PALUBA

Vojna istorija => Tvrđave => Topic started by: JASON on December 19, 2020, 08:16:00 am

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info



Title: Смедеревски град
Post by: JASON on December 19, 2020, 08:16:00 am
Смедеревски град

Смедеревски град је саградио Ђурађ Бранковић, кад је после смрти Стефана Лазаревића (1427. г.) он постао деспот Србије. Он је то учинио зато што му  мађарски краљ Сигисмунд није више хтео дати Београд, који је дотле био у рукама деспота Стефана, већ га је задржао за себе. Деспот Ђурађ је тада прво постао вазал краља Сигисмунда 1427. г., но одмах затим, 1428. г, морао је признати и турску власт. Те године му је султан Мурат II дозволио да сагради у Смедереву град, себи за престоницу. Име Смедерево, као неког малог и незнатног насеља, помиње дотле само кнез Лазар 1381. а раније Василије II у једној повељи, као и Ана Комнен. Мађари га у својим повељама називају Szendrew или Szendrö.
Према великом натпису, који је Ђурађ дао израдити на фасади једне куле, град је завршен 1430. одине. Значи за свега две године рада. Међутим поменути натпис о завршетку зидања града односи се само на један део целога града, на тзв. 'Мали град', на коме се налази та кула. Првобитни Смедеревски град био је само мали троугао на самоме ушћу Језаве у Дунав. Он је према копну имао четири јаке куле, а испред ових широки дубок ров са водом. Кад је назидан остали велики, троугаони, спољни део града не може се рећи. Бацићемо ипак један поглед на историју да бисмо видели кад је то могло бити.
Зна се да је Смедерево напао султан Мурат већ 1439. г., кажу се војском од око 130.000 људи, и да се град због глади предао после три месеца опсаде, а да се Ђурађ са својима склонио за то време преко Дунава у Мађарску. После преговора Мађара са Турцима 1444. г. Ђурђу је враћено 20 градова и он се 1444. г. вратио натраг у Смедерево и живео је с Турцима на миру десет година, све до 1453, када Турци поново траже град за себе. Како Ђурађ није на то пристао напао је султан Мехмед II – зван Фати-Освајач – са двадесет хиљада војника Смедерево, које је бранио Тома Кантакузен, брат Ђурђеве жене Јерине, са шест хиљада Срба, но није га могао заузети. Три године доцније, 1456, поново је Мехмед II безуспешно нападао град, који је тада већ био добро снабдевен и артиљеријом.
Нешто пре тога боравио је Ђурађ у граду Купнику у Срему крај Саве, где га је изненада напао заповедник Београда, Мађар Михајло Силађи, кога се деспотови људи недaвно пре тога, исто тако на препад, хтели убити, и заробио га је. Деспот је тада у борби изгубио два прста и од те ране умро после годину дана у Смедереву, 1456. г. После његове смрти раздор у породици и међу властелом учинио је да је град остао без власти и кад га је Мехмед II по трећи пут напао, 1459. г., у граду је било само нешто мало босанске и мађарске војске, те су га Турци лако узели. Господар Смедерева био је тада босански кнез Стефан, као муж кћери деспота Лазара, сина Ђурђева. Турци су затим задржали град у својим рукама и утврдили га још јаче.
Иако независне, ма и релативно као дотле, српске територије није више било, Срби су из Мађарске заједно са Мађарима наставили борбу против Турака. Тако је деспот Змај-Огњени Вук са Србима и Мађарима безуспешно опседао Смедерево 1476. г., а деспот Јован са Србима и Мађарима 1501. г. такође безуспешно. У аустријске руке град је падао 1688-1690. г., затим 1717-1738. г. и најзад 1789. г. Срби су га држали у време Првог устанка, а од 1813. до 1867. г. је опет у турским рукама. Турци га коначно напуштају 1867. г. - (А. Дероко)

[attachment=1]
Поглед на Смедеревски град, литографиjа из XVIII века.


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 19, 2020, 08:30:30 am
План Смедеревскога града, са различито означеним деловима из разних епоха грађења и са уписаним главним димензијама.

[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 19, 2020, 09:00:33 am


Moravska Srbija: Smederevski grad


Quote
"Smederedski grad" je naziv poslednje, 7. epizode dokumentarnog serijala "Moravska Srbija", koju premijerno prikazuje Redakcija za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programa.

Smederevo je poslednja prestonica srednjovekovne Srbije i jedno od najbolje očuvanih vojnih utvrđenja u Evropi. Grad je izgradio Đurađ Branković, naslednik despota Stefana Lazarevića i novi vladar Srbije. Zašto je despot Đurađ odlučio da novu prestonicu zida na ušću Jezave u Dunav, kako je izgledao grad i život u njemu, do konačnog pada Smedereva i propasti srpske države 1459, otkrivaju nam učesnici emisije: Dejan Radovanović, dr Marko Popović, mr Snežana Cvetković, mr Gordana Simić, dr Vesna Bikić, dr Vujadin Ivanišević, dr Dejan Crnčević, dr Danica Popović, Marina Lukić, dr Vladan Trijić.Ulogu naratora-profesora tumači dramski umetnik Milan Caci Mihailović. U emisiji su statirali: studenti i predstavnici viteških grupa iz Kruševca, Stalaća, Smedereva i Beograda.



https://youtu.be/w76IhXplVOg



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 19, 2020, 09:58:57 am


Trag: Smederevo - prestonica srednjovekovne Srbije



Quote
Trag: Smederevo - prestonica srednjovekovne Srbije

Smederevski grad je poslednja prestonica srednjovekovne Srbije i jedna od većih srednjovekovnih tvrđava u Evropi. Nakon smrti Stefana Lazarevića, despot Đurađ Branković nije mogao ostati u Beogradu koji su preuzeli Mađari, pa je sagradio novu prestonicu u Smederevu.

Mesto je izabrao što dalje od Turaka, a sa osloncem na Dunav i granicu sa Ugarskom. Sagrađen je vodeni grad, opkoljen Dunavom i Jezavom, a sa treće strane prokopan je rov sa vodom. Građen je od 1428. do 1430. godine, kako se vidi iz velikog natpisa izvedenog u opeci na jednoj kuli Malog grada. Mali i Veliki grad opasani su sa 25 velikih četvrtastih kula.

Mali grad je služio despotu Đurđu kao utvrđeni zamak, od čije su jedine velike dvorane ostala do danas četiri dvodelna prozora na gradskome platnu, a prostranstvo Velikoga grada bilo je potrebno za smeštaj mnogobrojne posade, čiji je broj mogao iznositi i više hiljada ljudi, kao što je, po nekim podacima, i broj napadača iznosio više desetina hiljada.

Površina Malog i Velikog grada, po merenju iz 1975. godine, iznosi oko 12 hektara. Paralelna strana sa Dunavom ima 550 m, druga sa Jezavom 400, a treća prema varoši 502 m. To je zapravo umanjena slika carigradskog utvrđenja. Ovaj monumentalni kolos srpske vojne arhitekture, sa sve tri strane okružen vodom, delovao je neosvojivo. Pa ipak, jaki prodori Turaka ubrzali su pad Smedereva.

