PALUBA

Korvete klase "Visby" - deo prvi  ;D

Korvete klase “Visby” su projektovane od strane Švedske RM krajem 90-ih godina XX veka, kao naslednice klase „Stockholm“ i „Geteborg“, čiju je gradnju preuzelo brodogradilište „Kockums“ (koje je inače deo nemačkog koncerna ThyssenKrupp Marine Systems). Narudžbina je usledila posle veoma uspešnog testiranja eksperimentalnog broda „Smygge“, koji sada služi kao patrolni brod. Prilikom projektovanja ove klase ratnih brodova, posebna pažnja je posvećena niskom radarskom odrazu, što se ogleda i u veoma neuobičajenom obliku ovih brodova, kao i umreženom ratovanju (eng. network centric warfare), što im je znatno povećalo sposobnost preživljavanja u uslovima modernog ratovanja na moru. To naročito dolazi do izražaja ako se uzme u obzir da je Švedska obala prilično razuđena što, u kombinaciji sa niskim radarskim odrazom i mogućnosti pravovremenog otkrivanja neprijatelja bez korišćenja brodskog radara, ovim brodovima omogućava gotovo neopaženo pristupanje poziciji za dejstvo, čineći ih izuzetno opasnim protivnikom, i zahvaljući čemu predstavljaju veoma dobro i jeftino sredstvo odvraćanja. U početku je planirana izgradnja dve varijante ove klase, i to protivbrodska i protivpodmornička, ali se od toga odustalo, usled kontinuiranog smanjivanja vojnog budžeta Švedske. Gradnja prvog broda ove klase je počela 1996. u brodogradilištu Kockums u Karlskroni. Prvi brod, HMS „Visby“ (K-31) je porinut Juna 2000., i posle inicijalnog opremanja, brod je predat FMV-u (švedska agencija za naoružanje i vojnu opremu) za instalaciju naoružanja i senzora. Drugi brod ove klase, HMS „Helsingborg“ (K-32) je porinut Juna 2003, a ušao je u sastav RM Švedske u Aprilu 2006. HMS  „Härnösand“ (K-33) je porinut Decembra 2004., HMS „Nykoping“ (K-34) je porinut Avgusta 2005., a HMS „Karlstad“ (K-35) je porinut Avgusta 2006. Izgradnja šeste jedinice ove klase, HMS „Uddevalla“ (K-36) je otkazana usled već pomenutog smanjivanja budžeta, ali, pošto su svi senzori i sistemi već kupljeni, razmatra se izgradnja simulatora u razmeri 1:1, što će dodatno pojeftiniti i poboljšati obuku. U inicijalnom periodu projektovanja broda, bio je predviđen hangar za jedan helikopter, ali je to rešenje kasnije odbačeno zato što je ocenjeno da je brod preuzak da bi mogao da se ugradi i hangar. Međutim, klasa „Visby“ ima mogućnost da primi i popuni gorivom helikopter veličine Augusta A-109. Osim smanjenog radarskog odraza, velika pažnja je posvećena i smanjivanju akustičkog i infracrvenog odraza. Trup je izrađen od polivinil-hlorida i ugljeničnih vlakana, korišćenjem „sendvič“ konstrukcije (unutrašnji sloj izrađen od PVC-a, a spoljašnji od ugljeničnih vlakana) što je doprinelo da pretnja od magnetskih mina bude skoro neutralisana. Upotrebom ovih materijala se smanjuje i deplasman broda. Takođe, vodilo se računa i o borbenoj otpornosti broda.
Korišćenjem „stealth“ tehnologije, mogućnost detekcije brodova ove klase bez korišćenja elektronskog ometanja protivničkih senzora je smanjena na 13 km pri uzburkanom moru, i 22 km pri mirnom moru. U situaciji gde bi protivnički senzori bili aktivno ometani, mogućnost detekcije ovih brodova spada na 8 km pri uzburkanom i 13 km na mirnom moru. Uzevši u obzir da je domet raketa RBS-15 Mk.2 oko 70 km, onda je jasno da je to više nego dovoljno za efikasno dejstvo po protivniku uz element iznenađenja. Ako se ovi brodovi naoružaju raketama RBS-15 Mk.3, čiji je domet 200 km, njihova prednost u odnosu na potencijalnog protivnika postaje još izraženija.   

