PALUBA

20.11.2008.
Војномедицинска вежба „Сигуран пут 2008“ изведена је данас у рејону Бујановаче бање. Министар одбране Драган Шутановац оценио је приказане активности веома успешним и истакао значај добијања сертификата CREVAL који потврђује интероперабилност српског војног санитета.

„Добијање сертификата омогућава нам учествовање у мировним операцијама широм света, што нам пуно значи с обзиром да овакав сертификат до сада нисмо имали“, оценио је министар Шутановац. Он је најавио још једну велику медицинску вежбу наредне године, која ће потврдити спремност војног санитета за учествовање у операцијама подршке снагама Уједињених нација.

На питање да ли ће припадници Војске Србије бити укључени у мировне операције, Шутановац је рекао „да разматрамо планове да се наша војска укључи у мировне операције пре свега у области санитета , јер желимо да пружимо оно што знамо најбоље. Међутим, за то треба припремити и друштво и парламент, јер код нас нажалост још постоје људи који мисле да ми не треба да учествујемо у мировним мисијама“.

Министар Шутановац је изразио уверење да ђе Војска и убудуће бити један од најважнијих спољнополитичких фактора и да ђе учествовати у мировним мисијама.

Вежба „Сигуран пут“, у којој су учествовали медицински тимови из војски Србије, Норвешке и Македоније, део је веома успешне укупне сарадње Србије и Норвешке проистекле из меморандума о сарадњи потписаног између два министарства пре две године у Београду. Део норвешке донације је лака пољска болница предвиђена за коришћење пре свега у мировним мисијама, али и другим ситуацијама када треба помоћи становништву.

Циљ данашње вежбе био је да се провери борбена спремност лаке пољске болнице, а по замисли вежбе војномедициснки тимови радили су у условима испољене политичке кризе и терористичких активности. Директор вежбе био је генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић, начелник Војномедицинске академије.

Данашњој вежби присуствовали су и заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић, генерал-мајор Лаиф Росен, начелник војног санитета норвешких оружаних снага, изасланици одбране акредитовани у Београду и посматрачи из седам земаља са три континента.

Генерал Росен је приказане активности оценио веома успешним и посебно изразио задовољство добром сарадњом са српским војним санитетом. „Потребно је време за усвајање процедура и доктрине прихваћене у НАТО савезу, али је медицинско особље из Србије вредно радило и разултати се виде“, истакао је Росен.

У оквиру припремних активности за вежбу, претходних дана обављено је око 800 лекарских прегледа становника бујановачке општине
 
Извор:Сајт Министарства одбране

Донација министарства одбране Краљевине Норвешке

20.11.2008.
Данас су, у Бујановачкој Бањи, генерал-мајор Петар Ћорнаков, начелник Управе за обуку и доктрину ГШ ВС и Кјерсти Клебо, начелник Управе за међународну безбедносну политику Министарства одбране Краљевине Норвешке потписали Протокол о донацији информатичке опреме у вредности од 40.000 евра за потребе развоја Центра за санитетску обуку у Нишу.

 Реч је о трећој донацији норвешког МО за тај центар. Претходна два пута предмет донације била је најсавременија санитетска опрема и средства која су значајно допринела убрзаном развоју центра. Иначе, развој Центра за санитетску обуку је заједнички пројекат који траје већ две године и у оквиру којег је одржано више курсева за инструкторе санитетске обуке у складу са НАТО стандардима.

Циљ заједничког пројекта је да се формира Центар за санитетску обуку војних болничара, санитетских војних техничара и инструктора санитетске обуке који ће имати регионални и међународни карактер, јер ће се и обука организовати и изводити у складу са стандардима НАТО, као што ће и сертификати о обучености које ће Центар издавати бити усклађени са НАТО стандардима.

Извор:Сајт Војске Србије

И санитет спреман за мировне мисије

21/11/2008
Основна замисао вежбе медицинара Србије, Норвешке и Македоније била је увежбавање за ефикасно поступање у случају масовног повређивања

Бујановац – На простору Специјалне болнице „Врело” – Бујановачка Бања, јуче је завршена је вишедневна мултилатерална санитетска вежба „Сигуран пут 2008”, уз учешће санитетских служби Србије, Краљевине Норвешке и Македоније. Завршном дану присуствовао је министар одбране Србије Драган Шутановац са сарадницима, представници Генералштаба и владе, ресорни министри здравља, полиције, као и челни људи Пчињског округа.

Основна замисао вишедневне вежбе је било увежбавање припадника санитетске службе Војске Србије за ефикасно поступање у условима масовног повређивања. Та основна замисао реализовала се у пољској болници, секундарног нивоа медицинске подршке, коју је као поклон вредан милион евра даривала Краљевина Норвешка. Активност су реализовали више десетина припадника ВМА и војне болнице Ниш, у непосредној сарадњи са здравственом службом Пчињског округа и Црвеним крстом, уз подршку Генералштаба ВС и Четврте бригаде Копнене војске Србије. На овој вежби демонстрирана је и медицинска подршка ВМА народу на југу Србије, јер у пољској болници претходних дана бесплатно прегледано више од 800 грађана свих националности са овог подручја и урађено неколико хируршких интервенција…

Министар Шутановац је изразио посебно задовољство што вежби присуствују посматрачи из седам земаља, са три континента, као и скоро сви војни изасланици акредитовани у Београду.

– Ова вежба нам је врло значајна, стичемо искуства и спремамо се да и ми једнога дана, у адекватном саставу, учествујемо у операцијама подршке мировним снагама за одржавање мира у свету. Наше је убеђење да ће Војска Србије и у будућности бити један од најважнијих спољнополитичких фактора. Желимо да учествујемо у мировним мисијама са нашим медицинским тимовима, убеђени да ту имамо шта да понудимо, јер, верујемо, много смо квалитетнији од великог броја земаља НАТО-а – изјавио је Шутановац.

Генерал-мајор Ливар Росен, који је руководио санитетским тимом Норвешке, рекао је да је сарадња војних санитета започета пре три, четири године и да је потребно време за упознавање са доктринама, концепцијама, политикама у оквиру НАТО-а и алијансе.

– Мислим да се врло марљиво радило, ваши доктори и сестре оставили су веома јак утисак на мене, квалитетом услуга и неге коју пружају – истакао је генерал Росен.

Извор:Политика

03.03.2009. 21.35
Јубилеј Војномедицинске академије, 165 година постојања и рада, обележен је свечаном академијом у Народном позоришту у Београду. Свечаности су присуствовали председница Народне скупштине Славица-Ђукић Дејановић, министар одбране Драган Шутановац и чланови Владе, начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Милоје Милетић, представници Министарства одбране и Војске Србије, војнодипломатског кора, научних и здравствених установа, верских заједница, јавног и културног живота и бројни гости.

Поздрављајући присутне, министар одбране Драган Шутановац рекао је да му представља част што се поводом 165 година традиције Војномедицинске академије обраћа у име Министарства одбране и Владе Републике Србије. Министар је подсетио да је претходна година била изузетно изазовна и тешка за систем одбране, али да су, упркос томе, тежишне активности усмерене ка реформама и да су у готово сваком сегменту уочљиви позитивни резултати.

- Важан део реформе свакако је војно здравство чији је стуб Војномедицинска академија. За ВМА је реформа, поред оптималног организационог и функционалног уређења, значила и улагање у инфраструктуру, техничко опремање, набавку савремених медицiнских уређаја, санитетског материјала и лекова. Свесни смо да ако желимо да имамо савремену болницу морамо да улажемо, како у људе, тако и у савремену опрему и по том питању година за нама била је веома успешна – рекао је Шутановац. Он је нагласио да је само за годину дана, од како је функционално интегрисана у здравствени систем Србије, ВМА бројем прегледа, успешних лечења и остварених прихода потврдила да је склапањем уговора са Републичким заводом за здравствено осигурање направљен велики искорак чиме је она стављена у функцију не само Војске, него и свих грађана Србије.

Министар је рекао да је у плану да се по истом принципу ангажују и војне болнице у Нишу и Новом Саду, како би се становницима тих градова понудиле услуге које сада могу да користе Београђани.

Шутановац је подсетио да је поред значајних резултата на пољу здравствене заштите Војномедицинска академија током претходне године интензивном међународном сарадњом са сличним институцијама из Кине, Русије, САД, Норвешке, Италије, Немачке и многих других земаља допринела подизању угледа, не само Војске, него и земље у целини. Он је нагласио да је na недавно одржаној вежби „Сигуран пут 08“, ВМА потврдила високу професионалну оспособљеност својих припадника за реаговање у кризним ситуацијама услед масовних катастрофа и да је добила интернационални сертификат за учешће у мултинационалним мировним операцијама.

- У сарадњи са Министарством одбране Краљевине Норвешке управо су извршене успешне припреме једног медицинског тима за учешће у мировним операцијама, а за њихово ангажовање очекујемо одлуку Народне скупштине Републике Србије. Инвестирањем у знање, школовање и усавршавање кадра за потребе система одбране и здравственог система Србије и неспорним научним достигнућима у области медицине, Војномедицинска академија је дала значајан допринос образовном и научноистраживачком раду и стекла услове да се уврсти у научни регистар Републике Србије – подвукао је Шутановац. Он је додао да је мотив повећање конкурентности како у земљи, тако и у иностранству и боља здравствена заштита припадника Војске и свих грађана.

- Углед који је ВМА стекла, очувала и унапредила обавезује Министарство одбране, као и државу да и даље подржава њен развој како би као препознатљив симбол савремене Србије допринела међународним интеграцијама којима тежимо и била у служби здравља не само у нашој земљи, већ и шире – у региону и свету, рекао је министар одбране Драган Шутановац.

У оквиру међународне сарадње Генерал Јевтић је подсетио да је ВМА на мултинационалној вежби „Сигуран пут 08”, одржаној крајем прошле године у рејону Бујановачке Бање, добила сертификат за равноправно учешће српског санитета у међународним хуманитарним активностима. Вежби су присуствовали посматрачи из 12 земаља са три континента. Најинтензивнија практична сарадња остварена је са Норвешком, Чешком и Кином, а непосредни контакти са још 27 делегација широм света.

Генерал Јевтић је истакао да су након две године интензивног рада добијене међународне лиценце по ИСО стандардима за целокупан процес рада у ВМА.

- Сада интензивно радимо на укључењу у академски простор наше државе. Имамо 115 професора и 46 асистетата, што је један од наших највреднијих ресурса. Припремили смо све што је неопходно за акредитацију наших студијских програма на сва три нивоа високог образовања - рекао је Јевтић и најавио активности на даљем јачању војног и јавног зравства у Србији.

- Пред нама је време акција. Можда ће неко рећи да околности садашњег тренутка нису баш најповољније. Али ми знамо где смо кренули. Обавеза је то али и одлука на којој ћемо истрајати, зарад оних који су стварали нашу Војномединску академију и генерација којима ћемо је оставити, рекао је генерал-мајор Миодраг Јевтић на свечаној академији.

Проглашени су и најбољи у 94. класи Школе резервних официра санитетске службе, а за најбољу организациону јединицу ВМА и ове године је проглашена Клиника за ургентну интерну медицину.

Поводом великог јубилеја откривена је биста др Владана Ђорђевића, оца српске хирургије, који је дао немерљив допринос развоју српског санитета.



Честитка председника Републике Бориса Тадића поводом Дана ВМА


Поводом 2. марта – Дана Војномедицинске академије и 165 година постојања и рада свим запосленим у Војномедицинској академији упућујем срдачне честитке.

Извор:Сајт Министарства одбране

  11.03.2009.

  Делегацији Оружаних снага Краљевине Норвешке, предвођеној  генерал-мајором Лајфом Розеном, начелником санитетске службе, данас је у Нишу презентован пројекат Регионалног центра за обуку санитетског кадра првог нивоа.

  Током посете гости су обишли кабинете у којима се налази опрема из донација Краљевине Норвешке, и посматрали вежбу извлачења повређених из возила и пружања прве помоћи. У нишкој Војној болници, управник пуковник др Славиша Ћирић упознао је представнике норвешке делегације са историјатом и радом Војне болнице и припремама за учешће у  мировним операцијама.

  Генерал-мајор Петар Ћорнаков, начелник Управе за обуку и доктрину ГШ ВС,  истакао је да је развој санитетског центра и његово прерастање у Регионални центар заједнички пројекат наше и норвешке војске.

  - Пројекат је обострано добро прихваћен. Ми имамо добар потенцијал у квалификованим кадровима и доброј инфраструктури. Очекујем да у наредне две године овај центар прерасте у Регионални центар, односно, у Центар Војске Србије који ће бити у стању да своје људе и санитетски кадар војски из окружења оспособљава по најсавременијим стандардима. Већ у јуну у  Нишу ће бити организован међународни курс за болничаре и медицинске техничаре свих профила. – рекао је генерал Ћорнаков.

  Како је нагласио генерал Ћорнаков, поред три донације у санитетском материјалу и софистицираној опреми,  до сада су организовани и курсеви на којима су норвешки инструктори обучавали наше војне медицинаре, а планови и програми обуке су  усаглашени са НАТО стандардима.

  Начелник санитетске службе норвешке војске генерал-мајор Лајф Розен је нагласио да се у четворогодишњој сарадњи постигло више него што је првобитно планирано.

  Извор: Сајт Војске Србије

  Погледајте који су чин доделили Норвешком генералу ови наши  :)
[attachment=1]

28/07/2009
Свечаност поводом 170. годишњице војног санитета одржана је данас у Дому Гарде на Топчидеру. Тим поводом промовисана је монографија «Српски војни санитет». Свечаности су присуствовали министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба генерал-потпуковник Милоје Милетић са члановима колегијума, челни људи војне санитетске службе, представници војно-дипломатског кора и бројни гости.

[attachment=1]

Министар Шутановац том приликом је истакао да је војни санитет од момента свог настанка био мотор развоја савремене српске медицине, а да је он данас један од неоспорних лидера војног здравства у региону. Према његовим речима, Министарство је препознало потребу за реформом војног здравства у контексту свеобухватне реформе система одбране, па је у том циљу, током протекле године уложено око 10 милиона евра у модернизацију војних здравствених установа, пре свега Војномедицинске академије. Шутановац је рекао да је од прошле године ВМА отворена и за пружање услуга цивилима, те да се такав вид отварања војног санитета према грађанству планира и у већим војномедицинским центрима попут Новог Сада и Ниша.

Министар одбране је подвукао да је једна од најважнијих активности војне санитетске службе управо учешће у мировним операцијама у Конгу и Чаду, назававши их историјским искорацима. Он је подсетио да је први пут Скупштина Србије донела одлуку да се један наш санитетски тим ангажује у мисији Уједињених нација.

Шутановац је подсетио на чињеницу да је Универзијада у Брограду проглашена за најбољу када је у питању медицинско збрињавање, а да су за то управо заслужни лекари ВМА. Он је у свом обраћању указао на неке од стратешких задатака војног санитета, где је издвојио стално унапређивање квалитета здравствене неге како војних, тако и цивилних осигураника.

[attachment=2]

Државни секретар Министарства одбране др Зоран Весић говорио је о монографији «Српски војни санитет» коју је Војноиздавачки завод објавио поводом јубилеја. Он је подсетио да је војни санитет био први организовани систем пружања здравствене заштите у Србији у 19. веку. Весић је подсетио на неке историјске чињенице које сведоче да је санитетска служба у Српској војсци предњачила у односу на сличне службе у европским војскама. Према његовим речима монографија је покушај да се на сажет и популаран начин представи историја војног санитета, али и да се каже шта та служба представља данас.

Начелник Санитетске службе Војске Србије бригадни генерал др Вељко Тодоровић изнео је кључне податке из богате историје санитетске службе у војсци, али и смернице њеног даљег развоја.

Генерал Тодоровић је нагласио да је први пут у историји на Високу школу медицине ВМА уписана генерација студената што представља значајан корак у стварању специфичног медицинског кадра какав је потребан војсци.

Темељи данашње санитетске службе у војсци постављени су 30. јула 1839. године, док је 1844. године основана прва војна болница која се сматра претечом данашње Војномедицинске академије. Данас је то знаћајан ресурс система одбране који је међународно признат и адекватно рангиран.

Одговарајући на питања новинара министар Шутановац је рекао да је систем одбране лоцирао проблеме у војном санитету и да је на време почео да улаже како би се стање у војном здравству довело на одговарајући ниво, при чему је веома важан био уговор са Републичким заводом за здравствену заштиту. Он је поменуо образовање официра медицинске струке на ВМА као и опремање савременом техником као један од показатеља напретка. Шутановац је истакао да ће наредне године у ово време ВМА бити сигурно најопремљенија здравствена установа у региону.

Министар је подсетио да би све војске на свету које шаљу своје припаднике у мировне мисије, радо виделе припаднике нашег санитета у својим редовима.

На питање о средствима које је систем одбране уложио у организацију Универзијаде, министар је нагласио да је било планирано да организатор на рачун Министарства уплати више новца, али да Војска у тако значајним пројектима треба да сноси одређен терет и трошак. Он је рекао и да ће велики део средстава и опреме остати у власништву система одбране.

Извор: Сајт М.О.

Leče i civile

24.08.2009
Na osnovu ugovora koji su potpisali Ministarstvo odbrane i Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Vojna bolnica u Nišu otvoriće u septembru vrata za lečenje civilnih osiguranika pod istim uslovima koji važe za vojne osiguranike. Njima će na raspolaganju biti stotinu postelja, ili trećina kapaciteta ove bolnice.

U upravi Vojne bolnice objašnjavaju da će se time rasteretiti pritisak na Klinički centar Niša, koji "pokriva" teritoriju od milion i po osiguranika jugoistočne Srbije. Poslednjim osavremenjivanjem opreme, stekli su se svi uslovi da se civili leče o trošku RZZO u niškoj Vojnoj bolnici.

- Radićemo sve intervencije za koje se ukaže potreba, a na početku ćemo ponuditi usluge za koje vlada najveće interesovanje - kaže za "Novosti" potpukovnik dr Slaviša Ćirić, upravnik VB Niš. - Na raspolaganju smo za sve intervencije iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije, oftalmologije, ORL... Očekujemo da najviše interesovanje bude za laparoskopske hirurške intervencije, ugradnju veštačkog kuka i operaciju katarakte.

Izvor: Večernje Novosti

Integracija vojnog i civilnog zdravstva

12.10.2009

Protokol o integraciji civilnog i vojnog zdravstva potpisali ministar odbrane Dragan Šutanovac i direktorka Zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović. Građanima Niša i Novog Sada biće omogućeno lečenje u vojnim bolnicama.


Ministar odbrane Dragan Šutanovac i direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović potpisali su sporazum o daljoj funkcionalnoj integraciji civilnog i vojnog zdravstva.

Šutanovac je, posle potpisivanja tog sporazuma u Centralnom domu Vojske Srbije, rekao da će potpisani Protokol o poslovno-tehničkoj sardanji omogućiti civilnom stanovništvu Novog Sada i Niša da se leče u vojnim bolnicama u tim gradovima.

Podsetio je da je pre dve godine, na osnovu sporazuma Zavoda i Ministarstva odbrane, omogućeno lečenje civila u Vojno-medicinskoj akademiji i dodao da ta saradanja funkcioniše na najboljem mogućem nivou.

"Sličan tretman imaće i građani Niša i Novog Sada i očekujem da ćemo u Novom Sadu biti u mogućnosti da ponudimo i određene smeštajne kapacitete", rekao je Šutanovac.

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović istakla je da će potpisani sporazum civilnim osiguranicima omogućiti da se po svom izboru leče u vojnim ustanovama na osnovu uputa izabranog lekara.

Ocenila je da je saradnja Ministarstva i Zavoda dobar put integracije i dopunjavanja civilnog i vojnog zdravstvenog sektora.

Sporazum o poslovno-tehničkoj sardanji Ministarstva odbrane i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje obezbediće lakše uslove lečenja osiguranika Zavoda u vojno-zdravstvenim ustanovama.


Izvor: RTS

28.10.2009.

Učenici oboleli od novog gripa?
 
Beograd -- Tri učenika Vojne gimnazije u Beogradu obolela su od novog gripa, nezvanično saznaje B92.

[attachment=1]

S obzirom da je u pitanju vojska, civilne vlasti ne mogu da daju informaciju o ovim slučajevima.Zvaničnu potvrdu nadležni u vojsci su odbili da daju i obećali su da će sa svim informacijama sutra izaći u javnost. Kako B92 saznaje, preduzete su mere izolacije sumnjivih slučajeva, a proveravaju se i kontakti obolelih u Vojnoj gimnaziji.


Izvor: B92, Beta

  30.10.2009.

  Потврђен нови грип и код четири ученика Војне гимназије

  Начелник Управе за здравство у Министарству одбране бригадни генерал др Вељко Тодоровић потврдио је данас да је код четворице ученика Војне гимназије у Београду дијагностикована инфекција изазвана новим вирусом грипа Х1Н1.

  Тодоровић је рекао да су оболели ученици Војне гимназије изоловани, као и они који су били у контакту са њима иако, како је рекао, код њих нема знакова обољења.

  Према његовим речима, сви оболели од новог грипа, као и оболели од сезонског грипа или неке друге вирусне адемоинфекције су доброг општег стања.

  Њихов ток болести је био повољан и нико није имао компликације на плућима, синусима или бронхијама, додао је он.

  "Остали имају знакове акутне респираторне инфекције и може се рећи да један мањи број, вероватно и оних код којих нисмо доказали, има инфекцију вирусом Х1Н1. Можемо да кажемо да је епидемија сада стављена под контролу, јер је у протекла два дана било осам новооболелих, јуче само двоје", навео је Тодоровић.

  Тодоровић је објаснио да је у последњих седам дана код ученика Војне гимназије примећен нешто већи број обољевања од акутне респираторне вирусне инфекције.

  "С обзиром на то да је Светска здравствена организација прогласила пандемију новог грипа пре неколико месеци, а да се у здравственом систему Републике Србије очекује повећани број обољевања и епидемије практично новог грипа у току ове сезоне, ми смо целу ту појаву схватили веома озбиљно и одмах урадили мере које су неопходне, што се тиче брзе дијагностике обољевања, затим изолације оболелих, као и изолације оних који су били у контакту са оболелима иако немају знакове обољења", навео је Тодоровић.

  Он је објаснио да се не може јасно одвојити клиничка слика испољавања болести новог грипа, јер и сезонски и нови грип Х1Н1 су веома слични и с разлогом се може претпоставити да је број оболелих од новог грипа већи.

  Ипак, додао је Тодоровић, тај број је сигурно много мањи него број оболелих од сезонског грипа или неке друге вирусне инфекције.

Танјуг

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

Hrabrost u sedam ratova


24.01.2010

U sedam ratova lekari Vojne bolnice u Nišu
spasavali su živote na prvim linijama fronta.

Prošlo je tačno 132 godine od kako je ministar vojni u Vladi Milana Obrenovića odobrio 400 dukata za prve zavoje i zapošljavanje nekolicine lekara,medicinara, apotekara, komandira bolnice i dva pisara. Prvi upravnik Vojne bolnice bio je dr Vladan Đorđević, načelnik saniteta Vrhovne komande srpske vojske, čiji je i predlog bio da se osnuje VB Niš.

Pod imenom Moravska vojna bolnica Ćele kula, lekari su pratili stradalnički put srpskih ratnika i naroda u zbegu od Niša do Krfa. Dr Vladimir Stanojević, potonji upravnik, prisećao se da su vojni lekari u zimu 1915. godine primali i po 3.000 bolesnika. Grobarsko odeljenje nije ni stizalo da popiše sve preminule, od ranjenika do žrtava tifusa. Pukovnik dr Slaviša Ćirić, upravnik VB, podseća da je te godine na odeljenju hirugije zbrinjavano rekordnih 6.000 ranjenika.

- Vojni lekari podnosili su strašan teret kroz istoriju - priča dr Slaviša Ćirić. - Vojnike i civile lečili su ratu i u mirnodopsko vreme, ne mareći za sopstveni rizik, bolest, stradanje. Samo su do Krfa u Prvom svetskom ratu na leđima nosili 1.500 teških bolesnika.

Pukovnik dr Nebojša Đenić, zamenik upravnika VB, kaže da je i sama zgrade bolnice izgrađena u neposrednoj blizini druma cara Konstantina i Ćele kule.

Vremenom je tako počela da ispisuje istoriju i da bude deo nje. Prve decenije rada Vojne bolnice obeležio je i rad dr Mihajla Popovića, istaknutog hirurga, upravnika bolnice i jednog od najzaslužnijih za osnivanje Pasterovog zavoda u Nišu.

Niški vojni lekari podneli su najveći teret i u NATO bombardovanju. Prema sećanju puk. dr Nebojše Đenića, dešavalo se da na Kosmetu 1999. godine operišu ranjenike u barakama, koje su samo koji sat kasnije bile spaljene. O izuzetnim vojnim i medicinskim veštinama učili su kasnije pripadnike NATO na više međunarodnih obuka u Norveškoj, Moldaviji, Hrvatskoj. Iskustva iz mirovnih misija (Kongo, Čad), o čemu su “Novosti” više puta pisale, takođe su vrlo dragocena. U svakoj vežbi dobijali su najviše ocene.

Prošle jeseni, Vojna bolnica Niš bila je domaćin internacionalne vojnosanitetske vežbe MEDKJUR. Spremno je dočekala medicinare iz 14 zemalja u vernim simulacijama kriza usled elementarnih nepogoda i nesreća (zemljotresi, poplave, hemijski akcidenti).

Danas se posle zatišja od nekoliko godina ponovo ulaže u Vojnu bolnicu Niš. U protekle dve godine došlo je do značajnog osavremenjavanja dijagnostike. Nabavljen je moderni denzitometar, oprema za kardiološku kliniku, anastetička aparatura za hirurgiju. Multislajsni skener od pola miliona evra pušten je u rad krajem prošle nedelje, zajedno sa novom ortopedskom salom, a nabavljen je i mobilni rendgen. Avgusta prošle godine Vojna bolnica otvorena je i za civile.

Povodom jubileja VB izdata je bogata monografija bolnice, čiji su autori prof. dr Momčilo Petrović i dr Čedomir Antić, a recenzenti brigadni general doc. dr Veljko Todorović, načelnik Uprave za zdravstvo u MO i istoričar dr Bojan Dimitrijević. Iako su mnogi važni istorijski dokumenti o bolnici uništeni, gotovo da nema knjige koja ne spominje niške vojne lekare.Najmudrija investicija Ministarstva odbrane u istoriji - 400 dukata iz 1872. godine.


Upravnik u Čadu

Pukovnik dr Slaviša Ćirić, upravnik Vojne bolnice Niš, vođa je srpskog tima u mirovnoj misiji u Čadu, gde je angažovano 7.500 učesnika iz 37 zemalja sveta. Medicinari se brinu o pola miliona izbeglica u kampovima UNHCR-a. Protekle nedelje puk. dr Ćirić bio je u Nišu zbog jubileja.

- Posle tri meseca u Čadu niko se nije pokajao što je krenuo - kaže nam dr Slaviša Ćirić. - Iako sam u infektologiji duže od 20 godina, video sam stvari i bolesti koje nikada nisam do sada. Obolele od besnila, recimo. Srpski medicinski tim svuda požrtvovano pokazuje znanje. Posao je retko rutina.


Nebo nad kongom

U najveĆoj misiji UN na svetu u Kongu, kao članovi tima za aeromedicinsku evakuaciju samo u jednoj rotaciji niški vojni medicinari 1,2 puta obiđu Zemljinu loptu oko Ekvatora, vazdušnim putem prelete 48.140 kilometara. U Kongu su od 2003. godine. Zbog sposobnosti, bili su u ličnoj medicinskoj pratnji tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofi Anana.

