona, najavio je danas portparol, nakon što je katalonski parlament proglasio nezavisnost te španske pokrajine. Sud će potom odlučiti da li da prihvati optužbe protiv Pudždemona, prenosi AFP. Kako je ranije rekao portparol kancelarije španskog tužioca, španski vrhovni tužilac tražiće da se odgovorni za glasanje za nezavisnost katalonske republike optuže za pobunu. Prema španskom krivičnom zakonu, zaprećena kazna za pobunu je do 25 godina zatvora ili kraće ukoliko akt pobune ne dovede do nasilja.

Stranke traže proglašenje Republike Katalonije

Katalonske stranke koje se zalažu za nezavisnost podnele su zahtev regionalnom parlamentu da proglasi Republiku Kataloniju, ali nije poznato da li će se o tom zahtevu glasati na današnjoj sednici, prenosi Rojters pozivajući se na navode medija. "Pais" piše da je nezavisnosti izuzetno naklonjena Kandidatura za narodno jedinstvo (KUP), stranka koja je partner u katalonskoj vladi na čijem čelu se nalazi Karles Pudždemon, saopštila da želi izglasavanje deklaracije o nezavisnosti i proglašenje Republike Katalonije. Ova stranka je juče kritikovala Pudždemonovu "nelojalnost" u vezi sa najavljenim raspisivanjem vanrednih regionalnih izbora, od čega je on sinoć odustao.

Španski Ustavni sud razmatra glasanje katalonskog parlamenta

Ustavni sud Španije saopštio je danas da je započeo razmatranje procesa glasanja katalonskog parlamenta, koji je proglasio nezavisnost od Španije. Kako se navodi, državni tužilac i druge strane imaju tri dana da reaguju, prenosi Rojters. Katalonski parlament proglasio je ranije danas tajnim glasanjem nezavisnost katalonske republike, a potom je španski Senat odobrio vladi premijera Marijana Rahoja da uspostavi direktnu kontrolu Madrida nad Katalonijom.

Izvor: www.blic.rs

Знају ли "Каталуњани" шта стварно желе и како то да стварно реализују. Не бих баш рекао. Мораће се разговарати. Џаба хапшења и претње. Сем ако у Шпанији неко жели да се игра онога чему смо сами присуствовали и слушали... "не чујем добро... не чујем добро... али могу да вам кажем да ће... бити ухапшени". Било је то у време монтираног штрајка у  руднику "Стари Тергу" Kombinati i Trepce, сада на окупираној територији i Kosoves. За сада су и једни и други у Шпанији као "овнови на брвну". Не ваља то.

Kako Španija misli da preuzme kontrolu nad Katalonijom? Preti li talas nasilja?
V. Filipović   29.10.2017.

Španija se suočava sa najgorom političkom krizom u proteklih 40 godina. U petak popodne, parlament Katalonije glasao je za otcepljenje od Španije i formiranje suverene republike Katalonije. Ubrzo potom, iz Madrida je stigao ekspresan odgovor: premijer Španije Marijano Rahoj ukinuo je katalonsku autonomiju i upravljanje tim regionom prepustio svojoj zamenici, Soraji Santos de Santamariji.

Ipak, pre svega treba odgovoriti na nekoliko ključnih pitanja.

Zašto?

Jednostrano proglašenje katalonske nezavisnosti nakon nelegalnog referenduma 1. oktobra usmerio je Madrid i barselonu na stazu žestokih sukoba. Rahoj je nekoliko puta upozoravao regionalnu vladu Katalonije da odustanu od "nezakonitih secesionističkih planova", obraćajući se direktno predsedniku tamošnje vlade Karlesu Pudždemonu. Pudžedmon je, s druge strane, tvrdoglavo insistirao na stavu da Katalonija ima svo pravo da proglasi nezavisnost. Napori da se dođe do kompromisnog rešenja srušili su se kao kula od karata, a tenzije su iz dana u dan sve veće.

Kako će Madrid preuzeti kontrolu nad Katalonijom?

Španski Senat - gornji dom parlamenta - odobrio je Rahojeve planove za aktivaciju Člana 155, tzv. "nuklearne opcije" o oduzimanju autonomije regionu. Član 155 se u Ustavu Španije nalazi od 1978. godine, ali do sada nikada nije bio pokrenut.

"Nuklearna opcija" nalaže sledeće:

- Ukoliko samoupravljajuća zajednica (region) ne poštuje i ne ispunjava obaveze propisane Ustavom i zakonima zemlje, ili ako deluje tako da direktno ugrožava interese države Španije, vlada, nakon zvanično uložene žalbe od strane premijera na ponašanje pomenute zajednice (regiona), uz podršku Senata preuzima sve potrebne mere kako bi prisilila zajednicu (region) da ispuni sve predviđene obaveze, i tako zaštiti interese španske države -

Šta je vlada Španije uradila u praksi?

Rahoj je doneo dekret kojim je raspustio regionalnu katalonsku vladu sa Karlesom Pudždemonom na čelu, i objavio da Madrid preuzima kontrolu nad javnom službom, policijom, finansijama i javnim medijima Katalonije. Premijer Rahoj istakao je da se nada da će prenos vlasti proći brzo i bez incidenata, i obećao održavanje regionalnih izbora 21. decembra, kada će Katalonija dobiti novu vladu. Trenutna, sveže raspuštena katalonska vlada stvorena je zahvaljujući koaliciji stranaka koje se zalažu za otcepljenje, i koje su na izborima 2015. osvojile 47% glasova.

Šta kaže vlada Katalonije?

Karles Pudždemon objavio je da "Katalonija nastavlja sa formiranjem nezavisne države", i pozvao narod da izađe na ulice i pruži nenasilan otpor Madridu. Katalonska vlada saopštila je da objava Madrida ne menja ništa, s obzirom da je Član 155 delimično aktiiran još pre nekoliko nedelja, kada se "Rahoj umešao u finansije regiona i poslao hiljade policajaca na ulice Barselone".

Kako će katalonski građani koji su za nezavisnost reagovati na aktivaciju "nuklearne opcije"?

Tenzije u regionu udaraju u plafon nakon policijskog nasilja tokom održavanja referenduma o nezavisnosti, kao i odluku suda da odbije pravo na kauciju dvojici lidera katalonskog pokreta za nezavisnost. Ako se tome pridoda sve veći broj policijskih snaga iz Madrida na ulicama katalonskih gradova, ne može se reći da se situacija smiruje, smatra "Gardijan". Mora se podvući da su protesti za nezavisnost bili skoro pa apsolutno mirnog karaktera, te se očekuje da će sličan otpor biti pružen i kao odgovor na "nuklearnu opciju": očekuje se formiranje ljudskog lanca na ulicama, kao i generalni štrajk. Mnogo toga zavisiće od katalonske policije, tzv. Mosos D'Eskadra, čiji je šef Hose Ljuis Trapero smenjen u petak zbog "podrške nezavisnosti".

Hoće li sprovođenje Člana 155 dovesti do kraja krize?

Veoma teško. Napori za postizanje katalonske nezavisnosti se iz godine u godinu povećavaju, i čini se da su sada konačno uhvatili momentum, piše "Dejli telegraf". S druge strane, španska vlada ne sme sebi da dozvoli da ustukne pred direktnom pretnjom za usverenitet zemlje. Po svemu sudeći, katalonski haos će trajati duže nego što se u početku mislilo.

(V. Filipović)

Izvor: www.blic.rs

Četiri scenarija Katalonskog haosa: Vojska na ulicama Barselone, novi izbori ili potpuni krah autonomije?
D.K.   28.10.2017.

Poslanici regionalnog katalonskog parlamenta izglasali su u petak početak ustavnog procesa odvajanja od Španije, a zatim su tajnim glasanjem podržali otcepljenje, što je hiljade građana euforično proslavilo na ulicama Barselone.

Za otcepljenje je glasalo 70 katalonskih poslanika, dok je 10 bilo protiv uz dva nevažeća glasa, preneli su tamošnji mediji. Međutim, veliko slavlje moglo bi brzo da splasne jer se samo nekoliko minuta kasnije oglasio španski premijer koji je pozvao sve Špance da ostanu mirni i najavio da će "vladavina zakona ponovo biti vraćena u Kataloniju". Tenzije su se tako iznova rasplamsale ali je pitanje koliko su realne šanse Katalonije da postigne punu nezavisnost. Kako će se dalje odvijati kriza na Pirinejskom poluostrvu gledaćemo u narednim danima, ali o pojedinim scenarijima se uveliko govori kao, manje ili više verovatnim.

Katalonija gubi nezavisnost

Bogatoj španskoj regiji preti da izgubi i ono autonomije koje je do sada imala. Španska vlada je u subotu već odlučila da delimično primeni član 155 i raspusti regionalnu vladu do narednih izbora. Iako je premijer Marijano Rahoj naglasio da Madrid tim potezom ne ukida autonomiju Kataloniji, sve se dodatno zaoštrilo nakon su katalonski političari odlučili da ipak izglasaju nezavisnost, nakon čega je usledio brz i odlučan odgovor Madrida. Nezavisnost je ukinuta, a Rahoj je ovlašćenja šefa Vlade Katalonije predao potpredsednici Soraji Santos de Santamariji, koja je postala nova predsednica KAtalonije. Karles Pudždemon je smenjen. Centralna vlada pokušaće u narednim danima da obuzda Kataloniju na svaki načln, a Madridu bi mogla da posluži i kao primer za druge jer bi još nekoliko regiona, poput Baskije, moglo bi da dođe na ideju da traži viši stepen autonomije. Ipak, iako je nezavisnost trenutno ukinuta, ukoliko Španija uspostavi kontrolu u Kataloniji, a na novim izborima na vlast dođu struje lojalne Madridu, moguće je da će im pojedine pogodnosti biti vraćene, možda i na status od pre referenduma.

Vojna intervencija

Nakon prvih sukoba na ulicama Barselone, odmah po održavanju referenduma, na pirinejskom poluostrvu se govorilo i o mogućnosti da Španija pokuša vojskom da smiri situaciju i zavede vladavinu. O ovome se naročito govorilo nakon izjave premijera Rahoja da će Španija upotrebiti sve mere u očuvanju celovitosti. Brojni analitičari ukazuju i na činjenicu da Španija ima modernu vojsku dok Katalonija nema ništa što bi tome moglo da se suprotstavi. Uz to bi takav vid intervencije verovatno brzo slomio otpor katalonskih separatista. Ipak, takva odluka bi svakako izazvala nezadovoljstvo u svetskoj javnosti međutim, dok su zvaničnici Evropske unije pozivale vladu u Madridu da ne dozvole sukobe na ulicama. Tačku na to je najverovatnije stavio i sam ministar unutrašnji poslova koji je rekao da se neće dogoditi slanje vojske u Kataloniju.

Katalonija dobija punu nezavisnost

Proglašavanjem nezavisnosti regionalna vlada otpočela je proces ka potpunom odvajanju od Španije. Na tom putu će sigurno naići na veliki broj prepreka, i najverovatnije je da neće uspeti sve da ih preskoči. Ovaj scenario ima male šanse da se ostvari. Katalonski političari već nedeljama su pozivali kolege iz Evrope da ih podrže na tom putu međutim, naišli su na zatvorena vrata. Listom su evropski lideri izjavljivali da ne podržavaju otcepljenje regiona, a predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je danas da će Evropska unija sarađivati samo sa centralnom vladom u Madridu. Šanse ipak postoje, s obzirom da bi pojedine struje čak i u Evropi mogle da zarad ličnih interesa podrže stvaranje nove države na starom kontinentu. Finska je među prvima dala znak da bi mogla da to uradi. Sa druge strane lideri Evrope poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačke kancelarke Angele Merkel i zvaničnika evropske komisije, rekli su da je Katalonija deo Španije. Ipak, podrška separatistima mogla bi da stigne izvan Evrope.

Novi regionalni izbori

Opcija o kojoj se u velikoj meri govori kao o najverovatnijoj na pirinejskom poluostrvu je da će Madrid uspostaviti kontrolu nad regionom, uz raspuspuštanje katalonske vlade. Prema pisanju stranih medija, centralna vlada za ovaj zadak priprema veliki broj policajaca. Na ruku im ide i podrška koju dobijaju iz Evrope, ali i činjenica da veći deo Katalonaca zapravo nije ni glasao na referendumu o nezavisnosti. Opozicija u parlamentu Katalonije, koja se protivi nezavisnosti, takođe nije mala. Na to ukazuje i činjenica da je od 135 poslanika u skupštini za otcepljenje u petak glasalo samo 70, dok je veći deo opozicije napustio salu. Još tokom prošlog vikenda Madrid je bio u pregovorima sa opozicionim socijalistima, sa kojima je dogovorio da se novi regionalni izbori održe u narednih šest meseci, dok je 21. decembar pominjan kao najverovatniji datum. Do tada Madrid će najverovatnije raditi na uklanjanju separatistista sa funkcija u regionu, što je već počeo sa smenom šefa policije.

Izvor: ww.blic.rs

Katalonija ne priznaje odluke Madrida


Lider Katalonije Karles Puđdemon jeste i ostaće predsednik te oblasti, izjavio je danas Oriol Žunkeras, potpredsednik katalonske vlade koju su smenile španske centralne vlasti, prenela je gencija Frans pres.

"Karles Puđdemon jeste i ostaće predsednik a Karme Forsadel jeste i ostaće predsednica katalonskog parlamenta, bar do dana kada će se građani izjasniti na slobodnim izborima", rekao je Žunkeras lokalnom listu Punt-Avui.

Žunkeras je ocenio kao "državni udar protiv Katalonije" odluku španskih centralnih vlasti da ukine autonomije te španske oblasti.

Parlament Katalonije u petak je, glasovima 70 od 135 poslanika proglasio nezavisnost tog regiona od Španije. Ubrzo potom, Senat - gornji dom španskog parlamenta je odobrio uvođenje prinudne uprave u Kataloniji, a španski premijer Mariano Rahoj je smenio katalonsku vladu i raspisao izbore za parlament Katalonije.

U Barseloni će danas biti održan protest protiv nezavisnosti Katalonije.

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2931919/katalonija-ne-priznaje-odluku-madrida-ovo-je-drzavni-udar-pudjdemon-ostaje-nas-predsednik)

Да видимо како ће то на крају испасти. Како ствари стоје, то се не може завршити без барем мало насиља.

Каталонија је подељена, има оних који су за независност, а има и оних који су против, и то у довољној мери да дође до сукоба. Кад би само израчунали колико их кошта сукобљавање, колико одвајање, а колико да не раде ништа, одмах би одабрали најјефтинију опцију.

Španska Civilna garda upala u sedište katalonske policije!


Pol Bekert, belgijski advokat smenjenog predsednika katalonske vlade Karlesa Puđdemona, koji je sa članovima kabineta otpuštenim po odluci španske vlade doputovao juče u Brisel, izjavio je za Rojters da će Puđdemon danas održati konferenciju za medije i da će "narednih nedelja" zajedno odlučiti da li će zatražiti politički azil u Belgiji.
 
U međuvremenu je i u prostorije katalonske policije ušla španska Civilna garda. I dalje se nagađa konkretan povod za raciju.


izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2933041/racija-spanska-civilna-garda-upala-u-sediste-katalonske-policije)

Belgija ponudila azil katalonskim liderima


U Belgiju odbegli smenjeni katalonski premijer Karles Puđdemon i još pet ministara mogli bi samo u slučaju da "dokažu da su žrtve teškog progona" i da im preti "ozbiljna opasnost" možda dobiti politički azil u Belgiji, iako je to malo verovatno jer je reč o državljanima španije koja je članica Evropske unije.
 
To je večeras briselskoj tv stanici RTL izjavio belgijski komesar za izbeglice Dirk Van den Bulke koji je podvukao da bi odbegli morali dokazati i da "ne postoji nikakva mogućnost da budu zaštićeni u svojoj zemlji". Van den Buke je objasnio da je "ustaljeno uobičajena pretpostavka da ne postoji mogućnost da državljanin jedne države EU dobije azil u drugoj državi Unije…osim u teoriji u krajnje izuzetnim, veoma posebnim okolnostima".

Belgija je jedna od retkih članica EU koje omogućavaju da azil zatraže građani neke druge zemlje Unije, a dosad je to bio slučaj s nekim Romima iz Slovačke i Rumunije, ali oni azil nisu dobili. Jedan savetnik Puđdemona je u Barseloni izjavio da je smenjeni šef katalonske vlade u "izbeglištvu" i spomenuo mogućnost stvaranja "katalonske vlade u egzilu".
 
Odlukom španske vlade smenjeni Puđdemon i članovi njegovog kabineta su smenjeni zbog teškog kršenja ustava pošto su nezakonito pokušali da proglase nezavisnost Katalonije, španski državni tužilac Hose Manuel Masa je danas najavio optužnicu protiv smenjenih članova regionalne vlade u Barseloni zbog pobune, odbijanja da priznaju centralnu vlast i pronevere.
 
Belgijski državni sekretar za migracije i azil Teo Franken, iz redova stranke N-VA koja se zalaže za ostamostaljenje belgijske federalne oblasti Flandrije, prethodno je stavio do znanja da bi Puđemon i njegovi smenjeni ministri mogli dobiti azil u Belgiji, ali je to opovrgao belgijski premijer šarl Mišel koji je rekao da to "apsolutno nije na dnevnom redu vlade" u Briselu.

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2932889/belgija-ponudila-azil-liderima-katalonije-ali-ako-dokazu-da-su-zrtve-teskog-progona)

Puđdemon: Ne bežimo od pravde, u Briselu ćemo biti koliko god bude potrebno


Smenjeni predsednik katalonske vlade Karles Puđdemon stigao je u zgradu briselskog Pres kluba "Evropa" na konferenciju za medije, prenosi AP.
 
Puđdemon, za koga se spekuliše da je zatražio azil u Belgiji, kako navodi agencija, prošao pored nekoliko demonstranata koji su držali španske zastave i natpis "Vladavina prava".
 
"El Pais" navodi da je u prostoriji u kojoj je Puđdemon započeo obraćanje sa "dobro jutro" na četiri jezika, bilo prisutno 150 novinara, iako je predviđeno da tu stane najviše 50 ljudi.


[attachment=1]


Navodi se da je sa Puđdemonom u Brisel došlo sedmoro smenjenih katalonskih ministara.
 
Pol Bekert, belgijski advokat smenjenog predsednika katalonske vlade Karlesa Puđdemona, koji je sa članovima kabineta otpuštenim po odluci španske vlade doputovao u ponedeljak u Brisel, izjavio je za Rojters da će Puđdemon danas održati konferenciju za medije i da će "narednih nedelja" zajedno odlučiti da li će Pudždemon zatražiti politički azil u Belgiji.
 
Advokat je naveo da njegov klijent, za kojeg Rojters navodi da još zvanično nije viđen u Belgiji, razmatra traženje azila, ali da nije izvesno da će se to i desiti.
 
"Još uvek nismo odlučili. Imamo puno vremena da oslučimo. Videćemo narednih nedelja šta ćemo učiniti", rekao je Bekert.
 
Puđdemon je pred novinarima izrekao da je deo smenjene katalonske vlade u Brisel došao na "neodređeno vreme" i da ne beži od pravde.

Rojters navodi da je ovaj advokat, koji se ljudskim pravima bavi više od 40 godina, izjavio da bi za klijente mogao da prihvati druge katalonske lidere. Bekert je kazao da bi njegovo iskustvo u borbi protiv izručenja Madridu baskijskih separatista moglo da bude korisno, iako nova pravila EU otežavaju evropskim zemljama mogućnost odbijanja izručivanja ljudi drugim članicama EU kada je u pitanju ono što Bekert naziva "političkim" optužnicama.
 
"Ja dobro poznajem način na koji Španci reaguju. Poznajem njihovu psihologiju i njihov mentalitet", tvrdi Bekert.
 
Puđdemonov advokat je kazao da je njegov klijent u Belgiju došao pre svega zato što je Brisel "prestonica Evrope" i forum iz kojeg je moguće obratiti se svetu.
 
Bekert je uputio optužbe na račun Madrida da zloupotrebljava sudske procese u Španiji zarad političkih ciljeva.

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2933117/pudjdemon-se-konacno-oglasio-ne-bezimo-od-pravde-u-briselu-cemo-biti-koliko-god-bude-potrebno)

Španski sud doneo odluku o suspendovanju deklaracije!


Španski Ustavni sud suspendovao je danas Deklaraciju o nezavisnosti Katalonije. Ova odluka došla je pošto je Španski Senat suspendovao autonomiju Katalonije.
 
Ustavni sud upozorio je članove kancelarije stalnog zastupnika parlamenta u Kataloniji među kojima i smanjenu predsedavajuću parlamenta Katalonije Karmu Forkadelj, da obustave svaku inicijativu koja uključuje sprovođenje deklaracije.
 
Osim Forkadeljove, upozorenje je upućeno i bivšem potpredsedniku raspuštenog katalonskog parlamenta Ljuisu Ginu i drugim katalonskim zvaničnicima.

 
Vrhovni sud: Istrage protiv čelnika skupštine Katalonije
 
Vrhovni sud Španije obaviće istragu protiv šestoro članova raspuštenog katalonskog paralamenta radi eventualnog pokretanja optužnica za pobunu, podsticanje na pobunu i proneveru državnih fondova nakon prošlonedeljnog proglašenja neazvisnosti Katalonije.
 
Među šestoro članova parlamenta, koje istražuje Vrhovni sud je i predsedavajuća parlamenta Katalonije Karma Forkadelj, protiv koje je, kako je preneo Rojetrs Vrhonvi sud već počeo obradu optužnice.

Glavni španski tužilac Hose Manuel Maza izjavio je da očekuje optužnice kako protiv šestoro članova raspuštenog katalonskog paralamenta, tako i protiv katalonskog lidera Karlesa Pudždemona i njegovog zamenika Oriola Žunkerasa.
 
Špansko državno tužilaštvo u ponedeljak je objavilo da protiv bivšeg predsednika katalonske vlade Karlesa Pudždemona i ostalih smenjenih regionalnih zvaničnika traži optužnice zbog pobune, podsticanja na pobunu i pronevere fondova, za šta je zaprećena kazna od više od 30 godina u zatvoru.
 
Španski državni tužilac je rekao da su po jednoj tužbi optuženi smenjeni katalonski zvaničnici pred Nacionalnim sudom - predsednik vlade Karles Pudždemon i njegov zamenik Oriol Žunkeras, dok je pred Vrhovnim sudom podneta tužba protiv vodećih ljudi iz regionalnog parlamenta.

AFP je objavio da je Maza katalonske zvaničnike optužio za "podsticanje na pobunu, proneveru fondova i zloupotrebu autoriteta".

 
U Vrhovnom sudu optužnica protiv čelnice skupštine Katalonije
 
Vrhovni sud Španije započeo je obradu optužnice za pobunu protiv predsedavajuće parlamenta Katalonije Karme Forcadelj i drugih vodećih regionalnih poslanika, prenosi Rojters.
 
Špansko državno tužilaštvo juče je objavilo da protiv bivšeg predsednika katalonske vlade Karlesa Pudždemona i ostalih smenjenih regionalnih zvaničnika traži optužnice zbog pobune, podsticanja na pobunu i pronevere fondova, za šta je zaprećena kazna od više od 30 godina u zatvoru.

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2933103/madrid-ponistio-nezavisnost-katalonije-spanski-ustavni-sud-doneo-odluku-o-suspendovanju-deklaracije)

Vanredna sednica španske vlade


Španska vlada saopštila je da će danas u 18 časova održati vanrednu sednicu, bez navođenja dodatnih detalja, prenosi Rojters.
 
Pol Bekert, belgijski advokat smenjenog predsednika katalonske vlade Karlesa Puđdemona, koji je sa članovima kabineta otpuštenim po odluci španske vlade doputovao juče u Brisel, izjavio je prethodno za Rojters da će Puđdemon danas u 12.30 časova održati konferenciju za medije i da će "narednih nedelja" zajedno odlučiti da li će Puđdemon zatražiti politički azil u Belgiji.

Rojters navodi da bi bilo kakvo izdavanje azila vodilo diolomatskom sporu između Španije i Belgije, ali da je španski ministar spoljnih poslova Alfonso Dastis naizgled umanjio ovakvu mogućnost za sada.
 
"Mi ne znamo šta tačno on (Puđdemon) radi. Bili bismo pomalo iznenađeni, imajući u vidu situaciju vezanu za pravo na azil u Evropi, ali delovanje bivšeg predsednika Puđdemona nije lako predvideti", kazao je Dastis.
 
Šef diplomatije Španije je naveo da bi "bilo kakva odluka bila na belgijskim sudovima, a ne na (španskoj) vladi".
 
"Ukoliko Belgija dodeli azil Puđdemonu, to neće biti normalna situacija. Ostavimo to tako za sada", kazao je Dastis.

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2933065/napeto-u-spaniji-vanredna-sednica-vlade-sef-diplomatije-ako-belgija-da-azil-pudjdemonu)

"Evropa će platiti cenu, ne odustajemo od našeg projekta"


Smenjeni predsednik katalonske vlade Karles Pudždemon izjavio je danas u Briselu da ne planira da traži azil u Belgiji, kako se nagađalo u medijima tokom jučerašnjeg dana, rekavši da od pravde ne beži. Pudždemon je, uz niz kritika na račun Madrida za koji tvrdi da goni članove regionalne članove vlade, rekao i koji je njegov uslov da se vrati u Španiju.

Pudždemon, koji se sa sedam smenjenih članova svoje vlade od juče nalazi u Briselu demantovao je natpise medija da će tražiti politički azil u Belgiji.

- Nisam došao u Brisel da tražim politički azil. Došao sam u Brisel kao prestonicu Evrope. Došao sam u Brisel na neodredjeno vreme kako bi u srcu Evrope skrenuo pažnju na problem Katalonije - rekao je Pudždemon.

Preskonferenciju koja je okupila tri puta više novinara nego što centar "Evropa" u Briselu može da primi, lider Katalonije počeo je sa "dobro jutro" na četiri jezika, a potom najavio da će njegova stranka učestvovati na izborima koje Madrid planira za 21. decembar.

- Izbori 21. decembra predstavljaju izazov koji ćemo mi prihvatiti. Mi ćemo poštovati rezultate izbora 21. decembra, kao što smo uvek činili. Želim da pitam špansku vladu ovo: Hoćete li i vi da učinite isto? Želim jasnu posvećenost države. Hoće li poštovati rezultate ili ne? - rekao je Pudždemon i dodao da će njegova partija izaći na izbore "svom svojom snagom".


"Vratiću se u Španiju ako mi garantuju fer suđenje"

Lider Katalonca rekao je da će se vratiti kući "odmah" ako Španija garantuje fer sudski proces.

On je kritikovao španski pravosudni sistem, rekavši da, sa svojim saradnicima, želi da pokažu svetu "ozbiljni demokratski deficit u Španiji". Prema njegovom mišljenju, optužbe protiv njega su instrument države i primer su, kako kaže, "maksimalne ratobornosti španske države".

- Nećemo bežati pred akcijom pravosuđa, ali ćemo se boriti politički - rekao je i dodao da za njega optužbe državnog tužioca nemaju pravnu važnost, prenose španski mediji.

- Oni gone zbog ideje, ne zbog zločina. Traže 30 godina za svakog od nas. Poručujem EU sledeće - morate da shvatite da je borba Katalonaca za nezavisnost borba za demokratiju, slobodu govora, nenasilja. To je borba protiv stava španske vlade koju obležava nasilje i nedijalog. Oni šalju ljude u zatvor. Svi će u Evropi platiti cenu - rekao je.

On je Kataloncima poručio da moraju da budu spremni na dug proces.

- Nećemo odustati od svog projekta. Idemo dalje na miran način. To je naše oružje, to će biti temelj naše pobede - rekao je Pudžemon.

Današnje obraćanje Pudždemona prvo je od kada je stigao u Brisel. Kako prenose mediji na ulazu u zgradu, sa sačekalo ga je nekoliko demonstranata koji su držali španske zastave i natpis "Vladavina prava". Prethodno, španski ustavni sud poništio je danas katalonsku deklaraciju o nezavisnosti.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/katalonski-lider-se-obratio-iz-brisela-evo-kakvi-su-mu-planovi-za-nezavisnost/lgy4lqd)

Španski ustavni sud poništio je danas katalonsku deklaraciju o nezavisnosti, kaže portparol suda


Juče je državni tužilac predložio podizanje optužnica protiv katalonskih lidera. Karles Pudždemon od juče se nalazi u Briselu odakle je poručio da se "ne beži od pravde", ali da će ostati na "neodređeno vreme".

U međuvremenu je španska civilna garda pretražila jutros lokalna sedišta katalonske policije, u sklopu istrage o referendumu o nezavisnosti koji je Madrid proglasio neustavnim. Španska vlada najavila je za popodne vanrednu sednicu, dok katalonski lider namerava da se tokom dana obratiti javnosti.

Španska civilna garda ušla je u sedište katalonske autonomne policije u gradiću Sabadelu pored Barselone i u nekoliko drugih lokacija tražeći dokumente i prepisku između katalonskih policijskih zvaničnika vezane za referendum 1. oktobra. Katalonska policija odbila je tada nalog suda te nije sprečila stanovnike da glasuju na referendumu. Čelnik katalonske policije Josep Luis Trapero u međuvremenu je smenjen te mu se sudi u Madridu.

Novi šef katalonske policije, koji je do ovoe nedelje bio zamenik, dobio je nalog da isprati iz kancelarije razrešene katalonske zvaničnike.

U subotu su španska ministarstva službeno preuzela upravljanje katalonskom administracijom, a Pudždemont je iz grada Girone, gde je bio gradonačelnik od 2011. do 2016, poručio kako nastavlja zacrtani put prema uspostavljanju nezavisne republike Katalonije. U nedjelju je automobilom otišao u južni francuski grad Marselj iz kojega je avionom odleteo u Brisel.

U ponedjeljak je, ne znajući za to, više stotina građana i novinara čekalo njegov ulazak u zgradu regionalne vlade u Barseloni, prvog radnog dana nakon što je Madrid razrešio dužnosti oko 150 javnih zvaničnika. Pudždemonta su očekivali i u sedištu njegove Katalonske evropske demokratske stranke (PDeCat) koja je donela odluku o izlasku na prevremene regionalne izbore 21. decembra.

Zasad je nepoznato hoće li u Briselu zatražiti politički azil šaljući svetu poruku o “represiji španske države”.

- Još nismo odlučili, videćemo, imamo dosta vremena - rekao je njegov advokat Pol Bekaert koji je, međutim, istakao kako je španska država pokušavala koristiti sudove u političke svrhe, ali da ju je on u nekim ranijim slučajevima ekstradicije, koji su se odnosili na Baskijce, uspeo poraziti.

Aktivistkinja Mila, koja je juče na malom trgu u srcu Barselone, očekivala demonstracije protiv mera iz Madrida razočarana je Pudždemonovim činom.

- Trebalo je da dođe u kancelariju i mirno brani institucije. To bi mobilizovalo građane da ih i oni brane pa bi mnogo snažnija slika otišla u svet - kaže ispred zgrade vlade.

Naredna dva meseca španska ministarstva upravljaće katalonskom administracijom te bi ove nedelje trebalo da počne neslužbena kampanja. Izlazak na izbore čini se usuglašen među snagama za nezavisnost, čime se objašnjava izostanak masovnih protesta u ponedjeljak.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/racije-sirom-katalonije-spanski-sud-ponistio-proglasenje-nezavisnosti-civilna-garda/xq4t2w0)

Španski sud pozvao Pudždemona da svedoči u četvrtak


Španski sudija pozvao je danas smenjene članove regionalne vlade Katalonije da se pojave u Madridu u četvrtak, 2. novembra, u okviru istrage o pobuni zbog proglašenja nezavisnosti te španske pokrajine.

Vrhovni sud Španije pozvao je smenjenog lidera Katalonije Karlesa Pudždemona i 13 smenjenih članova njegove administracije da se pojave u devet ujutru u četvrtak na saslušanju, prenosi Rojters. Sudija Karmen Lamela rekla je da bi grupa smenjenih zvaničnika trebalo da se pojavi u sudu u Madridu u četvrtak u devet ujutru na saslušanju koje će trajati i u petak, navodi AP.

Špansko državno tužilaštvo u ponedeljak je objavilo da protiv Pudždemona i ostalih smenjenih regionalnih zvaničnika traži optužnice zbog pobune, podsticanja na pobunu i pronevere fondova, za šta je zaprećena kazna od više od 30 godina u zatvoru.

Pudždemon i još nekoliko katalonskih zvaničnika nalaze se u Briselu gde je smenjeni katalonski lider rekao da će se vratiti kući "odmah" ako Španija garantuje fer sudski proces.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/spanski-sud-pozvao-pudzdemona-da-svedoci-u-cetvrtak/3g8qd12)

Рекоше јутрос да ће се вратити у Барселону (Ђирону?) са два министра данас и да очекује праведно суђење.

Pudždemon: Pravedno suđenje uslov za moj povratak u Španiju


Smenjeni predsednik Katalonije Karles Pudždemon poručio je iz Brisela da nema nameru da izmiče pravdi, ali da se neće vratiti u Španiju ukoliko ne dobije garancije da će tamo imati pravedno suđenje.

On je, takođe, optužio špansko tužilaštvo da pothranjuje "želju za osvetom" protiv njega, a istovremeno je istakao da neće tražiti politički azil u Belgiji, prenose francuski mediji. U međuvremenu, sinoć su se najmanje dvojica ministara Pudždemonove smenjene vlade, koji su zajedno sa njim prešli u Brisel, vratili u Barselonu, navodi AFP.

Po sletanju u katalonsku prestonicu nešto posle 23 sata, jednog od tih ministara - Hoakima Forna, koji je bio zadužen za unutrašnje poslove - izviždali su na aerodromu protivnici nezavisnosti, koji su ga nazvali izdajicom i mahali španskim zastavama.

Ministri su se vratili u katalonsku prestonicu nekoliko sati nakon što je Vrhovni španski sud pozvao Pudždemona i 13 njegovih smenjenih ministara da se pojave pred sudijama u četvrtak i petak, najavivši optužnice protiv njih.

Tužilaštvo je prethodno zatražilo krivično gonjenje protiv njih zbog pobune i podsticanja na pobunu. Pudždemon je sa jednim delom svoje smenjene vlade prešao u Brisel nakon što su španske centralne vlasti preuzele kontrolu nad svojom severoistočnom pokrajinom Katalonijom.

Smenjeni katalonski predsednik i njegov kabinet su u opasnosti da budu stavljeni u pritvor, kao i dva predsednika katalonskih secesionističkih pokreta.


Pons: Pudždemonu prete hapšenje i ekstradicija ukoliko ne dođe u Madrid

Belgijski advokat Karlesa Pudždemona izjavio je danas da ne očekuje da se u narednim nedeljama smenjeni katalonski lider vrati u Španiju, a posebno ne zbog saslušanja pred španskim sudom.
Advokat Pol Bekert je, na pitanje o pojavljivanju Pudždemona pred sudom, odgovorio da "on ne ide u Madrid".

- Kako stvari trenutno stoje, ne vidim da će se vratiti u narednih nekoliko nedelja. Ukoliko Španija bude tražila izručenje Pudždemona, onda će o tome odluku doneti belgijske sudije, a ne vlada - rekao je Bekert.

Portparol vladajuće španske Narodne partije Esteban Gonzales Pons je izjavio da će, ukoliko se Pudždemon sutra ne pojavi pred sudom, najverovatnije od Belgije biti tražena ekstradicija i da će ga belgijska policija privesti.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet)

Najveća glupost ovih u Madridu bi bila da ga sad privedu i sude.
Neka se odigraju izbori pa kasnije kome opanci, kome obojci.

poz.

Одлично примећено. Мислим да ће сви заједно ускочити у неке еспарто сандале од коже и конопца.

Не верујем у интелигенцију модерних европских/шпанских политичара, чак искрено сумњам у њу, али Шпанија је стара држава са много искуства у разним лошим ситулацијама. Ваљда им није Брисел сав мозак свима попио.

А баш би можда било лепо да се неко мало игра "тврдоглавог Слобе" - тамо у Шпанији, а ми да гледамо и чудимо им се глупости. Mariano Rajoy ми изгледа као човек који воли да "цирне". Можда грешим душу, али...

Puđdemon neće ići na saslušanje


Belgijski advokat Karlesa Puđdemona izjavio je danas da ne očkuje da se u narednim nedeljama smenjeni katalonski lider vrati u Španiju, a posebno ne zbog saslušanja pred španskim sudom.

Advokat Pol Bekert je, na pitanje o pojavljivanju Puđdemona pred sudom, odgovorio da on "ne ide u Madrid".

"Kako stvari trenutno stoje, ne vidim da će se vratiti u narednih nekoliko nedelja", rekao je Bekert za tv mrežu "VTM".

Ukoliko Španija bude tražila izručenje Puđdemona, onda će o tome odluku doneti belgijske sudije, a ne vlada, dodao je Bekert.

Portparol vladajuće španske Narodne partije Esteban Gonzales Pons je izjavio da će, ukoliko se Puđdemon sutra ne pojavi pred sudom, "najverovatnije od Belgije biti tražena ekstradicija" i da će ga "belgijska policija privesti".

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:693555-PRKOSI-MADRIDU-Pudjdemon-nece-ici-na-saslusanje)

Мене је овај лидер каталонаца разочарао. Побегао је кад је требао да остане. Лично мислим да ће сада шпанска влада бити у предности и да ће на новим изборима сепаратисти изгубити подршку или је неће имати као сада. Управо због овог бежања. Једно је кад се за тако нешто бориш на лицу места, када личним примером мотивишеш људе, а друго је кад из удобности Брисела навијаш за "наше".

Pa nije on ni Emiliano Zapata a ponajmanje Pančo Vila. Nedostaje mu američka logistika.