Život na dvoru despota Đurđa bio je sličan životu na svim evropskim dvorovima. U Smederevu su boravili značajni intelektualci kakav je bio Konstantin Filozof, koji je na dvoru napisao Žitije despota Stefana Lazarevića, kompozitor kir Stefan Srbin koji je muziku beležio neumama, a boravili su i bogati Dubrovčani i Vizantinci...



https://youtu.be/pWI4pg2iLEA




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 19, 2020, 01:04:39 pm



Jedan ne baš preterano precizna predstava plana Smederevskog grada (Semendria) iz prve polovine 18. veka, vinjeta u okviru mape:


Quote
Danubius Fluminum Europaerum Princeps
   
Danubius Fluminum Europaerum Princeps Das ist Der Vornehmte, und Berühmteste Fluß in Teutschland wird genand die Donau Un Kupfer gestoch: und zu finden bey = Tartaria Minor, oder der jenige Theil der Praecobensischen Tartarii, Welcher mit den Flüßen, deß Tanais oder don [An deßen Ausflus die Grantz Festung Asofliegt] der Kleine Tanais insgemein Donetz, wie auch der Borustenes oder Nieper, dem Niaeotischen See, und dem Ponto umgeben wird; In Kupffer gestochen und zu finden bey ... / Gottfrid Jacob Haupt in Augspurg

Publishing Details: in Augspurg : Gottfrid Jacob Haupt, [between 1701 and 1750]



[attachment=1]




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 19, 2020, 01:19:46 pm


Još jedna dosta pogrešna predstava Smederevskog grada (Semendria) nastala oko 1720. godine nakon austro-turskog rata 1716/17.


Quote
Neu-Geographisch vorgestelltes Ungarisches Kriegs-Theatrum in Servien und dem Bannat Temeswar, worinnen die glückliche Progressen Kayserl. siegreichesten Waffen unter Commando des ... Eugenii von Savojen, mit allen bisher in zweyen Feldzügen 1716 und 1717. (circa 1720)

Johann Homann (1664–1724)



[attachment=1]




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 21, 2020, 03:22:46 pm



RTS serijal - Tvrđave na Dunavu: Smederevska tvrđava



https://youtu.be/4qYH2AMbn7Y




Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 22, 2020, 10:05:07 am
Ктиторски натпис деспота Ђурђа на Смедеревској тврђави:

[attachment=1]
В Христа Бога благоверни деспот Гург, господин Србљем и Поморју зетскому; заповешћу његовом сазида се град овај в лето 6938.


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 22, 2020, 10:21:04 am
[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 23, 2020, 09:05:38 am
Милош С. Милојевић, Путопис дела праве – старе – Србије, Београд, 1871.
Смедерево, његова старина, име његово и значај му.

[attachment=1]
Данашње наше, а по свој прилици и на неколико тисућа година, такође наше, Смедерево, Римљани су звали, од доба кад су овладали овим земљама српским: 'Avreus mons' што ћe рећи златна гора или брдо. Оно је, као што смо већ на једном месту рекли, у Римљана било знатно стога, што је римски император Проб прву донешену винову лозу из Азије у Европу овде пресадио.
Зна се још и то: да је у њему, и у Сингидунуму, до доласка Хуна у ове земље наизменце седио владика подпадајући под Илирску или Митровачку екзархију. Митровица дан. није ништа друго била, до једно предграђе огромног Срма или римског Sirmium-a, a и добила је своје име од столовања митрополита или екзарха илирског што и сама реч грчка 'Μητρα' — круна — екзарка, сведочи.
Као да му је суђено да вечно прима и прогања из себе митрополите или владике. Тако знамо: да је кнез Лазар пренео, из Призрена, престол царски, због приближавањаТурака срп. границама, због самовоље Краљевића Марка у Прилепу и Алтомановића око данашње Дибре итд., у Крушевац, дотле незнатно место које народ и не зове градом, но само шареним шанцем.
Његов син пак, Стефан Високи, преноси из овог Шареног шанца своју престолницу у Београд данашњи, дотле такође мало и незнатно место. У њему оснива столицу Митрополитску, преневши је из Браничева; подиже здања, од коих се трагови и данас виде у такозваној Пиринчани на Дорћолу, у одкопаним темељима цркве св. Николе, код и око Текије ниже бив. Стамбол-капије. По његовој смрти столица деспотска и митрополитска стои у Београду све дотле докле га Ђурађ Смедеревац не уступи Маџарима, нагнан политичким невољама. По овоме пређе и он са својом столицом деспотском, а пренесе и Митрополитску, у Смедерево. Кад је и оно пропало, митрополити се сељакаше час у Гроцку или Хисарлик, час у Ваљево, Београд итд., докле у овом последњем и неостадоше у лицу Грка. Као год шта се за данашњи Београд, а стари Сингидунум, погрешно држи, да су га основали неки Синги скордиско племе на 300 год. пре Христа; тако је исто погрешно држање: да је Смедерево основао први Ђурађ Бранковић, или боље његова жена Јерина, као што вели троношки летописац, држећи се народног причања (Георги пребиваше во градје Смедеревје близ рјеки Дунаја на равниње, јаже Ирина јего жена от имјенија својего ко помјат своју саздала…).
 Београд су прво основали Срби као и Смедерево на неколико тисући год. пре Христа, па су оба ова града, као и млоге друге, освоили од Срба прво Египћани под своим владаоцем Сезострисом, кои је, са љубави према њему египатског бога Ра прозван Рамзесом II — владао је од 1394 — 1328. пре Христа. Он је покоривши сву Азију са Инђијама и Европу до Дунава и Волге, — на обалама које подигне храм своме богу Ра или сунцу, — порушио све градове и тврдине бив. као и живши тада овуда и у малој Азији, срп. племена, па следователно и Смедерево и Београд.
На 552 год. пре Христа Дарије Хистап прошао је овуда и разорио градове и тврђаве које су Срби били подигли из развалина, па следователно и Београд и Смедерево, а око 334 год. пре Христа Александар Велики са својим оцем Филипом, то је исто учинио. А кад од овог Срм, владаоц српски, побеже са своима даље северо истоку, тада видимо, да је Смедерево, код дан. Романова у Молдавији, дуго и дуго било престолница тих срп. племена, које је, по бегству одавде Срба, тамо основано. Код поменутог Романова и данас стоје, огромне развалине другог нашег Смедерева, а наше је овде млого старије од оног бив. код дан. Романова.
Кад су Римљани, покоривши Александрових потомака државе, покорили и ове земље, и кад наваљују разна немачка племена гоњена и потискивана из Азије Хунима и другим Монголско — Финским племенима, насрћу на ове земље после и пре Христа на неколико десетина год.; тада ми видимо: да скордиско неко племе Синги оснивају тобож Сингидунум. Другим речима: они подижу из развалина срп. Београд дан. Или га просто освајају од Срба и надевају му своје име. Они су тако исто чинили и са Скадром дан. Отевши град тај од срп. племена, и наденувши му само своје име. У време римске владе, у овим земљама, наше се Смедерево зове 'Avreus mons', а да су га Срби ипак звали Смедеревом и преЂурђа Смедеревца, па и од искони, доказ је у Хрисовуљи цара Лазара, по којој из Смедерева даје једног човека својој задужбини славној Раваници.
Дакле је се и пре Ђурђа Смедеревца, а и од вајкада звало Смедерево. Хуни су разорили и Сингидунум, и Смедерево, и недалеко од њега лежећи Viminacijum са свим своим војеним станом итд. Од ових па до Авара протрчкавале су кроз ове српске земље, разне немачке и друге туђинске чорде; час гоњене, а час дозиване Римљанима; па Срби нису ни могли овај град опет подићи, а и да су га подигли, Авари би га разорили као што су учинили са Сингидунумом и осталим млогим градовима. Тек после политичког преселења Срба под Звонимиром, сином Дрвенара Великог, могли су се подићи. Но они су и опет рушени, подизани итд. како је се кад водила борба са Манџурско-Монголско-Финском расом Маџарима, уљезима у српске земље, и Монголско-Финско-Хунском расом Бугарима, кои су такође уљези у српским земљама итд. Ближа судба њихова нетиче нас се толико. Ово само морамо навести, као мимогред, кад смо већ код њега, а имено: да Смедерево није први основао деспотЂурађ Бранковић; но да га је само из развалина, може бити, или сасвимо палог, преправио, обновио, па допустимо и подигао. (Наставиће се.)


