PALUBA

Kinezi zainteresovani za gradnju aerodroma kod Trebinja


Kompanija "Aviejšn indastri korporejšn of Čajna" (AVIC) izrazila je interesovanje za partnerstvo sa vladom Republike Srpske u gradnji aerodroma u Trebinju.

AVIC će analizirati lokaciju u selu Rapti Zupci kraj Trebinja, gde bi planirani komercijalni aerodrom trebalo da bude izgrađen.

Ta kompanija je prvi put izrazila interesovanje 2010, a prošlog meseca njeni predstavnici sastali su se sa vladom RS na razgovorima o potencijalnoj investiciji, piše portal Exyuaviation.

"Svaka vlada bila bi počastvovana da ima takvu kompaniju (AVIC) za partnera i zadovoljstvo nam je što je izrazila svoju spremnost da nastavi saradnju sa nama". saopšteno je iz vlade.

Prošle godine, lokalne vlasti u Trebinju objavile su svoju nameru da nastave sa sprovođenjem planova za gradnju aerodroma.

Vlada je od 2009. do 2011. izdvojila 820.000 evra za projektnu dokumentaciju 2,6 kilometara duge piste i terminala dovoljnog da opsluži 260.000 putnika godišnje, da bi dve godine kasnije odustala od te ideje, nakon što je imenovala generalnog direktora i zaključila konsultantski ugovor sa jednom austrijskom firmom radi određivanja potencijalnih ruta. Vlada je otad objavila da je studija austrijske firme nekompletna. Docniji tender za nacrt nove razvojne strategije bio je poništen.

AVIC je državni konglomerat u oblasti avio-saobraćaja i odbrane. Na "Forčunovoj" listi kompanija Global 500 nalazi se na 159. mestu i ima pola miliona zaposlenih širom sveta.

Zahvaljujući svojim prirodnim lepotama, veruje se da bi Trebinje moglo da privuče znatan broj turista. Međutim, taj grad nalazi se na samo 30 kilometara od Dubrovnika prema severoistoku i 90 kilometara severozapadno od Tivta, što, prema pisanju portala, održivost budućeg aerodroma u toj oblasti dovodi u pitanje.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=09&dd=15&nav_id=1591510)

уторак, 25.08.2020.

Први авиони би из Требиња могли полетети 2022

За будући аеродром у Требињу издваја се једна локација, а ако у наредне две-три недеље буде донета одлука о самој локацији први авион са новог аеродрома могао би да полети 2022. године, рекла је данас министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Пред сутрашњи сусрет председника Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорадом Додиком, она је оценила да је најважније за ту инвестицију да је одлука о изградњи аеродрома у Требињу донета.

„Људи из министарства, једног и другог су били, погледали све локације, једна се издваја. Сада не бих јавно рекла која, је јер је то још увек на столу као тема према којој се треба тачно одредити”, рекла је она. Додала је да, ако се у наредне две-три недеље донесе одлука о самој локацији, која је добра у односу на све остале градове у Босни али и у самом региону, могуће је очекивати планове, завршну документацију и експропријацију у току 2021. године.

„Први авион са аеродрома Требиње могао би да полети 2022. године. Процене говоре да би било врло економски исплативо, јер у првој години може да очекује 50.000 путника. А процена инвестиције је око 50 милиона евра”, рекла је она. Додала је да ће у наредним данима бити договора око изградње тог аеродрома. „Важно да је одлука донета. Аеродром ће се градити. Сада гледамо да то буде ефикасно и финансијски и географски”, рекла је она.

Како је истакла до идеје о изградњи овог аеродрома дошло је због добрих односа два председника, као и из жеље да регион буде добро повезан, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Osnovano preduzeće "Aerodrom Trebinje"


U Trebinju je i zvanično osnovano novo preduzeće “Aerodrom Trebinje" sa sedištem u centru tog grada u Republici Srpskoj.