Hmmm, ne znači da je neće dobiti. Amerima baš i ne odgovara mnogo EU... A ratovi im uvek i svuda dobro dođu.

Углавном се слажем са Џумбиним мишљењем. Бата Карлес, ако си био паметан закувати и водити игру независности, онда мораш гледати неколико потеза унапред. Отићи под скуте Брисела, одакле ће те првом приликом шутнути у Мадрид, можда и одмах у притвор - то је немудро, а није ни храбро.
Плитка ти је та игра, Бата Карлес, плитка! Сумњиво ми је то било од почетка, требало је годинама пратити шта се догађа на будућој Republike i Kosoves, учити од тамошњег покрета како се ради посао, припрема терен, најпре с народом, па онда са могућим савезницима. Нисте пратили градиво, Карлес.  А савезника баш и немате. Трампа и САД видим много заболесте, а без њих нема успеха.

Nema on cojones!

Madrid: Smenjeni katalonski zvaničnici izlaze pred sud
Srna   02.11.2017.

Smenjeni lideri katalonske regionalne administracije danas će pred sudom u Madridu odgovarati na pitanja o pobuni povodom inicijative za osamostaljenje Katalonije, ali se ne očekuje pojavljivanje bivšeg predsednika Karlesa Pudždemona.

Španski premijer Marijano Rahoj smenio je Pudždemona i njegov kabinet u petak, 27. oktobra, nekoliko časova nakon što je katalonski parlament jednostrano proglasio nezavisnost. Pudždemon je rekao juče da će ignorisati poziv iz suda, ali da je spreman da svedoči iz Belgije, gdje je otputovao sa četiri člana svog smenjenog kabineta. Ostalih 15 članova smenjene administracije davaće iskaze od 9.00 časova. Među njima su bivši potpredsednik Katalonije Oriol Hunkueras, osam članova smenjenog kabineta i šest regionalnih poslanika, uključujući predsednika skupštine Karme Forkadelj. Pudždemon i njegovi bivši ministri dobili su poziv od Visokog suda, a Forkadeljova i ostali poslanici od Vrhovnog suda Španije.

Izvor: www.blic.rs

Katalonski zvaničnici završili u pritvoru, Pućdemona nema


Osmorica smenjenih katalonskih ministara završila su u pritvoru, javlja BBC.

Tužilaštvo u Madridu zatražilo je od suda zatvor za osam smenjenih članova katalonske regionalne vlade zbog njihove uloge u sprovođenju spornog referenduma o nezavisnosti Katalonije. Oni su saslušani na sudu u Madridu zbog optužbi za pobunu, podsticanje na neposlušnost i zloupotrebu javnih sredstava za sprovođenje nezakonitog referenduma 1. oktobra.

Smenjeni katalonski lider Karles Pućdemon i još četvoro njegovih ministara nisu se pojavili pred sudom jer su pobegli u Brisel.

Pućdemon je prethodno rekao da se neće vratiti u Španiju ako njemu i njegovim kolegama ne bude zagarantovano pošteno suđenje. Aktuelno suđenje odbacio je kao “političko”, dok je njegov advokat komentarisao kako "trenutna klima nije dobra".

Devetom članu vlade, koji je podneo ostavku pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Katalonije 27. oktobra, takođe je određen pritvor, ali je on pušten uz kauciju od 50.000 evra.

Ovu odluku je donela istražni sudija Karmen Lamela na zahtev tužilaca koji vode krivični postupak protiv katalonskih zvaničnika posle proglašenja nezavisnosti u Parlamentu Katalonije prošlog petka.

Među osmoro pobornika nezavisnosti Katalonije koji su pritvoreni jeste i Oriol Žunkeras, desna ruka smenjenog katalonskog vođe Karlesa Pućdemona. Pućdemon i još četiri člana njegove vlade nalaze u Belgiji i odbili su da se danas pojave pred sudom u Madridu.

Špansko državno tužilaštvo zatražilo je danas izdavanje evropskog naloga za hapšenje za Pućdemona i još četiri člana njegove vlade nakon što se danas nisu pojavili na saslušanju u Madridu, saopštili su ranije danas sudski izvori.


izvor (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=11&dd=02&nav_category=78&nav_id=1321053)

Pa za šta će ih suditi, organiziranje referenduma. Pa to je demokratska metoda.
Niti su pozvali ljude na ulice, niti su organizirali bilo kakav oblik otpora.

Primjetio sam da mnogo njih ismijava ove njihove čelnike zbog kukavičluka.
Po meni su odabrali dobru taktiku, neka vrsta modernog Gandijevog - Satyagraha ili kako već.

poz.

Eh Solaris, demokratija se može rastegnuti, razvući, skupiti, sve po potrebi. Za neke narode ima je više, za neke manje. Isti postupak u jednoj situaciji je demokratski, a u drugoj, identičnoj ali na drugom mestu - pobuna.

@Solaris, @Boro, demokratija je samo rec, a sta se sve u nju moze spakovati... svasta. Demokratija je gumena rec. Vec se govori da ce eventualna poternica glasiti na najteza krivicna dela - "pobunu, narusavanje teritorijalne celovitosti" i slicno, sto su svuda i u svakoj zemlji dela za dugogodisnju robiju, itd.

Izvinite, software mi se zaglupeo, ne kuca nasa slova na latinici, samo cirilicu.

Циљ читаве операције је стварање нестабилности. Каква год да је створена криза, изазивачи кризе ће је одлично уновчити без обзира на учеснике.

Lijepo napisano.
Nitko nije do sad primjetio da ovo kreće od aktivacije "novog hladnog rata".
Tko je tu igrač/i ne znamo.

poz.

Не могу да се сетим у којој епизоди Алана Форда Број 1 детаљно објашњава демократију и нови начин расподеле новца "све за једног, један за све" уместо мускетарског "сви за једног, један за све". Ненад Брикси, беше.  ;D

Пућдемон оценио хапшење бивших каталонских званичника као озбиљну грешку
четвртак, 02.11.2017.

МАДРИД – Смењени каталонски вођа Карлес Пућдемон оцено је данас да је одређивање притвора за осам бивших чланова његове регионалне владе „озбиљна грешка”.

За осморо званичника каталонске регионалне владе данас је шпански суд одредио притвор док се води истрага по оптужбама о побуни и проневери новца, а девети је пуштен уз кауцију од 50.000 евра.

У говору емитованом данас на каталонској јавној телевизији ТВ3 Пућдемон је позвао Каталонце да протестују против шпанских власти „без насиља, мирно и уз поштовање свачијег мишљења”.

Пућдемон и четворица његових смењених министара налазе се у Бриселу, где је рекао да траже „сигурност и слободу”, док судије у Шпанији воде истрагу против њих због увођења Каталоније у сецесију од Шпаније.

Шпанско државно тужилаштво затражило је данас издавање европског налога за хапшење смењеног лидера Каталоније Карлеса Пућдемона и још четири члана његове владе, након што се данас нису појавили на саслушању у Мадриду, саопштили су судски извори.

„Жестина с којом је шпанска влада напала једну дивну европску нацију је нечувена и прети нам свима” рекао је Пућдемон и додао да каталонска независност „није више унутрашња ствар” Шпаније. ; Пућдемон је раније, на вест о одређивању притвора за осам бивших чланова његовог кабинета, ;написао на Твитеру да је „легитимна влада Каталоније ухапшена због својих идеја”.

Хиљаде људи широм Каталоније протестују због одређивања притвора каталонским званичницима. (Бета-АП)

Izvor: www.politika.rs

Руски медији помињу да је на улице Барселоне изашло двадесетак хиљада људи. Како Руси немају разлог да смањују број изашлих демонстраната, тај број се може условно узети као реалан. То је веома мало људи и не мора нарочито забринути Мадрид.
Како рекох, плитко је то, плитко. Наводно ће демонстранти у случају хапшења Пућдемона и оптужнице за побуну, нарушавање територијалне целовитости и проневеру државног новца позвати на генерални штрајк, блокаду пруга и путева, неплаћање рачуна, пореза, итд. Тешко да ће то успети са тако мало људи.

Nema osnove za odobravanje azila Pudždemonu


Belgijski ministar energetike, okoline i održivog razvoja Mari-Kristin Margem rekla je da nema osnova da se bivšem katalonskom lideru Karlesu Pudžemonu odobri azil. Ona je odbacila mogućnost davanja azila Pudžemonu jer njegov život nije ugrožen, niti postoji osnova za azil.

Odobrenje azila bivšem katalonskom lideru biće razmatrano na sudu, ukoliko Pudžemon podnese zahtev.

Pudžemon je otišao u Belgiju nakon što je zatražen evropski nalog za njegovo hapšenje i hapšenje još četiri člana njegove vlade zbog agitovanja i zloupotrebe javnih fondova.


Izdat evropski nalog za Pudždemonovo hapšenje

Španski sud izdao je evropski nalog za hapšenje bivšeg katalonskog lidera Karlesa Pudždemona danas, rekao je njegov advokat Pol Bekert, prenosi AFP.

"Upravo mi je stigla vest od mog klijenta da je (zahtev za hapšenje) zaista izdat protiv njega i četiri ministra koji su u Belgiji. To praktično znači da će špansko sudstvo sada poslati zahtev za izručenje federalnom tužilaštvu u Briselu", rekao je Bekert za televiziju VRT.

Kako je Rojters prethodno izvestio, neimenovani izvor iz suda je najavio da će danas biti izdat evropski nalog za Pudždemonovo hapšenje, a agencije su prenele da se Pudždemon i četvorica ministara koji su trenutno u Belgiji nisu pojavili pred sudom u četvrtak ujutru

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet?s=2)

Pudždemon: Mi smo legitimna vlada, spreman da se kandidujem za izbore


Bivši predsednik katalonske vlade Karles Pudždemon, koji je napustio Španiju i stigao u Belgiju nakon što je regionalna vlada smenjena, izjavio je danas da je "spreman" da učestvuje na prevremenim regionalnim izborima koje je španska vlada raspisala za 21. decembar, prenosi Rojters.

- Spreman sam da budem kandidat... Moguće je voditi kampanju kada si bilo gde. Mi sebe smatramo legitimnom vladom. Mora da postoji kontinuitet da bi se reklo svetu šta se dešava u Španiji... Ne mogu sa vladom koja je u zatvoru imati izbore koji će biti neutralni, nezavisni, normalni - rekao je Pudždemon belgijskoj državnoj televiziji na francuskom jeziku RTBF.

Evropska unija odbila je danas da interveniše povodom evropskog naloga za hapšenje, koji će biti izdat za bivšim katalonskim liderom Karlesom Pudždemonom koji se trenutno nalazi u Belgiji, uz obrazloženje da je to pitanje za sudove.

- To je u potpunosti pitanje za pravosudne organe, čiju nezavisnost mi u potpunosti poštujemo - izjavila je portparolka Evropske komisije Anika Brajthart, prenosi AFP.

Kako je ranije najavljeno, španski sudija koji vodi istragu o katalonskim separatistima danas će izdati evropski nalog za hapšenje smenjenog katalonskog lidera Karlesa Pudždemona. Prethodno, Pudždemonov advokat Pol Bekert rekao je da je španski sud izdao evropski nalog za hapšenje smenjenog katalonskog lidera, kao i još četvorice ministara koji su u Belgiji.

Bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras izjavio je da smatra da je to što je 'iza rešetaka' - cena koju mora da plati za slobodu Katalonije od Španije.

On je u pismu objavljenom u proseparatističkom katalonskom listu "Ara" kazao da su on i ostali uhapšeni bivši članovi katalonske vlade i očekivali da će završiti u zatvoru, prenosi AP.

Kako je rekao, on se složio sa bivšim katalonskim ministrom za spoljne poslove Raulom Romevim da "ako je cena za slobodu zatvor, platiće tu cenu".

Žunkeras je opisao nastojanja Španije da spreči proglašenje nezavisnosti od strane katalonskog regionalnog parlamenta, pokušajem da se "oni bace na kolena".

Istovremeno, on je pozvao proseparatističke partije da odvojeno učestvuju na predstojećim regionalnim izborima, zakazanim za 21. decembar, što bi značilo da Republikanska levičarska stranka ne bi očuvala koaliciju sa desničarskom strankom Demokratski deo Katalonije.

Žunkeras, koji je u katalonskoj vladi bio ministar za ekonomske poslove, dosta je kritikovan jer nije predvideo odlazak kompanija iz Katalonije nakon referenduma održanog 1. oktobra.

On je ocenio da su te kompanije prebacile sedišta u druge delove Španije zbog pritiska španske Vlade, što nisu podržali biznismeni.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/pudzdemon-mi-smo-legitimna-vlada-spreman-da-se-kandidujem-za-izbore/sbdpxxt)

Belgijski tužioci razmatraju nalog za hapšenje Pudždemona


Tužioci Briselskog regiona saopštili su da danas razmatraju evropski nalog za hapšenje smenjenog katalonskog lidera Karlesa Pudždemona i da se nadaju da će što pre pokrenuti ekstracioni postupak.

Briselski tužioci navode u saopštenju da su im njihove federalne belgijske kolege predale nalog za hapšenje Pudždemona i njegovih četvoro saradnika zbog veza koje pet katalonskih političara ima sa Briselom.

U saopštenju se ne objašjava kakve su to veze, navodi AP. Pudždemon i bivši članovi njegovog kabineta došli su u Belgiju nakon što ih je španska vlada smenila pre nedelju dana.

Nije poznato gde se Pudždemon tačno nalazi, mada je on naveo na Tviteru da je spreman da sarađuje sa belgijskim vlastima.

Belgijski tužioci naveli su da zajedno sa federalnim tužiocima ispituju nalog za hapšenje iz Španije "kako bi započeli pravnu proceduru što pre i u skladu sa zakonom".

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/belgijski-tuzioci-razmatraju-nalog-za-hapsenje-pudzdemona/z0h95m3)

Pudždemon se predao policiji


Smenjeni predsednik katalonske vlade Karles Pudždemon predao se danas briselskoj policiji, prenosi Rojters.

Španski list "Pais" navodi da se zajedno sa njim u policijskoj stanici u Briselu predalo i četvoro njegovih bivših ministara. Mediji navode da sudija, koji će ih po podne saslušati, može da ih pusti na uslovnu slobodu, ili pak da ih zadrži u zatvoru.

Belgijsko Državno tužilaštvo najavilo je da će se tužilac u 14 časova izjasniti u vezi s evropskim nalogom za hapšenje smenjenog predsednika katalonske vlade Karlesa Pudždemona i četvoro njegovih bivših ministara

Briselski tužioci su juče rekli da razmatraju evropski nalog za hapšenje Karlesa Pudždemona i da se nadaju da će što pre pokrenuti ekstracioni postupak.

Pudždemon je juče rekao da je spreman da sarađuje sa belgijskim vlastima, nakon što je Španija zatražila Evropski nalog za hapšenje.

On je sa još nekim smenjenim katalonskim zvaničnicima pobegao u Belgiju nakon što ih je španska vlada smenila, pre nedelju dana.

Po Evropskom nalogu za hapšenje, moglo bi da prođe tri meseca pre nego što se katalonski lider Karles Pudždemon i četiri člana smenjene regionalne vlade vrate u Španiju, saopštile su prethodno belgijske vlasti.

Belgijska vlada neće imati uticaj na budućnost smenjenog kaltalonskog lidera Karlesa Pudždemona, izajvio je belgijski ministar pravosudja Koen Gens, nakon što je Španija izadala nalog za njegovo hapšenje.

On je rekao da je evropski nalog za hapšenje "potpuno legalan postupak", preneo je AP.

Gens je istakao da za razliku od normalne medjunarodne ekstradicije, "izvršna vlast ne igra nikakvu ulogu u proceduri Evropskog naloga za hapšenje (EAV)".

"Sve ide preko direktnih kontakata izmedju pravosudnih organa", rekao je belgijski ministar pravosudja.

Pudždemon je ranije rekao da nema nameru da izmiče pravdi, ali da se neće vratiti u Španiju ukoliko ne dobije garancije da će tamo imati pravedno suđenje.

On je, takođe, optužio špansko tužilaštvo da pothranjuje "želju za osvetom" protiv njega, a istovremeno je istakao da neće tražiti politički azil u Belgiji.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/kraj-katalonske-sage-pudzdemon-se-predao-policiji/wxkg5cf)

Pudždemon i njegovi saradnici uslovno oslobođeni, ne smeju da napuštaju Belgiju
Tanjug   05.11.2017.

Belgijski istražni sudija uslovno je oslobodio bivšeg katalonskog lidera Karlesa Pudždemona i četiri ministra njegove smenjene vlade, prenele su agencije.

Zahtev koji je tokom popodneva podnelo tužilaštvo u Briselu za privremeno puštanje svih traženih osoba izdao je istražni sudija, saopštila je kancelarija tužioca, prenosi AFP. Oni moraju da ostave adresu na kojoj se nalaze i da se odazovu na sve sudske i policijske pozive. Na tu odluku ne može da se uloži žalba, piše u saopštenju. Rojters navodi da Pudžedmon ne sme da napusti Belgiju i da mora da se javi sudu u narednih 15 dana. Pudždemon i četiri bivša ministra saslušavani su više od 10 sati, objavila je ranije belgijska VRT televizija. Kako se navodi, sudija je odlučio da odobri uslovno puštanje pet bivših katalonskih zvaničnika do odluke suda o tome da li da sprovede evropski nalog za hapšenje, koji je izdala Španija, prenosi Rojters. Pudždemon i četiri ministra njegove smenjene vlade juče su se predali briselskoj policiji. Postojali su navodi da sudija, koji je obavio saslušanje, može da ih pusti na uslovnu slobodu ili pak da ih zadrži u zatvoru. Belgijsko Državno tužilaštvo tada je najavilo da će se tužilac u 14 časova izjasniti u vezi s evropskim nalogom za hapšenje smenjenog predsednika katalonske vlade Karlesa Pudždemona i četvoro njegovih bivših ministara. Briselski tužioci su ranije naveli da razmatraju evropski nalog za hapšenje Karlesa Pudždemona i da se nadaju da će što pre pokrenuti ekstracioni postupak, a on da je spreman da sarađuje sa belgijskim vlastima. Pudždemon je sa još nekim smenjenim katalonskim zvaničnicima pobegao u Belgiju nakon što ih je španska vlada smenila, pre nedelju dana.

Izvor: www.blic.rs

Mogući naslednik Pudždemona


Postupci svrgnutog predsednika Katalonije Pudždemona polako iritiraju i njegove sledbenike. Zašto je otišao u Belgiju? Šta sad? Na izbore se zato sprema kandidat koji zapravo zagovara isto, ali na drugačiji način.


Santijago Santi Vila
[attachment=1]

Katalonski nacionalista Karles Pudždemon se sklonio u Belgiju. Njegov mogući naslednik bi mogao da bude Santi Vila. I on se bori za nezavisnost, ali u okvirima zakona.

Santjago Vila Vićente, poznat i kao Santi Vila, važi za „prijateljsko lice katalonskog separatizma." Barem naizgled je „podoban" i Madridu: bio je jedini ministar katalonske regionalne vlade koji je dao ostavku kada mu se činilo da je Pudždemon otišao predaleko u sukobu sa Madridom.

- Moji pokušaji dijaloga su opet propali - javio je preko društvene mreže nakon što je podneo ostavku. Santi Vila je zaista u danima kada su odnosi Madrida i Barselone postajali sve napetiji pokušao da nađe neko rešenje, koje bi svi prihvatili. Isto tako, za razliku od svog bivšeg šefa Pudždemona, on ima i ličnih veza sa važnijim političarima u Madridu, kako među vladajućim narodnjacima, tako i među socijaldemokratama.

Pudždemon i njegovi saradnici uslovno oslobođeni, ne smeju da napuštaju Belgiju.


Isti cilj, različite metode

Kada je reč o samom Pudždemonu, za Vilu je on završena priča. Bez obzira da li bio uhapšen u Belgiji i izručen Španiji, ovako ili onako će se o njemu možda pisati u knjigama, ali on neće smeti da ima neku ulogu na predstojećim izborima. A ne samo Katalonci, nego i vođstvo Pudždemonove stranke tvrdi da ništa nije znalo o njegovim namerama da ode u Belgiju.

Ali iako su Pudždemon i Santi Vila krenuli različitim putevima, cilj im je isti: nezavisnost Katalonije. Jedina razlika je što Vila taj cilj želi „da postigne umerenom pozicijom": „Separatizam je legitiman, ali on mora da se brani unutar zakonskih okvira", izjavio je za „Sexta Television“.

Brzopletost Pudždemona zapravo je otežala zajednički cilj: „Sada su nam potrebni smirenost i promišljenost. Mi želimo da dovedemo Kataloniju pred vrata nezavisnosti, ali smo bačeni u doba kada još uopšte nismo imali autonomiju", kaže Vila.

Zato poziva na strpljenje. On razmišlja u istorijskim dimenzijama zato što je istoriju studirao. Pre nego što je započeo političku karijeru, predavao je istoriju, najpre u gimnaziji, a zatim i na univerzitetu u Đironi.
 

Uveren da može

Nakon novih izbora u Kataloniji, koji se održavaju 21. decembra, Santi Vila želi da bude šef regionalne vlade. Uveren je da to može: „Imam ekipu, imam podršku i imam odlučnost", izjavio je pre nekoliko dana za program RAC 1. On želi „da se čuje glas umerenih" u Kataloniji koji su bili zatečeni i odlukama Pudždemona, i nasilnom reakcijom Madrida.

Santi Vila je prošao dug politički put: prvo je bio aktivan u Republikanskoj levici Katalonije ERC, stranci sa ponosnom istorijom u borbi protiv diktatora Franka, da bi potom prešao u CiU (Convergencia i Unio). To je ustvari politička organizacija iz koje je nastala i Pudždemonova Demokratska evropska stranka Katalonije (PDeCAT). Vođstvo stranke izgleda nema problem sa tim što će se Vila kandidovati, iako je istupio iz stranke. Portparol stranke Žosep Luis Kleries je izjavio da Vila „ima svako pravo da se kandiduje" za predsednika pokrajinske vlade.

Bez spominjanja imena, Santi Vila oštro kritikuje svog doskorašnjeg saborca u borbi za nezavisnost. Neki su „podlegli samozavaravanju" i „pokazali začuđujuću naivnost s obzirom na svoje godine" verujući da nezavisnost može da se postigne „odmah", „lako" ili „besplatno". Sada pak misli da borba za nezavisnost Katalonije mora da se gradi od početka. Istina je da se on zalaže za put ka nezavisnosti „bez kompromisa“, ali stvar je u tome da se „to učini dobro" i u okviru zakona.


Referendum na koji bi pristao Madrid?

Na izborima 21. decembra Vila ima tri glavna programska cilja: „Odbrana institucija i samouprave" – dakle povratak dosadašnjem statusu autonomije. Pored toga postići „amnestiju" i doći do toga da se „sukob reši političkim putem", bez da se time bavi državno tužilaštvo. I konačno - da Katalonci održe referendum o nezavisnosti koji će „biti priznat od države Španije i međunarodnih institucija."

Ali kada je reč o tom poslednjem, u Madridu bi mogao da naiđe na zid. Bez obzira što bi i Pudždemonov referendum, da ga je i odobrila vlada u Madridu, najvevojatnije prošao slično kao u Škotskoj, tesnom pobedom zagovornika ostanka u Španiji, o tome u Madridu uopšte ne žele da razgovaraju.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/ovo-je-moguci-naslednik-pudzdemona/4ekp1fj)

Generalni štrajk: Hiljade ljudi na ulicama, blokirani putevi, zaustavljeni vozovi...


U Kataloniji je sinoć počeo generalni štrajk na kojem su demonstranti tražili oslobađanje osam uhapšenih članova katalonske vlade i osudili mere koje je uveo Madrid.

Većina ulica bila je blokirana, a demonstrati su i palili gume na nekoliko mesta.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/katalonska-republika-u-izgradnji-generalni-strajk-hiljade-ljudi-na-ulicama-blokirani/ch5949w)

E aj sad da me neko ubedi da ovo nije 100% orkestrirala eu.

централна власт неће попустити. Остаје да попусти друга страна иначе све то полако може ескалирати у насиље.

Puždemon i ministri traže podršku separatističkih stranaka


Smenjeni predsednik katalonske vlade Karles Pudždemon i četiri njegova bivša ministra objavili su danas pismo kojim traže podršku stranaka koje se zalažu za nezavisnost te španske pokrajine na predstojećim regionalnim izborima.

"Vreme je da se iz (katalonskih) institucija isteraju oni koji žele da nad njima uspostave kontrolu pučem", rekao je Pudždemon u pismu, koje je objavljeno na Tviteru.

Španske centralne vlasti preduzele su mere bez presedana smenivši prošlog meseca Pudždemonovu vladu, a španske sudije sprovode istragu protiv najviših katalonskih zvaničnika po optužbama za pobunu i podsticanje pobune.

Centralne vlasti su, takođe, raspustile regionalni parlament i raspisale prevremene izbore za 21. decembar, na kojima se nagoveštava tesna trka između separatističkih političkih snaga i onih koje se zalažu za jedinstvo sa Španijom.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/bivsi-predsednik-katalonske-vlade-ne-odustaje-puzdemon-i-ministri-traze-podrsku/jj8ly82)

Španija razmatra usvajanje ustavnih promena


Španija razmatra usvajanje ustavnih promena koje bi mogle dozvoliti regionima da u budućnosti sprovode legalne referendume o svojoj nezavisnosti, izjavio je španski ministar inostranih poslova Alfonso Dastis.

U intervjuu za Bi-Bi-Si, Dastis je objasnio da bi mogao biti održan nacionalni referendum o takvim ustavnim promenama.
 
"Osnovali smo parlamentarni komitet koji će istražiti mogućnost promene ustava, kako bismo bolje odgovorili na želje dela katalonskog naroda", rekao je Dastis.

"Priznajemo da postoji politička situacija koju treba razmotriti, ali u svakom slučaju, jasno je da će odluka biti doneta, da će morati da je donesu svi Španci", rekao je šef španske diplomatije.
 
Dastis kaže da mu je žao što su ljudi bili povređeni tokom zabranjenog referenduma prošlog meseca, ali smatra da nije bilo nesrazmerne upotrebe sile.
 
Šef španske diplomatije je naveo da promena zakona može da pomogne u rešavanju katalonske krize budućim generacijama.
 
izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2938039/spanija-ce-dozvoliti-nezavisnost-katalonije-sef-diplomatije-najavio-velike-ustavne-promene)

Traži se pritvor za predsednicu katalonskog parlamenta


Španski državni tužilac zatražio je danas od Vrhovnog suda te zemlje da naloži pritvor za predsedncu katalonskog parlamenta Karmen Forkadelj i tri poslanika do okončanja istrage o njihovoj ulozi u nelegalnom proglašenju nezavisnosti Katalonije, javio je "Pais".


[attachment=1]

Forkadelj i petoro poslanika raspuštenog katalonskog parlamenta ispitani su danas u sudu u okviru istrage zbog optužbi za pobunu, podsticanje pobune i proneveru, prenosi Rojters.

"Pais" navodi i da je tužilac predložio oslobađanje za dvoje katalonski poslanika, ali nije poznato da li je to povezano sa izvesnim uslovima.


Forkadelj: Glasanje u parlamentu o nezavisnosti simbolično

Advokati upozanti sa postupkom u španskom Vrhovnom sudu protiv šestoro katalonskioh parlamentaraca tvrde da je predsedavajuća regionalnog parlamenta Karme Forkadelj pred tužiocima kazala da je glasanje o nezavisnosti Katalonije u tom upravnom telu bilo "deklarativno i simbolično", prenosi AP.

Agencija navodi tvrdnje dvoje advokata, koji su insistirali na anonimnosti, da je Forkadeljova ovakvim svedočenjem želela da minimalizuje odgovornost ukoliko bude presuđeno da nije poslušala naredbu Ustavnog sud Sspanije.

Predsedavajuća raspuštenog parlamenta Katalonije i pet poslanika stigli su ranije danas u španski Vrhovni sud da daju izjave, u okviru istrage o koracima koje su preuzeli za proglašenje nezavisnosti tog španskog regiona.

Ukoliko budu optuženi, a zatim i proglašeni krivim za pobunu, podsticanje pobune i proneveru, šest poslanika regionalne skupštine moglo bi da dobije decenijama duge zatvorske kazne. Oko 100 njihovih pristalica, od kojih su neki putovali u toku noći iz Katalonije, okupilo se ispred zgrade Vrhovnog suda u centru Madrida, kako bi izrazilo podršku poslanicima.

Oni su uzvikivali "Niste sami", dok se mala grupa demonstranata koji se zalažu za jedinstvo Španije nalazi nedaleko od njih. Oni su nosili španske zastave i uzvikivali: "Nećete nas zavarati, Katalonija je Španija".

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet)

Junker u Španiji: Nacionalizmi su otrov, kažem ne separatizmu


Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pozvao je Evropu da se odupre separatizmu u vreme dok su težnje za katalonskom nezavisnošću duboko podelile Španiju, navodi Rojters.

Agencija podseća da je odmeravanje snaga između Madrida i onih koji podržavaju nezavisnost pokrenuto referendumom od 1. oktobra na kojem je izglasano odvajanje od Španije, ali su time podstaknuta separatistička osećanja daleko izvan španskih granica.

- Nacionalizmi su otrov koji Evropu sprečava da radi zajedno. Ne možemo da stojimo skrštenih ruku za to što je vreme da učinimo ono što treba da se učini. Kažem 'ne' bilo kojem obliku separatizmu koji oslabljuje Evropu i dalje proširuje postojeće razdore - poručio je Junker u govoru na španskom Univerzitetu Salamanka gde je primio nagradu.

Rojters ocenjuje da će ovi Junkerovi komentari "dodatno razočarati smenjenog katalonskog predsednika Karlesa Pudždemona, koji je izabrao da ode u samoprogonstvo u Belgiju prošle nedelje nakon što je centralna vlada u Madridu na proglašenje nezavisnosti Katalonije odgovorila smenom njegove vlade.

Navodi se da je premijer Španije Marijano Rahoj, koji je bio sa Junkerom u Salamanki, zahvalio predsedniku Evropske komisije na podršci "u ovako teškim vremenima".

- Junker je podržao delovanja španske vlade, izrazio je poštovanje prema našem ustavu, našim zakonima i našem pravnom sistemu - kazao je Rahoj prisutnim studentima i profesorima.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/junker-u-spaniji-nacionalizmi-su-otrov-kazem-ne-separatizmu/teemww0)

Barselona: Demonstranti traže oslobađanje katalonskih lidera


Oko 750.000 pristalica nezavisnosti Katalonije okupilo se danas centru Barselone tražeći oslobađanje pritvorenih katalonskih lidera.

Osam bivših članova raspuštene katalonske vlade i dvojica aktivista nalaze se u pritvoru dok traje istraga o njihovoj navodnoj ulozi u promovisanju nelegalnog proglašenja nezavisnosti prošlog meseca.

Noseći žute trake na reverima kako bi iskazali podršku, demonstranti su ispunili celu Aveniju Marina koja vodi od plaže do čuvene crkve Sagrada familija, dok su članovi porodica uhapšenih katalonskih lidera oržali govore.

Marš su organizovale dve vodeće separatističke grupe pod sloganom "Sloboda za političke zatvorenike".

Policija Barselone saopštila je da se okupilo oko 750.000 ljudi od kojih su mnogi došli iz svih delova Katalonije, prenosi Rojters.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/barselona-demonstranti-traze-oslobadanje-katalonskih-lidera/z6ftqx7)

Страх од балканског сценарија на Иберијском полуострву
Аутор: Јелена Стевановић четвртак, 16.11.2017.

Заговорници и противници каталонске независности за „Политику” говоре о могућем жаришту на југу Европе и сличностима са Босном и Херцеговином

Ђирона је упориште каталонског национализма, али и град са колонијом досељеника из других делова земље. Када је у њиховој четврти недавно угледао транспарент „Добро дошли у Шпанију”, Антони Пуђвер, писац, песник и колумниста „Вангвардије”, први пут је осетио страх. Сетио се националних сукоба на Балкану и запитао да ли је нешто слично могуће на Пиринејском полуострву.

„Никада, али никада, код нас у Каталонији није било етничких трзавица попут оних које сте ви имали у Југославији. Ово је први пут да помишљам да би тако нешто могло да се деси”, објашњава Пуђвер за „Политику”.

Коментатор најугледнијег листа у Каталонији примећује да као што половина становништва БиХ није желела да се одвоји од Србије приликом распада Југославије, тако и грађани Каталоније пореклом из осталих крајева земље не желе да се одвоје од Шпаније.

Izvor: www.politika.rs

U Briselu u decembru skup podrške Kataloniji


Katalonske separatističke grupe pozvale su na demonstracije u Briselu 7. decembra pod motom "Evropo, probudi se! Pomozi Kataloniji".

Pet aviona i desetine autobusa planirano je za prevoz učesnika u belgijsku prestonicu, saopštila su udruženja koja podržavaju nezavisnost Katalonije - Katalonska nacionalna skupština (ANC) i "Omnium kultural".

Obe grupe ranije su organizovale proteste na kojima je učestvovalo više desetina hiljada ljudi u Barseloni. Šefovi ove dvije organizacije su uhapšeni, podseća DPA.

- Ovo nije unutrašnji sukob. Evropa mora da se uključi - rekao je potpredsednik ANC-a Agusti Alkobero.

Katalonija je održala referendum o nezavisnosti 1. oktobra uprkos odluci Vrhovnog suda Španije da je glasanje nezakonito. Madrid je smenio katalonskog predsednika Karlesa Puđdemona i naložio regionalne izbore u Kataloniji za 21. decembar.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/u-briselu-u-decembru-skup-podrske-kataloniji/drsnvkn)

Uhapšeni katalonski ministri možda na slobodi?


Sudija Vrhovnog španskog suda namerava da preispita nalog za hapšenje protiv osam bivših članova svrgnute katalonske Vlade i dvojice aktivista za nezavisnost tog španskog regiona.

Kako je sud saopštio, sudija je pozvao uhapšene da se pojave pred njim u petak, a uhapšeni se nadaju da će biti oslobođeni kako bi mogli da učestvuju na predstojećim regionalnim izborima 21. decembra, prenosi AP.

Bivši ministri, uhapšeni 2. novembra, suočavaju se sa mogućom optužbom za pobunu, nasilje i proneveru, a zbog usvajanja deklaracije o nezavisnosti krajem oktobra.


izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/spanija-uhapseni-katalonski-ministri-mozda-na-slobodi/sbz8h6c)

Каталонци поново дали глас сецесионистима
Аутор: Јелена Стевановић петак, 22.12.2017.

Присталице независности Каталоније на улицама Барселоне после проглашења резултата избора (Фото Бета/АП)
Ни пребијање гласача на референдуму о независности, ни укидање покрајинске аутономије, свргавање регионалне владе, хапшење њених лидера и увођење директне управе Мадрида – ништа није помогло Шпанији да сузбије каталонски сецесионизам. На превременим изборима, које је шеф државе Маријано Рахој расписао у покрајини у нади да ће сломити сепаратизам, поново су апсолутну већину освојиле странке које се залажу за осамостаљење.

Мадрид се суочио с резултатима ванредних регионалних избора, на којима су Каталонци поручили да желе да се на власт врате они које је Рахој ухапсио или прогнао, попут свргнутог премијера Карлеса Пуђдемона. Три партије које су чиниле Пуђдемонову администрацију и овог пута су добиле довољан број гласова да формирају владу (70 од 135 посланичких места), чиме је Рахојева политика према Каталонији доживела дебакл. Забележена је највећа излазност у историји Шпаније (око 82 одсто).

„Каталонска република је победила иберијску монархију. Европа мора да почне да обраћа пажњу јер Рахојева решења не дају резултате”, изјавио је уклоњени каталонски лидер Карлес Пуђдемон из егзила у Бриселу.

Додао је да су резултати избора „шамар” за Рахоја и да показују да из затвора одмах треба пустити све каталонске званичнике који су ухапшени због организовања противуставног плебисцита о осамостаљењу. Он је позвао Рахоја да се састану у иностранству и покрену политички дијалог, пренела је барселонска „Вангвардија”.

[attachment=1]

Izvor: www.politika.rs

Bivši lider Katalonije priveden u Nemačkoj!


Bivši predsednik španske pokrajine Katalonije Karles Puđdemon pritvoren je danas na teritoriji Nemačke po međunarodnom nalogu za hapšenje koji su izdale španske vlasti.
Rojters prenosi da je informaciju o pritvaranju Puđdemona objavio njegov advokat.

Suočen sa pretnjom hapšenja po međunarodnom nalogu izdatom u Španiji, Puđdemon je juče napustio Finsku i otputovao za Belgiju.
 
On je Finsku napustio u petak, pošto je Madrid izdao međunarodni nalog za hapšenje, i krenuo za Belgiju gde planira da sarađuje sa tamošnjim vlastima u vezi sa španskim zahtevom za ekstradiciju, izjavio je finski poslanik Miko Kerne, koji je bio domaćin Puđdemonu tokom njegovog dvodnevnog boravka u Finskoj.
 
Finska policija je ranije saopštila da je primila nalog za hapšenje i da će započeti normalnu ekstradicionu proceduru čim locira Puđdemona, za koga se tada verovalo da se nalazi u Finskoj.
 
U intervjuu za katalonski radio, Pudžemonomv advokat Žaume Alonso-Kueviljas izjavio je da će se njegov klijent predati finskoj policiji.

Da je Pudždemon bio uhapšen u Finskoj, započeo bi proces izručenja Španiji.
Finske vlasti su saopštile da nisu znale gde se Puđdemon nalazio u trenutku kada su primile nalog za hapšenje.
 
U Španiji mu preti i do 25 godina zatvora za pobunu i podsticanje na pobunu tokom prošlogodišnjeg referenduma za nezavisnost Katalonije.
 