Izvor: Večernje Novosti

Jubilej VMA


02.03.2010.

Vojnomedicinska akademija obeležava 166 godina od osnivanja. Zadaci-približavanje evropskim standardima i rad kao integrisani sistem zdravstva, rekao general-major Miodrag Jevtić, načelnik VMA.

Povodom obeležavanja 166 godina od osnivanja Vojnomedicinske akademije, načelnik te ustanove general-major Miodrag Jevtić rekao je da je prethodna godina po aktivnostima i uspesima bila istorijska, ali da će se dalje raditi na približavanju evropskim standardima i integraciji u sistem zdravstva.

"Zadatak nam je bio da uvedemo što više ljudi i metoda, da se približimo evropskim bolnicima, ali i da se što više integrišemo u sistem zdravstva. Ranije su usluge VMA koristili samo vojni osiguranici, a od pre dve godine VMA je postao integrisan sistem, pa u našu ustanovu mogu doći svi građani", rekao je general-major prof. dr Miodrag Jevtić, načelnik VMA, gostujući i u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

"Upisali smo prvu generaciju studenata medicine, tako ćemo školovati kadrove za potrebe sistema odbrane, a bili smo i aktivni učesnici u pripremi mirovne misije u Čadu, gde su naše kolege pokazale da ni za čim ne zaostaju u svetu medicine", rekao je Jevtić.

"Takođe, najveće sportsko takmičenje, Univerzijada, bio je pod zdravstvenom kontrolom VMA, gde je svaki peti pripadnik naše ustanove bio angažovan na zdravstvenoj zaštiti sportista", rekao je general-major prof. dr Miodrag Jevtić, naglašavajući da je ova godina za tu ustanovu istorijska.

Načelnik VMA naglasio je da je prošle godine izvršena ISO sertifikacija svih standarda, po kojima nalazi izdati u toj ustanovi postaju validni širom Evrope. Uz to , akreditovano je pet laboratorija, a časopis te ustanove "Vojnosanitetski pregled" uvršten je među najeminentnije svetske časopise.

Načelnik Vojnomedicinske akademije najavio je da će od sutra VMA raditi kao urgentni centar zdravstva svake srede.

"Vojnomedicinska akademija je obukom ljudi izabrana za regionalni cenatar za vojnu obuku, što znači da ćemo ubrzo imati kolege iz okruženja sa kojima ćemo se obučavati za funkcionisanje usled masovnih katastrofa", rekao je Jevtić.


Čestitke Vojnomedicinskoj akademiji

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je Vojnomedicinskoj akademiji praznik i godišnjicu postojanja i poželeo uspehe u daljem radu.

"Poverenje i ugled koji imate obavezuju vas da i dalje razvijate profesiju i doprinosite unapređenju kvaliteta zdravlja svih naših građana", ističe se u Tadićevoj čestitki zaposlenim na VMA.

Dan VMA čestitao je i ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je ocenio da je ta zdravstvena ustanova svojim radom stekla ugled institucije od nacionalnog i regionalnog značaja.

"Kupovinom moderne opreme i otvaranjem novih kapaciteta omogućili smo pripadnicima Vojske i građanima Srbije dijagnostiku i lečenje po najsavremenijim metodama. Akreditacijom u obrazovni i naučno-istraživački sistem Srbije obezbedili smo osposobljavanje i usavršavanje visoko stručnog vojnomedicinskog kadra", naglasio je ministar odbrane.

Izvor: RTS

Stroža psihološka selekcija profesionalnih vojnika



05.03.2010.

Psiholozi se trude da otkriju negativnu motivaciju kandidata
poput onih koji žele da se uz pomoć vojske „reše” neke bolesti zavisnosti
 
[attachment=1]

Profesionalizacija Vojske Srbije je veliki stručni izazov za psihologe i psihijatre koji će raditi na selekciji kandidata za buduće profesionalne vojnike. Kako ističe mr Merica Milavić-Vujković, specijalista medicinske psihologije iz Kabineta za psihijatriju Vojno-medicinske akademije, prednost će imati emocionalno stabilne, zrele i odgovorne ličnosti koje poseduje zavidne intelektualne i motoričke veštine, koje su neophodne da bi prošli kroz veoma zahtevne treninge i koje imaju snažnu i ispravnu motivaciju za služenje Vojsci Srbije.

– Profesionalizacija vojske znači pooštravanje kriterijuma selekcije – bilo da je u pitanju medicinska ili psihološka regrutacija. Ključan kriterijum pri aktuelnoj psihološkoj selekciji regruta jeste odsustvo psihopatologije – bilo da je u pitanju neko hronično psihijatrijsko oboljenje, koje je više puta lečeno ambulantno ili hospitalno, ili procena psihologa da osoba ima teži poremećaj ličnosti ili je emocionalno nestabilna ili ima problem sa kontrolom agresije ili sa nekom vrstom zavisnosti – objašnjava mr Merica Milavić-Vujković.

Naša sagovornica je, u organizaciji Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije, tokom februara održala nekoliko seminara za psihologe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na temu „Psihodijagnostika u praksi vojnih psihologa” koji su imali za cilj da se psiholozi upoznaju sa pravljenjem profila ličnosti budućih vojnika.

Mr Merica Milavić-Vujković ističe da se prilikom selekcije sadašnjih i budućih profesionalnih vojnika procenjuje i motivacija za služenje vojnog roka, budući da osoba može biti veoma motivisana, ali – pogrešno motivisana za služenje vojske, naglašava naša sagovornica. Ona objašnjava da u negativnu motivaciju, primera radi, spada pokušaj mladića da se uz pomoć vojske „reše” neke bolesti zavisnosti, odnosno da odlaskom u vojsku napuste društvo narkomana ili da uz pomoć uniforme „zaobiđu” služenje zatvorske kazne. A odgovor na pitanje – koliko kandidata „otpadne” zbog prisustva psihopatologije ili odsustva pravilne motivacije za nošenje uniforme spada u domen vojne tajne.

„Procena psiholoških sposobnosti predstavlja sastavni deo selekcije regruta, jer nije svaka osoba spremna na odvajanje od porodice i prijatelja punih šest meseci – koliko traje aktuelno služenje vojnog roka. Kada vojni psiholog procenjuje ličnost potencijalnih vojnika, on pre svega procenjuje njihov kapacitet za adaptaciju u dugotrajnim stresnim situacijama, odnosno procenjuje kolika je verovatnoća da će se određena ličnost pod stresom „rasturiti”.

Blaga depresija i anksioznost jesu normalna reakcija na odvajanje od kuće, ali ako ova stanja potraju, radi se o poremećaju prilagođavanja i preporučuje se privremeni prekid trajanja vojnog roka. Privremena nesposobnost može biti rezultat i loše adaptacije na vojsku u prvih mesec-dva”, ističe naša sagovornica.

Mr Merica Milavić-Vujković ističe da kroz dobar intervju psiholog može da predvidi koja će osoba reagovati depresivno ili anksiozno u situaciji stresa, straha ili panike, ali dodaje da uz dobru motivaciju i obuku većina regruta mogu biti sjajni vojnici. Ona podseća da psihološka klima u jedinici u velikoj meri zavisi od starešine i da dobar starešina može biti „treći” roditelj za vreme služenja vojnog roka.

Objašnjavajući značaj psihologa u vojsci, naša sagovornica ističe da oni učestvuju u pripremi regruta za specijalne zadatke kao što su straže i dežurstva, dok profesionalni vojnici psihologa viđaju povremeno, najčešće u sklopu priprema za specijalne zadatke. Mr Merica Milavić-Vujković zaključuje da vojska jeste porodično „zanimanje” i da je veoma čest slučaj da sinovi vojnih lica nose uniformu. Ona takođe konstatuje da poslednjih godina vlada veliko interesovanje za upis u vojnu gimnaziju i da veliki broj mladića koji upisuju Vojnu akademiju imaju čuvare našeg mirnog sna – u svojoj porodici.


Katarina Đorđević
Izvor: Politika

Uspešna godina za vojno zdravstvo


27.12.2010.

Iako u znaku velike ekonomske krize, za vojno zdravstvo 2010. bila je izuzetno uspešna godina, jer su ostvareni veliki rezultati, rekao ministar odbrane Dragan Šutanovac. Ministar je na VMA pustio u rad novi skener, vredan 80 miliona dinara.

[attachment=1]

Ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenio je da je protekla godina, iako u znaku velike ekonomske krize, za vojno zdravstvo bila izuzetno uspešna, jer su ostvareni veliki rezultati.

Šutanovac je, posle otvaranja novog skenera na Vojnomedicinskoj akademiji izjavio da će taj aparat najnovije generacije omogućiti da liste čekanja na dijagnostiku budu kraće, a sada se čeka tri do četiri meseca.

Za nabavku skenera Ministarstvo odbrane izdvojilo je 80 miliona dinara, rekao je Šutanovac i istakao da će se 2011. godine krenuti u nabavku novih aparata, koji će omogućiti kvalitetnije lečenje vojnih i civilnih osiguranika.

"Na VMA je u ovoj godini", dodao je Šutanovac, "ambulantno lečeno oko 100.000 civilnih osiguranika, 20.000 bolničkih, a obavljeno je i 18.000 operacija".

Kako je najavio, VMA bi trebalo da u sledećoj godini dobije modernu hiperbaričnu komoru, a u planu su i druge nabavke, koje, kako je ukazao, mogu da izostanu, jer postoji komplikovana birokratska pocedura, zbog kojih se ponekad sa kupovinom kasni godinu i po do dve godine.

Ministar odbrane izjavio je da budžet tog ministarstva za iduću godinu iznosi 72 milijarde dinara, ali da neće da se žali iako smatra da je ta suma još uvek niska.

Šutanovac je rekao novinarima da je budžet za iduću godinu malo veći nego što je bio u ovoj godini.

Izvor: www.rts.rs

Vojna bolnica Niš obeležila 133 godina postojanja

BEOGRAD- Vojna bolnica u Nišu obeležiće 133. godišnjicu postojanja, u znak sećanja na 22. januar 1878, kada je osnovana, kao prva zdravstvena ustanova na jugu Srbije.

[attachment=1]

Na predlog dr Vladana Đorđevića, kasnije prvog upravnika, desetak dana posle oslobođenja Niša od Turaka odluku o osnivanju Velike vojne bolnice doneo je Vrhovni štab srpske vojske.

Od ostataka turskih bolnica - Velike bolnice na leskovačkom putu, Male gradske bolnice "Islahane" i Varoške bolnice kraj spomenika Ćele-kula u Nišu formirana je Velika vojna bolnica.

Prvih dana svog rada pre 133 godine, niška Vojna bolnica, po zapisima hroničara, imala je sedam lekara i dva pomoćnika, jednog apotekara, nekoliko bolnicara i jednog pisara.

Te 1878. godine zbrinjavala je ođednom 1.000 srpskih vojnika i građana, ali i 384 turska ranjenika, poštujući u svim načelima Hipokratovu zakletvu.

Lekari i ostalo medicinsko osoblje brinuli su i o obolelima od pegavog tifusa, a od 1900. godine u svom sastavu imala je i prvi Pasterov zavod u ovom delu Evrope.

Ostaće zapisano i da je ta zdravstvena ustanova prva na Balkanu započela upotrebu antiseptika u hirurgiji i da je osnovala svoje odeljenje hirurgije još 1897. godine.

Tokom vremena Vojna bolnica se menjala, osavremenjivala i prilagođavala raznim periodima kroz koje su prolazili država i sistem odbrane.

Vojna bolnica sada ima visokorazvijene specijalističke i supspecijalističe službe iz svih medicinskih oblasti, zbrinjava vojne osiguranike i penzionere i civilno stanovništvo.

Dan osnivanja i 133. godišnjicu postojanja i uspšnog rada pripadnicima niške Vojne bolnice čestitao je i ministar odbrane Dragan Šutanovac.

- U prethodnom periodu postigli ste zapažene rezultate u radu i pokazali visok stepen profesionalizma i znanja u izvršavanju odgovornih i humanih zadataka, naveo je Šutanovac u čestitki.

Konferencija vojnomedicinskih službi zemalja jugoistočne Evrope


27.04.2011.

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane dr Zoran Vesić otvorio je danas Konferenciju vojnomedicinskih službi zemalja jugoistočne Evrope u Domu Garde na Topčideru. Tom prilikom, goste je pozdravio i načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr Veljko Todorović.

[attachment=1]

– Cilj konferencije je da se sagledaju kapaciteti vojnomedicinskih službi zemalja učesnica i da se u budućnosti postigne eventulni dogovor o njihovom zajedničkom učešću u slučaju akcidenata i elementarnih nepogoda kada je potrebno reagovanje više zemalja. Pretnje s kojima se danas suočavaju države su takve da ne poznaju granice, o čemu svedoče nepogode i akcidenti koje su prethodne i ove godine pogodile različite delove sveta – rekao je državni sekretar Vesić napominjući da ni jedna zemlja ne može da se sama izbori s takvim izazovima, pa je stoga i cilj konferencije da se pripadnici vojnozdravstvenih službi zemalja bolje upoznaju i da zajednički sagledaju kapacitete da bi bili spremni za zajedničku reakciju.

Vesić je dodao da Ministarstvo odbrane Srbije ima potpisane ugovore o saradnji sa većinom zemalja u regionu koji su osnova za saradnju u oblasti vojnog zdravstva.

Obraćajući se kolegama, general Svere Diesen, predstavnik Norveške delegacije, istakao je značaj međudržavnih integracija radi smanjenja troškova vojske u godinama kada su budžeti većine armija umanjeni, dok je prisutan trend smanjenja broja pripadnika oružanih snaga.

Viceadmiral Viliam Roberts, predstavnik delegacije Sjedinjenih Američkih Država, takođe je istakao neophodnost međudržavne saradnje u oblasti vojne medicine na regionalnom nivou. Podržao je nastojanja balkanskih zemalja da se približe u toj oblasti. On je naglasio i važnost povezanosti vojnog i civilnog sektora, naročito posle nedavnih katastrofa koje su zadesile Japan, Novi Zeland i centralnu Srbiju. Roberts je napomenuo da će se tokom skupa razmatrati i mogućnost saradnje vojnomedicinskog centra u Vašingtonu i Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

 Trodnevna konferencija okupila je više od 50 stručnjaka iz oblasti vojnog zdravstva, iz deset zemalja. Organizatori skupa su Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Ministarstvo odbrane Kraljevine Norveške i Evropska komanda Oružanih snaga SAD.

Učesnici će tokom susreta razmatrati mogućnosti međusobne saradnje zemalja jugoistočne Evrope u oblasti vojne medicine, a posebna pažnja biće posvećena iskustvima u mirovnim multinacionalnim operacijama. Kako je najavljeno, posebno će se razmotriti mogućnost formiranja zajedničkih medicinskih snaga zemalja iz ovog dela Evrope, u slučaju prirodnih nesreća, tehnoloških katastrofa, kao i međunarodnog terorizma.


Izvor: www.mod.gov.rs

Podvig ortopeda VMA

Tim lekara Vojnomedicinske akademije u Beogradu ugradnjom specijalnih implatanata od titanijuma spasio ekstremitete dva pacijenta

BEOGRAD - Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu prošle nedelje urađene su dve složene hirurške intervencije. Ugradnjom veštačkih implantata, spaseni su ekstremiteti dva pacijenta, javlja RTS.

Amputacija ili operacija kakva do tada nije rađena na VMA - bila je osnovna dilema tima hirurga-ortopeda. Odlučili su se za operaciju kojom je Ankici Dinić sačuvana desna, a Ivanu Živkoviću leva noga.

Ankica Dinić, koja koristi štake 10 godina, kaže da poslednje dve godine ima jake muke, jer teško ustaje.

"Došli smo u situaciju da bolesnici uradimo amputaciju iz kuka. Zbog neuspeha prethodnih zahvata, odlučili smo se da idemo na zamenu kompletne butne kosti. Izvadili smo joj butnu kost, zamenili je veštačkom butnom kosti, zamenili smo ceo kuk i celo koleno", rekao je pukovnik prof. dr Zoran Popović, načelnik hirurških klinika VMA.

Implantati su urađeni od titanijuma u Americi, i posebno su dizajnirani za oba pacijenta.

I 58-godišnjem Ivanu Živkoviću iz Niša zamenjen je veći deo butne kosti i deo potkolenice.

"Treći put kako prohodavam u životu, kad sam se rodio, kad su mi ugrađena oba veštačka kolena i sad posle ovog preloma femura", kaže Ivan Živković.

Načelnik Klinike za ortopediju i traumatologiju VMA Milimir Košutić rekao je da je u pitanju jedna složena, skupa i dosta rizična operacija za svakog pacijenta.

"Imamo iskustva za ugradnju veštačkih zglobova, zamenu veštačkih zglobova, a ovo je sledeći korak, vrh te piramide", kaže dr Košutić.

Tom hirurškom intervencijom ortopedska klinika VMA svrstala se u red malobrojnih u svetu na kojima se rade takve intervencije.

Izvor: Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.rs)

Još samo Pavloviću da isprave ono što su ga nagrdili i biće dobro...

Bas tako.

Pomoc toplickim borcima u lecenju posleratnog sindroma


31. Avgust, 2011



PROKUPLJE - Ministarstvo rada i socijalne politike pomoglo je projekat "Lečenja posleratnog traumatskog (vijetnamskog) sindroma učesnika rata 1990. do 1999. godine iz Topličkog okruga" sa milion dinara, izjavio je koordinator projekta Ljubomir Jovanović.

On je objasnio da je projekat urađen u saradnji sa opštinom Prokuplje koja učestvuje u realizaciji i Domom zdravlja iz tog mesta koji će pregledati pacijente koji imaju simptome ovog oboljenja.

"Ukoliko se u toku ispitivanja nekome od učesnika rata dijagnostifikuje neko drugo organsko ili psihičko oboljenje, on će na osnovu ugovora o saradnji, biti upućen na dalje lečenje na Vojno medicinsku akademiju u Beogradu", kazao je Jovanović.

Popunjavanje anketnih listića koje su sastavili eminentni psiholozi i psihijatri trajaće do 15. septembra, nakon čega će početi lekarski pregledi.

Posleratni traumatski sindrom poznat i kao "vijetnamski", obuhvata niz psihosomatskih oboljenja kod učesnika ratova, članova njihovih porodica, kao i kod civila koji su preživeli ratne strahote.

Udruženje boraca koji su učestvovali u ratu od 1990. do 1999. godine koje je i pokrenulo projekat ima 4.500 članova


Izvor:Kurir

Koliko me taj termin "Vijetnamski" nervira to je cudo jedno. Posleratni traumatski sindrom je problem star koliko i rat.

Koliko je meni poznato to se ne zove posleratni traumatski sindrom vec POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ ili skraceno PTSP.

Na moju žalost, ja sam neki vid PTSP-a osetio i u mojoj porodici. Moj stric je bio borac VRS, i leto 1993. u srednjem podrinju je sa svojim odelenjem bio na zadatku izviđanja terena ispred svojih položaja, kada su upali u zasedu. Od 11 boraca, 9 je poginulo, jedan je ranjen i jedan je ostao nepovređen. Taj zadnji bio je moj stric. Mi smo tog dana dobili obaveštenje da je nestao, pa smo mislili ili je i on poginuo ili su ga uhvatili živog (što je na tom ratištu kao ishod imalo ovo prvo, ali na mnogo teži način). Elem, stric je, sa jedinim drugim preživelim, se uspeo izvući i tek nakon nekoliko sati probijanja kroz šumu se domogao svojih položaja.

Da nesreća bude gora, većina stradalih mu je bila bliska (istih godina - kasne 20-te, iz istog mesta, nekolica su bili školski drugovi). Nikada više nije bio isti. Ubrzo je skinuo uniformu i otišao u inostranstvo gde je radio na građevini. Propio se i za par godina ostario, fizički i psihički potpuno propao. Tek nakon 7 godina takvog propadanja, tamo u insotranstvu se oženio, dobio sina i malo po malo, uz pomoć porodice se izvukao. O ovom događaju nikad ni sa kime ne priča. To je kod nas u kući pred njime zabranjena tema. Rat je ***** ...

Taj PTSP zadnji decenija hara Balkanom. Na jednom dijelu, da ne imenujem, jer me odma rastrgnu, desetkovao je masu učesnika Balkanskog cunamija.
Ali nije mi jedna stvar jasna. Kako to da prvoborci, borci i slični iz drugog svjetskog rata nisu to masovno pokazivali
kao ove današnje generacije. Sad će neko početi odma da mi kontrira razno raznim opservacijama, ali ja sam rođen u okruženju
iz kojeg su svi bili u ratu, u pogromima svake vrste pa se to nije manefestiralo. Kasniji godina, također među koloniziranima u Banatu gde su svi iz sela bili u borbama i mukama svake vrste pa opet se to nije manefestiralo na način kako se to danas tumači.
Ili su te generacije to vješto krile ili su bili druge "građe". Ja pišem o onom što je bilo oko mene i kako se moglo osjetiti i stime ne negiram bilo čija mišljenja i rezonovanja.

Тако је.
Иако је највише везан за ратна дешавања, због веће изложености дуготрајном стресу, јавља се и у миру, чак и код канцеларијских занимања.

Zanimljiva obezrvacija. I moja porodica generacijama unazad nije ni jedan naraštaj provela u miru. Ognjište na kome su živeli, palili su Turci, Austrijaci, ustaše i u ovom zadnjem ratu strana B. Svi su to nekako lakše prebrodili u tim prošlim vremenima. Tada se nakon rata vraćalo nazad i sve dizalo iz pepela, sve je kretalo iz nule i ljudi su više bili usmereni kako preživeti sledeći dan. Nije bilo televizije, novina, interneta, informacija o ekonomskoj krizi. Bila je zemlja, plug, stoka i sva energija je bila usmerena kako to održati. U ovome ratu, malo ko se vratio na mesto stradanja. Svi bi pobegli što dalje. Drugo vreme, drugi ljudi...

Inace sto se tice PTSP-a ipak stanje obolelih od tog sindroma mnogo zavisi od njihove psihe. Ljudi na razlicite nacine prihvataju ono sto se desava oko njih. Tako imamo situaciju da neko oboli od PTSP iako mozda nikada nije ucestvovao u borbi, a da neko ko je prosao sve strahote ostane normalan - odnosno da nema nikakvih posledica po psihicko zdravlje.

Тако је, доста зависи од психологије, можда чак и генетике.
Американци, која доста студирају тај поремећај, су уочили да и у посадама које су провеле време на ратишту заједно, неко добије ПТСП, док остали наставе по старом.

Илустративан пример смо имали у војсци - навече док гледамо ТВ, неко пукне кесу у сали. Пар њих од страха скочи до крова, неко се изнервира и хтео би да бије, остали искулирају. Ови први су, очигледно најподложнији стресу. Било је и других примера, у мање пријатним условима.

Мислим да савремен начин живота, са пуно узбуђења, нервирања, уживања, пуно информација, погодује већем стресирању, па самим тим и ПТСП-у.
Рурални начин живота је много опуштенији и спорији, па има мање стреса. Можда је ово разлог зашто је ПТСП мање приметан код старијих нараштаја, а да је тек у скорије време примећен, иако се ратује одавно...

Mada bilo je i tada PTSP samo u manjoj meri. Po pričanjima dede, tada se to zvalo "partizanska padavica".

LPB

Nestašica lekova u vojnim apotekama


11. 11. 2011


Rafovi vojnih apoteka u Srbiji ovih dana skoro su potpuno prazni. Nedostaju sve vrste lekova, a vojni osiguranici se sa overenim receptima šalju u privatne apoteke sa kojima Ministarstvo odbrane ima potpisane ugovore.



U Upravi za vojno zdravstvo tvrde da je tender za isporuku lekova završen i da se u narednih mesec dana očekuje normalno snadbevanje.- Svakodnevno dobijamo pritužbe iz svih gradova Srbije da su rafovi vojnih apoteka prazni. Apotekari tvrde da redovno trebuju lekove, ali da ih ne dobijaju. Osiguranici se uz overene vojne recepte šalju u privatne apoteke sa kojima vojska ima potpisan ugovor. Ovaj problem traje mesecima, ali je kulminiralo poslednjih nekoliko dana. Problem je nastao jer je više puta obaran tender za nabavku lekova - priča za “Blic” dr Časlav Antić iz Udruženja vojnih penzionera.


U Upravi za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane potvrdili su za “Blic” da problem sa snadbevanjem apoteka lekovima postoji, ali tvrde da će biti rešen u narednih mesec dana.


- Tek sad je završen tender za nabavku lekova i u narednih mesec dana očekujemo da će se normalizovati snabdevenost svih vojnih apoteka. Najvažnije je da nijedan vojni osiguranik nije ostao uskraćen za lekove, već su uz overen recept mogli da ih podignu u civilnim apotekama sa kojima imamo potpisane ugovore - kaže za “Blic” Sonja Gojković iz Uprave za vojno zdravstvo.


Izvor:Blic

Kako god okreneš, lekova ima. Overi se recept i uzme u državnoj ili privatnoj apoteci, a koje imaju ugovor sa MO. E sad, da li je jeftinije nabaviti lekove za vojnu apoteku i izdavati, ili sklapati ugovore sa privatnim apotekama - to ne znam.

A zašto uopće postoje vojne apoteke???

Zašto ne bi postojale? Deo su zdravstvenog obezbedjenja.

Po logici "šta će nam" bi mogli da ukidamo jednu po jednu službu, pa i rodove.

Po toj logici trebali bi postojat i vojni vatrogasci. E, to bih volio vidit.

Posebne vojne apoteke neprihvatljive su sa stajališta normalne ekonomije. A još više su nekompatibilne sa principima demokratskog društva. Vrlo se lako i bez ikakve dvojbe može utvrditi imaju li vojne apoteke smisla: ako su dotirane, direktno ili indirektno, onda nema nikakvog smisla ni racionalnog razloga za njihovo postojanje.

Osim ako netko ne tvrdi da vojni osiguranici boluju od posve drugih bolesti od civilnih pa su apoteke međusobno nekompatibilne.

Ne, najbolje ih je ukinuti i da ujutru nema ni 50% vojnika na smotri - svi su otišli da sačekaju red u državnoj apoteci da uzmu aspirin. Ili, da čekam lekara iz Doma zdravlja da se smiluje da podje na vežbu sa bojnim MEs (i da nam daju njihov sanitet). U slučaju mobilizacije, da i ne razmišljam...

Kada je reč o vojnim vatrogascima, ima ih.

Naravno da ih ima ali kad se vojniku zapali stan ne zove vojne vatrogasce nego civilne.

Isti princip važi i za apoteke.

Ne može da važi isti princip. Vojsci, naročito aktivnom sastavu, je potreban vojni zdravstveni sistem.

Mora da postoje vojne apoteke jel u vojsci postoje neki lekovi koji u civilstvu nisu čak ni registrovani.
Tako je barem bilo u VJ.

Ja se najiskrenije nadam da se šališ! Lijekovi koji nisu registrirani po zakonu nisu dopušteni za ljudsku uporabu. Ne može tu vojska biti izuzetak.

