PALUBA

PS-12 "Spasilac" bio je jedinstven brod u JRM, namenjen za spasavanje podmornica i podmorničara, dizanje potonulih objekata, gašenje požara, tegljenje, izvođenje podvodnih radova i istraživanja podmorja, itd. Nalazio se u sastavu Pomorskog odreda za spasavanje, a matična baza bila mu je u Divuljama kraj Splita.

[attachment=1]
Osnovni podaci:

- istisnina: 1.590t
- dimenzije: 55,47 x 11,6 x 4,33 [m]
- pogon: 2 dizel motora "Burmaster" po 2.170KS (1.649kW)
- brzina: makismalna 13čv, ekonomska 10čv.
- daljina plovljenja: 11.200NM pri 10čv ; 6.350NM pri 13čv.
- naoružanje: 2 četvorocevna topa 20mm M.75

"Spasilac" je izgrađen u brodogradilištu "Tito" u Beogradu 1976. godine, kao zamena za stari spasilački brod PS-11 "Spasilac". Bio je prvi od ukupno tri izgrađena spasilačka broda i jedini koji je uvršten u flotnu listu JRM. Druga dva broda su izgrađeni za RM Libije i Iraka. PS-13 "Zlatica" porinut je takođe u Beogradu 1977. godine, a 1982. prodat je Libiji, u sastavu čije RM se nalazi i danas pod imenom "Al Munjed" (722). Treći brod iz klase porinut je krajem 1977. godine, a 1978. prodat je Iraku (oznaka A-81, prvobitno A-51). Učestvovao je u 1. zalivskom ratu, gde je oštećen napadom američkih aviona prilikom pokušaja polaganja mina u persijskom zalivu. Navodno, dokrajčen je na ušću Šat-el-Araba u 2. zalivskom ratu. Libijski i Irački spasilački brodovi imali su izmene u konstrukciji nadgrađa u odnosu na PS-12. Konkretno - dimnjaci su pomereni prema krmi, zbog prekomernog zagrevanja barokomore.

Ono što je PS-12 izdvajalo od ostalih pomoćnih brodova jeste (prema ondašnjim standardima) najmodernija oprema za izvođenje spasilačkih operacija. U tu svrhu, brod je bio opremljen spasilačkom podmornicom (batiskaf) tipa "Mermaid IV", za spasavanje posada podmornica na dubinama do 600m. Dimenzije podmornice su: dužina 8m, širina 2,9m, visina 3,2m. Istisnina iznosi 20t, podvodna brizina 2,5čv (maksimalna 3,5čv), a vreme boravka pod vodom, u zavisnosti od konfiguracije i broja članova posade - od 10 do 15 sati. Posadu čine pilot, voditelj i 2-3 ronioca (po potrebi). U spasilačkoj misiji, "Mermaid IV" može ukrcati do 10 osoba (zajedno sa posadom). Maksimalna korisna nosivost je 1000kg. Prednji deo podmornice je zastakljen, što pilotu omogućava izvanrednu preglednost. Podmornica je opremljena podvodnim TV sistemom, podvodnim električnim lokatorom, sistemima veze, sistemom za automatsko izranjanje i daljinski upravljanim manipulatorima (rukama) za sečenje.

"Mermaid IV":

[attachment=2]
Pored podmornice "Mermaid IV" brod je opremljen i ronilačkim zvonom, koje omogućava dubinska ronjenja do 300m i može se upotrebljavati kao osmatračka komora. Zvono je opremljeno sistemom za manevrisanje, podvodnim telefonom i kamerom.

Na palubi i nadgrađu broda, nalazi se kompletna oprema za ronjenje na velikim dubinama, i tretman ronica, uključujući i sistem rekompresionih komora kapaciteta 30 ljudi. Pored posade, na brodu su bili ukrcani i posebno uvežbavani saturacioni ronioci i podmorničari koji su opsluživali ronilicu "Mermaid IV".

Spuštanje spasilačke podmornice sa PS-12:

[attachment=3]
Početkom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, PS-12 "Spasilac" nalazio se na remontu u remontnom zavodu "Velimir Škorpik" u Šibeniku gde su ga krajem septembra 1991. zarobile hrvatske snage. Danas se nalazi u sastavu obalske straže HRM kao pomoćni (ophodni) brod OB-73 "Faust Vrančić". Spasilačka podmornica "Mermaid IV" nije u funkciji od 1991. i verovatno je rashodovana. Sa broda su uklonjene barokomore i spasilačko zvono, tako da je izgubio svoju izvornu funkciju.

HRM OB-73 "Faust Vrančić":

[attachment=4]

koliko se sječam,  sa tim zvonom  bila je jedna nesreča. Bilo je i poginulih. Čini mi se, da se to dešavalo negdje na Kornatima prilikom pokušaja vađenja nekog potonulog broda sa opasnim teretom.
Pozdrav

Pozdrav,

Nesreća se dogodila prilikom pokušaja vađenja italijanskog broda "Brigita Montanari" koji je potonuo u oluji kod Kornata 1984. godine sa tovarom vinil-hlorida (toksičan i eksplozivan) koji je trebalo da doveze do fabrike "Jugovinil" u Kaštelima kod Splita. Zbog ogromnog rizika po ekosistem, naređeno je planiranje i izvođenje spasilačke operacije koja je za cilj imala dignuti brod sa dubine od 72m i prebaciti ga do obale, vodeći računa da se ne oštete rezervoari sa teretom. S obzirom da je jedino vojska, tj. Jugoslovenska Ratna Mornarica imala kapacitete i potrebnu opremu da ovu operaciju sprovede do kraja, ista je određena za nosioca posla, i prionulo se pripremama za vađenje broda koje su trajale preko godinu dana. Polovinom 1985. brod je lociran sonarom na dnu i obeležen plutačom, a akvatorij u njegovoj neposrednoj blizini bio je zabranjen za plovidbu. Izvedena su ispitivanja hem. sastava vode i utvrđeno je da nema curenja tereta. Potom se čekalo da prođe turistička sezona, pa su se brodovi i plovna sredstva koja su trebala da učestvuju u vađenju Brigite počela prikupljati u naznačenom području krajem septembra 1985. Centar i komando mesto same operacije bio je PS-12 "Sapasilac".

Plan je bio da se na nekoliko mesta ispod broda provuču čelične sajle koje bi se vezale za kesone (vazdušne balone) koji bi se potopili s obe strane potonulog broda. Ispumpavanjem vode iz kesona dobio bi se pozitivan uzgon i kesoni bi podigli brod. Problem je bio što je Brigita ležala na boku, pa ju je prvo trebalo ispraviti, da nebi došlo do prevrtanja tokom podizanja. I ovo je planirano da se izvede pomoću kesona, ali manjih, koji bi se vezali za samo jednu stranu i tako ispravili brod.

Operacija je započela spuštanjem ronilačkog zvona sa roniocem koji je trebao utvrditi stanje u kome se nalazi brod i uslove koji vladaju na dnu. Po okončanju ovog zadatka, spušteno je novo zvono sa trojicom ronilaca. Dragiša Koprivica je bio operater u zvonu, dok su ronioci Dragutin Siljevinac i Husein Hadžić trebali su da izađu van zvona pripreme sajle za vezivanje. U jednom treutku sa dna je komadovano da se zvono podigne 2m i pomeri u stranu, jer se roniocima koji su bili negde na ili uz trup Brigite učinilo da je zvono preblizu broda. Međutim, nisu primetili da je kontrateg (okačen lancima sa spoljne strane zvona) zakačio jednu bitvu na palubi Brigite. Prilikom podizanja, lanac koji je držao kontrateg se otkinuo i nastupila je nesreća. Zvono, oslobođeno tega, poletelo je kao naduvan balon prema površini. Na svom putu, zvono je sa sobom vuklo i dvojicu ronioca koji su bili van, kao i Koprivicu koji je bio unutar zvona. Prilikom dramatičnog iskakanja zvona, na površini se prvo pojavio Siljevinac uzvikujući ‘Nije mi ništa, nije mi ništa’. Ni on, kao ni druga dvojica nisu još uvek bili svesni strašnje dekompresije koju su doživeli. Spasioci sa Brodospasovog remorkera skočili su odmah u vodu i počeli da vade Siljevinca, Hadžića su uhvatili tek nakon što je potonuo ponovo do 30-ak metara dubine, a Koprivicu su su izvukli zajedno sa zvonom na palubu Spasioca. Kada su Siljevinca prvog unosili u dekomopresionu komoru, već je bio u nesvesti i na usta, nos i uši mu je curila krv. Umro je nakon 10-ak minuta. Hadžić je umro nakon nekih 2 sata u komori. Dragiša Koprivica je preživeo, nakon 4 nedelje provedene u rekompresionoj komori. Akcija vađenja Brigite Montanari je odmah prekinuta.

Izvadili su je kasnije, kada je procurelo...?

[attachment=1]

Sve vreme je curelo, ali nikada u količinama koje bi predstavljale opasnost po lokalni ekosistem. Naime, brod je prilikom naglog skretanja udario krmom u peščani sprud, što je dovelo do prevrtanja broda, i lakšeg oštećenja trupa. Vinil hlorid je cureo iz otvora šrine 5 mm, koji je u početnoj fazi ispitivanja olupine zatvoren.

Na slici olupine Brigte Montanari vidi se čuvena stara dizalica "Veli Jože" preduzeća Brodospas, koje je u drugom pokušaju rešilo problem, ovog puta na sasvim drugačiji način. Operacija je započela krajem 1987. Prvo su se rešili dela opasnog tereta u oštećenom trupu broda, tako što je na rezervoaru vinil-hlorida otvorena rupa kroz koju je preko priključenog cevovoda i sistema ventila teret izvučen na površinu i prekrcan u nove rezervoare. Potom je marta 1988. brod uspravljen uz pomoć kesona i dignut na dubinu od 50-ak metara i na toj dubini tegljen do jedne uvale na ostrvu Kaprije gde je ponovo nasukan na peščano dno. Zatim je uz pomoć plovne dizalice dignut na dubinu od 30m i ponovo nasukan. Tu se već došlo u područje graničnog pritiska na kome vinil-hlorid prelazi u tečnu fazu. Sistemom cevovoda i pumpi, na površinu je sa Brigite ispumpano još 700t opasnog tereta. Posle toga brod bez problema izvučen na površinu i otegljen u rezalište.

Evo dobro poznatog prethodnika, snimljeno 1951. godine

[attachment=1]

Bio sam u Lori za vreme priprema vadjenja "Brigita Montanari" i secam se svih onih kesona,manjih i velikih a dodao bi da je u akciji ucestvovala i cuvena LDI 18 dizalica sa sopstvenim pogonom. Stvarno je bilo mucno posmatrati povratak cele te "flote" posle takve tragedije...

Iz polovine 70-tih ...

[attachment=1]

Iz 80-tih godina

Prethodnik za vreme KRM:

Ovo je već naj. Kakva coca-cola i camel. Brodova smo gladni. Dajte raji brodova i mir u kući.

BS-73 Faust Vrančić (ilitiga PS-12 Spasilac) u Rijeci na danu HRM-a 2009.

[attachment=1]
Slika s wiki.

Jer brod HRM " ANDRIJA MOHOROVIČIĆ" iz iste serije kao što je " FAUST VRANČIĆ" tj. ex " SPASILAC"?

Nisu iste klase, ex-JRM PH-33 A.Mohorovičić je hidrografski brod građen u poljskoj 1972 godine i sličan je brodovima njihove RM klase Wodnik.

Al Munjed
[attachment=1]

Razlikuju se ispusi motora. Čemu to, ima li još razlika ?

FF je vec ranije naveo razlike u konstrukciji (i razloge).

Dobra večer svima. Odličan forum svaka vam čast. zanima me ima li netko mozda slike brod spasilac 12 kad je bio na moru ili u akciji kad se ronilo, ima li tko da je radio na njemu kao mornar ili nešto više. strašno me zanima kako se onda zivilo na brodu i kako se radilo sa roniocima jeli se islo na dubine od 600m ili slično. Slike neke broda iznutra ili barokomore strojarnice ili slično bilo bi mi strašno zanimljivo to viditi pa ako itko ima priču ili slike bilo bi mi strašno drago to viditi ili čuti. Fala unaprid ko god se javi. Ako je problem slike dati ovako javno na forumu onda može i na pm.

Tesko da je bilo ronjenja na 600 metara, to i klasicna vojna podmornica tesko izdrzi. :D
Al da se ne pravim pametan, ipak su tu strucniji ljudi od mene, pa ti mogu vise kazati. ;)

Pozdrav Cinder. Moj otac je radio na PS-12 od 1988. do 1991. kao k-dir VBO. K-dant broda bio je Vukasović Miro. Jednom sam kao klinac 1990. bio na njemu, kada je pristajao u gradsku luku u Pločama.

Brod je bio tada, bez lažne skromnosti, tehnološki i po instaliranoj opremi, u ravni sa najkavlitetnijim spasilačkim brodovima u svetu. Povrh toga, bio je veoma komforan, ergonomski pristupačan i bilo je veoma zahvalno raditi na njemu. Šteta što je ostao samo senka onoga što je nekada bio...

[attachment=1]

[attachment=2]

Kad je 1976 godine stigao u JRM,bilo ga je lijepo vidjeti-veoma skladan izgled,dobro napravljen!A kad sam ga prvi put video u voznji,izgledao je onako siroka trupa,kao da "ore" Jadran!Brod stvoren za tesko more i zadatke koji mu pripadaju!Malo smo ga gledali-maticna luka mu je bila Divulje!A kad vidis starog "Spah-u"ostanes bez teksta-to su brodovi koji su bili razliciti 5-10 generacija!Kad je PS 12 stigao u bazu,PS11 je neko vreme bio vezan u Lori,dok nije otisao u raspremi.

