PALUBA

Pozdrav,
Planiram napraviti neki pismeni uradak o ličnoj opremi u JNA kroz povijest pa imam nekoliko pitanja o JNA porcijama.
Da li je postojao još koji tip porcije osim ove novije M69 i onog starijeg tipa koji je izgledao kao Njemačka porcija iz II svj rata?
Da li je taj stariji tip samo prekopiran njemački i proizveden u SFRJ? Da li je možda tu bilo i zarobljenih njemačkih ili donacija iz SSSRa? Do koje godine se taj tip porcije koristio i kakav pribor je išao uz tu porciju? Da li je ona imala nekakvu navlaku ili torbicu? Također zamolio bih ako netko ima koju sliku takve porcije da stavi.

Da li za novi tip porcije postoji samo zelena navlaka/torbica? Da li su možda postojale i u nekom kamuflažnom uzorku? Da li je te porcije proizvodio isključivo Končar iz Zagreba ili je bilo jos proizvođača?

Također molio bih vas da podijelite što više slika ako postoje na koji se vide JNA vojnici kako koriste porcije ili ih imaju na opasačima.

Kao sto oznaka kaze M-69 je tada usvojen kao takav. Prije je bila kopija njemacke sa alu cuturom (2 tipa, glatka i rebrasta sa cojanom navlakom). Nisam nikada vidio stari pribor a navlaka za M-69 je bila u kamuflaznom uzorku za specijalne jedinice Milicije.
Nema ti tu puno nekih informacija.

Stvarno, da li su se i u kojim prilikama te porcije nosile na opasaču (sa uprtačima)?

Kako je uopšte bilo zamišljeno da vojnik na terenu pije vodu iz te čuture koja u porciji, a porcija u tesnoj navlaci?
Gde je trebalo da se čutura nalazi, recimo na maršu?

Meni je uvek delovalo kao da su te porcije dizajnirane samo da mogu da se lepo slože (skockaju) u kutije, sanduke, police, da mogu da se prebroje u magacinu.

Pribor za jelo M 69 se nosio u borbenom rancu. Voda iz plastične čuture je imala grozan ukus.
Posude u kojima se nalazila  čutura su jako dobra termoizolacija. Leti voda ostaje dugo hladna.

Ima negdje u prirucnicima da se porcija poslije jela ako nije bilo uvjeta za pranje, zatvarala i stavljala u ranac a futrola sa cuturom i pripadajucim poklopcem na opasac.
Iako djeluje prakticna i racionalno-logicno poslozena, ona je daleko od toga kada se proba u terenskim uvjetima.
Mislim da su je trebali uzduzno podijeliti sa poklopcem jer bi bila prakticnija, cutura bi opet mogla stati a i proizvodnja (izvlacenje-stancnje) bi bila jeftinija.

Evo kako to Finci prikazuju na humoristican i sebi svojstven nacin.

https://youtu.be/WN0Y2TV2ojI

Inace su se proizvodile u Rade Koncar.[attachment=1][attachment=2]

Мислим да су имали идеју да се она пластична чутурица носи у навлаци на опасачу, а порција убаци у ранац. А када је ван употребе, да се све лепо сложи. Идеја сама по себи није лоша и није у суштини ништа ново, сличних решења је било и у другим армијама, па и код Американаца (http://Stove-Complete-Set-Lot/222296705532?_trkparms=aid%3D777003%26algo%3DDISCL.MBE%26ao%3D1%26asc%3D20140620091411%26meid%3D83e24eb4ac25493caf0078109f87e5fb%26pid%3D100009%26rk%3D1%26rkt%3D10%26mehot%3Dpp%26sd%3D322547951455%26itm%3D222296705532&_trksid=p2047675.c100009.m1982).

Како је то на крају урађено је већ сасвим друга прича. Међутим ја се заиста не сећам да смо осамдесетих имали таквих проблема какви су приказани на видеу из Финске. Могуће је да је контрола била боља.

Сам прибор за јело (есцајг) је био веома практично решење.