Predsednik katalonskog parlamenta Rožer Torent je, u međuvremenu, otkazao glasanje za predsednika Katalonije. Torent je doneo takvu odluku zbog toga što Žordi Turul, čije je prisustvo obavezno, jer je jedan od kandidata za predsednika Katalonije, nije mogao da prisustvuje sednici.

Turul se nalazi u predistražnom zatvoru, a katalonski parlament ima rok od dva meseca da izabere predsednika i formira regionalnu vladu. Ukoliko rok ne bude ispoštovan, održaće se novi izbori.
 
Premijer Španije Marijano Rahoj u petak je rekao da se protivi održavanju još jednih regionalnih izbora u Kataloniji.
 
Rahoj je u Briselu rekao da ne voli ponavljanje izbora, rekavši da "narod glasa, a političari imaju dužnost da reše probleme ne stvarajući druge".
 
izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3018277/uhapsen-pudjdemon-bivsi-lider-katalonije-priveden-na-granici-nemacke-i-danske)

E.U fasizam i dvojni arsini

Ovi katalonci su mi nekako premirni

Sukob policije i građana.

https://youtu.be/A_k5w4_YQlM

https://youtu.be/JqjrW6n51UI

И Македонците се такви мирни не се оди на полиција со голи раце

Pudždemonu produžen pritvor
Tanjug  26.03.2018.

Sud u nemačkom gradu Nojminsteru odlučio je danas da produži pritvor bivšem katalonskom predsedniku Karlesu Pudždemonu, dok viša sudska instanca ne odluči o španskom zahtevu za njegovo izručenje.

Državni tužilac nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajn Georg Ginte izjavio je sud u Nojminsteru zvanično utvrdio Pudždemonov identitet, i da je saslušao argumente njegovog advokata koji tvrdi da u španskom zahtevu za izručenje postoje pravne nedoslednosti, javlja AP. Ginte je rekao da je sud odbacio predlog advokata za puštanje na slobodu, ali da se to pitanje može ponovo pokrenuti tokom eksradicionog procesa, koji je danas zvanično započeo. Portparolka kancelarije državnog tužioca Višeg regionalnog suda u Šlezvigu izajvila je ranije da je malo verovatno da će nemačke vlasti ove nedelje doneti odluku o izručenju Pudždemona Španiji. "Odluka najverovatnije neće biti doneta pre Uskrsa", rekla je portparolka Vibke Hofelner, preneo je Rojters. Pudždemon je uhapšen u nedelju u severnoj nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn, nedaleko od grada Flensburga, oko sedam kilometara od granice sa Danskom. On je odmah zatim smešten u pritvor u Nojminsteru. Policija je precizirala da je Pudždemona uhapsila saobraćajna policija u prepodnevnim satima nedaleko od autoputa A7 koji vodi iz Danske u Nemačku. Pudždemon je, prema tvrdnjama njegovog advokata, u petak napustio Finsku i krenuo za Belgiju, gde je živeo od kada je pobegao iz Španije kako bi izbegao hapšenje zbog optužbi za pobunu. Španski Vrhovni sud izdao je u petak međunarodni nalog za hapšenje Pudždemona. U Španiji mu preti i do 25 godina zatvora za pobunu i podsticanje na pobunu u vreme prošlogodišnjeg referenduma o nezavisnosti Katalonije.

Izvor: www.blic.rs

Više od milion Katalonaca na ulicama Barselone, traže otcepljenje od Španije
Srna  11.09.2018.

Više od milion ljudi izašlo je na ulice Barselone povodom obeležavanja "Dijade", dana pada grada pod kontrolu Španije 1714. godine, kako bi pružili podršku pokušaju otcepljenja Katalonije od Španije.

Traktori na kojima su istaknute crveno-žute katalonske zastave ušli su u Barselonu iz seoskih područja, a pobornici nezavisnosti Katalonije nosili su crvene majice sa sloganom "Hajde da izgradimo Republiku!".

Veliki odziv građana odgovor je na apele katalonskog lidera Kima Tore i njegovog prethodnika Karlesa Pudždemona, koji su istakli da će masovnost demonstracija potvrditi neprekidnu podršku nezavisnosti španske pokrajine. Protesti su organizovani tek nešto više od godinu dana nakon referenduma o nezavisnosti Katalonije, koji je rezultirao slanjem policije za razbijanje pobuna i unilateralnim proglašenjem nezavisnosti.

Tora je, kao i ostali demonstranti, nosio žutu traku, čime se aludira na devetoricu političara koji u pritvoru čekaju suđenje zbog učešća u pokušaju otcepljenja Katalonije. Suđenja devetorici političara trebalo bi da počne krajem godine.

Izvor: www.blic.rs

Protesti u Barseloni, intervenisala policija


U Barseloni su istovremeno održani protesti protivnika i pristalica nezavisnosti Katalonije, a policija je intervenisala kako bi dve grupe držala razdvojene.

Policija je napravila barikadu kako bi sprečila dve grupe da se približe jedna drugoj, kada su se pristalice nezavisnosti Katalonije okupile na trgu u centru grada, gde je trebalo da se završi šetnja protivnika nezavisnosti Katalonije, koji traže povećanje nastave španskog jezika u lokalnim školama.

AP ističe da nisu prijavljeni nikakvi nasilni incidenti.

Prethodno se oko 1.000 ljudi okupilo u centru Barselone protestujući protiv katalonskog separatističkog pokreta i zahtevajući povećanje nastave španskog jezika u lokalnim školama.

Mnogi od njih mahali su španskim zastavama uzvikujući "Mi nismo fašisti, mi smo Španci!" i "Nemojte da vas zavaravaju, Katalonija je Španija!".

Marš je organizovala grupa "Govorimo Španski", koja se zalaže za veće prisustvo španskog jezika u katalonskim školama.

U međuvremenu, stotine pristalica nezavisnosti Katalonije izašlo je na trg u centru Barselone zahtevajući nezavisnost te španske pokrajine i očuvanje trenutne politike jezika u školama u Kataloniji, gde se većina predmeta predaje na katalonskom jeziku.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3259934/protesti-u-barseloni-intervenisala-policija.html)

Usijana atmosfera pred godišnjicu pokušaja otcepljenja Katalonije


U centru Barselone danas je došlo do sukoba između policije i katalonskih separatista koji su se okupili da protestuju protiv novog marša španske policije koja zahteva veće plate.

Lokalna katalonska policija je, kako AP prenosi, i danas intervenisala, formirajući barijeru kada su separatisti gađali ljubičastom bojom muškarca koji je učestvovao u maršu u znak podrške policiji Španije.


[attachment=1]

[attachment=2]

Policajci su, navodi se, koristili pendreke kojima su gurali separatiste i držali ih odvojene od suprotstavljenih grupa.

Agencija navodi da uoči godišnjice održavanja nezakonitog referenduma o nezavisnosti Katalonije, u tom severoistočnom španskom regionu sve više rastu tenzije.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3128527/tuca-policije-i-separatista-u-barseloni-usijana-atmosfera-pred-godisnjicu-nezakonitog-pokusaja-otcepljenja-katalonije-foto)

https://youtu.be/r42LiXoKq20

https://youtu.be/lnfB3g4k31w

Blokade na godišnjicu referenduma u Kataloniji


Aktivisti koji podržavaju otcepljenje Katalonije blokirali, na godišnjicu održavanja nezakonitog referenduma o nezavisnosti, glavne puteve.

Na proteste putem mobilnih aplikacija za slanje poruka pozvali su "Komiteti za odbranu Republike", lokalne grupe aktivista koje su formirane posle referenduma u Kataloniji 1. oktobra prošle godine.

U Gironi, severno od Barselone, na stotine aktivista okupirali su železničku prugu, a regionalna policija pokušava da spreči druge demonstrante da priđu stanici. Lokalni mediji izveštavaju da je blokiran i auto-put AP-7, duž istočnog dela Katalonije koji vodi ka granici sa Francuskom. Putevi su blokirani i u Barseloni i gradu Lejda, prenosi AP.

Pre dva dana, u sukobima katalonskih separatista i policije u Barseloni povređeno je desetak osoba, a šest je uhapšeno.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=01&nav_category=78&nav_id=1450161)

"Ljudi da ostanu ujedinjeni u cilju otcepljanja"


Bivši katalonski lider Karles Pudždemon izjavio je danas da ljudi u Kataloniji traba da ostanu ujedinjeni u borbi da ostvare svoj cilj - da se otcepe od Španije, godinu dana nakon održavanja referenduma o nezavisnosti tog severoistočnog španskog regiona.

- Ne odustajmo od jedinog mogućeg načina da živimo u potpunoj demokratiji: (Katalonskoj) Republici i njenom međunarodnom priznanju - rekao je Pudždemon u video poruci postavljanoj na društvenim mrežama.

U međuvremenu članovi katalonske regionalne vlade stigli su u školu na severu Katalonije, gde je pre godinu dana policija delovala kako bi zabranila ljudima da glasaju na zabranjenom referendumu o nezavisnosti, preneo je AP.

U gradu Sant Hulija de Ramis, gde je Pudždemon trebalo da glasa, regionalne vlasti su se obratile pristalicama noseći transparent na kome piše "Nećemo zaboraviti niti ćemo oprostiti".

Za danas su planirana okupljanja studenata, emotivna obraćanja i masovne demonstracije u cilju obeležavanja godišnjice referenduma, koji je izazvao najveću političku krizu u Španiji poslednjih decenija.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/pudzdemon-na-godisnjicu-referenduma-ljudi-da-ostanu-ujedinjeni-u-cilju-otcepljanja/1516hhl)

"Pala" španska zastava u gradu Đironi


Više desetina pristalica nezavisnosti Katalonije je nasilno ušlo u zgradu predstavništva vlade u gradu Đironi.

Oni su skinuli špansku zastavu i postavili onu koja simbolizuje nezavisnost.

Hina prenosi da su lica nekih od aktivista bila prekrivena maramama, a njihov ulazak nisu uspeli da spreče policajci i pripadnici obezbeđenja.

"Gde je sada premijer Pedro Sančes? Da li bi ovako u Nemačkoj mogli da ulaze u institucije? Separatisti pretvaraju Kataloniju u teritoriju bezakonja, a predsednik Kvim Tora je na čelu separatističkih komandosa koji sve ovo rade", kazao je Albert Rivera, lider stranke Građani koja podržava celovitost Španije.

Navodi se da je pre toga druga grupa ljudi zauzela lokalnu železničku stanicu i sedanjem na prugu zaustavila saobraćaj.

Desetine hiljada Katalonaca okupilo se danas u centru Barselone u znak obeležavanja prve godišnjice referenduma o nezavisnosti, koji su španske vlasti zabranile, a demonstranti su nakratko pokušali da blokiraju puteve i pruge u tom severoistočnom regionu Španije.

Veliki broj studenata na centralnom gradskom trgu mahali su zastavama Katalonije u žutim, crvenim i plavim bojama i uzvikivali "Prvi oktobar nećemo oprostiti, nećemo zaboraviti", prenosi Rojters.

Nedaleko odatle, drugi demonstrani su ispaljivali dimne bombe i vatromet.

Drugde u regionu, na stotine demonstranata pokušalo je da blokira železničke pruge i puteve pri čemu su neki ležali na gumama postavljenim na autoputu, ali su brzo rasterani.

Ljudi širom Katalonije su održali minut ćutanja u podne po lokalnom vremenu kako bi obeležili godišnjicu od referenduma i, kako navodi AP, "privukli pažnju na nasilje koje je policija upotrebila kako bi sprečila glasanje".

Na proteste slanjem poruka putem mobilnih aplikacija pozvali su Komiteti za odbranu Republike, lokalne grupe aktivista koje su formirane posle referenduma u Kataloniji 1. oktobra prošle godine. Bivši katalonski lider Karles Pućdemon izjavio je danas da ljudi u Kataloniji traba da ostanu ujedinjeni u borbi za ostvarenje svog cilja - da se otcepe od Španije.

U selu Sant Žulija de Ramis, gde su pre godinu dana izbili žestoki sukobi između policije i ljudi koji su pokušali da spreče glasanje, situacija danas nije bila mnogo dramatična.

U tom selu su ljudi danas čekali u redu kao da će ponovo glasati, dok su regionalni lideri držali govore.

"Prvi oktobar biće seme Republike", rekao je predsednik regionalnog parlamenta Rođer Torent.

U subotu je šest osoba uhapšeno u Barseloni nakon što su se demonstranti koji se zalažu za nezavisnost sukobili s policijom, dok se na hiljade ljudi pridružilo protestima povodom obeležavanja godišnjice spornog glasanja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=01&nav_category=78&nav_id=1450360)

Шта је ЕУ посејала 1999. на КиМ, то жању данас у Каталонији. Жао ми је Шпанаца, јер они нису признали Republike e Kosoves, али след је логичан. Ово ће Полиција за сада лако да растера, поапси и смири, али идеја остаје, па ће провалити опет, првом приликом. Тако је то ако власт у Мадриду не буде хтела да разговара.

Katalonci postavili ultimatum Sančezu zbog referenduma o nezavisnosti, Madrid kratko odgovorio


Predsednik španske pokrajine Katalonije Kim Tora zapretio je danas španskom premijeru Pedru Sančezu da će povuči podršku separatističkih poslanika u parlamentu u Madridu ako Katalonija ne dobije odobrenje o organizovanju referenduma o samoopredeljenju do novembra.

"Strpljenje Katalonaca nije beskonačno...", rekao je Tora u regionalnom parlamentu koji je pod pritiskom najradikalnijih separatista.

Tora je rekao da ukoliko centralne vlasti ne odobre referendum o samoopredeljenju do početka novembra, poslanici koji se zalažu za nezavisnost Katalonije više neće garantovati stabilnost u parlamentu u Madridu.

Španska vlada danas je odbacila bilo kakav ultimatum Katalonije koji vodi ka samoopredeljenju tog regiona i saopštila da ostaje fokusirana na sveobuhvatan dijalog kako bi se rešila secesionistička kriza.

"Mi ne prihvatamo ultimatume", rekla je novinarima portparolka vlade i istakla da je samouprava u redu, ali da nezavisnost ne dolazi u obzir.

Podsetimo, Sančez je došao na vlast 1. juna nakon što su, između ostalih, baskijski i katalonski nacionalisti glasali protiv tadašnjeg premijera Marijana Rahoja.

Novi premijer je uspostavio dijalog s katalonskim separatistima nudeći im referendum o većoj autonomiji, ali ne i o samoopredeljenju.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3130485/bura-u-spaniji-katalonci-postavili-ultimatum-sancezu-zbog-referenduma-o-nezavisnosti-madrid-kratko-odgovorio)

Vrhovni sud šalje katalonske lidere na suđenje


Španski Vrhovni sud saopštio je danas da je okončao istragu protiv 18 katalonskih lidera koji će se sada suočiti sa suđenjem, najvjerovatnioje početkom naredne godine.

Tužilac sada ima na raspolaganju pet radnih dana da podigne optužnice u vezi sa ilegalnim pokušajem sticanja nezavisnosti Katalonije 2017. godine. Devetorica lidera trenutno su u zatvoru u Španiji uoči suđenja, a očekuje se da će im se suditi za pobunu. Za ovo djelo predviđena je kazna do 30 godina zatvora.

Ostalih devetoro, koji su pušteni uz kauciju ili su otišli u samonametnuti egzil, suočavaju se sa optužbama od pobune do pronevjere javnih fondova i neposlušnosti.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=314348)

Madrid preti Kataloniji slanjem policije
Tanjug  11.12.2018.

Španska vlada upozorila je danas Kataloniju da će poslati policiju ako ne bude bila garantovana bezbednost u toj španskoj pokrajini.

Oštro upozorenje izdato je nakon što regionalna policija nije intervenisala tokom demonstracija proteklog vikenda, kada su demonstranti zahtevali nezavisnost Katalonije, prenela je agencija AP. Tokom protesta bili su blokirani glavni autoputevi, a separatisti su propuštali automobile da prođu naplatne stanice bez plaćanja putarine dok je regionalna policija stajala i ništa nije preduzela. Vlada u Madridu, na čelu s Pedrom Sančesom, poslala je tri pisma katalonskim zvaničnicima u kojima je navela da je deo katalonskih policajaca "zanemario svoju dužnost" i da će, ako regionalna vlada ne može da osigura javnu bezbednost, uputiti pripadnike Nacionalne policije u pokrajinu. Posle prošlogodišnjeg pokušaja da Katalonija dobije nezavisnost, što je dovelo do nesvakidašnje političke krize, zvaničnici Katalonije i centralne vlasti započeli su dijalog u junu, kada je nova vlada levog centra preuzela vlast u Madridu.

Izvor: www.blic.rs

Lideri Španije i Katalonije se dogovorili da nađu rešenje


Španski premijer Pedro Sančez i katalonski lider Kim Tora dogovorili su se da nađu rešenje političke krize koja traje od neuspelog pokušaja otcepljenja Katalonije prošle godine.

Nakon sastanka Sančeza i Tore u Barseloni, njihove vlade su izdale zajedničko saopštenje u kojem pozivaju na "posvećenost efikasnom dijalogu koji vodi do političkog predloga koji bi imao podršku velikog dela katalonskog društva", prenosi AP.

Saopštenje je posle sastanka pročitala portparolka katalonske vlade Elsa Artadi.

Artadi je navela da su se članovi dve vlade dogovorili da se ponovo sastanu u januaru.

Sančez planira da sutra održi sastanak španske vlade u Barseloni, protiv čega će, kako se očekuje, grupe radikalnih separatista protestovati, navodi AP.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/lideri-spanije-i-katalonije-dogovorili-se-da-nadu-resenje/db24lc1)

Upravo nemogućnost kompromisa i odsustvo želje za dogovorom, osim potpunog ostvarenja sopstvenog političkog cilja, suštinsko je obeležje svakog narodnooslobodilačkog - iredentističkog, separatističkog pokreta. Pošto su Katalonci pretpostavljam kulturni ljudi, pre će biti da će naći politički kompromis dobijanjem veće autonomije - čime će izgubiti definiciju separatistićkog pokreta, ukoliko su ikada i uopšte bili ozbiljni da se odvoje od Španije. Shqipetare i jesu postigli svoj cilj jer su bili nepomirljivi i beskompromisni!

Hiljade protestuju zbog dolaska španskog premijera!


Španski premijer Pedro Sančez i članovi njegovog kabineta stigli su danas u palatu u centru Barselone gde će održati nedeljni sastanak, uprkos protestima separatista zbog odluke centralne vlade da danas zaseda u katalonskoj prestonici.

Katalonske vlasti su saopštile da su demonstranti, gnevni zbog odluke španske vlade da sastanak održi u Barseloni, blokirali važnu saobraćajnicu i desetine puteva, remeteći saobraćaj ka gradu i iz njega, prenosi AP.

Proteste su organizovali demonstranti koji se zalažu za nezavisnost te španske pokrajine, a kako bi pokazali gnušanje prema odluci premijera Pedra Sančeza da u Barseloni održi sastanak kabineta. Bezbednost u severoistočnoj španskoj pokrajini, za koju je inače nadležna katalonska policija, pojačana je prisustvom stotina pripadnika španske nacionalne policije.

Sastanci španske vlade obično se održavaju u Madridu, ali Sančez želi da se vlada sastaje u drugim španskim gradovima kako bi pokazao posvećenost decentralizaciji.

Tenzije u Kataloniji su i dalje visoke, uprkos napretku u pregovorima Madrida i Barselone koji je postignut u četvrtak sa separatistički nastrojenim predsednikom tog severoistočnog španskog regiona.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3176691/gori-barselona-hiljade-na-ulicama-zbog-dolaska-spanskog-premijera-na-ulicama-besni-ulicni-rat-foto-video)

Sednica španske vlade dok hiljade ljudi demonstrira na ulicama!


Hiljade ljudi okupilo se u centru Barselone, na maršu podrške zahtevima za nezavisnost Katalonije od Španije, u danu kada je španska vlada premijera Pedra Sančesa održala sednicu u katalonskoj prestonici.

Demonstracije organizuje Katalonska nacionalna skupština, proindependistička krovna organizacija koja je bila jedan od glavnih pokretača prošlogodišnjeg neuspelih separatističkih tendencija nekih političkih stranaka u Kataloniji.

Demonstranti su nosili parole na kojima je pisalo "Sloboda" i "Mir". Protest je usledio nekoliko sati pošto su se neki separatisti sukobili sa specijalnom policijom u Barseloni, koji su protestovali zbog održavanja sednice španske vlade u katalonskoj prestonici.

U tim sukobima povređena je 51 osoba, među kojima 30 policajaca, dok je 11 ljudi uhapšeno.

Sančesova vlada donela je danas uredbu po kojoj se minimalna plata povećava za 22 odsto, što je najveći rast u poslednje četiri decenije.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3176893/protesti-u-barseloni-sednica-spanske-vlade-dok-hiljade-ljudi-demonstrira-na-ulicama-video)

Euronews javlja o uličnom rvanju sa federalnom policijom i suzavcu.

Špansko sudstvo na ispitu na suđenju katalonskim separatistima


Španija je priprema za najosetljivije suđenje u toj zemlji tokom više decenija, kada će se više katalonskih političara i aktivista suočiti s optužbama za pobunu tokom neuspelog pokušaja secesije 2017.

Sudski proces će početi sutra i biće prenošen uživo na televiziji i očekuje se da će svi pogledi biti uprti u nepristrasnost Vrhovnog suda Španije.

Katalonski separatisti su do sada napadali kredibilitet suda, govoreći da je reč o marioneti španske vlade i da će svaka presuda biti politička i unapred određena.

Predsednik Vrhovnog suda Karlos Lesmes je odbacio te navode, relavši da je to suđenje najvažnije od španske demokratske tranzicije 1977, posle smrti fašističkog diktatora Fransiska Franka.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:776716-Spansko-sudstvo-na-ispitu-na-sudjenju-katalonskim-separatistima)

Жункерас: Суди ми због мојих идеја а не дела
четвртак, 14.02.2019.

МАДРИД - Бивши каталонски председник Ориол Жункерас, оптужен за побуну, изјавио је данас на суђењу да је „политички затвореник” и поновио тврдњу да Каталонија има право на отцепљење од Шпаније.

Жункерас је један од 12 каталонских лидера којима се пред Врховним шпанским судом суди за неуспели покушај отцепљења Каталоније од Шпаније 2017. године. „Суди ми се јер сам оптужен због мојих идеја, а не дела. Смењен сам са места шефа каталонске владе након што је Мадрид преузео контролу и зато верујем да сам политички затвореник”, рекао је он на суђењу пред панелом од седам судија.

Након што је Каталонија прогласила независност у октобру 21017. године, Мадрид је распустио покрајински парламент и преузео власт. Када су га адвокати одбране питали о дану када је одржан референдум, Жункерас је рекао да гласање није злочин, али да је злочин да се људи спречавају да гласају уз примену силе. Он је одбацио сваку сугестију да је подстицао насиље, за шта је према шпанском закону потребна компонента да би се неко оптужио за побуну.

Жункерас, коме као и осталим оптуженим каталонским лидерима прети до 25 година затвора уколико се прогласе кривим, и даље се налази на челу странке левичарске ЕРЦ која заједно са конзервативном ПДеЦАТ влада каталонијом. Како се наводи, Жункерас се приликом сведочења извинио због понекад преопширних одговора, јавља Ројтерс а преноси Танјуг. „Ако сам понекад помало страствен у одговорима, то је зато што годину и по дана немам прилику да говорим”, рекао је он одбијајући да одговара на питања тужиоца.

Девет од 12 осумњичених каталонских лидера се налазе у затвору, док је троје, којима прете и мање казне, пуштено да се бране са слободе.

Izvor: www.politika.rs

Pudždemon iz egzila se kandiduje za Evropski parlament


Bivši katalonski predsednik Karles Pudždemon, koji živi u egzilu u Belgiji, biće vodeći kandidat stranke Zajedno za Kataloniju na izborima za Evropski parlament u maju, objavila je danas ova stranka.

"Ovo je trenutak da napravimo još jedan korak ka internacionalizaciji prava na samoopredeljenje Katalonije, iz srca Evrope ka celom svetu", naveo je Pudždemon na Tviteru.

Pudždemon i još petorica bivših katalonskih lidera su u egzilu u evropskim zemljama i bili bi uhapšeni ako bi se vratili u Španiju, prenosi Rojters.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:782081-Pudzdemon-iz-egzila-se-kandiduje-za-Evropski-parlament)

"Snagom i proporcijom ćemo odgovoriti protiv separatista"


Španski premijer Pedro Sančez izjavio je da će "snagom i proporcijom" odgovoriti na bilo kakav pokušaj katalonskih separatista da ponovo dobiju nezavisnost.

"Ako ponovo vidimo da su ustavni zakon ili statut autonomije u Kataloniji prekršeni, pravna država će delovati sa snagom i proporcijom protiv bilo kakvog izazova", rekao je Sančez u intervjuu za španski magazin Hoj, a dve nedelje uoči nacionalnih izbora, prenosi Rojters.

Sančez je rekao da bi u tom slučaju mogao da uvede direktnu vladavinu Madrida u kataloniji, čime bi samo ponovio odluku bivšeg premijera Marijana Rahoja koji je takvu meru uveo 2017. godine.

"To je član Ustava. Mi smo vlada koja će primeniti ustav i obezbediti da se on poštuje u celoj zemlji", rekao je Sančez.

katalonija je pokušala da se odvoji od Španije 2017. godine, kada je održan referendun o nezavisnosti u toj španskoj pokrajini, koji je Madrid odbacio.

U februaru ove godine sančez je raspisao prevremene izbore, a nakon što su poslanici Katalonije odbili da glasaju za budžet koji je on predložio.

Iako se predviđa da će na izborima pobediti sančezova Socijalistička partija, istraživanje je pokazalo da bi koalicija sastavljena od desničarskih stranaka mogla da dobije većinu mesta u parlamentu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=04&dd=14&nav_category=78&nav_id=1530288)

"Vlasti zabranile Pućdemonu da se kandiduje, žele da ga ućutkaju"


Španske vlasti zabranile su nekadašnjem katalonskom predsedniku Karlesu Pućdemonu da se kandiduje na evropskim izborima 26. maja.

To je saopštila njegova partija Zajedno za Kataloniju. Prema navodima te partije, koja je medijima dostavila odluku o zabrani, vlasti žele da "ućutkaju" Pućdemona kao i Tonija Komina i Klaru Ponsati, dvoje pristalica katalonske nezavisnosti koji se, kao i Pućdemon, nalaze u egzilu.

Španska izborna komisija odbila je da komentariše.

Podneske protiv Pućdemonove kandidature predali su konzervativna Narodna partija i liberalni Sijudadanos. Pućdemon je bio vodeća figura prilikom pokušaja katalonske secesije 2017. i nakon toga je napustio Španiju da bi izbegao sudsko gonjenje. Sada živi u Belgiji.

On se nalazio na čelu liste svoje partije za evropske izbore.

"Cilj je da se u srcu institucije koja predstavlja evropske građane čuje glas one Katalonije koja želi nezavisnu republiku", rekao je nedavno Pućdemon.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=04&dd=29&nav_category=78&nav_id=1536110)

Pućdemon može da učestvuje na izborima za EP


Španski sudovi odbacili su odluku Španskog izbornog odbora i utvrdili da se Karlesu Pućdemonu mora dozvoliti da učestvuje na izborima za Evropski parlament

Pućdemon još dvoje katalonskih separatista su pobegli u inostranstvo da bi izbegli hapšenje.

Španski izborni odbor saopštio je da će im zabraniti da se kandiduju na izborima 26. maja za evropski parlament u Strazburu, preneo je Rojters. Medutim, tri suda u Madridu presudili su danas u korist žalbi koje su podneli Pugždemon i još dvoje separatista, koji su tvrdili da su im povređena njihova demokratska prava.

Oni su pobegli iz Španije da bi izbegli hapšenje zbog učešća u neuspelom pokušaju secesije Katalonije 2017. godine.

Pudždemon i Toni Komin žive u Belgiji, a Klara Ponsati u Britaniji.

U Španiji i dalje je na snazi poternica za njima.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=06&nav_category=78&nav_id=1538640)

Puđdemon: Tražio bih da Sančes ima hrabrosti za dijalog, a ne kukavičluk za represiju


Bivši separatistički lider Katalonije Karles Puđdemon pozvao je Pedra Sančesa, da bude otvoren za dijalog sa pokretom koji se bori za nezavisnost.

On je, međutim, odbio da kaže da li će njegova stranka podržati Sančesa u parlamentu, prenosi Rojters. Katalonije da se otcepi od Španije bila je u centru pažnje izbora na kojima je Sančes pobedio, ali nije osvojio dovoljno mandata da može sam da formira vladu.

Na pitanje Rojtersa šta bi tražio od Sančesa ako dobije dovoljnu podršku da ostane na mestu premijera, Puđdemon je rekao:

"Tražio bih jednu stvar: da ima hrabrosti za dijalog, a ne kukavičluk za represiju".

Puđdemon živi u samonametnutom egzilu u Belgiji od 2017. kada su španske vlasti pokušale da uhapse lidere separatista zbog organizovanja referenduma koji je Madrid zabranio.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=07&nav_category=78&nav_id=1539102)

Puđdemon bi da bude evroposlanik


Za izbore za Evropski parlament spremaju se i ostale španske stranke, kojima teško ide formiranje nove vlade.

Nekadašnji katalonski premijer, koji je danas u egzilu u Belgiji, moći će da se kandiduje na predstojećim evropskim izborima, odlučili su sudovi u Madridu, odbacujući raniju zabranu španske izborne komisije.

Vrhovni sud i tri niža suda uvažili su žalbu Karlesa Puđdemona na zaključke izborne komisije, koja je nedavno saopštila da svrgnuti katalonski lider ne može da 26. maja učestvuje na izborima kao španski državljanin jer više ne živi u Španiji. Ipak, sudovi smatraju da to što je Puđdemon promenio prebivalište i što je u domovini optužen za podbunjivanje ne predstavlja prepreku za njegovo pojavljivanje na biralištima, javila je „Vangvardija”.

Bivši pokrajinski lider, koji je napustio zemlju 2017. da ne bi bio uhapšen zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti, pozdravlja odluku sudova. Zabrana više ne važi ni za ostale katalonske zvaničnike koji su izbegli posle plebiscita, a žele da budu evroposlanici. Kako je Puđdemon ranije izjavljivao, on će se, ako uđe u Evropski parlament, vratiti na Iberijsko poluostrvo jer će ga od španskih vlasti štititi imunitet evropskog poslanika. Međutim, mediji prenose da Puđdemon verovatno ni tada ne bi bio zaštićen jer bi Španija osporavala njegovu pravnu nedodirljivost i tražila način da ga liši slobode. Svrgnuti pokrajinski lider moraće da vodi kampanju iz inostranstva, kao što je bio slučaj i sa katalonskim izborima, gde su secesionističke stranke uključujući Puđdemonovu ostale na vlasti, ili sa prošlomesečnim izborima za španski parlament.

I ostale španske stranke već su u kampanji za Evropski parlament, a tek što su završile kampanju za nacionalne izbore. Prema oceni „Paisa”, nova španska vlada neće biti formirana dok se ne bude znalo kako su partije prošle i na evropskim izborima. Pedro Sančez, aktuelni premijer i lider Španske radničke socijalističke partije, dobio je najviše glasova, ali nedovoljno da bi formirao kabinet, čak i u koaliciji sa krajnje levičarskim Podemosom. To znači da će Sančezu biti veoma teško da ostane na mestu premijera ako ne bude računao na podršku katalonskih independentističkih stranaka koje su ušle u nacionalnu skupštinu.

Osim Puđdemonove partije Zajedno za Kataloniju, tu je i Republikanska levica Katalonije, čiji se lider Oriol Žunkeras nalazi u zatvoru. Kao i ostalim članovima nekadašnje vlade u Barseloni koji nisu pobegli, i Žunkerasu se sudi za podbunjivanje i zloupotrebu javnih fondova prilikom organizovanja referenduma. I pored toga što je prošle godine postao premijer zahvaljujući glasovima katalonskih stranaka i što će i ovaj put verovatno morati da se osloni na njih, Sančez je kampanju za evroizbore zasnovao na protivljenju katalonskoj nezavisnosti. Ipak, najveći protivnici katalonskog prava na samoopredeljenje su desničarske stranke: Narodna stranka (nekadašnjeg premijera Marijana Rahoja), Sijudadanos (probiznis partija) i ekstremna desnica Voks.

Odluku da Puđdemon može na izbore, Narodna stranka je ocenila kao „prevaru” i „uvredu”, dok Sijudadanos saopštava da je „sramota” dozvoliti „beguncu” da se kandiduje.

Na aprilskim izborima, narodnjaci su osvojili najgori rezultat u istoriji, mada su druga najjača snaga u parlamentu posle Sančezovih socijalista. Deo njihovog biračkog tela preuzeli su Sijudadanos i Voks, koji su se vrtoglavo probili na političkom nebu upravo zahvaljujući čvrstom stavu prema katalonskom separatizmu. Iako je voljna da se udruži sa snagama koje su ojačale na njen račun, Narodna stranka nema dovoljno glasova da formira vladu čak ni u koaliciji sa ove dve partije.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/429054/Puddemon-bi-da-bude-evroposlanik)

Anketa: Prvi put se više Katalonaca protivi nezavisnosti


Anketa objavljena u petak pokazala je da je broj protivnika nezavisnosti Katalonije veći od onih koji je podržavaju prvi put nakon oktobra 2017.

Ispitivanje je sproveo Centar za sociološke studije u razdoblju od 30. aprila do 6.maja.

Španjja je 28. aprila održala nacionalne izbore i katalonska težnja za nezavisnošću i posledice političke krize izazvane referendumom bile su među glavnim temama kampanje, javlja Hina, a prenosi 24sata.hr.

Dvanaest katalonskih zvaničnika uhapšenih nakon referenduma 2017. još u pritvoru čeka suđenje za izdaju.

Anketa je pokazala da je 48,6 posto Katalonaca protiv, a 47,2 za nezavisnost. Margina pogreške iznosi 3,1 posto. Pitanje nezavisnosti odavno deli i Kataloniju i Španiju, ali rezultati svih dosadašnjih anketa od juna 2017. bili su u prilog nezavisnosti. Naprotiv, na izborima pre dve nedelje Katalonci su prednost dali strankama protivnicima nezavisnosti, a one koje takvu opciju zagovaraju dobile su manje od 40 posto pokrajinskih glasova.

Premijer Pedro Sančez, čelnik socijaldemokrata (PSOE) koji su dobili najviše glasova, isključio je mogućnost održavanja novog referenduma, ali je poručio da je otvoren za dijalog sa separatistima.

Da bi formirao stabilnu vladu Sančez računa na glasove socijalista, ali je moguće da će mu trebati i potpora katalonskih pristalica. BDP visoko razvijene Katalonije čini petinu ukupnog španskog BDP-a, ali zbog referenduma o nezavisnosti na hiljade fabrika izmestile su drugde svoja sedišta.

Posledice štetne političke svađe s Madridom uverile su neke katalonske političare koji su bili skloni nezavisnosti da ublaže svoju retoriku, piše Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=10&nav_category=78&nav_id=1540566)

Glasanje za EP i u Kataloniji, na listi vođe separatista


Glasačke liste za Evropski parlament u španskoj pokrajini Kataloniji uključuju i dva istaknuta separatistička lidera.

Jedan od njih se kandiduje iz zatvora, a drugi iz izgnanstva.

Bivši predsednik Katalonske regije Karles Pudždemon i njegov zamenik Oriol Junkeras, u izbornoj su trci za ulazak separatističkh partija u Evropski parlament, prenosi AP.

Junkeras je u zatvoru u Madridu pod optužbom koja uključuje pobunu u Kataloniji i pokušaj odvajanja od ostatka Španije 2017. godine. Za Pudždemonom je u Španiji raspisana poternica i prema navodima agencije, pobegao je u Belgiju.

Obojici je dozvoljeno da se kandiduju, ali bi se suočili sa pravnim preprekama ukoliko bi zaista postali članovi Evropskog parlamenta.

U Barseloni su u toku i opštinski izbori, gde kandidati separatista pokušavaju da svrgnu sadašnjeg gradonačelnika, koja kaže da ne podržava odvajanje od Španije, ali da smatra da Katalonija treba da glasa o tom pitanju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=26&nav_category=78&nav_id=1546877)

Puđdemon osvojio mesto u Evropskom parlamentu


Trojica katalonskih separatista, odnosno bivši predsednik Katalonske regije Karles Puđdemon, njegov zamenik Oriol Junkeras i bivši ministar katalonske vlade Toni Komin, od kojih je jedan u zatvoru, a druga dvojica u bekstvu osvojili su poslanička mesta u Evropskom parlamentu.

Prema privremenim rezultatima španskog ministarstva unutrašnjih poslova, posle 85 odsto prebrojanih glasova, trojica separatista dobili su mesta u parlamentu, prenosi Tanjug.

AP navodi da je Junkeras u zatvoru u Madridu pod optužbom koja uključuje pobunu u Kataloniji i pokušaj odvajanja od ostatka Španije 2017. godine.

Za Puđdemonom i Kominom, koji su prema navodima agencije pobegli u Belgiju, raspisana je poternica.

Njima je dozvoljeno da se kandiduju, ali se navodi da će se suočiti sa pravnim preprekama, kada budu hteli da zauzmu mesta u Evropskom parlamentu.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3258097/evropski-politicki-zemljotres-trijumf-desnice-posle-izbora-za-ep-nova-slika-i-u-regionu-i-u-eu)

Špansko tužilaštvo: U Kataloniji 2017. godine izvršen državni udar


Priprema, organizovanje referenduma o nezavisnosti, kao i proglašenje nezavisne Katalonije u oktobru 2017.  godine bio je državni udar u Španiji, zaključilo je špansko državno tužilaštvo na završnoj reči na suđenju katalonskim zvaničnicima.

