PALUBA

Kupinik (Castrum Regale Kulpen, 1388)


Od grada Kupinika koji se 1388. godine spominje kao castrum regale, a kasnije poznat kao grad srpskih despota, bilo je 1905. godine sačuvano nešto više ostataka. Grad je zidan u kvadrat, sa kulama po uglovima, od kojih je samo jedna porušena. Zidovi grada bili su visoki četiri metra, građeni od lomljenog kamena i cigle.


[attachment=1]

U početku je bio kraljevski grad, a 1451. godine bio je u posedu despota Đurđa Brankovića, zatim Stevana i Jovana. U ovom gradu bio je sahranjen despot Stevan Branković. Turci su ga osvojili 1521. godine i spalili. Grad se nalazio kod današnjeg Kupinova na Savi. Ruševine su delimično sačuvane. Nešto više podataka o njemu datiraju iz 1905. godine.

Kupinik je bio u blizini Save, ali je tvrđava na mestu na kome je okružena Obedskom barom, daleko bolje branjena, nego da je podignuta na savskoj obali.

Osnova Kupinika je manje pravilna nego zemunska jer je severozapadni zid bio nešto ukoso postavljen prema ostalima. Grad je imao četiri kule, jedna je bila okrugla, a tri su osmostruke. Od četiri, tri su sačuvane, jedna od njih je bila kružna, dok je istočna osmougaona, a severna šestougaona. Pored toga, i severo-istočna najizloženija strana, ojačana je u sredini jednom pravougaonom, verovatno ulaznom kulom.


[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Za izradu zidova upotrebljen je materijal koga je u okolini najviše bilo. U Kupiniku je jezgro zida od lomljenog kamena, izmešanog sa polomljenim opekama a negde se vidi i horizontalni sloj opeka koji se provlači kroz ceo zid, spajajući oblogu koja je i ovde sva samo od opeke.

Neke kule su bile okrenute prema unutrašnjosti grada, ili su prema gradu zatvorene, dok su neke kao što je slučaj sa Kupinikom, u prizemlju zatvorene prema gradu, tako da se u njih ulazilo kroz otvore u prvom spratu.

Kupinik je predstavnik gotske epohe. Do danas nisu vršena arheološka istraživanja ovog srednjovekovnog grada.


izvor (http://kpolisa.com/KP1/KP1-VI-2-Medic.pdf)

Ali kakva je to gotska epoha!? Možda gotika, mada utvrđenja nisu najbolji predstavnici za stilove gradnje, već su  više utilitarne, namenske građevine.

Crkva Svetog Luke u Kupinovu


Crkva Svetog Luke u Kupinovu, mestu u opštini Pećinci, koju je sredinom 15. veka podigao despot Đurđe Branković, prevashodno je značajna zbog svoje istorijsko-dokumentarne vrednosti i ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja. Crkva je podignuta pored starog grada Kupinika, posvećena je Svetom Luki. Pominje se 1486. i 1502. godine kao grobna crkva sremskih despota Stefana i Jovana Brankovića. Razrušena i zapustela 1502. godine posle turskog osvajanja Srema, dvaput je obnavljana, početkom 18. i krajem 19. veka.


[attachment=2]

Pretpostavlja se da je crkva podignuta između 1453. i 1456. godine kao zadužbina despota Đurđa Brankovića. Prvi pisani pomen o crkvi potiče iz 1486. godine, kada je despotica Angelina sa sinovima Đorđem i Jovanom prenela tu mošti svog muža, despota Stefana Brankovića.

Godine 1521. Turci su razorili utvrđene gradove u Sremu, među kojima je bio i grada Kupinik. Verovatno je tada razorena i opustošena crkva, pošto se od kraja XVI i tokom XVII veka ne pominje. Prvih decenija XVIII veka crkvu je obnovio kapetan kir Mihajlo Vasić sa žiteljima Kupinova. U drugoj polovini XVIII veka, ova mala, skromna građevina, izdužene pravougaone osnove sa polukružnom oltarskom apsidom, dobila je raskošni ikonostas sa rezbarijom izvedenom u rokajnom stilu, koja se pripisuje osiječkom rezbaru Jakobu Gerstneru.

GFDL, https://sr.wikipedia.org/w/index.php?curid=950274
[attachment=1]

Istraživanjem građevinskog korpusa utvrđeno je da nije pretrpela velike izmene tokom svoga postojanja. Skromna arhitektonska celina crkve je jednobrodna građevina masivnih zidova, podignutih od kamena i opeke, danas je u celini pokrivena ravnom drvenom tavanicom. Duboka oltarska apsida u širini broda ima polukružni oblik, a naos je od priprate odvojen niskom zidanom trojnom arkadom. Bogato rezbaren barokni ikonostas, nastao pre 1780. godine u celini zatvara prostor između naosa i oltara. Oslikan je 1729. godine u baroknom maniru, rokajne palete, a prema novijim analogijama delo je Jakova Orfelina sa izvanrednom portretskom obradom likova i najfinijim kolorističkim rešenjima.


[attachment=3]

Radovi na tekućem održavanju i delimičnoj obnovi građevinskog korpusa vršeni su od 1952. godine, a arheološka istraživanja 1994. godine, kada je crkva arhitektonski snimljena i sačinjen popis slikarskih radova.

izvor (http://zavodsm.rs/srpska-pravoslavna-crkva-svetog-luke-kupinovi/?ltr=lat)

 (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%izvor[/url)

Kupinik na uvećanom detalju mape Neu Geographisch Vorgestelltes Ungarisches Kriegs-Theatrum in Servien und dem Bannat Temeswar, prva polovina 18. veka.


[attachment=1]

Vuk Branković (despot)


Vuk Branković (Vuk Grgurević, u narodnim pesmama znan kao Zmaj Ognjeni Vuk ili Jajčanin Vuk), srpski despot (1471—16. april 1485), sin je slepog Grgura Brankovića, sina despota Đurđa. U mladosti je bio sa Turcima, koji su pomagali njegovom ocu da dobije despotstvo Srbije posle smrti despota Đurđa (1456).