Pretpostavljam da se ovdje radi o nekoj deformaciji plastike te je nakon više desetljeća došlo do širenja ili skupljanja polimera. Inače bilo bi zanimljivo vidjeti od koje vrste umjetnog materijala je napravljena i koliko utječe na ljudsko zdravlje. Aluminiji sigurno nije dobar za zdravlje te se nije ni preporučivalo kuhanje već samo podgrijavanje jela na terenu.

Према ономе што пише у упутству, у питању је Makrolon, поликарбонат (пластика) која садржи Бисфенол А (BPA). У време када су ове порције прављене није се знало о његовој штетности, данас се углавном више не користи за паковање хране.

I VS nije nasla za shodno da iste zameni?

Ima verzija gdje su svi dijelovi od aluminija ali to nije radjeno u Koncaru vec cini mi se upravo u Srbiji.

J.beš Fince.
Nemaju oni pojma!

Te porcije sa platnenom futrolom i escajgom ubodenim sa strane još uvek su u najširoj upotrebi kod omladine - izviđačkih, planinarskih i skautskih društava. Oprema je zaista praktična jer se u platnenoj futroli može prikačiti uz kajš za pantalone.

Što se tiče higijene, omladina se snašla: uvek imaju uz sebe jednokratne plastične kese, pa kada se deli obrok, samo ubace kesu u platičnu oblogu čuturice i hrana se sipa u kesu. Kada pojedu ručak, jednostavno bace kesu, i plastika ostaje čista. Ne mora se prati.

Odlična porcija. Meni uglavnom služi za kuhanje kave na izletima.
Izgubio sam onu malu kao šalicu, ali sve skupa dobra.
Mislim da sam samo jedan put podgrijavao nešto gotovo u aluminijskoj posudi.
Na escajgu i plastikama nema nikakvih oznaka samo na aluminijskoj ima ono RK.

poz.

   Nesrećno rešenje u vidu četvrtastih babuški koje se umeću jedna u drugu. Najveći problem su upravo oštre ivice koje otežavaju pranje, a i ne daj bože da se zalegne na stomak dok je porcija napred na opasaču. To da se teško otvara to je tačno, al ga Finci i Finkinice malo us..še. Nije baš tako mada su njihove ganc nove iz celofana. Dizajn je verovatno originalno naš, za razliku od svega ostalog što je plagirala Namenska , ili nečiji odbačeni projekat.

   Što se tiče podgrevanja na otvorenom plamenu u Al posudi nije preporučljivo pošto pri iole višoj temperaturi potamni a na direktnom plamenu i pocrni, inače vrlo kvalitetna i postojana alkidna SMB boja. Izdržljiva je i ručka koja u zatvorenom položaju služi kao kopča koja sve drži prilično čvrsto na okupu.

   Escajg je za svaku pohvalu izrađen od INOX-a, lako se pere i dugo zadržava sjaj. Kašika i viljuška su pravilno dozirani kako i treba za pribor kojim se na terenu jede na brzinu, krupnim zalogajima. Nož je malo remek delo pošto ima multifunkcionalne elemente. U njegovu dršku se pakuju ostali delovi pribora da stoje čvrsto i da se ne izgube, integrisan je otvarač za konzerve, tako neophodan pri konzumiranju pošto se bilo koji drugi ključić-otvarač često zaturi. Njime se relativno lako otvara svaka vrsta konzerve, čak i municijska kutija 12,7mm za NSV/DŠKM ili slična za Browing. Oštrica nije neka i slična je noževima iz kućnih ili hotelskih kompleta dovoljna tek da preseče pečeno meso. Za slaninu, kobasice ili sirovo meso je neupotrebljiva, mada se da naoštriti. Često se ceo escajg ili samo kašika i viljuška viđaju u svakodnevnoj kućnoj upotrebi van kompleta,  što govori o kvalitetu jer su najsjajniji u svom kućnom priboru. Malo koja domaćica zna njihovo poreklo ali i te kako cene završnu obradu.