"Ono što se dogodilo u Kataloniji između marta 2015. i oktobra 2017. godine, a posebno od septembra do oktobra 2017. bio je državni udar. Zamena jednog pravnog režima drugim na nezakonit način", rekao je državni tužilac Havijer Saragosa na sudu u Madridu.

Smatra da je izglasavanjem i uvođenjem zakona u Kataloniji "rušen" ustav Španije što se nastavilo organizovanjem referenduma koji je zabranio ustavni sud.

Tužilaštvo je time zadržalo maksimalno tešku optužbu usmerenu protiv dvanaestoro katalonskih zvaničnika kojima se sudi od februara. Za bivšeg potpredsednika vlade Oriola Hunkverasa zatražilo je zatvorsku kaznu u trajanju od 25 godina, a za ostale optužene kazne od 17 do sedam godina zatvora.

Oni su optuženi za pobunu protiv Španije, neposlušnost i korišćenje javnog novca za organizovanje nezakonitog referenduma. U Kataloniji, sa 7,5 miliona stanovnika, organizovan je 1. oktobra 2017. referendum o nezavisnosti na kojem se većina onih koji su se odazvali odlučila za samostalnu Kataloniju.
 
Zagovornici ostanka uglavnom se nisu odazvali, a na biralištima je intervenisala španska policija povredivši brojne osobe koje su telima blokirale prilaze.

S obzirom da tokom referenduma nije intervenisala lokalna katalonska policija, nadležna za Kataloniju, državno tužilaštvo je ustanovilo da je to bilo planirano i koordinisano. Optužene je nazvala "kriminalnom organizacijom".

Špansko državno tužilaštvo je utvrdilo da su se organizatori masovnih protesta i okupljanja u korist nezavisnosti od 2015. do 2017. godine, kao i tokom glasanja na referendumu, koristili nasiljem.

Kasnije u oktobru je u regionalnom parlamentu u Barseloni bilo izglasano uspostavljanje nezavisne Katalonije. Ona, međutim, na terenu nije zaživela, jer je Madrid preuzeo privremeno direktno upravljanje, a državno tužilaštvo podiglo optužnice protiv članova katalonske vlade.

Predsednik katalonske vlade Kvim Tora nazvao je sudski proces "farsom" i "osvetom" pokretu za nezavisnost. Zatražio je puštanje na slobodu optuženih.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a489152/Spansko-tuzilastvo-U-Kataloniji-2017.-godine-izvrsen-drzavni-udar.html)

Puđdemon i Komin moraju u Madrid ako hoće u Evropski parlament


Španske vlasti saopštile su da će dvojica katalonskih lidera Karles Puđdemon i njegov saradnik Toni Komin, morati da rizikuju hapšenje povratkom u Španiju.

Španski izborni odbor doneo je odluku u četvrtak da svi izabrani kandidati iz Španije moraju u ponedeljak u 12 sati da se pojave u španskom parlamentu kako bi se zakleli na lojalnost španskom Ustavu, kako nalaže izborni zakon, prenosi AP.

Ukoliko to ne učine, navodi se, njihova mesta će biti upražnjena.

Bivši katalonski lider Karles Puđdemon i njegov saradnik Toni Komin traže se u Španiji nakon što su pobegli u Belgiju nakon neuspelog pokušaja Katalonije da se otcepi od Španije.

Njih dvojica su, zajedno sa svojim prijateljem Oriolom Žunkerasom koji se nalazi u zatvoru u Madridu, izabrani na majskim izborima za poslanike u Evropskom parlamentu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=1554537)

Sud ne dozvoljava Kataloncu Žunkerasu preuzimanje dužnosti evroposlanika


Zatvoreni katalonski secesionista Oriol Žunkeras, koji je krajem maja izabran u Evropski parlament, ne može da polaže zakletvu za preuzimanje dužnosti evroposlanika, odličio je danas španski sud.

Vrhovi sud, najviša španska sudska instanca, nije odobrio Žunkerasu da privremeno izađe iz zatvora i položi zakletvu pred španskom izbornom komisijom, što je predviđeno za ponedeljak. Polaganje zakletve je neophodan uslov da se preuzme funkcija evroposlanika.

Žunkeras, bivši potpredsednik katalonske regionalne vlade bio je glavni optuženi u procesu za 12 katalonskih separatista zbog njihove uloge u pokušaju odvajanja Katalonije 2017. godine. Proces je završen u sredu.

On je u pritvoru od novembra 2017. a za optužbe koje mu se stavljaju na teret može da dobije do 25 godina zatvora.

Žunkeras je krajem aprila takođe bio izabran za poslanika donjeg doma španskog parlamenta, tada mu je Vrhovni sud dozvolio da položi zakletvu i preuzme dužnost, ali nekoliko dana kasnije španski parlament ga je suspendovao.

Kada bi mu se dozvolilo da položi zakletvu kao evropski poslanik pred španskim vlastima to bi povlačilo obavezu da se prebaci u Brisel da može da preuzme dužnost, naveo je Vrhovni sud dodajući da bi se time ugrozilo suđenje na kome sudije treba da donesu odluku za nekoliko meseci, javlja Beta.

Vrhovni sud dodaje da ovom zabranom Žunkeras ne gubi trajno svoj mandat već se njegovo preuzimanje privremeno odlaže do kraja procesa.

Vrhovni sud je naveo takođe da je Brisel mesto gde je bivši separatistički katalonski predsednik Karles Pućdemon pobegao da bi izbegao sudsko gonjenje i tamo postavio sedište katalonske vlade u izgnanstvu.

Portparol Žunkerasove stranke Republikanska levica Katalonije (ERC) rekao je da je ta objava „novi udarac demokratiji jer zanemaruje izborne rezultate i igra se sa glasovima brojnih građana”. On je rekao da će se žaliti na tu odluku.

Pućdemon je takođe krajem maja izabran za evropskog poslanika. Međutim da bi njegov mandat bio ozvaničen takođe treba da položi zakletvu, lično pred španskom izbornom komisijom. Kada bi došao u Španiju da to uradi odmah bi bio uhapšen mada Pućdemon tvrdi da mu odmah po izboru sleduje poslanički imunitet.

Reagujući na odluku Vrhovnog suda o Žunkerasu Pućdemon je napisao na Tviteru da „sudske vlasti drže kao taoca izabranog evropskog poslanika”.

„Nadam se da će evropske institucije prestati da budu saučesnici ozbiljnih narušavanja demokratije koje im pod nosom čini jedna država članica”, dodao je on.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/431851/Sud-ne-dozvoljava-Kataloncu-Zunkerasu-preuzimanje-duznosti-evroposlanika)

"Hvatali ih za kosu i izvlačili sa biračkih mesta" - Naređena istraga protiv policajaca koji su nasilno gušili referndum o nezavisnosti Katalonije
Srna 05.09.2019.

Sud u Španiji naredio je da se protiv osam policijskih službenika pokrene zvanična istraga zbog njihove navodne uloge u nasilnom gušenju protesta zabranjenog referenduma o nezavisnosti Katalonije.

Na snimcima lokalnih televizija prikazani su policajci koji su za kosu izvlačili glasače sa biračkih mesta, gurali ljude niz stepenice i udarali ih palicama tokom referenduma održanog 1. oktobra 2017. godine u Kataloniji, što je izazvalo zaprepašćenje i pritužbe brojnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

U odluci datiranoj 1. avgusta, a objavljenoj danas, sud je naredio da se protiv osam policajaca koji su direktno odgovorni za operacije izvršene na biračkim mestima pokrene istraga. Upućen je sudski poziv na adrese osam policajaca koji treba da se pojave pred sudom u Barseloni 9. oktobra i 11. oktobra. Nacionalna i regionalna policija dobila je naređenje da zaustave održavanje referenduma čije su održavanje zabranili sud i centralna Vlada Španije.

Lideri nacionalne policije stali su u odbranu postupaka službenika kada su početkom godine pred sudom u Madridu bili u svojstvu svedoka u procesu protiv katalonskih lidera.

Izvor: www.blic.rs

Tužilaštvo traži optužbe za terorizam protiv Katalonaca


Špansko tužilaštvo zatražilo je da protiv devet katalonskih separatista, uhapšenih danas, budu podignute optužnice za pobunu i terorizam.

Sumnja se da su pripremali nasilna dela, verovatno sa eksplozivom, prenosi AP

Devet aktivista za otcepljenje Katalonije uhapšeno je jutros u toj španskoj pokrajini u policijskoj raciji zbog planiranja nasilnih akcija, a hapšenje je naredio Vrhovni sud Španije.

Tokom racije su zaplenjene velike količine materijala koji, kako se sumnja, može da bude korišćen za pravljenje eksploziva.

Zaplenjena su i dokumenta i kompjuteri.

Pokret koji poziva na nezavisnost Katalonije godinama je jedan od najvećih izazova za Španiju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=23&nav_category=78&nav_id=1594896)

Šetnja zbog hapšenja katalonskih separatista: "Represija nas neće zaustaviti"


Nekoliko hiljada građana Španije učestvovalo je u protestnoj šetnji blizu Barselone zbog određivanja pritvora katalonskim separatistima.

U Sabadelju, rodnom gradu nekih od sedam uhapšenih separatista, osumnjičenih da su nameravali da počine terorističke napade, demonstranti su šetali iza velikog transparenta na kojem je pisalo "Represija nas neće zaustaviti. Sloboda".

Policija je saopštila da je na demonstracijama bilo 12.000 ljudi.

Pristalice nezavisnosti španskog regiona Katalonije tvrde da hapšenje aktivista predstavlja pokušaj da se kriminalizuje pokret koji je miroljubiv.

Sedmorka je uhapšena u ponedeljak pod optužbom za pripadnost terorističkoj organizaciji, proizvodnju eksploziva i kovanje zavere.

Sudija im je u četvrtak odredio pritvor i naveo da se veruje da su oni povezani s grupama koje su organizovale proteste i blokirale puteve i pruge.

Španski list ABC javio je danas, pozivajući se na istražitelje, da je jedan od uhapšenih imao kontakt s predsednikom Katalonije Kimom Torom o navodnim planovima za zauzimanje zgrade regionalnog parlamenta u Barseloni.

Torin kabinet je potom naveo da ti navodi nemaju nikakav kredibilitet.

U oktobru se očekuje objavljivanje presude Vrhovnog suda u procesu protiv 12 katalonskih političara i aktivista kojima se sudi zbog aktivnosti na sticanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine. Osuđujuća presuda sa visokim kaznama verovatno bi podstakla nove proteste u Kataloniji.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1597313)

"Voleo bih da ih oslobode"


Bivši premijer Katalonije Karles Pućdemon kaže da očekuje da će Vrhovni sud u Madridu sledeće nedelje izreći zatvorske kazne do 15 godina za 12 zvaničnika.

Međi zvaničnicima su neki koji su bili članovi vlade kojom je predsedavao.

"Voleo bih da ih oslobode, ne samo da opet budu s nama nego i zbog Španije. Bila bi to dobra vest za Španiju, za njenu reputaciju pravne države, za demokratiju, za Španiju kao državu koja ne sudi tamo gde nema zločina i čijem se pravosuđu može verovati", rekao je za Hinu Pućdemon koji se nalazi u egzilu u Belgiji.

Komentarišući optužbe da je pobegao nakon proglašenja samostalnosti Katalonije dok se ostali nalaze u teškoj situaciji, on naglašava da to nije slučaj.

"Kada sam izašao iz Katalonije, nije postojao nikakav nalog za hapšenje niti me je tražio ikakav sud. Ja sam građanin EU, slobodan, s mogućnošću kretanja", rekao je.

Istakao je da se dobrovoljno javio belgijskom pravosuđu kada je Španija za njim raspisala evropski nalog za hapšenje, a da sada za njim nije raspisana poternica.

Državno tužilaštvo optužiloje Puđdemonove saradnike za pobunu, neposlušnost i korišćenje javnog novca za organizovanje referenduma koji je zabranio Ustavni sud.

Pućdemon je 2017. godine bio glavni organizator zabranjenog referenduma o otcepljenju Katalonije od Španije i jednostranom proglašenju republike Katalonije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=13&nav_category=78&nav_id=1603224)

А он је још увек у Белгији? За сваки случај...

A da pozovu Internacionalne brigade?

Hm..
Španjolska, država, institucije, zajahali su tigra s ovim suđenjem.
Što god da naprave ovo je gubitna-gubitna situacija.

Ako osude, a ne mogu osuditi na nekakve simbolične kazne jer to bi tek izazvalo nezadovoljstvo svih, izazvat će nezadovoljstvo i zakuhavanje u Katalunji ali i stvoriti neprijatelje vani.

Ako oslobode ispadaju pi..de i nesposobni jer su se poveli i nepravednom represijom pokušali spriječiti, a zapravo nisu imali pravo.

Osuđeni katalonski separatisti


Španski vrhovni sud je osudio devet katalonskih separatista na kaznu zatvora od 9 do 13 godina zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti 2017.

Tri ostala optužena su proglašena krivim samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne, prenosi Rojters.

Kako se navodi, već je najavljeno da će optužbe za pobunu, za koje se izriče 25 godina zatvora, biti preinačene u blaže optužbe za bunt. Za vreme suđenja katalonski lideri izjasnili su se da nisu krivi i da im se sudi iz političkih razloga.

Separatističke stranke pozvale su stanovnike Katalonije na građansku neposlušnost ukoliko njihovi lideri ne budu oslobođeni.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=14&nav_category=78&nav_id=1603419)

"Uvreda demokratije"


Španski Vrhovni sud je osudio devet bivših katalonskih političara i aktivista na zatvorske kazne od devet do 13 godina.

Oni su osuđeni uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine.

Troje preostalih optuženih proglašeni su krivim samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne, prenosi Rojters.

Bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Honkures osuđen je na 13 godina zatvora zbog pobune i zloupotrebe javnih fondova, navodi AP.

Kako se navodi, već je najavljeno da će optužbe za pobunu, za koje se izriče 25 godina zatvora, biti preinačene u blaže optužbe za bunt.

Za vreme suđenja katalonski lideri izjasnili su se da nisu krivi i da im se sudi iz političkih razloga.

Separatističke stranke pozvale su stanovnike Katalonije na građansku neposlušnost ukoliko njihovi lideri ne budu oslobođeni.

Bivši vođa regionalne katalonske vlade Karles Puđemon nazvao je "svirepom" presudu Vrhovnog suda Španije kojom se katalonski lideri osuđuju na zatvorske kazne.

"Vreme je za reakciju... za budućnost naših sinova i kćeri. Za demokratiju. Za Evropu. Za Kataloniju", napisao je Puđemon na Tviteru.

Puđemon je vodio taj španski region u vreme kada je pokušano proglašenje nezavisnosti 2017. godine, za koje je i suđeno katalonskim liderima, prenosi Rojters.

Podseća se da njemu nije suđeno, jer je pobegao u Belgiju gde živi u egzilu.

Katalonski lider Kim Tora izjavio je da je presuda katalonskim liderima "uvreda demokratije".

On je presudu odbacio kao "nepoštenu i nedemokratsku", prenosi "Pais".

"Katalonija je u ozbiljnom trenutku. Osuđeno je 12 časnih ljudi i demokrata. Uvek su delovali u demokratskom smislu. Osuditi ih je uvreda za demokratsko i katalonsko društvo", rekao je on.

Istovremeno, Tora je zatražio i hitan sastanak sa premijerom Španije Pedrom Sančesom.

Zatvorske kazne izrečene katalonskim čelnicima ne rešavaju problem nego ga samo pogoršavaju, ocenio je katalonski šef diplomatije Alfred Boš i pozvao na međunarodni dijalog i demokratsko rešenje problema između Katalonije i Španije.

"Zatvorske kazne nametnute katalonskim vođama predstavljaju istorijsku grešku koja, umesto da rešava problem, samo ga pogoršava", rekao je ministar spoljnih poslova, odnosa sa institucijama i transparentnosti, prenelo je Ministarstvo u saopštenju.

U saopštenju se navodi da međunarodna zajednica mora da zauzme aktivnu ulogu u rešenju problema između Katalonije i Španije te da niko ne sme da ćuti pred ovim kršenjem temeljnih ljudskih prava.

"Vlada Katalonije oduvek zauzima stav da se ovaj sukob ne može rešiti daljnjim sukobom i poziva na međunarodni dijalog i demokratsko rešenje", prenela je Hina.

Španski Vrhovni sud danas je objavio zatvorske presude u trajanju od 9 do 13 godina za devetoro katalonskih političkih zaničnika i građanskih aktivista zbog uloge u neuspešnom pokušaju uspostavljanja nezavisnosti Katalonije 2017.

U saopštenju Ministarstva ističe se da je tu reč o političkim merama, o suđenju pojedincima isključivo i samo radi njihovih političkih ideja.

Španski premijer Pedro Sančes nije ni na koji način pokušao da reši situaciju putem dijaloga, navodi se u saopštenju i dodaje kako to pokazuju izrečene kazne.

"Umesto predloga rešenja, presuda protiv ovih političkih zatvorenika izmešta sukob na evropski nivo i na područje delovanja međunarodnih sudova", saopšteno je.

Širom Katalonije počela su masovna okupljanja demonstranata posle presude Vrhovnog suda kojom je devetoro katalonskih lidera osuđeno na zatvorske kazne između 9 i 13 godina zbog organizovanja zabranjenog referenduma o nezavisnosti 2017. godine.

Stanovnici autonomne pokrajine na severoistoku Španije počeli su da se spontano okupljaju na trgovima, u pojedinim delovima Barselone je prekinut saobraćaj, a studenti su napustili predavanja.

"Sloboda, sloboda", uzvikuju demonstranti i u ostalim gradovia noseći katalonske zastave i transparente na kojima piše "Sloboda političkim zatvorenicima", prenosi Hina.

Pobornici nezavisnosti su ranije najavili masovne proteste i opsti štrajk.

Iako su dosadašnje demonstracije bile nenasilne, u tu pokrajinu sa 7,5 miliona stanovnika, prošle nedelje su poslate dodatne policijske snage.

Postavljene su metalne barijere ispred parlamenta u Barseloni kako bi se sprečilo njegovo zauzimanje, a isto je urađeno i ispred ostalih institucija.

Španski premijer Pedro Sančes najavio je obraćanje tokom dana, kao i predsednik katalonske vlade Kim Tora.

Katalonija od 1978. godine ima svoju vladu, parlament, policiju, škole, bolnice, a katalonski jezik je službeni u tamošnjim institucijama, dok centralna vlada u Madridu upravlja spoljnom, obrambenom i fiskalnom politikom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=14&nav_category=78&nav_id=1603496)

Španski sud izdao nalog za hapšenja Pućdemona


Vrhovni sud Španije izdao je evropski nalog za hapšenje bivšeg katalonskog lidera Karlesa Pućdemona

Nalog je izdat nakon što je sud ranije danas osudio katalonske separatiste na zatvorske kazne od 9 do 13 godina, prenosi Rojters.

Pućdemon se od 2017. godine nalazi u egzilu u Belgiji.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=14&nav_category=78&nav_id=1603562)

Pućdemon o presudi: Nepošteno i svirepo - vreme je za akciju


Bivši katalonski lider Karles Pućdemon izjavio je da je presuda koju je španski Vrhovni sud izrekao katalonskim separatistima "nepoštena i nehumana".

On je to napisao u saopštenju koje su potpisala još tri člana katalonske vlade koja se takođe nalaze u egzilu u Briselu, prenosi AP.

On je naveo da su parlamentarni izbori koji će se održati u Španiji 10. novembra prilika da se pokažu "dostojanstvo i čvrstina" katalonskog separatizma.

Ranije danas Pućdemon je na Tviteru napisao da je presuda "svirepa" i da je vreme za akciju.

Vrhovni sud Španije danas je osudio devet katalonskih separatista na kaznu zatvora od 9 do 13 godina zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti 2017, dok je troje preostalih optuženih proglašeno krivim samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne.

Bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Honkures osuđen je na 13 godina zatvora zbog pobune i zloupotrebe javnih fondova.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=14&nav_category=78&nav_id=1603623)

Пућдемон (ако сам добро написао његово презиме) би сад требало да се сам врати у Шпанију и пријави суду и тако покаже да је прави лидер који се солидарише са осуђенима које је предводио..

Sukob policije i demonstranata na aerodromu u Barseloni


Policija se sukobila sa demonstrantima koji su na aerodromu u Barseloni protestovali zbog izricanja presuda protiv 12 lidera katalonskog pokreta za nezavisnost.

Policija je upotrijebila palice protiv okupljenih nedaleko od ulaza u metro unutar glavnog terminala aerodroma u Barseloni.

Demonstranti se u velikom broju okupljaju na aerodromu i saobraćajnice koje vode ka tom dijelu Barselone su zagušene. Policija je naredila obustavu podzemnog željezničkog saobraćaja ka aerodromu.

Administracija aerodroma saopštila je da je najmanje 20 letova otkazano zbog protesta.

Vrhovni sud je nešto ranije izrekao zatvorske kazne za devet bivših lidera zbog pobune i zloupotrebe javnih sredstava, dok su preostala trojica samo novčano kažnjena.

Bivši zamjenik predsjednika regionalnog parlamenta Oriol Hunkeras izjavio je da je nezavisnost Katalonije "bliža nego ikad".

Nakon što je osuđen na 13 godina zatvora zbog uloge u neodobrenom referendumu o nezavisnosti 2017. godine, Hunkeras je naglasio da Katalonci nemaju alternativu.

Bivši lider katalonskog parlamenta Karles Puđdemon osudio je presudu, rekavši da je "užasno" što su bivši lideri osuđeni na "ukupno stotinu godina zatvora".

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=354367)


https://youtu.be/oYOna69v-yM

Otkazano 67 letova, 13 povređenih


Na aerodromu Prat u Barseloni otkazano je 67 predviđenih letova, a taj broj bi mogao da poraste obzirom na to da demonstranti i dalje blokiraju aerodrom.

Demonstranti su nezadovoljni osuđujućom presudom organizatorima referenduma za nezavisnost Katalonije, saopštioje operater španskih aerodroma AENA.

Na aerodromu je intervenisala policja, koja je pendreciima rasterivala demonstrante, pokušavajući da ih spreči da uđu u unutrašnjost aerodroma, a bačena je i dimna bomba, prenosi Hina.

Tokom masovnih protesta koji su danas održani širom Katalonije, trinaest osoba zatražilo je lekarsku pomoć, od kojih deset na aerodromu Prat, saopštila je lokalna hitna pomoć.

Niko nije teže povređen, ali su dve osobe prevezene sa aerodroma u bolnički centar.

Dve osobe su privedene, izvestila je španska javna televizija TVE.

Protesti su izbili pošto je Vrhovni sud u Madridu osudio devetoro katalonskih zvaničnika na zatvorske kazne između devet i 13 godina zbog pobune i korišćenja javnog novca za organizaciju referenduma o nezavisnosti 2017. koji je zabranio Ustavni sud i posledičnog jednostranog proglašenja samostalne republike Katalonije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=14&nav_category=78&nav_id=1603795)

Osuđeni Katalonci: Žalićemo se Evropskom sudu za ljudska prava


Aktivisti osuđeni na višegodišnje kazne zbog uloge koju su imali u pokušaju odvajanja Katalonije od Španije 2017. godine žaliće Evropskom sudu za ljudska prava.

Osuđeni katalonski aktivista Đordi Kušar je u svom mejlu novinskoj agenciji AP naveo da "imamo moralnu dužnost da demantujemo ovaj (španski) autoritarni stav i apelujemo na evropske građane da brane ljudska prava".

On je predsednik aktivističke grupe "Omnium Cultural" koja je učestvovala u širenju pokreta za nezavisnost Katalonije.

Kušar, koji je osuđen na devet godina zatvora, naveo je da osuđeni moraju prvo da se žale Španskom ustavnom sudu pre Evropskog suda za ljudska prava.

Dodao je da će tražiti amnestiju "kao rešenje ovog političkog sukoba".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=15&nav_category=78&nav_id=1604139)

Protest Katalonaca u Briselu, pridružio se i Pućdemon


Bivši katalonski lider Karles Pućdemon pridružio se u utorak u Briselu pristalicama katalonske nezavisnosti.

Španija je za Pućdemonom izdala evropski nalog za hapšenje,

Pristalice katalonske nezavisnosti su protestovale ispred Evropske komisije zbog presude dvanaestorici katalonskih separatista.

"Treba nam podrška evropskih demokrata zato što se ova kriza tiče evropske demokratije i kvaliteta evropske demokratije. To nije katalonsko, regionalno ili špansko pitanje", rekao je Pućdemon, prenosi AP.

Vrhovni sud Španije juče je osudio devet katalonskih separatista na kaznu zatvora od 9 do 13 godina zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti 2017, dok je troje preostalih optuženih proglašeno krivim samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne.

Bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Honkures osuđen je na 13 godina zatvora zbog pobune i zloupotrebe javnih fondova.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=15&nav_category=78&nav_id=1604183)

Barselona: Novi otkazani letovi,170 povređenih u protestima


Stotine putnika zadržane su na aerodromu El Prat u Barseloni, nakon što je otkazano još 45 letova zbog protesta katalonskih separatista.

Drugi najveći aerodrom u zemlji je glavno poprište protesta, gde se okupljaju hiljade ljudi protestujući zbog presude katalonskim zvaničnicima koji su organizovali nedozvoljeni referendum o otcepljenju te španske pokrajine 2017. godine, prenosi Rojters.

Najmanje 170 osoba, među kojima 40 policajaca, povređeno je u sukobima učesnika protesta i pripadnika policijske jedinice za razbijanje demonstracija kod međunarodnog aerodroma u Barseloni i drugim mestima u Kataloniji, na severoistoku Španije.

Kako su danas saopštile katalonske vlasti, tri osobe su uhapšene.

Sukobi su izbili kasno sinoć, a protesti su pokrenuti pošto je Vrhovni sud u Madridu osudio devet bivših katalonskih političara i aktivista na zatvorske kazne od devet do 13 godina, zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine.

Troje preostalih optuženih proglašeni su krivima samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne.

Bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras osuđen je na 13 godina zatvora zbog pobune i zloupotrebe javnih fondova.

Demonstranti su izašli na ulice posle poziva koji je preko društvenih mreža uputila grupa "Demokratski cunami", prenosi AP, dodajući da je ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska rekao da je ta grupa pod istragom.

Operater španskog aerodroma AEANA saopštio je da je više od 1.000 letova neće biti danas poremećeno zbog protesta, nakon što je juče otkazano 110 letova.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=15&nav_category=78&nav_id=1604226)

Primljen novi nalog za hapšenje Puđdemona


Belgija je primila od Vrhovnog suda Španije treći evropski nalog za hapšenje bivšeg predsjednika regionalnog parlamenta Katalonije Karlesa Puđdemona, saopštila je portparol beligijskog tužilaštva.

-Ona je rekla da je zahtjev predat na španskom jeziku, ali da belgijski zakon nalaže da se zahtjev pošalje na jednom od tri zvanična jezika u Belgiji ili na engleskom, te da će Španija poslati novi sljedeće sedmice.

- Imajući u vidu kompleksnost dokumenta i dva ranije poslata naloga protiv gospodina Puđdemona, slučaj će zahtijevati detaljnu pravosudnu analizu - dodala je portparol tužilaštva.

Puđdemon je bio jedan od centralnih figura pokreta za osamostaljenje Katalonije od Španije. On je nakon nepriznatog referenduma 2017. godine pobjegao u Belgiju.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=354554)

Posle nasilja u Kataloniji uhapšena 51 osoba


Za vreme demonstracija u Kataloniji posle zatvorskih presuda za separatističke katalonske vođe uhapšena je 51 osoba, saopštila je španska vlada.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova 29 osoba je uhapšeno u provinciji Barselone, 14 u Taragoni i osam u Leridi. U nasilju su povređena 72 regionalna i nacionalna policajaca, od kojih neki imaju prelome, navelo je ministarstvo.

U centru Barselone sinoć su se odvijale scene urbane gerile, uz zapaljene kontejnere i juriše policije. Okršaji su takodje bili u Đironi, Taragoni i Leridi gde su kao u Barseloni separatistička udruženja pozvala na demonstracije ispred zgrada vlade.

U Barseloni je 40.000 ljudi sinoć učestvovalo u demonstracijama, a nekoliko stotina aktivista često sa maskiranim licima sukobilo se sa policijom.

Demonstracije protiv osude separatističkih vođa na zatvorske kazne od devet do 13 godina zbog njihove uloge u pokušaju secesije 2017. godine, biće nastavljene danas.

Prema navodu vlade linija brzog voza između Barselone i Francuske prekinuta je zbog sabotaže.

Marševi će krenuti danas iz pet katalonskih gradova sa ciljem da stignu u petak u Barselonu, za kada je najavljen dan generalnog štrajka i masovnih demonstracija.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a535072/Posle-nasilja-u-Kataloniji-uhapsena-51-osoba.html)

Katalonski separatisti marširaju ka Barseloni


Hiljade ljudi krenule iz pet katalonskih gradova sa ciljem da dođu do Barselone do petka, za kada je najavljen dan generalnog štrajka i masovnih demonstracija.

Iz pet gradova ka Barseloni krenule su porodice sa decom, stari i mladi, a oni nose transparente sa natpisom "Sloboda za političke zatvorenike" koji se odnose na okidač protesta, osudu devet katalonskih zvaničnika na kazne zatvora od devet do 13 godina zbog uloge koju su imali u pokušaju odvajanja Katalonije 2017. godine.

Šef katalonske vlade Kim Tora pridružio se jednom od marševa rekavši da želi da bude uz narod.

"Ovi mirni marševi koji se dešavaju širom zemlje (Katalonije) najbolji su odgovor katalonskog naroda na presudu suda", rekao je Tora.

Tora, jedan od vođa separatističkog pokreta u Kataloniji, nije kritikovao nasilje na ulicama, kako su to učinili ostali političari, čak i neki koji su za nezavisnost.

Mirni protesti postali su nasilni u Barseloni i drugim gradovima posle presude u ponedeljak. Policija iz Batselone saopštila je da je sinoć bilo 40.000 demonstranata. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 29 osoba je uhapšeno u provinciji Barselone, 14 u Taragoni i osam u Leridi. U sinoćnjem nasilju povređena su 72 regionalna i nacionalna policajca, od kojih neki imaju prelome, navelo je ministarstvo.

Okršaji su takođe bili u Đironi, Taragoni i Leridi, gde su kao i u Barseloni separatistička udruženja pozvala na demonstracije ispred zgrada vlade.

Zbog čišćenja ostataka spaljenog smeća u centru Barselone usporen je saobraćaj.

Istraživanja pokazuju da je 7,5 miliona stanovnika Katalonije otprilike podjednako podeljeno na one koji su za nezavisnost provincije i one koji su za njen ostanak u Španiji.

Vrhovni sud je u ponedeljak osudio devet od 12 katalonskih političara pristalica secesije na kazne od devet do 13 godina zatvora zbog uloge koju su imali u pokušaju odvajanja Katalonije od Španije 2017. godine, predvođeni bivšim katalonskim predsednikom Karlesom Pućdemonom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_category=78&nav_id=1604540)

Novi sukobi policije i demonstranata


Demonstranti i policija sukobili su se večeras u Barseloni, trećeg dana protesta zbog presuda liderima katalonskih separatista, javlja Rojters.

Policija za suzbijanje nereda ispalila je penasti gas, dok su demonstranti palili kontejnere i automobile u blizini odeljenja za unutrašnje poslove regionalne vlade u glavnom gradu Katalonije.

Zbog vatre su blokirane najmanje četiri ulice.

Demonstranti su prethodno večeras bacali rolne toalet papira zato što, kako su rekli organizatori, "ima mnogo toga što treba očistiti".

Demonstranti iz više gradova Katalonije danas su krenuli u protestni marš sa namerom da do petka stignu u Barselonu.

Protesti su počeli u ponedeljak, pošto je Vrhovni sud u Madridu osudio devet bivših katalonskih političara i aktivista na zatvorske kazne od devet do 13 godina, zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine.

Troje preostalih optuženih proglašeni su krivima samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne.

Bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras osuđen je na 13 godina zatvora zbog pobune i zloupotrebe javnih fondova radi organizovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_category=78&nav_id=1604706)

"Katalonija treba da održi novi referendum o nezavisnosti"


Lider španskog regiona Katalonije Kuim Tora pozvao je tokom zasedanja u regionalnom parlamentu na novi referendum kojim bi se utvrdio status Katalonije.

Severoistočni region Španije bio je zaokupljen demonstracijama u poslednja tri dana usled odluke Vrhovnog suda da zatvori devet katalonskih lidera zbog njihovog pokušaja da sprovedu otcepljenje regiona od Španije 2017. godine.

Katalonski regionalni predsednik Kuim Tora održao je govor pred predsednikom regionalnog parlamenta, Rogerom Torentom, tokom plenarnog zasedanja u regionalnom parlamentu u Barseloni.

Tora se pojavio pred regionalnim poslanicima kako bi ih informisao o dogovorenom odgovoru na presudu španskog Vrhovnog suda protiv lidera nezavisnosti, kao i o neredima i protestima koji su se održali u regionu poslednjih dana.

Tora je odbacio tvrdnje da katalonski pokret za nezavisnost pribegava nasilnim sredstvima, primetivši da postoji "lažni narativ" koji ga konstantno okružuje.


Nasilje na ulicama nastavljeno

Najmanje 80 osoba, među kojima 46 policajaca, povređeno je u noćašnjim, najnasilnijim u poslednja tri dana sukobima demonstranata i policije tokom protesta zbog izricanja zatvorskih kazni katalonskim separatističkim liderima.

Kako je saopšteno, 33 osobe su uhapšene, a četvoro demonstranata je pritvoreno zbog narušavanja javnog reda.

Španski lider Pedro Sančez predsedava sastankom sa ekspertima ministarstva unutrašnjih poslova i drugih ministarstva na kojem se analizira bezbednosna situacija u sveroistočnom regionu.

Kako prenosi AP, današnji dan je počeo novim blokadama puteva u Kataloniji, uključujući i glavnog auto-puta koji vodi ka Francuskoj. Demonstranti i policija sukobili su se sinoć u Barseloni, trećeg dana protesta zbog presuda liderima katalonskih separatista.

Policija za suzbijanje nereda ispalila je penasti gas, dok su demonstranti palili kontejnere i automobile u blizini odeljenja za unutrašnje poslove regionalne vlade u glavnom gradu Katalonije, preneo je Rojters.

Zbog vatre su blokirane najmanje četiri ulice. Demonstranti su prethodno bacali rolne toalet papira zato što, kako su rekli organizatori, "ima mnogo toga što treba očistiti". Demonstranti iz više gradova Katalonije juče su krenuli u protestni marš sa namerom da do petka stignu u Barselonu.

Protesti su počeli u ponedeljak, pošto je Vrhovni sud u Madridu osudio devet bivših katalonskih političara i aktivista na zatvorske kazne od devet do 13 godina, zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine.

Troje preostalih optuženih proglašeni su krivima samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne. Bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras osudjen je na 13 godina zatvora zbog pobune i zloupotrebe javnih fondova radi organizovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=17&nav_category=78&nav_id=1604803)

U neredima u Kataloniji uhapšeno 97 osoba;
"Ponovo ćemo glasati za nezavisnost"


Policija u Kataloniji uhapsila je od ponedeljka 97 učesnika protesta, izjavio je danas španski v.d. ministra unutrašnjih poslova Fernando Grande Marlaska.

On je naveo da neće biti nekažnjenih.

Govoreći na konferenciji održanoj nakon sednice Vlade Grande-Marlaska je rekao da katalonska vlada mora mnogo jasnije da osudi nasilje nakon što su demonstranti palili kola i bacali bombe sa benzinom na policiju u Barseloni u sredu uveče, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, vlada će preduzeti sve neophodne mere kako bi osigurala bezbednost u Kataloniji.

On je ranije kazao i da će Madrid poslati dodatne policijske snage u Kataloniju kako bi se osigurala bezbednost.


Tora: Ponovo ćemo glasati za nezavisnost, za dve godine

Katalonija bi trebalo da održi novo glasanje o nezavisnosti od Španije u roku od dve godine, rekao je u četvrtak šef regionalne katalonske vlade Kvim Tora.

Gotovo 100 ljudi je povređeno juče širom severoistočnog španskog regiona, trećeg dana protesta nakon što je španski Vrhovni sud osudio devet katalonskih lidera na dugotrajne zatvorske kazne zbog njihovih neuspešnih napora da obezbede nezavisnost Katalonije 2017. godine, preneo je Rojters.

Obraćajući se katalonskom parlamentu, Tora je rekao da "nema šanse" da ga bilo kakav sud spreči da preduzme korake ka nezavisnosti.

"Ako sve stranke i grupe to dozvole, mi moramo biti u mogućnosti da ovaj zakonodavni mandat završi validacijom nezavisnosti ", rekao je Tora i dodao da presude izrečene u ponedeljak neće odvratiti separatiste od održavanja novog referenduma.

"Ponovo ćemo se vratiti glasanju za samoopredeljenje", rekao je Tora. On je pozvao na izradu Ustava Katalonije na proleće 2020. godine, što bi moglo da otvori put za glasanje pre isteka mandata regionalnog parlamenta decembra 2021. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=17&nav_category=78&nav_id=1604905)

https://youtu.be/u16MSk7BuIo



https://youtu.be/GErLdNFb9r4

Hijade ljudi na nasilnim protestima u Barseloni


Hijade ljudi okupile su se večeras u Barseloni, četvtog dana protesta u kojim je zabeleženo najgore ulično nasilje poslednjih decenija u tom gradu.