Ne sporim da je vojsci potreban vojni zdravstveni sustav, ali postojanje vojnih apoteka u njemu je posve neopravdano. Čisti recidiv nekog drugog vremena i neke druge društvene realnosti. Vojska može i mora svoje realne potrebe za farmaceutskim osiguranjem rješavati na druge načine, postojanjem vojnih rezervi, obvezatnih rezervi kroz sustav državnih obvezatnih rezervi itd. Ali postojanje vojnih apoteka za vojne osiguranike je sjevernokorejski a ne demokratski princip. Sve zemlje ex-YU uvele su ili uvode sustave slobodnog izbora zdravstvenog osiguranja i stupnjeva obvezatnog i dopunskog osiguranja. Postoje lijekovi koji spadaju u osnovno i na njih svi imaju pravo i oni koji su u dopunskom koje neki moraju platiti iz svoga džepa a drugima ih plaća njihovo izabrano ili dopunsko osiguranje. Ali svi oni postoje u normalnom civilnom sustavu apoteka a tko kome što fakturira tehnička je stvar koju rješavaju apoteke i osiguravatelji. Apoteke su svuda zajedničke.

Hrundi, ko osigurava vojnika- redova?

U Sloveniji nema više vojnih bolnica, s time ni vojne farmacije (apoteke su bile u VB), Sve je u sklopu javnog zdravstva. Vojnici su dio javne uprave, znači imaju ista prava i dužnosti kao svaki drugi javni činovnik (radnici javnih kuča  ::) ). Zdravstveno su osigurani preko Zavoda za zdravstveno osiguranje.
U sklopu Kliničkog centra Ljubljana (vjerovatno i Maribor) radi odjel za slučaj rata i sličnih nepovolja, koji sarađuje sa Ministarstvom odbrane - sanitete. Vojska ima nekoliko mobilnih jedinica i to je u principu to. >Ništa u zdravstvu nije odvojeno, tako i farmacija nije.

Hrundi, uz svo uvažavanje, stvari pojednostavljuješ. I bilo kakav oblik različitosti od tamo nekog zacrtnog smjera ili cilja
svrstavaš pod pojam demokratičnosti ili nedemokratišnosti. Ma kakve to ima veze sa organizacijom zdravstvene službe u vojsci.
Nemoše se Vojna organizacija uspoređivati sa bilo kojom službom u građanstvu. Pa njena namjena je sasvim nestandardna i
vanseriska u svakoj državi. U najmanju ruku spremnost bi joj trebala biti na dugme. Pa ako će mo tako onda i pozadinska podrška
mora biti takva. Nemogu vojna lica zbog prirode službe gubiti dane i sate lutajući za nečim što im se dobrom organizacijom
može pružiti unutar same njihove institucije. Ista je stvar i sa lijekovima. Niko netraži privilegije, ali priroda posla takvo nešto diktira.
Mislim da ti neke stvari unutar Vojske i nisu poznate .......

Osigurava ga vojska. Što znači da mu vojska sve izdaje što mu je potrebno. Za akutno liječenje nema potrebe ići izvan garnizona odnosno vojne medicinske ustanove u apoteku. Za kronična liječenja ako lijekove preuzima sam, nema nikakve potrebe da ta apoteka bude vojna. Sa važećim receptom to može biti i civilna. Stvar je samo obračuna a to nije stvar osiguranika nego sustava.

Nego, sada sam se baš glede ovoga čuo sa prijateljicom koja je farmaceut u Srbiji, predstavnik jedne velike strane kuće i stručnjak za tendere i narudžbe.

1. U Srbiji se NE SMIJE koristiti lijek koji nije registriran kod Agencije za lekove. Ne smije ga koristiti ni vojska, ni civili, ni crkva, ni šumari, ni poštari... Nitko.
Jedina iznimka je u slučaju da je neophodan lijek koji nije registriran u Srbiji ali je registriran u nekoj drugoj državi koji ima priznat sustav registriranja lijekova. U slučaju potrebe za takvim lijekom, komisija (neka, ne znam točno koja) zaključuje da lijek nije registriran u Srbiji i izdaje odobrenje na ime. Dakle, samo i isključivo na ime pacijenta kojemu se lijek izdaje. Nema nikakve razlike između vojnog i civilnog osiguranika. Ovo je postupak propisan zakonom. Sve izvan ovog postupka je protuzakonito.

2. U Srbiji postoje liste lijekova i medicinskih sredstava i pomagala (tzv. pozitivna lista) koje osiguranje priznaje svojim osiguranicima. RZZO ima svoju, vojni zdravstveni sustav ima svoju i one ne moraju nužno biti identične - i u stvarnosti se ne poklapaju. Što će se staviti na listu (a samim tim osiguraniku i priznati i platiti) stvar je osiguravatelja (civlinog ili vojnog). Sa postojanjem privatnih i/ili dopunskih osiguranja postojat će i različite 'pozitivne liste' - kao što je već slučaj u Sloveniji i Hrvatskoj.

3. U Srbiji je dugo vojni sustav bio Alajbegova slama. Priznavao je sve što se izdavalo, uključujući i vatu, tampone itd. tj. daleko više od onoga što priznaje civilni sustav (RZZO). Tako da su troškovi po osiguraniku za lijekove i paramedicinski materijal u vojnom sustavu bili 2,6 puta veći nego u civilnom (podatak je za 2006-2009). Pošto nema novca za osiguranje tolike potrošnje, vojni sustav je u kolapsu i struka jedino rješenje vidi u temeljnoj reviziji koju vojska tj. Ministarstvo obrane iz svojih razloga odbija prihvatiti i provesti. Naravno da je to na duge staze neodrživo ali sada je tako.

Da se razumijemo, ja ovdje ne govorim o etičnosti priznavanja ili nepriznavanja nečega. Etično bi bilo da se priznaje sve što je bolesniku/osiguraniku potrebno u liječenju, i lijekovi i vata i tamponi i tupferi, i prijevoz do ambulante, i tuđa njega... Samo očito je da za to nema novca i da sustav neke stvari mora ograničiti. Pitanje je kako to ograniliti da se napravi najmanja šteta.

Da to je tačno. Tako je i u Crnoj Gori. Mislim, ali nisam siguran i u Hrvatskoj. Ali to ne znači da je to bolje od onog što je još u Srbiji
i kako je bilo za vrijeme JNA. To je jednostavno iz razloga što je manji izdatak iz budžeta. Ali zato se trpi na drugoj strani. Na taj način
organizacijski vojska je ranjivija i tromija u svakom smislu.
Ali, ali, sigurno i Srbiju to isto čeka. Nema govora. .....

A zašto bi netko tko radi na dalekovodu ili pogrebnik ili učitelj ili policajac ili sudac mogli gubiti dane i sate? U čemu je razlika? Oni manje vrijede?

Ili zagovarate da svaki sustav u javnom odnosno državnom vlasništvu mora imat svoje zdravstvo? Ambulante i apoteke MUP-a, ambulante i apoteke Vodovoda, ambulante i apoteke Jadrolinije...

Imali smo u velikoj mjeri tako nešto pa je propalo. Sasvim opravdano. Za takav idealan sustav nitko na svijetu nema novaca. Osim možda Sjeverne Koreje ali nešto sumnjam da bi se itko htio javno isprsiti i priznati da mu je baš ona uzor.

Zdravstvenu zaštitu ne predstavlja samo nabavka lekova. Za mnoge aktivnosti u vojsci potrebno je prisustvo lekara iuli med. tehničara. Da li će se, zbog toga što teritorijalna civilna med. ustanova ne može da obezbedi ta lica, mnoge aktivnosti u vojsci obustaviti? Ili će imati svoje zdravstveno obezbedjenje i mirna Bačka...

Što se mene lično tiče, ideem kod lekara samo kad baš moram (vreme će pokazati da nisam u pravu). Kada je reč o specijalistima, uzimam uput za civilnu bolnicu u gradu gde radim, na VMA sam poslednji put na pregled išao kao pitomac VA.

Železnica ima svoje zdravstvo, takodje... Ali njega niko ne dovodi u pitanje.

Ćiro, pa kako će se zvati onda VMA.

Hrundi, ne šalim se.
Evo ti domaći zadatak, proveri ceo sadržaj SNK19 i videćeš da postoji barem jedan lek koji nije tada a ni sada registrovan.

Željeznica odavna više nema svoje zdravstvo.

Majka mi je cijeli radni vijek osim prve 2 godine provela na željeznici kao željeznički liječnik, specijalist medicine rada. Od malena sam bio upućen u specifičnosti željezničkog zdravstva. Majka mi je svojedobno išla na disciplinsku komisiju jer je strojovođi bez ikakvih fizioloških anomalija dala bolovanje jer je kod njega prepoznala anksioznost i smatrala je da on u takvom stanju ne smije voziti 1000 putnika. Tad je oslobođena a kasnije je na nekim kongresima objašnjavala baš takve stvari.

Međutim, to što postoje specifičnosti u zdravstvenoj zaštiti željezničara ne znači da je moguće imati paralelni željeznički zdravstveni sustav. On je ukinut još u SFRJ, mislim 88. ili 89. jer ga je bilo nemoguće financirati i sve nekadašnje željezničke zdravstvene ustanove prešle su u integrirani zdravstveni sustav. Što ne znači da i dan-danas ne postoje specijalizirane željezničke ambulante medicine rada u kojima postoje stručnjaci koji posebno poznaju specifičnosti željezničke struke. Neke od tih ustanova i dalje nose stare nazive ali to je sve. Ne pripadaju ministarstvu prometa nego ministarstvu zdravlja.

Cccccc, reko li ja da stvari pojednostavljuješ.
Shvati kako hoćeš, ali da si svoj radni vijek proveo kao ja 40 godina u pod punom spremnošću  s razlogom ili ne,
drukčije bi mislio. Svak u dobro organiziranoj zajednici kao što je država ima svoje mjesto i svoje zadatke.
To je davno već uigrano i netreba izmišljati toplu vodu.

Onda je protuzakonit. Tu nikakve dvojbe nema.

Neznam Brokeru, kako će se zvati.... :'(

Ali uvjeren sam kad tad kompletan Balkan će biti "niveliran". O tom će odlučivati političari i niko od nas kao ni obićan
narod se neće pitati. Nažalost tu pomoći nema.  :zid

Ćiro, druže,

Otac mi je ratni kirurg (točnije kirurg sa dvije subspecijalizacije: hitna kirurgija i ratna kirurgija). Pola radnog vijeka proveo je po Africi i Bliskom Istoku i jako je dobro upoznat sa različitim sustavima vojnog zdravstva. Još u vrijeme one države tvrdio je da je tadašnji sustav ekonomski neodrživ. Samo, ta je država bila svačija muzara, svi su je drpali i samo uzimali a nisu se pitali tko će davati i stvarati da bi se imalo od čega uzimati. Već tada je sustav bio velika laž ali iz političkih razloga nitko se nije usuđivao to javno reći.

Danas jednostavno za održavanje vojnog zdravstvenog sustava 'kakav je nekad postojao':

1. nema novca - mislim da je to savršeno jasno
2. nema potrebe - jer mjesto i uloga vojske u društvu nisu onakvi kakvi su nekad bili

Što nikako ne znači da na vojnoj vježbi ne treba postojat propisano sanitetsko osiguranje - daleko od toga. Ovo čisto da bismo se fokusirali na temu.

Pa onda je stvar jasna. Na istom smo kolosjeku.
Biće onako kako se inače zadnjih godina sprovodi jer jednostavno nema para.
S druge strane to ne znači da je to bolje nego što je bilo nekad, ali tu smo gde smo.
I zadnje, uloga vojske po procjeni političara je manje bitna nego nekad. E tu, malo morgen.....vrijeme će pokazati ko je bio u pravu ;)

Železnica ima svoje zdravstvo. Sećaš se afere oko kupovine najmodernijeg skenera.... pod Šarančićevim patronatom. Evo u Požarevcu nedaleko od centra stoji železnička ambulanta.

U pravu je Broker. Tabletice koje se nalaze u SnK nigdje drugo nećeš naći. ;D

Inače, stručnjaci za tendere i nabavke u Ministarstvu zdravlja RS i predstavnici stranih farmaceutskih kompanija su trenutno među najomraženijim likovima u Srbiji. Udruženim snagama su ojadili državu za debele pare.

Pratim to iznutra odavna. Svašta sam vidio u svome vijeku ali ne vjerujem da postoji nešto dijaboličnije od ovoga: u dogovoru sa farmaceutskim kućama liječnici, najviše na dječjoj onkologiji, propisivali su povećane doze kemoterapije jer su uzimali procenat od ukupne potrošnje. Ljudi iz struke su zgranuti da je tako nešto nekome uopće moglo past na pamet!

Kod moje prijateljice u firmi, čim se saznalo za aferu, došla je komisije od 5 ljudi iz Amerike i bilo je "ne dirajte svoje kompjutore i ladice" i 4-5 dana saslušanja, izjava na zapisnik itd. Oni, srećom po njih, u tome nisu učestvovali ali dosta drugih stranih farmaceutskih kuća jeste, najmanje 4.

Najtužnije od svega je što će se stvar očito zataškat jer je previše glavešina u nju upleteno. Meni ta ekipa do kraja života ne bi izašla sa robije, bez obzira na humanitarne obzire.

Inače, i među tima koji rade tendere ima ljudi koji pošteno rade svoj posao i žele bit u stanju pogledat u oči svojoj djeci bez imalo straha i srama!

kako bi dalje krali ako ne izađu sa robije, nemoj da si prestrog, šta su to oni tako strašno uradili? Slična stvar se izgleda dogodila i u Srbiji, pa nikom ništa. Srbija je zemlja čuda - što rimtutituki, što popaseš mi **da.

Ma o Srbiji se i govori, o ekipi sa Dječje klinike u Tiršovoj i onkologije. Zaista ništa monstruoznije u životu čuo nisam - da netko duplira doze kempoterapije da bi više ukrao. Svaki liječnik i farmaceut sa kojima sam o ovome govorio bio je zgrožen. No to ne znači da se stvar doista nije dogodila.

Najcrnje je što se sve otkrilo posve slučajno - žena koja je živila sa doktorom koji je sve smislio i organizirao, bivša manekenka i posvuduša, maznula je veliku lovu koju je skupila kroz navodnu humanitarnu organizaciju za liječenje raka dojke. Kad je ona završila u zatvoru doktor je pokušao dodatno okrasti (o kakvom se lijepom društvu radi govori i činjenica da je manekenkina majka, suučesnica u krađi humanitarnog novca, svjedočila protiv kćeri kako bi umanjila vlastitu odgovornost). E onda je manekenka istražiteljima ispričala sve o onkološkoj mafiji koju perdvodi njezin /bivši) dragi pa vlast nije mogla tek tako šutjet i zataškat stvar.

I? Nikom ništa.... živeo pravni sistem.

Ja govorim vec deset godina da Srbija nije za demokratiju mi Srbi smo naucili na cvrstu ruku i tad najbolje funkcionisemo,a ove sto su trovali decu nepotrebno sve do jednog osuditi na po 40 godina i zapleniti im svu pokretnu i nepokretnu imovinu pa da vidite dal ce neko posle smeti da se usudi da primi mito za tako nesto!!

??? ??? :krsta :krsta O moj bože, mile ti majke, kakvi su ovo umovi...

Kako je ono naslov teme? Jeli :"Nestašica lekova u vojnim apotekama"?

Vojnici ročnici su imali u HV zdravstveno osiguranje preko HZZO. Svaki ročnik je bio zdravstveno osiguran  tijekom služenja vojnog roka. Izlaskom iz HV i prijavom na Zavod za socijalno osiguranje produžio bi trajno zdravstveno osiguranje.
Zdravstvenu skrb pružale su ambulante HV, opće bolnice i domovi zdravlja.

U tim ambulantama su postojale apoteke?

Ambulante su imale paletu najčešće korišćenih lijekova i sanitetskog materijala.  Liječnici su izdavali recepte za lijekove koji su se podizali u gradskoj ljekarni. Sve isto kao u ugovornoj ambulanti opće medicine za građanstvo.
Specijalistički pregledi obavljani su u općim bolnicama i kliničkim centrima. Isto tako i operativni zahvati kao i bolničko liječenje. Taj sustav radi besprijekorno dan danas i nema mu se što zamjeriti.

To znači da se osnovna zdravstvena zaštita obavljala u ambulantama, te da se pripadnici vojske nisu obraćali civilnim ustanovama za preglede lekara opšte prakse? I tu su dobijali i lekove.

Ради сагледавања концепта организације и планирања логистичке подршке Чешке Армије  и упознавања са организацијом, радом и могућностима ангажовања Србије у Мултинационалном логистичком центру (MLCC), стручни тим Чешке Републике, на челу са директором MLCC пуковником Мирославом Пеликаном, обишао је јуче Чету за обуку санитетске службе.

 Потпуковник Милан Терзић, заступник команданта Центра за обуку логистике, у чијем саставу је Чета за обуку санитетске службе, упознао је госте из Чешке са организацијом и могућностима Чете. Потпуковник Терзић посебно је истакао да се обука кадра санитетске службе реализује по међународно признатим стандардима, а потврда за то су досад реализовани међународни курсеви.

 У наставку посете присутни су имали прилику да се увере у стручност кадра и висок ниво опремљености кабинета којим Чета располаже. На крају посете припадници Чете за обуку санитеске службе извели су показну вежбу „Збрињавање повређених и оболелих“.

[attachment=1]

„Војни лекар на селу“ у општини Ћићевац


„Војни лекар на селу“ у општини ЋићевацКоманда за развој Расинске бригаде и Центар за обуку логистике јуче су у склопу цивилно-војне сарадње организовали акцију „Војни лекар на селу“ у селима Доње и Горње Мојсиње и Браљина, у општини Ћићевац.

Током акције је прегледано 68 људи, што је изузетно велики одзив, пошто у овим селима живи само деведесетак, углавном, старијих мештана.

[attachment=1]

Тим Команде за развој Расинске бригаде и Центра за обуку логистике чинили су референт за цивилно-војну сарадњу у Команди за развој Расинске бригаде мајор Бранислав Митић, начелник Групе за цивилно-војну сарадњу у Центру за обуку логистике мајор Аца Трифуновић, лекар мајор Предраг Станковић, лекар специјалиста ветеринарске медицине капетан Тони Недељковић и медицински техничар разводник Ана Николић, док су велику помоћ акцији пружили Црвени крст и Центар за социјални рад општине Ћићевац.

„Војни лекар на селу“ у општини ЋићевацУ Доњем и Горњем Мојсињу лекари и медицински техничари посетили су скоро целокупно становништво тих села у њиховим домовима. Прегледани су деведесетдвогодишњи Драгомир Петковић, Милован Томић, Драгица Томић и други, док је највећа пажња посвећена Вери Стојменов која је непокретна већ десет година. Мештани су нагласили да су срећни због доласка војске и да опет дођу.

[attachment=2]
[attachment=3]

Војне лекаре и ветеринаре у Браљини је дочекао председник месне заједнице Витомир Аћимовић, а прегледи су обављани у згради месне заједнице уз ведро распложење и доста духовитих коментара. Тако је доктор Станковић за 84-годишњег Милана Грујића  рекао да има притисак као регрут, док је деда Милан рекао да тешко може поново да иде у војску јер га мучи окоштавање кичме. Они који нису могли да дођу у месну заједницу, прегледани су код куће.

„Војни лекар на селу“ у општини ЋићевацМајор Предраг Станковић, лекар, истиче да је у овим селима запажен већи број људи који су хронични болесници са кардиоваскуларним тегобама и коштано-зглобним променама.

[attachment=5]
„Види се да је овим људима приступ здравственим установама отежан и да се сами лече - каже доктор Станковић - тако да је очигледно да се радују посетама војних лекара. Покушавамо да делујемо терапијски, али и превентивно кроз савете и упознавање са достигнућима савремене медицине.“

С друге стране, капетан Недељковић је извршио клинички преглед стоке, живине и паса у газдинствима и посаветовао мештане у вези са одгојем домаћих животиња, исхраном, негом и заразним болести животиња и људи.

[attachment=4]

„Војни лекар на селу“ у општини ЋићевацАкцију је обишао командант Команде за развој Расинске бригаде пуковник Синиша Кресовић који је том прилико истакао да припадници Војске Србије у гарнизону Крушевац имају традиционално добру сарадњу са цивилним структурама у гарнизону.

„Стало нам је да помогнемо колико можемо – каже пуковник Кресовић - посебно да пружимо конкретну помоћ најсиромашнијим домаћинствима и онима који су удаљени од комуникација. Ових дана смо учествовали у акцији ’Очистомо Србију‛, сада реализујемо акцију ’Лекар на селу‛, а убрзо ћемо учествовати на Видовданским свечаностима. Мислим да припадници војске управо оваквима акцијама показују да су користан део друштвене заједнице.“

Лекари и медицински техничари Команде за развој Расинске бригаде и Центра за обуку логистике наставиће акцију „Војни лекар на селу“ следеће недеље у општини Брус и у септембру, у општини Александровац.

Izvor. Sajt Vojske srbije: www.vs.rs

Svaka čast za pripadnike vojnog saniteta "Rasinske brigade u razvoju" i njihovoj komandi na planiranju i sprovođenju izvanredne akcije.
Odziv stanovnika samo dokazuje poverenje u vojni sanitet ali nažalost i velike propuste i nemar u organizaciji civilnog zdravstvenog sistema i disperziji zdravstvene službe kojoj su inače usta puna "porodične medicine".Na hiljade lekara čeka zaposlenje na birou dok u zemlji postoje hiljade kvadratnih kilometara teritorije na kojoj nema ni jednog lekara koji stanovništvu može da prepiše i kutiju leka ili izvrši osnovni internistički pregled i da savet.Zaboravilo se potpuno na važnost prevencije iako se i o njoj mnogo priča svaki put kad neki Ministar zdravlja preuzme dužnost.Pa se onda čudimo što ponovo imamo "Povratak u budućnost" bolesti poput tuberkuloze,sifilisa,gonoreje,šuge,vašljivosti i epidemiju slučajeva poodmaklih stadijuma karcinoma kada uvek bude prekasno.Još jedan od razloga zašto nam "umiru" i napuštaju se seoske sredine koje sutra ako opet bude "stani-pani" treba da hrane ovu zemlju.

Ova akcija nije organizovana samo u zoni ove brigade nego se vec neko vreme organizuje u zonama svih organizacijskih jedinica VS sto je za svaku pohvalu. Ovakvim akcijama se povecava poverenje u pripadnike vojske a ne pukima frazama i placenim istrazivanjima javnog mnjenja.

Тако је. Спроводи се већ пар година и једна је од најкориснијих (у сваком погледу) и за грађане, и за Војску и за лекаре и медицинско особље. Из тих разлога сам је и поставиo.

Svaka čast !

Akcija je za svaku pohvalu!

Da se ne ogrešimo o pripadnike veterinarske službe i za njih pohvale i svaka čast.U postu o konjičkim jedinicama sam postavio pitanje da li se još školuju pripadnici te službe u centru u Nišu i na ŠRO na Banjici uz obzir da konjice odavno nema a i da za službene pse po rasformiranju graničarskih jedinica verovatno više nema mesta u OS Srbije ali niko mi još nije odgovorio.

Mislim da sluzbeni psi u VS i dalje postoje kod cuvarskih i strazarskih sluzbi obezbedjenja objekata. Pa nisu psi samo bili na granici. A koliko znam postoji i dalje Centar za obuku pasa.

P.S

Svojevremeno je  u konkursima za prijem u profesionalnu vojnu sluzbu bila i stavka - vodic sluzbenih pasa

http://www.vs.rs/index.php?content=ae06eae2-1cc6-102c-840f-00199927eaa8

Hvale vrijedna akcija.

Može li mi netko objasniti što je "Rasinska brigada u razvoju"? Da li je u pitanju pričuvna/rezervna postrojba koja se razvija i popunjava pričuvnicima u slučaju rata ili neke druge ugroze ili nešto drugo?

I mene to interesuje. Znam da postoje brigade koje nose brojcanu oznaku ali nisam znao za Rasinsku brigadu (a verujem da onda postoje i neka Uzicka, Banatska ili mozda Sumadijska brigada).

U ovom trenutku teško da će iko osim onih iz MO znati tačan odgovor.Ako grešim neka me isprave svi.Čini mi se da sam negde pročitao da te brigade zapravo treba da služe za obuku i da imaju nekakvu ulogu u formiranju tzv: Aktivne rezerve čije formiranje je u najavi.

Evo nadjoh

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Brigade-o-kojima-se-malo-zna.sr.html

Ipak me sećanje dobro služi.  :)

Ради се о резервним јединицама територијалног типа. Иако се формирају по територијалном принципу нису јединице територијалне одбране, већ, када се формирају изгледају и делују као класичне, "маневарске" пешадијске бригаде, без оклопних јединица. Дакле имају 3-4 пешадијска (моторизована) батаљона, артиљеријски дивизион, противоклопни, батерију ПВО, инжињеријску чету, извиђачку чету (нисам сигуран да је чета), јединица везе, елементе логистике (укључујући и санитет чији органи су и учествовали у поменутој акцији " Војни лекар на селу") и др. Немају оклопне јединице јер се оне налазе само у активним бригадама.

Расинска и осталих 7 бригада у миру имају само језгро (команду за развој) које је задужено да одржава и чува технику и опрему, организује и спроводи мобилизацију, периодично спроводи обуку резервног састава и у реалној ситуацији организује и формира команду (наравно и јединице). Центри за обуку који сада постоје, бар колико знам, учествују људством и делом опреме у развију тих бригада, односно учествују у томе.

Hvala na odgovoru.

U Hrvatskoj, novi Strateški pregled obrane predviđa formiranje ugovorne i nerazvrstane pričuve.

Ugovorna pričuva, ukupne veličine do 1000 ugovornih pričuvnika, organizirat će se u modularno organizirane pričuvne postrojbe za najpotrebnije nedostajuće vojno-stručne specijalnosti, koje su kritično potrebne u operacijama i misijama, a nisu pogodne za ustrojavanje u djelatnom sastavu.

Nerazvrstana pričuva uspostavit će se i razvijat, za potrebe narastanja obrambenih sposobnosti, veličine najviše 20 000 osoba, za koje će se izdvojiti i čuvati naoružanje i oprema. Nerazvrstana pričuva biti će organizirana u modularne bojne po teritorijalnom principu.

Sve mu to dodje na isto Leute zato sto je sa istog mesta tako odluceno. I ne samo za te teritorijalne (rezervne, pricuven ili kako god da ih nazovemo) jedinice vec i za sve ostalo pa i brojno stanje tih jedinica. I sve male vojske ce pre ili kasnije imati isto ili veoma slicno naoruzanje i opremu i sve male vojske ce imati samo onoliko avijacije i PVO koliko to odgovara onima koji o tome odlucuju itd. Ne moramo mi uopste da razmisljamo kada ce HRZ ili RV VS kupiti nov avion, koji ce to avion biti  i u kojim kolicinama. To je vec neko odlucio odavno samo sto ce nam odluku saopstiti onda kada mu to bude bilo u interesu a ne kada bi mi to hteli.

Odoh u off, izvinjavam se.

 Koliko znam u Vojnom školstvu se ne školuju Veterinari. Znam da je pre par godina bila popuna iz civilstva u NSK-u. Za ostale jedinice ne znam. Još sam se na tu temu šalio sa ženom, terao sam je da konkuriše 8)

Ветеринари, као и лекари, за потребе војске, уосталом као и у време ЈНА, се примају искључиво из цивилства. Заврше школу резервних официра и после стажирања постану активни официри. За лекрае је у оквиру ВМА формиран факултет па ће војска добијати санитетске официре - лекаре сопственим школовањем, али ветеринари ће се и даље примати из грађанства. Иначе, улога ветеринара није само да лечи или узгаја и дресира (учествује у томе) животиње, већ имају функцију  надзора хране, пре свега меса и месних производа.