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 23, 2020, 11:28:40 am



Pogled niz dunavski bedem grada.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 24, 2020, 08:11:27 am
(Наставак.) Садањи смедеревски град дели се: на мали и велики, или горњи — мали — у ком су били двори деспотови, и дољњи, — велики, — у ком су биле млоге зграде, као цркве монастири, оружнице итд. Нама није намера описивати овај град, који би требало снимити и премерити,  док се није разрушио, ради знања нашег старог начина зидања; но нам је намера изнети на видело његове старине. Што се тиче начина зидања можемо рећи да је прави српски; јер је неправилан троугао. Римљани, Грци и други, одликовали су се строгом правилношћу и сразмером у свему и свачему, док су Срби од тога одступали. Све српске старине, у односу грађевина, као и свију осталих старих српских а сада славенских племена, одликовале су се своим изглединама и то најглавнијим:
1. изглединама неправилног или јајастог круга,
2. изглединама неправилне и унеколико јајасто-округласте четвороуголности и
3. изглединама јајасте троуголности, као што је и садањи смедеревски град.
Првобитни је облик свима грађевинама: јајаста, или тако звана другчије још и лађаста округлина. Град има прекрасне старосрпског начина зидања 24 куле, које једна од друге сразмерно одстоје, по речима десившег се ту капетана и команданта градског. Од прастарих и пре Христа српских старих споменика долази нам одломак надгробног неког споменика српског. Он је прекрасно изрезан, на белом љутом белутку прекрасно урађеном и углагчаном, а стои скоро под самим врхом источне куле у горњем граду, или где су били деспотови двори, на западном зиду. Пре овог ваља нам напоменути, да су двори деспотови били над самим Дунавом са источне и северне стране, и да су стајали ниже ове поменуте куле, у којој је ова старина наша. До ње се долази пузајући се уз северно платно, по поквареним каменим бив. степенима. Пузање је и пењање ово врло опасно, а кад се већ једном човек узпење на платно, онда му се заврти мозак које од приличне висине, које од шуштећег и ударајућег о њега Дунава, а које од ветра јаког кои вечно овде дува. Од платна до куле закључане ваља прећи преко провалице обрушене, па тек у кулу ући.
По целом овом малом градићу, или горњем, опасно је ићи и од змиурина, а нарочито пењати се на платна и куде; јер што је дрвенарије, оно је тако труло, да се сваки час може сурвати, а што је од камена, њега је време тако олабавило, да при првом додиру руши се. Турци нису ништа поправљали и оправљали. Тако им оружница — арсенал — на јужном крају дворова деспотових, стои на балванима грмовим, за 3 хвата од земље узвишеним, и долази се преко степеница такође грмових од самих греда и балвана таквих, да вам ваља млого и млого мислити: на кои ћете стати, а да не пропадне, и да се са овим заједно, кои су у свом трулежу, не срозате, чак у суноврат у какву провалију. Остало је овде нешто мало старих пушака отиматих од раје у разним побунама, некаквих топовских ужета и других справа; али таквих и на таком месту за које се поуздано може рећи: да се Турака нису ни мало тицале, нити су им они кадгод долазили.
Сам улаз из великог или доњег града у овај опасан је; јер не прелази преко језерцета доста дубоког, веле 3 боја човечија, преко кога води дрвени мост, кои се као и помост оружнице, сав нихња и колеба, кад се преко њега прелази, и који, као и у оружнице крцка и грохоће као већ ослабиле и изанђале кости у каквог неколико стотина година лежећег у гробу старца. Ово је језерце постало од некадашњег вала напуњеног водом, коим се одваја двор деспотов од главног града, а главни град од паланке, или предграђа, такође је одвајао некада тројни вал напуњен водом, од ког се сада сачувао један покварен и трагови од других. Овакви валови са водом итд. и јесу српски начин утврђавања своих градова. (Наставиће се.)



Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 25, 2020, 08:31:47 am
(Наставак.) Ми се нехотично задржасмо на овоме месту код ових степеница платна градских и кула прво направљених за стреле и бацање камења, а доцније у неколико преобраћане за топовска места. Преко поменутог моста пролази се кроз вратнице или капију, која води у двор деспотов. Спрам капије у зиду је за 4 хвати високо узидан, кип камени, за кои кажу да је Jeринин, те су гаТурци страшно нагрдили. Он је са леве стране, из малог града изнутра, спрам капије и прекрасно је израђен; али страшно у лицу нагрђен, да му није остао читав, ни нос, ни уши, ни очи итд. Но при свем том тип је лица и тела прекрасан, предиван и у опште осредња округлост. Јерина је на престолу огрнута царском мантиом.
У самом простору вратница, или капије, види се укопина у камену, где је стајала гвоздена једноставна одоздо оштра секира, дуга и широка колико све вратнице, која је се одозго доле спуштала; те тако наваљујећег непријатеља, у двор деспотов, секла. Баш наша поменута старина, са знацима на себи, гледа право у кип Јеринин спрам вратница. Знаци на овај старини значе ово: два грмова листа, свету шуму, у коју су се негда сахрањивали наши стари; два полумесеца са стране, знак сеобе или одласка две душе са овог на онај свет; три колута вечност и 3 полукруга од венаца део живота проведен срећно овде на земљи; венац и круг од цвећа у њему више вечности, спасење душе, а две аждаје и рибе, самрт. Ови последњи знаци, у то време, метани су на надгробне споменике, наших знатних људи старих; те је од туда на старим руским гробовима у софиском сабору овај исти знак.
Други нам споменик долази нађен са источне стране споља града, на његовом платну, а испод друге куде пошав од Дунава к југу. Камен је такође белутак или соља такозвана. На њему је грубо урезан костур човечији до пола, захватајући главу и прси, на коима су прекрштене руке, или костур од ових. Испод овог је стари натпис који од речи до речи значи: 1005. године лежи ОбрадЂурјулнић.
У тако званој зазиданој кули са источне стране дворца деспотовог, стои унутра за једно 10 ако не и више хвати, камен округао, узидан у западни дувар њен. На њему је, неких 7 људи са ниским калпачићима, или источно-римским капама из XI и почетка XII века. Рекосмо источно-римским само зато, што је цивилизација цариградска, у то доба, од српских калпака направила оне обичне војене качкете руске, без обода или заклона — соношира — од сунца. Народ прича, да је овде у овој кули обешено ових 7 војвода; па је стога и кула зазидана била и у њу је се одозго на гвозденим ланцима спуштало. Како ови калпачићи нису ништа друго до наши стари калpаци, само мало нижи, и како облик одела припада оделу старом нашем, то држимо: да ће ових 7 војвода бити историске личности т.ј. да они престављају некакав историски догађај нашега, а не ма кога другог, народа. Најглавније је то: што су они за неколико векова пред нашим деспотом на овој плочи изрезани и што их је Деспот не гледајући на њихову преставу неког историског догађаја, метнуо скоро у дно своје затворене куле, која му је по свој прилици, благо хранила.
На јужном платну града деспотова и дворца његова, а са јужне стране, више језерца поменутог пред горњим, — малим, — градом, или дворцем деспотовим, стоји огроман двогуби — мањи у већем — 16 уголни, од добре црвене опеке узидан крст, са копљем и мотком, на којој су кљеште, сунђер и клинци с коима су — справама — мучили, прекивали распетог Христа. Одма од леве стране крста у два реда, такође добром црвеном, опеком узидан је натпис овај: 'В Христа Бога благоверни господин Деспот Ђурађ Бранковић, господин Србљем и поморју зетскому, повељенијем јего сазида се град си в. лета 6938' т. ј. 1430. од Христа. (Наставиће се.)



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 08:45:36 am



Quote
Kratak pregled tvrđave u Smederevu sniman iz vazduha.



https://youtu.be/--FtuClsB6E


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 12:47:51 pm



Smederevo, topovska kula na Jezavi.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 12:49:07 pm



Quote
Prica o - Smederevo grade od starina - Smederevo tvrdjava - Tv Ras



https://youtu.be/4QHuig__Woc


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:07:04 pm


Neke malo starije fotografije Smederevskog grada.


Pogled ka drvenom mostu koji odvaja mali grad od ostatka utvrđenog grada, i ulazu u mali grad.


[attachment=1]



Drveni most


[attachment=2]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:10:21 pm



Vodeni rov koji odvaja mali grad od ostatka utvrđenog grada.


[attachment=1]



Ulaz u mali grad.


[attachment=2]


[attachment=3]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:12:50 pm



Unutrašnjost malog grada.



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:15:07 pm



Isto unutrašnjost malog grada.



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:17:57 pm



Unutrašnjost malog grada, pogled sa bedema.



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:21:02 pm


Pogled na donžon kulu malog grada sa bedema.


[attachment=1]



Prolaz kroz kulu na bedemu malog grada.


[attachment=2]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:31:55 pm



Mali grad, bedemi i kule.


[attachment=2]



Pogled na kulu br. 10 (ako ne grešim) smedervskog grada, smeštenu na uglu velikog grada (ka Jezavi).


[attachment=1]




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:35:07 pm


Pogled na dunavski bedem sa unutrašnje strane velikog grada.



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]



Pogled niz dunavski bedem.


[attachment=4]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:39:56 pm


Pogled na Varoški bedem, unutrašnja strana grada.


[attachment=1]


[attachment=2]



Pogled na Varoški bedem, spoljašnja strana grada.


[attachment=3]


[attachment=4]



Na ovoj poslednjoj fotografiji se vidi nedostajući deo bedema i kule, uništenih u eksploziji municije 1941. godine.



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 01:45:08 pm


Još jednom varoški bedem.


[attachment=1]



Smederevo - pogled sa bedema malog grada na prostor velikog grada.


[attachment=2]


[attachment=3]





Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 25, 2020, 02:33:49 pm


Quote
Obnova kule br. 9 Smederevske tvrdjave

Aero snimak stanja kule br. 9 Smederevske tvrdjave pre, tokom i posle obnove koja je trajala od septembra do decembra 2017. godine.



