PALUBA

Vojna istorija => Tvrđave => Topic started by: JASON on March 02, 2018, 09:35:49 am



Title: Тврди град Сврљиг
Post by: JASON on March 02, 2018, 09:35:49 am
Тврди град Сврљиг

На самом ушћу у Сврљишку Клисуру, на левој обали Тимока, између села Палилуле и Нишевца, на једној високој стени, одвојеној Тимоком од главног планинског масива, налазио се средњевековни 'тврди град Сврљиг'.  До града се могло доћи само стрмим путем кроз један просек у стени. На највишој тачци од 834 метара била је округла кула, а у средини четворна конак-кула…

[attachment=1]
Ко је подигао овај град и у коме добу, непознато је. По предању, које постоји у народу, град су подигли Латини, а становници овога краја имали су много мука док су донели камен потребан за зидање. У српској историји помиње ce врло рано као град који је од Ромеја 1183. године освојио Стеван Немања са Белом III.  Немањин биограф, син и наследник Стеван Првовенчани у 'Житију Св. Симеона' вели: 'Пође пречасни и свети Симеун с угарским краљем и дође до града Средца. Узму и поруше Средац. А кад се краљ угарски врати у своју земљу, Свети, растав се од њега, отисну се са силом својом на град Перник, па и њега разруши силом својом и опустоши и град Стоб и град Земљан и град Велблужд, и град Житомиски, и град Скопље, и град Љешак у Доњем Пологу, и град Градац, и град Призрен, и славни град Ниш и град Сврљиг и град Равни, и град Козли. Те градове поруши и до краја темеља их искорени, јер не оста камен на камену који се не поруши. И не подигоше се ни до данас. Земље њихове, и богатства њихова, и славу њихову приложи богатству и слави отечества свога. И живљаше у захваљивању Богу и у молитвама дан и ноћ'.

Међутим, изгледа да Сврљиг није тада порушен, јер се и доцније помиње више пута. Тако, Милан Ђ. Милићевић, у своме чланку 'Сврљишки одломци еванђелија и запис од 1279. године' (Гласник ХХ, 1866.) , наводи да је 1866. г. у селу Извору, 'на једно 2 ½ сахата источно од Сврљига', приликом рушења старе цркве, нађено неколико листова јеванђеља, писаног на кожи на старословенском језику српске рецензије. Из записа на крајњем листу, види се да је у лето 6787 (1279) 'раб Божји Констандин а зовом Воисил' писао ову књигу за 'презвитера Георгија а зовом попу Радославу' у граду Сврљигу.

Турски летописац Хаџи-Калфа (1658) помиње: да се град Есферлик (Сврљиг), налази на једном неприступачном вису и да је у њему седео турски диздар, који је управљао сврљишком кнежином. Калфи даље саопштава: 'Овде се види лик жене од клесаног камена'.

Ф. Каниц, у књизи 'Србија, земља и становништво', написао је: 'Грчки натпис у пет редака, који потиче од стратега Клаудија Теопомпа, нађен у теснацу с малом статуом неког хероја, као и чести налази римског новца указују на неко античко насеље које је овде постојало, али сам узалуд тражио његове зидове. Одавде потиче и један златни прстен с монограмом који се сада налази у музеју у Београду'.
Каниц даље пише: 'Стрмом каменитом стазом успели смо се на хридину теснаца између Облика и Богданице, кроз који се Тимок овде једва провлачи. Задивила нас је смелост онога који је ту подигао замак. Са запада је улаз у стрмо тространо предње двориште допуштала је само 90 cm широка капија, углављена у две моћне стене; двориште су затварали зидови који су ишли самом ивицом стене и на северној страни имали полукружан бастион. Тек из овог узаног propugnaculum-a стизало се кроз квадратну кулу, са још неоштећеном дрвеном грађом (1864), у највиши, шири део тврђаве, који је господарио и 706 m високом Богданицом на другој страни; у просеку један метар дебели зидови спуштају се у четвороспратној округлој кули, смело истуреној на с/и  рубу платоа. Други јужни зид је био, како остаци показују, појачан још и спољним утврђењима; испод северног зида видео сам остатке зграда. Сврљиг-град је највероватније настао на месту неког римског кастела. Његови данашњи остаци делимично припадају средњевековној српској епохи, али већи део несумњиво турској.
Назив Сврљиг треба да потиче од Трачана, са којих су језици илирског троугла преузели многе називе животиња и биљака. У Х веку Сврљиг је припадао нишкој епархији; године 1185. Стефан Немања га је отео од Византинаца, а на измаку XIII века пао је у руке Бугарима. Доцније је опет био српски и, како изгледа, у њему се неговала писменост; разорио га је 1413. султан узурпатор Муса, чији га је брат Мехмед вратио деспоту Стефану; ипак је 1454. дошао у трајни посед Турака. У својој последњој епохи Есферлик је припадао видинском санџаку; за време аустријских ратова ова тврђава се помиње само узгредно, а у српском устанку се, вероватно стога што је већ била разрушена, не помиње уопште'.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: ssekir75 on March 02, 2018, 06:15:01 pm
имам кући фототип сврљишких записа. ако се сетим следећег викенда кад идем за ниш понећу их. тамо лепо пише да су писани "в граде сврљизе"