Evo i umesto "intemezza" između dva nastavka "serijala" o ovim korvetama, jedna video prezentacija   :D :

http://www.youtube.com/watch?v=X3pjaNlpd9I

I deo drugi...  :D

Naoružanje

Brodovi klase „Visby“ su opremljeni su za protivbrodsku i protivpodmornicku borbu, a postoji mogućnost ugradnje i sistema PVO. Primarno naoružanje za protivbrodsku borbu čini osam lansera sa raketama Saab Bofors Dynamics RBS-15 Mk.2., a ugradnja RBS Mk.3 se očekuje u budućnosti. RBS-15 Mk.3 ima domet od 200 km, i za navođenje koristi radar koji radi u Ku opsegu. Masa bojeve glave iznosi 200 kg, a brzina rakete je 0,9 Maha.
Za protivpodmorničku borbu, korvete klase „Visby“ raspolažu sa tri fiksna torpedna aparata Tp.45, kalibra 400 mm, sa kablovskim navođenjem, 2 šestocevna bacača protivpodmorničkih raketa kalibra 127 mm ALECTO, dubinskim bombama, i, što je veoma interesantno, daljinski upravljanom ronilicom ROV-E. Za protivminska dejstva, ovi brodovi raspolažu sa daljinski upravljanim ronilicama ROV-E, Atlas Electronic Seafox.
PVO zaštita je za sada svedena na top Bofors 70 SAK Mk.III, 57 mm, koji može da ispali 220 metaka-min., i čiji je maksimalni domet 17,000 m. Taj top, koji je inače potpuno automatizovan, se može efikasno upotrebiti i za protiraketnu odbranu, i meci se aktiviraju pomoću blizinskom upaljača. Svaki metak ima 8000 kuglica, od kojih su neke od tungstena. Cev se u principu menja posle 5300 ispaljenih metaka. Za pojačanje brodske PVO, predviđena je ugradnja raketa Umkhonto, južnoafričke proizvodnje (Denel). Umkhonto se oslanja na IC samonavođenje, i ima maksimalni domet od 13 km, i može da dejstvuje po ciljevima na visini do 10,000 m.


Senzori, KIS i sredstva za elektronsko ometanje

Komandno-informacioni sistem (KIS) je CETRIS C3, koji se sastoji iz sistema za kontrolu vatre Saab 9LVMk.3E, koji je otvorene arhitekture (koji će možda u budućnosti biti zamenjen sa Mk.4), koji koristi Windows ili Posix operativne sisteme. Programski jezik korišćen je još uvek Ada, ali je sve zastupljeniji i Java. Organski deo KIS-a čini još i inteligentni sistem za nadzor taktičke situacije MAST, server za LAN i napredni komunikacioni sistem. Glavni radar za vazd. osmatranje je Saab Microwave systems Sea Giraffe AMB 3D, dometa 20 km. Radar za kontrolu vatre je Saab CEROS 200, a postoje i radari za površinsko osmatranje i navigaciju. Sistem za elektronska dejstva je EDO Reconnaissance and Surveillance szstems Inc. CS-3701 Tactical Radar Surveillance Systems (TRSS), koji predstavlja simbiozu sistema za protivelektronska dejstva, sistema za upozoravanje od radarskog zračenja i sistema za ometanje protivničkih senzora.
Pasivne dipole, rakete za osvetljavanje, IC mamce i ultravioletne mamce za ometanje optolektronskih sistema MASS (Multi-Ammuntion Softkill) proizvodi Rheinmetall Waffe Munition, a dotični se ispaljuju iz bacača za pp rakete ALECTO. Multisonar je Hzdra, koji proizvodi General Dynamics Canada; Multisonar obuhvata tegljeni sonarni niz, VDS i aktivni sonar u trupu, a može da obrađuje i podatke sa daljinski upravljanih ronilica.  Brodovi raspolažu i sa ehosonderima Knudsen Canada 320B.