Na čelu novog preduzeća postavljen je inženjer Mladen Stanković iz Niša, koji je zaposlen u niškom Aerodromu “Konstantin Veliki”, prenosi portal Investitor saznanja TrebinjeLive.info.

Stanković je magistar saobraćajnih nauka iz oblasti avio transporta, a ima dugogodišnje radno iskustvo u radu u avio-kompanijama, odnosno vazduhoplovnoj industriji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=09&dd=11&nav_id=1731416)

Некад пре рата и јесте постојало аеродромско поље у Требињу. негде на Грабу?

I oznaceno na topo mapi JNA 1:25000. To je bila alternativna PSS za sportske avione a vojne elisne, tipa Utva i Kraguj.

Genijalna ideja.
Na 16 km od Ćilipa, još jedan aerodrom.
A ako je Grab izabrana misteriozna lokacija, onda samo 13.
Kako se samo ranije niko nije setio.
Kad je bal, nek je bal, i jedan kosmodrom, pride...molim.

A ni Tivat, Podgorica i Mostar nisu nesto daleko.
Ovo je vise stvar politike neko neke ekonomske racunice.
A treba napomenuti da se pomenuto poduzece vec drugi put otvara u nekoliko godina. Prvo je isisalo pare i propalo izgradivsi nista.

nek njih dvojica o svom trosku otvaraju sta hoce a ne drzavne pare
pozdrav Djordje

Jedini argument za otvaranje aerodroma Trebinje je činjenica da je do Banjaluke oko 250km u vazdušnoj liniji. Tivat je blizu, a  za Čilipe da i ne govorim, koji su "preko brda".

"Srbija 100 odsto vlasnik aerodroma u Trebinju, prvi letovi krajem 2021."

 
Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković izjavio je u parlamentu RS da je izgradnja aerodroma Trebinje veoma važna i značajna za Srpsku i Hercegovinu.

Rekao je da će vlasnik 100 odsto biti Srbija, koja je investitor.

Višković je istakao da će se o tome danas raspravljati na sednici Narodne skupštini Republike Srpske, kao i o preduslovima kako bi posao izgradnje mogao da počne.

"Postoje zajednički timovi Srpske i Srbije koji će raditi na realizaciji ovog projekta. Kada zakoni i odluke budu usvojeni, stvara se pravni osnov da se od 1. oktobra uđe u postupak eksproprijacije za izgradnju tog objekta. Investicija je vredna oko 100 miliona KM. Prvi avioni, očekujem, da će početi da lete već krajem 2021. godine", rekao je Višković odgovarajući na poslanička pitanja.

Naglasio je da ovaj aerodrom ima veliku perspektivu.

Kada je reč o zaduženjima opština i njihovom razvoju, Višković je istakao da vlada jednako pomaže razvoj svakog dela Srpske.

Naglasio je i da vlada ne pravi razliku iz koje partije je koji načelnik, te da se zadužuju i opštine koje vode načelnici iz opozicije, prenela je RTRS.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=09&dd=22&nav_id=1736560)

Počele pripreme za izgradnju aerodroma u Trebinju: Vrednost oko 50 miliona evra


U Trebinju su uveliko počele pripreme za izgradnju aerodroma.

Pored premera zemljišta između tri naselja priprema se i tehnička dokumentacija i posebni timovi iz različitih oblasti aviosaobraćaja.

Na potezu od naselja Taleža do Huma, od tri i po kilometra, obavlja se premer 300 hektara zemljišta, za budući aerodrom, a radi se o području u kojem nema naselja, prenosi RTRS.

"Na tom delu su odrađena geodetsko-tehnička snimanja i pripreme za buduću eksproprijaciju. Druga faza je cepanje parcela za izradu zoning plana i treća je procena vrednosti nekretnina, koje ulaze u obuhvat eksproprijacije", izjavio je šef područne jedinice RUGIP Trebinje Borko Ćorluka.

Kako je rekao, tačan broj katastarskih čestica biće poznat nakon izrade predloga za eksproprijaciju.