Virujem da je bio moćan i strašan brod i da u ono vrime malo koji da mu je bio ravan u takvoj klasi. Sliku su super ali eto nažalost kopao sam na internetu po dužini i širini ali nikako da naletim na sistem di je bila dizalica. al nema veze dago mi je da su se lljudi nadovezali na ovakvu temo (što mi je super) Baš me žarko zanima kakve ćemo još podatke uspjeti dobiti

zna li neko približan broj žrtava među jrm roniocima tokom misija? osim siljevinca i hadžića, mislim da je 1987 takođe poginuo jedan ronilac kod kraljevice prilikom pokušaja vađenja sidra koje je ispalo sa vpbr 33, mada mi se čini da je tokom 87. među roniocima bilo još pogibija?

Zveljarin, znas da takvi podatci tesko cure van. A ako i procure, cure na kapaljku. Spasilac je vjerovatno, u ono vrijeme bio super opremljen. Samo iz ove cijele nesretne price oko vadjenja Brigite Montanari, moj je dojam da ljudi i sigurnosne prodecure ( oko kojih se sve vrti kod ronjenja u saturaciji) nisu bili na visini zadatka. Sigurno je sto se tice ekologije i vadjenja plina s nje, zadaca uspjesno izvrsena. Ali cijena toga nije morala biti zivot dva ronioca. S te strane to je potpuna katastrofa. I ne znam da li je itko za to odgovarao. Ja sam prije puno godina slusao predavanje Dr. Gosevica kako prica o tome ( i svake put kada drzi predavanje uvijek je ista tema Brigita Montanari) i pitao sam zasto je zvono izletilo van, odgovor je bio mahanicki problem na sistemu za izbacivanje utega. Kako sam dublje ulazio u pricu, izgleda da je zvono zapelo za brod. Ne znam kako je sa spasavanjem podmornica, kako se to vjezba, trenira ali iz ove price izgleda da je vadjenje Brigite bila jedina "akcija" tj. radno ronjenje u saturaciji sto je vojska radila.A koliko znam i zadnja. Ja taj posao radim zadnjih 5 godina i to nije nikakva velika nauka. Samo zahtijeva ljude koji to znaju raditi uz stalno pridrzavanje sigurnosnih procedura.Moj brod godisnje odradi 300 dana u saturaciji na 50 do 300 metara dubine i kada netko posjece prst (nozevi su zabranjeni na brodu) onda se postavlja milijon pitanja, kako, zasto, gdje su rukavice, da li si imao rukavice primjerene poslu..i hrpa papirologije i telefonskih poziva iz ureda. Ne mogu si ni zamisliti sto bi bilo kada bi netko poginuo. Zato ja to sada gledam s druge tocke gledista, i zanima me ko je bio ronilacki supervizor. Zasto je zvono spusteno tako nisko da je zapelo za brod? Za dubinu od 84 metra zvono moze biti na 64 metra. Ako je Brigita toliko siroka ( bila je na boku) zasto zvono nije spusteno 10 metara dalje od broda. Tko je rekao da se brod moze pomaknuti a da nije bio siguran da zvono nece zapeti i zasto ronioci nisu bili u zvonu a zvono zatvoreno?
Tu ima toliko pocetnickih-jednostavnih gresaka koje su posljedica neiskustva ili nemarnosti odgovornih.
Ja ne bi htio da me se pogresno shvati. Ja vjerujem da je Spasioc u ono vrijeme bio to sto je bio (u kontekstu vremena i razvoja tehnike) sto je i tema ovog posta, ali uz tehniku postoji i ona komponenta uvjezbanog i iskusnog ljudstva koja je u ovoj prici izostala.
I operacija vadjenja Brigite se nebi trebala opisivati kao vrh ronjenja na ovim prostorima nego kao nesto sasvim suprotno. I ako netko ima sluzbeni izvjestaj ili nesto slicno volio bi to procitati.
Po meni bi bilo jeftinije da su platili tallijanima (koji su tu blizu) da obave ronilacki dio posla a brodospas ostatak.
I opet se vracamo u ono vrijeme, da li je bilo novaca za to, politicke volje, nacionalnog ponosa i svega ostalog...ali na kraju opet u kontekstu vremena... dva zivota 1985 vrijede jednako kao i danas i nisu trebala biti izgubljena.

Dva života nisu vrijedna ničega ako će se netko nakon "uspješno" odrađene akcije popeti činom i postavljenjem naviše. A i kakav je to "poduhvat" ako je tako lagan bio da nitko nije strdao?

Definitivno je JRM mogla učiniti puno više u ronjenju s onoliko resursa, potpore i nedodirljivosti koju je uživala. Ipak, jedno je izlov ribe i školjaka, drugo su ozbiljne zadaće i uvježbavanje istih ...

Navodno je legendarni Jacques-Yves Cousteau izjavio da bi s ondašnjim Spasiocem bio glede ronjenja i onoga čime se bavio miran do kraja života.

Morski organizmi + ljudske žrtve = Posejdon ( Patriot )

 Evo ronilice sa PS 12

Na posljednjoj slici je spasilačka podmornica koja je bila smještena na Spasiocu. Namjena joj je bila kolektivno spašavanje posade potonule P. Podmornice su imale prilagođene izlaze na koje je pristajala ova podmornica pa su onda članovi posade iz potonule P prelazili u spasilačku podmornicu. Osamdesetih godina je izvedeno nekoliko uspješnih vježbi sa prebacivanjem ljudi na površinu iz podmornice koja je ležala na dnu. Vježbe su izvođene sa P tipa 821 i 831. Spasilačka podmornica je ostala u Hrvatskoj i doživjela je žalosnu sudbinu, naime istrunula je zaboravljena u nekom skladištu u Lori.

 Meni liči da je Brodogradilište Tito  tih godina baš radilo svašta. Ovo je izgleda neki od Braće Spasioca?

Klasicni supplier, u off shore-u (pomorstvo koje servisira naftnu industriju na moru) ti tipovi brodova polako tonu u zaborav.

Zamijenili su ih brodovi sa vise bocnih propelera, vece snage glavnih motora, kompletan pogon integriran u sistemu za upravljanje i odrzavanje pozicije, multifunkcionalniji, ali u vrijeme kada je ovaj gradjen, vidi se kvaliteta.

  Isto godište kao i Spasioc a slični projekti.Zbog toga sam pomislio.Inače je brodogradilište Tito (dok je radilo ) imalo sopstveni projektni biro.

[attachment=1][attachment=2]

Ajme, i njemu su stavili ovo sranje koje treba da predstavlja tendu!?

Mnogo izgubio, nesto i dobio ;D

pa, to je sad kvazi turistički brod (bez uvrede....vidio sam ga pre 3 godine na Brač je dovezio masu nekih civila na krmi)

To je glavni brod HRMa za bankete i primanja s velikom čistom krmom.

evo jedna skica ex.ps-12..........

Hvala puno da ima ovliko zainteresiranih za ovu temu što se tiče sadašnjeg fausta.
Je nažalost moram se složiti sa nekim stvarima i ja sam ga vidio jednom na moru kako je bilo puno ljudi na brodu valjda neka eskurzija ili tako nesto slično. Šteta što se ne ulaže u takve stvari malo bolje. Kad malo bolje pogledam onu katastrofu sa onom naftnom platformoom i onom naftnom mrljom na otvorenome moru koja je šokirala amerikance, kako bi se naši na jadranskome moru snašli u toj situaciji. imam neki osjećaj da bio faust  pravi za takve stvari ali kako stoje stvari niti imaju novaca za ulaganje u fausta niti imaju novaca za pravljenje takvih sličnih brodova (moderniji naravno) za sprječavanje takvih katastrofa. Mislim nedaj Bože da se nasuka neki brod negdi i da ispliva toliko nafte vanka kako bi se to spriječilo???
Koliko sam saznao sada je Faust u sustavu Obalne straže da li će on biti za takve slične situacije vidjeti ćemo.

Kriza je omela planove za ovaj brod.Trebao je postati pravi brod za spašavanje i katastrofe na moru nakon velikog remonta koji je planiran.

[attachment=1]
Gledam sliku-uz nove oznake i jos nesto nedostaje ali neznam sta?

Nedostaje grana sa ronilicom.

Tak sam bio blizu a opet daleko!Hvala Brodarski

pusti ronilicu,bitno da su stavili ovu tendu,da može krma poslužit kao štekat

Ronilice na ovom brodu nema od 1991. godine. Kada smo već kod ronilice sa žalošću mogu reči da je ronilica istrunula u nekom skladištu u Lori. Koliko mi se čini na ovom brodu nema niti ronilačnog zvona, ako nema zvona nem ni ronjenja jer po svoj prilici nisu u funkciji ni rekompresione komore. Drugim riječima ovo je brod koji ima ne znam koju namjenu.
Inače ronilica koje je nakada bila na ovom brodu mogla je roniti do 600 metara dubine, spašavati iz potonule podmornice i obavljati radove pod morem.

i ronilica

rad sa ronilicama (ROV) jedan je od najskupljih radova u pomorstvu. zasto ratna mornarica nije mogla svoje potencijale ponuditi privredi???

zato što su inertni ,neinventivni i neambiciozni.
Zato što nemaju viziju i plan.
Zato jer nisu 15 godina shvaćali razliku između podmorničarstva i spašavanja na i u moru.
Zato jer ih nitko ne shvaća ozbiljno u politici kojoj su rekli da su nepotrebni.
Zato što nisu shvatili koju opremu i brod su dobili.
Zato što nisu još dobili vlastite ROV i UAV.
Zato što to već rade jedni a sad i drugi.
Oni imaju jasno deklarirani partnerski cilj M2406I Mornaričke sposobnosti protuminskog djelovanja za čišćenje luka ,pa će ipak biti iznimno opremljeni.

Remontirana spasilačka podmornica
[attachment=1]

Remontirano spasilačko zvono nakon reapracije na brodu.

[attachment=1]

Ocigledno bi trebalo poslati zavrsene studente vojnih akademija jedno godinu dana na staziranje u neku privatnu firmu koja je okrenuta profitu, pa da placu dobivaju od zaradjenog.
Vjerujem da bi se ta investicija drzavi isplatila brzo, tj. ne bi bilo izgubljeno vrijeme, kroz promjenjeni odnos prema potencijalima kojima vojska raspolaze.
Druga solucija je da kroz rad prodju obavezne treninge iz intergriranog operacionog managementa (moramo priznati da ga dijelom i prolaze) koji se odnose na operacionalizaciju procesa profitnih organizacija, pa bi vjerovatno poceli razmisljati malo drugacije, a nakon nekog vremena sigurno bi se iskristalizrala grupa lidera koja pi promijenila opci "credo". Slazem se da postoji kadar kojeg ni neprijatelju ne bi pozeljeli (citirano).

Po meni, integrirani sustav Obalne straze, mogao bi biti znacajnio izvor prihoda za drzavu, odnosno veoma dobar primijer unutrasnjeg poduzetnistva, sto bi se direktno odrazilo na razvoj podrucja uz more.. ima jos dosta toga..

Problem je što ima onih koji crnče cijeli radni dan, a i onih kojima vrime prolazi u neformalnom druženju.

Evo tražio sam nešto o svom tati pa naiđem na ovaj forum...Po imenu cete zaključit ko mi je tata, Šiljo...Poginuli ronioc sa Brigite Montanari...Pa da vas zamolin par stvari...Di mogu doć do svega vezanih uz taj događaj...bilo šta, slike, video, nešto, mora bit negdi...hvala puno...

Karlo

Faust Vrančić HRM-73 ex Spasilac JRM-12

2. dio

Cijele akcije oko Brigite prilično se dobro sjećam iako ni na koji način nisam u nju bio uključen. Međutim, kako sam već na nekom drugom forumu spomenuo, mi civilni ronioci imali smo dosta dobru suradnju sa JRM a najviše sa Gošovićem (starijim, dr Stracimir Gošović, osnivač i legenda jugoslavenske i hrvatske podmorske medicine) a kasnije i sa Denobleom i Živkovićem. Informacije o postupcima i planovima uglavnom smo dobijali relativno brzo i uredno. Nakon nesreće prikupili smo dosta informacija sa raznih strana i imam prilično kompletnu sliku iako je memorija napravila svoje i mnogih se detalja ne sjećam jer nisam zapisivao. Od ljudi koji su bili na Spasiocu pričao sam u 2-3 navrata sa Gošovićem i najmanje 5-6 puta sa Koprivicom. Dva poginula ronioca nisam poznavao.

Cijela operacija rađena je traljavo. Ako se dobro sjećam odluka da JRM vadi Brigitu donijeta je na političkoj ili vojno-političkoj razini. Netko je pitao "možete li vi to" a netko drugi odgovorio "možemo". I to je bilo to. Onda je u KJRM zaključeno da cijelu stvar treba dati Gošoviću kao najstručnijem da on odredi tehniku rada i propiše postupke. Uopće, u to vrijeme samo se Gošović bavio ronilačkom tehnikom i on je osim za podvodnu medicinu, za koju je bio i ostao neupitni stručnjak svjetskog ranga, praktično bio autoritet za ronjenje jer pisanje pravilnika i određivanje postupaka nikoga nije zanimalo. "Veliki ronioci" htjeli su roniti, biti diverzanti i baje a ne pisat propise. Ovo mi je osobno potvrdilo nekoliko časnika među kojima i pok. Mustafa Hajrulahović-Talijan koji mi je rekao da je tek kada je otišao na razmjenu u Italiju u COMSUBIN shvatio da po pitanju same tehnike ronjenja ne zaostaje nimalo za Talijanima ali da po pitanju poznavanja ronilačkih i sigurnosnih procedura nije bio ni blizu.