сврљиг је тешко пострадао од куге чини ми се да беше 1814-15. док су га држали турци. по причи мог деде (1914-2005), родом из сврљишког села округлице, последњи је умро неки хоџа, који је и рекао србима из села варош да место потпуно спале и отселе се одатле на место које се зове дервен (клисура). зато сврљижани и сад за сврљиг кажу дервен (неко у шали, неко с поносом, неко из љутње). село варош је врло брзо касније опет насељено. е сад, то је прича, да ли је заиста тако било немам појма.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: Dreadnought on March 03, 2018, 12:30:03 pm


Detalj austrijske mape Regnum Serviae iz 1737. godine. Na mapi je Svrljig upisan kao Swerlik.


[attachment=1]


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: JASON on March 03, 2018, 05:46:43 pm
е сад, то је прича, да ли је заиста тако било немам појма.
Да је прича истинита – у то сумње нема. Чума је 1814. давила по читавој Отоманској царевини, а у јесен те исте год. 'угостила' је и Србију. Због последица које је произвела, записана је у историји и о њој се у народу дуго приповедало. А оставила је 'ведар' траг и у народном песништву:

Ја ће бегам у туђина
Од овија црна чума…



Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: ssekir75 on March 03, 2018, 06:00:07 pm
нисам на то мислио, него на ово око хоџе и пресељавања.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: JASON on March 04, 2018, 09:58:27 pm
Нешто о граду Сврљигу

У срезу сврљишком, округа нишкога (краљ. Србија) изнад села Нишевца, на ушћу Белице у Сврљишки Тимок, налазе се слаби последњи остаци некадашњега чувенога града Сврљига. Подигнут је био на једној омчастој, кречној, са свију страна одвојеној, а са севера само приступачној стени. Захватао је сву плочасту раван те стене, која се пружа од запада према истоку до 150 метара, а у највећој ширини до 40 метара. Граду се приступало и у њ могло ући само са северне стране, где се у стени, на подножју града и сада познају усеци, који су служили за улаз у град.