   Plastična posuda velika koja služi za supu ili predjelo se zgodno uglavljuje na pomenutu ručku Al posude i tako namešteni su pogodni za brzu podelu iz manjerki i termosa u terenskim uslovima. Ne sme se izlagati plamenu ili toploti što i piše na svakom plastičnom delu. Mala posuda je pogodna za salatu ili napitak kao čaša, mada je jako nezgodno jesti i piti iz četvrtastih posuda SMB boje što dodatno izaziva odvratnost i gađenje.

   Čuturica je domišljato smeštena u središtu ovog ćuftarsko-trovačkog aparata tako da voda zaista dugo ostaje hladna i na visokim temperaturama. Međutim, plastika zadržava miris hemikalija od procesa proizvodnje i ukus je zaista odvratan, pomešan sa mirisom buđi i SMB šinjela. Ako je prethodni korisnik bio pametnjaković pa u nju sipao rakiju treba dodati na sve to i bazd jevtine poklonuše. Sve ovo je čini uglavnom neupotrebljivom i iz nje se voda pije jedino na samrti ili kada ste zarobljeni u tunelu kao ekipa iz Lepih sela. Al tek kad popijete svu mokraću.

   Pošto naša vojska još uvek krcka Titine mrvice tako nam je ostala i ova kutlačarsko-pomijarska naprava sa svim svojim manama u amanet. Niko i ne pominje novu porciju a i zašto bi kada su postojeće relativno nove i slabo upotrebljavane jer je malo ko nenormalan da jede iz četvrtastog SMB tanjira pa je tako i najbolje. Strogi ćuftari insistiraju da se podela pomija na terenu vrši isključivo u tu njihovu skalameriju i to minijaturnim kutlačicama zapremine 2 dl, što dodatno odvraća eventualne abonente od državne rane, tako da najviše profitiraju svinje od seljaka koji otkupljuje pominje. A mi tučemo po slanini, kobasicama, crnom luku i konzervama koje smo poneli od kuće za svoje novce a porciju imamo samo na broju...

Kad je već tema "porcija", onda i moja iskustva. Ne znam koliko pudinga sam skuhao u toj porciji na požarstvu. Noćna smena požarstva među tenkovima je trajala dva sata i taman se moglo fino poneti sa sobom puding u vrećici, pola litra mleka u tetrapaku (koliko je i potrebno) i šećer, te skuvati puding na rešou. I pojesti ga u slast.

Kao rezervista u Kosovo -Prizren(ukopani i u satore na Sar Planina)Mart-Maj 1989  godina odlicno mi je sluzila 2 meseca na terenu cuvao sam je ko oci u glavi a dobili smo i ono GOR za zagrevanje hrane,pribor za jelo na opasacu levo do gas maske ,a cuturica plasticna u borbeni ranac. i sada je imam ta ista kao dodatna oprema u Nissan Patrolu posto sam strastven off road vozac za talkanje u vukojebene i planine

Zanimljiva fotografija, pretpostavljam da je slika zasigurno poslje 1969 a padobranci koriste stari tip porcija.

https://imgur.com/a/ylmV5Lk

Ova se prodavala 2012. za 15 evra.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

https://www.oglasi.rs/oglasi/ostalo/kolekcionarstvo/kolekcionarstvo/militarija/407831/beograd-porcija

Rekao bih po boji da je ova NVA?

ја користим порцију врло активно лети по мото скуповима. лакше ми је и слађе да једем из ње него из оних једнократних пластичних тањира. ово бар неће да се расипа и не пече руке док се носи. а више стане ;) поред гомиле пластичних флаша чутурица је непотребна, али ми је ту и увек је пуна за не дао бог. знало се ту кувати и кафа, чај, супа из кесице, и никад није било проблема. прибор за јело је екстра и имам неколико комплета у активној употреби. иначе за тај прибор знам одкад знам за себе, јер је ћале некако набавио један прекобројни (вероватно нађен или дигнут на некој вежби, ко би знао, никад га нисам питао откуд му). нарочито је нож био у функцији отварања конзерви у оно време  кад нису биле на потез, а факат се много лакше и брже отвара од оних малих што су били актуелни тада. да се ја питам не бих је ни мењао, добра је иради посао, а има толико других ствари које вриште за заменом.