Ronjenje na Brigiti bilo je dugotrajno i prilično je iscrpljivalo vrlo tanke resurse JRM. Što god se danas o tome mislilo ronilački element bio je prilično tanak sa ljudstvom i ljudstvo je bilo prilično slabo teorijski potkovano. Tek negdje sredinom 80-ih razdvojena je obuka za ronioce na teške i lake (mislim da je uveden poseban VES). Prije toga svi ronioci obučavali su se za teške ronioce a onda neki od njih dodatno i za lake, autonomne ronioce. Većina ronilačkih radova u JRM otpadala je na razne građevinske radove na dnu i puno manje vađenje. ovo se uglavnom radilo, ovisno od konkretnog posla, u teškoj ili poluteškoj opremi (za laike to je ono otežano odijelo sa kuglom na glavi) i to sa snabdijevanjem zrakom sa površine. Ronilačke nargile smatrale su se prilično naprednom tehnikom. Kod lakih ronilaca naglasak je bio na diverzantskom ronjenju sa aparatom za recirkulaciju a u toj kategoriji ne prelazi se dubina od 10m i tako je ronilačko znanje u JRM bilo izrazito ograničeno po pitanju autonomnog ronjenja (SCUBA). Mi civili smo ih pri svakom susretu nečem učili i pokazivali im nešto novo, često se, pogotovu u Puli koja je bila izrazito rigidna, znalo dogoditi da pretpostavljeni ZABRANE da se koristi neko znanje primljeno od civila... itd. Iskusni ronioci koji su odlazili na služenje u ronilačkim jedinicama često su imali problema i govoreno im je da zaborave te "civilne pi*darije" jer se u vojsci roni OVAKO. Znam mnoge ovakve slučajeve.

Samo kao primjer, 1990. je jedna grupa nas mladih instruktora (ja sam te godine položio ispit za mlađeg instruktora praktičnim ronjenjem za 1. maja i zato se sjećam do u detalje) trebala ić na ronjenje u saturaciji, Spasiocem. Bilo nas je 6 odabranih i 2 rezerve, te zime smo 2x išli na teorijske tečajeve od kojih prvi nije držao Gošović jer je bio pod suspenzijom radi Brigite (kasnije ću o Brigiti). Plan je bio napravit 2 serije ronjenja, prvu na 50 m sa 48 sati u saturaciji sa 4 ekskurzije i drugu na 80m na 24 sata sa 2 izlaza. Za dubinu 50 maksimalna radna dubina je bila 65m a za 80 trebala je bit 90m. Svi ronioci u saturaciji trebali su bit civili a vanjsko ronilačko osiguranje mornarica. Prilikom planiranja tražili smo da vidimo plan za osiguranje ronjenja i sjećam se kao danas kada mi je kIk Edin Repeša, tada zapovjednik čete, pokazao tablice za ronjenje zrakom po kojima oni rone da samo što nismo pali u nesvjest! Iako su u Gošovićevoj knjizi (koja je za dosta stvari dan-danas Biblija) između ostalih tablica publicirane i US Navy tablice za ponovljena ronjenja (kod više ronjenja unutar 24 sata važe posebni režimi i posebne tehnike ronjenja i kod planiranja i izvođenja drugog i narednih ronjenja mora se uzeti u obzir prethodno ronjenje sa svim parametrima i interval između prvog izrona i drugog zarona). E, JRM uopće nije radila proraun ponovljenog ronjenja, ronilo se sa skraćenim US Navy tablicama koje su bile tiskane na plastificiranom papiru! i sve to je nama izgledalo nevjerojatno diletantski i opasno. Kako tada nije bilo Gošovića problem smo iznijeli nekom kk, imena se ne sjećam, koji je bio voditelj tečaja i on uopće niej razumio o čemu govorimo. Kasnije, kada je došao Gošović objasnio nam je da se u JNA za svako ronjenje izdaju posebne tablice!!! i da se i za ponovljeno ronjenje izdaju tablice pripremljene za takav zaron. To je, naravno, teška glupost, dovođenje ljudi u opasnost bez ikakve potrebe ali sve je to bilo u skladu sa principom "tvoje je da roniš a ne da misliš" koji je vrijedio do kraja JNA/JRM.

Natrag na Brigitu. Po svim informacijama nakon neizvjesnosti prvih dana atmosfera je bila dosta opuštena i jako se puno improviziralo. Najbitnije je da je na kraju suđeno Gošoviću samo po osnovi toga što je istovremeno imao dužnost zapovjednika ronjenja i medicinskog osiguranja što po propisima nije bilo dopušteno. Ni za šta drugo nitko niej suđen. Ako se dobro sjećam, Gošović je imao neku suspenziju 2-3 godine a poslije toga je, mislim, imao još zabranu napredovanja u službi i to je to. Koprivica mi je kasnije pričao da puno toga nisu predvidjeli, nisu planirali i da gotovo uopće nisu imali razrađene, a još manje uvježbane, postupke za izvanredne situacije. Inače, to sve je Gošovića strahovito potreslo, čisto ljudski, osjećao se odgovornim kao čovjek i kao časnik i poslije toga, kažu svi koji ga znaju, nije nikad više bio isti.

Po pitanju pozicioniranja zvona sigurno nije bilo "tvrdog" propisa na kojoj dubini i udaljenosti od radne zone mora biti zvono. U to sam siguran. Dakle, to se određivalo na licu mjesta i to prilično odokativno. Ronioci su se smjenjivali na mjestu rukovatelja zvona i svaki je dogovarao sa radnim roniocima režim svakog zarona. To se, inače, danas uopće tako ne radi a vjerujem da se ni onda nije radilo tako tamo gdje se ozbiljno ronilo jer je protivno svakoj logici i zdravom razumu. Kalkulacija ukupne saturacije/dekompresije, za koju je bio odgovoran Gošović, sigurno je bila u redu jer on to stvarno zna i uvijek je imao konzervativan pristup (bolje nekoliko sati duže u komori nego problemi), ali tehnike i postupci nisu bili razrađeni.

Detaljni postupci za havariju zvona nisu postojali (čini mi se da je to bio jedan od razloga zašto se dosta toga zataškalo jer bi se nače istraga morala proširiti i zahvatiti visoko) a moguće je, iako se detalja ne sjećam, da nije ni bilo propisa o načinu premještanja angažiranog zvona. U današnjem komercijalnom ronjenju za premještanje zvona svi ronioci moraju bit unutra, sve veze skupljene i svaki ronilac pregleda drugoga do sebe i tek kad svi potvrde da je sve u redu zvono se premješta).

Osnovni problem bio je, po meni, što se u toj improvizaciji i skraćivanju procedura nije razmišljalo o razlozima zašto se nešto radi kako se radi - što je posljedica toga da je razmišljanje u ronilačkim postrojbama inače bilo dekuražirano. Vanjski uteg na zvonu postoji da bi se konkretna posada i konkretno zvono balansirali za konkretnu radnu dubinu. Kada se odrede posada i dubina to se više ne može promjeniti i utezi koji se po kalkulaciji stavljaju morali bi biti čvrsto pritegnuti da se ne mogu pomaknuti ni otpasti čak ni u slučaju prevrtanja zvona. Inače, prevrtanje zvona nekada je bilo jedan od najčešćih uzroka ronilačkih katastrofa. Zvono na Brigiti imalo je utege samo OBJEŠENE a ne i UČVRŠĆENE. Da su utezi bili fiksirani, moglo se dogoditi da se oni zakače za brod ali ne bi mogli otpasti i dovesti do naglog stvaranja pozitivne plovnosti što je dovelo do katapultiranja zvona. Da se dobro učvršćeni uteg zakačo za brod, rukovatelj zvona dao bi tzapovjed za prekid rada dizalice i broda, nalog da se svono spusti i ronioci bi izašli i nastojali osloboditi zvono.

Ovako, previše improvizacije i lakoćemo dovelo je do tragedije.

Tko je odgovoran? Svi, najviše sustav. Jer da su ronioci bili kvalitetnije obučavani, da im je razmišljanje o postupcima i razlozima za njih usađeno od početka, sigurno je da bi barem nekom od njih došlo na pamet da se zvono ne premješta dok je posada vani, da se utezi moraju učvrstiti na način koji daje najbolju sigurnost a ne na način koji rad posade broda čini najlakšim... itd, itd.

Bilo je pokušaja da se krivnja prebaci na Koprivicu ali meni se čini da on nije ništa krivlji od dvojice poginulih jer sva trojica bila su svjesna da će se zvono premještati dok su dvojica vani. U ronjenju važi pravilo da čim jedan član ekipe prekine neki postupak moraju ga prekinuti svi, tako da bi u nekoj normalnoj situaciji u kojoj bi jedan od vanjskih ronilaca dao znak da se zvono NE premješta dok su ronioci u ekskurziji svako premještanje bilo obustavljeno.

Inače, čini mi se da je još bilo i pitanja oko toga tko je bio na kom brodu, mislim da ekipa na Spasiocu nije bila kompletna po pravilu službe jer je nekoliko njih za vrijeme ronjenja umjesto na Spasiocu sjedilo na dizalici (čini mi se da je bila Dvainka) i ćaskalo/pilo...

Ispričavam se na dugom postu.

 Hrundi, :klap za post

I od mene :klap :klap , ovaj post mnoge stvari objasnjava.

Hrundi, post je super, nećeš zameriti na dve male dopune/ispravke:

1. Godine 1983, u IX mesecu, završio sam u Divuljama u grupi od 18 oficira/podoficira kurs za lake ronioce V kategorije, šef grupe bio je zastavnik Bane Obradović, dakle podela na lake i teške ronioce već tada je postojala.

2. Edin Repeša bio je 1992. i 93. poručnik fregate (odgovara činu kapetana), dakle 1990. nije mogao da ima čin više. Inače, Edin se "skinuo" negde 92/93 i otišao da roni na naftne platforme u Norvešku, ne znam gde je sad.

Hvala na ispravkama, rekao sam već da je memorija varljiva stvar.

Hajmo onda reći/pretpostaviti da je podjela bila početkom 80-ih otprilike. Siguran sam da nije mnogo ranije jer je nekoliko mojih starijih kolega (otprilike generacija 1954-59) civilnih ronilaca učestvovalo u pisanju programa obuke i kategorija lakih ronilaca. Prethodno je ta ekipa učestvovala djelomice u donošenju a još više u implementaciji PROLAR-a (civilno Pravilo Ronjenja i Obuke Lakih Ronilaca) koji je donijet 1977.  i uveo malu revoluciju u civilnu obuku. Npr. po prvi puta je napušten 'bratski konop' i takve stvari. Vojska je uvela početnu obuku za lake ronioce (koji će ostati laki ronioci odnosno od kojih će neki ući u selekciju za diverzantske ronioce) poslije uvođenja Prolara, to znam jer su se konzultirali sa civilima.

V kategorija SRO (stepen ronilačkog osposobljenja) odgovarala je civilnoj kategoriji mlađeg ronioca. Interesantno je da po tadašnjim propisima, na primjer, mlađi ronilac nije SMIO koristiti ronilačke tablice i nije morao imati ni ronilački sat ni dubinomjer. Na grupu od najviše 10 ronilaca dolazili su 1 vođa ronjenja, koji je morao biti stariji ronilac (III kategorija) i 1 pratilac (samostalni ronilac - IV kategorija) i svaki od njih morao je imati tablice, sat, membranski dubinomjer i ronilački nož.

Za Repešu, naravno da je čin morao biti mornarički no tko zna šta je meni u mozgu proradilo, a koji je točno čin imao... puno bi bilo da baš sve pamtim. No zapamtio sam ga kao vrlo bistrog momka koji gotovo nikakva tehnička znanja nije imao ali je izrazito želio učiti i sve što smo mu pokazali je htio probati.

EDIT:

Evo sad sam provjerio, po Pravilu ronjenja, izdanje DSNO iz 1968. još nije bilo posebnih lakih ronilaca (kao ni u prethodnom iz 1963.) ; u Pravilu iz 1989. izdanje SSNO sve je to lijepo razrađeno. U međuvremenu je bilo donijeto još jedno Pravilo, najvjerojatnije 1978. jer postoji publikacija PROGRAMI ZA POLAGANJE ISPITA ZA ZVANJE RONILACA U JNA, KOMANDA VOJNOPOMORSKE OBLASTI, Split 1978. ali to nažalost nemam, vidio sam ga par puta ali posljednji put prije više od 20 godina. Ne znam i ne sjećam se je li 80-ih donošeno još neko Pravilo prije onoga iz 89.

Dakle, laki ronioci mogli su biti uvedeni najranije 1978. Moguće je da je potrajalo nekoliko godina dok se nije ustalila primjena PR i da je to ta faza u kojoj su učestvovali civilni ronioci.

Boro, pretpostavljam da ste ronili sa Đurinim bocama i jednocijevnim regulatorima sa II stupnjem u usniku?

Jeste Hrundi, ĐĐ aluminijumske boce, ali regulator (ne mogu se setiti oznake tipa) je bio dvostepeni jednodomni - oba stepena su bila zajedno, na delu koji se učvršćuje na bocu, a creva posebna - jedno za usis a drugo za izdahnuti vazduh. Najdublje smo ronili na 48-49 metara, kod Prizidnice na Čiovu, i to verovatno greškom u pozicioniranju barkase, jer na kursu nije trebalo da idemo dublje od 30 m. Kurs je inače trajao mesec dana. Na kurs sam došao sa nekim iskustvom u ronjenju, sa Briona (ronjenje sa iskusnim zastavnicima, u zamenu da im dam brodski komplet opreme morali su da vode i mene  ;))... Sećam se jedne interesantne epizode: vežbu sakupljanja ostavljene opreme (boca sa regulatorom, maske, peraja i olova) sa dubine od oko 9 metara uspešno je izvršilo sam nas trojica od 18 polaznika. Kada sam pitao Baneta da li je ostalih 15 palo, on mi reče: "Jeste, da ih oborim pa da me oteraju u prekomandu. Svi će proći, a posle, šta im Bog da." Kasnije, pokojni Rajak Relja (poginuo u vremenima koja tretira član 11. Pravilnika) prilikom zarona sa krme torpednog čamca umalo da se udavi - nije zategao remen pa ga ventil boca udario u glavu, spasao ga moj klasić Tarbuk Dragan. Samo nas nekoliko iz te grupe nastavilo je da roni, a koliko je meni poznato, samo ja sam ronio 20 godina...