Сврљиг је римски castellum, којих је код стратегијских тачака источног римског царства на овом Тропољу било повише у горњој Тимочкој долини (Равно, Козељ, Соколац и др.). У српске руке допао је из ромејских први пут 1182. кад је Немања у савезу са угарским краљем Белом III ратовао против Ромеја. Поред осталих градова из области Нишавске, Средачке и Знепољске, које Немања 'силою своею' освоји, летописац наводи: 'и градь Сврьлигь и градь Равни и градь Козьль'… 'Тѣхь градов, вели даље летописац, ськоруши и до коньца основания ихь искорѣнйи не оста бо ками на камени иже не скорушише се'.
Ако ово рушење Сврљига није наступило одмах по освојењу, морало се збити под крај 1185. године, јер га је Немања после уговора између Исака Анђела, ромејског цара и угарског краља Беле III 1186. године морао вратити Ромејима. Године 1189. проласком крсташа Фридриха Барбаросе кроз Немањине земље, Нишавска и Средачка област биле су опет поприште Немањине радње на ослобођењу српских земаља испод ромејске власти; тада је Сврљиг опет морао доћи у састав Немањине државе, оставши у њој све до под јесен 1190. године. Тада га је Немања заједно са земљама, са десне стране Биначке и сједињене Мораве, морао вратити Ромејима. По смрти Исака Анђела 1195. год. угарски краљ вратио је од Грка оне земље између Средца и Мораве и десне стране Дунава, уступљене Ромејима 1186. године. Тада је Сврљиг морао доћи у угарске руке, из којих га је отео 1203. год. бугарски цар Калојан, користећи се познатом анархијом, која је тада владала у Немањиној Србији (Вукан је свргао брата Стевана с престола, глад у земљи, куга, народ незадовољан Вуканом). Калојан је тада узео Ниш и све земље с десне стране Дунава и Мораве. По смрти његовој 1207.г. земља између Ниша и Средца поново је постала поприште борбе између Срба и  Бугара (Стев. Немањића и цара Борила), докле Стеван није однео коначну победу у корист српске превласти. Град је Сврљиг у то доба био променљиве судбине, и опет је постао српском својином. Да ли је у то доба играо какву важнију улогу, и је ли био подигнут из рушевина, у које га је Немања био свалио, не може се знати тачно, али његова је судбина била скопчана за променљиву срећу Србије у борби са Бугарском. Јер за владе слабога наследника Стевановог, краља Радослава, помакла се власт Јована Асена II према Србији опет до Мораве. Сврљиг је тада извесно био под бугарском влашћу, оставши под њом само за владе силнога Асена II. После преокрета српско-бугарских односа иза 1254. г. у српску корист, краљ Урош I као господар стања и у Бугарској, исправио је границе својих земаља према истоку, на рачун Бугарске чак до Средца. Сврљиг је тада враћен српској држави, и остао у њеном саставу до смрти краља Милутина 1321. год. За време династичке борбе, која је у Србији вођена по Милутиновој смрти, један део земаља Средачке и Нишавске области, па извесно и Сврљиг, били су допали у руке бугарског цара Михаила Шишмановића. После велбушке битке (1330.) Стеван је Дечански у месту Извори (Бела Паланка у пиротском округу) примио изасланике бугарског народа, који су дошли да га поздраве и понуде да Бугарску сједини са Србијом. Одбијајући ту понуду, Стеван је сада само повратио раније отете земље, исправио српску границу у сев.-источној Маћедонији и Средачкој области. Тада је Сврљиг поново дошао у српске руке. Од овог доба, па све до год. 1386. Сврљиг је стално био у саставу српске царевине. Те године, за владе цара Лазара, приликом освојења Ниша, Турци су извесно освојили Сврљиг, држећи га у рукама годину дана, докле га Лазарева војска, после знамените победе на Плочнику 1387. није преотела заједно са Нишем и земљом до данашњег Драгомана у граници кнежевине Бугарске.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: JASON on March 05, 2018, 11:07:20 am
Стратегијски и политички разлози према Србији гонили су Турке после Косовске битке, да земљиште између Ниша и Средца, дакле и Сврљиг са околином, задрже у својим рукама, те да Србија буде турском влашћу одвојена од суседне Бугарске. Јер кад је Муса у очи Божића 1412. год. из Бугарске ударио војском на земље Стевана Високог, пише савремени српски летописац Константин Констенски: 'Некакав турски војвода (Хамду зв. Хамза) у Сокоцу више Сокобање данашње, и у Сврљигу граду, беше се одметнуо од султана. Тога турскога војводу у Сврљигу и Сокоцу могао је ту поставити још Бајазит одмах по боју на Косову. Све до 1413. год. и смрти султана Мусе, Сврљиг је у административном погледу припадао турској управи, која је обухватала тада и бившу бугарску царевину. По смрти Мусиној, а ступању на једренски престо брата му султана Мехмеда, Сврљиг је са својом околином, Нишавском, Средачком, и Знепољском облашћу прешао у српске руке, у састав деспотовине Стевана Високог. Од тога доба делио je жалосну и променљиву судбину Стеванове и Ђурђеве деспотовине. По пропасти деспотовине и Сврљиг је прешао од половине XV века у турске руке, и у њима остао, ако и не увек у султановој власти, све до почетка XIX века – до првога српског устанка.