   Meni je čak i ova sa prethodnih slika humanija od JNA četvrtaste porcije. Kod kuće imam čuturicu sličnog oblika ali ne znam da li se i ona umetala u tu porciju. Što se tiče jela u prirodi meni je najpogodnija standardna vojnička okrugla bela činija kojoj na dnu piše INA-JNA. Lako se pere, najviše podseća na pravi tanjir a zaprema skoro litar. Za sve vrste jela je neprevaziđena a može se smestiti u svaki automobil u pretinac za rukavice. Bela plastična šolja je takođe  vrh a iz nje sam jeo i supu i čorbu, pio kompot,mleko i čaj, a bogami jeo i puding. Ove dve posude + escajg iz porcije bi bile Must have za svaku vrstu preživljavanja u prirodi, pa čak i letovanje u ekonomik klasi. Mana im je što se u njima ne može spremati hrana ali zašto služe šerpe.

   Da neko ne pomisli da imam nešto protiv intendanture dodao bih da su oni najvažniji segment vojske, jer tenkovi i avioni idu na gorivo a vojnik na pasulj i kiseli kupus. Koliko su bitni govori i činjenica da su intendanti najpoželjniji kada  se hvata tzv. "živi jezik" jer ako iko zna približno brojno stanje onda je to kuvar! Svaki dan spremaju minimum tri obroka bez obzira da li je vikend, praznik, Božić ili Uskrs i nikad ne kasne. Kad god stigne hrana dobro je. Svi to znaju ali im retko kad odaju priznanje koje su sto puta zaslužili.

   Na Palubi nisam uspeo da nađem tematiku isključivo vezanu za intendante pa ću ovde okačiti brošuru sa VA KoV gde su samo navedene TT karakteristike pokretnih vojničkih kuhinja od 200,300 i 400 litara. Inače, za one koji ne znaju u ovim kuhinjama se hrana može pripremati i u pokretu što je jako pogodno kada je jedinica na maršu. Sastojci se ubace na polasku, naloži se vatra a dimnjak postavi u pravcu suprotnom od smera kretanja vozila koje vuče kuhinju i za sat i po do dva vremena na kratkom zastanku kuvari zaprže jelo i vrše podelu posle koje se nastavlja marš. Veće kuhinje poseduju i multiplikator koji pomoću glicerinskog ulja prenosi toplotu iz ložišta do kazana i pećnice što sprečava da hrana zagori, tako da se u ovim kuhinjama mogu pripremati sve vrste obroka, peći meso, kolači sve kao u kasarni.

   https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8469/2010/0042-84691004180T.pdf (https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8469/2010/0042-84691004180T.pdf)

Нека ме исправи неко ако грешим, али мислим да стара алуминијумска чутурица не може да се затвори у алуминијумску порцију. Када је ЈНА прешла на нове порције, тих старих порција и чутутрица је било на војним отпадима колико хоћеш, било их је и потпуно нових. Сећам се да су се те старе војничке чутурице у једном тренутку појавиле и у цивилној продаји, само су биле споља обложене чојом и у црној боји.

Нови четвртасти прибор за јело је представљао прогрес, свиђало се то нама или не. Војска је добила шансе да на терену добије јело са салатом, или супу и главно јело. То са старим порцијама једноставно није било могуће. Четвртасти облик је био погодан за складиштење, а сматрало се да неће правити проблеме војницима, јер је био предвиђен да се носи у борбеном ранцу.

Ово је јако битан детаљ,  јер се ЈНА у то време модернизује и моторизује. Транспортна врећа и борбени ранац замењују старе војничке ранчеве. (Онај ко је носио транспорту врећу на леђима а борбени ранац на грудима је вероватно плакао за старим војничким ранцем и псовао милу мајку будали која је то направила, али генерална идеја је била да врећа иде у возилима, за војском.)