https://youtu.be/kKR6sa3x2rY


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 26, 2020, 09:28:08 am
(Наставак.) Сад нам долази врло важна и најстарија можда ствар у целим овим зидинама. Та је ствар ова: на источној кули великог града, а у овоме, стои врло високо узидан камен један. На њему је израђен неки омалечак, огрнут огртачем, војеначелник. Он је се наслонио на нешто, а с леве, па на десну страну, иде му нека пантљика или друго нешто. Два војника, тако исто омалечка, као и он, воде му огромног старца једног, са дугом раздељеном на глави косом и брадом дугом. Старац се клања овом војеначелнику, а он је се гордо наслонио на ону своју штаку, па га, и не гледајући право, са презрењем мери. Спрам њих стоји слика ова: у камену је урезано коло са крстом унутра, а више њега срп, над овим су две људске ноге у чизмама, табанима горе обрнуте, српом овим одсечене. Ако се сме нагађати и казати, као што је у Eгипћана старих значило оно коло са крстом унутра, а срп обрнут трбухом доле и ноге у његовој савијутињи одсечене, било би ово, по читању египатски хероглифа: страна је ова сва оружјем покорена, а људи у њој утамањени. Ствар је ова врло важна и ми би били ради, да се о њој озбиљније промисли, а не овако узпут и мимогред.
Међу млогим одломцима старине, из римске периоде, које су прекрасно израђене, и престављају млоге ствари из живота, ми ћемо навести само оне које имају неке натписе на себи. Почем ове нису целе, но у одломцима и непуне, ми о њима нећемо ништа ни говорити, но ћемо их само онако преставити, како смо их могли снимити. Тако на јужном платну деспотова двора, или малог града, а више поменутог језера, стои један камен прекрасно израђен. У средини је направљен кревет и на њему болесник лежи; с једне стране овога стои поодрастан мушкарац, а с друге жена у годинама; ваљда мати стојећег. Испод њих је изрезано два зеца, кои на разне стране трче, а за њима по један кер. Више њих је у троуглу човечија глава са двема змиама, а испод свега тога био је огроман надпис, па, одломљен; те је само ово неколико писмена остало: XXXPERЕCRIV.
У овом истом граду, на истој страни а само скоро под самим врхом кулиним, више језера, стои прекрасно израђен камен са разним украсима, као: урна, гроздови, виново лишће, цвеће неко итд., а више тога камена, скоро баш под навршном камену исте куле, стои одломак већег камена са ово неколико писмена у 3 реда: D. M. ONESENEC ViX. ANAE. Више зазиданих вратница, бив. великог града споља, стои висок човек наслоњен на дугачко копље, а крај њега други неки обмотан у огртач. Недалеко од њих такође на платну стои одломак камена са овим натписом у 6 врстица: 1. D. М. 2. AVR. MARCIA 3. VSSTЛECEC 4. ЛΨА: STXXVi 5. C + NVSANXIII 6. NIPPIIICANXIXА.
Такође на платну стои одломак од камена са овим непотпуним натписом у три врстице. 1. TAH-N-LIHD 2. IXXBR-NOCVl 3. АБЫОСНОНЕРНРСО. Трећа je врстица и другим писменима, другчијим, и у друго време, по свој прилици, писана. Такође на платну, источном, и то од западне стране увеликом граду, а близу треће куле, стои дугачак камен, преко целе половине уздуж пребијен и на њему, такође уздуж овај натпис само од пола, или до пола, у ових 8 врстица: 1. CRV 2. EHIGV 3. CISEVI 4. ANI 5. HVRISA 6. FELICISI 7. LATEV 8. ORIHA.
Зидајући град овај наш ДеспотЂурађ, ca својом женом, као да је се особито старао: да што више одломака старине, уђе у његову источну кулу над Дунавом, из које је гледао, како лађе плове по тихом Дунаву. Тако ниже оног надгробног, споменика српског под No 1. стои овај римски натпис у 3 ½ врстице: 1. CVRVECTERENTIVSCE 2. CLCVIXIVS VIR VE ЕСVHСЕ 3. CONIVRAERN AN.IIIKЛ0 4. CRISTINO. Натпис je овај на прекрасно урађеном мермеру, међу испупченим и округлим стубовима, лепо израђеним. Ниже њега долази још и овај последњи натпис од 6 врстица такође непотпун 1.>>BHCSCRIAN 2. REIPVLSCRIANI 3. RЕIFSРХ 4. АVRЕIАCVIIА 5. СОRСЕ+ISВ6. NЕRОNЕ + LOC.
Сви ови, а има их још и сувише, наведени одломци старих споменика, јасно сведоче: да је наш Деспот на урвинама прастарог Смедерeва подигао овај садањи. Још да су зидари били паметни, да све ове споменике обрну како треба, и на лице, млого би се којешта још дознало, а овако ваљало би град и од стране Дунава, са севераизапада, прегдедати, што нисмо могли учинити. Деспот је баш најогромније камене, од споменика, трпао у темељ и у прве изидотине над земљом, што се свуда види. Колико ли је ових у земљи, у води око града и Дунава, то само један бог зна? Да је одиста сав град, из темеља, подигнут, нема никакве сумње, а тако исто да је оно Јерина спрам вратница, изнутра малог, или горњег, града, кои се зове и двор деспотов, такође нема никакве сумње. Њу би требало, ако не донети у наш музеум – што би најбоље и најкористније било – а оно бар изаслати једног вештака: да је најтачније у свему, па и размеру, пресними и да се фотографише; те би тако могли бар издалека познати лик наше Јерине, коју народ неправедно зове проклетом. Млого и млого има да се говори о Смедеревском граду у сваком погледу, о ком смо тек мимогред рекли, да би другима пробудили љубопитство, да га, као што треба и ваља, опишу.
Од повратка нашег из Русије у 1865. год. ми смо већ 4  пута били у Смедереву и ни пут немогосмо бити такве среће, да нам се отвори стара изкопана, у гробљу смедеревском, црква; те да њене натписе видимо и препишемо. Још поменуте 1865. год. пред кућом г. Мате Поповића, трговца, видели смо један наш стари надгробни биљег, од белутка камена, до 4 стопе дугачак, 2 широк и нешто више од једне дебљији. Поменути г. Мата, од њега је направио клупу, на којој, са своима, лети седи. Судећи по изгдедини писмена, може се, без погрешке однети у прву половину XIII века. Натпис је овакав:  СЫ КАМЕНЬ МЫХАЫЛОВѢ СИНА СТЕФАНА ЖЛИКА, после избрисаног од 4 - 5 врсти стои још ово ВОЄВОДЕ КОУЧЄВЬСКОГА. Од особите је важности, и ако је непрежалима штета, што је се баш у средини оних 4 - 5 врстица избрисало, овде једна речица, која се врло редко у нашим старинама находи. Та је речица, придев произведени од особене личне именице и свршетак његов на Ѣ или Є. Друго је војвода Кучевски, а Кучево, Кучевиште итд. је место и монастир у српској светој Гори, или старој Црној, а садањој турском Карадагу, више Скопља, у правој Србији. И овај је натпис напечатан, но мало другчије у помињатим 'Путничким писмима'.


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 26, 2020, 09:30:39 am
[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 26, 2020, 10:45:40 am



Pogled na varoški bedem grada, razglednica sa kraja 60-tih.

Primetna su velika oštećenja nastala prilikom eksplozije municije u II Sv. ratu, uništena je cela jedna kula i Varoš kapija.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 26, 2020, 10:52:40 am



U prethodnih nekoliko godina vršena su detaljna arheloška iskopavanja u reonu nekadašnje Varoške kapije u svrhu restauracije i rekonstrukcije varoškog bedema Smederevskog grada. Došlo se do novih saznanja o stanju ostataka bedema.

U sledećih nekoliko video priloga može se pratiti tok radova ...



Quote

Smederevska tvrđava, varoška kapija

Video log početka izvođenja arheoloških istraživanja u Smederevskoj tvrđavi 25. septembra 2019. godine.


https://youtu.be/sTPSVnhEcIs



Quote
Smederevska tvrđava, varoška kapija

Video log izvođenja arheoloških istraživanja u Smederevskoj tvrđavi 30. septembra 2019. godine.


https://youtu.be/-_m94uYBNFo




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 26, 2020, 10:55:29 am


Nastavak ...


Quote
Smederevska tvrđava, varoška kapija

Video log izvođenja arheoloških istraživanja u Smederevskoj tvrđavi 7. oktobra 2019. godine.


https://youtu.be/VVf9xAB_8xw



Quote
Smederevska tvrđava, varoška kapija

Video log izvođenja arheoloških istraživanja u Smederevskoj tvrđavi 1. novembra 2019. godine.


https://youtu.be/qP0vShWdkh8




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 26, 2020, 10:59:02 am


Dva duža priloga na istu temu, o planovima za rekonstrukciju, nalazima, novim saznanjima ...



Quote
Varoška kapija

25. septembra 2019. godine počela su zaštitna arheološka istraživanja sektora Varoške kapije Smederevske tvrđave u organizaciji Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo, a u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije i Gradom Smederevom. Arheološka istraživanja imaju za cilj utvrđivanje stepena očuvanosti temeljne zone nedostajuće kule, dela Varoškog bedema i Varoške kapije koji su srušeni u eksploziji 1941. godine.
Radovi su završeni 27. novembra 2019.


https://youtu.be/0y6Y_gFNKEM



Quote
Smederevska tvrđava - Varoška kapija 2020

U Avgustu 2020. godine u Smederevskoj tvrđavi vršena su iskopavanja i arheološka istraživanja na samom ulazu u tvrđavu. "Varoška kapija" zajedno sa "Turskom topovskom" kulom sa kojom je bila spojena na svom južnom delu, služila je kao ulaz u tvrđavu od vremena Turskog osvajanja Smedereva do 1900. godine kada je srušena. Nakon promene terena usled eksplozije skladišta municije Nemačke vojiske 5. juna1941. godine, kapija, zajedno sa ostacima bedema kule, ostala je zakopana sve do početka iskopavanja sredinom prošle godine.


https://youtu.be/T5e-MQB0yeY



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 26, 2020, 11:07:43 am


[attachment=1]


Malo veća i jasnija gravira sa kraja 17. veka koju je JASON postavio ranije, primetan je nakadašnji izgled varoškog bedema i zone ulaza u tvrđavu kod Varoške kapije o kojoj je bilo reči u prethodnim video prilozima.