 Da, između ostalog nadzor mesa u klanicama, itd, itd. Spisak zadataka veterinarske službe je podugačak.

Hvala na podsećanju.
Nadzor nad svim namernicama animalnog porekla.Mleko,mlečni proizvodi,meso i proizvodi od mesa, jaja itd.
U Nišu je valjda bio centar za obuku službenih pasa i veterinarskih tehničara-kerovođa.A za ŠRO veterinarske službe sigurno znam da je postojao u kasarni na Banjici bar do 2001-ve, jedna nastavna četa po broju slušaoca u rangu voda.

za ovu akciju svaka cast, a ne znam koju to oni "obuku" sprovode. niko kog ja znam u zadnjih 10tak godina nije bio na vezbi...

Ssekir75, грешиш. Прочитај једна од чланка чији линк имаш у доњим постовима (изјава пуковника Маринка Павловића). Није то нека масовна обука, али се, бар рудиментарно организује. "Колико пара, толико и музике".

Иначе акција у којој учествује Расинска бригада се наставља:


„Војни лекар на селу“ у копаоничким селима Стануловиће, Трешњица и Јелење

Само неколико дана после провођења акције  „Војни лекар на селу“ у селима Доње и Горње Мојсиње и Браљина, у општини Ћићевац, Команда за развој Расинске бригаде и Центар за обуку логистике исту акцију извели су јуче и у копаоничким селима Стануловиће, Трешњица и Јелење.

У овим најудаљенијим селима општине Брус прегледани су скоро сви мештани у својим кућама, пошто, нажалост, у овим дивним насељима живи само 17 старијих људи.

Санитетски тим Чете за обуку санитетске службе Центра за обуку логистике, који чине лекар поручник Давор Владимиров и медицински техничар старији водник Вељко Вељковић, ојачали су лекар специјалиста ветеринарске медицине капетан Тони Недељковић и организатори акције референт за цивилно-војну сарадњу у Команди за развој Расинске бригаде мајор Бранислав Митић и начелник Групе за цивилно-војну сарадњу у Центру за обуку логистике мајор Аца Трифуновић.

Акцији су се придружили представници општине Брус, предвођени Радованом Московљевићем, екипа Дома здравља из Бруса, активисти Црвеног крста на челу са секретаром Мирком Лопушином и геронтодомаћица Центра за социјални рад Јасмина Петровић.

У селу Стануловиће су војни лекари прегледали Радомира, Миљка, Љубинку и Душанку Вукашиновић и Косту Вукојичића, који су том приликом нагласили да је лепо што су војници дошли да им пруже помоћ по здравственим питањима.

[attachment=1]

Љубинка Вукашиновић наглашава да кроз село  често пролазе војници који обезбеђују Копнену зону безбедности и каже:

„Много су добри, питају нас да ли нас неко узнемирава, помогну да исечемо дрва.“

Радосија Тодоровић из села Јесење је, такође, захвална војницима и старешинама Друге бригаде Копнене војске који јој при патролирању донесу хлеба, док за акцију „Војни лекар на селу“ она, њен муж Стева и Радојко Тодоровић имају само речи хвале.

Јованка Јовановић из села Трешњица срдачно је дочекала припаднике војног санитета, што је, уосталом, била редовна појава током акције.

„Људи у овим крајевима имају уобичајене здравствене проблеме старијих људи, попут повишеног крвног притиска - каже лекар Давор Владимиров - мада, како немају близу лекара и превоз и како су препуштени сами себи, стање није лоше и они су радно способни и у овим годинама.“

По речима капетана Тонија Недељковића, некад је у копаоничким домаћинствима било и по стотињак оваца, а сада има мало крупне стоке, живина, неки пас.

„Постојећи сточни фонд - тврди капетан Недељковић - под надзором је стручних органа, редовно се спроводе профилактичке и противепизоотиолошке мере и нема заразних болести и зооноза.“

[attachment=2]

-Основни циљ акције је да се обиђу села у којима су старачка домаћинства и где нема младих људи. Ми смо и зимус, по великом снегу, допремали помоћ у ове крајеве, а сада овом акцијом желимо да помогнемо у здравственој заштити људи. Већина људи се обрадује када има прилику и да поприча са неким,  а нема сумње да саветодавни рад наших лекара и ветеринара има велики значај. Важно је и што смо се договорили да се у сарадњи са Црвеним крстом, укључимо у њихову акцију ’Викенд на селу‘, истиче мајор Бранислав Митић.

Лекари и медицински техничари Команде за развој Расинске бригаде и Центра за обуку логистике ће акцију „Војни лекар на селу“ наставити у септембру, када ће посетити села у општини Александровац.

znam ja dzumba sta pise, ali znam i da NIKO od rezervnih oficira koje ja poznajem (a poznajem ih dosta) od 2002. nije imao cak ni informisanje, o tt zborovima ili ne daj boze necem tezem da ne govorimo. pa polazim od sebe - sta mislis, sto sam na palubi? pokusavam da kako-tako ostanem u toku, jer djavo ne spava. zadnji put gadjao iz m70 2004. :zid :zid :zid i to sto sam imao neku zaostalu dzebanu po coskovima pa rekoh da je "unistim" na bezbedan nacin... da se razumemo, ne ocekujem ja manevre citavih pukova kao u zlatno doba jna, ali ocekujem da se bar jednom u dve godine ljudi pozivaju na tt zborove, jer doslo je stosta novo a i staro se pozaboravlja... ma znas uostalom na sta mislim.

ssekir75,
Mislim da si pogresno razumeo jer smo komentarisuci vest malo skrenuli sa teme.
Dotakli smo se veterinarske sluzbe, odnosno da li ista jos uvek postoji kao i nacina skolovanja vojnog kadra za istu. Po vesti koju komentarisemo izgleda da su u pomenutoj akciji ucestvovala samo PVL- pripadnici "Rasinske Brigade u razvoju" . A da je jedan od ciljeva akcije bio i da se pripadnici veterinarske i sanitetske sluzbe malo vise "izvezbaju" u terenskom radu. 

27.06.2012
Пројекат „Селу у походе“ у општини Књажевац

У оквиру пројекта цивилно-војне сарадње „Селу у походе“, екипа Команде за развој Тимочке бригаде обишла је јуче књажевачка села Ошљане и Ново Корито, а данас ће посетити мештане Кожеља, Шарбановца и Радичевца, такође у општини Књажевац.

Пројекат „Селу у походе“  хуманитарног је карактера и има за циљ јачање сарадње између војске и локалног становништва и пружање помоћи мештанима углавном брдско-планинских села која су удаљена од здравствених установа и ветеринарских станица.

[attachment=1]

Војни лекар, медицински техничар и војни ветеринар у сарадњи са Црвеним крстом Књажевца обилазе старачка домаћинства, врше општи лекарски преглед мештана и едукују их о заразним болестима заједничким за животиње и људе.

Извор: сајт Војске Србије : www.vs.rs

29.06.2012

Војни лекари у селима јужног Баната


Пројекат цивилно-војне сарадње „Војни лекар и ветеринар на селу“, у селима Мали Жам и Марковац у општини Вршац, реaлизовао је јуче тим Команде за развој Банатске бригаде из Панчева.

Акција је остварена уз помоћ, сарадњу и координацију Дома здравља Вршац, вршачке подружнице Црвеног Крста Србије и локалне самоуправе, а циљ пројекта био је јачање поверења цивилног становништва у Војску Србије, пружањем лекарске помоћи угроженима. У акцији је прегледано више од седамдесет лица, а многима од њих била је то неопходна „прва помоћ“.

[attachment=1]

Мештани ових пограничних села током целог дана војним лекарима су се могли обратити за лекарску помоћ, савете, или урадити општи лекарски преглед који је укључивао мерење притиска, проверу рада срца, проверу шећера у крви и ЕКГ преглед. За било коју од ових провера, становници Марковца и Малог Жама, али и многобројних других села у Јужном Банату, принуђени су да чекају и по неколико месеци.

Захваљујући пројекту самодоприноса, општина је после дуже паузе успела да обнови део амбуланти по забаченим селима, али лекари ова места и даље посећују једном или два пута недељно по неколико сати, што је према речима многобројних становника који су се јуче због посете војних лекара окупили пред амбулантама, недовољно.

[attachment=3]

Командант Команде за развој Банатске бригаде потпуковник Бориша Докнић и представник Команде за обуку капетан Раде Стојковић оценили су да је јучерашња акција протекла успешно, истакавши да су посебно задовољни великим одзивом грађана, што и јесте био један од основних циљева пројекта – повећати поверење народа у Војску, и показати да присуство њених припадника не мора бити везано само за несреће и рат, већ да је војска ту да помогне када год је потребно.

У плану Команде за развој Банатске бригаде за ову годину предвиђено је још седам акција чиме ће неопходна помоћ бити пружена најугроженијим становницима села Јужног и Средњег Баната, са акцентом на средине у којима постоји сложена мултинационална структура становништва.

Извор: www.vs.rs

23.7.2012.г

„Војни лекар на селу“ у Босилеграду и Црној Трави


Лекари и медицински техничари из вода за здравствену заштиту Четврте бригаде Копнене војске су, у склопу акције „Војни лекар на селу“, посетили село Бресница, у општини Босилеград, и село Кална, у општини Црна Трава. Тим четврте бригаде овог пута су чинили потпуковник Горан Станковић, мајор Зоран Стоичков, лекар капетан Ивица Арсић, ветеринар капетан Слађан Трајковић, медицински техничар десетар Саша Јовановић и возачи Драган Ђорђевић и десетар Горан Тасић.

Председник општине Црна Трава Славољуб Благојевић поздравио је акцију нагласивши да је она од великог значаја за народ црнотравског краја, што се најбоље видело у селу Бресница где је војну медицинску екипу дочекао председник месне заједнице Винко Димитров. Мештанима тог планинског села посета војних лекара много значи, јер је до најближе амбуланте потребно пешачити и више од два сата.

“У селима босилеградске и црнотравске општине прегледали смо око четрдесетак, углавном старијих људи - напомиње војни лекар капетан Ивица Арсић - а најчешћи проблеми на које се прегледани мештани жале су респираторне инфекције, повишен крвни притисак и коштано-зглобна обољења“.
[attachment=1]

Ветеринар је прегледао стоку у домаћинствима, која мештанима представља највеће богаство, саветовавши домаћине у вези са негом, исхраном и превенцијом заразних болести код животиња.

Припадници Четврте бригаде, први су пре шест година, покренули акцију пружања медицинске помоћи мештанима забачених села у планинским беспућима Копнене зоне безбедности, а не траба заборавити обезбеђивали воду за грађане у сушном периоду, гасили пожаре, поправљали путеве, чистили снег...

Извор: сајт Војске Србије: www.vs.rs

"Vojni lekar na selu" u opštini Aleksinac


09.08.2012

Lekari Mešovite artiljerijske brigade Kopnene vojske su, u sklopu akcije „Vojni lekar na selu“, pružali usluge medicinske pomoći u selima Dobrujevac, Stanci, Lipovac, Prugovac i Crna bara, u opštini Aleksinac.

[attachment=1]

Komandant Mešovite artiljerijske brigade pukovnik Zvonko Stojković i pomoćnik za podršku pukovnik Vekoslav Cvetković obišli su ljudstvo na terenu i na licu mesta sagledali kako se akcija odvija. „Akcija se prvenstveno odnosi na stariju populaciju, nepokretne i slabo pokretne osobe“ – naglasio je pukovnik Stojković. Saznavši od lekara da 84.godišnja Katica Širkić, nedavno operisana od bruha, nepokretna, živi u kući koja je već godinu dana bez struje, pukovnik Zvonko Stojković organizovao je da se starici obezbede najnužnije potrepštine i lično joj uručio.

Tim Mešovite artiljerijske brigade, koji su činili Načelnik grupe za civilno-vojnu saradnju major Slaviša Vrbić i lekari kapetan Saša Jovanović i potporučnik Marija Cvetković, obišao je pet sela aleksinačke opštine, pregledao stotinjak, uglavnom, starijih ljudi u zgradama škola ili mesnih zajednica i posetio dvadesetak slepih i nepokretnih lica u njihovim domovima.

[attachment=2]

Kapetan Saša Jovanović misli da dolazak vojnih lekara u ruralne sredine može da donese samo dobro. „Naše mogućnosti rada na terenu su skromne - kaže kapetan Jovanović - izmerimo pritisak i nivo šećera, uradimo EKG, ali od svega je možda lepa reč i želja da se ljudi saslušaju – najvažnija. Ljudi nemaju kulturu stalnog odlaska kod lekara, mnogi od njih nemaju overene zdravstvene knjižice i zato im je drago kada ih posetimo i po pravilu kažu - dođite opet“.

Utisci potporučnika Marije Cvetković su još upečatljiviji, pošto joj je ovo prvo učešće u akciji „Vojni lekar na selu“. „Vidljivo je da ljudi u selima koja smo obišli - govori Marija - vide lekara samo jednom u nekoliko godina i da imaju stare, neprilagođene terapije“.

[attachment=3]

Važno je naglasiti da su u akciji pored pripadnika Vojske Srbije učestvali i medicinski radnici Zdravstvenog centra Aleksinac, dok je opština Aleksinac obezbedila lekove.

Meštani nisu skrivali zadovoljstvo zbog dolaska vojnih lekara u njihova mesta. Milinka Lazarević iz sela Dobrujevac je po izlasku sa pregleda izrazila sreću što je dobila mogućnost da poseti lekara u svom selu, dok je njena komšinica Biljana Milovanović poželela da posete vojnih lekara budu češće, pošto nema nikakvih primanja i teško joj je da ode do Aleksinca.

Pozitivne reakcije kod ljudi čule su se na svakom koraku, što predstavlja ohrabrenje da se  akcija Vojske Srbije „Vojni lekar na selu“ još više proširi i obogati novim sadržajima.

Izvor: Vojska Srbije  (http://www.vs.rs)

"Vojni lekar na selu" u opštini Lebane


23.08.2012

Više od pedeset ljudi juče je pregledano u selima Lipovica, Drvodelj, Radevac i Buvce, u opštini Lebane, od strane lekara i medicinskih tehničara iz Treće brigade Kopnene vojske.

[attachment=1]

Reč je o selima koja su nalaze u ruralnim predelima, udaljenim po tridesetak kilometara od sedišta opštine, tako da, uglavnom stariji meštani teško odlaze na medicinske preglede i brigu o svom zdravlju najčešće prepuštaju sudbini.

Ovog puta obišli su ih načelnik Grupe civilno-vojnu saradnju u Trećoj brigadi potpukovnik Željko Petrović, načelnik Grupe za zdravstvo lekar major Zoran Lazarov, medicinski tehničar stariji vodnik prve klase Dušan Milojković i vozači Ivica Mihajlović i Goran Bogdanović. Vojnoj medicinskoj ekipi i budućim kolegama dobrovoljno se priključila i Ljubica Ilić iz Lebana, student treće godine Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane.

[attachment=2]

Akcija u opštini Lebane započela je sastankom potpukovnika Zorana Petrovića i majora Zorana Lazarova sa predsednikom SO Lebane Zoranom Ilićem i finalnim dogovorom o organizacionim detaljima.

Tom prilikom predsednik SO Lebane Zoran Ilić naglasio je da je akcija značajna ne samo za sela Lipovica, Drvodelj, Radevce i Buvce, već i za celu opštinu.

Pregledi su u Lipovici obavljani u privatnoj kući predsednika mesne zajednice Stanimira Pešića i njegove supruge Cvete, kući koja se sticajem okolnosti pretvorila tog dana u vojnu ambulantu. Već na prvom koraku bilo je vidljivo da u selu, u kome živi manje od stotinak ljudi, meštani vole vojsku, što je plod i neposredne blizine baze „Karaula“.

[attachment=3]

„Mi se već godinama oslanjamo na vojsku - kaže Stanimir Pešić - sa njima smo sigurniji i pomažu nam u održavanju puta. Ovo je prvi put da vojni lekari dolaze u naše selo i drago mi je da su danas mnogima pomogli.“

Nikakve sumnje nije bilo da je pomoć zaista bila velika, što su potvrdile osamdesetogodišnja Radunka Mladenović i devedesetogodišnja Leposava Trajković kojoj je pažljivo previjena noga sa kojom ima probleme već devet meseci. Darinka Nikolić je posećena u svom domu i tamo su lekari i medicinski tehničari učinili sve što je u njihovoj moći da njeno ukupno zdravstveno stanje podignu na viši nivo.

[attachment=4]

U selu Drvodelj vojne medicinske radnike sačekao je pomoćnik predsednika opštine Lebane Svetislav Nikolić i sumirao rezultate akcije rečima: „Vidi se da je pomoć vojnih lekara dragocena i zato mnogo zahvaljujemo našoj vojsci, koja je organizovala preglede u ovim zabačenim mestima opštine, gde žive ljudi, mahom stariji od 60 godina“.

Od potpukovnika Zorana Petrovića saznajemo da je tokom akcije pregledano tačno 54-oro ljudi i da su mnogima izmereni krvni pritisak i nivo šećera u krvi, urađen EKG srca, pružena pomoć u previjanju i da je nekim meštanima naloženo da se što pre jave svom lekaru.

Izvor: Vojska Srbije (http://www.vs.rs)

Vojni lekar na selu u opštini Bajina Bašta


13.09.2012

Pripadnici Druge brigade Kopnene vojske, juče su, u okviru akcije „Vojni lekar na selu“, pružili su besplatnu medicinsku pomoć meštanima sela Nikolići u opštini Bajina Bašta   

[attachment=1]     

Tokom akcije kojoj je prisustvovao predsednik mesne zajednice Predrag Đurić, pregledana su 72 pacijenta, obavljeno pet kućnih poseta i pregledano pet pacijenata koji iz zdravstvenih razloga nisu bili u mogućnosti da dođu na lokaciju gde su vojni lekari obavljali lekarske preglede.

Pregledani pacijenti, od kojih većina ima više od 60 godina, zahvalni su što je akcija „Vojni lekar na selu“ realizovana i u njihovom mestu, jer mnogi žive u teže pristupačnim krajevima i nemaju mogućnosti redovnog obavljanja lekarskog pregleda.

Cilj projekta „Vojni lekar na selu“ je da vojni lekari pruže medicinsku pomoć deci, starijem, iznemoglom i bolesnom stanovništvu koji žive u nepristupačnim naseljima.

Izvor: Vojska Srbije (http://www.vs.rs)

Vojni lekar na selu u opštini Aleksandrovac


18.10.2012

U organizaciji Komande za razvoj Rasinske brigade i Centra za obuku logistike juče je u selu Rokci u opštini Aleksandrovac izvedena akcija „Vojni lekar na selu“.

Akcija je realizovana u saradnji sa opštinskom upravom Alekasndrovac i Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad iz ovog mesta.
 
Medicinska ekipa izvršila je opšti lekarski pregled, merenje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi stanovnika sedam zaselaka mesne zajednice Rokci.

Centar za socijalni rad uputio je dve gerontodomaćice za obilazak staračkih domaćinstava kojima je potrebna tuđa nega i pomoć a predstavnici Crvenog krsta Aleksandrovac podelili su pakete sa humanitarnom pomoći u mesnim zajednicama Ploče, Rokci i Jelakce.

Veterinar je obišao domaćinstva koja se bave uzgojem stoke i održao edukativno predavanje o zoonozama.

Izvor: Vojska Srbije  (http://www.vs.rs)

Vojni lekar i veterinar na selu u Beloj Crkvi i Boljevcu


01.11.2012

Tim Komande za razvoj Banatske brigade prethodnih dana je u opštini Bela Crkva
realizovao projekat civilno-vojne saradnje „Vojni lekar i veterinar na selu“.

[attachment=1]

Meštanima sela Dobričevo u ponedeljak su vojni lekari i doktorka iz Doma zdravlja Vršac kontrolisali rad srca EKG aparatom, merili nivo šećera u krvi i krvni pritisak.

Vojni medicinski tim i medicinska sestra iz zdravstvene stanice u Beloj Crkvi juče su pregledali meštane sela Kaluđerovo. Vojni veterinar govorio je meštanima o preventivnoj zaštiti od bolesti životinja, načinima ishrane i lečenja obolelih životinja.

[attachment=2]

Tim Komande za razvoj Banatske brigade obišli su predsednik Skupštine opštine Bela Crkva Nenad Živanović i član veća opštine za zdravstvo i socijalnu politiku Aleksandar Marinković.

Akcija je realizovana u saradnji sa Opštinom Bela Crkva, mesnim zajednicama Dobričevo i Kaluđerovo, domovima zdravlja iz Vršca i Bele Crkve i Crvenim krstom Bela Crkva.
 

Akcija „Selu u pohode“ u opštini Boljevac

[attachment=3]

Vojni medicinski tim Komande za razvoj Timočke brigade i lekarska ekipa Crvenog krsta Boljevac obišli su staračka domaćinstva u Bačevici, u opštini Boljevac, i meštanima omogućili opšti lekarski pregled.

Vojni veterinar obišao je domaćinstva koja je se bave uzgojem stoke i meštanima pružio savete o zaraznim bolestima zajedničkim za životinje i ljude i o vođenju brige o zdravlju ljudi i životinja.

Izvor: Vojska Srbije (http://www.vs.rs)

Parlamentarna delegacije Indonezije na VMA


07.11.2012.

Poslanička grupa „Prijateljstva Indonezija-Srbija“ Narodnog predstavničkog veća Republike Indonezije, koja boravi u zvaničnoj poseti Narodnoj skupštini Republike Srbije, posetila je danas Vojnomedicinsku akademiju. Delegaciju Indonezije, koju predvodi Milton Pakpahan, a u čijem sastavu je i ambasador Republike Indonezije u Beogradu Semuel Samson primio je zamenik načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Dragan Dinčić sa saradnicima.

[attachment=1]

Pukovnik Dinčić upoznao je sagovornike sa potencijalima VMA u oblasti lečenja, školovanja i naučno-istraživačkog rada i rekao da je potpisani Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Indonezijom iz 2011. godine odlična osnova za unapređenje saradnje u oblasti vojne medicine.

Ambasador Samson preneo je da Indonezija ima odlična iskustva sa školovanjem i usavršavanjem svojih lekara na VMA u ranijem periodu i da postoji interes da se takav vid saradnje nastavi. Takođe, s obzirom da je Indonezija veoma angažovana u mirovnim misijama širom sveta, zainteresovani su da se razmotri mogućnost saradnje i u vezi medicinskih timova u mirovnim misijama.

Šef delegacije Pakpahan preneo je da je indonežanska strana najviše zainteresovana za razmenu znanja i iskustava iz hirurgije i transplantacije, školovanje i specijalizacije za indonežanske lekare na VMA, kao i za pružanje medicinske usluge indonežanskim građanima na VMA.

Obe strane su se usaglasile da postoji obostrani interes i odlična osnova da se u daljoj komunikaciji definišu konkretne aktivnosti i saradnja u oblasti vojne medicine podigne na zavidan nivo.

Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije (http://www.mod.gov.rs)

Vojni lekari u opštini Blace


23.10.2013

Pripadnici Treće brigade Kopnene vojske izveli su juče u opštini Blace akciju „Vojni lekar na selu“, u okviru koje su lekar potporučnik Mirjana Vlaškalija, medicinski tehničar zastavnik Srđan Živković i vozač sanitetskog vozila Dragan Doroslovac pružali medicinsku pomoć meštanima sela Sibnica.

[attachment=1]

[attachment=2]

Akciju je podržala opština Blace a meštanima su omogućeni osnovni zdrastveni pregledi, koji obuhvataju EKG, merenje krvnog pritiska i šećera u krvi, auskutaciju srca i pluća, preglede grla i stručno savetovanje.

Ovo je bila sedma po redu i ujedno poslednja akcija pripadnika Treće brigade u ovoj godini. Tokom ovih akcija pružana je pomoć meštanima udaljenih sela u opštinama Babušnica, Svrljig, Gadzin Han, Prokuplje, Medveđa, Pirot i Blace.

Vojska Srbije (http://www.vs.rs)

Vežba"Jesen 2013"


24.10.2013

Pokazna vežba „Jesen 2013“ četvrte klase slušalaca za rezervne oficire sanitetske i veterinarske službe na dobrovoljnom služenju vojnog roka uspešno je završena danas na Vojnomedicinskoj akademiji.

[attachment=1]

Tema vežbe bilo je zbrinjavanje ugroženih u uslovima vanredne situacije, zemljotresa. Za slušaoce, osim provere već stečenih znanja, cilj je i sticanje novih, uz ovladavanje veštinama i iskustvima u rukovođenju i komandovanju sanitetskim taktičkim i združeno-taktičkim jedinicama i organizaciji rada na sanitetskim etapama i pružanju medicinske pomoći.

 Obraćajući se  gostima i austrijskim lekarima, koji su na VMA upravo završili kurs „Ratne hirurgije“ i vojnoj delegaciji Angole, načelnik Uprave za vojno zdravstvo, brigadni general prof. dr Zoran Popović rekao je da njihovo prisustvo ohrabruje i daje podstrek da aktivnosti na usavršavanju i obuci, koje su cilj i ove vežbe na renomiranoj vojnomedicinskoj ustanovi, budu nastavljene.

[attachment=2]

 – Moj utisak je da Trening centar sanitetske službe VMA, koji je organizator ove vežbe, svake godine postiže sve bolje rezultate i tako sebe preporučuje da bude deklarisan kao regionalni centar. Glavne preduslove ispunjava. Poseduje visoko kvalifikovani obrazovni kadar, raspolaže odgovarajućom opremom, a medicinsko osoblje VMA ima respektabilno kliničko iskustvo u zbrinjavanju povređenih i obolelih – istakao je general Popović i podvukao da je obuka lica za angažovanje u mirovnim misijama, zadatak koji obavlja Trening centar, od posebne važnosti za strateški cilj politike odbrane i da je do sada više od 130 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije obučeno za učešće u misiji UN u Kongu, i Evropske Unije u Somaliji.

Načelnik Vojnomedicinske akademije, brigadni general prof. dr Marijan Novaković rekao je da su pomoć i brzo reagovanje u vanrednim situacijama obaveza svih nas, i to ne samo prema našim građanima, već i prema komšijama i prijateljima.

– Prirodne nepogode ne biraju koga će da pogode i dolaze nenajavljeno, ali zato smo mi tu da budemo spremni ukoliko je ta pomoć neophodna - istakao je načelnik Vojnomedicinske akademije i učesnicima vežbe poručio da ne sumnja da su aktivnost dobro pripremili, te da su stekli nova znanja i iskustva u rukovođenju i komandovanju sanitetskim i združeno taktičkim jedinicama u slučaju zbrinjavanja ugroženih i stradalih lica u uslovima vanrednih situacija.

Pokazna vežba „Jesen 2013“ nastavljena je u Centru za kontrolu trovanja VMA, gde je prikazana situacija izlivanja gasa i toksičnih materija iz hemijskog postrojenja i saniranje posledica uz zbrinjavanje zatrovanih. Na jednoj od radnih tačaka, u kasarni Banjica, predstavljen je rad mešovitih preventivno – medicinskih i psihološko-psihijatrijsko- medicinskih ekipa na području zahvaćanim zemljotresom. Prezentovane su i aktivnosti hirurških mobilnih timova na zbrinjavanju povređenih, kao i sanitetska prihvatnica i evakuacija vazdušnim putem.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije (http://www.mod.gov.rs)

Pa valjda to zna, ako je načelnik službe!?