"U većini slučajeva to je neplodno zemljište, koje nije privedeno nameni, objekte ćemo pokušati da zaobiđemo i da se ne narušava ruralni deo", rekao je Ćorluka.

Kontrola letanja Srbije i Crne Gore i BiH angažovana je u segmentu organizacije vazdušnog prostora, usluga i službi, a takođe prikupljaju potrebne parametre za projekat aerodroma.

"Ono što je za nas najvažnije imamo definisan položaj poletno-sletne staze, na osnovu toga položaja definišemo postupke za poletanje, prilaz i sletanje, da oni budu uređeni u skladu sa međunarodnim standardima", rekao je Predrag Jovanović, direktor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore.

Izgradnju aerodroma u potpunosti će finansirati Republika Srbija, koja će njime i gazdovati, a vrednost projekta koja se pominje jeste oko 50 miliona evra.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=10&dd=05&nav_id=1742778)

четвртак, 10.12.2020.

На пролеће почиње градња аеродрома у Требињу

Планирано је да први авиони са аеродрома у Требињу полете крајем 2021. године, када би од Београда до Требиња могло да се стигне за око 40 минута.

Градња аеродрома у Требињу, пројекат који заједно реализују Србија и Република Српска, почеће на пролеће, изјавио је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић.

„Ми смо већ у нашем буџету за следећу годину предвидели пет милијарди динара за тај пројекат. Надамо се да ћемо следеће године кренути у прве припреме радове и да ћемо инвестирати озбиљније током 2021. како би тај пројекта покренули и како би он добио свој замах”, рекао је Момировић после састанка у Влади Србије са министром саобраћаја Републике Српске Ђорђем Поповићем. Момировић је истакао да ће се Влада Србије потрудити да реализује тај пројекат и друге инвестиције који се заједно реализују са Српском, упркос ситуацији са короном.

„План је да градња аеродрома у Требињу крене почетком другог квартала наредне године односно на пролеће”, додао је Момировић.

Иначе, планирано је, како је раније најављено, да први авиони са аеродрома у Требињу полете крајем 2021. године, када би од Београда до Требиња могло да се стигне за око 40 минута. Велика подршка ћемо бити Републици Српској у реализацији тог пројекта, поручио је Момировић. Он је истакао да Србија и Српска имају веома добре и квалитетне односе и реализују заједно многе пројекте.

„Ова посета ми причињава до сада највеће задовољство јер имам прилику да угостим министра из свог народа”, нагласио је Момировић. Рекао је новинарима да је са колегом из Републике Српске разговарао о изградњи аутопута Београд - Сарајево, преко два правца од Кузмина и Сремске Раче према Бијељини и другом од Пожеге према Котроману.

„Заиста има пуно инвестиција које заједно радимо. Наша будућност је нераздвојива, јако смо повезани и тако ћемо наступати и у будуће”, навео је Момировић.

Министар Поповић је захвалио Влади Србије што чини на плану побољшања и реализацији свега што је предвиђено у споразуму о специјалним и паралелним везама.

„Разговарали смо о капиталним инфраструктурним пројектима, где Србија има немерљив значај и улогу”, нагласио је он. Поповић подсећа да се гради нови мост на Сави код Раче и да ће бити изграђен даље аутопут ка Бијељини и наводи да је са Момировићем разговарао и о другом краку прстена, то јест градњи брзог пута који би од Сарајева преко Пала до Вардишта који би повезивао Београд и Сарајево са друге стране.

„Разговарали смо и о аеродрому Требиње, где су већ урађене одређене припремне активности у смислу доношења легислативе и ту се већ интензивно ради”, навео је он, преноси Танјуг. Како је рекао, Србија заиста много посвећује пажњу Српској. Нагласио је да без модерне инфраструктуре, а посебно саобраћајне, нема озбиљнијег развоја економије.