[attachment=1]

Kada je 1465. godine u Beograd stiglo jedno tursko poslanstvo da ponudi mir, bio je među njima i Vuk. Tada on ulazi u istoriju, kao akter događaja.[1] Tu je on prešao u službu mađarskog kralja Matije i postao zapovednik srpskih četa u Sremu i okolini. Veoma hrabar i požrtvovan, Vuk je stekao veliki ugled, koji najbolje pokazuje njegovo, u narodu poznato ime, Zmaj Ognjeni Vuk. Junak je mnogih narodnih pesama, bugarštica i deseteračkih. Nadimak je dobio ili po Viteškom redu tog imena ili po specijalnom oružju koje je "bljuvalo vatru" poput aždaje, ali od gvožđa.

Ratovao je sa Mađarima protiv Čeha, Poljaka i Austrijanaca, a naročito protiv Turaka. Dobio je zbog vojničkih zasluga od kralja Matije 1469. godine grad Belu Stenu i distrikt Totuševinu u Slavoniji. Imenovan je za despota Srbije 1471. godine i dobio je velike posede na području današnje Vojvodine, koji su nekad bili svojina despota Đurđa: Kupinik (Kupinovo), Slankamen, Berkasovo, Bečkerek (Zrenjanin), Bijelu Stijenu i druge.


[attachment=2]

Po legendi, osnovao je fruškogorski manastir Grgeteg i crkvu Sv. Nikole u Slankamenu. U crkvici toj je u zidu visoko klin bio ukucan, o koji je on dolazeći na službu, "svoj klobuk vešao".

Vuk je bio oženjen Barbarom Frankopan. Kao despot, Vuk se posebno proslavio 1476. godine, provalivši u Srebrenicu i boreći se ispod Šapca i Smedereva.

Godine 1479. zajedno sa Dmitrom Jakšićem učestvuje u Boju kod Kenjermeza gde zapoveda srpskom konjicom. Hrabrim napadom na turski centar mađarska i srpska konjica su razbile tursku vojsku i naterale je na povlačenje. Ova bitka suzbila je turske napade na Mađarsku za nekoliko narednih godina.

Naročito je čuven njegov smeo pohod 1480. godine na Sarajevo. Ratovao je sa uspehom protiv Turaka po Srbiji i 1481. godine doveo odatle, iz okoline Kruševca, oko 50.000 ljudi, koji su naseljeni oko Temišvara. U stalnoj borbi s Turcima, nakon borbe na reci Uni, despot je umro 16. aprila 1485. godine.


izvor (https://sr.wikipedia.org/sr/Вук_Бранковић_(деспот))

Epozida posvećena Vuku Grguroviću-Brankoviću iz RTS-ovog serijala Srpski junaci srednjeg veka.


https://youtu.be/pvx6qtecAcM


Par isečaka iz epizode, na kojima je kompjuterska rekonstrukcija grada Kupinika.


[attachment=1]

[attachment=2]

Još nekoliko isečaka.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Kupinik u Kupinovu


O utvrđenom mestu Kupinik (današnje Kupinovo), u kojem su stolovali poslednji srpski despoti Stefan Lazarević, Đurađ Branković i Vuk Grgurević, piše za portal “Poreklo” novinar i književnik Vojislav Ananić:

Preteču današnjeg naselja predstavlja tvrđava Kupinik čije se ruševine nalaze u jugoistočnom delu Obedske bare. Kupinovo je nastalo početkom 18. veka, u blizini tvrđave. U ovom području je bilo više manjih naselja već u 15. i 16. veku. Nastalo je od srednjovekovnog grada Kupinika, sazidanog od Mađara najverovatnije u 14. veku, kao kraljevsko utvrđenje na levoj obali Save. Ovaj deo je bio veoma važan, jer se odatle prelazilo u Srbiju. Grad okružen močvarom, mogao je dobro da se brani, a sa njegovih visokih kula, pružao se pogled nadaleko.

Kupinovo je jedino sremsko selo koje je bilo kraljevski grad. U njemu se nalazi crkva Svetog Luke, poznata kao Despotska crkva, koja je najstarija pravoslavna crkva severno od Save i Dunava. Iz temelja rušena, obnovljena je 1730. godine. Jezgro sela začelo se oko crkve Sv. Luke, zadužbine despota Đurđa Brankovića, i kasnije se širilo u jedino mogućem pravcu prema severoistoku, jer je južna strana bila močvarna. Prvi put Kupinovo se pominje 1733. godine i za tadašnje prilike, to je bilo veliko naselje.

Crkvu su obnovili srpski kapetan Mihailo Vasić i žitelji oko 1730. godine. Danas je crkva zajedno sa baroknim ikonostasom Jakova Orfelina iz 1780. zaštićena zakonom.

Kupinik se prvi put pominje 1388. godine kao ugarsko kraljevsko utvrđenje na levoj obali Save. Početkom 15. veka, ugarski kralj Sigismund, poklonio je Kupinik despotu Stefanu Lazareviću. Posle pada prestonog Smedereva 1451, u njega se uselio stari despot Đurađ Branković, koji je tu često boravio sve do kraja 1455. Tada ga je u decembru, iznenada napala i zarobila četa konjanika pod komandom zapovednika Beograda Janoša Silađija. U ovom sukobu, despot je izgubio tri prsta desne ruke i bio je zarobljen. Padom Smedereva, Kupinik je bio poslednja prestonica srpskih despota. Postao je poslednja prestonica srpskih vladara kada ga je legendarni despot Vuk Grgurević, poznat kao Zmaj Ognjeni, dobio od ugarskog kralja zbog ratnih zasluga protiv Turaka.

Turci su osvojili Kupinik 1521. godine i spalili ga. Od tada Kupinik prestaje biti prestonica, a Sulejman Veličanstveni prodire ka Beogradu, osvaja ga i razara. Tada je deo materijala iz Kupinova prenet u Beograd da bi se obnovila beogradska tvrđava. Pored Kupinova, na malom ostrvu u jugozapadnom delu Obedske bare, leže danas vidljivi ostaci grada Kupinik, rezidencije srpskih despota i poslednje prestonice.