Edin jeste bio dobar čovek, vrlo bistar i pametan. Bili smo prijatelji dok smo imali kontakt, koji je na žalost izgubljen njegovim odlaskom iz Mornarice.

Čelične, Boro, kakav aluminij, to je skupo  ;D

Znao sam ja zašto pitam, regulator je po tvom opisu bio Gran Mistral, svojedobno sjajan regulator ali već tada kad si ti počinjao debelo prevaziđen. Stara stvar - ima se i mora se koristit do isteka resursa. Đuro Đaković tad je već godinama pravio "normalne" regulatore, I stupanj na boci, II na usniku, jednocijevni. Ronilački klubovi u to vrijeme bili su najpatriotskije organizacije u državi - učestvovali smo na svim vojnim vježbama, obično se kao Plavi provlačeći kroz smrdljive kanalizacije kako bismo zarobili tiskaru neprijateljskih novina ili minirajući graničare na sidru... sve da bismo dobili Đurine boce i regulatore, DĆ-ove, RIS-ova odijela i poneki Tomos 10. Stara dobra vremena, ništa nam nije bilo teško  8)

Ja bih danas rado kupio takav Gran Mistral. Nekad se to bacalo a sad me drma nostalgija.

Prizidnica je odlična lokacija za ronjenje, sjajan klif. A i ribe ima.

Inače, kad sam ja polagao prvi ronilački ispit bilo je:
- opremanje na dubini 8,9, 12 m ili tako nekoliko, ne sjećam se. Zaroniš na dah a maska, peraje, boca i regulator su ti na toj dubini i moraš se opremit.
- skok u more sa bocom, regulator u ustima, maska, sa visine 5-6 metara
- plivanje 500 m i natrag pod punom opremom za neko određeno vrijeme - BCD praktično još nije ni postojao

Dragan Tarbuk mi zvuči poznato ali možda me buni onaj puk iz Petrinje. Ipak mi se čini da je taj bio Mile ili sam opet sve pomiješao.

Hrundi, ARAZ M 74 ipak je bio od aluminijuma, a ne čelika, zato je imao deblje stijenke i bio teži od čeličnih, dužio sam dva komada četiri godine pa zapamtio.

Slične norme smo i imi imali na kursu, samo što većina nije mogla da ih ispuni. :(

Mislim da se regulator zvao Royal Mistral, ali kada naš član Pueblo vidi ove postove, popraviće sve naše greške, bez brige.

Odosmo u off, grdiće me kolege. ;D

Vjerujem - ali ovo mi je prvo saznanje da je ĐĐ radio aluminijske boce!

Da, postoji i Royal Mistral i Gran Mistral. Napamet ne bih mogao da se sjetim razlika ali da ih vidim jedan do drugoga nadam se da bi se znanje vratilo.

Ako se ne varam Royal Mistral je posljednji iz serije i kućište je iz 2 polutke koje se mogu otvarati na terenu. Valjda Grand Mistral nije bio predviđen za otvaranje - sad nagađam.

Oba u desnoj cijevi imaju nepovratni ventil a lijeva je za povrat i ispuštanje zraka.

ARAZ = Aluminijumski Ronilački Aparat na Zrak.

Za regulatore - imaš bolju memoriju i sigurno više iskustva od mene...

Edin Repesa zivi u Mostaru..ozenio se..prije nekih 7-8 godina

[attachment=2]
[attachment=1]

U zadnje vrime imamo rasprave o lojnim pletenicama i semerinzima, klingeritu i kalafatavanju čeličnih limova na TČ 224. Ovaj članak donosim kao malo osvježenje uz obvezatni domjenak od naporna piketavanja užarene palube.

Da se malo zanovi tema, jedna sličica iz MG 4/77.


[attachment=1]

Jedna fotka iz slavni dana u JRM. Godina slikanja nešto kasnijre od dana primanja u Flotu
krajem 1976/77 godina.

[attachment=1]

Pozdrav svima

Ja sam na PS-12 služio vojni rok 1985-86 i mogu ti reči da se na brodu živjelo veoma dobro.U posadi je bilo 32 oficira i 32 mornara,kuhinja je bila za sve ista.Brod je bio za ovo vrijeme suvremen.Večina stvari o brodu je več napisana na forumu,ali mogu reči da je brod bio konstruiran kao riječni remorker(oblika ispod vode je riječna-oblik korita,ima satnice oko propelera),pričalo se ,da ako se navežu svi brodovi JRM može ih vuči sa 3 čvora.Imao je i pramčani motor sa kojim se je mogao pozicionirati na cm tačno.Ronioci su ronili do dubine 150m,a spasilačka podmornica mogla je roniti do 600m,a za vrijeme remonta vezana na čelično sajlo potopila se na više od 1200m.Imam i nekoliko slika,a na žalost nemam slike mašine,pa makar sam bio mašinac.

LP Roman

Na slici 12 je Spasilac na moru, br.10 na vezu u Divuljama, na 9 slika iz podmornice - ko je ronioc ne znam, slika 8 bok Spasioca iz podmornice, br.7 jastog na dubini 106m (Dubrovnik);
Slika 6 ronilačko zvono (snimljeno prije nesreče na Brigitti Montanari), slika 5 spasilačka podmornica, broj 4 Spasilac snimljen sa dizalice, slika 3 na moru (najbolja slika na Forumu), slika2 snimljena u vožnji sa jambora.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Sjajne slike "ROMAN", fantastično.. :D :klap

Sjajne fotografije. Hvala ti Roman. :super :super :super

Sjajne slike Romane. Svaka čast!

Evo dvije slike BS-73 ,ex PS-12 Spasilac,sa jednog foruma.Slikano u Rijeci ali neznam koje godine.Da ne bude zabune slike nisu moje.[attachment=1][attachment=2]

Dan HRM u Rijeci 2009.godine

Не пратим редовно догађаје и постове на овом форуму, повремено пратим роњење, специјалне јединице и Флоту – јер то добро познајем. Због те "повремености" сам тек ових дана прочитао све постове у теми ПС-12 "Спасилац". Веома ценим овај сајт, између осталог и због тога што "дежурни чувари" будно пазе да сви постови буду коректни. У неколико постова на овој теми (@damac у посту 24, @patriot у посту 25, @hrundi у постовима 54, 58 и 60) износе се ставови и тврдње, који су, можда, у складу са прописаним кодексом – али нису коректни и нису тачни. Немам ништа против тога да неко износи свој став или суд о одређеној теми, али сматрам да то треба да се заснива на чињеницама. Конкретно, коментари у наведеним постовима би били сасвим у реду – да се коментаришу истините тврдње и ја бих им упутио похвалу, као што су то урадили неки уважени чланови овог форума (зар и ти, сине Боро?!). У овим постовима то није случај и наведене тврдње представљају увреду за добру већину војних рониоца и војно роњење у целини. Тврдња "kada je došao Gošović objasnio nam je da se u JNA za svako ronjenje izdaju posebne tablice!!! i da se i za ponovljeno ronjenje izdaju tablice pripremljene za takav zaron. To je, naravno, teška glupost, dovođenje ljudi u opasnost bez ikakve potrebe ali sve je to bilo u skladu sa principom "tvoje je da roniš a ne da misliš" koji je vrijedio do kraja JNA/JRM.", бар што се мене тиче, дискфалификује оног ко ју је изрекао за било какав озбиљан разговор или полемику. На овакве постове обично не реагујем, али пошто на овом форуму има људи који ме познају и знају да пратим и познајем ове теме, морам да одговорим да не би помислили да се слажем са наведеним. Део овог одговора (као и део реченог у наведеним постовима) излази из оквира теме, али се надам да ће ми администратор дозволити да одговорим.
Прво да кажем да сам у војном роњењу скоро 40 година у разним улогама (рониоц, командант, наставник, посматрач) и да сам ронио и у ронилачком звону на ПС-12 (није било сатурационо роњење), као и да сам скоро читаво време док се ПС-12 налазио у саставу ПОС-а био "у близини". Небројено пута сам сарађивао са др Гошовићем у ронилачким задацима у разним улогама, пуно пута се љутио на њега због тврдоглавости и принципијелности – и свака инсинуација да је у роњењу под његовом контролом било аљкавости је чиста лаж. Данас сам поново "прочешљао" судски и дисциплински поступак који су вођени због инцидента на вађењу потопљеног брода (види слике) и нисам нашао нигде потврду да је, као што @hrundi тврди у посту 54 "previše improvizacije i lakoćemo dovelo je do tragedije."
[attachment=1]
[attachment=2]
Поготово нисам нашао потврду тврдње да је звоно премештано и да је контраутег био само обешен. Чак је и суд (а он је имао чврсту намеру да неког осуди) утврдио да није било померања (хоризонталног) звона и да се контраутег откачио, између осталог, и "због творничке неисправности граничника на стремену слипне куке."
Немам намеру да овде описујем наведени догађај и слажем се са оним делом текста у коме @hrundi говори о организационим и техничким проблемима. Никако се не слажем са тезом која се провлачи кроз цео пост да су војни рониоци лоше "теоријски потковани" и да не знају основне ствари – јер то није тачно. Довољно је погледати планове и програме обуке да се види који обим знања је тражен (далеко више него у цивилним клубовима), а као члан испитне комисије за стицање ронилачких звања у ЈНА знам да су на испитима и показали да су савладали тражено знање. Ја говорим на основи вишедеценијског непосредног искуства, а @hrundi на основу разговора са неколицином људи даје овако озбиљну оцену. Последњи пасус у посту 54 је злонамерно рекла-казала и није тачан. Дваинка није ни учествовала у овом задатку (само дизалица "Вели Јоже" и реморкер "Резач" и бродови ПОС-а), а сви који су требали бити на лицу места били су.

Што се тиче наргила, оне у своје време и јесу била напредна техника, али у ЈРМ су врло мало кориштене.

Посебна обука и подела на лаке и тешке рониоце у ЈРМ датира још почетка 60-тих година прошлог века и рониоци су од почетка обучавани само за једну или другу врсту роњења, а било је (супротно цитираној тврдњи) и лаких рониоца који су касније (нарочито на ронилачким баркасама) обучени и за тешког рониоца.
Тврдња "po Pravilu ronjenja, izdanje DSNO iz 1968. još nije bilo posebnih lakih ronilaca (kao ni u prethodnom iz 1963.) ;" спада у категорију напред наведених паушалних и нетачних тврдњи, а ни мало не одговара истини. Правило роњења из 1963. (РМ-395, ступило на снагу 01.01.1964.) у члану 3. (види слику) дели рониоце на тешке и лаке.
[attachment=1]
Правилник о војним рониоцима и служби роњења у ЈНА објављен је 28.06.1976. и ступио је на снагу 8 дана касније. Из члана 3 овог правилника се види да су рониоци у РМ најмање били намењени за ронилачке радове:
Према врсти стручне и борбене оспособљености и врсти ронилачке опреме са којом роне, установљавају се следећа звања војних ронилаца:
1.   лаки ронилац,
2.   старији лаки ронилац,
3.   лаки ронилац-инструктор,
4.   тешки ронилац,
5.   старији тешки ронилац,
6.   тешки ронилац-инструктор,
7.   противмински ронилац,
8.   противмински ронилац-инструктор,
9.   дубински ронилац,
10.   инструктор дубинског роњења,
11.   слушалац односно ученик-ронилац (лаки, тешки, противмински, дубински, бродски и инжињеријски).

У односу на војно роњење аутор има веома сужен поглед и то роњење своди на грађевинске радове и радове спасавања - што је врло мали сегмент војног роњења. Нејасно је и да ли писац мисли на морнаре или старешине (а велика је разлика), а постоје лаки рониоци (бродски, мински, противмински, инжињеријски) и поморски диверзанти. Па и поморски диверзанти су лаки рониоци, јер прво заврше ту обуку па тек онда пређу на диверзантску, а ни они нису "изразито ограничени" по питању аутономног роњења. Није дубина од 10 м ограничење за диверзанте, него за апарате на кисеоник, а диверзанти роне и са другим апаратима (отвореног круга и рециркулационим). Лаки рониоци (осим противминских) роне само са апаратима отвореног круга дисања на ваздух и дубина роњења им је ограничена углавном до 40 м, изузетно 60.
Да се разумемо, нису сви војни рониоци добри рониоци, али ни приближно нису такви како су окарактерисани у наведеном посту. И, погрешно је оцену о неком скупу доносити само на основу приче неког (бившег или садашњег) члана те скупине. Да се не схвати погрешно, било је морнара веома добрих рониоца - али не треба очекивати да човек који, по завршетку основне војне обуке, заврши једномесечни курс за роњење и потом, до краја војног рока зарони још двадесетак пута постане искусан рониоц. Најбоље ронилачке приче (боље рећи ловачко-ронилачке) чуо сам од бивших и неуспешних рониоца.
цитирам пост 58:
"Vojska je uvela početnu obuku za lake ronioce (koji će ostati laki ronioci odnosno od kojih će neki ući u selekciju za diverzantske ronioce) poslije uvođenja Prolara, to znam jer su se konzultirali sa civilima."
Око 1980. године у састав диверзантског одреда уврштени су и морнари – поморски диверзанти. Никад нису били прво на курсу за лаке рониоце, већ су се одмах опредељивали за поморске диверзанте (уз задовољавање тражених захтева) и посебно школовани.