Preuzeto sa sajta MO Srbije:

Отворен Трећи паневропски конгрес војне медицине


Београд, 3. јун 2014. године – Министар одбране у Влади Републике Србије Братислав Гашић присуствовао је данас отварању Трећег паневропског конгреса војне медицине, који ове године организује ресорно министарство.


Гашић је на скупу у Дому Гарде на Топчидеру истакао да је Војномедицинска академија (ВМА) данас препознатљив бренд војног здравства, не само у региону, већ и шире, и додао да се њен квалитет огледа у стручњацима различитих профила.

Он је навео да је ангажовање припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама незамисливо без учешћа припадника војног здравства, што се показало изузетно корисним како за наше стручњаке, тако и за кориснике услуга.

Министар је рекао да ће резултати остварени у лечењу пацијената по највишим стандардима светске медицинске струке и у научно-истраживачком раду, као и улагање у будућност војне медицине школовањем кадра, бити даљи подстрек на том плану.

Отварању најзначајнијег скупа у области војне медицине, који се одржава до 6. јуна у Београду, присуствовао је и председник Паневропске радне групе при Међународном комитету војне медицине бригадни генерал Јохан де Граф, наводи се у саопштењу Министарства одбране.

Нови скенер на ВМА умањује листе чекања за 50 одсто

Извор: Политика.рс (http://www.politika.rs/scc/clanak/394879/Drustvo/Novi-skener-na-VMA-umanjuje-liste-cekanja-za-50-odsto)
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 20.12.2017. у 21:11


Уређај има 75 одсто смањену дозу зрачења, са одличним квалитетом слике и краћим временом снимања. – Објављен конкурс за пријем лекара и медицинских техничара

Вој­но­ме­ди­цин­ска ака­де­ми­ја ју­че је пу­сти­ла у рад нај­са­вре­ме­ни­ји ске­нер, за­хва­љу­ју­ћи ко­ме ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду до­ћи за 50 од­сто до сма­ње­ња ли­ста че­ка­ња за пре­глед на апа­ра­ту. Но­ви ске­нер, ко­ји се на­ла­зи на Ин­сти­ту­ту за ра­ди­о­ло­ги­ју ВМА, ко­штао је око 60 ми­ли­о­на ди­на­ра. За­хва­љу­ју­ћи на­бав­ци овог уре­ђа­ја, ВМА је по­ста­ла пр­ва уста­но­ва у Ср­би­ји ко­ја под јед­ним кро­вом има по­зи­ци­о­ни­ра­на чак че­ти­ри ске­не­ра. Го­ди­шње се на овом ме­сту оба­ви око 15.000 сни­ма­ња.

Ка­ко ис­ти­че пу­ков­ник про­фе­сор др Ми­ро­слав Ву­ко­са­вље­вић, за­ступ­ник на­чел­ни­ка Вој­но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је, пре на­бав­ке но­вог апа­ра­та, са два ске­не­ра днев­но тре­ти­ра­но је нај­ма­ње 60 па­ци­је­на­та, што зна­чи да се оба­вља­ло нај­ма­ње 120 про­це­ду­ра. Сре­дом, ка­да ВМА збри­ња­ва хит­не слу­ча­је­ве, пре­глед ске­не­ром је нео­п­хо­дан за још нај­ма­ње 30 па­ци­је­на­та.

– Вој­на ли­ца су че­ка­ла на пре­глед на ске­не­ру ме­сец да­на, ак­тив­на вој­на ли­ца од се­дам до 10 да­на, ци­ви­ли од два до шест ме­се­ци, за­ви­сно од ди­јаг­но­зе, а при­о­ри­тет­ни слу­ча­је­ви знат­но ма­ње. Са но­вим ске­не­ром би­ће пре­гле­да­но 30 па­ци­је­на­та днев­но, што ће у про­се­ку за 50 по­сто да убр­за пру­жа­ње здрав­стве­них услу­га и сма­њи вре­ме че­ка­ња на пре­гле­де и про­це­ду­ре. На­да­мо се да ће до­ћи и до уки­да­ња ли­ста че­ка­ња – на­гла­сио је др Ву­ко­са­вље­вић.

....


Ова вој­но­здрав­стве­на уста­но­ва пла­ни­ра да уско­ро пу­сти у рад и нај­но­ви­ји тип маг­нет­не ре­зо­нан­це, али и дру­гих апа­ра­та, по­пут спе­ци­јал­них ренд­ген уре­ђа­ја за­хва­љу­ју­ћи ко­ји­ма ће ле­ка­ри мо­ћи „као на дла­ну” да ви­де про­ме­не на те­лу па­ци­јен­та. Пла­ни­ра­но је отва­ра­ње оч­не бан­ке јер се уско­ро за­вр­ша­ва­ју гра­ђе­вин­ски ра­до­ви у ВМА где ће се она на­ла­зи­ти, а за­хва­љу­ју­ћи че­му ће тран­сплан­та­ци­је ро­жња­че по­ста­ти ру­ти­на.

Про­шле не­де­ље ВМА је об­ја­ви­ла кон­курс за при­јем но­вих ле­ка­ра и ме­ди­цин­ских тех­ни­ча­ра, а др Ми­ро­слав Ву­ко­са­вље­вић сма­тра да је пи­та­ње по­пу­не ме­ди­цин­ског ка­дра јед­но од кључ­них пи­та­ња срп­ског здрав­ства да­нас.


Остатак вести на линку  (http://www.politika.rs/scc/clanak/394879/Drustvo/Novi-skener-na-VMA-umanjuje-liste-cekanja-za-50-odsto)

Kakav skener? Novinari, novinari...

U delu teksta koji nisam preneo, pretpostavljam da nacelnik klinike zna o cemu se radi

140 godina Vojne bolnice u Nišu

Autor:M. Z.Izvor:Južne vesti (https://www.juznevesti.com/Drushtvo/140-godina-Vojne-bolnice-u-Nisu.sr.html)

[attachment=1]

Najstarija zdravstvena ustanova na jugu Srbije, Vojna bolnica u Nišu, osnovana je 22. januara 1878, samo desetak dana nakon oslobođanja Niša od Turaka. Bila je utočište ranjenicima u svim ratovima od tad, prošla je i "albansku golgotu", a i promenila je desetak naziva.

Osnovana je pod nazivom “Velika niška vojna bolnica”, na predlog načelnika Saniteta srpske vojske pukovnika Vladana Đorđevića, a po naredbi Vrhovnog štaba srpske vojske. Tako je ulaskom u Niš, srpska vojska donela pored slobode i zdravstvenu zaštitu. Na početku, pored Đorđevića, radilo je 7 lekara, 2 pomoćnika, 1 apotekar, komandir bolnice i 2 pisara.

Do 1881. godine, kako piše na sajtu Vojne bolnice, bila je jedina bolnica, kada je dala presudan doprinos formiranju Okružne bolnice, kao i Pasterovog zavoda 1900.


Bila je utočište za ranjenike u srpsko-bugarskom ratu 1885-1886, kao i u Balkanskim ratovima 1912-1913. U toku Prvog svetskog rata u Nišu je 6 meseci vladala epidemija pegavog tifusa, pa se pored ranjenika lečilo i oko 3.000 pacijenata, a dnevno ih je umiralo i do 36.

Prvi vazdušni transport nekoliko pacijenata u jednom ratu, kako piše na sajtu bolnice, obavljen je 1915, a uradila ga je “francuska aeroplanska četa” na relaciji Beograd - Niš. Vojna bolnica bila je jedina srpska sanitetska formacija koja je prošla “albansku golgotu” i stigla na ostrvo Vido, gde je nastavila rad. Bila je “učesnik” i proboja Solunskog fronta, a posle oslobođenja 1918, nastavila je svoj rad na starom mestu, pored Ćele-kule.

Ranjene i bolesne niški vojni lekari zbrinjavali su i u Drugom svetskom ratu, naročito posle savezničkih bombardovanja i bitaka na Sremskom frontu. Isti zadatak Vojna bolnica obavljala je i tokom NATO bombardovanja 1999.

Svi nazivi Vojne bolnice kroz istoriju
Velika niška vojna bolnica (1878-1880);

Stalna niška vojna bolnica (1880-1895);

Moravska stalna vojna bolnica (1895-1926);

Armijska stalna vojna bolnica (1926-1941);

Vojna bolnica (1941-1944);

Bolnički centar broj 1 (1944-1946);

Armijska bolnica u Nišu (1947-1956);

Područna vojna bolnica u Nišu (1956-1968);

Vojna bolnica Niš od 1968. godine.

Evo da prenesem iskustvo od jutros sa VMC Novi Beograd.

Supruga i ja smo kod iste doktorke pa istovremeno zakazujemo preglede i odlazak po produzenje terapije. Jutros smo imali zakazano za 08:05 odnosno 08:15. Doktorka je na bolovanju ali je njene pacijente preuze nacelnik sluzbe opste medicine. Supruga je prozvana u 07:56, ja sam usao par minuta posle. U apoteci su prvi put imali sve prepisane lekove pa se prvi put desilo da mi nisu overavali recepte za podizanje lekova u civilnim apotekama. I prvi put za ovih par godina su imali i kese da se lekovi ne nose u rukama, po dzepovima itd. Zgradu VMC-a smo napustili vec u 08:10.
Eh, da je srece da uvek tako bude.

E, Kuzma..

Ocigledno ti dobro krenuo danasnji dan....!

A moze biti Kojo, moze biti. Jos jednom sam imao nesto slicno, gde god sam tog dana usao svud su bili toliko ljubazni da nisam mogao da verujem sta se desava.

Моје искуство са ВМЦ-ом  Нови Београд је доста позитивно. Преглед код лекара опште праксе се заказује (ја то урадим телефоном) и онда се чека највише 10-15 минута. Пре месец дана сам био код интернисте где је обично гужва. Међутим, био сам изенађен да је тог дана било врло мало пацијената и да сам од пријаве до одласка кући (ради се обавезно и ЕКГ) провео 35 минута. Највише се чека код зубара, посебно протетичара. Дођеш у заказано време па онда чекаш сат времена.

Вулин: Војно здравство, добро лице наше војске
субота, 24.02.2018.

Акција бесплатних лекарских прегледа за све грађане настављена је у Војномедицинском центру Церак где је више од 280 грађана заказало и обавило специјалистичке лекарске прегледе.

Након обиласка, министар одбране Александар Вулин је истакао да је војно здравство наш начин да покажемо цивилству колико је добро и колико је вредно улагати у војску, саопштило је Министарство одбране.

„Војска Србије је ту за своје грађане. У оквиру акција бесплатних прегледа у војном здравству, прегледано је преко 3.000 наших пацијената и заиста са поносом могу да кажем да имамо велико задовољство и да то говори колико се војно здравство цени и колико се верује војном лекару и колико се верује у све оно што Војска ради”, рекао је Вулин.

Он је навео и да је ове године за набавку лекова, за набавку медицинске опреме, предвиђено око две милијарде динара.

Најавио је да ће бити нађена и буџетска средства да се изврши и далеко темељнија реконструкција центара, купи нова опрему и прими већи број здравствених радника.

„Све оно што што нам недостаје у војном здравству мора да буде обезбеђено, јер, војно здравство се не брине само о 114.000 наших корисника и 40.000 наших корисника у Београду, већ се брине и око 300.000 цивила који су прегледани кроз наш систем, о 20.000 цивила који се налазе и у нашим болницама. Дакле, војно здравство је наш начин да покажемо колико смо организовани, колико вредимо својој земљи, и колико можемо да помогнемо читавом нашем становништву и целој нашој земљи”, рекао је Вулин.

Он је, такође, нагласио да је војно здравство добар начин да покажемо једно организовано, добро лице, лице наше војске које грађани, уосталом, толико воле и толико искрено цене.

Лекар специјалиста опште медицине др Биљана Рабреновић захвалила је Вулину за иницијативу за организовање бесплатних лекарских прегледа и промоцију војног здравства.

„Ово је четврта акција бесплатних прегледа под покровитељством Центра војномедицинских установа. Изузетно смо поносни великим одзивом и задовољством грађанства добијеним услугама”, рекла је др Рабреновић нагласивши да су у току данашњег дана грађанима били доступни лекари девет специјалности и лабораторија.

Међу грађанима Београда који су искористили данашњу акцију бесплатних прегледа у ВМЦ Церак била је и докторка у пензији Марија Плечеш, која ову акцију оцењује као сјајну иницијативу система одбране.

„Нигде не чекате, све можете урадити на једном месту и то врло брзо. Сви су љубазни и перфектно организовани. Ја сам била код интернисте, који ме је упутио на ултра-звук штитне жлезде"“, рекла је она, нагласивши да ће оне прегледе које би у цивилном сектору чекала месецима урадити данас за два сата.

У време када је и заказана, у ординацију код неуролога улази и Љиља Паовица.

Данашњем обиласку ВМЦ Церак присуствовали су и државни секретар у Министарству одбране Бојан Јоцић, начелник Управе логистике Генералштаба Војске Србије бригадни генерал Жељко Нинковић и начелник Управе за војно здравство пуковник Угљеша Јовичић.

Министарство одбране крајем прошле и почетком ове године у више наврата отворило је врата својих здравствених центара у Београду, Новом саду, Нишу, Краљеву, Врању и Бачкој Тополи током којих су војни лекари-специјалисти прегледали више од 3.000 грађана Србије пружајући им врхунске здравствене услуге.

Акција бесплатних прегледа грађана и даље наилази на велико интересовање у свим градовима у којима је била организована, најпре због професионалности и квалитета рада запослених у војним здравственим центрима, а затим и могућности да се у једном дану одраде прегледи на које се неретко чека и месецима.

Следеће недеље ће, поводом 2. марта, Дана Војномедицинске академије, лекари клиника за кардиологију, ендокринологију, реуматологију, као и Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију ВМА бесплатно прегледати грађане сваког дана у времену од 14 до 19 часова. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Злат­ни стандар­ди Војне бол­нице у Ни­шу
Аутор: Тома Тодоровић субота, 26.05.2018.

Отво­рен опе­ративни блок за минимал­но инвазив­но-ендоскопску хирур­гију у којем ће, осим војних оси­гураника, бити збриња­вана и цивил­на лица

Ниш – По­сле отва­ра­ња но­ве и мо­дер­не опе­ра­тив­не са­ле за ар­тро­скоп­ску хи­рур­ги­ју у ор­то­пед­ском бло­ку, пре ме­сец и по да­на, у Вој­ној бол­ни­ци од ју­че је у функ­ци­ји и све­ча­но је пре­дат на ко­ри­шће­ње ре­кон­стру­и­сан и нај­са­вре­ме­ни­ји про­стор за ми­ни­мал­ну ин­ва­зив­но-ен­до­скоп­ску амб­до­ми­нал­ну хи­рур­ги­ју.

На при­год­ној све­ча­но­сти, ко­јој су при­су­ство­ва­ли ми­ни­стар од­бра­не Алек­сан­дар Ву­лин, на­чел­ник Вој­ног здрав­ства пу­ков­ник др Угље­ша Јо­ви­чић, управ­ник Вој­не бол­ни­це пу­ков­ник др Јо­ви­ца Ста­ној­ко­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Ни­ша мр Ра­де Рај­ко­вић и дру­ги, на­чел­ник Оде­ље­ња за хи­рур­шке бо­ле­сти ове вој­не здрав­стве­не уста­но­ве пу­ков­ник др Не­бој­ша Ђе­нић ре­као је да ће ми­ни-ин­ва­зив­на ен­до­скоп­ска хи­рур­ги­ја, ко­ја је по­ста­ла „злат­ни стан­дард” у број­ним хи­рур­шким обла­сти­ма, убу­ду­ће би­ти до­ступ­на не са­мо вој­ним оси­гу­ра­ни­ци­ма, већ и свим гра­ђа­ни­ма Ни­ша и ју­га и ју­го­и­сто­ка Ср­би­је.

– Као што смо не­дав­ном адап­та­ци­јом и мо­дер­ни­за­ци­јом обез­бе­ди­ли вр­хун­ско збри­ња­ва­ње свих па­ци­је­на­та на на­шој ор­то­пе­ди­ји и у уре­ђе­ној опе­ра­ци­о­ној са­ли, опре­мље­ној нај­са­вре­ме­ни­јим ви­део ар­тро­ско­пом с пра­те­ћим се­то­ви­ма, ство­ри­ли вр­хун­ске усло­ве за од­ре­ђе­не ре­кон­струк­ци­је згло­бо­ва, та­ко ће и овај но­ви ре­кон­стру­и­сан про­стор би­ти на­ме­њен ле­че­њу вој­ни­ка и вој­них ста­ре­ши­на, али и ци­вил­них оси­гу­ра­ни­ка. На тај на­чин ство­ре­ни су усло­ви за лак­ше, бр­же и ефи­ка­сни­је ла­па­ро­скоп­ске опе­ра­ци­је жуч­не ке­се, ки­ле и све­га дру­гог чи­ме се обез­бе­ђу­је ефи­ка­сни­ји опо­ра­вак па­ци­је­на­та и њи­хов брз по­вра­так у рад­ну сре­ди­ну и оба­ве­за­ма на по­слу. Исто­вре­ме­но на нај­бо­љи на­чин по­пу­ња­ва­мо пра­зни­ну ко­ја по­сто­ји у Ни­шу за ни­во ле­че­ња и збри­ња­ва­ња гра­ђа­на у се­кун­дар­ном здрав­ству – ре­као је пу­ков­ник др Ђе­нић.

За­вр­шет­ком ре­кон­струк­ци­је овог де­ла ни­шке Вој­не бол­ни­це окон­ча­на је пр­ва фа­за мо­дер­ни­за­ци­је Оде­ље­ња хи­рур­ги­је ове вој­не здрав­стве­не уста­но­ве, ре­као је ми­ни­стар од­бра­не Алек­сан­дар Ву­лин. Ре­кон­стру­и­сан је про­стор од око 150 ква­драт­них ме­та­ра, у шта је уло­же­но пре­ко 13 ми­ли­о­на ди­на­ра, и на­ба­вље­на је нај­мо­дер­ни­ја опре­ма ко­ја ће омо­гу­ћи­ти уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та ра­да и при­ме­ну нај­са­вре­ме­ни­јих ме­то­да ле­че­ња у Вој­ној бол­ни­ци у Ни­шу, ко­ја је, ре­као је ми­ни­стар, стуб здрав­стве­не за­шти­те при­пад­ни­ка Вој­ске Ср­би­је и гра­ђа­на овог де­ла на­ше зе­мље.

Izvor: www.politika.rs

Ветерани 63. падобранске бригаде потписали донорске картице
Аутор: М.Г.понедељак, 02.07.2018.

У оквиру традиционалног окупљања ветерана 63. падобранске бригаде, Управа за војно здравство представила је програм завештања органа.

Овом приликом потпуковник др Драгослав Стојановић из Војне болнице Ниш одржао је трибину о завештању органа и значају лечења трансплантацијом, а заинтересовани су имали прилику да потпишу донорске картице и подрже Републички програм завештања органа. Ветерани 63. падобранске бригаде, као и припадници 63. падобранског батаљона Специјалне бригаде потписали су 36 донорских картица и на овај начин се прикључили хуманој акцији. Током догађаја одржана је и акција добровољног прикупљања крви у организацији трансфузиолошке службе Војне болнице Ниш и прикупљена је 31 јединица крви.

Izvor: www.politika.rs

И медицинске сестре под војничком заклетвом
Аутор: Јелена Попадић петак, 06.07.2018.

До краја месеца отворен конкурс Министарства одбране за пријем 130 професионалних војника санитетске службе, који ће морати да прођу војну обуку

Пацијенти Војномедицинске академије убудуће ће бити под будним оком медицинских сестара које ће бити у потпуности и војно обучене. Министарство одбране недавно је објавило конкурс за пријем професионалних војника санитетске службе, тачније медицинских техничара. To значи да ће кандидати који желе да раде у некој од војноздравствених установа морати да имају завршену медицинску школу, да одслуже војни рок, прођу строге безбедоносне провере и здравствени преглед. Реч је о уобичајеној процедури коју пролазе сви кандидати који желе да се запосле у Војсци Србије. Овај позив биће отворен до 31. јула, а заинтересовани младићи и девојке биће упућени на добровољно служење војног рока у септембарској класи. Сви они могу да се јаве центру Министарства одбране у општини становања.

Izvor: www.politika.rs

Dopuna prethodne vesti.

--------------------------------------------------

И медицинске сестре под војничком заклетвом
Аутор: Јелена Попадић петак, 06.07.2018.

До краја месеца отворен конкурс Министарства одбране за пријем 130 професионалних војника санитетске службе, који ће морати да прођу војну обуку


Пацијенти Војномедицинске академије убудуће ће бити под будним оком медицинских сестара које ће бити у потпуности и војно обучене. Министарство одбране недавно је објавило конкурс за пријем професионалних војника санитетске службе, тачније медицинских техничара. To значи да ће кандидати који желе да раде у некој од војноздравствених установа морати да имају завршену медицинску школу, да одслуже војни рок, прођу строге безбедоносне провере и здравствени преглед. Реч је о уобичајеној процедури коју пролазе сви кандидати који желе да се запосле у Војсци Србије.

Овај позив биће отворен до 31. јула, а заинтересовани младићи и девојке биће упућени на добровољно служење војног рока у септембарској класи. Сви они могу да се јаве центру Министарства одбране у општини становања. У војномедицинским установама места има за 130 војника санитетске службе, који су по образовању: медицински техничари општег и педијатријског смера, лабораторијски или фармацеутски техничари. Највећи број њих биће запослен на Војномедицинској академији (114), а остали ће бити распоређени у Војним болницама у Нишу и Новом Саду, као и у Центру војномедицинских установа Београд.

Пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, заступник начелника ВМА, у разговору за наш лист објашњава да је прва класа војника санитетске службе примљена прошле године. Недавно је 25 младића и девојака потписало уговоре о раду, добило чин разводника и почело да ради у некој од побројаних установа. Примљена је 21 девојка и четири младића, што је и очекивано због природе посла. Осим тога, њих 21 је у поступку пријема.

– Ако имамо војно здравство, морамо имати и обучене војноздравствене раднике. То није ништа ново. Пре неколико деценија људи који су се запошљавали у нашим здравственим установама морали су да прођу војну обуку. У наредних неколико година видећемо да ли смо донели исправну одлуку, али мислим да ћемо од ње сви имати користи. Не само пацијенти и држава, већ и наши здравствени радници, који добијају значајне привилегије – речи су професора Вукосављевића. Он је додао да су професионални војници санитетске службе неопходни, између осталог, и због учешћа наше земље у мировним мисијама.

Кандидати који су потписали трогодишње уговоре радиће посао медицинског техничара, али ће имати плату војника по уговору, која сада износи око 39.000 динара. Ова плата је већа од примања искусне медицинске сестре у некој од цивилних здравствених установа. Осим тога, као и сва војна лица, имаће бенефициран радни стаж и право на накнаду за превоз. Након што заврше одређене курсеве могу да напредују и постану подофицири, што подразумева стално запослење.

– Рад у војноздравственим установама пружа могућност за стално стручно усавршавање, учешће у мировним мисијама у иностранству, као и похађање студија за струковне медицинске сестре на Медицинском факултету ВМА – речи су нашег саговорника. На ВМА, како каже, тренутно ради око 300 људи који су ангажовани на основу уговора о привремено-повременим пословима. Већина њих је медицинске струке, тако да сви могу да се пријаве на овај конкурс, одслуже војни рок и регулишу свој статус. Иако велики број здравствених установа кубури са одливом кадрова, ова друштвена појава, како каже др Вукосављевић, није угрозила рад ВМА. У овој здравственој установи запослено је око 3.000 људи, попуњеност медицинским техничарима износи око 77 одсто, а од почетка године ВМА је напустило 28 медицинских радника. Реч је, како нам је речено, о уобичајеном годишњем просеку када је у питању одлив кадрова.

Услови за пријем

На добровољно служење војног рока могу се јавити особе које су рођене 1989. године и млађе. Кандидати који су заинтересовани за место професионалног војника санитетске службе морају имати завршену средњу медицинску школу и положен стручни испит, за занимања за која је то неопходно. Добровољно служење војног рока траје шест месеци. Првих месец и по кандидати пролазе општу војну обуку у неком од центара (Сомбор, Ваљево или Лесковац) у који се упућују по територијалном принципу. После тога почиње специјалистичка обука за санитетску службу у Нишу, која такође траје месец и по дана. По завршетку ове обуке војници се упућују у једну од четири војноздравствене установе на тромесечну колективну обуку, да би по завршетку добровољног служења били потпуно оспособљени за рад у систему војног здравства

Izvor: www.politika.rs

Врхунска опрема за нишку Војну болницу
Аутор: Т. Тодоровић недеља, 16.09.2018.

После реконструкције и набавке најсавременијих уређаја за хирургију и ортопедију, модерни апарати користе се и на Одељењу радиологије ове установе

Ниш – Последња реч технике у дигиталној радиодијагностици, врхунски рендгенски апарати, свечано су предати на употребу у Војној болници у Нишу и у најскорије време омогућиће увођење нових дијагностичких процедура у раду великог броја стручњака ове војне здравствене установе. У реконструисаном делу досадашњег Одељења за радиологију нишке Војне болнице уграђена је опрема последње технолошке генерације, а портабл рендген апарати инсталирани су на хируршком и интерном одељењу. Истовремено, на свечаности којој су присуствовали министар одбране Александар Вулин и начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Угљеша Јовичић, речено је да је комплетна радиолошка дијагностика у нишкој Војној болници умрежена у јединствену целину.

– Набавком најмодерније опреме значајно ће бити унапређен ниво радиодијагностичких процедура, којима се постиже већа сигурност, прецизност, безбедност и квалитет услуга. Војни осигураници у сваком тренутку морају да знају да ће убудуће добијати најбољу могућу медицински негу, а свако ко уђе у састав Војске Србије и свој живот веже за одбрану своје земље знаће да се о њему најбоље брине и да ће имати добру униформу, добру плату, најбоље системе наоружања на којим ће с обучавати и бранити домовину, а он и његова породица и најбољу здравствену заштиту и негу – рекао је министар Александар Вулин.

Министар Вулин је посебно нагласио да је после пуних 30 година престало планско урушавање војног здравственог система како не би били испуњаване потребе великог броја корисника, исто као што је уништавана и српска војска како не би испуњавала своје редовне одбрамбене обавезе. Великим улагањима стварају се најбољи услови за рад медицинског особља и збрињавање пацијената. У Војној болници, која је најочитији пример уништавања једне изузетне установе у претходне три деценије, Министарство одбране је захваљујући напорима Владе Србије и врховног команданта и председника републике Александра Вучића само у последњој години за набавку најсавременије и врхунске опреме, али и реконструкцију објеката уложено више од милион евра. И наставиће се како би ова војна медицинска установа поново била са врхунским стручњацима који раде у њој једна од најбољих у Србији на задовољство становника наше земље, посебно југа и југоистока Србије, рекао је министар одбране Александар Вулин.

Izvor: www.politika.rs

Imam jedno ozbiljno pitanje. Možda se ne odnosi direktno na ovaj topic, ali se tiče zdravstvene zaštite vojnih penzionera u Sr.

Radi se o sledećem:
ceo svoj radni vek sam proveo u vojsci, penzionisao sam se u Crnoj Gori, neosredno pre raspada Državne zajednice. Pre nekoliko meseci sam se iz CG preselio u Sr. Prijavio se na novoj adresi, dobio Sr ličnu kartu, prebacio sam penziju, i rešio ostale formalnosti vezano za preseljenje. Odjavio sam se iz CG, u svakom pogledu. Zdravstveno osiguranje u Sr još nisam rešio zbog administrativnih formalnosti, ali mislim da ću ovih dana dobiti zdravstvenu knjižicu, na osnosvu međudržavnog sporazuma između SR i CG, po kojem penzioneri kada se presele iz jedne u drugu državu, ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje.