[attachment=1]




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 26, 2020, 01:31:02 pm


Fotografija iz moje kolekcije, pogled niz varoški bedem od Jezave ka Varoškoj kapiji, snimljeno 04.08.1930. godine.

Primetno je kako je dobro očuvan ovaj deo bedema grada tada bio, ostao je pošteđen u razaranjima koje je Smederevski grad pretrpeo u I Sv. ratu.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 27, 2020, 11:34:57 am
Продао један Смедеревац једном Ковинцу краву, за коју се знало да даје 8 ока млека. Кад тамо, а она даје само 5 ока. – Зашто ми, човече, не даде ону краву - прекори купац продавца - ова даје само 5 ока млека, а не 8. – Краву сам ти дао исту, одговори Смедеревац, али ти нисам с њом и Годомин, где је она пасла. (забележио М. Ђ. Милићевић.)



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 27, 2020, 04:21:30 pm



Snimak iz 1939. godine ...



https://youtu.be/GPUHbGxvW7s


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 28, 2020, 11:20:28 am


Prilog iz 2014. godine.


Quote
Smederevska tvrđava je utvrđen srednjevekovni grad oblika nepravilnog trougla, dimenzija 550m x 502m x 400m, sa 25 kula, visokih preko 20 m i bedemima visine oko 10 i širine do 4 metra.Prostire se na površini od skoro 10,5 ha, zbog čega se smatra jednom od najvećih srednjevekovnih tvrđava ravničarskog tipa u čitavoj Evropi.Tvrdjavu čine Mali grad (dvor) i Veliki grad.Podigao ju je srpski despot Đurađ Branković 1430.godine, na ušću reke Jezave u Dunav, kao svoju prestonicu.Tokom svoje duge i burne prošlosti, nekoliko puta zidana i rušena, građena i razgrađivana, osvajana i oslobađana, nosi trag vremena kao svoj beleg na zidnim platnima i kulama, svedočeći nam o nepredvidivosti istorije. Njeni bedemi su simbol požrtvovanja neimara, graditeljske umešnosti i umetničke lepote.


https://youtu.be/L8IZOtwbrlc




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 28, 2020, 11:43:12 am


Gravira Smederevskog grada, prva polovina 19. veka.


Quote
Festung Sementria, ADOLF FRIDRIH KUNKE



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 28, 2020, 12:18:15 pm


Dokumentarni prilog od letos ...


Quote
Priča o - SMEDEREVSKA TVRĐAVA



https://youtu.be/ZDb_bqxORIM


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 28, 2020, 12:45:39 pm


Gravira po crtežu , Servia Simindria - JEAN FRANSOA LEMAITRE, okо 1830. godine.


Vidi se veliki stepen očuvanosti grada u tom periodu u odnosu na štetu koju su nanela dva svetska rata.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 28, 2020, 01:53:20 pm


Kraći snimak ulaska u mali grad.



https://youtu.be/YScaQcIsAuE





Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 01, 2021, 01:09:04 pm



Ктиторски натпис деспота Ђурђа на Смедеревској тврђави:

В Христа Бога благоверни деспот Гург, господин Србљем и Поморју зетскому; заповешћу његовом сазида се град овај в лето 6938.




[attachment=1]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 01, 2021, 01:14:26 pm


Smederevski grad


Istorijske okolnosti uslovile su da despot Đurađ Branković, koji je na prestolu nasledio despota Stefana Lazarevića, umesto Beograda, koji je 1427. godine pripao Ugarima, započne izgradnju novog prestonog grada. Iz strateških razloga odlučio se da novu prestonicu sagradi na zaravni kod ušća Jezave u Dunav, 10 km uzvodno od ušća Velike Morave.

Gradnja je započeta 1428. godine u velikoj žurbi i tajnosti, uz povećane napore zbog nepostojanja kamenoloma u blizini. Priroda terena uslovila je trougaoni oblik osnove Tvrđave. Najpre je izgrađen Utvrđeni dvor sa pet masivnih kula, dvojnom ulaznom i manjom pomoćnom kapijom. Za administrativne potrebe izgrađena je reprezentativna Zgrada sa dvoranom uz Dunavski bedem, od koje su očuvana četiri velika kamena prozora – bifore, a za stanovanje Palata na jugu i Pomoćna zgrada uz Jezavski bedem. Prema kopnu je sa južne strane izgrađen široki vodeni rov. Radovi su okončani 1430. godine, o čemu pouzdano svedočanstvo predstavlja monumentalni ktitorski natpis na Krstatoj kuli.


[attachment=1]


Druga faza izgradnje trajala je od 1430. do 1439. godine, kada je ideja stvaranja velikog prestonog grada zaokružena. Sledeći početnu arhitektonsku koncepciju, dograđen je bedem sa 19 masivnih kula prema rekama i kopnu, koji je štitio prostor od 10,5 ha površine.

Mada je Tvrđava građena po najvišim standardima tadašnje vojne arhitekture, već tokom izgradnje pretrpela je izvesne izmene. Zbog uvođenja artiljerije u naoružanje izgrađen je spoljni odbrambeni bedem, sa topovskim otvorima oko Utvrđenog dvora. Međutim, sve je to bilo nedovoljno i već od 1439. do 1444. godine Turci prvi put osvajaju Smederevo. Nedugo potom, našavši se pod velikim unutrašnjim problemima i spoljnim pritiscima 1459. godine sledi drugi pad Smedereva, koji je predstavljao i kraj srednjovekovne srpske državnosti.

Teške istorijske okolnosti uslovile su ubrzani razvoj Smedereva, koje za veoma kratko vreme postalo dinamičan politički, crkveni, kulturni, trgovački i ekonomski centar, ali nedugo zatim i poslednja prestonica srednjovekovne Srbije.

U okviru Turskog carstva Smederevo je imalo promenljiv značaj. U početku je bilo veoma važno za stabilizovanje prilika na severnim granicama i za širenje na zapad. Tada su izgrađeni spoljašnji bedemi i tri poligonalne topovske kule na uglovima i jednom prema varoši. Nakon prenošenja turske ofanzive, na Budimpeštu i Beč poput drugih utvrđenja u unutrašnjosti i smederevsko gubi na značaju.

Delimično je oživelo u vreme austro-turskih ratova krajem  XVII i početkom XVIII veka, kada je tokom Austrijske vlasti, dograđen još jedan, mnogo širi palisadni bedem, koji je povezivao i veoma udaljene, ali strateški važne položaje u zaleđu grada.