Kakav status su u JRM imali "brodski ronioci", ako se tako mogu nazvati. Pojedini brodovi su kao deo standardne opreme imali i bar jedan komplet lake roniliačke opreme i jednog ili više obučenih ronilaca. Moj otac je preko 10 godina bio brodski ronilac na minolovcu M-153 i dužio je kompletnu opremu. Obuku za ronjenje završio je na nekom kursu JRM, koji je trajao oko 30 dana. I sam sam završio obuku za ronioca u civilstvu, tak oda znam kako to izgleda i do koje je mere danas pojednostavljeno. Ali, njihova obuka (koja je pretpostavljam početnog niova) bila je neuporediva sa ovom u cilivlistvu danas. Norme koje su oni imali tada, danas 90% rekreativaca nebi moglo da ispuni, što je donekle i razumljivo, jer se ovde radi o vojnom ronjenju, ali ipak onom najelementarnijem. Obično je to bilo kontrola podvodnog dela broda i sitniji podvodni radovi na trupu, a vojska je u mestima u kojima MUP nije imao organizovane ronilačke jedinice pomagala i lokalnim vlastima. Moj otac je u tom svojstvu više puta vadio utopljenike npr. Tamo negde za vreme iračko-iranskog rata, preko luke Ploče je išao izvoz naoružanja i vojne opreme iz Čehoslovačke za jednu od zaraćenih strana. Prilikom prebacivanja oklopnog transportera sa operativne obale na brod, pukle su sajle krana, i transporter je završio na 15-ak metara dubokom morskom dnu - posao za brodske ronioce sa minolovaca koji su bili u blizni. Eto, postojali su i takvi vojni ronioci.
Pozdrav.

  Kada sam ja došao na TČ 224 nismo imali "brodskog ronioca". Mogu da kažem da sam tek na primopredaji dužnosti I motoriste uopšte i saznao za ronilačku opremu. U TK je sve bilo uvedeno, mislim, pregledi i punjenje boca. Niti jednom posle mog dolaska niko nije s tom opremom zaronio do dana kad je brigada otišla u rashod. Jedino je Kapo voleo da koristi onu " Nopal" lampu kad je bilo potrebe. Na pregled i čišćenje podvodnog dela i kingstona smo išli u Divulje. Kada smo pokupili čelik-čelo na osovinu isto je ekipa iz Divulja došla i presekla ga.

I na TČ-215 bila je oprema i obučeni ronioc. Kao što kaže FF prošao je osnovnu obuku i na brodi je bio zadužen za čiščenje podvodnog dijela (usisinih košara kingstona, propelera, manjih popravaka...). Znači, nije bio nikakv "specijalac", nego za osnovne potrebe broda. Imao je godišnje zdravstvene preglede. Kod nas se je ta oprema upotrebljavala.

Tako je Duje. Jedna od prednosti brodskoh ronilaca bila je to što su opremu mogli koristiti i za rekreativno ronjenje, pogotovo tokom letnjih vožnji.

U svakom slučaju, palo je dosta ribe na taj račun. A brodski ronioc je morao imati godišnje  određen broj sati ronjenja, da je mogao dobiti dodatni godišnji odmor i dodatak za ronjenje.Čini mi se, da je to bilo oko 30 sati. Vjerujem, da "Pueblo" ima točnije podatke.

Zamolio bih da mi se javi neko od posade broda Spasilac PS12 ili mornara naravno, iz 1991. Ja sam se iskrcao u Šibeniku 1991. U Divuljama Nam je bila komanda,a ja sam iz zdravstvenih razloga morao da se vratim kući u Srbiju, tada još u sastavu SFRJ.

Pozdrav Miron,

moj otac je u to vreme bio na PS-12 k-dir V BO. Sa broda si otišao pre cunamija?

Аутономни ронилачки апарат на зрак АРАЗ М-74 Ал (или Че), апарат отвореног круга дисања на ваздух, производње "Ђуро Ђаковић" Славонски Брод, развијен је за војне потребе, а на основу њега су направљене "цивилне" верзије боца и хидростатског регулатора. По концепцији комплета копија је француског ронилачког апарата Cousteau – Gagnan. У комплет апарата улазе: боце капацитета 2x10 л, 200 бар, ХР М-74,  појас са теговима, контролни манометар и сандук за паковање. Боце (блок апарата) се праве у амагнетској (Ал) или магнетској (Че) верзији. Осим блока апарата (боце) нема других разлика између две верзије апарата. Амагнетске боце од алуминијумске легуре су 5 кг теже од челичних боца. "Цивилна" верзија тих боца носи назив Делфин, а регулатора Јадран. Хидростатски регулатори "ЂЂ" развијени су за потребе ЈНА на основу француских регулатора La Spirotechnique (Royal Mistral и регулатори серије 50/хх).
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3][attachment=4]

Ронилачки сигурносни појас РСП М-73 (опет исто) развијен је у "ЂЂ" за потребе ЈРМ на основу постојећих француских појаса (енглески акроним је BCD) и то у две верзије: за апарате који се носе на леђима (рецимо, АРАЗ) и за апарате који се носе на грудима (углавном апарати затвореног и полузатвореног круга дисања). Број у ознаци модела (73) означава годину усвајања (1973)

Jos jednom, neko od mornara tj. posade sa broda SPASILC PS12, ako moze i vidi poruku neka se javi. Ja se ukrcao 1991. u Divuljama, a iskrcao iste godine u Sibeniku. miron@krstarica.com
[attachment=1]

Još jedna fotka njegovog prethodnika PS-11.

[attachment=1]

Vi ste odgovorili da je Vaš otac bio u to vreme na brodu Spasilac PS12, poslao sam p.p. ali nema odgovora. Moja želja je donekle ispunjena, preko interneta sam saznao da je brod bio zarobljen i zapaljen u nekoj meri, ako je to tačno. U vreme kada smo stigli na remont u Šibenik nije bio više za plovidbu tako da je posada - mornari ostala na brodu, šta se sa kime dogodilo neznam, još ranije sam pronašao jednog člana posade preko interneta mislim da je ronilac, a nađoh i kratku informaciju o poslednjem kapetanu broda Spasilac, očekujem potvrdu o tome. "Dali sam ja bivši mornar, a u mislima i molitvama i dalje, bez broda i bez mornara - posade"? Ovo su moja sećanja.Data kartica samo za SMS poruke, nemože glas: 00381601403335 miron

18 godina posle toga sam opet zaplovio ovaj put brodom Sveti Pantelejmon iz luke Uranopolis - Grčka, put Svete Gore i opet videh galebove, ako mi niko i ne odgovori, ja sam se molio i moliću se za mornare i posadu tadašnjeg broda Spasilac ps12 broda, sa koga sam se morao iskrcati.

http://www.reocities.com/miro_katic/Brod.html (http://www.reocities.com/miro_katic/Brod.html)
Kliknite na link ako se ne pokaže slika broda Spasilac PS12 i moj zapis!
Objavljeno pre Više godina na mom sajtu - geocities besplatnom domenu, potom povracen na reocities, reč je naravno o brodu Spasilac PS12

Kada i gdje je to  Spasilac gorio?

 Ja osim slike i tri reda na onom linku ništa drugo nevidim! I Odkud 3 istovetna ovakva broda??? Koliko ja znam jedan jedini je Spasioc.

Kao i kilezr vidim samo sliku i nešto teksta.

 
 Hvala! Mislio sam da je kod mene neki feler.

1976. - PS-12 "Spasilac - uvršten u sastav JRM
1977. - PS-13 "Zlatica" - 1982. prodat Libiji
1978. - PS - "???" - prodat Iraku

Druga dva broda se u nekim detaljima razlikuju u odnosu na PS-12, najviše po drugačijem položaju dimnjaka.

 Ja sam razumeo da smo u RM imali 3 komada.Zbog toga sam se čudio. I onda kad sam postavio onog Suplajera koji je sličan projekat ,a radio se za Irak bilo je da to nije to . "Tito" je uradio samo 3 broda takvog tipa.
 
 https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=2948.msg90320#msg90320

Spasilački brod Al Monked libijske ratne mornarice na generalnom remontu u Hrvatskoj.
[attachment=1]

PS-13 "Zlatica" jeste formalno vijo zastavu JRM oko 3 godine, do predaje Libiji. Nažalost, nisam do sada našao ni jednu fotografiju niti neki drugi podatak o statusu broda u tom periodu.

[attachment=1]

Mislim da je to ipak bila poslednja plovidba, barem što se mene kao mornara na ovom brodu tiče. Isplovili smo iz Divulja za Šibenik na remont broda u remontni zavod Velimir Škorpik godine 1991. Ostala dešavanja nisu za ovaj post.
Tadašnjeg komadanta broda Kapetana Miro Vukasović pozdravljam kao i sve one koji su činili posadu ovoga broda. Našao sam dosta informacija potrebnih da posle 20 godina, se čujem sa mojim Kapetanom - Poslednjim Kapetanom broda SPASILAC - PS12. :police:
http://reocities.com/miro_katic/brod.html (http://reocities.com/miro_katic/brod.html)

 :) Njegove reči su bile: "Najbolje da se svi mirno razidjemo", misleći na dešavanja 1991. u celoj bivšoj SFRJ. Te reči su mi ostale "urezane u sećanju", do dešavanja 1991. nije trebalo doći, to je moja poruka možda poslednja na:https://www.paluba.info (https://www.paluba.info)

Vec posle sedam poruka,kraj  postovanja na palubi!Lepo bogami!

Dosta replika, hvala, moj dodatak, tri broda su izgradjena ovog tipa, nisu bili svi u sastavu JRM, oni koji bolje znaju to su pojasnili. Link koji sam objavio je link koji vodi do mog zapisa od pre nekoliko godina, pored slike broda Spasilac PS12 tu je tekst, evo sada ce biti prekopiran jer je taj sajt zastareo i sa dosta truda sam povratio taj zapis.
Sledi dakle zapis koji se odnosi na zadnju posadu broda Spasilac PS12, u kojoj sam i ja bio:
http://www.reocities.com/miro_katic/brod.html (http://www.reocities.com/miro_katic/brod.html)
Otvoriti u Internet exploreru da biste videli i uverili se u tacnost ovoga!
Test sa mog web sajta glasi:
Ovo je brod SPASILAC PS12 jedan od tri istovetna broda u bivsoj Jugoslaviji. Ja sam bio vojnik-mornar upravo na ovom brodu 1991. Stigoh iz Pule brodom Galeb do Splita a onda barkasom na Spasilac u Divulje u blizini splitski aerodrom. Vec tada nije bilo niti voza niti autobusa direktnog za dolazak na odsustvo kuci ali se snadjoh sa vise prevoza, u povratku avioni su jos leteli pa se ponovo vratih na brod uskoro odosmo brodom na remont u Sibenik odakle se vratih u Divulje jer sam dobio otpust iz vojske. Lep brod i jos lepse uspomene. Sv. Nikola je sigurno bio nas zastitnik, zastitnik moreplovaca pa i danas ovoj posadi ja zelim takodje MIRNO MORE!

http://www.photoship.co.uk/JAlbum%20Ships/Old%20Ships%20S/slides/Spasilac%20PS12-01.html (http://www.photoship.co.uk/JAlbum%20Ships/Old%20Ships%20S/slides/Spasilac%20PS12-01.html)

 Bila je ova slika, ali, neka stoji .

Ipak će biti 5 komada. Ona dva crvena suplajera nisu ni spaso, ni libijac ni irački. Razlikuju se...

Naravno, ti su pravljeni za civilno tržište i razlikuju u nekim stvarima od spasilačkih, ali su izvedeni iz istog projekta.

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

Pozdrav!

Dugo nitko nije ništa napisao,pa da se malo obnovi tema o PS-12.
Čitajuči topic o TČ i njihovima motorima može se nešto reči i o pogonu Spasilaca,mada je ovo usporedba motora formule1 i motora tegljača sa prikolicom.U PS-12 su dva motora Burmeister and Wain danskog proizvodača Alphadiesel.Svaki ima 2140 KS.Potrošnja kod 750 okretaja i brzini 12 čvora je 750 litara dizela na sat.Motor ima 14 cilindara -V poredak sa svake strane 7-i dva turbo kompresora na izduvne gasove koja se kod 750 okretaja motora vrte sa 30000obrt/min.Promjer klipa iznosi 225mm.Motor je sastavljen tako,da se može promjeniti samo po jedan klip ili cilindar bez rasturanja celog motora.Paljenje motora sa zrakom od 30 atm koji dolazi direkt u cilindar.U 7 rezervoara razmještenih po celom brodu stane 408000 litra goriva,što znači oko 350 tona.Gorivo do motora dolazi iz dnevnih rezervoara koji se pune preko separatora goriva iz glavnih tankova.Kad se brod nakrca gorivom do kraja grez mu se poveča za 70cm.
Zvanična tehnična karakteristika kaže brzinu od 13 čvorova.Godine 1986 kod izlaska iz remonta u Šibeniku(sa radnicima na brodu i veoma malo goriva)sa do kraja opterečenim motorima(max. pritisak na turbo kompresorima)dosegnuo je brzinu od 21,5 čvora.
[attachment=1]

21,5 čvor ? može bit !?! baš mi je žao što to ne vidjeh !

Roman :klap
za maksimalnu i ostvarenu 12/21,5 cv,nekako je prevelika? ;D

Za toliku razliku brzine potrebna je razlika u snazi pogona od oko 200%. Mogu da poverujem npr. u razliku od 12/15,16 čvorova, ali do 21,5čv., čisto sumnjam. Taj trup ni hidrodinamički ne može da postigne takvu brzinu a da se ne raspadne.