Scenario iz prethodnih večeri se ponovio, pošto su mirni protesti izmakli kontroli kada su radikalni separatisti zapalili barikade i stolice kafića u mondenskoj ulici Rambla de Katalunja u srcu turističke četvrti.

Policija je pokušala da odvoji demonstrante od nekoliko stotina krajnje desnih pristalica Španskog jedinstva, ali se na video snimku koji je postavio jedan stanovnik Barselone vidi kako je grupa prošpanskih radikala okružila mladog separatistu i šutirala ga i tukla palicama.

Prethodno su mladi ljudi ogrnuti katalonskim zastavama mirno bacali lopte i preskakali konopac.

Ranije danas, hiljade studenata bile su na ulicama, a neki su jajima gađali štitove policije za suzbijanje nereda.

Demonstranti iz više gradova Katalonije krenuli su u sredu u protestni marš sa namerom da do petka stignu u Barselonu, a sindikati pozivaju da tog dana bude održan generalni štrajk.

Protesti su počeli u ponedeljak, pošto je Vrhovni sud u Madridu osudio devet bivših katalonskih političara i aktivista na zatvorske kazne od devet do 13 godina, zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine.

Street fires erupt in Barcelona as far-right protesters opposing Catalan independence from Spain make the Nazi salute #AlertaUltra pic.twitter.com/JDTEQ5Xq88

Troje preostalih optuženih proglašeni su krivima samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne.

Bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras osuđen je na 13 godina zatvora zbog pobune i zloupotrebe javnih fondova radi organizovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_category=78&nav_id=1605159)

Stotine hiljada ljudi krenulo na proteste u Barseloni


Više stotina hiljada pristalica nezavisnosti iz raznih delova Katalonije okupiće se u Barseloni nakon što su sindikati pozvali na generalni štajk.

Krećući se ka Barseloni, mnogi ljudi mahali su zastavama Katalonije, prenosi Rojters pozivajući se na očevice.

Glavni putevi širom Katalonije bili su blokirani, a nekoliko glavnih ulica u Barseloni zatvoreno za saobraćaj, dodaje britanska agencija i ističe da regionalni vozovi i gradski metro saobraćajaju po skraćenom redu vožnje.

S druge strane, prema navodima španskog Ministarstva za javne radove, aerodrom u Barseloni El Prat, koji je otkazao oko 150 letova ove nedelje nakon što je hiljade učesnika protesta postavilo barikade, uglavnom je normalno funkcionisao.

Međutim, španska niskotarifna avio kompanija "Vueling erlajns", koja je u vlasništvu Međunarodne avio grupe, navela je na Tviteru da je otkazala 36 letova.

Napetosti između Madrida i Barselone u porastu su otkako je španski Vrhovni sud osudio devetoro političara i aktivista na 13 godina zatvora zbog njihove uloge u neuspešnom referendumu za nezavisnost Katalonije 2017. godine, što je pokrenulo proteste širom regiona, tokom kojih su zabeleženi sukobi demonstranata sa policijom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_category=78&nav_id=1605251)

Pućdemon se predao belgijskom sudu, protivi se vračanju u Španiju


Odbegli bivši katalonski vođa Karles Pućdemon predao se belgijskim pravosudnim organima pošto je Španija izdala novi nalog za njegovo hapšenje.

Kako je saopšteno iz Pućdemonove kancelarije, on se u pratnji svojih advokata dobrovoljno pojavio pred belgijskim vlastima u vezi naloga za hapšenje. U nalogu se dodaje da Pućdemon odbacuje taj nalog i protivi se bilo kakvom pokušaju da bude vraćen u Španiju.

Pućdemon i nekoliko njegovih saradnika pobegli su u Belgiju oktobra 2017. kada su pozvani u sud zbog pokušaja secesije koji je on predvodio i održavanja referenduma o nezavisnosti koji je španska vlada proglasila nelegalnim.

Vrhovni sud Španije osudio je u ponedeljak devet bivših katalonskih zvaničnika na kazne zatvora od devet do 13 godina, zbog uloge koju su imali u pokušaju odvajanja Katalonije od Španije 2017. Posle toga je izdat i nalog za hapšenje Pućdemona.

Zbog visokih zatvorskih kazni katalonskim vođama održavaju se veliki protesti širom Katalonije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_category=78&nav_id=1605259)

U Barseloni sukob levičarskih i desničarskih grupa


U Barseloni je u četvrtak uveče, tokom četvrtog dana protesta protiv osuđujućih presuda katalonskim liderima, došlo do obračuna levičarske grupe demonstranata sklone nezavisnosti i desničarske koja joj se protivi. Dve grupe održale su paralelene proteste, a deo desničara nosio je zastave iz Frankovog perioda i pevao tadašnje pesme.

Uprkos sukobu dve grupe demonstranata, zapaljenim kontejnerima i policijskoj intervenciji, prošle večeri nisu zabeleženi veći neredi kao prethodna tri dana.

U centru Barselone održala su se dva protesta suprotstavljenih grupa. Odbori za obranu Republike (CDR), organizacija katalonskih zagovornika nezavisnosti koja je nasilno protestovala poslednja dva dana, sazvala je novi masovni protest kojem se odazvalo oko 13.000 osoba, podaci su policiji.

Znatno manji skup održali su pobornici jedinstvene Španije, koji su prvi put izašli na ulicu posle presuda katalonskim zagovornicima nezavisnosti donetim u ponedeljak. Tokom oba okupljanja probudili su se duhovi Španskog građanskog rata od 1936. do 1939. godine, najveće tragedije u novijoj španskoj istoriji.

Za razliku od srede kada je CDR preko društvenih mreža pozvao demonstrante da dođu s rolnama belog toalet papira, kako bi bacajući ih u vazduh poručili da je "još mnogo toga ostalo za počistiti u Kataloniji", misleći između ostalog na odlazak španske policije, ovaj put su pozvali protestante da dođu s loptama.

"Republikanska olimpijada“, kako su ju nazvali, trebalo je da simboliše Olimpijske igre 1936. godine koje je organizovala Nemačka pod vođstvom Adolfa Hitlera, a na koje se tadašanja republika Španija, pod socijalističkom vladom, nije odazvala bojkotujući ih. U Barseloni je bila organizovala protestne paralelne Igre, a upravo tada je počeo građanski rat.

Na skupu održanom u četvrtak uveče bile su istaknute i republikanske zastave s crvenom petokrakom. Na drugom skupu je manja grupa demonstranata nosila španske zastave sa simbolom režima diktatora Fransiska Franka, koji je upravljao Španijom od pobede u ratu 1936. do smrti 1975. godine. Demonstranti sa zastavama su pevali koračnicu iz Frankovog vremena.

Interventna policija je nastojala da kordonom i gradskim patrolama sprečiti eventualni sukob dve grupe. Pošto su se oba skupa završila radikalni pojedinci s obe strane, maskiranih lica i naoružani kamenjem i palicama rastrčali su se po gradu tražeći jedni druge. Zapaljeno je više kontejnera, a policija je rasterivala nasilne demonstrante. Pomoć lekara zatražilo 11 osoba, saopštila je hitna pomoć u ponoć.

Istovremeno je u gradu Đironi, gde je CDR takođe održao protest, došlo do sukoba demonstranata s policijom kada su nameravali da se približe zgradi predstavništva španske vlade. Oko 80 demonstranata je postavilo barikade i kamenjem gađalo policiju koja je odgovorila pendrecima i oruđem za rasterivanje mase. Tu su povređene dve osobe.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a535714/U-Barseloni-sukob-levicarskih-i-desnicarskih-grupa-probudjen-duh-gradjanskog-rata.html)

Blokirana Barselona: Otkazani letovi, zatvorena granica, putevi... Dolaze na hiljade


Barselona i cela severoistočna Katalonija blokirani zbog brojnih štrajkova i demonstracija organizovanih u znak protesta zbog presude katalonskim separatistima.

Opšti štrajk organizovan je na poziv sindikata koji zagovaraju nezavisnost Katalonije, a hiljade demonstranata pristiže u Barselonu, gde će uveče u masovnom protestu zatražiti oslobođenje zatvorenih katalonskih separatista, prenosi AP.


[attachment=1]


Španske vlasti saopštile su da je otkazano 57 letova, a učesnici protesta su još jutros zatvorili granicu s Francuskom i još najmanje 25 saobraćajnica.

Znatno je smanjen i broj polazaka vozova, a brojne prodavnice i fabrike su takođe zatvorene.

Zatvorena je i čuvena katedrala arhitekte Antonija Gaude Sagrada familija (Sveta porodica) jer su demonstranti blokirali ulaz u nju.

Auto-puteve koji vode ka gradu okupirali su učesnici pet marševa organizovanih iz drugih katalonskih gradova, a njima su se pridružili i poljoprivrednici na traktorima. Zdravstveni zvaničnici naveli su da su u protestima održanim u četvrtak uveče povređene 42 osobe, kao i da je uhapšeno 16 osoba, od kojih je osam poslato u zatvor.

Ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande Marlaska izjavio je da vlasti prate jednu manju grupu koja izaziva incidente na specifičnim mestima. On je dodao i da turisti bez problema i straha za bezbednost mogu da posećuju Barselonu. Kako je dodao, smanjenje potrošnje struje palo je u petak za sedam posto, što je, prema njegovim rečima, pokazatelj da štrajk nema većeg uticaja.

U ponedeljak je Vrhovni sud u Madridu osudio devetoro katalonskih lidera na zatvorske kazne od devet do 13 godine zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti 2017. godine, a od tada su u Barseloni počeli protesti u kojima je tom gradu naneta šteta od 1,5 miliona evra.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_category=78&nav_id=1605343)


https://youtu.be/8eXg9kSTR8I

Zaoštravanje sukoba u Barseloni: Ulice gore, policija upotrebila suzavac


Demonstranti su se u centru Barselone sukobili sa policijom petog dana protesta. Stotine hiljada ljudi sa zastavama Katalonije potpuno je paralisalo grad.

Opšti štrajk organizovan je na poziv sindikata koji zagovaraju nezavisnost Katalonije, a demonstranti traže oslobođenje zatvorenih katalonskih separatista, prenosi AP.

Na društvenim mrežama se proširila vest da je policija upotrebila suzavac da bi rasterala okupljene. Prema nepotvrđenim informacijama, očevici kažu da je policija potrošila gumene metke, pa je iskorišćene skupljala na ulici.

Špansko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je poslalo policijske jedinice civilne straže na periferiju Barselone, prenosi Sputnjik.

Demonstranti su blokirali autoput prema Francuskoj.

Masovno okupljanje počelo je ranije u petak, što je otežalo funkcionisanje železničkog, ali i vazdušnog saobraćaja jer je otkazano 57 letova.



Policija preuzela kontrolu nad ulicama Barselone

Katalonska i španska nacionalna policija preuzele su noćas kontrolu nad ulicama Barselone i drugih katalonskih gradova.

Rasterale su demonstrante koji su šest sati blokirali grad.

U petak uveče došlo je do najžešćih sukoba katalonskih zagovornika nezavisnosti i policije od kada su u ponedeljak izrečene zatvorske kazne katalonskim liderima osuđenima zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti 2017. godine.

Situacija u središtu Barselone smirila se nakon što se ono pretvorilo u bojno polje, prenosi Hina. Bile su zapaljene vatre i postavljene barikade iza kojih su demonstranti zamaskiranih lica zasipali policiju kamenjem, ciglama, petardama i drugim predmetima.

Policija je uzvratila ispaljujući gumene metke i suzavac.

Do nereda je došlo i u drugim katalonskim gradovima gde su takođe organizovani protesti.

Povređeno je 89 osoba od čega 60 u Barseloni, saopštila je hitna pomoć. Vatrogasci su tokom noći ugasili preostale zapaljene kontejnere za smeće koji su služili kao barikade.

Prema poslednjim informacijama uhapšeno je 27 osoba.

U Barseloni se u petak okupilo 525.000 zagovornika nezavisnosti Katalonije u protestu protiv osuđujućih presuda svojim liderima, podatak je gradske policije.

Kabinet katalonskog predsednika vlade Kima Tore sazvao je kasno sinoć hitan sastanak, a u subotu ujutru bi trebalo da se obrati javnosti. Katalonska vlada, sastavljena od dve stranke za nezavisnost, poslednjih dana apeluje na masovne i mirne demonstracije.

Generalni štrajk koji traje od petka na poziv sindikata koji zagovaraju samostalnost obuhvatio je oko 68 odsto industrijske aktivnosti, podatak je katalonske vlade.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=19&nav_category=78&nav_id=1605570)

https://youtu.be/0PORFuSvlPQ

"Pozivamo premijera da pregovara"


Katalonska i španska nacionalna policija preuzele su noćas kontrolu nad ulicama Barselone i drugih katalonskih gradova.

Rasterale su demonstrante koji su šest sati blokirali grad.

U petak uveče došlo je do najžešćih sukoba katalonskih zagovornika nezavisnosti i policije od kada su u ponedeljak izrečene zatvorske kazne katalonskim liderima osuđenima zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti 2017. godine.

U Barseloni se u petak okupilo 525.000 zagovornika nezavisnosti Katalonije u protestu protiv osuđujućih presuda svojim liderima, podatak je gradske policije.

Oni traže otcepljenje od Španije i puštanje na slobodu zatvorenih lidera.

Kabinet katalonskog predsednika vlade Kima Tore sazvao je kasno sinoć hitan sastanak, a najavljeno je obraćanje javnosti u subotu ujutru.

Katalonska vlada, sastavljena od dve stranke za nezavisnost, poslednjih dana apeluje na masovne i mirne demonstracije.

Generalni štrajk koji traje od petka na poziv sindikata koji zagovaraju samostalnost obuhvatio je oko 68 odsto industrijske aktivnosti, podatak je katalonske vlade.

Katalonski regionalni lider Kim Tora pozvao je u subotu na razgovore sa centralnom vladom u Madridu, posle pet dana nemira koje su pokrenule zatvorske kazne za katalonske separatističke lidere.

"Pozivamo vršioca dužnosti premijera Španije da sedne za pregovarački sto i razgovara sa nama", rekao je Tora reporterima dodajući da prošlonedeljno nasilje ne oslikava "mirnu prirodu" pokreta za nezavisnost Katalonije.

"Nasilje nikada nije bilo niti će ikada biti naš put - ni u Barseloni, ni u Taragoni, Leidi ili Đironi", rekao je pobrojavši gradove u kojima je bilo sukoba demonstranata i policije, navodi Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=19&nav_category=78&nav_id=1605570)

"Barselona to ne zaslužuje"


Gradonačelnica Barselone Ada Kolau pozvala je na smirenost nakon što su nasilni protesti ponovo prošle noći potresli taj grad, drugi po veličini u Španiji.

Kolau je kazala da se to ne može nastaviti. "Barselona to ne zaslužuje", kazala je ona, prenosi AP.

Kolau je dodala da je jučerašnje nasilje bilo gore od prethodnih protesta tokom četiri dana.

Protesti su počeli zbog nezadovoljstva presudom Vrhovnog suda koji je u ponedeljak osudio devet lidera katalonskih separatista na zatvorske kazne. Radikalni separatisti su se od tada svake noći sukobljavali sa policijom u Barseloni i drugim gradovima nakon mahom mirnih protesta.

Vlasti su saopštile da je do sada povređeno više od 400 ljudi, a pola od njih su policajci. Policija je uhapsila više od 150 osoba.

Protekle noći policija je upotrebila i vodeni top i suzavac da bi suzbila demonstrante u Barseloni.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=19&nav_category=78&nav_id=1605730)

https://youtu.be/aZTMgVHs7GE

Madrid odbacio poziv za pregovore sa Kataloncima
Srna 19.10.2019.

Španska Vlada odbacila je danas pozive katalonskog regionalnog lidera Kima Tora za nove pregovore, nakon talasa nasilja zbog izricanja zatvorskih kazni za separatističke lidere, dok se policija sprema za nove proteste.

Barselonu su sinoć zahvatili najžešći neredi u poslednjih nekoliko decenija, nakon što su maskirana lica blokirala puteve sa zapaljenim kantama smeća i gađala kamenjem policiju, koja je odgovorila ispaljivanjem dimnih bombi i suzavcem. Tora je rekao da nasilje ne održava mirnodopsku prirodu pokreta za nezavisnost Katalonije i zatražio razgovore sa Madridom.

- Apelujemo na vršioca dužnosti španskog premijera Pedra Sančeza da sjedne za pregovarački sto i razgovara - rekao je Tora novinarima. Sančez je rekao da Tora prvo mora da nedvosmisleno osudi nerede.

- Tora mora snažno da osudi nasilje, a što do sada nije učinio - rekao je Sančez. On je dodao da je Vlada Španije u više navrata saopštila da problem Katalonije nije nezavisnost, koje se neće dogoditi, jer je nezakonito i nije želja većine Katalonaca, već koegzistencija. Protesti su izbili ove sedmice nakon što je Vrhovni sud Španije izrekao duge zatvorske kazne devetorici katalonskih vođa zbog njihove uloge u kampanji za nezavisnost 2017. godine.

Radikalna omladinska grupa Aran pozvala je na nove demonstracije večeras protiv "policijskog nasilja". Članovi ove grupe najavljuju da će ponovo tražiti slobodu za sve političke zatvorenike. Policija strahuje od novih sukoba i preporučila je vlasnicima da zatvore prodavnice tokom protesta. Tora je rekao početkom sedmice da Katalonija treba da održi novo glasanje o samoopredeljenju u naredne dve godine, a danas kaže da je potrebno poštovati volju naroda.

- Mi ćemo ići onoliko daleko koliko to želi narod Katalonije - rekao je Tora.

Oko 300 ljudi uhapšeno je u sukobima koji su izbili u Kataloniji od izricanja presuda 14. oktobra. Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Španije Fernando Grande-Marlaska branio je policiju od optužbi da su koristili prekomernu silu.

- Situacija je pod kontrolom. Došlo je do ozbiljnog, organizovanog nasilja, ali naglašavam da policija nije preterala - rekao je on.

---------------------------------------

Ponovo sukobi u Barseloni, građani razdvajali demonstrante i policiju
Tanjug 20.10.2019.

U Barseloni su ponovo u subotu uveče izbili sukobi policije i učesnika protesta pokrenutih zbog presuda katalonskim separatistima. Protesti su počeli zbog nezadovoljstva presudom Vrhovnog suda koji je u ponedeljak osudio devet lidera katalonskih separatista na zatvorske kazne.

Radikalni separatisti su se od tada svake noći sukobljavali sa policijom u Barseloni i drugim gradovima nakon mahom mirnih protesta. AP prenosi da su i u subotu uveče izbili sukobi uprkos pokušajima pojedinih građana da to spreče, tako što će da stanu između demonstranata i policije. Trzavica je, kako se navodi, bilo i između pristalica separatista i policije na trgu u Madridu.

Vlasti Barselone saopštile su da je tokom protekle nedelje u neredima tokom protesta zbog presuda katalonskim separatistima, povređeno više od 500 osoba i da je policija privela više od 150 ljudi. Među 500 povređenih bilo je i demonstranata i pripadnika policije, prenosi Rojters. Španski ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska saopštio je da je tokom protesta samo u petak povređen 101 policajac, a da su od početka demonstracija ozbiljno oštećena 264 policijska vozila.

Gradonačelnica Barselone Ada Kolau pozvala je raniije u subotu na smirenost nakon što su nasilni protesti ponovo prošle noći potresli drugi po veličini grad u Španiji. Kolau je kazala da to ne može da se nastavi.

"Barselona to ne zaslužuje", kazala je ona. Kolau je dodala da je nasilje u petak bilo gore od prethodnih protesta tokom četiri dana.

Izvor: www.blic.rs

Nastavljeni neredi i sukobi: Separatisti na ulicama Barselone


Više stotina pristalica nezavisnosti Katalonije izašlo je sedmi put na ulice Barselone, protestujući zbog nedavne presude svojim separatističkim liderima.

Jedna veća grupa demonstranata blokirala je ulicu nedaleko od sedišta španske vlade u Kataloniji a policijska vozila ispred zgrade gađala vrećama smeća. Manja grupa blokirala je veliku Aveniju Meridijana u istočnom delu grada.

Ipak, napominje Rojters, nije bilo znakova nasilja koje je potresalo Barselonu prethodnih dana.

''Mi smo ljudi mira'', piše na jednom transparentu koji su nosili demonstranti na aveniji Meridijana.

Vršilac dužnosti ministra policije Fernando Grande-Marlaska rekao je ranije u nedelju da je u sukobima dosad povređeno 288 policajaca, uhapšeno 194 ljudi i oštećeno 267 policijskih vozila. Takođe, povređeno je i nekoliko stotina demonstranata.

Gradonačelnica Barselone Ada Kolau rekla je da su u kritičnom stanju jedan policajac i jedan demonstrant kao i da je nekoliko osoba izgubilo jedno oko pošto su pogođeni gumenim mecima koje je ispaljivala policija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=20&nav_category=78&nav_id=1606188)

Katalonski lider objavio uslov za prekid protesta u Barseloni


Katalonski regionalni lider Kim Tora oglaso se nakon sedmodnevnih protesta katalonskih separatista u Barseloni.

On je izjavio da protesti, na kojima su često izbijali sukobi sa policijom, neće biti okončani sve dok španska vlada ne bude prihvatila da sasluša zahteve separatista.

"Ako ne budemo seli da razgovaramo, ovo neće stati", poručio je Tora u izjavi za AP.

On je to rekao posle jedne nedelje nereda u Barseloni i drugim gradovima severoistočnog regiona na protestima pokrenutim posle izricanja zatvorskih kazni devetorici separatističkih lidera.

Tora je kritikovao španskog premijera Pedra Sančesa što nije pristao da se sastane sa njim kada je ranije danas u Barseloni posetio povređene policajce.

Španija mora da shvati da ovo "prevazilazi okvire Katalonije" i da se "ne može upravljati Španijom, a ne slušati glas Katalonaca", istakao je Tora.

Sančez je ranije danas posetio Barselonu posle višenedeljnih katalonskih separatističkih nemira, odbacujući pozive da se sastane sa vođama koji se zalažu za nezavisnost Katalonije i optuživši regionalnog predsednika Toru da nije ispunio svoju dužnost da uspostavi red.

Posetu Sančeza regionalnoj prestonici dočekalo je stotine mirnih demonstranata, koji su pevali katalonsku himnu i mahali plakatima na kojima ga pozivaju da "sedne i razgovara" sa regionalnom vladom, preneo je Rojters.

Uoči posete tokom koje se sastao sa bezbednosnim snagama i policajcima povređenim na protestima, Sančez je optužio katalonskog Toru da nije uspeo da zaštiti javnu bezbednost i osigura skladan suživot izmedu onih koju su za i protiv nezavisnosti.

U pismu koje mu je uputio, Sančes je rekao da je Tora "okrenuo leđa" bezbednosnim snagama i ponovio svoj zahtev da on mora da osudi nemire.

Tora je u saopštenju tokom vikenda naveo da je uvek osuđivao nasilje i kritikovao premijera jer izbegava dijalog.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=21&nav_category=78&nav_id=1606506)

Policija neprestano patrolira Barselonom;
Objavljen uslov za prekid protesta


Katalonski regionalni lider Kim Tora oglasio se nakon sedmodnevnih protesta katalonskih separatista u Barseloni.

On je izjavio da protesti, na kojima su često izbijali sukobi sa policijom, neće biti okončani sve dok španska vlada ne bude prihvatila da sasluša zahteve separatista.

"Ako ne budemo seli da razgovaramo, ovo neće stati", poručio je Tora u izjavi za AP.

On je to rekao posle jedne nedelje nereda u Barseloni i drugim gradovima severoistočnog regiona na protestima pokrenutim posle izricanja zatvorskih kazni devetorici separatističkih lidera.

Tora je kritikovao španskog premijera Pedra Sančesa zato što nije pristao da se sastane sa njim kada je ranije danas u Barseloni posetio povređene policajce.

Španija mora da shvati da ovo "prevazilazi okvire Katalonije" i da se "ne može upravljati Španijom, a ne slušati glas Katalonaca", istakao je Tora.

Sančes je ranije danas posetio Barselonu posle višenedeljnih katalonskih separatističkih nemira, odbacujući pozive da se sastane sa vođama koji se zalažu za nezavisnost Katalonije i optuživši regionalnog predsednika Toru da nije ispunio svoju dužnost da uspostavi red.

Posetu Sančesa regionalnoj prestonici dočekalo je stotine mirnih demonstranata, koji su pevali katalonsku himnu i mahali plakatima na kojima ga pozivaju da "sedne i razgovara" sa regionalnom vladom, preneo je Rojters.

Uoči posete tokom koje se sastao sa bezbednosnim snagama i policajcima povređenim na protestima, Sančez je optužio katalonskog Toru da nije uspeo da zaštiti javnu bezbednost i osigura skladan suživot između onih koji su za nezavisnost i onih koji su protiv nezavisnosti.

U pismu koje mu je uputio, Sančes je rekao da je Tora "okrenuo leđa" bezbednosnim snagama i ponovio svoj zahtev da on mora da osudi nemire.

Tora je u saopštenju tokom vikenda naveo da je uvek osuđivao nasilje i kritikovao premijera jer izbegava dijalog.


U ponedeljak nastavljeni protesti

Demonstranti su i u ponedeljak, osmi dan zarednom bili na ulicama Barselone.

Okupljeni građani su uzvikvali parole poput "Katalonija – antifašisti" i pevaju poznatu pesmu "Bela ćao", prenosi Sputnjik.

Policiju su gađali kamenjem.

Uprkos tome, patrole policije neprestano patroliraju gradom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=21&nav_category=78&nav_id=1606506)

https://youtu.be/47blBd-yClE


https://youtu.be/w6_yvaMwS3I

Katalonija: Usaglašena rezolucija za put ka samoopredeljenju
Tanjug 22.10.2019.

Tri stranke koje se zalažu za nezavisnost Katalonije, a koje u regionalnom parlamentu u Barseloni imaju 70 od 135 mesta, usuglasile su se danas oko teksta rezolucije kojom nameravaju da nastave put prema samoopredeljenju.

Time su dale zajednički odgovor na presudu španskog Vrhovnog suda koji je pre 11 dana osudio 12 katalonskih čelnika zbog organizovanja zabranjenog referenduma o nezavisnosti 2017. godine. Deklaracija nije obavezujući dokument, već njime katalonski zagovornici nezavisnosti žele da pokažu da je izjašnjavanje na referendumu volja naroda. U tekstu se „brani pravo na samoopredeljenje i suverenitet naroda Katalonije kako bi mogao da odredi svoju političku budućnost", prenela je Hina.

Zajedno za Kataloniju (JxCat), Katalonska republikanska levica (ERC) i Kandidatura narodnog jedinstva (CUP) poslaće rezoluciju na glasanje u katalonski parlament te je onde usvojiti budući da imaju većinu glasova. Ona je suprotna odredbi Vrhovnog i Ustavnog suda koji su u svojim presudama naveli kako španski ustav ne dopušta referendum o nezavisnosti. No predsednik katalonskog parlamenta Rožer Torent, član ERC-a, odobrio je glasanje o deklaraciji.

- Preuzećemo sve moguće posledice, pravne i lične, kako bi se u parlamentu moglo govoriti o svemu - izjavio je Torent.

Opozicione stranke koje zagovaraju celovitost Španije u katalonskom parlamentu poručile su kako je deklaracija "dimna zavesa" u cilju prikrivanja razlika među trima strankama za nezavisnost. Danima se iščekivao zajednički odgovor triju stranaka, no zbog njihovog različitog mišljenja kako odgovoriti na zatvorske kazne od 9 do 13 godina osuđenim čelnicima, nije bilo jedinstvenog stava. Stranke su pojedinačno davale izjave u kojima su kritikovale presude.

Ulične proteste su pak organizovala različita civilna udruženja i sindikati. Predsednik katalonske vlade Kvim Tora poručio je da su im birači dali mandat za sprovođenje novog referenduma te da moraju ispoštivati tu volju. Tora je prošle sedmice rekao da će braniti ideju o organizovanju novog referenduma i uspostavljanju republike do kraja svog mandata u decembru 2021. godine. Tokom vikenda je nekoliko puta pozvao španskog premijera Pedra Sančesa na pregovore no ovaj je to odbio. Sančes je poručio da španski ustav ne dopušta referendum. Juče je napustio Barselonu nakon jednodnevne posete policiji ne sastavši se sa Torom.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/tfyK7m5UxHk

Стотине хиљада демонстраната у Барселони
субота, 26.10.2019.

Уцентру Барселоне данас се, према тврдњама полиције, окупило 350.000 људи, од којих су многи махали заставама за независност Каталоније.

Стотине хиљада Шпанаца у немирној регији Каталоније протестује у Барселони откако је шпански Врховни суд осудио деветоро политичара и активиста на казне од девет до 13 година затвора због њихове улоге у неуспешном референдуму за независност Каталоније 2017. године, преноси Танјуг. Како АП преноси, митинг организују групе које желе да створе нову државу на североистоку Шпаније. Каталонским званичницима изречене су казне од девет до 13 година затвора за побуну. Сви су ослобођени тешког злочина оружане побуне. Казне су изазвале мирне протесте у Барселони и другим оближњим градовима који су касније прерасли у жестоке сукобе с полицијом.

Izvor: www.politika.rs

Letele kamenice i baklje, policija pokušava da rastera demonstrante
Srna 26.10.2019.

Više desetina policajaca u opremi za suzbijanje nereda rasteruje demonstrante ispred sedišta policije u centru Barselone.

https://youtu.be/B8C8fLMoTqE

Na snimcima emitovanim na lokalnoj televiziji vide se policajci koji pokušavaju da rasteraju više hiljada demonstranata od kojih neki na organe reda bacaju kamenice i baklje. Više stotina hiljada Katalonaca marširalo je danas ulicama Barselone u znak podrške pozivu za oslobođenje uhapšenih lidera Pokreta za samoopredeljenje.

https://youtu.be/O1CSBtbTHoE

Demonstracije u Barseloni skoro svakodnevno su održavane od 14. oktobra kada je španski Vrhovni sud izrekao višegodišnje zatvorske kazne za devet političara i aktivista zbog njihove uloge u neuspelom pokušaju ostvarenja nezavisnosti Katalonije 2017. godine.

https://youtu.be/SzomEZMtxyg

Prema podacima policije, u maršu je učestvovalo oko 350.000 ljudi. Na čelu kolone bio je predsednik Katalonije Kim Tora.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/1allTd4oLFM


https://youtu.be/GcuAHFEuilo

Skup podrške jedinstvu Španije: I mi smo Katalonci, zaustavite ovo ludilo


Oko 80.000 ljudi okupilo se u Barseloni na skupu podrške španskom jedinstvu, a protiv separatističkih težnji u Kataloniji.

Kako se navodi, separatističke težnje su dovele do najgore političke krize u Španiji posle više decenija.

Okupljeni građani nosili su zastave Španije i Katalonije, a na jednom transparentu je pisalo "I mi smo Katalonci, zaustavite ovo ludilo!", prenosi AP.

Današnji skup organizovan je nakon višednevnih protesta katalonskih separatista koji su povremeno bili i nasilni. Oni su protestovali protiv odluke Vrhovnog suda da na zatvorske kazne osudi devet separatističkih lidera zbog pokušaja secesije 2017. godine.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da su Katalonci, njih oko 7,5 miliona, podeljeni po pitanju secesije od Španije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=27&nav_category=78&nav_id=1609025)

Na ulicama 80.000 ljudi kao reakcija na okupljanja separatista


Skup "ustavobranitelja" na skupu podrške španskom jedinstvu, a protiv separatističkih težnji.

Juče se oko 80.000 ljudi, što je zavinični podatak dok organizatori tvrde da je broj više puta veći, okupilo u Barseloni na skupu podrške španskom jedinstvu, a protiv separatističkih težnji u Kataloniji koje su dovele do najgore političke krize u Španiji posle više decenija.

Organizacija "Katalonsko civilno društvo" sazvala je, pod parolom "Za suživot, za Kataloniju. Dosta!" ovaj skup. Okupljeni građani nosili su zastave Španije i Katalonije, a na jednom transparentu je pisalo "I mi smo Katalonci, zaustavite ovo ludilo!".

Među učesnicima su bili Mikel Iseta, lider katalonskih socijalista, ministar inostranih poslova Đozep Borelj, inače Katalonac, predsednik "Narodne partije" Pablo Kasado i lider "Građana" Albert Rivera.

Prisustvuje i ultradesna partija "Voks", ali bez aktivnog učešća. Ignasio Gariga, predstavnik "Voksa", rekao je da neće biti na čelu kolone niti će učestvovati govorom. Nije propustio priliku da "potkači" socijaliste iz PSOE kojima je poručio da treba da izaberu "da li će biti na strani terorista ili žive Španije. Obe pozicije istovremeno su nemoguće", rekao je jedan od lidera desnice.

Pablo Kasado je poslao poruku Kataloncima prošpanske orijentacije "da nisu sami", dok je Manuel Vals, bivši premijer Francuske, po rođenju Katalonac, rekao:

- Ponosni smo što smo izašli na ulice da bismo rekli svetu da smo Katalonci, Španci i Evropljani i da se suprotstavljamo nacional-populizmu.

Ovaj skup organizovan je nakon višednevnih protesta katalonskih separatista koji su povremeno bili i nasilni. Oni su protestovali protiv odluke Vrhovnog suda da na zatvorske kazne od devet do 13 godina, osudi devet separatističkih lidera zbog pokušaja secesije 2017. godine.

Istovremeno, dok su "ustavobranitelji" na svom mitingu branili jedinstvo Španije, "Komitet za odbranu Republike" sazvao je kontramiting na trgu San Đaume kako bi se obeležila druga godišnjica unilateralne (simbolične) deklaracije Karlesa Puđdemona o nezavisnosti.

Više ulica i prilaznih puteva gradu bilo je blokirano od strane separatista. Takođe je prekinut železnički saobraćaj na delu pruge između Đirone i Figerasa.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da su Katalonci, njih oko 7,5 miliona, podeljeni po pitanju secesije od Španije.


Svakodnevni protesti

Demonstracije u Barseloni skoro svakodnevno su održavane od 14. oktobra kada je španski Vrhovni sud osudio devetoro političara i aktivista. Posle izricanja presude njegovim kolegama, odbegli bivši katalonski lider Karlos Puđdemon predao se belgijskim pravosudnim vlastima, nakon što je Španija izdala novi nalog za njegovo hapšenje.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:826726-SPANIJA-OPET-PODELjENA-Na-ulicama-80000-ljudi-kao-reakcija-na-okupljanja-separatista)

https://youtu.be/XlYQH6SwIkY


https://youtu.be/KD1GXeDtD2Y


https://youtu.be/q5rKcqSMIcQ


https://youtu.be/DzVXrgX4wgc

https://youtu.be/FrF3u_o9-YA

Katalonski premijer poziva Madrid da dozvoli još jedan referendum


Vlada Katalonije će se založiti za referendum o nezavisnosti koji bi bio dogovoren sa centralnom vladom, izjavio je predsednik katalonske vlade Kvim Tora.

Kvim Tora je pozvao španske vlasti da dozvole još jedan referendum o nezavisnosti tog regiona od Španije.

"Spremni smo da sednemo za pregovarački sto bez preduslova", rekao je Tora u intervjuu Tasu.

Vlada Katalonije, kako je dodao, založiće se za referendum o nezavisnosti koji bi bio dogovoren sa centralnom vladom.

"Ja uvek podržavam dijalog, nenasilje i pravo na samoopredeljenje", istakao je Tora.

Navodi da već pet dana pokušava da kontaktira vršioca dužnosti španskog premijera telefonom, ali on "nerado odgovara".

"Prema našem mišljenju, ovo nije ništa drugo nego najneodgovornije ponašanje Španije, ona mora da čuje Kataloniju", poručio je Tora.

Prema njegovim rečima, "ne radi se o krizi Katalonije, već o španskoj krizi".

Komentarišući presude koje je španski Vrhovni sud izrekao katalonskim političarima koji su bili uključeni u referendum o nezavisnosti 2017. godine, Tora je rekao da je "pokret za nezavisnost dao jedini mogući odgovor na to rekavši da će to ponovo učiniti".

"Nameravamo da iskoristimo prava koja su nam uskraćena, jer zatvorske kazne za naše kolege nisu suštinski problem", rekao je Tora.

Presuda sudova značajno ograničava prava, uključujući slobodu samoizražavanja i pravo na održavanje skupova, ocenio je predsednik vlade Katalonije.


Belgijski sud odložio saslušanje Puđdamona

Bivši katalonski lider Karles Puđdamon rekao je da je sud u Briselu odložio saslušanje povodom naloga za hapšenje koji je izdala španska vlada, koja traži njegovo izručenje.

Karles Puđdamon je novinarima u Briselu rekao da će saslušanje biti održano 16. decembra, prenosi Rojters.

Puđdamon živi u egzilu u Belgiji, od kada je propao pokušaj otcepljenja Katalonije.

Karles Puđdemon predao se prošle sedmice belgijskom pravosuđu, jer je Španija izdala novi nalog za njegovo hapšenje posle izricanja presude njegovim kolegama, koje su se takođe zalagale za nezavisnost Katalonije.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3716421/katalonski-premijer-poziva-madrid-da-dozvoli-jos-jedan-referendum.html)
izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3716012/belgijski-sud-odlozio-saslusanje-pudjdamona.html)

https://youtu.be/w-ncKsbuUBo

https://youtu.be/UgbPQYRf5cg

https://youtu.be/YpzjuZHGzB8

https://youtu.be/mCVFcBV6bZo

"Katalonija nema kralja"


Nekoliko hiljada građana Barselone u ponedeljak je lupalo u kuhinjsko posuđe i uzvikivalo "Katalonija nema kralja".

Protesti su održani povodom posete španske kraljevske porodice prestonici Katalonije.