[attachment=1]
За време ове последње турске владавине Сврљигом и околином цео предео Сврљишкога Тимока припадао је Видинскоме пашалуку. Зато је видински одметник Пазван-Оглу, заузевши насилно Видински пашалук, тежио да завлада и Сврљигом, што је најзад тек силом постигао (1800.). Пазван-Оглова владавина Сврљигом била је најсудбоноснија. У колико је народ српски овога краја Пазвановом управом био потпуно задовољан, у толико су Сврљиг и његови Турци најкрвавије запамтили Пазванову владу. Јер је тада Пазван-Оглу порушио град, варош раселио, и припремио коначно расељење и опустошење овога за турскога времена лепога и шаренога града. Тек после ових догађаја судбоносних за Сврљиг, могли су се вазда будни чувари српскога имена, жустри Сврљижани, - интезивније придружити покличу браће из Шумадије за ослобођење своје отаџбине. 'Било је то 1807. год. вели Вождов барјактар (Петар) Јокић, кад Хајдук-Вељко постави некога Крсту Поповића из Сливја за кнеза над Сврљигом, а у пролеће 1808. год. удари и на Бању, узме сву сврљишку кнежину, у којој постави за бинбашу тога Крсту Поповића из Шљивовика. Судбину Вождове Србије 1813. год. искусио је и Сврљишки Тимок, који је остао у рукама Турака и после другог устанка, све до новембра 1833. год. докле га Милош Велики по султановом хатишерифу није коначно присајединио Србији.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: JASON on March 06, 2018, 10:51:09 am
О културној моћи града Сврљига у прошлости нема много података. За време од 1330. год. а особито за владе деспота Стевана Високог, када је Сврљиг био у саставу српске државе, могао је и он учествовати у културној утакмици осталих Немањићских градова. Познати одломци сврљишкога јеванђеља, по препису 'раба божија Костандина, чьтьць, а зовомь Воисиль граматикь' из 1279. gод. сведоче да се у XII, XIII и XIV веку и у граду Сврљигу радило на књизи као и у другим Немањићским градовима. Његово културно развића прекратила је најезда Турака, и од њега створила једно турско војничко место, из кога је турски 'ајан' држао у страху и послушности српску рају.
Од каквог је утицаја на околни елеменат српски био Сврљиг са својом турском стражарском посадом, најбоље се видело за време покушаја Пазван-Оглу-а, да Сврљигом и Гургусовцем овлада. Срби вољно хтели уз Пазвана, јер ни сврљишки Турци то нису одобравали. Покушај једне побуне Срба, коју су неки Црноречани имали изазвати, осујетиле су опет будне страже из Сврљига и Гургусовца. Међутим војничка и политичка важност Сврљига за Видински пашалук била је велика. С тога и Пазван-Оглу није се никако могао осећати безбедним у своме Видину, докле год су сврљишки Турци из свога соколскога града мрко на њ погледали. Не могавши освојити Сврљиг силом, латио се лукавства, које му је утрло пут; али је најзад морао употребити своју оружану силу. 'Кад Пазванџија одржа доцније победу над царском војском, удари на Гургусовац, који му се без отпора предаде. Из Гургусовца као и из Сврљига сви су се имућнији Турци били раније одселили у Ниш, чувши какву војску води Пазванџија, која неће штедети ни Турке ни Србе. Само је код града Сврљига наишао Пазванџија на отпор. Једна чета Турака, у којој је било нешто и Срба из округа књажевачког, беше заузела познати дефиле код града Сврљига и држала се упорно. Но видећи на послетку да се не може одржати пред надмоћнијом силом Пазванџијином, повуче се натраг у Ниш. Пазванџија нареди потом својим Арнаутима, те запале варош Сврљиг, и сем џамија, ништа у њој друго нису поштедели'.
Овим догађајем судбина града и вароши Сврљига била је решена. Пазванџија је порушио град, уништио му његову војничку важност, и југозападним деловима свога пашалука обезбедио мир. Варош пак, богатији крај порушио је из освете према Турцима, који му се раније нису хтели предати. Један део турске сиротиње и даље је остао у вароши, да тавори још коју годину. То преостало становништво поморила је куга 1815. године после чега је турски Сврљиг потпуно опустео.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: JASON on March 06, 2018, 02:41:44 pm
[attachment=1]
Цртеж непознатог аутора - пролаз војске кроз клисуру, Сврљиг-град на литицама.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: JASON on March 07, 2018, 01:43:40 pm
О освојењу Сврљига и његовом рушењу од стране победничке војске Пазванџијине, и о каснијем потпуном опустошењу Сврљига услед куге, сачуване су у околини Сврљига (Вароши) верне приче очевица тога грознога времена.

'Кад је Пазванџија одметнуо Видин од цара, стаде радити да и Сврљиг узме. Сврљишки Турци нису се хтели одметати од цара, па су и раји тако саветовали. Кад то виде Пазванџија, поче испрва лепим да мами угледније Турке, обећавајући им велике поклоне. Ни то није помогло. Пазванџија сад употреби лукавство. Позове све угледније Сврљижане у Видин на пријатељски договор. Многи се преваре и оду. А како ко дође, одмах га ухвати, стрпа у врећу, па баци у Дунав. Кад то дочују остали богатији Турци у Сврљигу, уплаше се, па брже-боље побегну са својим породицама у Ниш. У Сврљигу је остала само турске сиротиња. Тако је Сврљиг почео да се расељава и пусти… још пре него је Пазван-Оглу и стигао да освоји Сврљиг, поруши град, опљачка и попали богатији крај вароши.'