Poštovane kolege!

Napisao sam ovu brzinu koju sam video na svoje oči na brzinomeru u mašini.Još jednom kažem,da je bio brod na probnoj vožnji nakon remonta (na novo obojen i sa čistim propelerima i sa gorivom samo u dnevnim tankovima t.j. oko 11 tona).Crveno dugme za turbo punjač koje je inače bilo plombirano bilo je okrenuto na maximum.Tom brzinom je išao oko 5 minuta i za to vrijeme se na komandnoj ploči pogona od oko 100 zelenih svjetla u crvena promjenilo negdje pola.Čak je i za statveno cijev gorilo crveno.
Inače se sa brodom vozilo od 13-17 čvorova,zavisi ko je komandovao u kormilarnici.Kad se brzina povečala za 2 čvora ,mašinci smo znali da brodom vozi komandant koji je smjenio svog pomočnika.Brzina se večinom mjenjala korakom propelera a okretaji motora su ostali isti.

Ovo su meni memorije kojih se rado sječam.Još posle 26 godina u glavi čujem glas glavnih motora.To su bila iskustva koja se pamte.Sa 19-20 godina posluživao si motore sa ovakom snagom,nešto najlepše u životu.

LP Roman

Druzino, mozemo li precizirati gdje je zavrsila oprema sa Spasioca, gdje je mala podmornica, gdje je zvono, gdje su barokomore? Jako me zanima.

Pojela maca  ;D . Pojavile se zadnji dvadeset godina na Balkanu pa čuda čine.  :angel:

Ovaj brod ni u snu nije sposoban postići tu brzinu. Nije mi jasno gdje se i na kojim brodovima u stroju nalazi brzinomijer broda, odnosno od kada je to relevantan podatak za strojnike, to nisam nigdje sreo ,sve je moguće. :jok
Razmišljao sam da li da se uopšte javim, ali podaci su tako šokantni da ih je potrebno komentirati, malo razmisli o toj brzini, ovaj forum ima dovoljno stručnih ljudi, kojima je u potpunosti jasno šta je naučna fantastika.

Kako pojela maca?
Zar na nekoj od predhodnih strana nije neko postavio slike iz 2009-te godine na kojima piše parafraziram "remontovani zvono i ronilica". Komora do duše nije pomenuta.

To su libijski.

Spasilačko zvono i spasilačka podmornica Mermaid VI su u skladištu.Ona sama je zatečena u tehničkoj radionici u Šibeniku 1991.
HRM se odrekla podmorničarstva, a nitko prvo desetljeće nije znao što bi s njom .
Unatrag 7,8 godina se puno raspravljalo što bi i kako  s njom te je 2005. na fakultetu brodogradnje u Rijeci napravljen rada "Idejni projekt preinake spasilačke podmornice Mermaid VI ,inače posebno dizajnirane od trane dviju renomiranih tvrki iz SR Njemačke za potrebe JRM i opremanja broda Spasilac.

Nije im palo napamet da bogatim avanturistima naročito iz sveta uzmu pare za prikaz dubinskih lepota Jadrana.
Siromašni Egipat to radi duž celog Crvenog mora doduše sa tipskim panoramskim ali i "Sirena VI" je mogla da postane "atraktivna turistkinja".

Ma taj smo popravak predlagali jos sredinom 1990-tih (poznam konstruktora Mermaida...), pa nista.

To me podsjetilo na (istinite) rijeci:

"............адмирале, па зашто морнарица - имате толико отока, поставите топове ............"

Ne trebaju ni svjetionici, i auti si sami po noci svijetle cestu...

Izvanredna ideja - ako mogu auti, mogu i brodovi......

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Nije ni Mjesec potreban.

 :laugh:
Inace je ono o brodovima i svjetionicima izjavio nekoc davno neki ministar prometa Kraljevine SHS/Yu...

Tek izgradjeni novi "Spasilac" 1977 godine...

http://www.slobodnadalmacija.hr/Dalmacija/Split/tabid/72/articleType/ArticleView/articleId/189895/Faust-ide-na-remont--teak-3-milijuna-eura.aspx

Libijac nakon kvalitetnog remonta 2007.
[attachment=1]
Hoce li se pokoji libijski brod i dalje remontirati u ovim vodama?

Ja mislim da je prije pitanje dali je ijedan živ ?

 Imamo sliku Libijskog "Konija" potopljenog u Tripoliju.

Libijske RTOP Combattante takođe mere dubinu luke u Tripoliju. Šta je sa Dat Assavari fregatom tipa Vosper Mk7.?

dolazili su ovdje i transportni brodovi.... ali ako su ih "privatizirali" - adio Mare i remont

__________

Jedino veliko sto je ostalo iz ranijeg sistema su brodogradilista (ona velika) - Split, Rijeka, Pula. Po svemu sudeci i ona trebaju biti rijesena na isti nacin kao i zeljezare, veliki metalopreradjivaci....., rafinerije. Velike inzinjerijske firme nestale su vec na samom pocetku devedesetih.
Od svih spomenutih - najveci broj kooperanata - velikih, srednjih, malih - imaju brodogradilista. Njihovim nestankom, dodatno ce se zakomplicirati socijalna situacija. I svi radnici i njihove obitelji uglavnom nece saznati sto se dogadja i tko to njih ne stiti i ne daje buducnost.

Mi smo sada off topic!

Nisam siguran da sam sasvim dobro obavešten - ali sam čuo da je upotrebljena kao meta za raketno gađanje, i da je pogođena i potopljena.
Ovi moji podaci nisu provereni!

Dakle da ispravim brljotinu koju sam napravio na topiku o Šeršenima...
Vijenac se iznosi sa PS12:

Tu su i pripadnici bokeljske mornarice...

gradska muzika čeka:

Za vijencima ide svečana povorka...

Pa "Marseljeza" ;)

Uz budno oko dežurnog starješine koji mora da gleda svu ovu paradu i što je još najgore od svega napiše izvještaj glavnom "bezbjednjaku" o tome kako je sve prošlo... dok njegove kolege piju gemišt u obližnjoj kafani...
Samo mu još nedostaje neki "turista" da fotka njega i njegove mornare... ;D

Ne sumnjam da je drug stariji vodnik I kl iz prethodne fotke, u doba kada je ova fotka načinjena već zaboravio sve cimanje tokom dana u dobrom društvu u kantini broda... ;)
Isto tako mislim da je izvještaj sačinio savijesno i detaljno... :)

Po faci je bezbednjak. Garant. Cili Kotor mu je sumnjiv a tek mornarica.

Evo nam ga danas ispred lore,radili su neku vježbu,čak ga je pilatus preletio.Inače,jučer su isto ivzođene vježbe (ja mislim boarding tim,DBM je glumio "neprijatelja",a na njega se iskrcavalo osoblje iz gumenjaka i helikoptera,i jedna Mirna je bila uključena)
[attachment=1]

Priprema za pokaznu vježbu koju će izvodit za vrijeme izložbe naoružanja?? To su izvodili i prošle godine.

Tako je Duje.

Inace taj brod je bio zarobljen u ratu '91.. moj otac i jos 20 njih, je takodje bilo na tom brodu. Od tad je taj brod u Hrvatskoj Ratnoj Mornarici...

moj otac je bio sto posto u posadi '91.. dok taj brod nije bio zarobljen u Sibeniku..

Zdravo Stefane. I moj. Kako ti se zove otac  :)

Moj stari je bio k-dir V BO na PS-12 do od 1988. do 1991.
Pozdrav

Ček, ček - Jovanović - ti si Cezarov mali?

Poštovani @FF,
verujući da pratite i druge forume,odlučio sam se da Vas pitam da li je mala podmornica bila Mermaid IV ili Mermaid VI,pošto se sada pojavio i taj podatak.Takodje bi me zanimalo da li imate i neke šire podatke o samim uređajima ugrađenim na nju?Na pr.ruke za sečenje da li pomoću plazma ili slično.Takodje i tipove drugih uređaja TV, PEL-a, pogona,baterija i sl.
Inače,sve moje kolege su bile i podmorničari a članak je u vezi sa onom nesrećom.Za sada ovoliko i nadam se da Vas ne opterećujem previše.
Pozdrav!!!!!

Poštovani Karlo,

nažalost dugo već ne pratim druge forume i na još veću žalost, ni za ovaj meni omiljen nemm vremena koliko bi želeo da mu posvetim.

Ja imam podatak da je Mermaid IV. Na PS-12 sam bio jedan-jedini put 1990. god. i tada sam imao 9 god.  :). Moj otac je bio  na PS-12 od 1989. do 1991. Kad se vidim s njim, raspitaću se, možda se on seća.

Poz.

Pozdrav!

Što se tiče spasilačke podmornice servisirali su je radnici firme Drager i to u Šibeniku izpod avtobusne stanice-pola broda na civilnom moku,pola broda na carinskom molu.Bio ovih dana tamo i eto što sam video u bivšom MTRZ.[attachment=1]

Izgleda da je do Spasioca vezan granicar.

Svim učesnicima ovog foruma koji su bili pripadnici JRM, Čestitam stari praznik Dan JRM!

[attachment=1]

Dobio na PP, Ne sjećam se da je bilo a ova tema mi se čini najbolja za ovaj video.
Premda moglo bi u više tema pa neka poznavaoci bolje prokomentiraju.


http://www.youtube.com/watch?v=jbJsvclj9P4

Poz.

Rec je naravno o brodu Spasilac PS 12, video emituje jutjub kanal jednog ronilackog saveza, a nakon uspostavljanja kontakta sa jos jednim ronilackim savezom stigao sam do ovog videa, govori o roniocima sa pomenutog broda, njihovoj psiho - fizickoj spremnosti za ronjenje, koriscenje podvodnog zvona koje se nalazilo na brodu i drugo. Pozz

Pozdrav, profesoru - doktoru racunara na ljubljanskom fakultetetu mom mornaru sa Spasioca svako dobro. Molio sam se i molim se i danas za mornare sa Spasioca i danasnjeg Fausta Vrancica. U Gospi Sinjskoj se mole za mene, a ja sam cesto na Halkidikiju. "na palubi se moze i cutati" Kalimera, po grcki

Podoficir sa brkovima koji nosi slusalice i mikrofon i na filmu obavlja duznost operatera na nadzornom pultu je Dragisa Koprivica. On je jedini od trojice prezivljelih ronioca koji su bili sudbonosnog dana u zvonu, kad se dogodila nesreca kod spasavanja otrovnog tereta sa potonulog broda Brigita Montanari.
On je tada obavljao duznost operatera u samom zvonu. Nije ni bio obucen u ronilacko odjelo.
Ako neko zna detalje ove nesrece neka napise vise. Ako se nece niko javiti ja cu da napisem ovako kako sam zapamtio u zivo ispricanu pricu koju mi je izpricao Dragisa Koprivica.

Da,a iza Koprivice je stariji vodnik Martinović.

[attachment=2]

[attachment=1]

Kolega Mandalina pa da čujemo Koprivicu.


[attachment=1]

šta ima taj brod veze sa 12?

Ovo je Italjanski teretni brod Brigitamontanari. Taj brod je 80. godina potonuo uz našu obalu. Prevozio je opasan plin VINIL.... koji je u ostalome i karcenogen.
PS12- Spasioc sa ronilačkom ekipom koju je provodio puk. Dr. Stracimir Gošević dobio je zadatak, da izvrši izviđanje i pripreme za vađenje-prepumpavanje otrovnog plina i dizanje potonulog broda.
Za vrjeme tih aktivnosti dogodila se nesreča zbog koje su poginula dva podoficira jrm - ronioca i jedan je ozljiđen. Dr. Gošović je zbog toga bio penzionisan.
A više o tome za nekoliko dana. Samo da nađem vrjeme da opišem događaj. Ili če ga neko opisati prije mene.

Zar je prošlo 34 godine od tada? Kao da je jučer bilo.

Zar nije ona potonula 1984?

Po mome i tvome 84.

PČ. 134 je bio na moru kad je Brigitta Montanari tonula, ipak, bili smo predaleko da bismo bilo kako pomogli u toj olujnoj noći. Tako se sećam, možda i fulam.

Brigitta Montanari je potonula 16.11.1984,prevozila je 1300t vinil-klorid-monomera.

m/b "Brigitta Montanari", talijanskog brodovlasnika Cispa Gas Transporti S.p.a., Trieste, potonuo je 16.11.1984. u blizini otočića Mrtovnjak, na dubinu oko 80 m. U trenutku potapanja na brodu se nalazilo 1324 tone vinilclorid monomera (VCM), smeštenog u 4 spremnika.
Posle detaljno izvršenih priprema i provera, 22.09.1985. u 07.25 kombinovana ekipa JRM i "Brodospasa" započela je rad na dizanju potopljenog broda. U 16.05 istog dana, u toku operacije na dubini 68 - 72 m došlo je do otkidanja balastnog utega ronilačkog zvona i izbacivanja zvona na površinu u trenutku dok su dva ronioca bili izvan zvona. Preduzete su sve predviđene mere, ronioci su uneti u komoru i stavljeni pod odgovarajući pritisak (da ne navodim detalje) - ali su i pored toga obadva ronioca preminula, prvi u 18.30 a drugi u 23.35 časova istog dana. Treći ronioc (koji je bio u zvonu) se posle boravka u komori oporavio.
Zbog ovog događaja su prekinuti radovi na vađenju potonulog broda. Operacija je nastavljena 09.05.1988. kada je potonuli brod pomoću čeličnih cilindara dignut na 55 m i pod vodom otegljen u u. Remetić na o. Kaprije. 11.05.1988. brod je dignut na 30 m i primaknut bliže obali. U vremenu od 11.06. do 14.06.1988. otrovni gas je pod vodom prekrcan na talijanski tanker Capo Verde. 18.07.1988. brod je otegljen u rezalište Solin. Cela operacija vađenja broda koštala je oko 2.500.000 $, a zarađeno je oko 900.000 $ od prodatog gasa i oko 50.000 $ od prodaje olupine.
O nekim aspektima ovog događaja pisano je u ranijim postovima na ovoj temi (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,2948.msg18680.html#msg18680, https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,2948.msg82375.html#msg82375, https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,2948.msg120979.html#msg120979, https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,2948.msg198641.html#msg198641) pa to neću ponavljati osim  ovog: dobro sam proučio  izveštaj o vanrednom događaju (sa izjavama svih sudionika) i sudsko veštačenje i u njima nema osnova za tvrdnju da su trojica najodgovornijih oficira (pukovnik dr Gošović, kbb Mašić i pukovnik Kožul) napravili propuste koji su doveli do pogibije dvojice ronioca. U svakom slučaju, nikako ne stoji tvrdnja da je dr Gošović zbog toga penzionisan, otišao je kasnije u redovnu penziju.