Kralj Filip, njegova supruga Leticija i dve ćerke prisustvovali su dodeli nagrada mlade princeze Đirone, a mesto na kome se svečanost održavala obezbeđivali su jaki kordoni policije, koja je i blokirala okolne ulice, prenosi Rojters.


[attachment=1]


Kako se navodi, pojedini učesnici protesta palili su fotografije kralja i nosili katalonske zastave, dok su pojedinci pokušavali da se probiju do kordona policije.

Jedna učesnica protesta rekla je da je poseta kralja čista provokacija.

"Postali smo republikanci jer nas Madrid tretira kao koloniju", rekao je drugi učesnik protesta koji je koristio pištaljku.

U Španiji će 10. novembra biti održani parlamentarni izbori.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=04&nav_category=78&nav_id=1612761)

https://youtu.be/bnAHj7DZ0I4

Katalonski novinari nazvani teroristima - osude sa svih strana


Plakati izlepljeni u Barseloni na kojima autori katalonske novinare nazivaju "teroristima" oštro su osuđeni u Španiji. Osudi se priključio i Pedro Sančes.

Plakati, s tekstom na katalonskom, usmereni su protiv šest novinara, od kojih dva rade za državnu TV, "ubice u službi vlasti" i "informativni teroristi koji opslužuju Ibeks"- berzanski indeks velikih španskih kompanija, a na plakatima je i poziv da "ostanu u Madridu".

Šef Vlade, Sančes, izjavio je da "snažno osuđuje te pretnje" i da "podržava katalonske novinare koji su meta".

Lider desničarske opozicije Pablo Kasado osudio je "nepodnošljivo zastrašivanje".

U zajedničkoj izjavi, Savez novinarskih udruženja Španije i Madridsko udruženje za štampu izrazili su oštru osudu i ukazali da "tolikog nasilja i neprijateljstva prema štampi nikada do danas nije bilo u Kataloniji".

Plakati su se pojavili u vreme napetosti u Kataloniji posle sudskog kažnjavanja 14. oktobra lidera pokreta za nezavisnost teškim zatvorskim kaznama zbog pokušaja otcepljenja od Španije 2017. godine.

Te presude su izazvale demonstracije, od kojih su neke prerasle u nasilne sukobe s policijom.

Tokom tih događaja separatistički aktivisti i demonstranti su španske novinare sprečavali da rade i dovikivali im da su "manipulatori španske štampe".

S druge strane, novinari bliski pokretu za nezavisnost Katalonije su bili žrtve agresije tokom manifestacija za jedinstvo Španije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=06&nav_category=78&nav_id=1613894)

Belgijski sud odlučio da na slobodi budu dvojica bivših katalonskih zvaničnika
Beta-AFP   07. novembar 2019.

Belgijsko pravosuđe odlučilo je danas da na slobodi budu dvojica bivših katalonskih separatističkih zvaničnika dok se razmatra nalog za hapšenje koje je protiv njih izdala Španija i dodalo da je tako postupilo sa Karlesom Puđdemonom.

"Tri puta smo bili na sudu. Oni znaju za naš slučaj... Istražni sudija nas je oslobodio", rekao je Luis Puig izlazeći iz suda u Briselu. Španski vrhovni sud izdao je početkom novembra međunarodne poternice protiv tri člana bivše katalonske vlade optuženih za pokušaj secesije u oktobru 2017. godine. Dvojica se nalaze u Belgiji.

Izvor: www.novosti.rs

Protesti u Kataloniji, blokiran auto-put


Demonstranti u Kataloniji blokirali su danas auto-put koji povezuje taj španski region sa Francuskom, zbog čega je saobraćaj u oba smera obustavljen.

Oni su to učinili na poziv grupe "Demokratski cunami", koja je organizovala prošlomesečne masovne proteste kod aerodroma u Barseloni, prenose agencije.

Ta grupa je u saopštenju navela da protesti predstavljaju "poziv međunarodnoj zajednici da primora špansku državu da shvati da je jedini način da se sedne i razgovara".

Najnoviji protesti su održani dan nakon izbora u Španiji, napominje AP.


https://youtu.be/o_ZQcnCsCKM


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=11&nav_category=78&nav_id=1615565)

Razbijena blokada na glavnoj saobraćajnici: Demonstranti potisnuti preko granice


Francuska specijalna jedinica rasterala proseparatističke demonstranate koji su blokirali glavnu saobraćajnicu koja povezuje španski region sa Francuskom.

Policija na francuskoj strani granice potisnula je demonstrante na špansku stranu u mestu La Džunkera, uklonila krhotine sa autoputa AP-7, glavnog puta od Francuske do južne Španije. Vozila su upućenia na drugi manji put kada su demonstranti podigli betonske barijere i pripremali binu za koncerte, prenosi Rojters.

Na pitanje šta će katalonska policija uraditi sa demonstrantima koji su iz Francuske vraćeni preko granice, lider katalonske vlade je rekao da nema razloga za podizanje optužbi.

"Zamolili smo da se ova operacija izvede izuzetno pažljivo, kako niko ne bi bio povređen", rekao je on katalonskom radiju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=12&nav_category=78&nav_id=1615930)

https://youtu.be/yvrnqYv7WAU

Demonstranti blokirali granični prelaz, uhapšeno 18 osoba
Tanjug 13.11.2019.

Francuska policija uhapsila je danas 18 demonstranata koji se bore za nezavisnost Katalonije.

Policija je koristila suzavac i palice kako bi rasturila demonstrante koji su više od 24 sata blokirali glavni granični prelaz između Francuske i Španije. Policija je potom počela da odnosi vozila i otpad i najavila ponovno otvaranje puta za saobraćaj nekoliko sati kasnije, preneo je AP. Policijska akcija izazvala je manje sukobe s demonstrantima, a regionalna uprava je saopštila da niko nije povređen u operaciji koja je trajala celo jutro. Nekoliko stotina demonstranata ostalo je oko prelaza La Žonkuera, a pored njih je stajala španska katalonska regionalna policija. Planirani trodnevni protest počeo je juče, organizovala ga je tajna aktivistička grupa pod nazivom Demokratski cunami, koja je organizovala mnoge proteste, od kojih i neke nasilne, a nakon što je 10-ak katalonskih separatističkih lidera osuđeno prošlog meseca zbog akcija za nezavisnost Katalonije. Administracija za region Istočnih Pireneja na jugu Francuske saopštila je da je operacija rasturanja demonstranata izvedena u tesnoj saradnji sa Španijom.

Izvor: www.blic.rs

Ponovo radi prelaz između Francuske i Španije


Granični prelaz između Španije i Francuske, odblokiran je nakon intervencije policije posle 30 sati blokade, prenosi Index.hr.

Vozila sada neometano prolaze tamošnjim auto-putem. Prelaz su blokirali zagovornici nezavisnosti Katalonije. Demonstranti su za večeras najavili novi protest pa su mogući novi zastoji na autocesti AP-7 koja povezuje Španiju i Francusku.

Francuska policija hapsila je demonstrante.

Njih nekoliko stotina ostalo je oko prelaza La Žonkuera, a pored njih je stajala španska katalonska regionalna policija.

U jednom trenutku je ka gomili demonstranata krenuo kamion koji su okupljeni protestanti gađali.

Planirani trodnevni protest počeo je u ponedeljak, organizovala ga je tajna aktivistička grupa pod nazivom Demokratski cunami, koja je organizovala mnoge proteste, od kojih i neke nasilne, a nakon što je desetak katalonskih separatističkih lidera osuđeno prošlog meseca zbog akcija za nezavisnost Katalonije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=12&nav_category=78&nav_id=1616278)

https://youtu.be/pGmUiAFVI5A

Demonstranti zapalili put: Zaglavljeno hiljade automoblila i kamiona


Katalonski separatisti nastavili su blokadu auto-puta kod grada Đirone i ostavili zaglavljene hiljade automobila i kamiona.

Demonstracije su počele u utorak i najavljeno je da će trajati tri dana. Demonstranti su seli na auto-put i blokirali ga, a zatim su u sredu ujutru postavili barikade.

Nakon nekoliko sati stigla je policija koja je rasterala demonstrante, koji su u međuvremenu zapalili neke barikade i automobilske gume.

Lokalne civilne službe su u toku noći brinule o ljudima koji su ostali zaglavljeni u svojim automobilima. Oko 80 ljudi odvedeno je u obližnji sportski centar kako bi se odmorili nekoliko sati.

U sredu je policija intervenisala i uhapsila nekolicinu demonstranata. Prethodno je kamion uleteo u okupljenu grupu separatista.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=13&nav_category=78&nav_id=1616722)

Bivša katalonska zvaničnica se predala britanskoj policiji


Bivša katalonska separatistička zvaničnica Klara Ponsati predala se danas britanskom pravosuđu.

Za njom je Španija raspisala poternicu zbog učešća u organizavanju referenduma za nezavisnost Katalonije.


[attachment=1]


Klara Ponsati (62) inače profesor ekonomije, predala se oko 11.00 policiji u Edinburgu, a ispred stanice je bila mala grupa pristalica nezavisnosti Katalonije. Ona će biti predata sudu koji tokom dana treba da razmotri njeno uslovno puštanje na slobodu.

Ponsatijeva je bila regionalna ministarka za obrazovanje, a sada predaje ekonomiju na škotskom univerzitetu. Španske vlasti je optužuju za pokušaj secesije jer je učestvovala u sastavljanju deklaracije o nezavisnosti Katalonije.

Bivša katalonska zvaničnica je rekla da odbacuje optužbu za koju bi mogla da dobije do 15 godina zatvora u Španiji.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=14&nav_category=78&nav_id=1617100)

Demonstranti se okupili na glavnoj železničkoj stanici
Srna 16.11.2019.

Na glavnoj željezničkoj stanici u Barseloni došlo je do manjih sukoba policije i demonstranata koji su pozivali na nezavisnost Katalonije od Španije.

Separatistička grupa CDR pozvala je putem društvenih mreža stanovnike Barselone da dođu na devet železničkih stanica kako bi izazvali "totalnu blokadu". Policija je saopštila da su protesti bili samo na jednoj stanici i da se skup završio nakon sat vremena. Iz policije navode da niko nije uhapšen i da saobraćaj nije poremećen.

Već nekoliko sedmica traju protesti u Barseloni, od kada je Vrhovni sud Španije osudio devet lidera Katalonije na zatvorske kazne do 13 godina zbog uloge u pokušaju otcepljenja od Španije 2017. godine.

Izvor: www.blic.rs

Smanjuje se broj pristaalica nezavisnosti Katalonije


Samostalnost Katalonije podržava 41,9 stanovnika te španske pokrajine, a protivi joj se njih 48,8 odsto.

To je pokazala anketa katalonske javne institucije za istraživanje javnog mišljenja Centre d`Estudis d`Opinió (CEO).

Anketa je sprovedena od 16. septembra do 7. oktobra, pre donošenja presude katalonskim separatistima, a ispitanici odgovarali na pitanje "Želite li da Katalonija bude samostalna država?“

Anketa je pokazala da opada broj onih koji traže otcepljenje od Španije, budući da je pre referenduma 2017. godine za samostalnost bilo 48,7 odsto ispitanika, prenosi Hina.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=17&nav_category=78&nav_id=1618240)

Počelo suđenje predsedniku Katalonije zbog separatističkih simbola


Suđenje je otpočeto po optužbi da Kim Tora nije poštovao nalog da ukoni katalonske separatističke simbole iz javnih zgrada tokom predizborne kampanje.

Ako bude osuđen, Tora bi mogao da bude proglašen nepodobnim za obavljanje javne funkcije na odredjeni period.

Tužioci su optužili Toru da nije poštovao naređenje državne izborne komisije da ukloni simbol separatista - žutu traku, iz sedišta katalonske vlade u Barseloni uoči parlamentarnih izbora 28. aprila.

Žutim trakama neki Katalonci izražavaju podršku liderima separatističkog pokreta, od kojih je njih devet osuđeno na dugačke zatvorske kazne zbog uloge u pokušaju secesije Katalonije 2017. godine. Izborna komisija je navela da su žute trake "sredstvo političke propagande" i da je time prekršen zakon o izbornoj kampanji.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=18&nav_category=78&nav_id=1618724)

https://youtu.be/I8cyXQnXyt0

"Ako mogu Kosovo i Albanija, što ne možemo mi?"


Nekadašnji lider Katalonije Karles Pućdemon smatra da EU može da napreduje iako je sačinjena od malih država.

Pućdemon je na poternici u Španiji zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije pre dve godine.

Protesti protiv tog referenduma nisu dolazili samo iz Madrida, nego i iz Brisela.

Tadašnji lider Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio je da bi bilo nemoguće upravljati Evropskom unijom ukoliko bi imala 98 članica, što je broj koji je on predvideo ukoliko bi se Kataloniji dozvolilo da radi ono što ona hoće.

"Rekli su nam da bi prihvatanje Škotske, Katalonije i Flandrije bilo previše komplikovano. Mogli smo da se pomirimo sa tim, ali istovremeno EU je težila ka proširenju broja država članica sa 28 na 32. Pregovarali su sa Kosovom, Albanijom i Severnom Makedonijom o njihovom pridruživanju", izjavio je Pućdemon u intervjuu sa bivšim predsednikom Ekvadora Rafaelom Korejom.

Razlika između dva slučaja je u tome što su potonje tri države međunarodno priznate. Albanija i Severna Makedonija su suverene države, dok je status Kosova sporan, prenosi Raša tudej.

Pućdemon je dodao da mirnodopski način borbe za nezavisnost koji su on i njegove pristalice sproveli treba da služi kao primer. U suprotnom, "jedini način za sticanje nezavisnosti postaće rat i ratni konflikti, praćeni intervencijom međunarodne zajednice, kao što je to bio slučaj u Jugoslaviji".

Španska vlada, prema njegovim rečima, učinila je suprotno kada je odlučila da koristi silu u okončavanju borbe za nezavisnost Katalonije i osuđivanjem lidera tog regiona.

Karles Pućdemon se nedavno predao belgijskiim vlastima, ali je odbio izručenje u Španiju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=13&nav_category=78&nav_id=1630368)

Pućdemon će dobiti imunitet?

 
Belgijski sud je u ponedeljak odložio na najmanje dva meseca donošenje odluke o tome da li će izruciti bivšeg katalonskog lidera Karlesa Pućdemona Španiji.

Sud u Briselu odlučio je da će se novo ročište održati 3. februara, pošto Evropski sud pravde odluči da li Pućdemon treba da dobije imunitet pošto je izabran za evropskog poslanika.

"Sada je na Evropskom sudu u Luksemburgu da razjasni sva pitanja koja se tiču imuniteta zbog njegovog izbora u Evropski parlament", rekao je advokat nakon saslušanja.

Pućdemon i nekoliko njegovih saradnika pobegli su u Belgiju u oktobru 2017. godine, bežeći od hapšenja posle održavanja referenduma o katalonskoj nezavisnosti, koji španska vlada smatra nezakonitim.

On se u oktobru predao belgijskim pravosudnim organima pošto je Španija izdala nalog za njegovo hapšenje.

Prethodno je u maju izabran za poslanika, ali nije uspeo da dobije to mesto i zato je pokrenuo postupak pred Evropskim sudom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=16&nav_category=78&nav_id=1631490)

Katalonski lider proglašen krivim


Katalonski regionalni lider Kim Tora proglašen je krivim za neposlušnost i osuđen na 18 meseci zabrane obavljanja javnih funkcija.

To je u četvrtak saopštio najviši sud u regionu

Presuda, koja proizlazi iz Torovog odbijanja da se povinuje naredbama španskog izbornog odbora, otvorena je za žalbu, što znači da bi mogli da prodju meseci pre nego što zabrana obavljanja dužnosti stupi na snagu, prenosi Rojters.

Sud je Tori izrekao i novčanu kaznu od oko 30.000 evra.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=19&nav_category=78&nav_id=1632771)

Ala ovi biju  :o


https://youtu.be/PyptfP1ZJwc

Španski kralj pozvao na jedinstvo i odbranu španskog Ustava


Španski kralj Felipe VI pozvao je večeras u svom tradicionalnom obraćanju na Badnji dan na nacionalno jedinstvo i odbranu španskog Ustav.

Jedinstvo i Ustav ugroženi su katalonskim separatizmom.

On je u svom govoru na televiziji od Španaca zatražio da zadrže "zajedničke demokratske vrednosti kako bismo rešili naše probleme, bez podela ili konfrontacija, koje erodiraju naš osećaj harmoničnog suživota i osiromašuju našu budućnost".

Felipe VI je naveo Kataloniju kao jednu od glavnih prepreka sa kojima će se naredne godine Španija suočiti, a pored nje i visoku nezaposlenost, ;anksioznost zbog tehnološke revolucije, kao i "put Evropske unije, migracije, rodnu nejednakost na radnim mestima i klimatske promene".

U Španiji zbog pokušaja secesije Katalonije od 2017. vlada politička kriza. Ankete pokazuju da je katalonsko društvo podeljeno po pitanju odvajanja od Španije.

Kralj je na meti kritika katalonskih separatista od svog govora 3. oktobra 2017. kada je pozvao da se osigura ustavni red za vreme pokušaja secesije te oblasti. Separatisti mu zameraju što nije rekao ni reč protiv policijskog nasilja koje je pratilo zabranjeni referendum o samoopredeljenju te oblasti 1. oktobra.

Španskim Ustavom iz 1987. godine vraćena je demokratska vladavina nakon četiri decenije diktature generala Franciska Franka.

Felipe VI je tron preuzeo 2014. godine nakon što je njegov otac Huan Karlos abdicirao.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=24&nav_category=78&nav_id=1634732)

Tužilaštvo tražilo privremeno oslobađanje katalonskog političara


Španski državni tužilac tražio je od Vrhovnog suda privremeno oslobađanje katalonskog političara koji je u oktobru izabran za člana Evropskog parlamenta.

Na taj način je Tužilaštvo odgovorilo na odluku Vrhovnog suda EU da Oriol Žunkeres (50) ima pravo na poslanički imunitet kada je izabran u Evropski parlament, prenosi AP.

Međutim, užilaštvo je navelo i da bi i EP trebalo odmah da mu ukine imunitet, kako bi mogao da odsluži 13-godišnju zatvorsku kaznu za svoju ulogu u referendumu za otcepljenje Katalonije, održanom pre dve godine.

Kako se navodi, odluka o tome se očekuje narednih dana.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=30&nav_category=78&nav_id=1636577)

https://youtu.be/iJkxsocfRrM

Obustavljen proces izručenja bivšeg katalonskog lidera


Belgijski sudija, koji je pokrenuo postupak izručenja Karlesa Pućdemona Španiji, smatra da bivši katalonski lider ima poslanički imunitet.

Advokat Simon Bekert rekao je da se odluka sudije odnosi i na bivšeg katalonskog ministra zdravlja Tonija Komina.

Procedura izručenja Madridu na osnovu evropskog naloga za hapšenje mora biti suspendovana sve dok im Evropski parlament eventualno ne ukine poslanički imunitet, na zahtev Španije, rekao je advokat.

Pućdemon i Komin osvojili su mandate u Evropskom parlamentu na izborima u maju prošle godine. I Pućdemon i Komin žive u egzilu u Belgiji, gde su pobegli iz Španije 2017. godine kako bi izbegli hapšenje zbog pokušaja odvajanja Katalonije i referenduma o nezavisnosti tog španskog regiona.

Evropski sud pravde saopštio je krajem decembra da je zatražio od nižeg suda da razmotri svoju odluku kojom je bivšem katalonskom lideru Karlesu Pućdemonu onemogućeno da preuzme mandat poslanika Evropskog parlamenta (EP).

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=02&nav_category=78&nav_id=1637370)

Katalonski separatisti podržali Sančeza
Srna 02.01.2020.

Katalonska separatistička stranka Eskera Republikana de Katalunja (ERC) saopštila je danas da će se uzdržati tokom glasanja u Parlamentu o poverenju Pedru Sančezu za premijera.

Socijalisti Pedra Sančeza i ERC danas su saopštile i da su se složile da buduća Sančezova vlada ima otvoreni dijalog o budućnosti španske pokrajine Katalonije, a da će zaključci iz dijaloga biti potvrđeni glasovima građana Katalonije, prenosi Rojters. Odluka ERC uklonila je veliku prepreku naporima v. d. premijera Sančeza da formira koalicionu vladu koju predvode socijalisti, a nakon višemesečnog kašnjenja u četvrtoj najvećoj ekonomiji evrozone, piše AP.

Socijlisti su osvojili najveći broj glasova na opštim izborima održanim prošle godine, ali nedovoljno da formiraju vladu, što znači da nisu mogli da dobiju glasanje o poverenju koje je preko potrebno. Odbor katalonske ERC stranke odlučio je da se uzdrži od glasanja o poverenju, što znači da bi Sančez mogao da formira vladu. Nakon višenedeljnih pregovora, Sančez je uspeo da obezbedi političku podršku i nekoliko manjih partija, koje će se takođe naći u vladajućoj većini.

Time što je obezbedio podršku ERC, koja ima 13 od 350 mesta u parlamentu, to može biti dovoljno za postizanje neophodnih glasova. Međutim, navodi američka agencija, njegov uspeh nije zagarantovan, jer u tome mogu da ga spreče političke, pravne i administrativne odluke. Takođe, čeka se i odluka Nacionalne izborne komisije o tome da li će lider ERC-a Oriol Žunkeras, koji se trenutno nalazi u španskom zatvoru zbog uloge u katalonskim separatističkim aktivnostima, moći da zauzme svoje mesto u Evropskom parlamentu.

Izvor: www.blic.rs

Izborna komisija: Tora nepodoban za poslanika Katalonije


Španska izborna komisija proglasila je danas katalonskog lidera Kvima Toru nepodobnim za mesto poslanika u pokrajinskom parlamentu.

Nacionalna izborna komisija doneo je odluku nakon što je sud u Kataloniji prošlog meseca zabranio Tori da 18 meseci obavlja javnu funkciju zbog toga što je odbio da ukloni separatističke simbole sa zgrada u Kataloniji tokom predizborne kampanje.

AP ocenjuje da bi odluka izbornog odbora mogla da ima široke posledice u Kataloniji i poremeti planove za formiranje nove španske vlade.

Prethodno je katalonska separatistička stranka Eskera Republikana de Katalunja (ERC) saopštila da će se uzdržati tokom glasanja u parlamentu o poverenju Pedru Sančezu za premijera.

Socijalisti Pedra Sančeza i ERC juče su saopštili i da su se saglasili da buduća Sančezova vlada ima otvoreni dijalog o budućnosti španske pokrajine Katalonije, a da će zaključci iz dijaloga biti potvrđeni glasovima građana Katalonije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=03&nav_category=78&nav_id=1637840)

Evropski parlament priznaće mandate trojici katalonskih lidera


Evropski parlament je predložio da tri bivša katalonska separatistička lidera sledeće nedelje budu zvanično priznata za poslanike tog tela EU, posle odluke Evropskog suda pravde.

U procurelom internom dokumentu EP navodi se da će poslanici na plenarnoj sednici sledeće nedelje priznati izbor bivšeg predsednika Katalonije Karlesa Pućdemona, bivšeg potpredsednika Oriola Žunkerasa i bivšeg ministra zdravlja Tonija Komina, i da će im mandat teći od 2. jula 2019.

U današnjoj poruci Asošiejted presu, služba EP za komunikacije navela je da će administracija EP "bez odlaganja" proslediti akreditaciju Pućdemona, Žunkerasa i Komina za evroposlanike.

Taj potez usledio je posle prošlomesečne odluke Evropskog suda pravde koji je poništio presudu kojom se Pućdemonu i Kominu onemogućava preuzimanje mandata poslanika EP.

Španija zahteva izručenje Pućdemona i Komina zbog uloge u pokušaju secesije Katalonije 2017. godine. Oni su tada pobegli u Belgiju, a u maju 2019. izabrani su za poslanike EP kao predstavnici katalonskih separatističkih partija.

Evropski sud pravde je presudio i da je Žunkeras, koji u Španiji služi zatvorsku kaznu zbog organizovanja zabranjenog referenduma o nezavisnosti Katalonije, stekao pravo na poslanički imunitet kada je izabran za poslanika EP.

Španski sud je u oktobru osudio Žunkerasa na 13 godina zatvora zbog pobune. Španski državni tužilac nedavno je zatražio da Žunkeras bude privremeno pušten na slobodu kako bi mogao da položi zakletvu kao poslanik EP.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a558437/Evropski-parlament-priznace-mandate-trojici-katalonskih-lidera.html)

Španci neće da im razbiju zemlju


Desetine hiljada Španaca protestvovalo je u nedelju protiv nove vlade strahujući od mogućeg razbijanja Španije.

Naime, u novoj vladi našao se Unidas Podemos, jedina velika stranka koja podržava referendum o nezavisnosti Katalonije.

U gradiću Talavera de la Reina, udaljenom 120 kilometara od Madrida, oko hiljadu osoba sa španskim zastavama izašlo je pred gradsku skupštinu gde su uzvikivali "Živela Španija, živeo kralj" i nosili transparente "Španija postoji".

"Sančes je u rukama katalonskih i baskijskih separatista. Mi mu ne verujemo. Zabrinuti smo ovom situacijom", rekao je jedan od učesnika.

Slična okupljanja organizovala su civilna udruženja, a podržala ih je desničarska stranka Vox.

Lider te stranke Santjago Abaskal koja je na novembarskim izborima postala treća politička snaga u Španiji, okupio je hiljade ljudi na madridskom trgu Plaza de Cibeles.

"Španija postoji i postojaće", rekao je Abaskal, prenosi Hina.

Socijalistička radnička stranka (PSOE) Pedra Sančesa i manja levičarska Unidas Podemos u nedelju su predstavili kralju Felipeu VI svoje ministre nakon što su prošle nedelje tesnom većinom dobili zeleno svetlo u parlamentu.

Sančes je sa Katalonskom republikanskom levicom (ERC), najvećom strankom za nezavisnost Katalonije, dogovorio uspostavljanje pregovaračkog stola, ali je istakao da "Španija neće biti razbijena" i da će se razgovori voditi u skladu sa Ustavom koji ne dopušta referendum.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_category=78&nav_id=1641234)

Pućdemon kao poslanik ipak na prvoj sednici EP


Bivši katalonski lider Karles Pućdemon u ponedeljak će prvi put prisustvovati sednici Evropskog parlamenta kao poslanik tog tela.

On će se pojaviti kao poslanik uprkos tome što se suočava sa nalogom za hapšenje u Španiji. Pućdemon je odlučan da iskoristi EP kako bi nastavio političku borbu za otcepljenje Katalonije od Španije, prenosi AP ističući da mu mesto u EP daje imunitet.

"Pućdemon predsednik" uzvikivalo je nekoliko stotina pristalica koje su mašući katalonskim zastavama dočekale Pudždemona pri dolasku u EP u Strazburu.

Pućdemon je došao zajedno sa evropskim poslanikom i bivšim katalonskim ministrom Tonijem Kominom. Njih dvojica traže se u Španiji zbog uloge u nelegalnom pokušaju katalonske vlade i separatističkih poslanika da otcepe tu pokrajinu od ostatka zemlje 2017. godine.

Oni su pobegli u Belgiju nakon što pokušaj otcepljenja nije uspeo i u maju prošle godine izabrani su u Evropski parlament kao predstavnici katalonskih separatističkih stranaka iz Španije.

Prošlog meseca najviši sud Evropske unije ukinuo je odluku kojom se Pućdemon i Komin sprečavaju da zauzmu svoja mesta u Evropskom parlamentu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_category=78&nav_id=1641451)

Pudždemon na zasedanju EP tražio oslobađanje
bivšeg potpredsednika katalonske vlade


Bivši katalonski lider Karles Pudždemon iskoristio je današnje zasedanje Evropskog parlamenta, kojem je prvi put prisustvovao kao poslanik tog tela, da zatrazi da se hitno pusti na slobodu bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras.

Pudždemon je mahao posterom žute boje s natpisom "Oslobodite Žunkerasa".

- On bi trebalo da je ovde sa nama. On ima ista prava - rekao je prethodno Pudždemon.

Pudždemon je danas prvi put prisustvovao sednici Evropskog parlamenta uprkos tome što se suočava s nalogom za hapšenje u Španiji. On je odlučan da iskoristi EP kako bi nastavio političku borbu za otcepljenje Katalonije od Španije, prenosi AP, podsećajući da mu mesto u EP daje imunitet.

"Pudždemon predsednik", uzvikivalo je nekoliko stotina pristalica koje su mašući katalonskim zastavama dočekale Pudždemona pri dolasku u EP u Strazburu.

Pudždemon je došao zajedno sa evropskim poslanikom i bivšim katalonskim ministrom Tonijem Kominom.

Njih dvojica traže se u Španiji zbog uloge u nelegalnom pokušaju katalonske vlade i separatističkih poslanika da otcepe tu pokrajinu od ostatka zemlje 2017. godine. Oni su pobegli u Belgiju nakon što pokušaj otcepljenja nije uspeo i u maju prošle godine izabrani su u Evropski parlament kao predstavnici katalonskih separatističkih stranaka iz Španije.

Prošlog meseca najviši sud Evropske unije ukinuo je odluku kojom se Pudždemon i Komin sprečavaju da zauzmu svoja mesta u Evropskom parlamentu.

Evropski parlament prihvatio je nedavno zahtev Španije i ukinuo poslanički imunitet Žunkerasu, bivšem potpredsedniku katalonske vlade osuđenom na 13 godina zatvora zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije.

Žunkeras se nalazio u španskom pritvoru kada je u maju bio izabran u Evropski parlament na listi Katalonske republikanske levice (ERC). Zbog toga nije mogao da učestvuje na konstitutivnoj sednici EO i preuzme poslanički mandat.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/on-bi-trebalo-da-je-ovde-sa-nama-pudzdemon-na-zasedanju-ep-trazio-oslobadanje-bivseg/xex2zzs)

Da li je bilo ijednog poziva iz EU da se oslobode zatoceni Katalonci

Evropski parlament razmatra zahtev za ukidanje imuniteta Karlesu Pućdemonu


"Španske vlasti obratile su se predsedniku Evropskog parlamenta da bi zatražile ukidanje imuniteta Karlesu Pućdemonu i Toniju Kominu kako bi mogao da se pokrene sudski postupak protiv dvojice evroposlanika", rekla je zvaničnica u Strazburu.

Zahtev se podnosi Komitetu za pravne poslove, a procedura bi mogla da traje nedeljama, čak mesecima.

Španija zahteva izručenje Pućdemona i Komina zbog pokušaja secesije Katalonije 2017. Pućdemon i Komin su tada pobegli u Belgiju, a u maju 2019. izabrani su za evroposlanike kao predstavnici katalonskih separatističkih partija.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a561009/Evropski-parlament-razmatra-zahtev-za-ukidanje-imuniteta-Karlesu-Pucdemonu.html)

Šančes: Sastanak sa liderom Katalonije početkom februara
Tanjug 20.01.2020.

Španski premijer Pedro Sančes najavio je danas da planira da se u prvoj nedelji februara sastane sa katalonskim liderom Kvimom Torom u Barseloni.

Sančes je ranije ovog meseca obećao da će započeti dijalog sa katalonskim liderima kako bi pronašao političko rešenje za najveću političku krizu u zemlji u poslednjih nekoliko decenija, podseća Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Šestorica bivših članova katalonske vlade došli u parlament na saslušanje


Šestorica bivših članova regionalne vlade Katalonije sprovedeni su iz zatvora da bi prisustvovali saslušanju u regionalnom parlamentu u Barseloni.

Bivšeg katalonskog potpredsednika Oriola Žunkerasa i još petoricu bivših članova kabineta koji izdržavaju kazne zbog pokušaja otcepljenja od Španije, dočekala ja manja grupa pristalica u zgradi parlamenta i pozdravila ih aplauzom i povicima "sloboda!".

Oni nisu bili vezani lisicama, niti su ih pratili uniformisani stražari, ali su napolju bile raspoređene policijske snage. Predsednik katalonske vlade Kim Tora i predsednik parlamenta pozdravili su ih zagrljajima i srdačnim rukovanjem.

Ovo je prvi put da su se šestorica bivših katalonskih zvaničnika vratili u katalonski parlament otkako su privedeni i pritvoreni nakon neuspelog proglašenja nezavisnosti u oktobru 2017. Vrhovni sud Španije prgolasio ih je kriviim za pobunu i zloušpotrebu javnih sredstava i zajedno sa još trojicom kolega osudio na zatvorske kazne od devet do 13 godina.

Oni su danas pozvani u regionalni parlament da prisustvuju sednici odbora koji se bavi posledicama privremenog preuzimanja kontrole nad regionom od strane centralnih španskih vlasti u jeku krize 2017. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=28&nav_category=78&nav_id=1647804)

Pućdemon traži novac od pristalica: Četiri miliona cena referenduma o nezavisnosti


Bivši katalonski lider Karles Pućdemon zamolio je danas svoje pristalice za donacije u novcu.

Pućdemon se na taj potez odlučio nakon što je španski sud naredio da on i još 19 katalonskih lidera treba da vrate 4,1 miliona evra javnog novca utrošenog na organizaciju zabranjenog referenduma o nezavisnosti.

Referendum o nezavisnosti Katalonije održan je 1. oktobra 2017. godine, nakon čega su Pućdemon i još neki zagovornici otcepljenja te Pokrajine od Španije pobegli u inostranstvo.

"Ako ste glasali 1. oktobra, trebate nam", napisao je Pućdemon na svom Tviteru i objavio link ka računu u banci.

Pućdemon koji trenutno živi u egzilu u Belgiji, rekao je da je kabinet državnog revizora njemu i ostalim katalonskim liderima rekao da imaju dve nedelje da vrate novac inače će im biti blokirani svi bankarski računi.

Kabinet revizora, koji nadgleda kako novac troše političke stranke nije bio dostupan za komentar.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=28&nav_category=78&nav_id=1647972)

https://youtu.be/4Wdvv64kKL4

Belgija suspendovala zahtev za izručenje Pućdemona Španiji


Belgija neće izručiti Španiji separatističke katalonske zvaničnike Karlesa Pućdemona i Tonija Komina pre nego što se EP ne izjasni o ukidanju imuniteta.

Ovo je odlučio danas belgijski sud.

Advokat dvojice Katalonaca Simon Bekaert potvrdio je za Frans pres tu oduku suda u Briselu.

"Sudija je odlučio da odloži na neodređeno vreme zahtev za izručenje dok čeka odluku Evropskog parlamenta o zahtevu za ukidanje imuniteta", rekao je advokat.

Pućdemon, bivši predsednik oblasti Katalonije i Komin, jedan od bivših ministara te oblasti pobegli su iz Belgije krajem oktobra 2017. posle pokušaja otcepljenja te oblasti od Španije.

Španija zahteva izručenje Pućdemona i Komina zbog pokušaja secesije Katalonije 2017. Pućdemon i Komin su tada pobegli u Belgiju, a u maju 2019. izabrani su za evroposlanike kao predstavnici katalonskih separatističkih partija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=02&dd=17&nav_category=78&nav_id=1655882)

Počinju pregovori španske vlade i katalonskih separatista


Španski premijer Pedro Sančes i regionalna katalonska vlada dogovorili su se da 26. februara započnu pregovore.

Sančes je pristao na "okrugli sto" koje su zatražile katalonske vlasti kako bi se rešila politička kriza u toj španskoj pokrajini, koja je ranije bezuspešno organizovala glasanje o otcepljenju.

Premijer i još pet ministara će učestvovati na prvom sastanku, dok će sa katalonske strane biti predsednik regionalne vlade Kim Tora i potpredsednik Pere Aragones.

U Kataloniji je u oktobru 2017. održan referendum o nezavisnosti uprkos protivljenju centralnih vlasti u Madridu.

Potom je katalonski parlament proglasio nezavisnost.

Tadašnja španska centralna vlada je, reagujući na taj događaj, suspendovala autonomiju Katalonije, smenila njenu vladu, raspustila parlament i uvela direktnu upravu Madrida u tom regionu.

U međuvremenu je iz Španije u Belgiju pobegao tadašnji lider te pokrajine Karles Pućdemon, za kojim je Španija izdala nalog za hapšenje.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=02&dd=21&nav_category=78&nav_id=1657329)

Protest za nezavisnost Katalonije na jugu Francuske


Karles Pućdemon pozvao je danas okupljene na mitingu u Perpinjanu, na jugu Francuske, da treba nastaviti borbu za nezavisnost Katalonije.

"Treba da se pripremimo za konačnu borbu, prevaziđemo greške, sumnje i slabosti", rekao je bivši separatistički lider španske pokrajine Katalonije u Perpinjanju koji mnogi separatisti smatraju "Severnom Katalonijom".

Oko 100.000 ljudi okupilo se u tom francuskom gradu, prema navodima tamošnje policije, dok organizatori navode broj od 150.000 okupljenih.

Pućdemon, kojeg sada štiti poslanički imunitet Evropskog parlamenta, prvi put se nalazi nadomak Španije, koja je protiv njega izdala nalog za hapšenje.

Bivši lider Katalonije nije smeo pre poslaničkog imuniteta da se kreće po Francuskoj koja usko sarađuje sa španskom policijom.

Pućdemona su primile i lokalne vlasti što je izazvalo nezadovoljstvo bivšeg francuskog premijera Manuela Valsa, poreklom iz Katalonije. Vals je rekao da "lokalne vlasti velikom pompom dočekuju političkog zvaničnika koji je pobegao iz Španije gde je pokrenut sudski postupak protiv njega".

"Taj separatista (Pućdemon) nema ništa progresivno u sebi jer tvrdi da dolazi u 'Severnu Kataloniju' a ne u Francusku", ocenio je Vals i dodao da je to nepoštovanje susedne zemlje.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=02&dd=29&nav_category=78&nav_id=1660926)

Separatisti osuđeni na zatvor, ali samo noću


Devetero zagovornika nezavisnosti Katalonije, osuđenih zbog zabranjenog referenduma o otcepljenju od Španije, boraviće u zatvoru samo noću.