 Није ЈНА била ни прва ни последња која је увела пластичне чутурице и делове прибора за јело. Када дуже стоји, вода у пластичним чутурицама смрди. Тачно, али смрди и у алуминијумским, и то не само у старим ЈНА чутурицама, него и у швајцарским Sigg флашама. Чутурице су биле предвиђене за воду, а не за алкохол и топле напитке, што се понекад догађало. (Сећам се, на повратку са полигона који је био ван касарне, војник код сељака купио ракију и унео у касарну. Цео павиљон је смрдео на ракију, а не његова пластична чутурица  ;D ) Што се тиче подгревања јела, нема разлога да се четвртасте порције понашају другачије од оних старих , у питању је исти материјал. Ни једне ни друге нису биле предвиђене за кување него за подгрејавање. Ако дође до тога да војник у њима мора сам да кува, онда је последња брига да ли ће да поцрни.

стара чутурица се качила на опасач, на бомбашицу, и има на себи карабињер за ту намену. где је ишла порција појма немам. вероватно у или на ранац. а кад смо већ код ранца, у њега стаје мање него у врећу, јер је шињел био предвиђен да се сложи и спакује преко ранца. ранац је бољи јер боље лежи на леђима и лакше се носи, али како рече фазан није предвиђена за дуго ношење него за превоз у возилу. а боја на ал делу порције не црни тако лако. мрзи ме да претурам сад по опреми и да је тражим, али није то толико страшно. добра је то ствар.

[attachment=1]


[attachment=2]


   Na ovu čuturicu sam mislio

Moj ratni komplet je deo opreme off road Nissan Patrola

A gde je ašov i sekira? ;)

Asov je odma do kutije alata a sekira je u vreci ispod mreze(u vreci ima konzerve i rakija u rezervi) hahah

Неко је већ рекао, порција (ова "четвртаста") се носила иза заштитне маске, дакле на леђном делу опасача. Чутирица је требала бити у борбеном ранцу (колико се сећам постоји пропис паковања и садржаја борбеног ранца, као и постављања опреме на опасач). Могла је (порција са торбицом) да се учврсти (да не шета) тако што би се онај задњи део упртача (онај један који иде позади) постави између носача ("гајки") на торбици порције (на платненим су биле две "гајке"). Када се добро и правилно наниже опрема на опасач пре обуке или маршевања могло се сасвим добро ходати, трчати и залегати.

Осим платнене торбице за порцију била је и једна врста пластифициране, од мало дебљег и чвршћег материјала. Закопчавала се само уметањем језичка у гајку. Није било "дрикер -копче" као што је код платнене торбице. Тај материјал је био доста осетљив на хабање и порцију су лако испадале из ње. Једина предност је та што се порција лако вадила и враћала јер је чвршћи материјал чувао форму. Код платнене, када се комплет извади тешко је то било вратити, посебно ако је ношена на леђима. Морао је да помогне друг поред тебе.

Без обзира на неке оштре критике ја ценим да је ова порција била за оно време сасвим добро решење, посебно прибор за јело (нож, кашика, виљушка). Користио сам је и као питомац и официр у теренским условима више стотина пута и немам неки велику замерку. Уосталом, свако решење има добре и лоше стране.

Колико ме сећање служи, ми смо порције носили у борбеном ранцу, а не на опасачу. Мало сам прочачкао по интернету и изгледа да је по правилу и било предвиђено да иде у борбени ранац:

(http://i57.tinypic.com/2guw38m.jpg)

То правило које је то регулисало је из 1983-4. године. Мислим да је то правило "Војник, одељење пешадије" (или тако некако)

Pribor za jelo
Deo lične intedanske opreme vojnika i starešina.Služi za prihvat i konzumiranje jela i vode za piće.Sastoji se od posude za jelo,posude za supu, posude za salatu(koja služi i kao čaša za vodu),čuturice,noža,kašike i viljuške.Svi delovi se pakuju u torbicu od impregnirane tkanine koja se,sa dve gajke,stavlja na opasač.

[attachment=1]