Povlačim riječ - tvrdnju oko uzroka penzionisanja puk. Dr. Gošovića.
Za mene je on veliki stručnjak ne samo na području medicine ronjenja nego in kod tehnike ronjenja.

Evo nisam ni znao. Več je sve napisano.
Dragiša Koprivica izpričao mi je samo detalje svog viđenja ovog događaja.
Kaže, da je imao veliku sreču da je preživeo ovaj udes. Rekao je, da je kao operater u zvonu bio obučen u trenerku. Da se dizanje zvona dogodilo sa velikom brzinom. Kad je osječao padanje tlaka, da je instinktivno počeo da izdiše zrak iz pljuča, kako nebi došlo do teškog oblika barotravme pljučnog tkiva.
Pričao je, da je odmah poslje nekontroliranog izronjavanja zvona došlo do nekontroliranog ponovnog zaronjavanja zvona in onda opet izronjavanje ( sve u nekoliko desetak sekundi iz velike dubine na površinu i odmah nazad). Kad su ga izvadili iz zvona na palubu izgubio je svjest. Iz nosa mu je curila krv. Dr. Gošović je u početku mislio, da je on najteže povrjeđen i mrtav. Zato ga nisu odmah tretirali u hiperbaričkoj komori. Nego tek poslje nekoliko minuta.
Praktički nekim čudom a i izkustvom poslje višednevnog tretmana u komori prošao je bez posljedica. I poslje 4 tjedna u civilnom klubu več je vodio kurs za ronioce.
Sve je jako potreslo što su izgubili dva dobra druga, podoficira i ronioca.

Jedna iz starih dana ;

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Kako je PS-12, a i ostali brodovi izgradjeni tamo kao npr. PR-41, transportovan od Beograda do Jadranskog mora ?

Dunavom, pa morem do ovdje.

Dunavom nizvodno do Konstance, a onda Crnim morem, Bosforom i Dardanelima, Mramornim i Egejskim morem do Jadrana.

Fali malo i Egeja  ;)

A Jonskoga nema?

Dobro dobro ! Treba preći i ortant  :laugh:

Jos neka manja mora na putu kroz Egej:

the Aegean Sea between Greece and Turkey, with

    the Thracian Sea in its north,
    the Myrtoan Sea between the Cyclades and the Peloponnesos,
    the Sea of Crete north of Crete
    the Libyan Sea south of Crete, between the island and Libya (ako je malo skrenuo juznije).

http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/272877/Default.aspx

skenirah ovu iz jedne lijepe knjige...
Do sada ga nismo imali na Dunavu:

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Hvala @jantar na prilogu!

Nadam se da će netko od moderatora primjetiti da tu treba i ispravit "položaj" fotki.I ako nisam stručnjak za informatiku imate opciju "image" gdje možete okretati fotku lijevo i desno.Normalno da tu treba dati i nešta kod"označavanja",da ne bude zabune kod postavljanja iste i postaviti onu koja je "prava".
Izvinjavam se i pozdrav!

Ово су фотографије са Машинског факултета. Ту стоје изложени бродови из домаћих бродоградилишта.

Moderatori jesu primetili, ali nemaju alatku da ih isprave.
Eventualno da nam @Jantar posalje fotke, pa da ih ponovo postavimo. ;)

 Nisu izložene makete brodova iz " domaćih brodogradilišta" nego makete brodova koje je Brodogradilište " TITO " Beograd radilo. Pre  mesec dana je bila izložba u Galeriji SANU u Knez Mihajlovoj tih maketa. Na REČNOJ BRODOGRADNJI sam postavio informaciju o izložbi. Očito je da se ne čita forum nego parcijalno. A i ranije sam na Rečnoj Brodogradnji već postovao fotografije istih maketa. Koga interesuje, pročitaće.

  [attachment=1]
 
  [attachment=2]

  [attachment=3]

 Izvroni projekt  Spasioca

Sve je u redu kilezr, samo nije rec o Galeriji SANU, nego o Galeriji muzeja nauke i tehnike Nikola Tesla

  https://www.sanu.ac.rs/GalerijaNT/Izlozbe.aspx?arg=196,

 Mislim da je ovo prava adresa, a Vi?
   :angel:

Da, bio sam na otvaranju i dobio knjižicu! Galerija nauke i tehnike SANU, ulica Đure Jakšića.

 I, ja dobih " packe" zbog ovoga.  :'(

 

Напуних 45 година, 19. 08. 2016. велики поздрав посади брода СПАСИЛАЦ ПС 12 из 1991. године, све нас је више на поновном окупу путем свих веза. miro_katic@yahoo.com

Poslije 30 godina na "svome" brodu

[attachment=2]

[attachment=3]

.[attachment=1]

Posada fino odrzava brod, paluba odjae urednost.

Brod je nevjerovatno čist i uredan.40 mu je godina,a nema ni pike rđe.Posada je prijateljska,možeš razgovarat s njima, meni su čak omogučili da uđem u brod i u mašinu  .Najviše me fascinirala - banalna stvar za ratnu mornaricu - lupilica krumpira.Montirana 1986 godine i još radi (baš su lupili krumpir za večeru).


[attachment=2]

[attachment=1]

Fotografije sa PS-12  iz 1986. Zastavnik 1. klase Kovač Lovrenc sa 5. B.O

[attachment=2]

[attachment=1]

Ja sam čuo, da je bio taj zastavnik Kovač za..ban tip. Tako mi pričao moj klasič koji je služio 1988/98 na PS 12.

Spoštovani Mandalina

Zastavnik Kovač je bio prije svega velika dobričina a kad je trebalo i zaje....Zbog traume koju je doživio na R-11 Split (stradali su mu njegovi mornari-mašinci kod eksplozije kotla) bio je malo poseban.Neko vreme nakon nesreče mnogo je pio.Dok sam ja bio na PS - 12 napio se samo jednom i tada nije smijo niko da mu prilazi.Sa drugim oficirima na brodu se nije družio osim kad je išlo za  službene stvari.Bio je poznat po tome da je volio kavu , Superfilter cigarete i da je mogao preglasiti glavne motore u vožnji.Kao što je sam rekao najviše mu je značilo, da 5.BO djeluje kao jedan i da smo mu svi njegovi mornari kao sinovi.Zbog nas ponekad je rasturio kakvog vodnika a posvađao se i sa komandantom.U mašini sve je imao pod kontrolom i bez njega niko nije smeo ništa da radi (čak ni kapatan Ristić ni stariji vodnik Rain)

U današnje vreme reklo bi se da je bio FACA.

[attachment=1]

Znači pravi zastavnik kakve smo poznavali. PS 11 je bio predhodnik PS12? Kakva se to nesreča dogodila i kada? Zastvanik Kovač Lovrenc je bio Slovenac iz Postojne. Tako sam čuo.

Zastavnik Kovač je bio Slovenac iz okoline Postojne.PS - 11 je bio prethodnik PS - 12.Nesreča o koji pričam dogodila se na R - 11 Split.Tehnični podaci o nesreči su negdja na Palubi ali jih ne mogu pronači.U glavnom eksplodirao je jedan kotao u mašini in ubilo je nekoliko mornara.Kovač za to vreme nije bio u mašini a trebalo bi da bude tamo.Meni je kazao, da ako bih bio tamo možda do nesreče ne bih došlo ako bi došlo onda bi i on umro  skupa sa svojim mornarima.Posle nesreče on jih je izvlačio iz mašine i rekao da so bili u strašnom stanju (opečeni).Ponekad je govorio o tome ali nikad cele priče uvjek jedna,dvije rečenice i onda je otišao i nije ga bilo pola dana iz njegove kabine.
A na kraju možda ko od Palubaraca zna jel je još živ i gdje je?

Moj otac je preuzeo dužnost k-dira VBO od zastavnika Kovača na PS-12. Pričao mi je o tragediji na jednom od razarača  (mislim da nije R-11, već jedan od druga dva R-a (21ili 22) i da je o tome slušao od starijeg kolege koji je bio tamo. Sada sam povezao da je to bio Kovač Lovrenc.

Mornar sa broda Spasilac PS 12 1991., :angel:https://twitter.com/indjija007 (https://twitter.com/indjija007)

Spoštovani FF !

Ja ipak mislim da je bio R - 11 tamo negdje poslije 1960-te.Ali poslije toliko godina nisam više siguran u to. Možda ko zna pa napiše.

LP Roman 

[attachment=1]

Poštovanje Romane,

možda ste u pravu.  Verovatno na forumu ima neko ko zna gde i kad se to tačno desilo.

Pozdrav

:angel:Još jednom: mornar sa broda Spasilac PS 12 1991.,Мирослав Миша Катић, Miroslav Miša Katić, Инђија - Србија, Inđija - Srbija. Za sve moje prijatelje koji žele da stupe u kontakt samnom. https://twitter.com/indjija007 (https://twitter.com/indjija007)

1979 sam bio nedelju dana na R11 - Split i tada su nam pricali da mu je eksplodirao kotao i takav je dovucen do Muzila i koriscen je za obuku mornara.

Kakve veličine je bio taj kotao? Gdje je bio izložen na Muzilu? Kakva obuka se je vršila na tom kotlu?

Nije bio izložen kotao, nego razarač R11 Split, na njemu su obučavani mornari i pitomci. Bio je na pulskom lukobranu do poslednje vožnje- teglja u rezalište.

Aaa pa tako kažite onda. Kad su ga odteglili? U septembru 19988 ga tamo više nije bilo.

Ja sam se pentrao po R-11 "Split"  na Molo carbone krajem septembra 1984. Iako je davno pre toga bio rashodovan, korišćen je kao "static training  ship" te jeseni. Jednog jutra, skoro posle prekomande na Vargerolu u GMO, odjednom ga nije bilo. Stoga, tipujem da je razrezan u jesen 1984., negde u Kaštelima.

 M. Đuran u svojoj knjizi " Flote Kojih Više  Nema" navodi da je šezdesetih godina pri remontu u riječkom brodogradilištu došlo do pucanja kompenzacije na parovodu pri čemu je cela smena kod tog parnog kotla izginula. R 11 je u JRM bio od 1958 do 1984 kada je brisan iz Flotne liste. Prvi K- dant je bio Petar Peko kbb. a poslednji Veselin Bojović kf.

Na Spasiocu ili na Splitu?

 Nesreća se desila na R- 11 " SPLIT" a  navedeni K- danti  su bili njegovi K- danti. Kako je na ovoj temi spomenuto , odgovorio sam ovde.

OK ;)

Pozdrav svima

-bio sam mornar - kuhar i kantinjer ( intendant ) kod zastavnika Vasića na Spasiocu od 12 mj 1987 do rujna 1988 ( 88 KLASA)

- želja mi je da mi se jave svi koji su tada bili na brodu

LP

Potpisujem ... bio je super čovjek  ;)

Veliki pozdrav za JRM, moju posadu sa Spasioca iz 1991., Suada, Ibru, Patricia, Ljubomira Miru... MIRNO MORE!!!

[attachment=1]
LINK (https://scontent-frt3-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/1385861_748411728507466_596664166_n.jpg?oh=a48af8d041d505253d5007880d964b13&oe=590D7E5D)

 miro_katic@yahoo.com

Ima tu i nešto u vezi PS-12

http://sibenski.slobodnadalmacija.hr/susur/zanimljivosti/clanak/id/464600/za-pomorce-su-sibenske-vode-bile-kao-bermudski-trokut-foto

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Poznate slike od davnine. Di su ih samo našli?

Prva i treca slika su sa jednog od granicara. Vjerojatno prevoze tijelo mrtvog ronioca koji je ostavio svoj zivot u akciji vadjenja Brigite Montanari. Poznaje li netko oficire sa slika?

Službenik prometnog ureda lučke kapetanije Šibenik i oficir JRM.
iskrcavaju tijelo mrtvog mornara a na slici se vidi zapovjednik Brigite.

Niti jedna od ovih slika nije u vezi sa mrtvim tjelima unesrečenih ronioca. Njiho tjela bila su transportirana u Loru. Od tamo na sudsku medicinu u vojnu bolnicu Split. Ove slike dokmentiraju iznos mrtvih članova posade sa Brigite Montanri.

Ronioci su poginuli dosta kasnije od ovog događaja.

Da tako je. I nisu jih izkrcavali na civilnoj rivi i nisu jih predavali civilnim ustanovama.

Mornar sa broda Spasilac PS 12 u Divuljama 1991., napunih 46 godina 19. 08. 2017. Divulje su imale veliku ulogu tokom borbenih uzbuna i nemilih dogadjaja u Splitu 1991., borbene uzbune, pripreme za isplovljavanje i ostalih brodova, jer smo bili komandni, Vis komandni brod JRM je bio isplovio koliko mi je poznato, a mi smo potom otisli na remont u Velimir Skorpik u Sibenik gde sam se ja potom vratio, tj, iskrcao u Sibeniku vratio u komandu u Divulje. Proslo je dakle 26 godina, nemogu se svega setiti, ali hvala posadi mojoj koja se javila ovih godina.