Kupinik je imao izvanredan odbrambeni položaj jer je sagrađen na mestu na kome je okružen močvarom. S obzirom da je grad podignut u ravnici, preglednost je postignuta podizanjem visokih kula sa kojih je vidik ipak mogao da bude širok. Grad je imao četiri isturene kule u sastavu obimnih zidova i kapiju kroz koju se ulazilo. Svih pet kula, bilo je različitog oblika. Grad je sa svih strana bio opasan rovom a ulazna kula, gde je jedino bio moguć prilaz sa kopna, imala je pokretan most.


[attachment=1]

Predanje kaže da je manastir Obed sagrađen početkom 16. veka od lađe kojom je despotica Angelina sa sinovima Jovanom i Đorđem i moštima svoga supruga, slepog despota Stevana Brankovića, doplovila do Srema u Kupinovo. U ovom manastiru se i zamonašila 1509. godine. Crkva i mali manastirski konak isprva su bili podignuti od hrastovih balvana, a srušeni su 1930, da bi na njenom mestu bila sazidana kapela kao uspomena na srednjovekovnu brvnaru.

Ni na zemlji, ni u vodi, na ostrvcetu na početku Obedske bare još uvek stoje ostaci Kupinika, tvrđave i prestonice poslednjih srpskih despota. Sa obale srednjovekovnog civilnog podgrađa, današnjeg živopisnog sremskog sela Kupinova, kratkom plovidbom čamcem između potopljenog drveća stiže se do zarušenih moćnih kula i zidina koje skriva visoka trska.


Tvrđava Kupinik u Kupinovu

Pod nežnom zelenom travom počiva Kupinik koji je u najtežim vremenima, tokom sedamdeset godina posle pada Smedereva, bio stub evropske odbrane od Osmanlija i čuvar srpskog identiteta. Neobjašnjivo je što poslednja srpska srednjovekovna prestonica, iako lako dostupna, u neposrednoj blizini Beograda, nikada nije arheološki istraživana. Klimatske prilike i bujanje rastinja koje ubrzano razaraju ostatke grada prete da uskoro neće ni imati šta da se istražuje, iako je reč o gradu koji čuva jednu od najvećih tajni srpske istorije.

- Kupinik je karika koja nedostaje u istoriji očuvanja srpskog identiteta - pričao nam je arheolog Petar Odobašić iz Turističkog info-centra Kupinovo, dok je vešto veslao između tamnih stabala potopljene šume. - Kad je Srbija 1459. posle pada Smedereva nestala kao država, ovaj grad je postao ne samo rezidencija srpskih despota već i prestonica nacije. U gradu na prvoj liniji odbrane Ugarske i Evrope od osmanlija niko nije ni hteo ni smeo da živi osim Srba. Kupinik u sledećih sedam decenija bio centar oko koga su se okupljali plemstvo, sveštenstvo i narod čuvajući identitet i tradiciju.

Bez grada skrivenog u sremskoj močvari Srbi bi verovatno nestali kao nacija, pretapajući se u narode Osmanskog cartva i Kraljevstva Ugarske. Dvorska crkva Svetog Luke u Kupinovu pružala je naročitu i nadu i veru srpskom narodu koji je stizao u zbegovima preko Save.


Crkva Svetog Luke u Kupinovu

- Hram je dobio ime po svetom apostolu i evanđelisti Luki čije su mošti ovde čuvane - kaže Odabašić. - Njih je od turskog vladara Epira otkupio despot Đurađ Branković 1453. i preneo u Smederevo, a već dve godine kasnije preneo ih je u novi hram koji je podigao u Kupiniku. Mošti su tu čuvane izvesno vreme, a onda su odnesene dalje, zbog opasnosti od ratnih razaranja.

Crkva Svetog Luke na obali Obedske bare i danas izgleda isto kao i u srednjem veku kad je od tvrđave do nje vodila drvena staza-mostića podignuta na visokim stubovima. Naime, do prvog zemljanog bedema grada, koji nije nestao ni pola milenijuma posle njegovog razaranja, u najvećem delu godine može se stići samo čamcem ploveći preko niske vode.


[attachment=2]

- Kupinik, okružen šumom i močvarom bio je nedostupan i turskoj floti i pešadiji koja bi pokušala da ga drži u opsadi - pričao nam je Odobašić vodeći nas kroz nekadašnji vodeni kanal između zemljanih bedama i zidina grada. - Grad ima kvadratnu osnovu sa stranicama od 50 metara s veoma jakim kulama na uglovima. Podignut je na temelju starije tvrđave, najverovatnije rimske kasnoantičke, ali ni to nije najstariji sloj. Pronašli smo i tragove Kelta, ali i kamene alate koji svedoče da je Kupinovo bilo naseljeno još od neolita.

Kupinik postaje srpski u vreme despota Stefana Lazarevića koji ga ojačava, a utvrđivanje nastavlja despot Đurađ Branković. Tvrđava je izuzetno kvalitetno građena od tvrdih opeka između kojih je bila popuna od kamena i lomljene cigle, što im je davalo sposobnost da apsorbuju đulad u slučaju artiljerijskog napada. S njenih visokih kula pucao je pogled preko šuma i močvare prema Srbiji i Sremu.

- Zato je ovo bio glavni grad srpskih despota koji su sa vojskom i flotom šajkaša preuzeli odbranu juga Ugarske od Turaka - kaže Odobašić. - Kupinik je kontrolisao najvažniji prelaz preko Save, veliki meandar u kome reka pravi usku i dugu okuku.

Srpska vojska iz Kupinika je za kratko vreme kopnom i čamcima prelazila s kraja na kraj te "potkovice" rečnog toka od 25 kilometara i napadala Turke koji su proširili legendu o sukobu s natprirodnim silama.

- Zbog tih munjevitih prepada i pojavljivanja niotkuda iz šuma i močvara despot Vuk je najverovatnije i dobio nadimak Zmaj Ognjeni - kaže Odobašić. - On je upadao duboko u Srbiju i nanosio poraze Turcima, omogućavajući srpskom narodu da pređe u Kupinik i Srem, u slobodu. U vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka potomci tih ljudi su se vraćali da obnove Srbiju, iz ovih krajeva je dolazila najveća vojna pomoć, ali se vraćala i baština i tradicija čuvana vekovima.