„Хвала Влади Србије што помаже и што није оставила са стране Републику Српску и што ћемо захваљујући овим капиталним пројектима бити добро повезани. То ће омогућити још бољу сарадњу”. Каже да ће то убрзати повећати и убрзати проток људи, робе, капитала и услуга и да је иницијатива Мини Шенген заиста начин да се то и реализује.

Izvor: www.politika.rs

Momirović: Autoput Beograd-Sarajevo i aerodrom Trebinje će povezati čitav region
BIZNIS Autor: FoNet 13. apr. 2021

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Tomislav Momirović razgovarao je sa ministrom komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine Vojinom Mitrovićem o izgradnji autoputa Beograd - Sarajevo, obnovi graničnog prelaza Kotroman-Vardište i izgradnji aerodroma u Trebinju.

Procenjena vrednost projekta izgradnje autoputa na teritoriji Srbije je 1,05 milijardi evra, a uzimajući u obzir i vrednost izgradnje na teritoriji BiH, ukupna vrednost je oko dve milijarde evra, navodi se u saopštenju. U okviru projekta radi se na dve deonice, Sremska Rača-Kuzmin sa mostom preko reke Save, dužine 18 kilometara i Požega-Kotroman, dužine 60 kilometara. Ministri su razgovarali i o dinamici radova i infrastrukturnoj povezanosti Srbije sa BiH kroz projekat izgradnje brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, rekonstrukciji i održavanju međudržavnih mostova, o izgradnji novog graničnog prelaza na lokaciji Sremska Rača i rekonstrukciji graničnog prelaza na lokaciji Kotroman – Vardište, što bezbednijem plovnom putu i čišćenju korita reke Save, kao i planiranoj izgradnji aerodroma u Trebinju.

Momirović je naglasio da će aerodrom u Trebinju biti u vlasništvu Bosne i Hercegovine, a za Srbiju je važno da svi nadležni organi u Sarajevu preduzmu sve aktivnosti iz svoje nadležnosti, kako bi taj aerodrom mogao da doživi punu ekonomsku eksploataciju na radost građana i Srbije i Bosne i Hercegovine.

„Naša politika je mini Šengen, da nema nikakvih barijera u protoku ljudi i robe između naše dve države, želimo da potpuno ekonomski integrišemo region na način kako je to učinila Evropska unija“, predočio je Momirović. Mitrović je zahvalio Srbiji na donaciji vakcina, navodi se u saopštenju Ministarstva.

„Srbija pokazuje da želi dobre prijateljske odnose, da ulaže u Bosnu i Hercegovinu, a najbolji primer je dogovor koji je Aleksandar Vučić pokrenuo zajedno sa Redžepom Erdoganom i Predsedništvom Bosne i Hercegovine oko vekovne zamisli povezivanja Beograda i Sarajeva izgradnjom autoputa“, ukazao je Mitrović.

Izvor: www.n1info.com

У Требиње је био војни аеродром од 20их година, са травнатом пистом. Треба можда писта за слетање у случају квара, али аеродром не треба. Ћилипи су предвиђени за све врсте авиона, имају веома дугу писту, сећам се кад је продужавана до над сам пут! Можда је још тада та писта била предвиђена  за слетање уместо војног Ортијеша. Аеродром у Требињу би био само политички, за случај "поделе БиХ по ентитетским границама", што, "у овом тренутку", није могуће. Ја сам присталица "птице-нелетачице Дода", али нисам глуп!

To je bila obicna ledina koja se vodila kao ratna pista jos od VKJ. Istu namjenu je imala i u koncepciji JNA.
Inace prvi koji su probali ledine oko Trebinja, Bilece i Avtovca su K.u.K. Lloyd-ovi iz nekog od FLEK -ova ili FLIK-ova.

   Ako se dobro sećam, Trebinje je u nekom periodu slovilo kao jedini grad u SFRJ koji je imao aerodrom a nije imao autobusku stanicu!

   https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:217317-Prvo-autobuska-pa-aerodrom (https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:217317-Prvo-autobuska-pa-aerodrom)

Trebinje je lijep gradic.
Ne znam za autobusnu ali je bila zeljeznicka od 1901.-1976. godine.