Kako je saopštila regionalna vlada u Barseloni, oni će preko dana i vikendima biti slobodni.

Zvaničnici među kojima i bivši potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras, osuđeni su prošle godine na zatvorske kazne od devet do 13 godina jer su 2017. organizovali referendum o samostalnosti.

Tri zatvora u kojima borave predložili su katalonskoj vladi ublažavanje uslova i poluslobodni režim izdržavanja kazne. Vlada, koja zagovara nezavisnost i podržava osuđene zvaničnike, usvojila je i potvrdila taj predlog, prenosi Hina.

Zatvorenici će sutra ujutro smeti da napuste zatvore a u njih će se vratiti u poneđeljak uveče kako bi prenoćili. Tokom vikenda ne moraju biti u zatvoru gde će praktično provoditi četiri noći od poneđeljka do četvrtka.

Španjolsko državno tužilaštvo može da se žali sudu na tu odluku, a ako se odlučili na to, poslednju reč bi mogao imati vrhovni sud.

Osuđeni katalonski zvaničnici već tri meseca imaju fleksibilan zatvorski režim. Mogu da izlaze preko nedelje da odlaze na posao šest sati ili obavljaju volonterski rad.

Iako ne smeju da obavljaju javnu dužnost, ako vrhovni sud ne odluči drugačije, mogli bi da učestvuju u izbornoj kampanji za regionalne izbore u Kataloniji na jesen ili zimu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=16&nav_category=78&nav_id=1707802)

Istraživanje: Katalonci neće nezavisnost


Nešto manje od polovine, 50,5 odsto stanovnika Katalonije ne želi državu nezavisnu od Španije, dok 42 odsto to želi.

Ovo pokazuju rezultati katalonskog centra za ispitivanje javnog mišljenja Centre d`Estudis d`Opinió (CEO).

Istraživanje je sprovedeno od 25. juna do 21. jula među 2.000 stanovnika Katalonije, autonomne pokrajine na severoistoku Španije koji su odgovarali na pitanje „Želite li da se Katalonija pretvori u nezavisnu državu?“

Kako prenosi Hina, na to pitanje pozitivno je odgovorilo oko 42 odsto ispitanika, što je najmanji postotak od jula 2017. godine.

Katalonska vlada je u oktobru 2017. organizovala referendum o samostalnosti, uprkos zabrani španskog ustavnog suda. Prošle godine je devetoro katalonskih zvaničnika osuđeno pred sudom u Madridu na zatvorske kazne od 9 do 13 godina zbog organizovanja tog referenduma.

U februaru ove godine 44,9 odsto ispitanika izjasnilo se da želi da Katalonija postane nezavisna država, podatak je CEO-a.

Regionalni izbori u Kataloniji mogli bi da budu održani na jesen ili zimu, a tri stranke koje zagovaraju samostalnost trenutno imaju većinu mesta u parlamentu u Barseloni, 70 od ukupno 135.

Katalonija od 1978. godine ima svoj parlament, vladu i policiju a katalonski jezik je službeni u tamošnjim institucijama.

Španska centralna vlada upravlja iz Madrida spoljnom, odbrambenom i fiskalnom politikom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=02&nav_category=78&nav_id=1713950)

Katalonski regionalni parlament osuđuje monarhiju


Katalonski regionalni parlament usvojio je u petak neobavezujući predlog kojim se osuđuje monarhija, a nakon iznenadnog odlaska u inostranstvo bivšeg španskog kralja Huana Karlosa zbog korupcionaške afere.

Tri separatističke katalonske stranke koje imaju većinu u regionalnom parlamentu kritikovale su odluku o odlasku Huana Karlosa u egzil. Separatisti ne priznaju ni kralja Felipea Šestog, aktuelnog monarha.

Predlog "Katalonija je republika i ne želi kralja" usvojen je sa 69 glasova za i 65 protiv, prenosi Rojters.

"Ni Španci ni Katalonci ne zaslužuju tako bučan i smešan skandal na međunarodnom nivou", rekao je katalonski lider Kvim Tora u parlamentu na vanrednoj sednici.

On je ponovio da Katalonci ne žele kralja i da je odlazak Huana Karlosa farsa.

"Koja vlast će moći da sprovede zakon protiv korupcije ako prihvatimo kraljevsku porodicu koja beži kad je pod istragom zbog uzimanja miliona i miliona evra u strašnim poslovnim komisijama?", zapitao je Tora.

Kraljevska palata saopštila je u ponedeljak uveče da je Huan Karlos, koji je 2014. godine abdicirao u korist sina, napustio zemlju kako njegove lične afere ne bi uticale na vladavinu njegovog sina.

Vrhovni španski sud pokrenuo je u junu istragu o umešanosti Huana Karlosa u malverzacije sa ugovorom o brzoj železnici sa Saudijskom Arabijom, a švajcarski Tribjun preneo je da je Huan Karlos primio 100 miliona dolara od pokojnog saudijskog kralja.

izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/907912/katalonski-parlament-protiv-monarhije-osudjuju-huana-karlosa-priznaju-felipea-sestog)

Suđenje separatističkom katalonskom lideru


Pred vrhovnim sudom Španije u toku je izlaganje završnih reči advokata u žalbenom postupku koji je pokrenuo separatistički katalonski lider Kim Tora.

Njemu je na 18 meseci zabranjeno obavljanje javnih funkcija zbog kršenja izbornog zakona.

Tora je predsednik autonomnog regiona Katalonije, a jedan sud u Barseloni zabranu mu je izrekao prošle godine.

Prema španskom izbornom zakonu, javni zvaničnici tokom izbornih kampanja ne smeju koristiti javne zgrade za isticanje političke propagande, a Tora je pred prošlogodišnje izbore odbio da ukloni transparent na kojem je pisalo "Oslobodite političke zatvorenika i izgnanike".

Po mišljenju suda koji je izrekao zabranu, tim natpisom - kojim je zapravo zatraženo puštanje iz zatvora političara i aktivista koji su prekršili zakon zagovarajući nezavisnost Katalonije - Tora je favorizovao secesionističke stranke koje su učestvovale na izborima.

Kako navodi AP, očekuje se da Vrhovni sud odluku o ovom slučaju donese narednih dana, a Tora, koji se danas pojavio pred sudom na poslednjem saslušanju, ostaje na funkciji do okončanja žalbenog postupka.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=17&nav_category=78&nav_id=1734234)

Katalonskom predsedniku zabranjen ulazak u kabinet


Vrhovni sud Španije zabranio je katalonskom predsedniku ulazak u kabinet i obavljanje predsedničkih dužnosti.

On je uoči izbora 2019. godine na zgradu državne institucije nalepio plakat kojim poziva da se oslobode separatistički lideri.

Sudsko veće je danas jednoglasno odlučilo da potvrdi prvostepenu presudu kojom se predsedniku Kimu Tori zabranjuje obavljanje zvanične funkcije u periodu od godinu i po dana i određuje novčana kazna u iznosu od 30.000 evra, preneo je AP.

Torin zamenik će, u skladu sa zakonom, obavljati predsedničke dužnosti do narednih izbora, a odluka vrhovnog suda donosi i period neizvesnosti u Kataloniji, ocenjuje AP.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1739182)

https://youtu.be/r7i52BCdP0g

https://youtu.be/2hZLPAT-VV4

Kralja i premijera u Barseloni dočekali separatisti
Srna 09.10.2020.

Nekoliko hiljada pristalica nezavisnosti Katalonije danas je protestovalo zbog posete španskog kralja Felipea Šestog i premijera Pedra Sančeza Barseloni.

Policija je postavila blokade na saobraćajnice i pojačala patrole u ulicama oko železničke stanice u Barseloni, gde su kralj i premijer prisustvovali dođeli nagrada za inovacije. Kralj i premijer posetili su Barselonu manje od dve nedelje nakon što je Vrhovni sud Španije doneo odluku da predsednik Katalonije Kim Tora ne može da obavlja tu dužnost. Sud je donieo tu odluku jer je Tora prekršio izborni zakon pošto je tokom predizborne kampanje odbio da sa zgrada administracije ukloni zastave postavljene u znak podrške liderima pokreta za nezavisnost Katalonije koji su u zatvoru.

Manje grupe demonstranata palile su fotografije sa likom kralja, ali nije bilo većih sukoba sa policijom.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/gQcP4te3UVY

Izvedena opsežna operacija hapšenja u Kataloniji u potrazi za „ruskim tragom“ u referendumu


Španski sudija, koji je dao dozvolu za pretrese i hapšenja u Kataloniji u okviru istrage u slučaju održavanja nezakonitog referenduma o nezavisnosti 2017. godine, otkrio je u njemu „ruski trag“, navodi se u nalogu za pretres u koji je Sputnjik imao uvid.

U Barseloni i Žironi (Katalonija) danas je sprovedena velika operacija tokom koje je uhapšena 21 osoba, uglavnom preduzetnici i političari, koji su povezani sa pokretom za nezavisnost tog regiona. Oni su optuženi za proneveru i pranje novca, kao i za zloupotrebu službenog položaja. Istražni organi sumnjaju da su te osobe umešane u nezakonito finansiranje pokreta za nezavisnost, konkretno finansiranje boravka bivšeg šefa vlade Katalonije Karlesa Pučdemona u Belgiji.

Sudija Hoakin Agire Lopez, koji se poziva na snimke telefonskih razgovora osumnjičenih, tvrdi da je postojala neka grupa Rusa koji su bili spremni da pruže podršku pokretu za nezavisnost i navodno su u oktobru 2017. godine ponudili tadašnjem šefu vlade Katalonije Karlesu Pučdemonu „da računa na deset hiljada vojnika i predložili su mu da otplate ceo katalonski dug“.
„Grupa Rusa je htela da pretvori Kataloniju u zemlju kao što je Švajcarska“, navodi se u dokumentu.

Pregovori su navodno vođeni preko katalonskog političara Viktora Teradeljasa, a „grupa iz Rusije“, prema verziji sudije, „formirana je u vreme Gorbačova“.

„U jesen 2017. godine Rusija je ponudila svoju podršku Karlesu Pučdemonu ukoliko bi on proglasio nezavisnost, između ostalog, uključujući slanje u Kataloniju 10.000 vojnika. Ukoliko bi on pristao, možda bi događaji postali tragični i pretvorili bi se u oružani sukob u zemlji sa ljudskim žrtvama“, ističe se u dokumentu.

U nalogu se takođe govori o „strategiji dezinformisanja i destabilizacije, u koju je bila uključena 'vlada Kremlja', kao deo opšteg diskursa o Evropskoj uniji koja je na ivici raspada, što je bila osnovna poruka medija koje kontroliše Kremlj – RT i Sputnjika“.

Spominje se i glavna urednica agencije „Rusija sevodnja“ i televizije RT Margarita Simonjan, zatim načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov, kao i politički analitičar Sergej Markov, sa kojim se Teradeljas sastajao.

Vrhovni sud Španije je u oktobru prošle godine osudio 12 katalonskih političara zbog umešanosti u održavanje nezakonitog referenduma o nezavisnosti 2017. godine. Devet ljudi je osuđeno na kazne zatvora od 9 do 13 godina, dok su trojici izrečene novčane kazne.

Nakon toga je član Vrhovnog suda Španije Pablo Ljarena izdao evropski i međunarodni nalog za hapšenje Karlesa Pučdemona, koga optužuju za pobunu i proneveru državnih sredstava. Pučdemon se sada skriva u Belgiji.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202010281123689587-opsezna-operacija-u-kataloniji-u-potrazi-za-ruskim-tragom-u-referendumu-/)

петак, 25.12.2020.

Нема помиловања за каталонске сепаратисте

БАРСЕЛОНА - Шансе ухапшених каталонских сепаратиста за превремено пуштање до краја ове године постају све мање, пре свега због кашњења измена кривичног закона.

Ухапшених девет каталонских лидера налазе се у затвору од 2017. године и надали су се да ће до краја године бити ослобођени, „Паис”. Пре мање од месец дана постојале су шансе за то на три начина - такозвани „терцер градо” или отворени систем у којем затвореници у затвору проводе само радне дане, што им је доделила каталонска влада, међутим након жалбе тужиоца, Врховни суд је укинуо ту одлуку. Затим је била планирана реформа кривичног закона по коме би се изменила дефиниција побуне, дела за које су осуђени на затворске казне од осам до 13 година, чиме би им се смањиле затворске казне.

И на крају шпанска влада је покушала да убрза процес помиловања, међутим, сва три предлога су одбачена, пренео је Танјуг. Како се наводи, иако би помиловање владе могло да буде најбржи пут до слободе, оно је и најкомпликованије јер је потребан извештај Врховног суда који можда ни до 14. фебруара неће бити готов.

Izvor: www.politika.rs

Izbori u Kataloniji test za separatističke stranke


U Kataloniji se danas održavaju regionalni izbori, koji će biti test za separatističke stranke koje su do sada bile na vlasti.

U periodu koji je obeležila epidemija korona virusa, izbori će pokazati da li će socijalisti, koji su na čelu nacionalne vlade, preuzeti vlast od stranaka koje se bore za nezavisnost Katalonije, ali malo je izvesno da će se ponoviti nemiri slični onima 2017. godine nakon kratkoročnog proglašenja nezavisnosti, prenosi Rojters.

Smatra se da će rezultat ovih izbora odrediti sudbinu političkog pokreta za nezavisnost Katalonije u narednim godinama, a istraživanja nagoveštavaju malu izlaznost birača zbog straha od širenja korona virusa, prenosi Tanjug.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202102141124610143-izbori-u-kataloniji-test-za-separatisticke-stranke/)

Partije koje su za secesiju povećale kontrolu u regionalnom parlamentu


Socijalistička partija koja zagovara ostanak u uniji sa Španijom je prema preliminarnim rezultatima osvojila tesnu pobedu na izborima u Kataloniji održanim u nedelju, ali je grupa partija koje su za secesiju povećala kontrolu u regionalnom parlamentu, javio je AP.

Na osnovu uzorka od 95 odsto izbrojanih glasova, tri glavne partije koje zagovaraju nezavisnost Katalonije će povećati broj poslaničkih mesta u regionalnom parlamentu na 74, a poređenja radi, iste partije su imale 70 poslanika u skupštini od 135 mesta 2017. godine.

Socijalistička partija koju vodi bivši ministar zdravlja Salvador Ilja će na osnovu trenutnih rezultata najverovatnije osvojiti 33 mesta, a pro-secesionisticka partija Republička levica Katalonije takođe 33 mesta, navodi AP.

Urpkos povećanju podrške Socijalističkoj premijera Pedra Sančeza, koji je razgovarao sa separatistima u pokušaju da smiri tenzije u regionu, Ilja bi mogao da ima problema da nađe većinu kako bi formira o vladu.

AP ocenjuje da ishod izbora potvrđuje da pro-separatistički sentiment nije opao, uprkos pandemiji kovida i frustracije oko neuspeha ocepljenja u oktobru 2017. godine, kada je nekoliko separatista završilo u zatvoru.

"Međutim, nije poznato da li će separatističke partije biti u mogucnosti da dobiju borbu koju su obećali, jer se san o lakom odvajanju od Španije pokazao teškim", navodi se u tekstu američke agencije.

Republička levica Katalonije je za nijansu ostvarila bolji rezultat od partije desnog centra Zajedno za Kataloniju, koja bi trebalo da osvoji 32 mesta.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3625155/pirova-pobeda-separatista-u-kataloniji-povecali-broj-mesta-u-paralmentu-ipak-ce-imati-problem-u-sastavljanju-vlade)

https://youtu.be/9c0DXgGopSI

Nasilni protesti u nekoliko španskih gradova zbog presude reperu Pablu Haselu
SVET Autor: Beta /AP 17. feb. 2021

Najmanje 14 ljudi je uhapšeno u nasilnim uličnim protestima u nekoliko gradova u Španiji, zbog hapšenja repera Pabla Hasela, osuđenog na zatvorsku kaznu jer je u tvitovima napadao monarhiju i bezbednosne snage.

Hitna pomoć saopštila je da su 33 osobe povređene u neredima. U Barseloni, na severoistoku Španije, hiljade demonstranata zapalile su kante za smeće i bacale kamenice na policiju. Izlozi više prodavnica i banaka oštećeni su u neredima u jednoj od glavnih gradskih ulica. Španska televizija javila je da gradske vlasti Barselone štetu procenjuju na 70.000 evra. Hasel se sa desetinama pristalica zabarikadirao u utorak uveče u Univerzitetu Lerida u Kataloniji u pokušaju da spreči hapšenje. Protesta podrške reperu bilo je poslednjih nedelja u Madridu i u Barseloni, a više od 200 ličnosti iz kulture, među kojima reditelj Pedro Almodovar i glumac Havier Bardem, izrazilo mu je podršku u peticiji.

Izvor: www.n1info.com

Hiljade Španaca protestovalo zbog hapšenja repera, letele staklene boce, kamenje i suzavac
Tanjug 18.02.2021.

Španska policija u sredu se sukobila sa demonstrantima u Madridu i Barseloni, koji su protestovali zbog hapšenja repera Pabla Hasela, optuženog da je vređao monarhiju i veličao terorizam.

https://youtu.be/JUeYH0BGhQ4

Policija je u Madridu ispalila suzavac i gumene metke, prenosi Rojters. Protesti na centralnom trgu Madrida u početku su bili mirni, a demonstranti su skandirali "Nema više policijskog nasilja" i "Sloboda za Pabla Hasela". Međutim, policija je intervenisla nakon što je nekoliko demonstranata počelo da baca staklene boce i kamenje. Pojedini demonstranti odgovorili su paljenjem kontejnera i pravljenje barikada na ulicama.

Pablo Hasel, poznat po radikalnim levičarskim stavovima, nije se u petak javio na odsluženje devetomesečne zatvorske kazne na koju je osuđen 2018. godine. Uhapšen je 16. februara, nakon što se sa pristalicama zabarikadirao u Univerzitetu Lerida u Kataloniji. Policija je upala u univerzitetsku zgradu i uhapsila ga, a u Madridu i Barseloni održano je više protesta u znak podrške Haselu.

Izvor: www.blic.rs

Izgleda da za Pabla (kao i za Asanža) ne važe ovi principi i pravila poslovnika suda.


Jbg Pablo, Quod licet Iovi, non licet bovi ...

https://youtu.be/7AExPuahjxs

Jbg, Pablo živi u "demokratskoj" državi...kada budu nju rešili da ruše napraviće od njega heroja. Ipak su neki ravnopravniji od drugih.

https://youtu.be/8GibABGtzIk

Noćni protesti ponovo prerasli u nerede: Španci traže oslobađanje repera


U pojedinim španskim gradovima treći dan zaredom održavaju se protesti u znak podrške španskom reperu Pablu Aselu, koji je ove sedmice uhapšen i osuđen na devet meseci zatvora zbog vređanja kralja i policije.

Nakon mirnog protesta na trgu Tetuan u Barseloni izbili su neredi.

Demonstranti gađaju policiju kamenjem i različitim predmetima. Od prevrnutih kontejnera su napravili barikade, a potom ih zapalili. Vatrogasci pokušavaju da ugase vatru. Snimke sa lica mesta prenosi televizija „24 oras“.

​I u Valensiji su mirni protesti prerasli u nerede, gde je policija protiv demonstranata upotrebila pendreke, prenosi televizija. Najmanje jedna osoba je povređena, a osam je privedeno.

Protesti se održavaju i u drugim španskim gradovima, uključujući Salamanku i Viktoriju.

U Madridu su tokom dana manje grupe mladih ljudi dolazile do zgrade suda, koji razmatra slučajeve demonstranata, privedenih dan ranije. Juče je na protestima privedeno 19 osoba, od kojih je 13 danas pušteno na slobodu.

Parlamentarna grupa „Unidas podemos“ danas se obratila Ministarstvu pravde Španije sa molbom da pomiluje repera. Takođe traže pomilovanje i za još jednog repera Valtonika, koji je otputovao u Belgiju i sada očekuje odluku belgijskih sudova o izručenju.

Asel je 2016. godine osuđen na šest meseci zatvora zbog napada i vređanja novinara „TV3“. Novinaru je morao da plati odštetu u iznosu od 12.150 evra. Konačno, 2018. godine ponovo je osuđen za zločine povezane sa propagiranjem terorizma i vređanjem krune i ovu odluku potvrdio je Vrhovni sud 2020. godine.

Ovog puta umetnik nije mogao da izbegne zatvor, jer su na njegovu kriminalnu prošlost dodata i 64 tvita, objavljena na njegovom nalogu, i pesma na njegovom Jutjub kanalu pod nazivom „Huan Karlos luda“ (Juan Carlos el Bobón, u pitanju je igra reči: Borbon-Burbon, kraljevska porodica Španije, a bobón znači budala, blesa). U svojoj pesmi, reper naziva kralja „Frankovim naslednikom“ (diktator je zaveštao predaju vlasti svrgnutoj kraljevskoj kući nakon njegove smrti). U tvitovima Pablo Asel piše da je „kraljevska porodica parazit“, naziva monarhiju „fašističkom“ i navodi da „Nacionalna policija muči čak i pred kamerama“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202102181124658576-nocni-protesti-ponovo-prerasli-u-nerede-spanci-traze-oslobadjanje-repera-video/)

https://youtu.be/hLpQkLOE8dQ

U pesmi grupe Clash " The guns of Brixton", ili je to ona druga pesma gde se pominju "Spanish bombs", sve je lepo i davno rečeno. I Guardia Civil i Fred`rico Llorca is dead and gone!

Premijer Španije osudio proteste povodom hapšenja repera
Tanjug 19. 02. 2021.

PREMIJER Španije Pedro Sančez osudio je danas proteste u velikim španskim gradovima izazvane hapšenjem i pritvaranjem izvođača rep muzike Pabla Hasela koji u svojim pesmama glorifikuje terorizam i vređa kraljevsku porodicu.

Protesti u Španiji traju već četiri dana jer je reperu Haselu izrečena zatvorska kazna u trajanju od devet meseci zbog njegovih antidržavnih tekstova, ali je i pokrenuta rasprava u javnosti o slobodi izražavanja što je podstaklo vladu u Madridu da najavi da će ublažiti važeće zakone o slobodi izražavanja.

"Demokratija štiti slobodu izražavanja, uključujući i izražavanje najružnijih, apsurdnih mišljenja, ali demokratija nikada ne pruža zaštitu nasilju", poručio je premijer Sančez i obećao napredak na polju slobode izražavanja, prenosi Rojters.

Dok su protesti u Barseloni danas bili uglavnom mirni, tokom prethodna tri dana demonstranti su palili kontejnere za smeće i motocikle, a policija je uzvraćala suzavcem. U Madridu i drugim, većim španskim gradovima takođe je bilo sukoba između demonstranata i policije, a organizatori protesta pozvali su na masovnije demonstracije tokom vikenda. Policija je saopštila da je u Kataloniji uhapšeno oko 60 demonstranata, a jedna žena je izgubila oko tokom sukoba sa pripadnicima snaga reda u Barseloni, zbog čega su neki političari zahtevali da se preispita taktika i postupanje policije.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/CcBn-QL3_rI

Sukobi demonstranata i policije u Barseloni


Na ulice katalonske prestonice peti dan zaredom izlaze demonstranti u znak protesta zbog hapšenja repera Pabla Asela, osuđenog na devet meseci zatvora zbog uvrede monarhije.

Demonstranti su bacali baklje i flaše na policiju koja je ispalila sunđeraste metke da rastera okupljene, saopštila je regionalna katalonska policija na Tviteru.

Neki od njih su upadali u prodavnice, a ''El Pais'' prenosi da su razbijeni i prozori na koncertnoj hali Palau de la Muzika.

U Madridu i drugim gradovima demonstracije su prošle mirno.

Aselovo zatvaranje izazvalo je raspravu o slobodi govora u Španiji, jer se njegova uverenja temelje na sadržaju desetina tvitova i nekih pesama koje je objavio na internetu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/vesti/202102201124676812-barselona-peti-dan-protestuje-video/)

Na petoj večeri protesta letele baklje i kamenice, demonstranti zapalili barikade
Tanjug 21.02.2021.

Peto veče zaredom u Barseloni je sinoć održan protest zbog hapšenja izvođača rep muzike Pabla Hasela, koji u svojim pesmama glorifikuje terorizam i vređa kraljevsku porodicu, a demonstranti su gađali policiju, palili kontejnere i razbijali izloge.

https://youtu.be/Ro_pawL3n9k

Demonstranti su bacali baklje i flaše na policiju koja je ispalila gumene metke da rastera okupljene, saopštila je regionalna katalonska policija na Tviteru. Prema proceni lokalne policije u Barseloni se okupilo oko 6.000 demonstranata, prenosi Rojters. Neki od njih su upadali u prodavnice, a "El Pais" prenosi da su razbijeni i prozori na koncertnoj hali Palau de la Muzika.

Oko stotinu ljudi je privedeno, prenosi "Juronjuz", a među demonstrantima ima i povređenih. Na jednom od prethodnih protesta jedna mlada žena je izgubila oko. U Madridu i drugim gradovima demonstracije su prošle mirno.

Lider Podemosa Pablo Iglesias izjavio je da u Španiji "nije postojala situacija pune političke i demokratske normalnosti". U četvrtak je stranka podnela peticiju za "totalno pomilovanje" za Hasela i još jednog repera Valtonika, koji je pobegao u Belgiju 2018. godine kako bi izbegao suđenje zbog optužbi za "veličanje" terorizma.

https://youtu.be/zNTGUbwkqyQ

Mnogi ljudi, uključujući umetnike, poznate ličnosti i političare, izrazili su podršku promeni u takozvanom „zakonu gušenja“ u zemlji koji se bavi slobodom izražavanja.

Izvor: www.blic.rs

Još jedna burna noć u Barseloni, protest u Madridu protekao mirno
Tanjug 22.02.2021.

Protesti u Barseloni u znak podrške španskom reperu Pablu Aselu, uhapšenom zbog vređanja monarhije i veličanja terorizma, prerasli su šestu noć zaredom u nasilne sukobe između policije i grupa uglavnom mladih ljudi u centru grada.

Kao i prethodnih dana, nedelja je započela mirnim protestom u Barseloni, gde su umetnici naslikali mural kojim su kritikovali španskog kralja Felipea VI i njegovog oca, bivšeg kralja Huana Karlosa I, kako bi pokazali solidarnost sa Aselom, javlja AP. Ali kako je padala noć, napetost se povećavala dok su demonstranti uglavnom obučeni u tamnu odeću marširali centrom grada do sedišta Nacionalne policije. Posle pola sata zasipanja kamenjem, flašama, otpadom i petardama, katalonska policija aktivirala se i počela da razbija protest. Prodavnice u centru grada ponovo su bile na meti vandala koji su razbili izloge.

Više od 100 ljudi, uključujući sedmoricu danas, uhapšeno je zbog nasilnih sukoba s policijom otkako je Asel uhapšen u utorak i poslat na izdržavanje devetomesečne zatvorske kazne za svoje tvitove i tekstove koji su vređali španskog monarha i hvalili terorističko nasilje. Katalonska policija saopštila je da je u subotu izvršeno preko 35 hapšenja u Barseloni i drugim obližnjim gradovima nakon što su izgrednici razbili izloge prodavnica i vodili borbe sa policijom. Ostali protesti širom Španije, uključujući glavni grad Madrid, uglavnom su protekli mirno.

Izvor: www.blic.rs

"Španija je fašistička zemlja" - uhapšeno 38 ljudi
IZVOR: B92, BETA NEDELJA, 21.02.2021.

Policija u Kataloniji saopštila je da je uhapsila 38 osoba zbog pljačke prodavnica u noći između subote i nedelje.

[attachment=1]

Oni su uhapšeni posle protesta podrške uhapšenom reperu Pablu Haselu. Tokom protesta, petog po redu u Kataloniji posle hapšenja muzičara, dogodili su se "ozbiljni incidenti", navela je policija i dodala da su demonstranti gađali policiju kamenicama i drugim predmetima.

U Barseloni su izgrednici iskoristili protest da bi pljačkali prodavnice u centru grada. Demonstranti su podigli barike i palili kante za đubre. Oštećena je i fasada Palate muzike u Barseloni. To zdanje je uvršteno u spisak svetske baštine Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).

Hasel (32) osuđen je zbog veličanja terorizma i vređanja kralja Felipea VI. Njegovo hapšenje pokrenulo je proteste ali i političku raspravu o slobodi izražavanja i represiji policije.

Crtači grafita oslikali su danas u Barseloni mural španskog kralja Huana Karlosa i pokojnog diktatora Franciska Franka u znak protesta zbog hapšenja repera Pabla Hasela optuženog da je vređao monarhiju i veličao terorizam. Devetomesečna kazna izrečena Haselu, koji je poznat po žestokim pesmama protiv establišmenta, pokrenula je raspravu o slobodi izražavanja u Španiji i demonstracije koje su povremeno prelazile u nasilje, piše Rojters. Mirna demonstracija umetnika bila je u suprotnosti sa pet noći sukoba u španskim gradovima između demonstranata i policije u kojima su spaljivani kontejneri, razbijane banke i bacani projektili na stanovnike.

Demonstranti su pozivali na promenu zakona o borbi protiv terorizma, za koje kažu da nepravedno ograničavaju pravo ljudi da demonstriraju svoje neodobravanje na ulicama. U subotu je u gradovima širom Katalonije uhapšeno 38 ljudi nakon što su demonstranti razbili prozore na koncertnoj dvorani ''''Palau de la Musika'''' u Barseloni i opljačkali prodavnice u centru grada. Španska vlada najavila je prošle nedelje da će ukinuti zatvorske kazne za krivična dela koja uključuju slučajeve slobode govora, navodi Rojters.

Izvor: www.b92.net

Demonstranti u Barseloni zasuli policiju kamenjem: "Naučili ste nas da je beskorisno da budemo mirni"
Srna 22.02.2021.

Demonstranti su bacali boce, kamenice i kante sa smećem na policiju u Barseloni tokom šeste noći sukoba nakon hapšenja muzičara Pabla Hasela zbog veličanja terorizma i vređanja španske monarhije u svojim pesmama.

Haselova devetomesečna zatvorska kazna izazvala je diskusije o slobodi govora u Španiji i demonstracije koje ponekad prati nasilje.

"Naučili ste nas da je beskorisno da budemo mirni", piše na jednom od transparenata koji su nosili demonstranti.

Policija Katalonije saopštila je da je uhapšeno pet osoba zbog pljačke prodavnica i da je povređen jedan policijac. Prema podacima policije, oko 1.000 demonstranata okupilo se u gradu. Prema podacima gradskih vlasti, tokom pet noći protesta, pljačke prodavnica i paljenje kontejnera uzrokovalo je u Barseloni štetu procenjenu na 900.000 evra. Od utorka, 16. febrara, kada je Hasel uhapšen, širom Katalonije i drugim španskim gradovima uhapšeno je više od 95 osoba. Jedna osoba zadobila je tešku povredu oka tokom sukoba u Barseloni, zbog čega je pokrenuto pitanje istrage policijske taktike.

Izvor: www.blic.rs

Protesti u Barseloni: Policija zasuta kamenicama i flašama, goreli kontejneri


Demonstranti u Barseloni gađali su policiju flašama i kamenjem i zapalili kontejnere za đubre u predgrađima Barselone Vilanova i La Geltru, saopštila je policija u sredu uveče.
Policija je pozvala lokalno stanovništvo da se drže podalje od „nasilnih grupa“ u blizini umetničke škole u gradu zbog svoje bezbednosti.

Protesti su održani i u katalonskom gradu Manresa severno od Barselone, gde su se okupljali demonstranti u blizini policijske stanice i navodno bacali petarde na kombije policajaca.

​U španskoj pokrajini Kataloniji već devetu noć zaredom održavaju se protesti zbog hapšenja repera Pabla Hasela zbog vređanja monarhije i pozivanja na terorizam na Tviteru.

Na više lokacija u Barseloni održani su protesti za vreme fudbalske utakmice između Barselone i Elčea na stadionu Kamp Nou.

​Međutim, protesti u sredu bili izrazito mirniji nego prethodnih noći u glavnom gradu Katalonije.

U neredima u Barseloni tokom poslednje nedelje zabeleženi su požari na ulicama, napadi na policiju, pljačke prodavnice i provaljivanje u banke, a jedna žena demonstrant je izgubila oko nakon što ju je navodno pogodio policajac gumenim metkom. Uhapšeno najmanje 110 ljudi tokom protesta, prenosi RT.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202102241124711810-protesti-u-barseloni-policija-zasuta-kamenicama-i-flasama-goreli-kontejneri-video/)

Strasti se ne smiruju u Barseloni, demonstranti na ulicama zbog komunističkog repera
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 27.02.2021.

U Barseloni je večeras uhapšeno 10 osoba zbog napada na policajce u novim nemirima nakon zatvaranja repera Pabla Asela.

Asel je osuđen za veličanje terorizma i vređanje članova kraljevske porodice u njegovim pesmama.

Neke "grupe ljudi sa kapuljačama" pljačkale su duž čuvene ulice La Rambla u Barseloni, dok su vatrogasci gasili požar u prodavnicama i bankama, saopštila je policija, dodajući da je na "nekoliko banaka pričinjena ozbiljna šteta", prenosi Rojters. Prethodno je oko 2.000 ljudi koji su nosili maske za lice i transparente prošetalo gradom pozivajući na oslobađanje Asela.

Pablo Asel, poznat po svojim tekstovima protiv establišmenta, uhapšen je 16. februara nakon što se nije prijavio na izdržavanje kazne, što je izazvalo debatu o slobodi izražavanja i ponekad nasilne proteste u Barseloni i Madridu. Reper je osuđen zbog tekstova i tvitova koji uključuju reference na baskijsku separatističku grupu ETA, nazivanja bivšeg kralja Španije Huana Karlosa šefom mafije i upoređivanja španskih sudija sa nacistima. Slučaj Asel bacio je u žižu javnosti slobode izražavanja u Španiji, nakon čega je vlada objavila da će ublažiti zakone o slobodi govora.

Izvor: www.b92.net

Novi protest u Barseloni zbog hapšenja repera, skup pratile jake snage policije
Tanjug 07.03.2021.

Više stotina ljudi protestovalo je u subotu u Barseloni zbog represije vlasti tokom suzbijanja nasilnih nereda zbog hapšenja repera i umetnika protiv establišmenta Pabla Hasela. Skup su pratile jake snage policije, a demoranti su nosili transparent sa zahtevom za oslobađanje Hasela i njegovih pristalica.

Reper je osuđen na devet meseci zatvora zbog poziva na terorizam, pošto je pohvalno govorio o dvema ugašenim oružanim grupama odgovornim za ubistvo više od 900 ljudi u Španiji i odbio da plati novčanu kaznu zbog vređanja bivšeg španskog kralja Huana Karlosa. Njegovo hapšenje 16. februara izazvalo je niz mirnih i nasilnih protesta, a neki od njih su se završili pljačkom prodavnica u nekoliko gradova.

Španska vladajuća levičarska koalicija obećala je da će pokrenuti reformu kojom će biti ukinuta zatvorska kazna za dela koja uključuju slobodu govora. Podemos, krajnje leva stranka u koaliciji, podnela je zahtev za pomilovanje Hasela. Trenutno je u pritvoru osam osoba koje su osumnjičene da su bile u grupi demonstranata koji su tokom protesta zapalili policijski kombi, iz koga je jedva uspeo da pobegne jedan policajac. Oni su suočeni sa mogućnošću da budu optuženi za pokušaj ubistva, napad na policajce i za učestvovanje u kriminalnoj grupi.

Izvor: www.blic.rs

Španska vlada pozdravila odluku Evropskog parlamenta da ukine imunitet Pudždemonu i saradnicima


Španska vlada pozdravila je danas odluku Evropskog parlamenta da ukine imunitet bivšem katalonskom lideru Karlesu Pudždemonu i dvojici njegovih saradnika, kao pobedu vladavine prava, a protiv onih koji su se zalagali za otcepljenje Katalonije od Španije.

Ministarka spoljnih poslova Aranča Gonzales-Laja rekla je da odluka parlamenta pokazuje da Pudždemon i njegovi saradnici ne mogu da se kriju iza svog poslaničkog mesta kako bi izbegli pojavljivanje pred nacionalnim pravosuđem, prenosi AP.

Ona je rekla da ta odluka znači da se "problemi Katalonije rešavaju u Španiji, a ne u Evropi".

Pudždemon, Toni Komino i Klara Ponsati su 2019. godine osvojili mesta u Evropskom parlamentu, gde su dobili imunitet kao evroparlamentarci, prenosi AP.

Za ukidanje poslaničkog imuniteta Pudždemona glasalo je 400 poslanika, 248 je bilo protiv, a 45 uzdržano.

Pudždemon i nekoliko njegovih kolega pobeglo je u Belgiju u oktobru 2017. godine, strahujući od hapšenja posle referenduma o nezavisnosti Katalonije koji je Sspanija proglasila nelegalnim.

Pudždemonov pravni tim planira žalbu zbog ukidanja imuniteta pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3640551/spanci-cekaju-izrucenje-pudzemona-pozdravili-odluku-o-ukidanju-imuniteta-katalonskom-separatisti)

"Ovo je tužan dan za Evropski parlament": Katalonski poslanici najavili žalbu zbog oduzimanja imuniteta
Tanjug 09.03.2021.

Katalonski poslanici, kojima je danas oduzet zastupnički imunitet u Evropskom parlamentu, zbog optužnice podignute u Španiji, najavili su žalbu evropskom sudu pravde u Luksemburgu poručivši da je "ovo tužan dan za Evropski parlament".

- Mi smo izgubili imunitet, ali Evropski parlament je izgubio još više, a posledično i evropska demokratija - izjavio je Karles Pudždemon na konferenciji za novinare u Briselu i istovremeno zahvalio svim poslanicima koji su glasali protiv te odluke.