Tajanstvene kule

Najbolje očuvana osmougaona kula Kupinika danas je visoka oko 8 metra, ali to je tek oko trećine njene prvobitne visine. Zidovi kula su bili deblji od 3,5 metara.

- Do danas je najveća tajna zašto je svaka od kula Kupinika imala drugačiji oblik, iako su podignute u isto vreme, što je jedinstven slučaj - ističe arheolog Petar Odabašić. - Prva kula je bila kružna, druga osmougaona, treća šestougaona i četvrta kvadratna. Jedno objašnjenje glasi da su tako pravljene zbog odbrane od različitih vrsta tadašnjeg naoružanja. Drugo objašnjenje zvuči romantičnije, ali su merenja pokazala da imaju smisla. Pokazalo se da je svaka od kula u Kupiniku bila verna kopija neke kule iz srpskih prestonica Beograda i Smedereva, kao da su srpski despoti želeli da tako sačuvaju baštinu Srbije.

Kraj utvrđenog grada Kupinika se nalazilo civilno naselje, o čemu svedoče slučajni nalazi u dvorištima današnjeg Kupinova.

izvor (http://nadica-janic.blogspot.com/2017/02/vremenski-prozor-kupinovo.html)

Kupinik kao detalj mape "Les environs de Belgrade", Pariz 1717. godine.

U donjem desnom uglu se vidi i Šabac.


[attachment=1]

Kupinik, detalj mape Eigentlicher Entwurf der Weltberühmten Stadt und Vestung Belgrad, 1717. godina.


[attachment=1]

Reportaža sa otvaranja izložbe "Kupinik - poslednja prestonica srpskih despota", održanog u zavičajnom muzeju Ruma dana 23. novembra 2016. godine.


https://youtu.be/VGWe4oPmpLo

Ista izložba je tokom prošle godine održana u zavičajnom muzeju u Jagodini.


https://youtu.be/TlZYfG1Z6Xk

Kupinik, poslednji dvor despota Đurđa Brankovića


Srednjovekovna tvrđava Kupinik zarasla je u korov, od nje su ostali samo bedemi i o njoj vekovima niko ne brine, iako su tu stolovali Brankovići. Sada bi to moglo da se promeni zahvaljujući stručnjacima koji žele da spasu Kupinik od propasti.

Ovako je izgledao Kupinik u vreme srpskih despota, a njegov izgled rekonstruisali su stručnjaci Zavičajnog muzeja u rumi i Vojnog muzeja u Beogradu u okviru putujuće izložbe
Mada je srednjovekovna tvrđava Kupinik kategorisana kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i pod zaštitom je države, o njoj vekovima niko ne vodi računa.


Kupinik je vodeni grad, izgrađen na ostrvu usred močvare
[attachment=1]


Inicijativom stručnjaka započeo je ambiciozan projekat spasavanja Kupinika, poslednje prestonice srpskih despota nakon pada Smedereva pod tursku vlast. Povodom obeležavanja predstojećeg jubileja, 500 godina od pada tvrđave pod Turke, koji se obeležava 2021, Muzej Vojvodine je sa SANU pokrenuo projekat spasavanja Kupinika za šta od Ministarstva kulture treba da se obezbede sredstva za arheološka i istoriografska istraživanja.

Kupinik se nalazi u jugoistočnom delu Obedske bare, nedaleko od sela Kupinova, na ostrvu okružen močvarom, zbog čega je imao izuzetan odbrambeno-strategijski položaj. Nebrigom nadležnih, umesto da bude turistička atrakcija, zarastao je u korov koji su, da ironija bude veća, nedavno raskrčili strani studenti, učesnici Međunarodnog volonterskog kampa.


Ovako je izgledao Kupinik u vreme srpskih despota, a njegov izgled rekonstruisali su stručnjaci
Zavičajnog muzeja u rumi i Vojnog muzeja u Beogradu u okviru putujuće izložbe
[attachment=2]


- Istorijski značaj ovog mesta je neprocenjiv jer je nakon pada Smedereva 1459. Kupinik narednih sedam decenija bio ne samo rezidencija, već i prestonica srpskih despota i centar srpstva, oko kojeg se okupljalo plemstvo, sveštenstvo i narod čuvajući identitet i tradiciju. Umesto izreke da je “pet do 12” za spas Kupinika, mi stručnjaci upozoravamo da je „četiri do 12“ ukazujući na ozbiljnost situacije i alarmantnost da se konačno pokrenu temeljna arheološka istraživanja - kaže arheolog Petar Odobašić iz Agencije za razvoj opštine Pećinci i predsednik Udruženja “Zeleni pogled”.

Stari grad Kupinik prvi put pominje se u dve povelje ugarskog kralja Žigmunda iz 14. veka kao ugarsko kraljevsko utvrđenje. Od početka 15. veka postaje rezidencija srpskih despota u kojoj su stolovali despoti Stefan Lazarević, Đurađ Branković, Vuk Grgurević, poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Đorđe i Jovan Branković sa majkom Angelinom.

Kao poslednji gospodari Kupinova, koji je u velikom pohodu na Beograd 1521. osvojio Sulejman Veličanstveni, pominju se udovica Jovana Brankovića Jelena i njen sin despot Stefan Berislavić.

- Ne zna se tačno vreme izgradnje Kupinika, koji nije bio prevelik. Tvrđava je nepravilne četvorougaone osnove dimenzija 57 puta 52 metra i predstavlja “vodeni grad”. Građen je od lomljenog kamena obloženog opekom, sa masivnim bedemima oko kojih je prokopan rov dubok tri metra. Tvrđava je prolazila kroz dve faze gradnje, od jednostavnog ugarskog utvrđenja do utvrđenja srpske vlastele sa topovskim kulama i dobro obezbeđenom kapijom sa pokretnim mostom - objašnjava Biljana Lučić, arheološkinja Zavoda za zaštutu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

Stručni tim Zavičajnog muzeja u Rumi u saradnji sa Agencijom za razvoj opštine Pećinci i Vojnim muzejom u Beogradu organizovali su putujuću izložbu “Kupinik - poslednja prestonica srpskih despota” koja je izazvala veliko interesovanje u Srbiji.