Pogon

Pogon je CODAG, kombinacija gasnih turbina za veće brzine i dizel motora za krstarenje. Brod raspolaže sa 4 gasne turbine Honeywell Vericor TF-50A (svaka po 5365 KS), dva dizel motora MTU Friedrichshafen 16V 2000 N90 (svaki po 1740 KS), koji su povezani sa 2 water-jeta KaMeWa 125 SII. Korvete klase „Visby“ su opremljene sa dva bočna propelera na pramcu. Maksimalna brzina je 40 čv. Proizvodnju električne energije za potrebe broda obezbeđuju tri dizel-alternatora (3x270 kW) Isotta-Fraschini V1308 T2ME.   

Osnovni podaci

Deplasman:   650 tona
Dužina:   72.6m
Širina:   10.4m
Gaz:   2.5m

Posadu čini 27 oficira i podoficira i 16 mornara.
Svi brodovi čine deo novoformirane 3. flotile RM Švedske.

imam jedno pitanje sta se tice Visbyja:naime,jedno vrijeme se po internetu vrtila grafika ovog broda, cini mi se cak i na sluzbenim stranicama proizvodaca,koja pokazuje Visby opremljen s mk-48 mod 3 vls sustavom, koji ispaljuje sea sparrow raketu. na zalost, tu sliku vise ne mogu pronaci, a na stranicama proizvodaca su promjenjene slike...ovo je jedina koju mogu sada naci,nazalost premala

[attachment=1]

mene zanima, s obzirom da je ocito bilo predvideno da se opremi Visby sa poluaktivno navodenim projektilima tipa sea sparow, a nosio bi 2x6 lansera ( kasnije se isti lanser moze modificirat da nosi duplo veci broj ESSM raketa ), koji bi radar bio zaduzen za njegovo navodenje? nigdje se ne vidi smjestaj iluminacijskog radara potrebnog za navodenje raketa, a da li verzija sea giraffe radara instaliranog na Visby ima mogucnost osvjetljavanja ciljeva za Sea sparrow ili ESSM?

Od sistema B/V se ja mislim davno odustalo na prva četiri broda, a druga serija brodova je trebalo da ima sistem B/V sa vertikalnim lanserima. Ipak, gradnja druge serije je neizvesna zbog ekonomske krize.

da,zbog toga se odustalo i ugradnja umkhonto projektila koji su vec bili izabrani. fascinira me da su ipak namjeravali ugradit tako napredan i tehnoloski zahtjevan projektil poput sea sparrowa na tako mali brod ( iako baynunah korvete arapskih emirata nose ESSM ,a slicni su po velicini, pa cak i danski standardflex, koji je dosta manji,moze nosit VLS ) . to bi bila ubojita kombinacija, 57mm mk3, 8 rbs-15, 12 sea sparrow ( ili 24 ESSM ), plus torpeda, rov, helikopter...zaista puno naoruzanja na tako malom brodu!

Od baziranja helikoptera u hangaru se takođe mislim odustalo.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

sea sparow - зар није то мало застарело
[attachment=4]

Љуба

Može li neko opredeliti šta je na kraju sa hangarom za helikopter. Paluba je očigledno ostala, to nije sporno, ali sam skoro negde pročitao da se odustalo od smeštaja u hangaru.

A helicopter, such as the AgustaWestland A109M selected by Sweden, can land, take off, and refuel on the upper deck. Ovako kažu na www.navaltechnology.com. Hangar postoji,ali izgleda da neće biti korišćen za smeštaj helikoptera, što utiče na njegovu rapoloživost i održavanje.

mislim da je trebala biti nadogradena neka verzija teleskopskog hangara za helikopter, jer na postojecoj verziji ne vidim nigdje dovoljno mjesta za smjestaj helikoptera, cini mi se da sam negdje cak i citao o tome, trebam pronaci, davno je bilo...osobno smatram da bi  bolji izbor bio Lynx ili Dauphin, jer u mornarickim verijama imaju bolje mogucnosti za borbu protiv drugih brodova i podmornica, a slicnih su dimenzija, dok A109 moze nositi samo strojnice i eventualno lanser nevodenih raketa...