Tokom XX veka pretrpela je velika razaranja u dva svetska rata usled bombardovanja i velike eksplozije 5. juna 1941. godine. Nakon Drugog svetskog rata postaje gradski park.

Poseban značaj Smederevske tvrđave ogleda se u izvorno očuvanoj koncepciji grada, kao najmonumentalnijeg spomenika srednjovekovne vojne arhitekture u Srbiji, što je posebno naglašeno opsežnim radovima na uređenju, konzervaciji i restauraciji, koji sa prekidima traju od velike eksplozije do najnovijih vremena.


izvor (http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/smederevska-tvr-ava)


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 01, 2021, 01:18:16 pm



Smederevski grad u zimskom periodu.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 01, 2021, 01:24:07 pm



Hronologija gradnje Smederevskog grada.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 02, 2021, 10:16:44 am



Fotografija sa kraja 1915. godine, snimljeno početkom okupacije Srbije u I Sv. rata.

Pogled sa strane dunavskog bedema Smederevskog grada na ugao sa varoškim bedemom i topovsku kulu. Pored topovske kule, desno na fotografiji KuK bolnički brod.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 02, 2021, 10:32:55 am



Na obali Dunava gde se prepliću istorija i legenda


Na mestu gde se malena reka Jezava uliva u veliki i moćni Dunav, tamo gde duvaju snažne košave i zemlja se spaja s nebom u neobičnoj lepoti uz šum reke, nalazi se monumentalni grad despota Đurđa Brankovića i despotice Jerine..

Tvrđava u Smederevu, poslednja prestonica srpske srednjovekovne države, u vreme svog nastanka svedok burnih istorijskih vremena, a danas najveća ravničarska tvrđava u Evropi, lepotica je od kamena u čijim se visokim zidinama kriju tajne vekova, a mitovi i legende privlače magnetskom snagom svakog čoveka. Poslednje veliko ostvarenje srpske arhitekture u srednjem veku čine nepokolebljivi bedemi koji su pružali odbranu od mnogobrojnih neprijatelja i među svojim visokim kulama čuvali dvor srpskog vladara tragične sudbine. Stecište nekadašnje kulture, pod čijim su okriljem sastavljani i prepisivani stari rukopisi i nastajala neka od najvrednijih dela srpske duhovne muzike, i danas prkosi vremenu što prolazi pričajući najlepšu priču o gradu na reci. U toj čudesnoj priči o Tvrđavi na desnoj obali Dunava nevidljivim nitima povezane su prošlost, sadašnjost i budućnost – da negde na granici između istorije i legende, istine i imaginacije, stvore neprolazni simbol Smedereva.


[attachment=1]



Zidanje grada

U 15. veku Smederevo je predstavljalo teritoriju na kojoj su se zbili mnogi događaji od sudbonosnog značaja za srpsku državu – bilo je to područje „na međi“, između hrišćanskog i islamskog uticaja koje je naposletku, nakon upornog odolevanja, pokorila nezaustavljiva osmanlijska sila. Nakon smrti despota Stefana Lazarevića 1427. godine na vlast je došao njegov sestrić Đurađ Branković, sin Vuka Brankovićaa prema ranije sklopljenim ugovorima Srbija je morala da vrati Beograd Ugarskoj dok su Kruševac i Golubac zauzeli Turci, tako da je novi despot ostao bez prestonog grada. U nameri da se odupre Turcima koji su nadirali ka zapadu i Ugrima koji su bili ugroženi turskim napadima, despot Đurađ nije slučajno za lokaciju svog grada odabrao sever zemlje i samu granicu na Dunavu. Kao obrazovan čovek, sa jasnim vizijama o budućnosti, on je želeo da podigne prestonicu u blizini Beograda, na mestu najpovoljnijem za odbranu i za razvijanje privrednih i duhovnih sadržaja, u blizini značajnih putnih saobraćajnica (Carigradski drum).

Zidanje grada u ravnici, gde najveću odbranu od neprijateljskih napada pruža zaštićenost vodom sa svih strana, bila je najmudrija odluka despota Đurđa. Nacrt za novi centar srpske despotovine bio je urađen po ugledu na tvrđavu u Carigradu, a radovima je rukovodio Đorđe Kantakuzen, brat despotice Jerine. U rekordnom roku, za svega dve godine, od 1428. do 1430. godine, podignut je Mali grad sa 6 kula – tu je bio smešten dvor despota Đurđa, biblioteka, kuhinja, prostorije za stražu i velika sala za prijeme (Magna audientia), koja pleni lepotom svojih bifora i trifora, prozora u romanskom i gotskom stilu, isklesanih u kamenu. Zahvaljujući bogatstvu Đurđevom i njegovoj veštoj diplomatiji, do 1439. godine izgrađen je i Veliki grad sa 19 moćnih kula, na prostoru od 10,5 hektara, namenjen smeštaju stanovništva. Dok je Mali grad despotu služio kao utvrđeni zamak, u Velikom gradu nalazila se crkva, vojni logori, kuće za stanovanje, zanatske radnje, kao i izvučeni brodovi iz Dunava. Unutrašnjost Tvrđave bila je povezana sa osam kapija, koje su služile za prolaz pešaka i konjanika. U slučaju velike opasnosti postojala je posebna kapija za tajno napuštanje grada.

Izgradnjom nove prestonice Smederevo je postalo najznačajniji politički, privredni i kulturni centar despotovine Srbije – mnogi poslovni ljudi Evrope posećivali su Đurđev grad, trgovina se brzo razvijala prema evropskim i dubrovačkim uzorima, a ubrzo je Smederevo postalo i centar književne aktivnosti.


[attachment=2]


Izgled tvrđave

Grad despota Đurđa građen je planski i sa gotovo savršenom geometrijskom strukturom, kao pojas koji zatvara granicu prema Dunavu, odnosno prema Ugarskoj.

Prema srednjovekovnim zapisima zidare ovog impozantnog arhitektonskog čuda despot Đurađ doveo je iz Dalmacije i Carigrada, a po stilu građevine može se pretpostaviti da su u njenom stvaranju učestvovali i domaći, raški majstori. Pošto se radilo o građevini ogromnih razmera, velike količine kamena dovlačene su sa antičkih lokaliteta koji su zbog toga rušeni – sa Mons Aureusa, Viminacijuma, Marguma, Vinceje i drugih. Pored tog kamena graditelji su u temelje ugrađivali i delove sarkofaga, nadgrobne stele i kompletne skulpture, što je veoma teško palo okolnom stanovništvu. O zidanju grada svedoči natpis na Despotovoj kuli izveden crvenom opekom.

Najveća razaranja Tvrđava je preživela u Drugom svetskom ratu, kada je u petojunskoj tragediji 1941. godine došlo do eksplozije oko 400 vagona municije koju je nemačka vojska skladištila na mestu nekadašnjeg Đurđevog grada. Tada je stradalo više hiljada nedužnih ljudi. U celom Smederevu prilikom strašne eksplozije ostala je neoštećena samo 21 kuća. Klica onoga što je u prošlosti bilo uči nas da bolje sagledamo sadašnjost i da na temeljima istorije i tradicije pripremamo budućnost – Tvrđava u Smederevu ispričala je tokom vekova tek delić svoje priče bez kraja..