Sve četiri kule različite da bi ličile na Beograd i Smederevo

Zanimljivo je da su sve četiri kule Kupinika različitog oblika - kružnog, osmougaonog, šestougaonog i kvadratnog. Za tu pojavu postoje dva objašnjenja: da su tako pravljene zbog odbrane od različite vrste tadašnjeg naoružanja, a drugo je romantičnije, da je svaka kula u Kupiniku bila verna kopija neke od kula iz srpskih prestonica Beograda i Smedereva.

Autor: Narcisa Božić
izvor (https://www.blic.rs/vesti/srbija/poslednja-prestonica-srpskih-despota-je-u-vojvodini-a-od-nje-je-ostao-samo-korov/g3g8t4n)

Prilog o Kupiniku, Sremska TV.


https://youtu.be/clzMzpjlho0

Prilog o pomenutoj izložbi.


https://youtu.be/r4-_0YPwueU

Kupinik i njegova sudbina: Obnova grada zmajeva i lavova


Kupinik je pod zaštitom države. Do sada, osim ploče koja je postavljena na njegovim ostacima, a koja i sama već propada, nije urađeno ništa značajno na njegovoj obnovi.


[attachment=1]


Stručnjaci i nadležni u pećinačkoj samoupravi smatraju da je došlo vreme da se stvari pomere sa mrtve tačke. Uostalom, ponovno uspinjanje kupiničkih kula-braniča je najmanje što ovaj tihi grad zmajeva i lavova zaslužuje od potomaka onih koji su ga branili, koje je branio

Podignut u mrtvaji, u vremenu o kojem se danas više ni ne peva, Kupinik je čuvao ključeve dve srednjovekovne hrišćanske države: Ugarske i Srbije. Urastao u ravnici, okovan za teške konje i oklopljene konjanike neprohodnom barom, skroviti grad sa tri branič-kule postao je voljom svojih graditelja i upravitelja najbolji čuvar tajni koje je o njegove šest metara visoke zidine razbijala Sava i pouzdan doušnik onom ko je imao dovoljno dobar sluh da njegovu tišinu oslušne i ruke dovoljno dugačke da iz muka koji priliči pograničnoj utvrdi iščupa ono bez čega ne može.

Oni koji nisu imali strpljenja, trošili su oganj i čelik. Takav je bio i trideset sedmogodišnji ambiciozni Sultan Sulejman koji ga je u svom pohodu na Beograd, kao uostalom i druge savske utvrde 1521. godine spalio i iz osvete i neznanja vratio u mrtvaju iz koje je i iznikao u danima kojih se ni hroničari ne sećaju.


[attachment=2]


Tako je voljom brzopletog i u veličanstvenost starih imperatora zaljubljenog Sultana zakonodavca, Kupinik poput mača o kojem već vekovima govori Arturijanska legenda konačno zaronio u vodu koja ga je rodila. Sa njim, za oči vremena koje nema ljubav za priče stare vekovima, za srca koja kucaju za onim što varljiva pamet oseća da će se možda jednom i dogoditi, nestali su i dani u kojima su upregnuti u gvozdeni stisak svojih oklopa, pokriveni zmajovitim alaj-barjacima, kupinički čuvari, sa rukom na balčaku svojih mačeva posmatrali ravnicu sred koje je stajao njihov grad.

Dolazak zmaja

Ne govoreći o nastanku Kupinika, prvi pismeni zapis o gradu koji se, beležili su turski hroničari “samo pojavio” sred magle i savskih bara, ostavio je ugarski Kralj i potonji Car Svetog Rimsko-nemačkog carstva Žigmund Luksemburški 1387. i 1388. godine.

Skriven od svojih tragača pod nekoliko imena: “Kolpen”, “Kelpen”, “Kevlpen”, “Kevlpevn” Kupinik je kao zalog zmajevitog prijateljstva nakon bitke kod Angore 1402. godine darovan Despotu Stefanu Lazareviću. Sve do 1427. godine, Kupinik u kojem prvu reč ima Stefanov vazal Radič Postupović bio je jedan od centara znamenitog “Reda Zmaja” saveza koji su hrišćanski vladari oformili radi borbe protiv Osmanlija. Kraj kupiničkih zidina je u svom pohodu na Šabac 1476. godine, odajući počast svom prethodniku, zmajevitom despotu Stefanu sa nekoliko hiljada vojnika prošao i transilvanijski Vojvoda i Grof Vlad Tepeš Drakul.


[attachment=1]


Smrću Despota Stefana, tvrđava prelazi u ruke Despota Đurđa Brankovića koji ga razvija kao pogranično mesto pogodno ne samo za vojnu kontrolu, već i za trgovinu koja je onovremenoj smederevskoj srpskoj despotovini isuviše zavisnoj od turske volje omogućavala najbržu, najlakšu i najpouzdaniju vezu sa moćnom hrišćanskom Ugarskom na severu. Po nekim izvorima graditelj Smedereva je preranu smrt i dočekao upravo od posledica rane zadobijene u Kupiniku prilikom borbe sa članovima porodice Hunjadi.

Nakon smrti Despota Đurđa, Kupinik se ponovo vraća u ruke ugarskog kralja, a zamjevite barjake na njegovim branič-kulama zamenjuje Arpadov mitski vodič soko Turul.


Zmajeviti lav izgoni sokola

Prodor Turaka i sve jači njihov pritisak na južne ugarske predele vratio je u Kupinik najhrabrije lavove Brankovića. Znajući da će tvrđavu najbolje braniti onaj koga su i prijatelji i dušmani prozvali “Zmaj Ognjeni Vuk”, Matija Korvin tihi grad dodeljuje Vuku Grgureviću Brankoviću. Njegovim ulaskom u Kupinik, branič-kule ponovo su zasijale alajim barjacima Stefanovog zmaja i heraldičkim lavom loze Brankovića. Od tada, za Arpadovog Turula u kupiničkoj ravnici više neće biti mesta.