sta se tice Sea Sparrow, barem po slici, trebala se koristit VLS verzija, a ne mk29, ali bi se moglo unaprijediti na ESSM, sta bi bila velika prednost u odnosu na planirani ( a otkazani ) Umkhonto, koji ima domet od 12 km ( citao  sam da postoji verzija s dometom od 15 km ) , dok ESSM ima domet od gotovo 50 km. mada bi se tu onda narusile njegove izvanredne stealth karakteristike, s obzirom da bi trebao koristiti radar za "osvjetljavanje" ciljeva, kojeg je lako detektirat

A hangar je pod palubom.

Слику сам ја фигуративно ставио, као опаску.
Свића ми се твој коментар око могућности интеграције ПВО система.

Љуба

sve je ok,nista nisam mislio zlonamjerno, oprosti :) samo je dosta toga nejasno oko visbyja, barem pocetnih karakteristika

eto cak i na toj slici stoji samo "bunker" za helikopter, koji bi vjerojatno sadrzavao samo opremu za odrzavanje helikoptera, ali na zalost, nigdje ne vidim dovoljno prostora za smjestanje helikoptera pod palubom, tako da je po mom misljenju nadogradeni teleskopski hangar za manji helikopter realnija opcija...zaista velika steta sto svedani u nedostatku financija nisu uspjeli opremiti visbyje kako su planirali, otkazani su Umkhonto projektili, 2x6 lanseri 127mm za protupodmornicke rakete...na kraju ce ostati naoruzani samo sa sa bofors 57mk3, 8xrbs-15 i 4 torpedne cijevi za type 45 400mm torpeda,premalo, pogotovo u usporedbi s baynunah klasom UAE mornarice slicnih dimenzija, cak i manje finske hamine nose veci izbor naoruzanja...nadam se da ce sa barem ostvariti planovi da svi izgradeni visbyiji dobij mogucnost prihvata helikoptera ( do sad koliko znam samo k31 ima tu mogucnost ), te ugradnja protuminske opreme, i naravno, umkhonto, ako se ipak nadu dovoljna sredstva za njihovu ugradnju...

sta se tice ciijene, davno sam u jednom clanku naisao na podatak da je cijena izgradnje 1 visbyja 75 milijuna dolara, bez opreme i naoruzanja,sto i nije lose, s obzirom na napredne kompozitne materijale koji se koriste u njegovoj proizvodnji, te nevjerojatnih stealth karakteristika. na prvoj voznji visbyja do mediterana morao je nositi dodatni jarbol kako bi mu se poveco radarski odraz, jer zemlje kroz cije morske teritorije je morao proci ga jednostavno nisu mogle detektirati uz pomoc svojih radara

Visby ..........

Možda ga ne mogu "videti" radari, ali i toliko, koliki je, brod od 70 metara se, fakat, vidi na 10 milja minimum. A može se detektovati i po šumu.

Visby ......

Ne znam odakle mi u sećanju ali ipak vredi. Prilikom prelaska kanala ili tjesnaca (Dover?) brod se prijavio pomorskim oblastima, kako bi ga navigirao. A oni kao mi vas ne vidimo. Tek kad su na palubi i iznad mosta postavili limene kante zapazili si ih. Dali zna iko više o tome?

Naravno da ih nisu videli. Zavisnost od elektronskih sredstava osmatranja je postala tolika da se više niko ne seti da uzme dobar artiljerijski dvogled. Ako je vidljivost dobra, taj brod se optički uočava baš kao i svaki drugi te veličine i boje. Drugačije bi bilo da Englezi(?) imaju za takve navigacione slučajeve i stari radar velike talasne dužine, jer taj bi ga video, kao i F-117. Ali šta ćeš, danak progresu i stealth tehnologiji.

HMS „Visby“ (K-31)



[attachment=1]

https://youtu.be/bihRizKrOek

https://youtu.be/G1LbG4K8v5E