Klasić, vojni penzioner u SR mi je pre neki dan pričao da se on kao penzioner leči u vojnim zdravstvenim ustanovama, jer je u njima zdravstvena zaštita bolje rešena nego u civilnim domovima zdravlja.
Napominjem, da u Cg više nema izdvojenog vojnog zdravstva, država je sve nekadašnje zdravstvene ustanove prisvojila i objedinila u zajednički sistem zdravstva.

Pitanje je sledeće: imali iko od palubaraca ideju kako bih, na koji način mogao ostvariti vojno zdravstveno osiguranje u SR? Gde da počnem, odakle da krenem da ostvarim to pravo?
Zaboravih napomenuti, da sam se doselio i nastanio u prigradskom naselju Novog sada.

Verovatno je prava i jedina adresa Fond socijalnog osiguranja vojnih osiguranika (SOVO) koji se nalazi u Krunskoj ulici u Beogradu (raskrsnica Krunske i Resavske).

Hvala, za početak.

Naći ću adresu i poslati im pismo u kojem ću opisati moju situaciju, pa da vidim kako će reagovati.

Je li vojni penzioneri u SR imaju dve zdravstvene knjižice - vojnu i civilnu, ili se moraju opredeliti kom sistemu osiguranja će pripasti, gde se žele lečiti?

Nije mi poznato da se moze birati knjizica, ja imam vojnu i overena mi je trajno.

P.S

http://www.fsovo.mod.gov.rs/

Ako se dobro sećam, vojni penzioneri imaju vojnu knjižicu, obzirom da su pod vojnim zdravstvenim osiguranjem. Sa njom mogu i kod civilnog lekara, ukoliko u mestu stanovanja nema vojnog.

 :super :super :super

Da li i ostale drzave ex Yu jos uvek imaju odvojena zdravstvena osiguranja, ili smo mi jedini to ostavili?

U Cg je zdravstveno osiguranje objedinjeno.
Već sam rekao da je država anektirala sve biše vojne zdravstvene objekte i uključila u zajednički sistem zdravstva.

Najcrnje od svega je da su kapitalni objekt vojnog zdravstva i svojevremeno njbolju bolnicu u CG, Vojnu bolnicu u Meljinama pustili niz vodu, prodali nekom biznismenu, sa obavezom da nastavi sa bolničkom praksom. Međutim očigledno da je sve to rađeno planski, da se bolnica potpuno uništi i da na njenommestu izgrade hotelsko - turistički kompleks, sa mnoštvom apartmana za bogatu klijentelu. Trenutno se vidi da je bolnica potpuno van zakona: niko ne brine o njoj, ni sadašnji vlasnik ni država.

Neprihvatljivo je da se radi interesa pojedinaca takav objekat uništi.

Од бивших република СФРЈ то постоји само у Србији. И добро је да постоји. Још сам био у активној служби када су разни саветници НАТО саветовали у реформама војске између осталог и о реформи војног здравства где би се ону уклопило у цивилно. По тој варијанти би остале само трупне амбуланте више као елемент ратног развоја и привентиве. Један британски официр нам је онако незванично говорио: немојте то радити; задржите посебно војно здравство јер вам се сутра рањеници неће добро и адекватно лечити.И задржали смо. И добро је да је тако.

Наравно, није све идеално у војном здравству. ВМА није више оно што је била. Њу су "окупирали" цивилни осигураници, што они са упутима цивилних здравствених установа, што они који сами плаћају прегледе и лечења. Сви лекари хонорарно раде и у приватним установама...Неке цивилне здравствене установе, у неким гранама медицине су далеко испред ВМА, што је нормално. ВМА је остала "високо" када је у питању трауматологија, кардилогија, пластична хирургија, нефрологија и још понешто. Педијатрија, на пример постоји, као и у војним медицинским центрима (пандам домовима здравља у цивилству), лекари су добри, али озбиљнији здравствени проблеми деце се ипак требају и морају лечити у специјализованим цивилним установама (Институту мајка и дете, Тиршова и сл.). Нишки клинички центра, овај нови је у техничком смислу опремљенији од ВМА.

Иначе војни осигураници се не могу лечити у свакој цивилној здравственој установи ако у том месту нема војне. Могу у онима са којима је склопљен уговор о томе. Ако постоји војна медицинска установа у цивилну може само са упутом из војне. Тако би Ловац морао увек да иде у Нови Сад, у Војну болницу, и за баналне прегледе, чак и ако у том селу где живи има цивилне амбуланте.

Pre neki dan u laboratoriji na VMA: nema materijala za analizu krvi za vojnog osiguranika (neki reagensi), ali za civilnog ima.

Dzumba, postoje odredjeni problemi u sadasnjem sistemu zdravstva u Srbiji, mislim na vojno. Iako sa pravom podrzavam da aktivni vojnici imaju kvalitetnije osiguranje, isto tako ne podrzavam da penzioneri, i njjihove porodice uzivaju to isto. Iako je vojnik potreban zdrav i spreman drzavi sto pre, i shodno tome je prioritet, kod oslalih kategorija to nije slucaj, a vojno zdravstvo ipak najvise koriste lica koja nisu aktivna, cime se opterecuje sam sistem bespotrebno, i namece se pitanje zasto je neko ako je bio vojno lice zasluzniji da ima posebno (kvalitetnije) osiguranje od npr policajaca, koji takodje rizikuju zivot, a i bili su po ratistima, ili vatrogasaca, ili bilo koga ko radi tezak i rizican posao u funkciji drzave. Drugo je sto su zdravstveni radnici zaposleni u vojnom zdravstvu placeni iz budzeta MORS a ne zdravstva, pa su plate cesto dosta nize, npr tehnicar na VMA ima 30-ak hiljada RSD, dok u bilo kojoj bolnici, domu zdravlja 45 000 RSD. Za lekare ne znam, jer su oni vezani za cinove, pa pretpostavljam da njihove plate rastu kako napreduju. Zdravstveni radnici u MORS-u takodje ne potpadaju pod kolektivne ugovore, povecanje plata u zdravstvu , generalno podredjeniji su nego kolege iz civilnog sektora.

Ne brini Tihi, vojni penzioneri odavno ne uzivaju ista prava kao ostali vojni osiguranici iako je na papiru isto.

Замисли како би се ти осећао као војник кога су лечили како треба, док им је требао, а онда га кад је остарио и кад му је то здравство уствари и потребније, "шутнули" да се сналази са новим (за њега) здравственим системом? Ја бих се осећао  преварено и понижено. Иначе, до 1972-3 је то тако и било, како ти предлажеш. Показало се да је ово боље.

Због разних "реформи" који то објективно нису биле, доста је изгубила цела држава, односно људи су се осећали преварено. Срећом војно здравство није "реформисано", што не значи да не треба нешто и променити.

А што се тиче полицајаца и других посебних служби које су ризичне био је озбиљан предлог да се и они лече у војном здравству. И знаш ли које био највећи кочничар? Па министарство здравља. Изгубили би доприносе из тих министарстава који нису мали. То је био главни разлог.

И сада је војно здравство доступно цивилима са упутима. Ипак, цивилне здравствене установе нерадо дају упуте јер морају да то плате војном здравству (као што МО плаћа за услуге које цивилне установе чине за војне осигуранике). Буне се разне цивилне болнице и клинички центри јер губе пацијенте. ВМА је, као што рекох препуна цивила. Војни пензионери су тек трећа категорија по важности за ВМА. Први су, као што треба активна војна лица и чланови породица. Потом цивилни осигураници јер они плаћају (били лично или преко фонда здравства), а војни пензионери су ту на зачељу. По ВМЦ-има углавном није тако јер они раде "текуће одржавање". По мом суду квалитет услуге је солидан. Прегледи се заказују и кад дођеш не чекаш пуно. На ВМА се код неких специјалиста или за неке услуге (скенер, испитивања и сл.) чека по неколико месеци.

Baš tako, čovek se oseća prevaren i ponižen!

10. maja sam se potpuno odjavio u CG (lične karte, boravak, zdravsteno osiguranje...) i zvanično preselio u SR. Sve formalnosti sam sredio do sada, osim zdravstene knjižice!. Tako da već 3 meseca nemam nikakvo zdravsteno osiguranje. Ne daj bože da mi se nešto desi, sve bih morao da plaćam iz svog džepa, iako sam u penziju pošao 31.12.2006. dok je još uvek postojala državna zajednica, kao oficir mornarice SCG.

I sve što se meni događa, je sramota i bruka našeg sistema i administracije.
Jer, u aprilu, pre nego što sam se definitivno odjavio iz CG, otišao sam u NS, u fond Pio i socijalno osiguranje, da bih se raspitao šta mi treba od papirologije, da bih se ovde prijavio i pribavio egzistencionalne papire. Rekli su mi decidno: treba vam to, to, to ... i to od dokumenata. I sve sam im to doneko kako su mi kazali, pa opet - još nisam dobio zdravstvenu knjižicu. Ne znam pravi razlog! Verovatno službenici ne poznaju gradivo.  :zid :komp

I što je najžalosnije (nevezano za ovu oblast), čim sam se prijavio na novoj adresi, bukvalno posle dva dana, smo i supruga i ja dobili pismeno obaveštenje da smo upisani u birački spisak! :pilot

No, neću dalje da vas davim sa mojim problemima. Još ću se malo raspitati, kakve su opcije otvorene ovde u NS, dok čekamo knjižice. Javiću se i u SOVO, da vidim šta oni kažu.

Kod nas nema vojnog zdravstva. Bilo nekada, dok bila druga država.

Ali pošto malo sporiji u razmišljanju, ne vidim potrebe, da se dupliraju baš sve službe u vojnom i civilnom zdravstvu. Razumem da je osnovno zdravstvo civilno, a da je vojno zdravstvo specializirano za stvari, koje trebaju vojsci ( trauma, rehabilitacija posle povreda, protetika i slično), a nikako ne treba dečji dispanzer/zubar v vojnom zdravstvu. To bi trebali pokrivati civilno zdravstvo.

Malo banaliziram, ali mislim da se razume šta mislim. A privatno zdravstvo bi trebali zabraniti. Ne ide da kod javnog doktora čekaš 5 dana a ako platiš na redu si u 5 minuta.  Plačamo zdravstveno osiguranje i to bi trebalo biti dovoljno za sve potrebe koje imaš za zdravstvo

  Zamisli da si profesionalni vojnik 20 godina, a onda te drzava sutne na ulicu bez ikakvih obestecenja? To se bas desava vojnicima po ugovoru.  Govoris u vojnom zdravstvu kao neki vid nagrade za sluzbu, dok ja na to isto gledam kao potrebu da se vojni kadar sto pre oporavi i spremi za buduce zadatke. Nagrada za sluzbu je adekvatna penzija, kao i u svakoj drugoj profesiji. I ne bih se slozio da civilno zdravstvo "ne leci kako treba". Ja sam bio korisnik i jednog i drugog. Povlastice u vojnom zdravstvu su besplatni stomatolozi (u civilnom placas), besplatna proteticka pomagala (npr implant zuba je kostao na VMA 170e, a u civilnoj ustanovi 800e, jer se placa samo ucesce u materijalu a ne i usluge) , sira lista besplatnih lekova, jeftinija participacija, itd. Dobrih i losih lekara ima i tamo i ovamo. Ja razumem da su ovde vecina ljudi vojni penzioneri i da to dozivljavate kao atak na vas licno. Prosto nije tako, nego delim Bozino misljenje da je bespotrebno dupliranje sistema, administrativnog aparata samo bespotreban trosak za drzavu koji bi mogao da se efikasno preusmeri npr na opremanje ustanova novim sredstvima za rad.

Кад си улазио у војни систем као војник по уговору си знао да нећеш имати ту привилегију. Већ смо дискутовали о томе да нема "обичног" војника са 30-35 година. То што су политичари под пристиском решавали социјална питања грађана продужавањем дужине трајања уговореног рока за војника је друго питање. 

Друго, ја сам ушао у војни систем где је један од понуђених предности био управо здраветсвени систем. Можеш ти мислити шта хоћеш, али то је ипак доказано најбоље решење на коме нам завиде сви земље у окружењу.

Друго, нисам ја уопште тврдио да је цивилни систем лош. За неке гране медицине он је далеко изнад војног. Што тако и треба. Суштина је да здравствени систем ипак функционише као један обједињени систем са деловима у Војсци и изван ње. На тај војни се могу и требају ослонити и друге посебне државне службе. Али, ти ниси прочитао зашто се то није десило.

И нема дуплирања никакавог административног апарата. Управа ВМА би постојала и овако и онако. И ако те баш занима знатно је мања од администрације било ког КБЦ у Београду. Управа за војно здравство нема више од 30-так људи. Ако ниси знао најбројнији државни подсистеми су просвета и здравство. Ефикасност војног апарати посебно у здравству пожелели би и ови из цивилног (што и они сами кажу). Тамо постоји огроман немедицински апарат, јер је "свака вашка обашка". Па сад ти види где је администрација и непотребни трошак већа.

Dzumba, procitao sam sve sto si napisao. To sto na nesto nisam odgovorio je zato sto nemam informacije iz prve ruke, pa shodno tome ne mogu da pisem za nesto sto pouzdano ne znam. AKo ti tako kazes neka bude tako, nisam ni pokusao da osporim. Isto tako kao sto ti nisi odgovorio za mnogo manje plate zaposlenima u vojnom zdravstvu nego u civilnom, i manja sveukupna prava.
Vojska je produzavala ugovore vojnicima jer tako pise u zakonu, do 40. godine. Neki rade i iza toga, a to je vise pitanje toga sto nema dovoljno vojnika nego socijalnog karaktera. Tako da sam ja napisao 20 godina, negde gledajuci na period od 20-te do 40-te godine. I nije bas da je to tako bilo. Obecavalo se godinama da ce se bivsim vojnicima omoguciti lakse zaposlenje u drzavnim sluzbama nakon nekog vremena, na ovaj ili onaj nacin. To sto nista nije uradjeno, je sasvim drugo.
Nepotreban administrativni aparat je vise politicko pitanje, tj korupcije da nazovem gde se partijski poslusnici nagradjuju poslom. To nema mnogo veze sa samim sistemom u nekom zdravstvenom centru koliko sa nepotizmom. I da dodam da je klinicki centar u prvih 10 u svetu po broju pacijenata na godisnjem nivou. U Pancevackoj bolnici ima zaprava jako malo nemedicinskog osoblja, cak to i predstavlja problem (odrzavanja, isl.).

Prosveta i zdravstvo i trebaju da budu najbrojniji, tako je u svakoj razvijenoj drzavi gde se ulaze u obrazovanje, i zdravlje ljudi. Da je potrebna ozbiljna reforma i jednog i drugog ja se slazem. U poslednjih 5 godina broj zaposlenih u zdravstvu se smanjio za 10 000 ljudi. Trenutno fali oko 3500 lekara i 8 000 sestri i tehnicara. To sto pojedine bolnice zaposljavaju pejzazne arhitekte, vatrogasce i slicna nepotrebna za bolnicu zanimanja bi trebalo biti predmet tuzilastva. Ono sto bolnici treba od nemedicinskog osoblja su spremacice, serverke, radnici u veseraju, radnici na tekucem odrzavanju (elektricari npr.) i slicno Ostalo je cist visak.

https://youtu.be/0heZzj0MmVE


https://youtu.be/YuQ_WTNR3BM


https://youtu.be/v7Xm1SzzKQs

Нова операциона сала у ВМА
Аутор: Д. Д. К.понедељак, 02.03.2020.

УЦентру за дневну хирургију Поликлинике Војномедицинске академије, после 15 година од оснивања, отворена је нова операциона сала и реновиране су постојеће просторије.

Центар је намењен краћим операцијама из различитих специјалности које не трају дуже од неколико сати, а после којих пацијенти не захтевају постоперативну негу, већ се након дијагностике и оперативног лечења истог дана отпуштају на кућно лечење.

Пуковник доцент др Иван Марјановић, начелник Центра за дневну хирургију ВМА, истакао је да се добијањем треће операционе сале капацитет овог центра увећао за трећину.

– Током 2019. године измештен је Кабинет за максилофацијалну хирургију и та просторија је адаптирана и направљена је трећа операциона сала, у којој сада ради свакодневни програм специјалиста максилофацијалне хирургије, специјалиста оториноларингологије и сви други којима је та сала намењена. У другој сали, која је реновирана, сада се изводе операције из домена очне и пластичне хирургије, што до сада није било случај – објашњава др Марјановић.

Реновирање центра и нова операциона сала знатно ће убрзати рад и повећати обим операција, појаснио је пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, начелник ВМА.

– Данас је аксиом радити у дневној хирургији, радити амбулантне операције. Отварањем треће операционе сале ВМА стаје у ред свих европских и светских установа – истакао је др Вукосављевић.

Министар одбране Александар Вулин, након обиласка нове операционе сале, истакао је да војно здравство брине о свима којима је помоћ потребна.

Izvor: www.politika.rs

Devet vojnika u Srbiji zaraženo koronavirusom, preko 600 u izolaciji


Devet vojnika je inficirano koronavirusom, svi su dobro i uspešno se oporavljaju, kaže ministar odbrane Aleksandar Vulin.

On je dodao da su još 642 vojnika u samoizolaciji.

Ministar Vulin kaže da su zaraženi vojnici radili sa građanima na severu naše zemlje, prilikom kontrole granice.

"Svi su dobro, uspešno se oporavljaju. Imamo 642 vojnika u samoižolaciji, koji su bili u kontaktu sa nekim ko je oboleo. Njihovo stanje se prati", rekao je Vulin za TV Pink. Navodi da Vojska Srbije ima dovoljno sredstvara, dovoljno ljudstva, dovoljno tehnike, opreme da odgovori na svako naređenje vrhovnog komadanta i da sprovede svako naređenje kriznog štaba u ovim vremenima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=03&dd=30&nav_category=12&nav_id=1670885)

Војно здравство јаче за 95 припадника
Аутор: М.Г.уторак, 31.03.2020.

Управа за војно здравство Министарства одбране од данас је јача за 95 припадника, којима су министар одбране Александар Вулин и начелник те управе бригадни генерал др Угљеша Јовичић уручили решења о пријему у стални радни однос, саопштило је Министарство одбране.

- Министарство одбране, Војска Србије и врховни командант Војске Србије на време су улагали у војно здравство и зато смо спремно дочекали несрећу у види коронавируса и у стању смо да се против ње боримо – истакао је министар Вулин.

Ипак, како каже, не постоји здравство на свету које може да издржи оволику пошаст уколико свако од нас не буде дисциплинован и не буде слушао савете лекара. Начелник Управе за војно здравство бригадни генерал Угљеша Јовичић новопримљеним колегама пожелео је добродошлицу и успех у будућем раду.

- Могу да кажем да ће војно здравство испунити све задатке у вези са новонасталом ситуацијом. Наш задатак је да, осим оболелих од коронавируса, лечимо и пацијенте оболеле од других болести. Војно здравство ангажовано је на читавој територији Републике Србије, од предузимања превентивних мера, обезбеђења карантина, до лечења оних који нису болесни од коронавируса.

Решење о сталном радном односу уручено је и Јасмини Ивић, специјалисти пластичне, естетске и реконструктивне хирургије, која не крије срећу што јој се остварио сан да буде део тима Војномедицинске академије, на којој је својевремено стажирала и завршила специјализацију.

- Трудићу се свим силама да оправдам указано поверење и надам се да ћу наставити да корачам стазом својих професора, због којих сам данас ту где јесам. Искористила бих прилику да се осврнем на тешко стање које је у нашој земљи и да кажем да смо ми, као лекари, и генерално целокупно медицинско особље, увек спремни да се одазовемо у најтежим тренуцима и да служимо нашим грађанима и нашој војсци – рекла је Јасмина Ивић.

Према оцени вишег физиотерапеута Војномедицинске академије Владислава Арсеновића, стално запослење у војном здравству отвара многа врата. Он поручује да ће од данас са великим самопоуздањем и сигурношћу кренути ка остварењу својих дугогодишњих планова.

- Овде сам почео да радим са 20 година, а сада у 31. добио сам прилику за стално запослење. Моја емоција је огромна и желим да је поделим са свима који су били део ове приче. С обзиром на тешку ситуацију која тренутно влада, ми смо већ ангажовани негде у секторима где можемо да помогнемо. Као здравствени радник желим да пошаљем поруку да сви будемо стрпљиви, да слушамо оно што нам лекари говоре, јер је то најбоље решење и њихово искуство помоћи ће нам да изађемо из овог тешког стања – рекао је Владислав Арсеновић.

Izvor: www.politika.rs

Лечење заражених ковидом 19 и у Војној болници „Карабурма”
Аутор: М.Г.среда, 01.04.2020.

Војска Србије је испунила наређење врховног команданта Војске Србије Александра Вучића који нам је дао 10 дана да завршимо ову болницу. Успели смо да обезбедимо да је ова болница уређена по свим потребним стандардима за лечење средње и најтеже оболелих пацијената од вируса ковид 19, изјавио је министар одбране Александар Вулин који је обишао Војномедицински центар Карабурма у Београду.

Како је истакао министар одбране, у тој војномедицинској установи обезбеђено је потпуно снабдевање кисеоником, има 106 прикључака и капацитета је 100 лежајева. Државни секретар у Министарству здравља др Берислав Векић истакао је „изузетно добру сарадњу војног и цивилног здравства”.

- Уверио сам се да су у овој војној установи направљени комплетни услови за збрињавање најтежих пацијената. Све је спремно и најважније је да су услови који су неопходни – укрштање чистих и прљавих путева, овде на адекватан начин решени - објаснио је Векић.

Како је истакао командант Војне болнице „Карабурма” анестезиолог потпуковник др Иво Удовичић та болница је у завршној фази да буде спремна за прве пацијенте оболеле од вируса Цовид-19.

- Надам се да ћемо уз помоћ логистике војног санитета и Републичког фонда за здравствено осигурање до викенда бити спремни за пријем првих пацијената. Сваки кревет је опремљен кисеоником и медицинским ваздухом, што значи да потенцијално сваки кревет може бити и „респираторни кревет” за интубиране пацијенте - изхавио је потпуковник Удовичић.

Izvor: www.politika.rs

Kineski stručnjaci dali pozitivnu ocenu VMC Karaburma
Tanjug 02.04.2020.

Šestočlani tim medicinskih stručnjaka iz Kine danas je završio posetu Vojnomedicinskom centru Karaburma u Beogradu, uz ocenu da je bolnica pripremljena “jako dobro” za lečenje srednje i najteže obolelih pacijenata od virusa Kovid-19.

"Ocenjeno je da je posebna pažnja posvećena i bitnim detaljima, jer je predviđeno da medicinsko osoblje kada završi sa poslom i skine zaštitnu opremu, u ogledalu može videti da li na pravilan način skida zaštitnu opremu", saopštilo je Ministarstvo odbrane. Bolnica je uspostavljena za samo 10 dana, a po naređenju vrhovnog komandantu Vojske Srbije Aleksandra Vučića.

Zamenik načelnika Infektivne klinike Treće pridružene bolnice Univerziteta Sun Jang Sen, dr Lin Bingliang je istakao da je u razgovoru sa kolegama osetio da se Srbi izuzetno trude i naporno rade kako bi uspeli da se pravilno zaštite i izbore sa virusom korona. Kako je objasnio, u jednoj zaraženoj zoni boraviće pacijenti, druga čista zona namenjena je medicinskom osoblju, a između te dve postojaće tampon zona gde će se lekari presvlačiti i dodao da je tako napravljen odličan raspored.

Delegaciju eksperata iz Kine dočekali su pomoćnik ministra za politiku odbrane Milan Ranković i načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr Uglješa Jovičić.

"Kroz bolnicu na VMC Karaburma, delegaciju je proveo komandant Vojne bolnice Karaburma potpukovnik dr Ivo Udovičić, koji im je predstavio kapacitete i način na koji je bolnica organizovana i adaptirana", stoji u saopštenju.

Izvor: www.blic.rs

Војна болница Ниш на услузи свим грађанима
недеља, 12.04.2020.

НИШ – Војна болница Ниш увек је била отворена и за војнике и за цивиле, па је и у овој ванредној ситуацији она у стању и довољно је снабдевена и опремљена људством и техником да може да пружи све здравствене услуге потребне свим грађанима Ниша, рекао је министар одбране Александар Вулин.

Он је данас обишао нишку војну болницу коју дезинфикују руски војни стручњаци, а која би, уколико буде потребно, могла да обезбеди 100 лежајева за болесне од ковид-19. Како је рекао, сада се види колико је било важно што се у протекле две-три године толико улагало у Војну болницу Ниш, преноси Министарство одбране.

„Могли сте да видите најновије рентгене, скенере и све што медицинска наука може да понуди и зато ће сви који буду долазили у нишку војну болницу добити најбољу могућу здравствену услугу", казао је Вулин, јавља Танјуг. Он је навео да је у веома кратком року развезен гас и обезбеђена могућност смештаја за 50 најтежих пацијената на респираторима.

Управник Војне болнице Ниш Јовица Станојковић истакао је да је Војна болница Ниш првобитно замишљена као ковид-болница, али је њега улога касније промењена.

„Одлуком Кризног штаба, преузели смо другу улогу, и вршићемо пријем пацијената из Клиничког центра који нису инфицирани ковидом-19, тако да ћемо релаксирати њихове капацитете и омогућити да дају значајнију подршку граду што се тиче збрињавања инфицираних”, казао је Станојковић.

Вулин захвалио припадницима Оружаних снага Русије

НИШ – Министар одбране Александар Вулин захвалио је данас припадницима Оружаних снага Руске Федерације, који су ангажовани на дезинфиковању Војне болнице Ниш, због велике помоћи нашој земљи у борби са ковид вирусом.

„Желим да захвалим представницима Оружаних снага Руске Федерације и генералу Чернишову на великом раду њихових људи, који су изузетно вредни и не допуштају могућност да нешто не буде урађено. За њих нема ни дана одмора, нити предаха, они су ту да нам помогну и дају све од себе”, истакао је министар Вулин током данашњег обиласка припадника Оружаних снага Руске Федерације ангажованих на дезинфиковању Војне болнице Ниш, а саопштило Министарство одбране. Он је додао да су припадници руских оружаних снага јуче дезинфиковали 13 различитих објеката у нашој земљи, а данас у потпуности и Војну болницу Ниш, чиме су је учинили здравом и припремили је за долазак пацијената, преноси Танјуг.

„Велика је помоћ из Руске Федерације, хвала им на томе, а посебно им захваљујем што са толико упорности воде рачуна да ништа не остане недезинфиковано”, рекао је министар одбране.

Чернишов: Добро се разумемо са српским пријатељима

Генерал-мајор Михаил Чернишов, који предводи експертске тимове Оружаних снага Руске Федерације, захвалио је српској страни на срдачном пријему руских официра и војника. Како се наводи у саопштењу министарства одбране, он је посебно истакао „добру организацију која гарантује испуњење свих задатака”.

„Имамо све услове за одличан рад и у свим медицинским установама где смо радили није било никаквог прекида у раду нити проблема па смо све задатке испунили, уз међусобно разумевање. Због тога још једном велико хвала српској страни и српским колегама”, рекао је генерал Чернишов.

Izvor: www.politika.rs

Завршена нова болница на Карабурми
субота, 18.04.2020.