[attachment=2]


Pad srpske despotovine 1493. godine i potonji dolazak Svetih Brankovića, Majke Angeline, Despota Jovana i Despota Đorđa, potonjeg Vladike Maksima, udahnuće Kupiniku novi duh, svetački i izbeglički. Iz nekadašnje utvrde “Reda Zmaja” lavovi Brankovića odlaze u Frušku goru i u njoj osnivaju manastire: Grgeteg, Privinu Glavu, Divšu, Jazak, Lavru u Kupinovu i druge. Koje nisu gradili, kupinički Brankovići su pomagali, razvijali, jačali.

Smešten u savskim barama, skriven od neprijateljima i uvek im na ruci, Kupinik je kroz svete Brankoviće, u najcrnjim danima srpske istorije, zasijao kao najjači narodni, politički i duhovni svetionik, postavši tako istinski graničnik koji više nije delio samo dve države, već svetlo od mraka, život od smrti, postojanje i trajanje od nestanka i prestanka.

Veličanstveni i Zakonodavac

Poslednji gospodari Kupinika bili su udovica Jovana Brankovića, Jelena (iz srpske porodice Jakšića) i njen sin iz drugog braka Stefan Berislavić. Razoren 1521. godine, Kupinik se svoje slobode nije odrekao ni pošto je 1526. godine, sa njegovih ruina Sulejman Veličanstveni zakonodavac obznanio da je čitavu ravnicu između Save i Dunava stavio pod upravu polu-meseca.


[attachment=1]


Našavši se u dubini turske teritorije, Kupinik je naglo počeo da gubi na značaju. Tvrđava se povlači u zemlju i vodu, a na istorijsku scenu lagano stupa selo Kupinovo u čijem sklopu se Kupinik danas i nalazi. Ipak, odlaskom Svetih Brankovića na Frušku goru, Kupinik je sačuvao svoj značaj. Obogatio ga i učinio svoje ime nezaobilaznim u svakoj priči o srpskom Pravoslavlju i značaju kojeg za širenje Zakona jedinog Zakonodavca imaju njegovi lavovi – Brankovići.


Vodeni grad

Danas, priča nam arheolog Perica Odobašić koji je čitav svoj život poklonio Kupiniku, ova despotska prestonica predstavlja jedan od bolje očuvanih srednjovekovnih fortifikacionih kompleksa u Vojvodini.  Predstavlja “vodeni grad”, nepravilne je četvorougaone osnove (57 sa 57 metara) sa isturenom šestougaonom, osmougaonom i kružnom kulom na uglovima.

– Kule su bile povezene masivnim bedemima oko kojih je postojao rov dubine oko tri m i širine oko 17 metara na ulaznoj strani. Ulaz je bio kroz petu kulu na sredini severoistočnog bedemskog zida. Zidovi su građeni od lomljenog kamena spolja obloženog opekom. Najbolje očuvan je frontalni, odnosno čeoni deo utvrđenja kojim je dominirala ulazna kula na kojoj se nalazio drveni podužući i spuštajući most koji je pokrivao opkop. Kule su, što je jako zanimljivo, bile gotovo identične smederevskim, odnosno Kuli Nebojši u Beogradu i prema nekim proračunima bile su visoke oko 16 metara što je davalo odličnu preglednost straži, kaže Odobašić.


[attachment=2]


Pretpostavlja se da je tvrđava prošla kroz dve faze u izgradnji, od utvrđenja ugarskog kralja, jednostavnije forme prilagođene ratovanju hladnim oružjem, do utvrđenja srpske vlastele i despota 14. i početka 15. veka sa topovskim kulama i dobro obezbeđenom kapijom sa pokretnim mostom prilagođenoj ratovanju artiljerijom zbog opasnosti od Turaka.

U neposrednoj blizini Kupinika se nalazi i crkva Svetog Luke koju je podigao despot Đurađ Branković i koja predstavlja, po mišljenju brojnih istraživača, najstariju srpsku pravoslavnu crkvenu građevinu u krajevima severno od Dunava i Save, što ovom tihom i skrovitom gradu o čijem sjaju svedoče samo ostaci njegovih utvrda daje još veći značaj.

Obnova

Uprkos ulozi koju je imao u istoriji srpskog naroda, posebno onog njegovog dela koji je živeo i danas živi u Sremu, uprkos svoj mističnosti koju mu daje mesto na kojem je građen i ljudi koji su u njemu stolovali, Kupinik do sada nije bio predmet temeljnijih arheoloških ili istorijskih istraživanja. Znameniti srpski arheolog dr Vujadin Ivanišević sa Arheološkog Instituta SANU smatra da je to greška koju u narednom periodu treba ispraviti. On smatra da je Kupinik po mnogo čemu važan istorijski centar i da će njegovo istraživanje dati mnoge odgovore na pitanja istorije poznog srpskog srednjeg veka.


[attachment=1]


Kupinik, smatra Milan Aleksić, prvi čovek Agencije za razvo Opštine Pećinci, ima i značajan turistički potencijal, pa se u lokalnoj samoupravi nadaju da će se u što skorije vreme krenuti u njegovu obnovu.

– Mi želimo da obnovimo Kupinik, on ima veliki turistički potencijal koji se treba iskoristi. Volje ne manjka za tako nešto, nadam se da će se naći i materijalnih sredstava kako bi se nešto pokrenulo. Problem je i u tome što je deo zemlje unutar utvrđenja i oko njega u privatnom vlasništvu. Mislim da će se u neko dogledno vreme sa vlasnicima naći dogovor i da će samouprava moći da pokrene staru ideju podizanja Kupinika i njegovog ponovnog uspinjanja ka nebu. Mi smo u par navrata ovde organizovali različite programe u vezi sa Brankovićima, imali smo izložbe i predavanja posvećene Kupiniku i našim despotima. Činimo sve što možemo da zainteresujemo javnost za ovaj grad koji nije samo sačuvao srpski narod u Sremu, već ga je i duhovno obnovio i ojačao, kaže Aleksić.


[attachment=2]


Kupinik je pod zaštitom države. Do sada, osim ploče koja je postavljena na njegovim ostacima, a koja i sama već propada, nije urađeno ništa značajno na njegovoj obnovi. Stručnjaci i nadležni u pećinačkoj samoupravi smatraju da je došlo vreme da se stvari pomere sa mrtve tačke. Uostalom, ponovno uspinjanje kupiničkih kula-braniča je najmanje što ovaj tihi grad zmajeva i lavova zaslužuje od potomaka onih koji su ga branili, koje je branio.