Vučić: Za aerodrom u Trebinju između 98 i 100 miliona evra


Predsednik Srbije Aleksndar Vučić rekao je da će za aerodrom u Trebinju trebati oko 98 do 100 miliona evra, a da će Srbija uložiti između 73 i 75 miliona evra.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2021&mm=04&dd=22&nav_id=1846906)

Koliko bi Beogradu ili Nisu (gdje žive porezni obveznici koji izdvajaju ta sredstva) znacili ti novci a koliko će značiti gradiću u istočnoj Hercegovini čija komercijalna isplativosti tog projekta je upitna. Mostar i Banja Luka jako loše stoje a i Sarajevo je dosta palo zbog pandemije. Tuzla se dugo jako dobro držala zbog low cost letova ali je prometna infrastruktura u Tuzli prema većim centrima katastrofalna. Situacija sa cestama je još gora sa Trebinjem, ceste su jako loše da je ZL besmislena. Znači nitko ne razmišlja o cesti koja je napravljena 1884., asfaltirana 1950. I od tada samo krpljena, nego odmah na pistu i sutra možda na "magnetni" vlak iz Pekinga.
Ako bude drastično jeftinija od Dubrovnika možda bude neke šanse ali to treba izlobirati i izboriti se, ne ide to lako ni većim i razvijenim mjestima.

Meni sve ovo liči na neko pranje novca.

Upravo to. A sumnjiv mi je i vojni buzdet. Do pred koronu su vikali nemamo para, nemozemo a sad trosi sto vise moguce na kojesta. I naravno isplata za strani proizvod i usluge. A samo oni znaju koliko sebi usput zakinu.

U krugu od 60-ak kilometara nalaze se četiri međunarodna aerodroma


Aerodrom Trebinje, u koji ulaže Srbija, trebalo bi da postane vazdušna luka veličine i opremljenosti kakvu imaju Beograd, Zagreb, Ljubljana i Dubrovnik.

Ali, ističe hrvatski Poslovni dvevnik, u krugu od 60-ak kilometara nalaze se četiri međunarodna aerodroma.

Iako je u proteklih godinu dana vazdušni saobraćaj zabeležio najveći pad u svojoj celokupnoj istoriji, investicije u infrastrukturu i nove avione, te najave novih linija su i dalje na rekordnom nivou. Hrvatska, a i ceo region, u proteklih nekoliko godina beležili su dvocifrene brojke rasta, a bilo smo svedoci da je i Zagreb napokon dobio savremenu vazdušnu luku, kakva i dolikuje jednom velikom gradu.

Istovremeno su obnovljeni i prošireni kapaciteti vazdušnih luka u Dubrovniku i Splitu te je isto najavljeno i za Zadar. Ove godine je i najveći vazduhoplovni operater u Evropi, niskobudžetni Rajaner (Ryanair), odlučio da otvori svoju bazu u Zagrebu, a ukupno iz Hrvatske najavljuje 60-ak linija prema evropskim destinacijama, što će svakako dovesti do daljeg rasta prometa.

Vazdušni saobraćaj je sve gušći i pristupačniji građanima te gotovo da u Evropi nema zemlje koja nije značajno povećala broj vazdušnih putnika.

Sve zemlje bivše Jugoslavije imaju relativno brojnu vazduhoplovnu infrastrukturu koja se uglavnom bazira na masovnoj militarizaciji društva i države u razdoblju JNA, koja je raspolagala sa 15-ak operativnih vazdušnih baza isključivo vojne ili mešovite vojno-civilne namene.


Gradnja bez ekonomske logike

Gotovo svi današnji aerodromi na ovom području bili su vojni aerodromi. Nakon raspada zemlje i ratova došlo je i do transformacije celog sistema ratnih vazduhoplovstava i vazdušne infrastrukture te danas gotovo više i nema vojnih aerodroma – izuzetak su Batajnica u Srbiji, te Cerklje u Sloveniji, podseća hrvatski portal.