'Било ми је 7-8 година. Чувао сам стоку по сврљишком атару, кад смо ми деца гледали, како сваког дана Турци копају по 10-15 гробова, и сахрањују своје мртве. Родитељи су нам били забранили, да се мешамо са турском децом и стоком из вароши Сврљига; па и неколико српских кућа, што је било у Сврљигу, побегло је горе у Палилулу (заселак Вароши). Људи причају, да у Сврљигу бесни куга, коју је сам Бог послао, да помори све Турке и уништи турску веру. То је била цела истина, јер је та напаст беснила у Сврљигу читава три месеца, уморила све Турке, који нису уграбили да умакну раније у Ниш, а ниједан Србин тада није умро. Остао је био на послетку један стари хоџа, па и он умре, чим је закопао последњег Турчина… Њега су морали Срби закопати, јер у граду није више било никакве човечије душе...
Овај је хоџа био предсказао таку пропаст Сврљига… То је било овако. Поранио хоџа једнога јутра по обичају рано у џамију, да виче зору. Кад тамо, а он затече у џамији једну крмачу, која се ту склонила и опрасила те ноћи дванаест прасади. Хоџа није смео ући у џамију. Скупе се Турци око ње, да већају: ко ће крмачу из џамије истерати. Док су се млађи јуначили, стари су сумњиво и снуждено вртели главом:
'Ово, јолдаш, неће нама бити на добро, најзад проговори стари хоџа… Град ће опустети… Турци ће помрети сви, а Ђаури ће градом овладати, и од наших џамија правити своје богомоље'. Тако је и било… Сврљиг смо освојили, џамије смо порушили, и од последње џамије пре неколико година пренели смо цигљу и камен, те саградили цркву у Соко-Бањи (1834.).
Исти тај хоџа предсказао је и чуму  у Сврљигу, и помор Турака, и да ће он последњи умрети, пошто све остале испрати у џенет… Једнога дана искочи у град један дивљи јелен. Турци нису волели ту животињу, сматрајући је за весника неке несреће, која ће им доћи се српске стране. Јер јелен живи у гори, као и српски хајдуци. Јурили су јелена, да га ухвате; али то је могао учинити само стари хоџа, од кога јелен није хтео бегати. Хоџа је нашао у инџилима турским и протумачио: да ће нека несрећа, који ће им Ђаури набацити, поморити све Турке, а њега једнога оставити као весника турске несреће… Тако је у истину и било. Бог, хвалимо њега, казнио је све Турке зулумћаре над мирном рајом…'

'Град Сврљиг био је величанствен. А варош Сврљиг, у последње време, служила је за излаз многим Турцима из Ниша и Гургусовца, као место за уживање, где су они долазили, и по читаво лето проводили… У Нишу самом била је реткост видети у то време онаких конака, онако шарених и укусно израђених доксата, као у Сврљигу. Особито су хвалили дрворез и украсе у собама, на што си имућнији Турци много полагали…'

Ко би веровао, да је све то прича, да је све то тако у истини било, кад данас, после само седамдесет година од тог доба (1906. г.), видимо, да од једне тако дивне и богате вароши нема апсолутно никаквог виднијег трага, осим мало остатака раскварене калдрме на сврљишкој пијаци. Ко би данас помислио и веровао, да је на једној косој пољани, на којој сада расте прилично добра пшеница и кукуруз, била и постојала ту скоро једна тако лепа варош, са тако укусним грађевинама, вилама, у којима су Нишлије и Књажевчани Турци лето проводили?! Ко би даље веровао, да је на оној омчастој стени постојао један тако стари, тврди и у прошлости чувени град, који је променио толико господара и своје име уткао у повесницу источног римског царства, Срба, Турака, па мало чак и Бугара…

Напомена: Р. Агатоновић: Нешто о граду Сврљигу (Босанска вила, Год. XXI, Сарајево 1906. г.)


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: ssekir75 on March 07, 2018, 08:15:38 pm
значи деда обрен ипак није причао празну причу...


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: JASON on March 08, 2018, 10:43:28 am
Сврљишки одломци Јеванђеља, препис и читање Николе Родића

[attachment=1]
[attachment=2]
У име Оца и Сина и Духа Светога, ја слуга божји Константин Чатац, а звани Војсил Граматик, написах ове књиге свештенику Георгију, а званом попу Радославу, у граду Сврљигу, за владања цара Иваила, и у време епископа нишког Никодима, године 6787, индикта седмога, када Грци опседаху град Трново. Молим вас оци и браћо, до кога дођу ове књиге. читајте исправљајући их, а мене грешнога не преокревајте већ благосиљајте, да и вама Бог опрости и Пресвета Његова Мати амин амин амин.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: Dreadnought on September 14, 2018, 10:07:05 am

Kule drevnog Svrljiga ostale samo na fotografijama


Autor:Aleksandar Kostić
   

Plato drevnog Svrljiga bez danas ijedne kule-pogled sa Ropalja na klisuru i Svrljig-grad; foto: A.K.
[attachment=1]

Iznad antičke banje nad klisurom Svrljiškog Timoka vekovima su na liticama odolevale zidine Svrljig-grada koga su Rimljani izgradili najverovatnije na ostacima tračkog naselja.