Autor: S. Lapčević
izvor (http://www.sremskenovine.co.rs/2017/03/kupinik-i-njegova-sudbina-obnova-grada-zmajeva-i-lavova/)

Kupinik, kao detalj mape "Tabvla Geographica exhibens Regnvm Sclavoniae cum Syrmii Ducatu", početak 18. veka.


[attachment=1]

Kупиново.
Из збирке Старожитности краљевства Славоније.
Од Л. Илића Ориовчанина.

Код села Купинова, у Петроварадинскоj граничарској регименти, могу се видити  развалине негдашњег старог града. У старија времена звао се је овај град 'Хеулпенг' затим 'Кевлпен' а у Ортеливом Крајобразу од године 1602. пише се 'Келпенг,' док се најпосле у новије време не прозва 'Купиново.'
Ко је и када овај град саградио, није знати. Толико је само стално, да је с концем четрнаестог и с почетком петнаестог столећа на камеру, илити у краљевска добра спадао; јер га иначе краљ Сигисмунд (1387—1437) неби био могао Деспогу Ђорђу Бранковићу дати. Овај увидивши, да се против силни турски напада бранити неће моћи, даде године 1422. Сигисмунду краљу Београд; почем је њему краљ више градова у Мађарској и Славонији именито пак Сланкамен и Купиново дао. Бранковић је после овај град обећао године 1451. Хуњадијевој обитељи тобоже у казну, ако неби његова унука Елизабета, кћи Улрика грофа Цилејског за Матију сина Јованова поћи хтела. Но како се је и на кој начин то заручење разметнуло, није знати, толико је стално, да син Сибињанина Јанка, Матија, споменуте Елизабете није узео, дакле је град Бранковићу и на даље остао.
Син Ђорђа Бранковића, Стефан, мораде ради турског прогонства у Талијанску бежати, гди је и умро. Његови синови Ђорђе и Јован даду мртво тело отца године 1485. у Купиново довести, и као светињу великолепно саранити. Ствар се на следујућиј начин случила. Године 1463. навали изненада Али-бег с једним чопором Турака из Србије, те јуришем отме Купиново и град запали. Потом Митровицу и ине по Срему градове оплени и до Футока допре. Но овде га дочекају Мијат и Петар Соколи, те не само све робље отму, него и Турке аметом потуку, особито у бежању код Саве, да их је само мало у Србију измакло. Стефан Бранковић оде у Талијанску, остави синове, да град поправљају, кои су још некоје време заједно у Купинову пребивали. Старији брат Ђорђа водио је наслов Србског Деспота, но у кратко га положи и на свог млађег брата Стефана принесе, кои се после неколико година, да се турског нападања уклони, у Беркасово преселио, гди је и умро.
Ђорђе пак пошто је Србског Деспота наслов на свог брата Јована пренео, постане под именом Максима калуђером год. 1503. затим архиепископом у Влашкој. Као владика је Крушедолски монастир у Срему саградио, те се у њег преселио из Влашке, где је год. 1516. преминуо. Овамо је отца његовог Стефана, као и брата Јована тело из Купинова пренешено, и као свети останци чувано, док иј Турци под Султаном Ахмедом III. против Аустрије војујући год. 1716. — сасвим код Петроварадина побити — из гробница неизвадише, те на мале комадиће останке исекавши, ватром уништише.
Што се Купиновачког града тиче, овог су Турци већ године 1521. предобили, и у својој власти до год. 1689 задржали. Но после године 1691. када би под Ћуприлићем везиром овамо прешли, попале га тако, да више поправљан није; те тако данас само хрпа камења показуе негдашњу славу прошли јуначки времена. - Подунавка, бр. 10., год. 1856.

Još jedan snimak sa izložbe o Kupiniku.



https://youtu.be/gZ_B6DWV7KA

Kupinik (Kelpen) kao detalj mape Sclavonia Croatia Bosnia cum Dalmatiae Parte Per Gerardum Mercatorem, mezi 1580 a 1600.



[attachment=1]

Kupinik sa okolinom, detalj mape: Das Koenigreich Bosnien, und die Herzegovina (Rama)

Authr: Šimek, Maxmilian, 1748-1798.





[attachment=1]

Do kakvih novih saznanja su dovela arheološka istraživanja srednjovekovne tvrđave Kupinik
Smiljka Kostić 13. 12. 2020.

SREDNjOVEKOVNA tvrđava Kupinik, prestonica poslednjih srpskih despota Stefana Lazarevića, Đurđa Brankovića i Vuka Grgurevića, pored sela Kupinovo u sremskoj opštini Pećinci, obrasla korovom, prethodne i ove godine izmamila je arheologe koji su započeli opsežna istraživanja.

Stručnjaci iz Narodnog muzeja iz Beograda, koji su ove jeseni dve nedelje bili na terenu, kažu da su sada prvi put na nekim lokalitetima otkriveni i registrovani delovi naselja, grobalja i drugi materijalni ostaci iz drugih epoha, a ne samo iz srednjeg veka. Iako je sva pažnja arheologa do sada bila usmerena na Kupinik, podignut na manjem ostrvu u mrtvaji Save, na obodu današnjeg specijalnog rezervata prirode Obedska bara, najnovija istraživanja su pokazala da pažnju zaslužuje izučavanje mnogo dužeg perioda od srednjeg veka, perioda koji bi obuhvatio nekoliko hiljada godina, koliko postoji organizovani društveni život na području Kupinova.

ARHEOLOG dr Emina Zečević,muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu i rukovodilac istraživačkog tima, otkriva da su sada pronađeni pokretni nalazi, koji pokazuju ono što se na terenu nije videlo na prvi pogled, a to je da je područje Kupinova bilo naseljeno od neolita.