Zagrebački Pleso je vazdušna luka dvojne namene, ali je očigledno da će s rastom broja putnika, te planiranom nabavkom novih borbenih vazduhoplova, vojska ipak morati da potraži neku drugu specijalizovanu vazdušnu luku, a svojevremeno se govorilo o području Požeške kotline.

Bosna i Hercegovina je sada opet došla u središte pažnje javnosti zbog planova sa vazdušnim saobraćajem. Osim svoje glavne vazdušne luke u Sarajevu, ta podeljena zemlja ima još međunarodne vazdušne luke u Tuzli, Banjaluci, te u Mostaru, koje su uglavnom orijentisane na niskobudžetne operatere, ili pak u slučaju Mostara, na verski turizam.

Ono što je zagolicalo stručnu javnost u regionu je najava da će se u vrlo bliskoj budućnosti izgraditi još dve potpuno nove vazdušne luke i to u Bihaću i Trebinju. Bihać trenutno ima manju sportsko-poslovnu vazdušnu luku, no, planira se izgraditi veliki međunarodni aerodrom.

Sa druge strane, kada se govori o Trebinju - u pitanju je gradić od 30-ak hiljada stanovnika u istočnoj Hercegovini, u neposrednoj blizini Dubrovnika, i regija s vrlo skromnim privrednim, i nešto većim turističkim kapacitetima.

Uz to, u krugu od 60-ak kilometara nalaze se čak četiri međunarodna aerodroma s uhodanim poslovanjem – Dubrovnik, Tivat, Mostar i Podgorica, a od kojih samo Dubrovnik tokom letnih meseci ima promet koji je na granici njegovih gornjih mogućnosti.


Planiraju i najveće vazduhoplove

Planovi su za Trebinje da to bude vazdušna luka veličine i opremljenosti kakvu imaju Beograd, Zagreb, Ljubljana i Dubrovnik, čak i više od toga po pitanju prijema najvećih vazduhoplova. Procenjena cena izgradnje i opremanja bila bi 200-250 miliona evra.

Investitor u taj projekt je vlada Republike Srbije.

"Trebinje se nalazi na prostoru entiteta Republika Srpska, a u složenim odnosima u BiH entiteti su zapravo države u državi. Kada bi se takav aerodrom, i u opsegu kako se planira, izgradio, vrlo je izvesno da on ne bi imao civilnu nego pre svega vojnu namenu", ocenjuje se u tekstu pomenutog hrvatskog medija.

Vrlo je zamislivo, dodaje se, da bi u nekom trenutku aerodrom, naime, mogao biti prenamenjen, ili barem dopunjen, vojnom komponentom.

"BiH je upitno funkcionalna zemlja po svim kriterijumima te nije nezamislivo da Republika Srpska u Trebinju bazira svoju eskadrilu lovaca i jurišnika koje će im možda donirati Srbija ili čak Rusija. Naravno, ni Republika Srpska ni Srbija nemaju velike transportne vojne, a uglavnom ni civilne vazduhoplove te strateške bombardere, ali ih zato ima Rusija.

Već postoji presedan da je Srbija na svom primarno vojnom aerodromu u Nišu otvorila Srpsko-ruski humanitarni centar koji ima dosta osobina strane vojne baze te nije nezamislivo da je to ili nešto slično plan i s Trebinjem", piše portal.

Ne treba ni spominjati, zaključuje se u tekstu, koliko bi takva baza, uz hrvatsku granicu i 20-ak kilometara od mora, imala stratešku važnost u NATO okruženju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2021&mm=05&dd=20&nav_id=1861152)

Ja tebi, ti meni. Nabacivanje poslova ortacima i isisavanje para iz budžeta. Standardno.

Петак, 27.08.2021.