U ponedeljak uveče tajnim glasanjem 404 evroposlanika glasala su za oduzimanje imuniteta Karlesu Pudždemonu, Antoniju Kominu i Karli Ponsati, dok je 247 bilo protiv, a 42 uzdržana, prenosi Hina. Bivši predsednik katalonske vlade Pudždemon i dva člana njegove vlade, sproveli su 2017. referendum o samostalnosti Katalonije, a špansko državno tužilaštvo optužilo je njega i saradnike za neposlušnost i podsticanje na ustanak.

- Ovo je jasno politički progon protiv nas - rekao je on.

Komin je kazao da brojnost poslanika koji su se protivili skidanju imuniteta govori o nepoverenju u špansko pravosuđe i dodao da EU ima problem sa demokratijom u Španiji.

Pudždemon, Komin i Poncati poručili su da se stavljaju na raspolaganje sudu u Belgiji, ali i da će se žaliti sudu EU u Luksemburgu na današnju odluku.

- Sigurna sam da je i među onima koji su danas glasali za skidanje našeg imuniteta, pod uticajem Španije, bilo puno onih koji su sumnjali u ispravnost te odluke. Biće u budućnosti prilike da isprave svoj stav, jer mi sada idemo na sud u Luksemburg sa čvrstim argumentima o povredi naših prava - rekla je Ponsati.

Njih troje postali su poslanici u EP 2019. godine, a prethodno su Belgija i Škotska odbile da ih izruče Španiji. Kako se navodi, oduzimanjem imuniteta neće biti automatski izručeni, nego će o tome odlučiti sud u Belgiji, jedino im bez imuniteta preti hapšenje ukoliko izađu iz Belgije, jer je Španija raspisala evropski nalog za hapšenje.

Izvor: www.blic.rs

„Madrid će biti groblje fašizma“: Nastavljeni protesti zbog hapšenja repera


Nova serija protesta održana je širom Španije u znak podrške katalonskom reperu Pablu Haselu koji je uhpšen zbog veličanja terorizma i vređanja monarhije.

Stotine demonstranata marširalo je Madridom u subotu veče, a neprijavljeni skup je dočekala policija koja je sprečila demonstrante da napreduju prema centru grada.

​Iako su lokalni mediji procenili da je na protestima bilo 300 ljudi, snimci sa lica mesta pokazuju da je broj bio veći. Demonstranti su zatražili puštanje Hasela i oslobađanje ostalih „političkih zatvorenika“ i pozvali ministra unutrašnjih poslova Fernanda Grande-Marlaska da podnese ostavku.

​Demonstranti su skandirali levičarske i antipolicijske parole, poput „Nacisti danju, policija noću“ i „Madrid će biti groblje fašizma“. Policija je snimljena kako pretesa neke demonstrante i proverava njihove lične karte, ali nije jasno da li je neko uhapšen tokom skupa.

​Još jedan marš podrške uhapšenom reperu održan je u Barseloni, glavnom gradu Haselove matične regije Katalonije. Demonstranti su marširali ulicama grada, skandirajući slogane i tražeći „potpunu amnestiju“ za Hasela. Snimci sa lica mesta pokazuju da su nosili zastavu Sovjetskog Saveza.

​Protesti su počeli sredinom februara kada se reper nije pojavio na izdržavanju zatvorske kazne zbog osuđujuće presude iz 2018. godine. Muzičar, čije je pravo ime Pablo Rivadula, proglašen je krivim za veličanje krajnje levičarskih terorista i vređanje monarhije kroz seriju tvitova i njegovih tekstova. On je bivšeg kralja Španije Huana Karlosa, koji je pobegao u Abu Dabi zbog optužbi za korupciju, nazvao lopovom i mafijaškim šefom, prenosi RT.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202103211124906417-madrid-ce-biti-groblje-fasizma-i-u-madridu-protesti-zbog-hapsenja-repera-video/)

Madrid na nogama zbog najave pomilovanja separatističkih lidera iz Katalonije


Hiljade Španaca okupilo se u centru Madrida na protestima zbog namere vlade da pomiluje devetoricu katalonskih političara osuđenih na zatvorske kazne zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine. Demonstranti su zatražili i ostavku španskog premijera Pedra Sančeza.

Španska Nacionalna policija je saopštila da se na protestu okupilo oko 25.000 ljudi. Procene lokalne policije su, međutim, daleko veće — oko 126.000.

Demonstranti su nosili španske zastave i transparente na kojima je, između ostalog, pisalo: „Sančez, odlazi odmah“.

Vicepremijer Španije Karmen Kalvo je za „Vangardiju“ izjavila da je Vlada veoma blizu odluke o pomilovanju. Sančez je prethodno pozvao građane da, kako je kazao, pokažu razumevanje, priznavši da odluka o pomilovanju neće imati podršku svih Španaca.

​Podsetimo, Vrhovni sud Španije je u oktobru 2019. godine osudio bivše katalonske političare i aktiviste na zatvorske kazne od devet do 13 godina.

​Tokom suđenja, katalonski lideri su tvrdili da nisu krivi i da im se sudi iz političkih razloga.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202106131125615768-madrid-na-nogama-zbog-najave-pomilovanja-separatistickih-lidera-iz-katalonije-video-foto/)

Španski premijer pomilovao devet katalonskih separatističkih lidera
Tanjug 22.06.2021.

Španski premijer Pedro Sančez pomilovao je danas svih devet katalonskih separatističkih lidera koji su uhapšeni zbog uloge u pokušaju secesije Katalonije 2017.

Sančez je odluku o pomilovanju objavio u televizijskom obraćanju. Pomilovanjem su liderima ukinute preostale godine zatvorskih kazni, ali ostaje na snazi zabrana vršenja javnih funkcija. Sančez je pomilovanje, kojem se, prema anketama javnog mnjenja, protivi većina Španaca, opisao kao gest dobre volje i prvi korak ka rešavanju političkog sukoba između centralne vlade u Madridu i tog bogatog severoistočnog regiona, čija je vlada tražila novi referendum o nezavisnosti.

Jedan od pomilovanih lidera Raul Romeva, koji je osuđen na 12 godina zbog uloge ministra spoljnih poslova Katalonije, rekao je da će region nastaviti borbu za samoopredeljenje.

"Pomilovanjem devet ljudi, oni neće sakriti represiju koju nastavljaju da primenjuju protiv više stotina separatista. Nećemo odustati od borbe: amnestija i samoopredeljenje!", tvitovao je on. Romeva i preostali bivši katalonski zvaničnici bi trebalo da budu pušteni iz zatvora nakon što odluka o pomilovanju bude objavljena u vladinom službenom glasniku.

Konzervativne opozicione stranke u Madridu saopštile su da će osporiti pomilovanje na sudovima, dok je stotine separatista protestovalo u ponedeljak u Barseloni, smatrajući Sancezov plan nedovoljnim, i bezuslovno zahtevajući novi referendum o nezavisnosti tog regiona. Devet separatističkih lidera su 2019. osuđeni na između devet i 13 godina zatvora zbog pobune i zloupotrebe javnih sredstava tokom organizovanja referenduma o odvajanju Katalonije od ostatka Španije. Madrid je tada zabranio referendum, što je dovelo do jednostranog i kratkotrajnog proglašenja nezavisnosti.

Izvor: www.blic.rs

среда, 23.06.2021.

Помиловани каталонски сепаратисти изашли из затвора

Каталонски сепаратистички политичари оптужени за покушај сецесије Каталоније, које је помиловао премијер Шпаније Педро Санчес, изашли су данас из затвора.

Санчес је јуче помиловао свих девет каталонских сепаратистичких лидера који су ухапшени због улоге у организовању референдума о отцепљењу Каталоније 2017. године. Помиловањем су лидерима укинуте преостале године затворских казни, али остаје на снази забрана вршења јавних функција. Седам мушкараца, који су издржавали казне у затвору Љедонерс, заједно су напустили затворску јединицу у подне, преноси шпански лист „Паис”.

„Затвор нас не слама, он ојачава сва наша уверења”, рекла је бивша потпредседница каталонске владе Ориол Жункерас, која је по изласку из затвора одмах отпутовала у иностранство. Бивша председница каталонског парламента Карме Форсадел и Долорс Баса, које су казне служиле у другим затворским центрима, такође су ослобођене.

„Репресија још није готова”, изјавила је Баса.

Шпански службени лист је данас објавио одлуку о помиловању затворених лидера, са потписом краља Фелипеа VI и министра правде Хуана Карлоса Кампа. Лидер Народне партије Пабло Касадо је данас затражио у Конгресу оставку премијера Педра Санчеза и расписивање избора. Истовремено, шпански министар правде Хуан Карлос Кампо је позвао бившег председника каталонске владе Карлеса Пуџемона да се из Белгије врати у Шпанију.

„Охрабрујем га да се врати, судили би му шпански судови који су га потраживали. Он је бегунац од правде”, рекао је Кампо.

Санчез је помиловање, којем се, према анкетама јавног мњења, противи већина Шпанаца, описао као гест добре воље и први корак ка решавању политичког сукоба између централне владе у Мадриду и тог богатог североисточног региона, чија је влада тражила нови референдум о независности. Шпанска влада саопштила је данас да пуштање сепаратистичких лидера на слободу не значи да је влада у Мадриду спремна да разговара о референдуму, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

U Kataloniji Felipea Šestog smatraju simbolom vlasti Madrida
Tanjug 28.06.2021.

Katalonski separatisti protestovali su danas zbog posete španskog kralja Felipea Šestog, koji će u Barseloni u ponedeljak biti na otvaranju međunarodnog sajma mobilne berzanske trgovine.

Demonstracije protiv kralja, koga u Kataloniji smatraju simbolom vlasti Madrida, i koji je kritikovao separatistički pokret, česte su u tom španskom regionu. Broj okupljenih na protestu, međutim, mogao se meriti desetinama, daleko manje nego na nekim protestima poslednjih godina. Uprkos ušančenim i sukobljenim pozicijama Madrida i Barselone, nedavni razvoj događaja otvorio je mogućnost da bi se mogao naći neki kompromis, navodi AP.

Katalonski regionalni predsednik Pere Aragones, koji podržava nezavisnost regiona, treba da se sretne u utorak u Madridu sa španskim premijerom Pedrom Sančesom. To će biti njihov prvi susret od kako je Aragones došao na taj položaj, početkom godine. Do susreta će doći tačno nedelju dana pošto je Sančesova vlada pomilovala devet katalonskih separatista koji su bili u zatvoru zbog pokušaja otcepljenja. Taj potez je ocenjen kao korak dobre volje Madrida, pošto Sančes želi da postigne prodor u rešavanju katalonskog pitanja koje opterećuje zemlju.

Izvor: www.blic.rs

Kriza u Kataloniji: Nastavak dijaloga sa Madridom u septembru
IZVOR: BETA UTORAK, 29.06.2021.

Madrid -- Španska vlada i katalonski separatisti nastaviće dijalog u septembru, izjavio je danas u Madridu predsednik španske pokrajine Katalonije Pere Aragones.

"Nastavak dijaloga o političkom sukobu dve vlade" biće održan krajem septembra, izjavio je Aragones na konferenciji za novinare sa španskim premijerom Pedrom Sančesom. Ta izjava dolazi nekoliko dana posle pomilovanja i puštanja iz zatvora devet katalonskih separatista osuđenih zbog uloge u pokušaju secesije te španske pokrajine.

U Kataloniji je u oktobru 2017. održan referendum o nezavisnosti uprkos protivljenju centralnih vlasti u Madridu. Potom je katalonski parlament proglasio nezavisnost. Tadašnja vlada je kao reakciju, suspendovala autonomiju Katalonije, smenila njenu vladu, raspustila parlament i uvela direktnu upravu Madrida u tom regionu.

Izvor: www.b92.net

Španski premijer ne popušta: Neće biti referenduma o nezavisnosti
Tanjug 30.06.2021.

Španski premijer Pedro Sančez je izjavio da neće biti referenduma o samoopredeljenju i da njegova Španska socijalistička radnička partija (PSOE) to nikada neće prihvatiti.

- Niko ne bi trebalo da se odrekne svojih ideala, jer niko nije osuđen zbog svojih ideala, već zbog kršenja zakona - izjavio je Sančez u Kongresu. U španskoj demokratiji, prema njegovim rečima, postoji prostor za ideje o nezavisnosti, kao što je Ustavni sud presudio.

- Ali nemam problem da to ponovim onoliko puta koliko je potrebno. Vlada će nastaviti da deluje odlučno. Neće biti referenduma o samoopredeljenju, osim ako oni koji ga brane ne uspeju da ubede tri petine ovog doma da modifikuje Ustav i glasa. PSOE nikada, nikada neće prihvatiti tu vrstu akcije - rekao je Sančez.

Španski premijer i predsednik španske pokrajine Katalonije Pere Aragones dogovorili su se da u trećoj nedelji septembra u Barseloni nastave dijalog između vlade u Madridu i katalonske vlade. U okviru tog dijaloga je održan samo jedan sastanak u februaru 2020. godine, pre pandemije korona virusa.

Izvor: www.blic.rs

Bivši lider katalonske Vlade sadašnjem: Neće biti referenduma ni 2030. ni 2080.
SVET Autor: N1 Beograd 01. sep. 2021

Bivši predsednik Vlade Katalonije Kim Tora smatra apsurdnim to što pokret za nezavisnost, za koji kaže da je skrenuo sa puta svoje strategije, insistira na dijalogu za rešavanje katalonskog sukoba i upozorava aktuelnog predsednika Perea Aragonesa da „dogovorenog referenduma neće biti ni 2030. ni 2080. godine“.

U intervjuu za Radio Kataloniju, Tora je kritikovao realnost prognoze koju je dao Aragones, koji je bio njegov potpredsednik za vreme obavljanja funkcije premijera Katalonije, rekavši u jednom intervjuu da će Katalonci glasati za nezavisnost pre 2030. godine, piše agencija EFE. On je tom prilikom spekulisao i o mogućnosti da Katalonija kao država učestvuje na Zimskim olimpijskim igrama 2030. godine, na čijoj kandidaturi za organizaciju radi.

„Želimo da Katalonija glasa na legitiman način, ako se to učini pre 2030. godine, to će biti prve Igre na kojima ćemo učestvovati pod našom zastavom“, rekao je Aragones.

Time je jasno dao do znanja da je cilj njegove Vlade otcepljenje.

Izvor: www.n1info.com

Zaharova optužila zapadne medije za planiranu provokaciju


Zamenik šefa ruske diplomatije Oleg Siromolotov nikada se nije sastao sa savetnikom bivšeg šefa katalonske vlade Žozepom Luisom Alajem koji je, prema izveštajima stranih medija, navodno tražio od Moskve da podrži otcepljenje Katalonije od Španije, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Zaharova je objavljivanje novina nazvala lažnom vešću.

„Pitam Olega Vladimiroviča Siromolotova: ‘Kada je bio sastanak? U kom formatu?’ Ispostavilo se da nije bilo sastanka ni u Moskvi ni bilo gde drugde. Oleg Vladimirovič Siromolotov nikada se nije sastajao sa Žozepom Luisom Alajem ni u Moskvi ni u inostranstvu, nije sa njim održavao i ne održava kontakte“, napisala je Zaharova na svom kanalu na Telegramu i dodala da je čitava objava novina „najgluplji falsifikat“.

Zaharova je napomenula da novine nisu uputile zahtev Ministarstvu spoljnih poslova kako bi potvrdile ili demantovale informacije o sastancima, što je još jedan dokaz „unapred planirane provokacije“. „‘Njujork tajms’ kao i svi drugi mediji koji su preneli ovu dezinformaciju, ne samo da bi trebalo, već su i dužni da napišu demanti“, dodala je portparolka.

Ranije je savetnik bivšeg šefa katalonske vlade Karlesa Pudždemona, Žozep Luis Alaj, izjavio da je leteo u Moskvu u proleće 2019. godine, ali je rekao da su ova putovanja bila deo redovnih kontakata sa stranim novinarima i zvaničnicima. List „Njujork tajms“ je, pozivajući se na izveštaj evropske obaveštajne službe, pisao da se Alaj sastao sa ruskim zvaničnicima kako bi zatražio podršku Rusije za otcepljenje Katalonije od Španije. Novine tvrde da su se u Rusiji Alaj i „ruski biznismen Aleksandar Dmitrenko sastali sa nekoliko aktivnih agenata spoljnoobaveštajne službe, kao i sa Olegom Vladimirovičem Siromolotovom... koji je sada nadležan za borbu protiv terorizma i zamenik je ministra spoljnih poslova“.

Prema pisanju lista, Pudždemon je potvrdio da se putovanje desilo, dok je Alaj naglasio da je svaka sugestija da je tražio rusku podršku „fantastična priča koju je izmislio Madrid“. Kabinet Pudždemona kritikovao je tekstove u medijima koji su pisali da je on navodno pokušao da uspostavi kontakte sa ruskim zvaničnicima 2019. godine.

Regionalni parlament Katalonije nezakonito je proglasio nezavisnost od Španije nakon referenduma u ​​oktobru 2017. Posle toga je Pudždemon, kao i nekoliko bivših članova njegove vlade napustio Španiju. Za njima je raspisana nacionalna i evropska poternica. Pri tome je niz političara osuđen na zatvorsku kaznu u Španiji, ali su pomilovani u leto 2021. U maju 2019. Pudždemon je izabran u Evropski parlament.

Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je ranije da Kremlj kategorički odbacuje umešanost Moskve u događaje u Kataloniji. Kako je istakao Peskov, to su „insinuacije i laži“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210907/zaharova-optuzila-zapadne-medije-za-planiranu-provokaciju-1129635013.html)

Separatisti pozvali na nezavisnost: Protesti u Kataloniji, više od 100.000 ljudi na ulicama Barselone


Više od 100.000 Katalonaca izašlo je na ulice Barselone pozivajući na nezavisnost ovog regiona od Španije.

Među učesnicima su bili i pomilovani separatistički lideri.

Protest koji je organizovala Katalonska nacionalna skupština (ANC), prvi je otkako je španska vlada u junu pomilovala devet katalonskih separatističkih lidera koji su osuđeni zbog pokušaja secesije 2017.godine na zatvorske kazne, što je najveća španska politička kriza u poslednjih nekoliko decenija.

Većina učesnika protesta je poštovala mere i nosila zaštitne maske, a policija je saopštila da je učestvovalo oko 108.000 ljudi, a ANC je saopštio da je broj učesnika na skupu bio blizu 400.000, prenosi Rojters.

Neki od devet pomilovanih političara i aktivista prisustvovali su protestu, koji je organizovan na dan kada se u Kataloniji obeležava nacionalni praznik Diada.

Protest je organizovan u okolnostima smanjenih tenzija između Barselone i Madrida, nego što je to bio slučaj proteklih godina, jer centralne i regionalne vlade favorizuju dijalog uprkos njihovim suprotnim stavovima o nezavisnosti Katalonije.

Očekuje se da se sledeće nedelje u Barseloni održe pregovori centralne španske i regionalne vlade sa ciljem da se prebrodi politička kriza koja traje od 2017. godine, a katalonsko društvo je godinama već podeljeno na separatiste i one koji žele da Katalonija ostane deo Španije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=09&dd=11&nav_category=78&nav_id=1921253)

https://youtu.be/saS83B6MJEs

https://youtu.be/T1FHJmMmjC4

Pudždemon uhapšen u Italiji zbog referenduma o nezavisnosti Katalonije


Bivši katalonski lider Karlesa Pudždemona privela je italijanska policija na Sardiniji, navodi se u saopštenju njegove kancelarije.

On je priveden tokom jučerašnjeg dana, nakon što je popodne iz Brisela otputovao u grad Algero na Sardiniji, kako bi prisustvovao međunarodnoj izložbi “Adifolk” i sastao se sa regionalnim šefom Sardinije i tamošnjim ombudsmanom, prenosi agencija Rojters.

"Kada je stigao na aerodrom Algero, zaustavila ga je italijanska granična policija. Apelacioni sud u Sasariju je nadležan da odluči hoće li ga pustiti ili izručiti", navodi se u saopštenju Pudždemonove kancelarije.

Njegov advokat Gonzalo Boje potvrdio je pritvor u jednom tvitu, navodeći da je Pudždemon sproveden na osnovu evropskog naloga za hapšenje od 14. oktobra 2019. godine, koji je, prema njegovim rečima “uz osudu Evropskog suda pravde, suspendovan".

Pudždemon je bio predmet evropskog naloga za hapšenje koji je izdala Španija, a koja traži njegovo izručenje zbog uloge u sazivanju referenduma o nezavisnosti Katalonije.

Španija je za pobunu optužila Pudždemona, bivšeg katalonskog regionalnog čelnika, tvrdeći da je pomogao u organizovanju referenduma o nezavisnosti 2017. godina koji su španski sudovi ocenili nezakonitim.

U martu je Evropski parlament oduzeo Pudždemonu imunitet koji je uživao kao član tog parlamenta od 2019. godine.

Pudždemon živi u egzilu u Belgiji, podseća Tanjug.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210924/pudzdemon-uhapsen-u-italiji-zbog-referenduma-o-nezavisnosti-katalonije--1130114517.html)

https://youtu.be/5o3q9ax9wGM

Građani Barselone izašli na ulice, traze oslobađanje katalonskog separatiste Pudždemona


Oko 400 građana Barselone okupilo se danas ispred konzulata Italije u tom gradu, tražeći da se oslobodi bivši katalonski lider Karles Pudždemon, koji je uhapšen na Sardiniji po međunarodnoj poternici Španije.

Učesnici protesta uzvikuju "Pudždemon, naš predsednik", "Nezavisnost", "Sramota", "Živela katalonska republika" i mnoge druge, piše La Vangvardia.

Kako se navodi, policija je sprečila okupljanja ispred glavnih vrata konzulata i pomerila demonstrante ka sporednim vratima, a obezbeđuje i Vladinu kancelariju koja se nalazi nedaleko odatle.

Protesti su za sada mirni, a među učesnicima je i nekoliko zagovornika nezavisnosti Katalonije, poput predsednice katalonskog parlamenta Laure Boras.

Pudždemon, koji živi u azilu u Briselu, uhapšen je po nalogu španskog Visokog suda nakon što je sleteo na Sardiniju, gde je trebalo da učestvuje na skupu o međunarodnoj promociji katalonske kulture.

Španska vlada je dan uoči ročišta za njegovo izručenje saopštila da Pudždemon mora da se suoči sa pravdom u Španiji.

- Gospodin Pudždemon se mora potčiniti postupcima sudova, baš kao i svaki drugi građanin - navodi se u saopštenju kabineta španskog premijera Pedra Sančesa.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/nezavisnost-gradani-barselone-izasli-na-ulice-traze-oslobadanje-katalonskog/z5rl5gt)

https://youtu.be/LmxqRi56qsk

Španski mediji: Italijanski sudija pustio na slobodu bivšeg lidera Katalonije


Italijanski sudija pustio je na slobodu bivšeg katalonskog regionalnog lidera Karlesa Puđdemona nakon što je prethodne noći bio uhapšen na Sardiniji, javio je španski dnevnik „Pais“.

Sudija mu je, međutim, naložio da ostane na ostrvu dok se ne reše pravna pitanja, naveo je Rojters.

Puđdemonov advokat u Italiji, Agostinanđelo Maras, rekao je da sud tek treba da donese tu odluku.

Podsetimo, Puđdemon, koji živi u azilu u Briselu, uhapšen je sinoć po nalogu španskog Visokog suda nakon što je sleteo na Sardiniju, gde je trebalo da učestvuje na skupu o međunarodnoj promociji katalonske kulture.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210924/spanski-mediji-italijanski-sudija-pustio-na-slobodu-pudjdemona-1130130549.html)

Pućdemon pušten na slobodu, pozvan da svedoči 4. oktobra
SVET Autor: N1 Beograd 24. sep. 2021

Bivši predsednik Katalonije Karles Pućdemon pušten je iz zatvora na italijanskom ostrvu Sardinija, odlukom Apelacionog suda koji je pristao da ga pusti bez ikakvih mera predostrožnosti i pozvao ga da svedoči 4. oktobra.

Kako je objavila španska novinska agencija EFE, on je uhapšen danas po dolasku na aerodrom Algero, kada su italijanski pravosudni organi izvršili nalog evropskog Vrhovnog suda, zbog pobune kao i zbog pronevere 14. oktobra 2019. godine. Italija je postupila na ovaj način jer bivši predsednik više ne uživa poslanički imunitet od 30. jula prošle godine, kada je povučen. Njegov drugi advokat Gonzalo Boje kratko se oglasio na Tviteru napisavši „svanulo je“.

Izvor. www.n1info.com

https://youtu.be/C8OTOdB_mPA

https://youtu.be/aCexvLVaZKA

Izašao iz pritvora na Sardiniji, pa pravo na koncert! Pristalice mu klicale


Bivši separatistički lider Katalonije Karles Pućdemon, koga je Madrid optužio za pobunu, prisustvovao je danas Katalonskom kulturnom festivalu na italijanskom ostrvu Sardinija, nakon što je pušten da sa slobode čeka saslušanje o izručenju Španiji.

Pućdemon, poslanik Evropskog parlamenta i bivši predsednik Katalonije, ležerno je šetao gradom Algero i mahao pristalicama koje su mu klicale, a kasnije se sastao i sa predsednikom regiona Sardinija i njegovim zamenikom.

"Navikao sam da budem na meti Španije, ali kraj je uvek isti. Slobodan sam i nastaviću da se borim", rekao je Pućdemon agenciji Asošijeted pres tokom šetnje Sardinijom.

On je došao na Sardiniju zbog Katalonskog kulturnog festivala, ali je uhapšen odmah po sletanju na mediteransko ostrvo, koje je blisko povezano sa katalonskom kulturom i ima sopstveni separatistički pokret.

Pućdemona je sud dan kasnije oslobodio, ali mu je naložio da ne napušta ostrvo do 4. oktobra, za kada je zakazano saslušanje o njegovom izručenju Španiji.

On je u oktobru 2007. pobegao iz Španije za Belgiju sa nekoliko saradnika, da bi izbegao hapšenje zbog pokušaja secesije Katalonije, odnosno organizovanja nelegalnog referenduma o nezavisnosti.

Hapšenje Pućdemona dolazi u osetljivom trenutku za špansku vladu i katalonsko vodjstvo. Dve strane su nedavno obnovile pregovore sa ciljem izlaska iz političke krize koja traje od obračuna Madrida sa katalonskim separatističkim pokretom.

Iako je Pućdemon poslanik Evropskog parlamenta, njemu je oduzet imunitet.

Devet katalonskih separatista osudjeno je na zatvorske kazne od devet do 13 godina zbog uloge u organizovanju referenduma o nezavisnosti 2017. godine.

Oni su pomilovani u julu ove godine, ali Pućdemon nije jer je pobegao.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3774843/lider-katalonskih-separatista-ne-haje-za-spance-izasao-iz-pritvora-na-sardiniji-pa-pravo-na-koncert-pristalice-mu-klicale)

"Nastaviću da putujem po Evropi": Pudždemon pušten iz pritvora, u ponedeljak se vraća za Brisel


Lider katalonskih separatista Karles Pudždemon izjavio je da će 4. oktobra biti na Sardiniji kako bi prisustvovao ročištu po evropskoj poternici, nakon što je u policijskom pritvoru u Italiji zadržan manje od 24 sata.

Sud na Sardiniji pustio je Pudždemona na slobodu u petak, dan nakon što ga je italijanska policija privela na osnovu evropske poternice koji je izdala Španija, dok je putovao na italijansko ostrvo kako bi prisustvovao katalonskom festivalu folklora u gradu Algero.

Španija je zahtevala da Italija izruči Pudždemona, koji je bio na čelu katalonske vlade u vreme glasanja o nezavisnosti od Španije 2017. za koje su sudovi rekli da je nezakonito.

-Nastavićemo borbu. Nikada nećemo odustati, a ja ću nastaviti da putujem po Evropi, rekao je Pudždemon na konferenciji za novinare u Algeru, u pratnji gradonačelnika.

-Vratiću se u Brisel u ponedeljak, dodao je on.

Pudždemon, koji se nalazi u samonametnutom egzilu u Belgiji, pohvalio je Italiju zbog brzog rešavanja njegovog slučaja.

-Zadovoljan sam konačnim rezultatom. Zato što su naši politički i pravni argumenti dokazani. Italijanskom pravosuđu je bilo potrebno samo nekoliko sati da donese ovu odluku. Vratiću se 4. oktobra na ročište i ako italijansko pravosuđe donese odluku o mojoj slobodi vratiću se kući u Belgiju, kazao je on.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/nastavicu-da-putujem-po-evropi-pudzdemon-pusten-iz-pritvora-u-ponedeljak-se-vraca-za/2rqsmd8)

https://youtu.be/-MP6ICVRzfQ

https://youtu.be/QDDgUleVhZs

Pudždemon privremeno na slobodi


Sud na Sardiniji obustavio je slučaj ekstradicije bivšeg katalonskog lidera Karlesa Pudždemona Španiji do odluke Evropskog suda pravde i on je privremeno pušten na slobodu.

Pudždemon je bio poslanik Evropskog parlamenta od 2019. godine, ali mu je imunitet ukinut. Njegovi advokati naveli su da nema osnova za njegovo hapšenje i da treba da bude oslobodjen do odluke Evropskog suda pravde o njihovoj žalbi na tu odluku EP.

Pudždemon je iz sudnice izašao sa svojim advokatom, pozdravio je svoje pristalice i poručio da je "veoma zadovoljan", prenosi AP.

Njegov advokat Agostinanđelo Maras rekao je novinarima da odluka o ekstradiciji Španiji gde je optužen, zavisi od odluke najvišeg evropskog suda.

Španija Pudždemona optužuje za pobunu i traži njegovo izručenje, uz tvrdnje da je pomogao u organizovanju referenduma o nezavisnosti Katalonije 2017. godina, koji su španski sudovi ocenili nezakonitim.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/pudzdemon-privremeno-na-slobodi/6yt8hyy)

https://youtu.be/s1gPbskYUuQ

Italijanski sud odložio odluku o zahtevu Španije, Pućdemon može da putuje
SVET Autor: Beta/AP 04. okt. 2021

Italijanski sud odložio je odluku o zahtevu Španije za izručenje bivšeg separatističkog lidera Katalonije Karlesa Pućdemona i dozvolio mu da putuje.

Pućdemon je napustio sud na italijanskom ostrvu Sardinija u pratnji advokata, rukovao se i grlio sa pristalicama, i rekao da je „veoma srećan“. Njegov advokat Agostinoangelo Maras kazao je da sud za odluku o izručenju Pućdemona Španiji, koja ga tereti za pobunu, čeka odluke evropskih sudova o dva pitanja. Naveo je da u međuvremenu Pućdemon može da putuje gde god želi.

„On je apsolutno slobodan. Sud će zakazati novo ročište kada evropski sudovi odluče o dva pitanja. Jedno je imunitet predsednika Pućdemona, drugo je legitimitet španskog suda da izda nalog za hapšenje“, rekao je advokat Maras za Asošiejted pres.

Pućdemon je uložio žalbu na ukidanje imuniteta poslanika Evropskog parlamenta, čiji je i dalje član. On je 23. septembra uhapšen na Sardiniji, gde je došao iz Belgije da bi prisustvovao Katalonskom kulturnom festivalu, na poziv separatističkog pokreta tog italijanskog ostrva. Njega je sud dan kasnije pustio na slobodu, ali do danas nije smeo da napusti ostrvo. Pućdemon je u oktobru 2017. pobegao iz Španije za Belgiju sa nekoliko saradnika, da bi izbegao hapšenje zbog pokušaja secesije Katalonije, odnosno organizovanja nelegalnog referenduma o nezavisnosti. Devet katalonskih separatista osuđeno je na zatvorske kazne od devet do 13 godina zbog uloge u organizovanju referenduma o nezavisnosti 2017. godine. Oni su pomilovani u julu ove godine, ali Pućdemon nije jer je pobegao.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/iJHxEvtQR7o

https://youtu.be/O_aCUi0OOhk

Sančes pozvao na jedinstvo povodom Nacionalnog dana Španije
SVET Autor: Tanjug 12. okt. 2021

Španski premijer Pedro Sančes pozvao je danas na jedinstvo povodom obeležavanja Nacionalnog dana Španije i vojne parade kojoj je prisustvovalo više od 2.000 vojnika, što je signal da se situacija sa koronavirusom u Španiji poboljšala.

„Ovog 12. oktobra potvrdimo ono što nas ujedinjuje, ono što nas čini velikim društvom, što Španiju čini otvorenom i raznolikom zemljom. Proslavimo našu posvećenost, solidarnost, saradnju, multilateralizam. Proslavimo ko smo“, napisao je Sančes u tvitu.

Kralj Felipe i kraljica Leticija prisustvovali su tradicionalnoj paradi u pratnji članova vlade, opozicionih političara i članova olimpijskog tima Španije. Oko 2.656 vojnika učestvovalo je u maršu zajedno sa 115 vojnih vozila. Prošle godine parada je otkazana zbog ograničenja povezanih sa kovidom-19, ali je 2019. godine oko 4.000 vojnika učestvovalo u tradicionalnom vojnom maršu.

Sančesov tvit dolazi u trenutku kada je njegova vlada otpočela razgovore sa katalonskim regionalnim vlastima radi rešavanja, kako navodi Rojters, teritorijalne krize u Španiji. Sančes, koga je na paradi izviždao deo okupljenih koji su verovatno protiv njegove levičarske vlade, protivi se referendumu o nezavisnosti Katalonije. Pere Aragones, katalonski predsednik koji nije prisustvovao paradi u Madridu, zatražio je glasanje o otcepljenju od Španije.

Incidencija korona virusa u Španiji pala je 7. oktobra ispod 50 slucajeva na 100.000 ljudi, dostigavši prag koji je ministarstvo zdravlja po prvi put u više od godinu dana ocenilo kao „nizak rizik“.

Izvor: www.nova.rs

Pudždemon želi lično da pregovara sa Madridom o amnestiji
SVET Autor: Tanjug 14. okt. 2021

Nakon što je italijanski sud suspendovao odluku o izručenju Karlesa Pudždemona, lidera katalonskih separatista, on je odbio pomilovanje španskih vlasti i uputio zahtev Republikanskoj levici Katalonije (ERC) da ne iznosi njegovu ličnu situaciju na pregovarački sto sa vladom u Madridu.

Bivši predsednik katalonske vlade je zatražio da Pere Aragones, aktuelni predsednik vlade u Barseloni, „ne bude deo bilo koje agende takozvanog pregovaračkog stola koji su dogovorili ERC i španska vlada, niti bilo kakvog bilateralnog razgovora“, piše španski list „Mundo“.

Pudždemon zahteva od predsednika katalonske vlade da „poštuje“ njegovu strategiju i još jednom je potvrdio svoje uverenje da rešenje političkog sukoba podrazumeva postizanje amnestije. On želi lično da pregovara sa vladom u Madridu o kolektivnom poništavanju kazni, što bi mu, kako navodi „Mundo“, omogućilo da se vrati u Španiju bez potrebe da bude uhapšen ili da odgovara pred sudom.

Izvor: www.nova.rs

Španija negira navode o špijunaži


Španska vlada danas je negirala da je nezakonito špijunirala lidere borbe za katalonsku nezavisnost korišćenjem softvera "Pegaz".

Španija je reagovala nakon što je grupa za ljudska prava otkrila da su na meti bile desetine telefona separatista, ali nije iznela ništa o tome da li preduzela bilo kakav elektronski nadzor odobren od suda.

Kanadska organizacija Sitizen lab saopštila je juče da je nakon 2017. godine i neuspelog pokušaja da Katalonija dobije nezavisnost, više od 60 ljudi povezanih sa separatističkim pokretom te španske autonomne oblasti, uključujući sadašnje i bivše regionalne lidere, bilo na meti špijunskog softvera „Pegaz”, koji je izradila izraelska grupa NSO, prenosi Rojters.

Portparolka španskog kabineta Izabel Rodriges izjavila je da Vlada u Madridu nema šta da krije, kao i da će u potpunosti sarađivati u svakoj istrazi u vezi sa ovim navodima.

„Španija je demokratska država sa punom vladavinom prava i svako njihovo ograničavanje zahteva zabranu ili sudski nalog“, navela je Izabel Rodriges.

Grupa Sitizen lab je istakla da ne može direktno da bilo kome pripiše špijunske operacije, ali da posredni dokazi upućuju na španske vlasti.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=19&nav_category=78&nav_id=2142365)

Španija priznala špijuniranje Katalonaca


Španska obaveštajna služba priznala je da je u određenom momentu koristila program Pegaz, kako bi istraživala aktivnosti vođa pokreta za nezavisnost Katalonije.

Pritom se ogradila da je to praćenje organizovano na individualnom nivou i uz odobrenje sudija, piše španski "El Pais".

List se poziva na izvore koji nisu naveli ko je i kada bio praćen putem programa Pegaz, napravljenog u Izraelu i poznatog po tome što može neprimetno da zarazi mobilne telefone ciljanih osoba.

Navodi se i da je časopis "Nujorker" prošle nedelje objavio reportažu o korišćenju Pegaza, uz napomenu da ga koriste i demokratske zemlje EU, kako bi pored ostalih špijunirale novinare i aktiviste, prenosi Hina.

Pozivajuci se na Citizen Lab, istraživački centar univerziteta u Torontu, časopis je izvestio da je Španija putem Pegaza špijunirala mobilne telefone zagovornika nezavisnosti Katalonije.

S druge strane, izvori bliski CNI-u, na koje se poziva "El Pais", smatraju neverodostojnim izvještaj Citizen Laba prema kojem je navodno 63 katalonskih pobornika nezavisnosti bilo prisluškivano.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=26&nav_category=78&nav_id=2145782)