- Ostaci naselja, grobalja i mnogi drugi pokazatelji svedoče da su ljudi ovde živeli u kontinuitetu od praistorije do današnjeg dana. Kada je reč o samom Kupiniku, koji je za ovo područje svakako najzanimljiviji, naše istraživanje sada se svodi uglavnom na pregled postojećih podataka u vezi sa istorijom tog mesta i dokumentacijom koja postoji u ustanovama zaštite kulture svih nivoa, a tiče se statusa tog nalazišta - kaže dr Zečević.

AKTUELNA arheološka istraživanja su i prvi koraci prema jednom većem istraživačkom projektu, koji se odnosi na istraživanja tvrđave Kupinik.

- Za početak smo odradili jedan važan posao, a to su lidar snimanja koja će biti osnova za izradu konzervatorskih projekata i obuku. Lidar snimanje je lasersko snimanje iz vazduha, što znači da se snima bez iskopavanja, kroz vegetaciju, do određene dubine zemlje, i na taj način se otkriva gde postoje zidovi, konstrukcije ili neki drugi materijalni tragovi prošlosti, da ne bismo uzalud trošili vreme, sredstva i energiju na istraživanja koja ne mogu da daju rezultate - kaže dr Emina Zečević, dodajući da su prvi koraci doneli konkretne rezultate koji bi trebalo da dovedu do obnovljenog grada Kupinika.

Arheologe u Kupinovu posetio je i predsednik opštine Pećinci Siniša Đokić, koji se tom prilikom upoznao sa rezultatima dosadašnjih istraživanja i razgovarao o mogućnostima nastavka istraživačkog projekta koji je od velikog nacionalnog značaja.

PREZENTACIJE

SVE što su arheološka istraživanja do sada otkrila na lokalitetu utvrđenja Kupinik, podignutom na manjem ostrvu u mrtvaji Save, na obodu Obedska bare, biće prezentovano na različite načine, od kataloga, izložbi, prezentacija, info- tabli, pa do raznih kulturnih manifestacija i turističkih obilazaka.

Izvor: www.novosti.rs

Istražite spomenike srednjovekovne Srbije: Pomalo zaboravljeno utvrđenje Kupnik


Srednjovekovno utvrđenje Кupinik nalazi se pored sela Кupinovo u donjem Sremu.

Podignuto je na manjem ostrvu u mrtvaji Save, na obodu današnjeg specijalnog rezervata prirode Obedska bara. U istorijskim izvorima prvi put se pominje krajem XIV veka u poveljama kralja Žigmunda Luksemburškog iz 1387. i 1388. godine. Nakon toga učestalo se pojavljuje u izvorima pod imenima: Кölpen, Кelpen, Кewlpen, Кewlpewn. Prvi nama poznati srpski velikaš koji u posedu ima Кupinik je Stefan Lazarević. Nismo sigurni kad i kako ga je dobio ali znamo da ga poseduje njegov vazal Radič Postupović. Nakon Stefana dobija ga Đurađ Branković, verovatno 1427. godine. Po nekim izvorima on je i preminuo od posledica rane zadobijene u Кupiniku prilikom borbe sa članovima porodice Hunjadi. Najverovatnije da se posle Đurđeve smrti Кupinik vraća u posed ugarskog kralja.

Po dolasku Vuka Grgurevića u Ugarsku 1464/1465. kralj Matija Кorvin mu dodeljuje posede a među njima i Кupinik. Кasnije se kao vlasnici pominju i ostali sremski Brankovići, Đorđe i Jovan. Ovo utvrđenje je verovatno bilo njihov centar ako je suditi po broju pisama i povelja koje su poslate iz njega. Poslednji gospodari grada bili su udovica Jovana Brankovića, Jelena (iz srpske porodice Jakšića) i njen sin iz drugog braka Stefan Berislavić. Prilikom osvajanja Beograda 1521. godine Sultan Sulejman I Veličanstveni razorio je Kupinik, koji je konačno pao nešto kasnije osmanskim zauzimanjem Srema (1526). Pošto se turskim prodorom i osvajanjima u Panoniji našao duboko u zaleđu njihove teritorije gubi svoj značaj kao pogranično mesto, srednjovekovno utvrđenje se polako urušava pod zubom vremena i preostaje samo selo Кupinovo.


[attachment=1]


Кupinik predstavlja jedan od bolje očuvanih srednjovekovnih fortifikacionih kompleksa u Vojvodini i spada u takozvane "vodene gradove". Nepravilne je četvorougaone osnove (57 x 57 m) sa isturenom šestougaonom, osmougaonom i kružnom kulom na uglovima. Кule su bile povezene masivnim bedemima oko kojih je postojao rov dubine oko 3 m i širine oko 17 m na ulaznoj strani. Ulaz je bio kroz petu kulu na sredini severoistočnog bedemskog zida. Zidovi su građeni od lomljenog kamena spolja obloženog opekom.

Pretpostavlja se da je tvrđava prošla kroz dve faze u izgradnji, od utvrđenja ugarskog kralja, jednostavnije forme prilagođene ratovanju hladnim oružjem, do utvrđenja srpske vlastele i despota XV i početka XVI veka sa topovskim kulama i dobro obezbeđenom kapijom sa pokretnim mostom prilagođenoj ratovanju artiljerijom zbog opasnosti od Turaka.

U neposrednoj blizini Кupinika se nalazi i crkva Svetog Luke koju je podigao despot Đurađ Branković i koja predstavlja, po mišljenju brojnih istraživača, najstariju srpsku pravoslavnu crkvenu građevinu u krajevima severno od Dunava i Save. Кupinik do sada nije bio predmet temeljnijih arheoloških ili istorijskih istraživanja.


National Geographic (https://www.nationalgeographic.rs/vesti/15422-istrazite-srbiju-srednjovekovno-utvrdjenje-kupnik.html)

Predavanje doc. dr. Borisa Stojkovskog na temu.





https://youtu.be/5-sWQmvVs3Q

https://youtu.be/PSyBJzBTbRk

https://youtu.be/JwVul7uVGn4

Interesantno predavanje Dr. Borisa Stojkovskog u Matici Srpskoj o prilikama u južnoj Ugarskoj u periodu 1490 - 1526.


https://youtu.be/SKmpry62Xxg




Deo o Kupiniku počinje na 36:28


https://youtu.be/SKmpry62Xxg?t=2188