Хрватска тражи објашњење од Босне и Херцеговине о аеродрому Требиње

САРАЈЕВО- Пројекат Аеродрома Требиње, који би могао да кошта 100 милиона евра и више, изазвао је пажњу власти Хрватске која од Босне и Херцеговине сада тражи објашњење шта је тачно планирано да се гради у том пограничном подручју, пише портал Seebiz.

Аеродром ће се налазити на крашком подручју 14 километара западно од центра Требиња и простираће се на површини од преко 300 хектара, а крајем априла је, како се подсећа, расписан међународни конкурс за израду пројектно-техничке документације. У тексту се додаје да је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Томислав Момировић крајем априла потврдио да је Србија почела комуникацију са представницима Хрватске у вези са контролом неба на територији коју ће покривати будући Аеродром Требиње.

Момировић је тада, наводи Seebiz, објаснио да Србија не жели да финансира аеродром у Требињу који ће коштати између 80 и 100 милиона евра, и да контролу неба треба да има трећа страна, односно не БиХ, не Србија, него у овом случају Хрватска, преноси Танјуг. Даље пише да су медији из Хрватске у међувремену „изнели бојазни да Београд планира да у Требињу стационира руске и(ли) српске ловце”, те да је сплитска „Слободна Далмација” у мају објавила да „Александар Вучић и Србија у потпуности плаћају, а Милорад Додик гради големи међународни аеродром у Требињу, с терминалом већим од 7.000 квадрата и пистом дужом од загребачке и београдске!”.

Институције Хрватске активирале су се средином овог месеца у вези с овим питањем. Министар привреде и одрживог развоја Републике Хрватске Томислав Ћорић је, према сазнањима портала Радиосарајево.ба, затражио од Министарства спољних послова БиХ званичну информацију о овом пројекту.

„Сходно одредбама члана 3. Конвенције о процени утицаја на околину преко државних граница, молим Вас да нам као заинтересираној држави доставите информацију о активностима везаним за изградњу ваздушне луке Требиње код места Талежа у Републици Српској, Босна и Херцеговина”, написао је Ћорић у допису министарки Бисери Турковић, извештава Радио Сарајево. Информација је, такође, упућена на знање и министарки у Влади РС Сребренки Голић, а о свему је упознато и Министарство спољних и европских послова Хрватске, с Горданом Радманом Грлићем на челу, наводи се у тексту.

Из Министарства спољних послова БиХ за сада се не оглашавају, а по оцени портала Seebiz, „посве је извесно да Хрватска неће посустати у погледу Вучићевог и Додиковог пројекта”. Према мишљењу тог портала, кључно питање које се поставља јесте – ко ће летети с овог аеродрома, пошто је, тврди портал, околна мрежа ваздушних лука више него довољна.

Izvor: www.politika.rs

Dodik: Rok za završetak projekta izgradnje aerodroma u Trebinju je 2023
REGION Autor: Beta 14. sep. 2021

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je ohrabren nastojanjima Srbije da se ubrzaju procedure u vezi sa izgradnjom aerodroma u Trebinju, s obzirom da taj projekat treba da bude završen 2023. godine.

Posle radnog sastanka, posvećenog završetku ugovora o izgradnji aerodroma i prateće infrastrukture, Dodik je rekao da je razgovarano o raspodeli obaveza i dužnosti, kao i o procedurama koje je neophodno sprovesti.

„Rok do kada projekat treba da bude završen je 2023. godina i zato se bavimo operativnim pitanjima da ne bi bilo zastoja“, kazao je on novinarima u Banjaluci.

Direktor „Aerodroma Srbije“ Mihajlo Zdravković izjavio je da je reč o kompleksnom projektu, koji zahteva uključivanje svih nadležnih institucija. On je dodao da su u toku izrada zoning plana i istražni radovi na terenu.

„Nadamo se da će projekat ići onom dinamikom koju smo dogovorili i da ćemo već na proleće, sa početkom građevinske sezone, ući u radove“, naglasio je Zdravković.

Ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Ćorić rekao da je izgradnja aerodoroma u Trebinju kapitalan projekat za Republiku Srpsku, najavivši da će na sledećoj sednici Vlade RS biti odluka o prenosu prava na upravljanje i izgradnju aerodroma na preduzeće „Aerodrom Trebinje“. Ministar komunikacija i transporta u Savetu ministara BiH Vojin Mitrović naveo je da su sastanku prisustvovali predstavnici svih nadležnih institucija, sa svih nivoa vlasti. Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić rekao je da će grad dati maksimalnu podršku ovom projektu.

„Mi smo spremni da donesemo sve neophodne akte, izađemo u susret kad je reč o taksama, jer je to projekt od strateškog značaja“, kazao je Ćurić. Zahvalio je Srbiji i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je, kako je naveo, izrazio želju da se aerodrom gradi upravo u Trebinju.

„Nadam se da će to biti projekat na ponos svih nas i podstrek da ljudi ostaju u Trebinju i Hercegovini“, rekao je gradonačelnik Trebinja.

Izvor: www.n1info.com

Prvi avioni u Trebinju pre kraja 2023.
BIZNIS Autor: Tanjug 23. okt. 2021

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je večeras da prve avione na novom aerodromu u Trebinju očekuje pre 2023.godine.

Posle razgovora sa Miloradom Dodikom, Vučić je rekao da su obezbeđena sredstva za izgradnju aerodroma, koji će koštati 70 miliona evra, dok će još 35 miliona evra biti uloženo u infrastrukturno opremanje.

“Što ćete da vidite na terenu već od juna 2022.godine. I, verujem prve avione na trebinjskom aerodromu pre kraja 2023.godine”, rekao je Vučić. To bi, kaže, trebalo da podigne celu Hercegovinu, da približi Trebinje i Hercegovinu Beogradu i svetskim centrima. Dodao je da se izrada planske projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju završava u martu, kao i da su obezbeđena sredstva za eksproprijaciju zemljišta.

Izvor: www.nova.rs

Понедељак, 25.10.2021.
П.О.

Хрвати забринути због изградње требињског аеродрома

У Хрватској сматрају да аеродром код Требиња није исплатив, али и да може да угрози хрватске интересе, као и да део „пројекта српског експанзионизма”

У Хрватској постоји озбиљна забринутост због изградње аеродрома у Требињу. Хрватски медији пишу о оправданости овога пројекта, наводећи да инвестиција није исплатива, пре свега што ће ваздушна лука код Требиња бити превише близу аеродромима на Чилипима код Дубровника и у Тивту. Хрватски лист „Слободна Далмација” на две стране у штампаном издању објављује „анализу” великог пројекта који је покренула Србија у близини Требиња. Осим економских, саговорници из Хрватске у овом пројекту виде и озбиљне претње хрватским националним интересима као и „аеро пипке српског експанзионизма”. Тончи Продан , једа од саговорника "Слободне Далмације" говорио о аеродрому као средству за ширење "српског света", али и нагађа да би цивилни аеродром, који ће постати мотор развоја Херцеговине, могао да постане и - руска војна база.

Први авион на новом аеродрому у Требињу очекује се да слети пре 2023. године. Средства за изградњу требињског аеродрома у износу од 70 милиона евра су обезбеђена, а још 35 милиона евра биће уложену у опрему и инфраструктуру.

– Што ћете да видите на терену већ од јуна 2022. године. И, верујем прве авионе на требињском аеродрому пре краја 2023. године – рекао је председник Србије Александар Вучић после разговора са Милорадом Додиком, српским чланом Председништва БиХ.

То би требало да подигне целу Херцеговину, да приближи Требиње и Херцеговину Београду и светским центрима, напоменуо је Вучић и додао да се израда планске пројектно-техничке документације за изградњу завршава у марту, као и да су обезбеђена средства за експропријацију земљишта.

Izvor: www.politika.rs