Grad je pretrpeo 4 razvojne faze koje su poznate - rimski period, vizantijski, srpski srednjovekovni i potom turski i u četvrtoj fazi period od 1815. godine do danas.

Razvaline antičkog Svrljiga, najbogatijeg nalazišta starina u svrljiškom kraju, leže na maloj zaravni Oblika, u središnjem delu Svrljiške klisure i prvobitna namena utvrđenja bila je, po dr Mihajlu Kostiću, da štiti pristup antičkoj banji i današnjem selu Varoš iznad koga se utvrđenje dizalo na visokim liticama.

Sam grad bio je gotovo neosvojiv i impozantan i Mihajlo Kostić navodi u Glasniku srpskog geografskog društva da je krajem 19. veka važio za bolje očuvane srednjovekovne gradove.


[attachment=2]

Detaljan opis grada daje J. Mišković 1889. godine po kojem se tada na obodima poznavao zid gradskog platna. Okrugla četvorospratna kula prečnika 8 koraka stajala je na istočnom uglu, imala je zidove debljine 1 metar, a polovina kule držala se u visini od 10 metara do 1877. godine. Vrata na toj kuli bila su 3 x 1 metar.

Naspram izlaza putanje u grad nalazila se četvrtasta kula koja je imala više spratova, 7 koraka dužine, a zid joj se tada držao u visini od 12 metara. Između četvrtaste i okrugle kule, u severnom platnu grada, na samoj ivici, kako navodi Mišković, kao u vazduhu, nalazila se mala četvrtasta kula, kao neka stražara. U njoj je 1872. godine pronađen top koji je, iz nepoznatog razloga, poslat u Kragujevac.

Zapadno od četvrtaste kule, na kamenitom šiljku, nalazila se vetrenjača koja je bila alternativa za mlevenje žita ukoliko bi grad bio pod opsadom i još jedna „kula-rezervoar“. Na južnoj strani bila je kapija i tu se opasnom strmom stazom silazilo u Timok po vodu, pa se tako grad i vodom obezbeđivao u slučaju dugotrajne opsade.

Da bi savremeni čitalac razumeo položaj grada i podgrađa, neophodno je naglasiti da je u svakom periodu koje razni istraživači proizvoljno opisuju, neophodno da se razume da je samo utvrđenje na vrhu bilo sedište raznih titulara i vojnika, delom i u zavisnosti od perioda, i vlastele, a da se naselje nalazilo na prostoru današnje Banjice, zaseoka Mali Varoš, sela Varoš i Pazarišta, mesta odakle se iz pravca sela Varoš ulazi u grad-tvrđavu.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: Dreadnought on September 14, 2018, 10:10:52 am

Burna istorija drevnog Svrljiga


Dr Mihajlo Kostić smatra da je "kastel Svrljig verovatno uništen najezdom Huna 441-442. godine, kada je i antički Niš do temelja porušen", a obnovio ga je vizantijski car Justinijan, koji ga je dogradio i proširio i "u stvari osnovao srednjovekovni grad Svrljig čije je predgrađe obuhvatalo i istoimeno banjsko naselje".

Po imenu Svrljiga tada se prozvala i srednjovekovna župa koja se, kao jedna od važnijih starih župa nabraja i u povelji vizantijskog cara Vasilija II od 1019. i 1020. godine.

Grad je još jednom obnovio veliki srpski župan Stefan Nemanja, pošto ga je prethodno 1187. godine u osvajačkom pohodu iz Niša protiv Vizantije bio "razrušio silom svojom i opustošio".


Na letnjeg Svetog Nikolu obavezno se izlazilo na kule i slavilo;
fotografija nastala između 2 svetska rata iz knjige "Uspon Svrljiga"

[attachment=1]

Tada je Svrljig postao jedan od značajnijih srpskih srednjovekovnih gradova i bio je na glasu po svojoj kulturnoj moći. Odlomci Svrljiškog jevanđelja prepisanog 1279. godine za protu Radoslava u gradu Svrljigu, svedoče da je u XII, XIII i XIV veku u Svrljigu bilo "življe vrelo duhovnog života" i "da su pisane knjige, koje su širile videlo i ljubav među ljudima". Ostaci crkava i isposnice iz tog doba i danas se mogu videti ispod drevnog Svrljiga, u klisuri Timoka.