Mornar sa broda Spasilac PS12, Divulje 1991., Šibenik 1991., remont broda u Velimiru Škorpiku, ovo je bilo već objavljeno, ali neka se vidi opet.
 Počeci moji kao vebdizajnera, stari sajt. Mirno more nekadašnjoj posadi iz 1991., i današnjoj na Faustu vrančiću.http://www.reocities.com/miro_katic/Brod.html (http://www.reocities.com/miro_katic/Brod.html)

Most - Faust Vrančić ili PS -12 Spasilac

[attachment=2]

[attachment=1]

Za šta služi poluga u donjem desnom uglu ( zeleno-crveno)?

Poštovani MOTORISTA

Ova poluga služi za promjenu kursa broda , dakle za kormilo.Padne komanda za kurs npr. 256 , onda kormilar povlači polugo u lijevo ili desno dok se na giro kompasu ne pokaže broj 256.Poluge na sredi su komande za korak propelera a ona dolje malo ljavo je za pramčani propeler.
Kormilo na prvoj slici se upotrebljava samo u slučaju kvara hidravlike.Jednom smo probali i dva čovjeka ga jedva okreču.

LP Roman

[attachment=1]

Hvala. :)

Dvije slike od jučer. Foto: M. Siriščević, osrh.hr (http://www.osrh.hr/)

[attachment=1]
[attachment=2]

Možeš kao bilo čiji državljanin kad je brod otvoren za posjete u nekoj civilnoj luci (državni blagdani, dan HRM i sl.)

Poštovami Kalimera.

Ako pogledaš nekoliko postova nazad ,vidiš da sam ja bio prošle godine na Faustu Vrančiću i to za dan HRM-a 16.09. u Šibeniku. Državljanstvo nije bitno.Ja sam razgovarao sa komandantom broda i kad je saznao ,da sam pre 30 godina na njemu služio vojni rok nije bilo problema uči u brod.U pratnji jednog časnika sam prošao kroz mašinu , dreger prostor i mornarske prostore.Po vanjskom djelu broda možeš šetat sam.Zbog toga sam prevozio 900 kilometara (Ptuj -Šibenik i nazad) ali isplatilo se jer osječaj je fenomenalan.

LP Roman

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Ovu sliku sam skinuo sa FB stranice bivšeg komandanta PS - 12.


[attachment=1]

FB od komadanta Spasioca PS 12, 1991.?

Srećni nastupajući praznici - Nova Godina svim mornarima, roniocima..., tj. posadama ovoga broda kako ranije tako i danas, a vernicima koji slave Božić po novom kalendaru da ga proslave u miru, ja lično sam proslavio i po starom. Mirno more!

Poštovani Kalimera

Komandant broda od 1985 do preuzimanja pozicije komandanta POS-a od Save Mašiča.

[attachment=1]

Хвала на одговору - Спасилац 1985., разумео.

Bilo je objavljivano već, ali ko nije gledao neka pogleda - SPASILAC PS 12 NA YOUTUBE (nemam puno vremena ali mislim da je link ispravan, ako ne ispraviću)
https://youtu.be/jbJsvclj9P4 (https://youtu.be/jbJsvclj9P4)

Pozdrav nekadašnjim posadama broda Spasilac PS12 i današnjoj posadi Fausta Vrančića. Moj mejl i kontakt forma. MIRNO MORE!!!
miloarsenica@gmail.com
https://hram-blage-marije.weebly.com/1050108610851090107210821090.html (https://hram-blage-marije.weebly.com/1050108610851090107210821090.html)

Vježba sa podmornicom

[attachment=1]

Gde je bila ova vežba?

Ja se sječam vježbe sa ovom istom podmornicom u prolječe 1986 negde kod Hvara.Isplovili smo iz Lore sa indijskom delegacijom , se usidrili na Hvaru , na nas se je vezala podmornica P - 831 Sava.U jutro je podmornica p - 831 zaronila sa Indijcimi a spasilačka podmornica jih je digla nazad na PS - 12.Sječam se da smo zbog ove pokazne vježbe dobili novo mornarsko odjelo i cipele , a u kombinezonima nismo smjeli izlaziti iz mašine.Sasvim moguče je , da je fotografija sa ovog događaja ali nije 100% sigurno.

LP Roman

Hvala. :)

 I, ja dobih " packe" zbog ovoga.  :'([attachment=1][attachment=1]

 

[/quote]

Što?

Pronašao na netu i šteta bi bila ,da jih ne stavim

[attachment=1]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=2]

[attachment=6]

Još se pronađe koja stara fotografija

[attachment=1]

  Za što su mu namjenjena ona velika sidra ?

Poštovani Galeb

Ovu su poziciona sidra , koja su se upotrebljavala kod ronjenja zvonom.Bacila su se sva četri - dva na pramcu . dva na krmi - i onda su se pogasili glavni motori , te se je moglo vitlima brod pomerat na tačno lokaciju.Sidra su na čeličnim sajlama i jedno vaga 2,4 tone.Kao Faustu Vrančiću su skinuta pramčana sidra a na krmi su ostala.

LP Roman

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

Hvala na odgovoru ali pitao sam jer meni se čini da ima 4 sidra na pramcu. Odnosno 2 na pramcu i 2 koja izgledaju mnogo veća, na bokovima malo izza pramca - za ova 2 sam pitao.

Ova dva veča -poziciona - su bila malo iza pramca .Na slici se još vidi ovaj nosač za koje se sidro zakačilo i više gore rola za sajlu.Dva manja na pramcu su brodska sidra na lancima.

[attachment=2]

[attachment=1]

79. i 80. klasa na pramcu PS - 12 , otpozadi KAM - ovi na pisti u Divuljama


[attachment=1]

    Mislim da su Mi-8 otpozadi.

Helić nije KAM, već KAMOV, to je prezime konstruktora.

U pozadini se vide tri helikptera Mi-14PL i jedan Mi-8.

Imate oštar vid , svaka čast. Kad malo  bolje pogledaš  zaista su malo veliki za KAMOVE.Inače KAMOVI su mnogo puta lebdjeli iznad plutača , koje su označavale bazu u Divuljama i spušatali sonar.Sječam se da su imali dvije elise i da su bili jako glasni.

Onaj desni je Mi-8, ostali su Mi-14.

Zbog kontrarotirajućih glavnih rotora otpada potreba za repnim stabilizirajućim rotorom, zato helikopteri KAMOV imaju dva glavna rotora. Inače je ova shema na zapadu vrlo retko primenjivana. Ne znam koje su joj mane!?

Danas u Dubrovniku

[attachment=1]

U americkom pomorackom zargonu, mjesto gdje su se sidra kacila (konstrukcija na boku pramcanog dijela) zove se, cow catcher

[attachment=1]

43 mu je godine, dobro odrzavan brod

I jako dobro izgrađen. :klap

Usudio bih se reći - pravo remek djelo beogradskog brodogradilišta!
Milina ga je održavati.
Može bez problema biti u službi još laganih 20 godina.

Neki dan slikan na vježbi HARPUN 19 - vozi punom brzinom kao da je jučer bila 1976 godina.

Pogone ga čuveni Burmeister&Wain Alpha.

I to je još jedan veliki pogodak JRM u odabiru propulzije.

Koliko god da je npr. PIELSTICK na Mirnama promašaj, toliko je odabir danskih "B&W ALPHA DIESEL V23L" familije motora doista bio odabir "najboljeg od najboljih".
I tu se na radi samo o motorima već o cijeloj propulzivnoj liniji istog proizvođača: motor-kopča/reduktor-osovinski vod s prekretnim propelerom. Pun pogodak!

Odluka da se navedeni motori ugrađuju na sve spore brodove JRM je naprosto genijalna.
Tako su navedene B&W Alpha Diesel motore dobili PS-12, pomoćni oružari PO-91, 92 i 93, DBM-241 (i DBM-81 i 82 HRM), vodonosac PT-71, naftonosci PN-26 i 27, remorker PR-41 Orada...

I koliko znam na svim brodovima pogon se pokazao izuzetno kvalitenim, pouzdanim i dugovječnim.
U 2015. godini su dva DBM-a HRM, s već 20 godina starim pogonom ko' od šale otplovili do Španjolske i nazad.

HRM danas uživa velike benefite odabira tog pogona.
"Faust Vrančić" i DBM-ovi plove liva-liva a pogon, uz redeovno održavanje, nije nikakav problem.

Kvarova praktički nema a robusni motori mogu voziti "do Amerike i nazad".
Bog blagoslovio one koji su ga odabrali i uveli u JRM ! :marinero :super

U godini dana , kad sam ja bio na PS - 12 dogodilo se samo jedan "kvar" na levom motoru .U ulje turbo kompresora je ušla voda (na slici se vidi turbo i staklo za nivo ulja).Ulje se promjenilo i sve je išlo normalno .Brod ima svoju radionicu i mnogo rezervnih djelova za glavne i pomočne motore.Kao zanimljivost u jedan motor stane 480l motornog ulja i dolijevanje nije  se mjerilo u litrima nego u kantama. Pomočni motori Torpedo Rijeka su bili sasvim druga priča:kvarovi na Bosch pumpi , na vodni pumpi , otišlo je kvačilo za pumpu koja napaja vodene topove , puštao je razhladni sistem ... Sad brod ima generatore Caterpillar .

LP Roman


[attachment=1]

Postavljam opšte pitanje, da li su pogonski motori i motori generatori/alternatori Torpedo Rijeka razvijeni na osnovi Deutz motora?! Znam da imaju vodeno hlađenje, ali to ih ne udaljava od Deutz tipova samo po sebi.

Navedeni kvar je bio izuzetak. Ja ne znam za još jedan takav kvar, barem na motorima HRM.
Još jedna potvrda koliko su navedene Alphe odlični motori.

Pogonski motori B&W ALPHA DIESEL sigurno nisu.
Za Torpedo neznam, valjalo bi istražiti kako je isti razvijen, odnosno na temelju čije licence...

Kod PS-12 odnosno SB-73 "Faust Vrančić" uvijek me iznova oduševi kvaliteta i čvrstoća brodske konstrukcije. Prosto uživam gledati brod u detaljima i diviti se kvaliteti zavara i ostalih elemenata konstrukcije.
Kao što rekoh, brodu nema smrti dok god bude redovno i dobro održavan. Može tako ploviti u punom sjaju još mnogo godina.

Za ocjenit opću kvalitetu pogonskog kompleksa nekog broda, kao "pravilo prsta", dobar pokazatelj je razgovor s zapovjednikom broda.

Kad zapovjednik broda zna do u detalje problematiku kvarova i loših tehničkih rješenja pogona te zajedno sa strojarima detaljno i naširoko razmatra kako rješiti probleme - sve ti je jasno.
Na dobro pogođenim i održavanim pogonskim kompleksima zapovjednici jedva znaju i gdje je strojarnica, o detaljima pogona da ne govorim. Obiđu je par puta u nekoliko godina. Ako...

Danas kod Zlarina u dizanju Kiowe

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

Faust Vrančić, ili Spasilac (oba su imena merodavna) opet je dokazao da su mu oprema i posada na visini zadatka. Trebalo li je izvaditi olupinu helikoptera - podigli su je.

Brod dobro služi tome što mu je osnovna zadača - spašavanje.Slična situacija spašavanja potonulog helikoptera u kojoj sam i ja učestvovao dogodila se 1986. Tada je sa naftne platforme Panon II u međunarodnim vodama 2 sata vožnje od Pule prema Italiji , pao jedan helikopter MI.Pronašao ga je Brodospasov Junak i navezao mu boju . Onda su ga ronioci sa PS- 12 navezali na konop a PO-91 digao ga krmu Spasioca.Oko 3 sata ujutro uplovili smo u Pulu na carinski mol i prebacili olupino helikoptera na vojni šleper  , koji ga je odvezo na aerodrom u Puli.

LP Roman

Tu je moćna nova "Palfinger" dizalica odradila posao.

Dizalica Palfinger Faust Vrančić


[attachment=1]

Danas ujutro je preminuo zastavnik Jovanović ,85 - 86 vodnik 1.klase na PS 12.Nek mu je laka zemlja.


[attachment=1]

Cezar je bio klasić, kolega, saborac i dobar prijatelj mojeg oca. I sam sam ga znao. Trebalo bi da ga upamti i svako ko je bio PDS-u koji je potono kod Tajerske sestrice - njemu duguju što su živi. Pokoj mu duši i mirno more nebesko.  :-[

GDJE ES SADA NALAZI BROD? U KOJOJ LUCI? SPLITU? MORNAR 1991 U DIVULJAMA I ZELIM 19 08 2020 NA MOJ RODJENDAN DA POSETIM BROD FAUST VRANCIC. HVALA AKO NEKO ODGOVORI.

Dvije stranice iz Službenog vojnog lista iz 1989 godine


[attachment=2]

[attachment=1]

 :pirat Prije 30 godina iskrcao sam se u Shibeniku, jubilej mali. 06/19 08 2021. punim 50 Ljeta svima zelim Mirno more!!!

Link Šibenski.hr

https://sibenski.slobodnadalmacija.hr/sibenik/susur/zanimljivosti/bermudski-trokut-ispred-grada-sibenski-akvatorij-krije-mracne-price-prisjecamo-se-ukletog-broda-koji-uzeo-niz-zivota-1227232

Naslov je bombastičan. Člankopisac je bio pravnik pripravnik u luci.

 :pirat Svako dobro od Isusa i današnje Sv, Petke Paraskeve. mornar sa spahe 1991., ostatke mi dobro St.  Nicolas mirno more.  :pirat