Обнова и изградња нове болнице Војномедицинског центра „Карабурма”, намењене за лечење оболелих од вируса ковид-19, завршена је после 14 дана тако да је капацитет проширен на 140 лежајева.

Како је саопштило Министарство одбране начелник Управе за војно здравство бригадни генерал Угљеша Јовичић обишао је нову болницу и оценио да је та установа оспособљена у кратком року.

„Када се пандемија заврши нова болница на Карабурми остаће да служи за лечење и војних и цивилних осигураника и допринети унапређењу лечења пацијената”, рекао је Јовичић, јавља Бета.

Он је подсетио да се припадници војног здравства, заједно са својим колегама из цивилног здравства свакодневно боре за сузбијање коронавируса и у болницама на Београдском сајму, Новосадском сајму, у хали „Чаир” у Нишу.

Вредност инвестиције коју су фирма „Термомонт” и партнери уложили у реновирање 1.000 квадратних метара старог објекта, његову надоградњу до 1.300 квадратних метара, колико износи садашња површина нове болнице, као и изградњу приступног пута, износи више од 37 милиона динара.

Већ током следеће недеље, у нову болницу на Карабурми почеће пријем пацијената на лечење од вируса ковид-19, наведено је у саопштењу.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/YWZlMOZarxU


https://youtu.be/aSl2HGDv06A


https://youtu.be/QYVxENEIFvs

четвртак, 17.09.2020.

Министарство одбране: Смене на ВМА су део организационих промена у војном здравству

Министарство одбране Србије је поводом вести о смењивању начелника неких клиника Војномедицинске академије у Београду саопштило да су у целокупном војном здравству у току организационе промене.

У оквиру тих промена које су у складу с потребама Војске, војних и цивилних пацијената, биће „бројног померања кадра”, најавило је Министарство.

„Нико неће остати без посла, а распоређивање и избор кадра је унутрашње питање система, руковођења и командовања и засновано је искључиво на потребама службе”, наводи у саопштењу Министарство одбране, преноси Бета. Министарство указује да „на то нису и неће утицати писање медија, којима остављамо право да се баве политиком”.

ТВ Н1 је објавила да је последњих дана смењен низ начелника ВМА којима је заједничко да су подржали отворено писмо које су Влади Србије упутили лекари окупљени у групи „Уједињени против ковида” који су затражили смену Кризног штаба Владе за борбу против ковида-19.

Izvor: www.politika.rs

среда, 30.09.2020.
М. Г.

Војни лекари обишли мештане села код Сјенице

Припадници Војске Србије су, у сарадњи са Црвеним крстом из Сјенице, у селима Раждагиња и Буђево на територији ове општине реализовали акцију „Војни лекар на селу”, саопштила је ВС.

У оквиру акције, која за циљ има пружање медицинске помоћи мештанима удаљених села са отежаним приступом систему здравствене заштите, вршени су општи здравствени прегледи мештана, уз поделу пакета са намирницама и кућном хемијом. Војни медицинари су срдачно прихваћени од локалног становништва, које је још једном исказало велику захвалност Војсци Србије на помоћи општини Сјеница у бројним приликама, а посебно у борби на сузбијању и спречавању ширења заразне болести ковид 19, истиче се у саопштењу. ВС је и раније пружала помоћ мештанима удаљених села на подручју општине Сјеница и Пештерске висоравни, као и у другим крајевима Србије, и наставиће са спровођењем пројеката цивилно-војне сарадње, који за циљ имају јачање сарадње и помоћ локалном становништву.

Izvor: www.politika.rs

субота, 24.10.2020.
М. Г.

Војна болница Нови Сад спремна за нови талас ковида 19

Војно здравство је дало, и даје огроман допринос у борби против ковида 19, изјавио је министар одбране Александар Вулин током обиласка Војне болнице Нови Сад. Управник Војне болнице Нови Сад пуковник Драган Kоруга истакао је да је та установа спремна за наредни талас ковида, саопштило је Министарство одбране.

- Имамо припремљене опрему, лекове за наредних месец и по дана, а подсетио бих вас да је 202 пацијента код нас лечено од ковида, и надам се да ћемо и предстојећи талас успешно окончати - рекао је пуковник Коруга.

Вулин је рекао да је протекле три године, у Војно здравство, у стални радни однос примљено 561 лице, медицинског и немедицинског особља.

- Слободно могу да кажем да то није било од давних седамдесетих година, када је формирана Војномедицинска академија, и када је војно здравство добило данашњи облик. У наредном периоду запослићемо још 195 припадника војног здравства у стални радни однос - рекао је министар Вулин.

Izvor: www.politika.rs

петак, 04.12.2020.

Стефановић: Почетком 2022. почиње комплетно реновирање ВМА

Министар одбране Небојша Стефановић најавио је данас да ће Војномедицинска академија (ВМА) бити комплетно реновирана и да би радови могли да крену почетком 2022. године.

„Радимо заједно са Министарством енергетике пројекат потпуног реновирања ВМА. То је војна болница која је почела да ради 1981. и од тада није имала значајније реновирање, нити значајније набавке скупе медицинске опреме”, навео је Стефановић, пренео је Танјуг. Каже да је пројекат за реновирање ВМА рађен у сарадњи са Немачком развојном банком.

„Верујем да ће то бити једна потпуна ренесанса ВМА, то је огроман простор, са више од 180.000 метара квадратних и са сложеним захтевима, пошто ће се одвијати процес рада током реновирања”. Стефановић је рекао да сада ВМА ради 24 сата на лечењу свих нековид пацијената, као и да се на ВМА обави више од 1.200 прегледа пацијената дневно.

„Сада смо већ примили преко 140 младих лекара, сестара и медицинског особља, али примаћемо још, јер и то није довољно”, додао је Стефановић.

Izvor: www.politika.rs

субота, 05.12.2020.
М. Г.

Војна болница Ниш у ковид систему

Министар одбране Небојша Стефановић обишао је Војну болницу Ниш у којој је све спремно за пријем ковид пацијената и поручио да ће та болница са 50 лежајева олакшати посао Клиничком центру у Нишу и помоћи да тешки пацијенти добију квалитетно лечење, саопштило је Министарство одбране.

Стефановић је изразио задовољство што се уверио у добар заједнички рад нишког Клиничког центра и Војне болнице у Нишу. У разговору са медицинским радницима Војне болнице у Нишу он је истакао да су у претходним месецима били изузетно посвећени свом послу, као и да додатни напори које сада предузимају заслужују свако поштовање.

- Наш посао је да учинимо све да им помогнемо логистички, да имају сву заштитну опрему, све лекове и сав материјал који им је потребан да би радили свој посао – изјавио је министар Стефановић.

Говорећи о значају укључивања капацитета Војне болнице Ниш у систем ковид болница у том граду, директор Клиничког центра Ниш Зоран Перишић нагласио је да ће са ових додатних 50 кревета обезбедити да нема разлога да се ниједан тешки болесник усмери у неко друго место, већ ће сви добити пуну здравствену терапију у Нишу.

- За мене је ово важан тренутак, јер први пут, у пуном капацитету, у најтежем тренутку и за најтежу болест, интегришемо да буду заједно војно и цивилно здравство. Захваљујем министру Стефановићу и пуковнику Милићу на енергији коју су уложили да овако брзо реализујемо један овакав споразум – нагласио је Перишић.

Izvor: www.politika.rs

Заиста је зграда зрела за генерални ремонт. Мада и таква каква је сада била је у бољем стању него све цивилне болнице, осим ових новоизграђених у последњих пар година.

недеља, 03.01.2021. у 21:00
Данијела Давидов-Кесар

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: пуковник професор др МИРОСЛАВ ВУКОСАВЉЕВИЋ, начелник ВМА

У рату смо без фронта и позадине

Ми смо у првим и задњим борбеним редовима, а остали нам помажу у борби против невидљивог непријатеља

Због пандемије вируса корона Војномедицинска академија је била принуђена да направи потпуну реорганизацију начина рада и од марта до сада медицинари ове куће раде прилагођено потребама задатка који је ВМА добила. У разговору за „Политику” пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, начелник ВМА, истиче да је сваки дан нов изазов, али не по цену квалитета услуга које пружају.

ВМА је средом била дежурна за хитне случајеве, а сада фактички имате дежурства сваког дана за нековид пацијенте?

Последњих десет година ВМА је средом била дежурна установа за све грађане којима је потребна хитна медицинска помоћ и тај дан нам је свима био поприлично тежак јер капацитети хитне помоћи ВМА нису предодређени за пријем тако великог броја грађана, који понекад с разлогом одлажу одлазак лекару како би дошли код нас. Претходних девет месеци нама је среда сваког дана и преоптерећеност капацитета и особља свакодневица с којом се успешно боримо. Ми смо од самог почетка кренули у борбу с овим невидљивим непријатељем спремни, свесни чињенице да ћемо ми, здравствени радници пре свих, бити на првој линији фронта. Обично санитет прати војску у рату, а сад је обрнуто. Ми смо у првим и задњим борбеним редовима, а остали нам помажу у борби против невидљивог непријатеља, који је свуда око нас. Имамо рат без фронта и позадине.

Због којих проблема су грађани најчешће збрињавани на ВМА?

Као једна од две установе за пријем свих нековид пацијената, логично је да је у ВМА од почетка епидемије највећи број примљених пацијената с ургентним стањима и трауматолошким повредама. Примали смо све пацијенте из других здравствених установа, одређених за лечење ковид пацијената, као што су пацијенти на дијализи, хематолошки пацијенти, али највећи обим посла, поред Центра хитне помоћи, имале су клинике за ургентну интерну медицину, кардиологију, гастроентерологију (стања акутних инфаркта миокарда, онколошки пацијенти...). Иако је придржавање свих противепидемиолошких мера наш највећи лични допринос у спречавању ширења вируса корона, утврђена индикација за хитан пријем код пацијената је у одређеном броју случајева директна последица страха од заразе и избегавања посете лекару. Апелујем на све грађане да поред мера превенције посебно воде рачуна о својим основним обољењима, да на прегледе долазе у редовним терминима, а у Центар хитне помоћи ВМА с првим знацима тегоба.

Како сте успели да распоредите посао с обзиром на то да доста ваших запослених ради у ковид болници на Карабурми и у привременој болници Арена?

Војно здравство је велики систем и припремљени смо за сценарио епидемије јер смо увек били на услузи грађанима и на првој линији одбране. Још пре увођења ванредног стања могли смо да претпоставимо да ће бити потребно ангажовање на различитим фронтовима, а већ крајем марта и почетком априла оформљена је Војна ковид болница Карабурма. Њену окосницу чине припадници ВМА, а остали су из Центра војномедицинских установа Београд. У испомоћ у цивилно здравство из ВМА смо послали епидемиологе, инфектологе, дали смо кадар за највећу привремену ковид болницу на Балкану на Београдском сајму, а затим је уследило и формирање болнице у „Штарк” арени. Управа за војно здравство оформила је почетком јула и привремену лаку пољску ковид болницу у Новом Пазару, са амбулантама у Сјеници и Тутину, где смо с нашим кадром учествовали. Сећаћу се заувек ситуације у Новом Пазару, непосредно по нашем доласку, када је првог дана рада болнице примљено 86 пацијената, а болница је имала капацитет за 100 пацијената. За све ово време најважнија је била координација свих организацијских целина војног здравства. Мултидисциплинарност и тимски рад су највећи квалитети које ВМА има и управо је то помогло да се и ми као целина одржимо. Да је лако – није, сваког дана је борба и сваки дан је нов изазов. Много више посла уради знатно мањи број људи, али не по цену квалитета услуга које пружамо.

У већини болница је тешко одржати континуитет посла јер су многи запослени оболели од ковида 19.

У трећем таласу, који је уједно и најгори, како због тежине клиничке слике пацијената, тако и због вирулентности короне, нормално да долази и до заражавања нашег особља. Иако се запослени у ВМА придржавају свих препоручених противепидемијских мера, сада више није могуће утврдити епидемиолошки траг заражавања као што је то био случај у време мањег броја зараженог становништва. То је посебно значајно када су у питању пријеми хитних случајева и када је збрињавање временски ограничено. Тада спроводимо додатне мере предострожности јер се симптоми заражености вирусом корона код пацијената могу развити и током постоперативног лечења и тада поступамо по свим протоколима за лечење ковид 19 позитивних пацијената. Након збрињавања, а у зависности од клиничке слике, усмеравамо пацијенте на даље лечење у ковид болнице, а особље на тестирање на корону.

Да ли сте запослили нове стручњаке, као што је био случај са цивилним болницама?

Захваљујући ресорном Министарству одбране, кадровско појачање стигло је у правом тренутку. Током прошле године у Управу за војно здравство на неодређено време примљено је 400 лекара, сестара и другог помоћног особља, а ове године, пријемима у марту и у новембру, ојачани смо за још 230 особа. Највећи број њих радни однос засновао је у Војномедицинској академији, неки су до сада били ангажовани по уговору и чекали су пријем у стални радни однос, а велики је и број сасвим нових људи у војном здравству. За похвалу је и што су се сви веома лако уклопили у војнички систем који је ове године и захтевнији него иначе. Планирамо да већ почетком наредне године примимо у стални радни однос на упражњена формацијска места више од 130 лекара, медицинских техничара и осталог помоћног особља, а све захваљујући великом разумевању и подршци потпредседника владе и ресорног министра одбране др Небојше Стефановића.

За када је одложена реконструкција ВМА, коју сте најављивали у „Политици”, а која је требало да почне 2020. године?

Зграда ВМА има око 180.000 квадратних метара, пуштена је у рад пре скоро четири деценије и свако инфраструктурно улагање је добродошло. Чак и најмањи радови на редовном одржавању, а којих имамо на свакодневном нивоу, захтевају посебно разматрање не само техничких система и инсталација већ и координацију и експертизу различитих служби – грађевинске, техничке и других. У односу на текуће одржавање, планирана реконструкција је капитални пројекат који би од наше и ваше ВМА направио енергетски ефикасну зграду и донео значајне уштеде јер ВМА, као што је некима познато, троши електричне енергије као град од око 20.000 становника. Носилац задатка је Министарство рударства и енергетике, а радну групу пројекта, која се редовно састаје, чине и представници Министарства одбране, Министарства финансија, представници Канцеларије за управљање јавним улагањима, представници Немачке банке за развој...

Да ли су потписани уговори о реконструкцији?

Почетком јуна 2020. године закључком владе усвојен је меморандум о разумевању Министарства рударства и енергетике и Немачке банке за развој. Прву фазу спроводи Министарство рударства и енергетике са Министарством одбране, а урађена је и студија и финансијска процена, као и сви даљи плански кораци. Почетком децембра објављен је тендер за предквалификациону фазу избора уже листе консултаната на пројекту, тако да се очекује почетак пројекта у првом кварталу идуће године. Ресорно Министарство одбране са Министарством рударства и енергетике, и уз подршку целе Владе Србије, мисли на нас и на томе смо им неизмерно захвални.

Не одлажемо хитне операције

Да ли сте принуђени да одлажете операције и прегледе који нису хитни и како пацијенти могу да закажу прегледе и пријем у болницу?

Преко Пријемно-тријажног одељења долазе пацијенти којима је неопходна хитна медицинска помоћ, а на Поликлиници ВМА се редовно заказују прегледи у специјалистичким кабинетима. Хируршке интервенције које нису хитне заказују се такође редовним путем, али с обзиром на то да је ВМА одређена пре свега за пријем свих пацијената са ургентним стањима, оперативни програм се свакодневно планира према приоритетима. Затим се у складу са пријемом хитних случајева, али и у зависности од расположивог броја медицинског особља прави даљи распоред рада. На пример, знатно је умањен број анестезиолога јер је велики број ангажован у болници на Карабурми, па је самим тим немогуће организовати оперативни програм као да радимо пуним капацитетом. Упркос свему томе, не одлажемо хитне операције већ континуирано организујемо рад уз повећање броја дежурстава.

Izvor: www.politika.rs

Da li postoji mogućnost i koji je put da sa civilnog pređem na vojno zdravstvo?

Mislim da vojno zdravstvo još uvek ima određeni autoritet u SR, u odnosu na civilno, koje deluje da je u potpunom raspadu (bez obzina na covid).

Kakvo je vaše mišljenje po ovom pitanju?

 Jedino da ste aktivno ili penzionisano vojno lice (ili osigurani preko supružnika koji je aktivno odnosno penzionisano lice, što je predpostavljam u vašem slučaju malo verovatno, pošto ste jelte muško  ;D ). Kao civil imate pravo da se lečite na VMA (ne i na VMC) ukoliko vam vaš odabrani lekar opšte prakse da uput kod određenog specijaliste na VMA. Ili da se plate pregledi,snimanja... (cena nekad niža, nekad ista kao kod privatnika sve zavisi).

 Ne bih rekao da sve u potpunom rasulu (bar za Beograd) jer sam bio korisnik vojnog a sad sam korisnik civilnog zdravstva (na moju žalost, ne to što sam "civilni" nego što nisam zdrav  :zid ). Da valja i da je dobro nije ! Stanje je različito od bolnice do bolnice, klinike do klinike pa čak i delova iste klinike. Lekara i drugog med.osoblja ima i u "vojnom" i "civilnom" zdravstvu svakakvih od odličnih do pi-pi-piiii (iskustva lična i porodična). Takođe mnogi kako "vojni" tako i "civilni" lekari rade kod privatnika kao "konsultanti"... Najveća prednost VMA u odnosu na mnoge bolnice u Beogradu je što se tačno zna red šta i kako (tu i tamo), kad je "mala" kad "velika" vizita, kad su obroci, kad su posete, posteljina, higijena, kod većine soba wc ... Hrana nekom valja, nekom ne valja...

 Civilni korisnici su u prednosti u odnosu na vojne jer imaju izbor (ne baš uvek) gde i kod koga se mogu lečiti, vojni ne.

Vojni sam penzioner i živim u NS.

Imam civilnu knjižicu, ali bih je vrlo rado zamenio za vojnu, jer civilno zdravstvo u Vojvodini veoma slabo funkcioniše. Ne mislim na trenutnu situaciju, zbog korone - već uopšteno.
Šta god da ti je potrebno, u opštim ambulantama (izabrani lekari) te najčešće upućuju na privatne klinike, jer u državnim specijalističkim ordinacijama se ne može doći na red zbog ''lista čekanja''.

I još nešto: kako to da u ovoj epidemiji virusa privatne klinike rade a državne ustanove ne?

Приватни здравствене установе нису укључене у систем борбе против Ковид-а осим оних који то добровољно раде. Било је приче око тога да се и они укључе, али се за сада од тога одустало. Не знам тачно због чега, али предпостављам због трошкова које би ови  испоручили.

Ловац, мислим да би се са тим питањем требао обратити Министарству одбране РС. Овде ти мало ко може тачно дати одговор. Кључно питање јесте ко ти уплаћује пензију. Фонд ПИО Србије или Фонд ПИО Црне Горе. Ако је ово друго, без обзира на држављанство РС ти си лице које војни здравствени систем Србије не препознаје у правном смислу. Зато је најбоље да се званично обратиш МО Србије.

Некад неког и на'ватају... војно здравство данас.

11.01.2021

Саопштење


Овлашћена службена лица Војне полиције, поступајући у складу са својим надлежностима, ухапсила су војног службеника др В. Ч., запослену у Војномедицинској академији, због постојања основане сумње да је извршила кривично дело примање мита из члана 367. Кривичног законика Републике Србије.

Након хапшења именованој је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће бити предата Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Pokušaću da se raspitam, mada državna birokratija ne uliva puno poverenja.

Па ако писано поднесеш захтев (послато препоручено, са повратицом) добићеш такав и одговор. На основу тог одговора можеш правно поступати. Све оно што би ти неко овде написао можеш да обесиш мачку о реп...

Из искуства знам да је кривично дело примања мита најтеже за доказивање. Често, чак и кад постоје сведоци они врло често одустају од сведочења...

уторак, 16.02.2021.
Тома Тодоровић

У служби здравља, на понос војске и Србије

Сво четворо чланова лекарске породице Ђенић из Ниша од марта прошле године непрекидно је на бранику одбране од вируса корона

НИШ – У Србији је током пандемије ковида 19 било појединаца, здравствених установа и институција које су се спремније од осталих ухватили у коштац са пошасти која је захватила свет. Хероји те борбе били су здравствени радници који су недељама и месецима били на најистуренијим положајима у рату против вируса. На десетине брачних парова лекара, па чак и целих породица, радило је у ковид болницама.

Код једне од таквих, „Политика” је била у гостима: пуковник др Небојша Ђенић, његова супруга, докторка Весна, на служби у нишкој Војној болници, као и њихово двоје деце, кћерка Саша и син Дарко, обоје лекари, пуних 11 месеци без прекида су посвећени збрињавању оболелих и спречавању ширења вируса корона. Већ после првих случајева оболевања од ковида 19 у Србији, др Небојша Ђенић, начелник Одељења хирургије и наставник Медицинског факултета Универзитета у Нишу, именован је за координатора ковид болнице у нишкој Војној болници. Супруга Весна, начелник Одељења инфектологије Војне болнице и специјалиста инфективних и тропских болести, са ретком субспецијазацијом вирусологије у нашој земљи, одмах се укључила у лечење и збрињавање оболелих. Син Дарко је од првог дана у ковид амбуланти Војне болнице, а кћерка Саша у ковид болници УКЦ у Нишу.

– Још од тренутка када смо и супруга Весна и ја, а томе ће скоро три деценије, одлучили да се безрезервно посветимо хуманом лекарском позиву и свом усавршавању, знали смо да је знање и искуство без практичне примене ништа друго него велики облак без кише. Зато се нисмо штедели, искуство и знање преносили смо другима свуда где смо били на служби. Уверен сам да ће тако бити до краја наших каријера и живота, нико и ништа нас не може спречити да наставимо да делујемо на исти начин као у свакој прилици до сада – каже пуковник др Небојша Ђенић, а исти став дели и супруга Весна:

– Пожртвовање и узајамна помоћ најлепше су особине које човека бране од зла, а патриотизам, хуманост и велика солидарност коју у свакој прилици исказује српски народ, наши су најбољи чувари. Зато смо се сви из наше породице несебично посветили и позиву за који смо се определили, али и општој борби против болести која је задесила цео свет, баш као и мноштво наших колегиница и колега – наглашава др Весна Ђенић.

Рекло би се, истиче пуковник Ђани, како иначе овог врсног хирурга познају и зову пријатељи и сарадници, да се често мора живети и радити муци у инат. Али и да се та и таква мука побеђује само на један начин – неговањем човечности. Зато је, каже, када се проблеми на крају надвладају, све и лакше и лепше.

Данас у чину пуковника ВС, хирург др Небојша Ђенић деведесетих је био на скоро свим ратиштима бивше СФРЈ, збрињавајући рањене и повређене припаднике војнике. Током НАТО бомбардовања 1999, био је с припадницима 63. падобранске бригаде на Кошарама, у Ђаковици... Од средине прве деценије овог века, члан је и руководилац великог броја мисија широм света у којима учествују Војска Србије и њен санитет. После едукације у Норвешкој, где су учествовали санитет ВС и Министарство одбране наше земље, одлази са српском војном и здравственом мисијом у Конго, Чад, Уганду, Сомалију и друге африке земље.

У штабовима мисија Уједињених нација са сарадницима и колегама из Србије организује рад здравствених служби, оснива и гради војне болнице и медицинске центре. Са својим сарадницима, свуда оставља неизбрисив траг и доказе изузетне способности и ефикасности српског војног санитета, уз бројне примере велике солидарности са становништвом ратом захваћених подручја. У вишемесечној мисији у Бангију, главном граду Централноафричке Републике, у ратном жаришту и епицентру масовних сукоба, придружује му се и супруга Весна. Раде заједно у Српској војној болници, он као начелник руководи болницом и хирургијом, а Весна је ангажована у борби против велике епидемије маларије. И томе су били посвеећени, све до повратка у Ниш и своју Војну болницу пре пар година, где су убрзо потом ступили на српски део фронта у светском рату против ковида 19…

Ова нишка породица у свакој својој причи, у свакој успомени, има на уму само једно – да се добра дела никада не заборављају и да се захваљујући тим делима живот наставља знатно обогаћен. Двоје успешних медицинских стручњака са својим богатим искуством, али и њихова деца, млади лекари који тек ступају на сцену живота хуманости својим ангажовањем обележили су претходних годину дана борбе против ковида. Они пак увек истичу да су, заједно са својим сарадницима и колегама, само део великог система српског и војног здравства који је био на бранику одбране од пандемије. И да нису само они већ сви заједно – истински „хероји у белом”.

Izvor: www.politika.rs

субота, 27.02.2021.
М. Г.

Кроз војну болницу Карабурма прошло 1.900 ковид пацијената

Министар одбране Небојша Стефановић обишао је данас војну болницу Карабурма у којој се лекари и медицинско особље и у овом тренутку брину и боре за здравље 84 пацијента са тешким симптомима ковид вируса, саопштено је из Министарства одбране.

Он је  разговарао са  командантом војне болнице Карабурма пуковником др Ивом Удовичићем и запосленима о условима њиховог рада и њиховом даљем унапређењу. Kроз ову војну установу до сада је прошло више од 1.900 ковид пацијената у претходних скоро годину дана, а војна болница Карабурма специфична је по томе што се у њу шаљу ковид пацијенти са најтежим симптомима. Министар је претходно обишао и патролу војне полиције која је задужена за безбедност војне болнице Карабурма, а коју су чинили командир старији водник прве класе Александар Игњатовић, вођа смене старији водник прве класе Момир Јоцовић и млађи водник Бранко Пешић.

Стефановић се припадницима Петог батаљона Војне полиције захвалио што су 24 сата на терену без обзира на временске услове и што брину о безбедности лекара, медицинског особља и пацијената, а патролу је и изненадио јер им је овом приликом донео топлу кафу.

Izvor: www.politika.rs

четвртак, 04.03.2021.

Удовичић: Повећан број пацијената са тешком клиничком сликом

Пуковник др Иво Удовичић, командант Војномедицинског центра Карабурма рекао је да је у последње време повећан број оних са тешком клиничком сликом и да је посебно велики притисак на интензивну негу.

„Карактеристично је да имамо попуњене све капацитете осим Батајнице, где има 200 слободних места. Нови део болнице спреман је за примање. Битно да ови бројеви, ови капацитети за Београд на дневном нивоу спушта се на 150. Морамо да задржимо тај ниво новозаражених да бисмо са овим капацитетом могли да не отварамо нове ковид болнице”, казао је Удовичић за РТС. Наводи да је Звездара пуна пацијената, ВМА је пун, као и Клинички центар, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

"Vakcina je bezbednija od vazduha koji dišemo i hrane koju jedemo"
IZVOR: RTS NEDELJA, 2.05.2021.

Kao i prošle godine za Vaskrs medicinski radnici su i danas na istom mestu - u crvenim zonama.

Snagu i energiju da i posle više od godinu dana rade pod punom opremom nalaze u želji da se što pre život vrati u normalu, rekao je Tanjugu komandant VMC "Karaburma" dr Ivo Udovičić.

Ivo Udovičić ističe da u crvenoj zoni kalendar ne postoji, a svaki dan je isti, 24 sata primaju se i otpuštaju pacijenti pa vremena za proslavu praznika nema, dok se pandemija ne okonča, prenosi RTS.