Zlatno srednjovekovno doba Svrljiga prekida osvajanjem 1413. godine turski car Musa. Ipak, nakon njegove smrti Svrljig je bio jedno od većih i naseljenijih oblasti pa pronalazimo podatak iz beleški Agatonovića da je 1487/88. godine bilo 1.646, a već naredne 1489. godine 1.729 domaćinstava.


Formiranje naselja ispod utvrđenja


Od sredine XVI veka Svrljig se počeo nazivati Svrljiška Banja, a već od kraja tog veka počele su se oformljavati varoške funkcije. Ipak, na formiranje supodinskog naselja uticalo je rušenje utvrđenja 1597. godine od Ugara.

U XVII veku, pri banjskoj naseobini, formira se muslimansko selo nedaleko od današnjeg sela Varoš, a kako piše turski putopisac Evlije Čelebi 1663. godine, selo je imalo 40-50 kuća. Turski grad u 18. veku nalazio se ispod samog utvrđenja, u rogovskom obliku sa više građevina, a Varoš je bila na mestu sadašnjeg sela, poteza ka Paliluli, pa joj je u jeku pijaca bila na mestu koje se i sada naziva Pazarište.

Poslednjih decenija XVIII veka, piše D. K. Jovanović 1889. godine u Glasniku Srpskog učenog društva, turski Svrljig se isticao lepim i kitnjasto ukrašenim konacima.

Tada je i u samom Nišu bila retkost videti onakih konaka, onako šarenih i ukusno izgrađenih doksata – kao u Svrljigu. Osobito su hvalili drvorez i ukrase u sobama, na šta su imućniji Turci mnogo polagali – navodi Jovanović.



Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: Dreadnought on September 14, 2018, 10:14:15 am

Kraj turskog Svrljiga


Ovakvu varošicu potpuno je uništio 1800. godine Pazvan-oglu. On je spalio celo naselje, sem džamije, od čijeg je materijala kasnije zidana sokobanjska crkva.


Ostaci kružne kule i zidina grada do 1999. godine;
foto Rade Milisavljević

[attachment=1]

Ipak, u Svrljigu je i posle spaljivanja, ostao da živi jedan deo turske sirotinje, ali i to preostalo stanovništvo pomorila je kuga 1815. godine.

Radivoje Agatonović 1906. godine beleži kazivanje jednog gotovo oslepelog starca koji je u vreme velike kuge imao 7-8 godina, a živeo je u selu Varoš, nedaleko od grada Svrljiga.

Čuvao sam stoku po svrljiškom ataru kad smo mi deca gledali kako svakog dana Turci kopaju po 10-15 grobova i sahranjuju svoje mrtve. Roditelji su nam bili zabranili da se mešamo sa decom i stokom iz varoši Svrljiga (…), pa i nekoliko srpskih kuća što je bilo u Svrljigu, pobeglo je gore u Palilulu – pričao je ovaj starac Agatonoviću.

Rekao mu je još da su ljudi pričali da je sam bog poslao kugu da pomori sve Turke u Svrljigu, osim onih koji su se na vreme sklonili u Niš.

Ostao je bio naposletku jedan stari hodža, pa i on umre odmah, čim je zakopao poslednjeg Turčina (…). Njega su morali Srbi zakopati, jer u gradu nije bilo više nikakve čovečije duše – sećao se ovaj stogodišnjak.

Kule i zidine zidani od kamena, šljunka i kreča;
foto: G.J.Hodža predskazao propast Svrljiga

[attachment=2]

Isti oslepeli starac kazivao je Agatonoviću da je taj hodža nešto ranije krenuo jednog jutra, po običaju, rano u džamiju, da “viče zoru”. U džamiji je hodža zatekao jednu krmaču koja se tu sklonila preko noći i oprasila 12 prasadi. Hodža nije smeo ući u džamiju.

Skupe se Turci oko nje da većaju ko će krmaču iz džamije isterati (…). Ovo neće nama biti na dobro, najzad progovori stari hodža. Grad će opusteti – prepričavao je ovaj starac Agatonoviću.

Sećao se da je hodža još rekao da će Turci pomreti svi, a da će “Đauri” gradom ovladati I od njihovih džamija praviti svoje bogomolje.

Tako je i bilo. Svrljig smo osvojili, džamije smo porušili, a od poslednje džamije pre nekoliko godina preneli smo ciglu i kamen, te sagradili crkvu u Sokobanji – ispričao je te 1906. godine ovaj starac Agatonoviću.


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: Dreadnought on September 14, 2018, 10:20:29 am

Kula nestala preko noći


Mnogi Svrljižani i danas tvrde da su ostaci poslednje visoke okrugle kule visine oko 4 metra porušeni tokom bombardovanja 1999. godine kada je neki od NATO aviona, tokom bombardovanja Niša, odbacio rezervoar koji je zaista i pronađen na Bogdanici, obližnjem brdu.

Neki drugi ubeđeni su da su pod okriljem noći i bombardovanja Kulu porušili tragači za zlatom kojih i danas ima dosta u ovom kraju na tom potezu, a svakodnevno i dan-danas trepere svetla reflektora po noći u podnožju Kula.
 

Od kružne kule ostali samo temelji; foto: G.J.
[attachment=1]

Svakako da ne treba zanemariti veliki zemljotres 1904. godine, nakon koga se dobar deo antičkog grada urušio, a čak su se mnogi izvori u Banjici podno Kula jednostavno - izgubili.

Kula je od tada bila samo jednim delom sačuvana, a u noći između 22. i 23. maja 1999. godine bilo je veliko nevreme kakvo se i danas ne pamti, ali karakteristično za to doba godine. Zvuci bombardovanja Niša mešali su se sa grmljavinom koja je, po kazivanju mnogih u selu tada, pretvarala noć u dan. I nevreme je potrajalo sat-dva, ali Varošani ujutru na platou nisu videli svoju kulu koja je vekovima odolevala zubu vremena i raznim osvajačima.

I Vitomir Đorđević u knjizi Varoš, Svrljig-grad i podgrađe navodi da od eksplozije nije bilo ni traga, ali daje sasvim razumno objašnjenje nakon što je te noći najviše sevalo u delu klisure između Bogdanice i Ropalja. Udar groma je logičan zaključak iznad sujeverja, nagađanja i nerazumevanja.

Vazdušni pritisak i potisak prouzrokovani vakuumom koji je eksplozija stvorila bio je dovoljan da u jednom trenu rastoči dotrajalu drevnu kulu i da je položi na temelje, iako se eksplozija nije dogodila u neposrednoj njenoj okolini da bi ostavila tragove vatre i sagorevanja – piše Đorđević.


Država platila obnovu Kule

Ipak, posle rušenja Kule, čudne okolnosti koje ni do danas nisu ispitane, odigrale su se sa novcem Ministarstva kulture juna 2000. godine koje je određena sredstva uplatilo na inicijativu Etno-kulturološke radionice Svrljig, a uz pomoć tog novca i donacija trebalo je stručno rekonstruisati Kulu.

Lokalna Skupština jula iste godine formira Odbor za rekonstrukciju čiji je početak najavljen za oktobar te 2000. godine, pod stručnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša, a koji se još obavezao da sačini idejni nacrt celokupnog Svrljig-grada, sa dugoročnom strategijom razvoja ovog poteza kao turističkog centra, a koji bi se, u zavisnosti od sredstava, realizovao po etapama. Planovi su bili veliki, ali...


Kule starog grada na grbu opštine Svrljig
[attachment=2]

Do danas, nijedna kula nije obnovljena, a sem pojedinaca, niko ne zna šta je sa novcem za koji se spekulisalo da je stigao i od UNESCO-a za obnovu Kule.

Hodžino predskazanje iz legende se i vek kasnije ostvaruje, a celokupan potez, sa isposnicama, pećinama, kotlovima, antičkom banjom, najslikovitijom klisurom Srbije kroz koju prolazi zadivljujuća pruga koja je takođe pred propadanjem, tvrđavom Svrljig-grada, pada u zaborav i pored impresivne istorije i netaknutih predela na samo jednom mestu u prebogatoj prirodi Svrljiga.

Kule starog grada Svrljiga iznad sela Varoš sačuvane su danas jedino na grbu opštine Svrljig.

Temelji kula još su vidljivi, kao i delovi zidina koje su činile pojas oko grada, a pored retkih avanturista, meštana i ljudi poreklom iz ovih krajeva, antički Svrljig opet je sačuvan od znatiželjnih turista.

Autor:Aleksandar Kostić
izvor (https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Kule-drevnog-Svrljiga-ostale-samo-na-fotografijama.sr.html)


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: Dreadnought on February 13, 2019, 10:00:09 am

Oko magazin RTS, emisija: "Svrljig, skriveno blago Srbije"


https://youtu.be/-LFA9-A7quI


Deo koji govori o starom gradu Svrljigu, počinje od 15:58, direktno na linku dole.


https://youtu.be/-LFA9-A7quI?t=958


Title: Re: Тврди град Сврљиг
Post by: Dreadnought on February 17, 2019, 04:19:30 pm


Prilog o arheološkim istraživanja u podnožju grada, nalazišta na lokalitetu sela Niševac.


https://youtu.be/PZ4pR3Fxuyk