"Veliku energiju i snagu crpimo iz svakog našeg pacijenta koji izađe odavde na svojim nogama, iz njihove sreće i sreće njihovih porodica. Imali smo pacijenta od 99 godina, on je otišao kući, a sinoć smo primili pacijenta od 100 godina i mi se nadamo da će on otići kući, nama je to najveća sreća", kaže dr Udovičić. Do sada je kroz kovid bolnicu na Karaburmi prošlo više od 2.500 pacijenata, a većina je uspešno završila lečenje i vratila se svojim kućama, naglašava Udovičić. Najavljuje da trenutni podaci dozvoljavaju da iz kovid sistema ovih dana izađe jedan KBC - Zemun ili Zvezdara.

"Brojno stanje u Batajnici takođe je smanjeno za 50 odsto. Kod nas je sada negde oko 90 pacijenata na lečenju i mi još držimo visok nivo popunjenosti, nekih 80 do 90 odsto kapaciteta", objašnjava Udovičić. Slike iz Indije koje su i posle godinu dana iste kao one iz Italije, Vuhana i Španije pokazuju da sa virusom kovid 19 nema šale, da je smrtonosan i nema nameru da nestane, upozorava dr Udovičić.

"Danas kada se slavi pobeda života nad smrću, molim ljude da se vakcinišu zbog nas, koji godinu i više radimo u skafanderima, za pacijente, od kojih će nažalost, jedan deo umreti. Nema ništa efikasnije od vakcine, vakcina je, odgovorno tvrdim bezbednija nego vazduh koji dišemo i bezbednija od hrane koju jedemo", apeluje komandant VMC "Karaburma". Udovičić kaže da, iako postoji tendencija smanjenja broja novozaraženih, taj broj će i dalje biti visok dok se dovoljno ljudi ne vakciniše. Zaključuje da su zbog pandemije veliku žrtvu poneli i non kovid pacijenti i da je cilj da se iz ovoga što pre izađe, kako bi se bolnice vratile svojoj nameni i lečenju tih pacijenata.

Izvor: www.b92.net

уторак, 04.05.2021.

ВМА током празника збринула око 250 људи дневно, пад броја ковид пацијената

Начелник београдске Војно-медицинске академије (ВМА) Мирослав Вукосављевић изјавио је данас да је током празника та болница збринула око 250 пацијената дневно.

„Све су то била хитна стања. Од упале слепог црева до угриза змија”, рекао је Вукосављевић за РТС, преноси Бета. Упитан колико је ковид пацијената збринуто у капацитетима војног здравства, Вукосављевић је оценио да је уочен пад заражених од корона вируса.

„Арена 1, која је радила у ковид режиму од 6. јула до 9. септембра прошле године збринула је 434 ковид пацијента, у Арени 2 од 25. октобра па до данас 4.890 пацијената, привремена болница Сајам укупно више од 6.600 пацијената, а болница на Карабурми до сада је збринула више од 9.100 пацијената”, рекао је он. Вукосављевић је казао да је од почетка епидемије 800 запослених у војним болницама оболело од корона вируса, а 1.640 запослених се вакцинисало.

Izvor: www.politika.rs

уторак, 15.06.2021.

ВМА од сутра поново дежура средом

Војномедицинска академија (ВМА) у Београду је данас саопштила да ће њен Центар хитне помоћи од сутра, 16. јуна, поново сваке среде бити 24 часа дежурна здравствена установа за све хитне случајеве на територији Србије.

Тај центар је од 15. марта 2020. године и увођења ванредног стања због епидемије корона вируса непрекидно био дежурна здравствена установа за све којима је била потребна хитна медицинска помоћ, а не само средом, као раније. Током 15 месеци од тада је у Пријемно-тријажном одељењу Центра прегледано 125.215 пацијената, после тријаже 100.644, у Хитну помоћ ВМА примљена су 13.723 пацијента и обављена су 1.972 оперативна захвата, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

Vakcinisani ne mogu da leče osnovno, nevakcinisani im zauzimaju mesto
DRUŠTVO Autor: Beta 06. okt. 2021

Direktor Vojnomedicinskog centra Karaburma Ivo Udovičić izjavio je da su kapaciteti te bolnice popunjeni i to pacijentima koji nisu vakcinisani protiv koronavirusa, dok je na lečenju u toj ustanovi manje od trećine vakcinisanih.

„Sada vakcinisani građani nemaju gde da leče osnovne bolesti, jer im nevakcinisani zauzimaju mesto“, kazao je on za TV Prva.

Udovičić je ocenio da je „leto izgubljeno“ umesto da je iskorišćeno za vakcinaciju, jer se došlo do 50 odsto vakcinisanih i tu se stalo. Prema njegovim rečima, među vakcinisanim osobama na lečenju u VMC Karaburma uglavnom su ljudi starije dobi sa slabijim imunitetom.

Izvor: www.nova.rs

10.01.2022.

Војно здравство јаче за 51 припадника

Војно здравство данас је добило појачање у виду 51 лекара, медицинског техничара, фармацеута, лабораторијског и хемијског техничара и радника других занимања, којима је начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић уручио решења о пријему у стални радни однос на свечаности која је одржана на Војномедицинској академији у Београду.

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић честитао је новозапосленима, истичући да је поносан што данас запошљавамо младост Србије, а што нам уједно омогућава да се још снажније боримо да очувамо здравље наше војске и свих грађана Србије.
 
„Поверење нашег народа у војно здравство je огромно. Заслужено је и стицано трудом, стручношћу и посвећеношћу генерација војних лекара и других медицинара. Ви данас добијате стални посао, али и прилику да радите са најбољима, да учите од најбољих и да их једног дана надмашите. Искористите је. Она се не указује свима. Такође, наше војно здравство данас добија појачање, значајну помоћ, на своја два фронта на која паралелно надљудским снагама бије битке“, навео је министар Стефановић.
 
Он је подсетио да ће ускоро бити две године борбе са пандемијом ковида, у коју се војно здравство укључило свим снагама, али и готово исто толико интензивне борбе за здравље свих нековид пацијената, с обзиром да је ВМА отворила своја врата 24 сата и за цивиле. 
 
„Изузетно сам поносан на све наше људе. Они су показали како се неуморно, неустрашиво бори за наш народ и за Србију.  Зато ми је посебно задовољство што данас добијају помоћ - нове колеге. Са данашњим пријемом војно здравство смо појачали за укупно 325 младих новозапослених људи, од како сам преузео дужност министра одбране, и то је нешто на шта сам заиста поносан“, навео је министар Стефановић, који се тренутно налази у изолацији због ковида.

Новозапосленима је добродошлицу на свечаности пожелео начелник Војномедицинске академије пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, истакавши да је реч о првом од најављених пријема нових лица у овој години, а који је наставак стратегије ојачања војног здравства кадровском попуном.

- Одлуке министра одбране о запошљавању су уједно и одлуке којима не дозвољавамо да ослаби наша прва линија одбране, посебно важна у претходне две године. А прву линију чините сви ви. Било да сте у директном контакту са оболелима, са члановима њихових породица или пружате подршку на други начин, обављајући своје дужности савесно и одговорно са циљем унапређења здравља. У пружању најбоље здравствене неге полазна основа су људи, а у ланцу одбране здравља свих наших пацијената једнако су битна сва занимања – истакао је пуковник Вукосављевић.

Позив војног здравственог радника, како је нагласио, красе особине као што су херојство, посвећеност и несебичност, а у исто време приврженост колективу.

- Велики колектив има својих предности, као и мана, али уверио сам се за све ове године које проводим под овим кровом – ВМА је потпуно јединствена и на много начина неодољива. Препозната је широм света као место одакле потичу велики професионалци и место на које долазе грађани не само наше земље, већ и грађани земаља у окружењу јер се ослањају на традицију дугу 178 година. Наследство квалитета у сваком смислу остављамо вама, као и генерацијама које тек долазе. Ту смо да пружимо подршку када год вам затреба, а од вас ћемо без сумње очекивати да наслеђено чувате и унапредите – нагласио је пуковник Вукосављевић.

Решење о пријему у стални радни однос данас је, између осталих, добио и Ненад Војиновић, који свој рад на Клиници за ортопедску хирургију и трауматологију ВМА сматра приликом да помогне отаџбини. Маријана Драгићевић, која је од данас у сталном радном односу као  инструментарка у операционом блоку ВМА, истиче да је за њу важно што ће радити посао који воли.

- Много ми је драго што ћу добити посао за стално, јер могу да планирам своју будућност - нагласила је Маријана.

Izvor: www.mod.gov.rs

22.01.2022.

Честитка министра одбране поводом Дана Војне болнице Hиш

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић упутио је поводом 22. јануара - Дана Војне болнице Hиш честитку у којој се каже:

„Свим припадницима Војне болнице Hиш честитам 22. јануар - Дан установе.

Хуманошћу и етиком, главним одликама вaшeг позива, које успешно примењујете у раду на превенцији и лечењу припадника Министарства одбране и Војске Србије и гpaђaнa Србије, настављајући традицију дужу од сто четрдесет година, издвојили сте се као изузетно важан чинилац и ослонац здравственог система у оквиру система одбране.

Да сте увек на правом месту и у право време, спремни да помогнете свима којима је пoмoћ потребна, доказали сте у више наврата, а посебно у протекле две године у борби која и даље непрекидно траје.

Честитам вам празник, уз жељу да наставите са једнако добрим радом као и до сада.“

Izvor. www.mod.gov.rs

02.03.2022.

Стални посао за 48 људи у војном здравству

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић уручио је на данашњој свечаности поводом обележавања Дана Војномедицинске академије решења о пријему за 48 лица на неодређено време у Управу за војно здравство. Он се и овом приликом захвалио читавом колективу ВМА, указујући да је целокупан систем војног здравства показао у време пандемије ковида жилавост и отпорност, одупрео се огромним притисцима, пружио помоћ великом броју пацијената, али и сачувао лекаре и медицинске сестре.

- Чини ми се да сви осећамо да смо успели да покажемо да је систем војног здравства, као и читавог здравства у земљи, изузетно жилав и отпоран. Успели смо да се изборимо са огромним притисцима везаним за корону, да помогнемо огромном броју пацијената и војно здравство је било ту за њих као што ће увек и бити – казао је министар Стефановић.
 
Говорећи о благом попуштању ковид кризе, министар је истакао да је уз очување запослених у војном здравству и кадровска појачања, један од приоритета и наставак опремања.

- Поред ових скенера које смо набавили, један преко донације Сједињених Америчких Држава који ће бити у ковид болници Карабурма и један који смо добили захваљујући председнику Вучићу и шеику бин Заједу који је овде 64-слајсни, који су веома значајни, бићу срећан тек кад ВМА буде имао и свој ПЕТ скенер, кад буде имао и Икс нож и Гама нож – рекао је министар Стефановић, наводећи да се на томе ради.
 
Како је истакао, квалитетна дијагностика биће кључна мисија ВМА у будућности.
 
- ВМА почиње све више да буде и болница која једнако пружа услуге и цивилима и војницима. У том смислу пријем нових људи, увек је радосна ствар, чини ми се некако да је на ову годишњицу, на рођендан ВМА, заиста лепа вест пријем 48 нових људи. И у том смислу хоћу да се захвалим читавом колективу ВМА на тој великој ствари коју сте успели да урадите, а то је да у временима која нису лака очувате велики број људи, очувате професоре, лекаре, медицинске сестре, техничаре и све оне друге људе који раде и који су везали своју судбину за ВМА и у оваквим временима – рекао је министар Стефановић.
 
Он је истакао и значај очуваног поверења народа у војно здравство.

- Људи који дођу у Војномедицинску академију имају велику наду и ми морамо да је оправдамо, морамо да учинимо да одавде колико је могуће изађу здравији и врате се својим породицама. Ту мисију сте успели да испуните, што није било лако у претходним временима и на томе вам огромно хвала у име, не само у име читаве Владе и Министарства одбране, већ ми се чини и да су то грађани Србије веома јасно рекли – казао је министар Стефановић.
 
Систем војног здравства подсетио је не подразумева само ВМА.
 
- Ту су и војна болница у Новом Саду, војна болница у Нишу, у Новом Београду, ковид болнице, наши војни лекари у гарнизонима, све је то систем војног здравства и тај систем је показао изузетну отпорност на зуб времена и тешкоће – рекао је министар Стефановић.

Министар Стефановић честитао је добитницима признања која су додељена поводом Дана ВМА и рекао да му је драго да се те традиције чувају и да никада не треба да дозволимо да људи који су ту провели свој век и много радили за нашу земљу, буду заборављени.
 
- То је и подстрек другим људима који у свакодневним активностима и раду чине да свако од нас буде поносан на то велико име ВМА. Још једном, желим да вам честитам на свему што сте урадили и да вам се захвалим на том раду – рекао је министар Стефановић.

Осврнувши се на то како је у години за нама текла битка на више фронтова, начелник Војномедицинске академије пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић истакао је да свој празник ВМА дочекује технолошки опремљенија и кадровски јача.

- Све што је добро и напредно урађено под кровом ове установе, сви они здравствени и други радници који су се истакли својим делима и прегнућем у збрињавању повређених и оболелих, памтиће се, али и сведочиће о томе каква је била пандемијска 2021. година – нагласио је пуковник Вукосављевић.
 
Према његовим речима, извршено је око 380 хиљада амбулантних прегледа, више од 24 хиљаде пацијената је стационарно лечено, а изведено је скоро 20 хиљада оперативних процедура.
 
- Од улагања у опремање у претходној години издвојио бих нови 64-слајсни скенер који је пуштен у рад у Институту за радиологију ВМА, а радови су у току и опремање наше Привремене војне ковид болнице на Карабурми са скенером и дигиталним рендген апаратом. Нема организационе целине ВМА која није добила неки нов апарат или уређај, који је унапредио квалитет рада – нагласио је пуковник Вукосављевић најављујући и радове на згради ВМА.
 
Поводом данашњег празника, медаљу која носи име др Владана Ђорђевића, великог српског хирурга и једног од заслужних за развој војне медицине уопште, ове године додељена је професорки др Даници Грујичић и пуковнику у пензији проф. др Војкану Станићу. Начелник Групе хируршких клиника ВМА пуковник проф. др Бобан Ђорђевић, прочитао је образложења и биографије добитника тог престижног признања које се додељује у знак захвалности на свему учињеном током каријере.
 
Признање за најбољу организацијску јединицу Сектора за лечење припало је Клиници за ургентну интерну медицину, док се Сектор за логистику побринуо за изузетну подршку функционисању ВМА. Начелнику Клинике за ургентну интерну медицину доценту др Немањи Ђенићу и начелнику Сектора за логистику пуковнику професору др Миљојку Јаношевићу, признање је уручио начелник ВМА.

ВМА обележава свој Дан као сећање на 2. март 1844. године када је кнез Александар Карађорђевић потписао Указ којим се проглашава „Закон о устројенију шпитаља Централне војске“. Тог дана основана је прва војна болница у Београду чију историју наслеђује ВМА.
 
Решење о сталном запослењу данас је уручено и Милици Лојић Мартиновић, која је завршила Медицински факултет Универзитета у Београду, а биће на специјализацији Интерне медицине на Клиници за реуматологију.
 
- Бити на овом месту јесте велика част, нешто о чему највећи број лекара у нашој земљи машта од малена. Ово је велика институција, институција са великим стажом, научно-истраживачка и образовна институција, те ће ми тако бити част да будем део овог тима, у великој мери трудићу се да допринесем што бољем раду ове установе - истакла је Милица.
 
Њен колега, Никола Мутић, такође са Медицинског факултета Универзитета у Београду, данас ступа у редове војног здравства.
 
- Данас ми је уручен уговор за стално запослење. Радићу на Клиници за неурохирургију. То је била и моја прва жеља, која ми се сада и остварила. Пресрећан сам због тога. Могу да планирам будућност, а и да се усавршавам даље у својој каријери - нагласио је Никола.

Izvor: www.mod.gov.rs

01.04.2022.

Делегација Уједињеног Краљевства посетила војно здравство

Начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др сци вет. мед. Радивоје Анђелковић и начелник Војномедицинске академије пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић састали су се са командантом Друге медицинске бригаде Оружаних снага Уједињеног Краљевства бригадиром Елисон Мекорт,  која је са делегацијом из те земље боравила у посети војном здравству.

Поред представљања капацитета и делокруга рада војноздравственог система, на састанку је посебно интересовање владало за рад санитетске службе за време пандемије коронавируса.

Током размене искустава у борби са пандемијом истакнуте су сличности у организацији службе и закључено је да је вирусно обољење ковид 19 учинило да војно здравство изађе из зоне комфора свуда у свету, али и да сумирање постигнутих резултата указује да је војни санитет оправдао очекивања традиције и показао изузетну флексибилност и истрајност током претходне две године.

У складу са интензивном сарадњом у области војне медицине двеју земаља, било је речи и о формирању сестринске службе, а део разговора био је посвећен и превентивној медицини, токсикологији, инфективним болестима, као и потенцијалним облицима унапређења војномедицинске сарадње.

Делегација Оружаних снага Уједињеног Краљевства, поред обиласка организацијских целина ВМА, обишла је и Војну болницу Ниш где је са представницима ове војноздравствене установе разговарала о искуствима санитетских тимова из мировних мисија.

Izvor: www.mod.gov.rs

ВМЦ Карабурма добила мултислајсни скенер

Војна ковид болница „Карабурма“, како је  министар одбране Стефановић прошле недеље и најавио, добила је мултислајсни скенер из донације Сједињених Америчких Држава. Овај скенер значајно ће олакшати рад медицинског особља и пре свега допринети бржој и квалитетнијој здравственој заштити пацијената у овој војној болници. 

„Карабурма“ се већ две године непрекидно налази у ковид режиму и у њој је од почетка пандемије ковида до данас збринуто више од 4.200 оболелих са тешком клиничком сликом. Војни лекари и медицинско особље и у овом тренутку се боре за здравље 52 пацијента.

Обилазећи пре седам дана завршне радове на адаптацији дела објекта за потребе мултислајсног скенера, министар Стефановић се захвалио запосленима на неуморном раду и навео да се планира да војна болница "Карабурма" у неком будућем периоду постане општа болница, као установа секундарне здравствене заштите, и тако олакша рад терцијарног здравства, односно Војномедицинске академије.

Извор: Званична страница Министарства одбране и Војске Србије

[attachment=1]

Акција „Војни лекар на селу“ у новопазарским селима Дежева и Трнава

Лекари специјалисти Војне болнице Ниш данас су обавили здравствене прегледе мештана села Дежева и Трнава у околини Новог Пазара, у оквиру акције „Војни лекар на селу“. Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић, који је наложио да се војно здравство укључи у ову акцију како би се што учесталије реализовала, истакао је да је ово само још један од начина да покажемо да је војска увек уз свој народ, спремна да помогне где год затреба. 

„Трудићемо се да посете наших специјалиста сеоским амбулантама и кућама у удаљеним местима где је мештанима отежан приступ систему здравствене заштите, поготово што се ради углавном о старијем становништву, буду што учесталије. Важно нам је да они знају да нису заборављени и да њихова војска мисли на њих. У Дежеви и Трнави су данас имали прилику да их прегледају наши кардиолози, реуматолози, ендокринолози и по гужви за прегледе и по њиховом одушевљењу знамо да смо урадили праву ствар “, рекао је министар Стефановић.   

Министар одбране се захвалио лекарима Војне болнице Ниш, новопазарском Дому здравља и локалној самоуправи који су заједно организовали данашњу акцију у којој је прегледано око 100 мештана.

Екипи војних лекара у новопазарским селима данас су се придружили и начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић, управник Војне болнице Ниш пуковник др Вељко Милић, директор Опште болнице Нови Пазар др Мехо Махмутовић и директор Дома здравља Нови Пазар др Ервин Ћоровић.

Управник нишке Војне болнице пуковник Милић подсетио је да су војни лекари већ помагали житељима овог краја збрињавањем ковид пацијената у Војној болници у Новом Пазару.

„Ова акција, односно сарадња, замишљена је између осталог и као преглед пацијената на могући постковид синдром, који се из дана у дан показује као све већи проблем здравства“, рекао је пуковник Милић.

Директор Дома здравља Нови Пазар др Ћоровић истакао је да је данашња акција од великог значаја за Дом здравља, као и за све мештане.

„Реч је о великој добити за наше пацијенте, јер су у питању еминентни стручњаци. Гужва је и мештани су задовољни и много нам значи, јер смо омогућили висок ниво здравствене заштите у нашим сеоским амбулантама“, рекао је директор Дома здравља Нови Пазар.

Мештане Дежеве и Трнаве прегледали су кардиолог, реуматолог, ендокринолог уз коришћење дијагностичке процедуре (ЕКГ), а били су у прилици и да провере ниво шећера у крви. Акција је протекла уз помоћ и сарадњу лекара из локалних амбуланти који су упознати са здравственим проблемима становништва тог краја.

Извор (https://www.mod.gov.rs/cir/18892/akcija-vojni-lekar-na-selu-u-novopazarskim-selima-dezeva-i-trnava-18892)

[attachment=1]

Обележен Дан Центра војномедицинских установа „Београд“

Свечаност поводом Дана Центра војномедицинских установа „Београд“ и 30 година рада одржана је данас у Војномедицинском центру Славија.
 
Ова установа формирана је 9. јуна 1992. године и намењена је примарној и секундарној здравственој заштити војних осигураника и чланова њихових породица.

Државни секретар у Министарству одбране Бранко Живановић, честитајући празник похвалио је рад и труд медицинских радника, који померају своје професионалне границе пружајући сигурност свим пацијентима.
 
- На прагу четврте деценије од свог оснивања, Центар војномедицинских установа и даље живи императив, а то је да на веома великој територији, не само нашег града већ и земље, поред здравственог збрињавања и осигурања, пружа и превентивну медицинску заштиту. Највећи интерес је одржати ниво задовољних пацијената и надмашити постигнуте резултате - рекао је државни секретар Живановић.

Поводом празника, начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић, за значајне резултате постигнуте у раду, уручио је похвале и захвалнице припадницима Центра војномедицинских установа „Београд“.
 
Заменик начелника Центра војномедицинских установа „Београд“ потпуковник др Предраг Радоњић, честитао је запосленима 30 година рада те установе и указао на значај великог тима који је увек на висини задатка.
 
- Кажу да је здравом човеку сваки дан празник. Част ми је да вам у име Центра војномедицинских установа пожелим добродошлицу на наш дан, наших 30 година. Чини ми се да је прошло као трен од када су многи од нас крочили овде и степеницама успеха отпочели стварање својих каријера и животних успеха -  рекао је потпуковник др Радоњић  истичући да је веома поносан на одличну атмосферу, тимски рад и висок степен друштвене и професионалне одговорности.

Центар војномедицинских установа осим здравственог збрињавања и осигурања, пружа и превентивну медицинску заштиту, при чему зона одговорности покрива две трећине територије Републике Србије. У Центру се обављају и све врсте прегледа и специјалистичке оцене способности војних обвезника и кандидата за пријем у Војску Србије.

Извор (https://www.mod.gov.rs/cir/18898/obelezen-dan-centra-vojnomedicinskih-ustanova-beograd-18898)

[attachment=1]

Војно здравство јаче за 53 новозапослених, систематски специјалистички прегледи за војне пензионере

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић присуствовао је данас обележавању 183 године од оснивања војне санитетске службе на Војномедицинској академији, где су уручена решења о пријему у стални радни однос за 53 новозапослених у војне болнице и центре Управе за војно здравство. Министар Стефановић је, такође, наложио акцију систематских специјалистичких прегледа за војне пензионере, која ће бити организована следеће недеље.

- Задовољство ми је што могу да вам честитам овај дан, зато што ви чините стуб заштите свих нас. Војномедицинска академија, као и Управа за војно здравство симбол су, рекао бих, не само Министарства одбране и наше војске, већ и један од важних симбола здравства Србије. И драго ми је што толико нових, младих људи, стручних, паметних и способних долази у наше војно здравство. Била је борба, имали смо много састанака и искрено нисам био потпуно сигуран хоће ли бити интересовања, хоћемо ли имати начин да привучемо нове људе, а да не иду у друге установе или у иностранство, већ да се запошљавају у својој земљи – рекао је министар Стефановић.
 
Он је истакао да су председник Вучић, Влада, министар здравља, али и наше министарство и сви људи из војног здравства даноноћно радили на том задатку и учинили огроман искорак у напретку нашег здравства.

- И заиста то кажем, не као флоскулу, већ искрено као грађанин Србије, поносан сам на све шта је урађено, колико смо напредовали, колико смо постали способни да бринемо о здрављу нашег народа, чак, рекао бих, понекад у немогућим ситуацијама. Упознао сам огроман број људи, који су били, а неки од њих су и данас у режиму ковид болница. То је ужасно тежак посао и не говорим само у смислу колико је то сати рада и колико су сложени услови у којима раде, почев од самог облачења скафандера и заштитне опреме, већ и у смислу стреса да гледате људе којима некада не можете у потпуности да помогнете, али се борите за њих, борите се за њихов живот даноноћно,  борите се да учините да напусте ту болницу здрави и да оду својим кућама. И зато вам дугујемо искрену захвалност и зато смо поносни на наше лекаре и медицинско особље и оне људе које се не виде увек, али који једнако доприносе да лечење буде успешно - рекао је министар Стефановић.

Он је најавио и наставак улагања у војно здравство.

- Морамо да наставимо да улажемо, о томе смо разоговарали и одвојили и средства и планирамо да у наредним годинама купимо нову опрему и технику која ће учинити да Војномедицинска академија и Управа за војно здравство наставе да буду стуб на које се ми сви ослањамо. Хоћемо да овим људима пружимо добре услове рада и да се боримо за ново повећања плата и хоћемо да грађани знају да када дођу у било коју установу војног здравства могу да рачунају на то да ће дати све од себе да им помогну, да их излече и да брину о њима. Та брига и нега о људима, нешто је по чему је војно здравство изузетно познато и на томе заиста хоћу искрено да вам честитам и у овом дану - рекао је министар Стефановић.

За наредну недељу министар Стефановић је најавио велику акцију прегледа за пензионере у више градова.
 
- Хоћу да организујемо једну велику акцију наредне недеље, да покажемо и бригу о нашим пензионерима. У Нишу, Новом Саду, и овде у Београду имаћемо специјалистичке кардиолошке прегледе за наше пензионере који неће морати да чекају, а овде у Београду ће бити организовани на ВМА и офталмолошки прегледи. Желим да им и на овај начин укажемо поштовање и захвалност  за све оно што су они урадили за ову земљу док су служили часно у својој Војсци и Министарству одбране – рекао је министар.
 
Он је честитао и новозапосленим припадницима Управе за војно здравство.
 
- Изабрали сте веома часну, озбиљну и одговорну професију, а ја могу да вас уверим да сте дошли у најбоље место у Србији да направите те прве кораке и са правим људима на које сам заиста искрено поносан - рекао је министар Стефановић.

Начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић истакао је значај војног санитета и рада свих лекара, медицинских сестара и техничара који су кроз историју увек били са својим народом у првим борбеним редовима.

- Техничко и технолошко осавремењивање и развој капацитета службе за још активније учешће у све три мисије Војске Србије је приоритет развоја, али на првом месту је увек било и биће улагање у кадар, његово  усавршавање и кондицирање. Актуелна ситуација и резултати постигнути у борби са ковидом-19 још једном су показали снагу и значај војне санитетске службе за наш народ и државу - рекао је генерал Анђелковић.

Савремена санитетска служба темељи се на дугој традицији започетој 30. јула 1839. године када је указом постављен први штабни доктор, што уједно представља и први званичан документ о раду војне санитетске службе.

[attachment=1]

Извор (https://www.mod.gov.rs/cir/19073/vojno-zdravstvo-jace-za-53-novozaposlenih-sistematski-specijalisticki-pregledi-za-vojne-penzionere-19073)