Foto: Miša Jovanović, Dragan Bosnić
izvor (https://www.nationalgeographic.rs/vesti/14072-na-obali-dunava-gde-se-preplicu-istorija-i-legenda.html)



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 06, 2021, 12:23:18 pm


Quote
Смедеревска Тврђава


Смедеревска тврђава је тврђава у Смедереву коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини 15. века (од 1428. године) подигао деспот Србије Ђурађ Бранковић (1427—1456), по њој назван Смедеревац. Тврђава је по свом типу класична водена (опкољена је Дунавом и Језавом, а са југа вештачким шанцем који повезује две реке) што је чини јединственом у српској средњовековној архитектури. Има основу разнокраког троугла (550m x 502m x 400m) у чијем је северном темену је смештен мањи разнокраки троугао који формира Мали град, док остатак утврђења чини Велики град.

Сјајан дизајн утврђења може се видети на основу чињенице да на њој, од окончања српске градње средином XV века и османског додавања четири артиљеријске куле 1480. године, није учињена никаква преправка све до краја њене војне употребе у другој половини 19. века, након што је, са још неколико утврђења, 1867. године предата кнезу Србије Михаилу Обреновићу.

У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурђа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Изграђен је 1428—1430. године као посебно утврђени владарски двор са свих страна опточен водом.
 Мали град има донжон кулу, у централном делу камени зидани бунар, а улазило се са југозападне стране, кроз двојни систем капија.

Од Великог града који има 19 кула одвојен је воденим ровом. У Малом граду налази се 6 кула, од којих је на једној натпис из кога се јасно види да је град подигао Ђурађ Бранковић, и на њој пише

У ХРИСТА БОГА БЛАГОВЕРНИ ДЕСПОТ ЂУРАЂ ГОСПОДАР СРБЉЕМ И ПОМОРЈУ ЗЕТСКОМ
ЗАПОВЕШЋУ ЊЕГОВОМ САЗИДА ОВАЈ ХРАМ 6938.

Управо овај натпис је доказ коришћења Српског календара и датовања година по њему у средњовековној Србији.

У Великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим просторијама и грађевине за становништво. Црква је била дугачка 19 m, а у равни певница је широка 15,30 m. У средишњем делу се налазила часна трпеза у виду зиданог стубца, димензија 1,50 са 1,50 метра. Зидови су слабо очувани, јер је касније објекат рушен и надограђиван. Очувани су певнички зид и део северног зида. Од западног дела зида је сачуван само темељ. Што се изгледа тиче, спољна фасада је била малтерисана, судећи по стилу грађења.

Тврђава је преживела векове, а највеће оштећење доживела је током другог светског рата, када је у великој експлозији муниције, која је била смештена у тврђави, уништен највећи део Великог града.



https://youtu.be/y4nqykKFwhw




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 07, 2021, 11:57:48 am



Pogled na Smederevski grad sa Dunava, oko 1940. godine.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 15, 2021, 01:02:29 pm


Smederevo kao detalj mape:


Quote
Nieuwe Accurate Kaert van een gedeelte van Hongarie, en Donau Stroom Vertonnende Belgrado en Peter Wardein alwaer de Batalje 15 Voor gevallen tussen de Kyser en Groote Turk, den 5. Augustus 1716 als ook de Stad Temeswar nu door den Kyser ingenomen nevens de Daar omtrent geleegen Provintien en Steeden / J. Keyser sculp.

Author: Keulen, Gerard van, 1678-1726

Publishing Details: tot Amsterdam : by Gerard van Keulen, [between 1716 and 1725]



[attachment=1]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 22, 2021, 12:22:57 pm



Smederevski Mali grad, osnova po Marku Popoviću


[attachment=1]



* * *


Utvrđena rezidencija despota Đurđa Brankovića u Smederevu predstavljala je poslednje veliko ostvarenje te vrste u srpskom graditeljskom nasleđu. Izgrađena je za samo dve godine (1428–1430) u vidu dobro utvrđenog zamka, koji je trebalo da zameni izgubljeni beogradski dvor. U pitanju je bio relativno mali, posebno fortificirani prostor u okviru znatno šireg utvr|enog kompleksa urbane prestonice. Dvorska zdanja, prislonjena uz bedeme, obrazovala su trougaono dvorište sa bunarom u središtu. Najznačajnija, a verovatno i posebno reprezentativna zgrada, od koje su ostala sačuvana četiri prozora — bifore u bedemu prema Dunavu, imala je kao glavnu prostoriju veliku dvoranu na spratu. Bila je to, po svemu sudeći, sala magna audientiae, koja se pominje kao mesto gde su vođeni pregovori i potpisan državni ugovor sa Mletačkom republikom 1434. godine.

Stambeni deo dvora nalazio se u prostranoj, kamenom građenoj zgradi-palati izdužene pravougaone osnove, koja je bila prislonjena uz južni bedem.


* * *



Lit: ZAMAK U SRPSKIM ZEMLJAMA POZNOG SREDNJEG VEKA, Marko Popović, Zbornik radova Vizantolođkog instituta XLIII, 2006.



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 22, 2021, 12:25:31 pm



Smederevski Mali grad, zamišljeni izgled po Marku Popoviću




[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on January 22, 2021, 12:25:32 pm
[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 28, 2021, 11:29:03 am



Unutrašnjost Smederevskog grada, početkom 20. veka.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 29, 2021, 02:46:22 pm


Najznačajnija, a verovatno i posebno reprezentativna zgrada, od koje su ostala sačuvana četiri prozora — bifore u bedemu prema Dunavu, imala je kao glavnu prostoriju veliku dvoranu na spratu. Bila je to, po svemu sudeći, sala magna audientiae, koja se pominje kao mesto gde su vođeni pregovori i potpisan državni ugovor sa Mletačkom republikom 1434. godine.



Smederevo, bifore u dunavskom bedemu, oko 1960 godine.



[attachment=1]




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on February 10, 2021, 02:16:57 pm



Smederevski grad na razglednici sa početka 20. veka, primetno je koliko je bio veliki stepen očuvanosti tvrđave.



[attachment=1]



Na uvećanom delu se vidi koliko je očuvan Mali grad, koji je najteže stradao tokom I Sv. rata.



[attachment=2]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on February 20, 2021, 01:23:10 pm


Quote
Putovanje bez granica 27 - Smederevska Tvrđava


Kako legenda kaže despot Đurađ Branković usnio je san u kome mu je rečeno da mora izgraditi grad koji leži na reci. Tako, na ušću Jezave u Dunav, nastaje Smederevska tvrđava.

Mi vam donosimo priču o velelepnom zdanju srednjeg veka, njegovoj gradnji i legendu o ženi despota Đurađa, čuvenoj Prokletoj Jerini.

Pogledajte zašto ovo mesto zaslužuje obilazak.



https://youtu.be/rwrhluiNCBY





Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on February 21, 2021, 03:49:56 pm



Smederevski grad, polovina 50-tih.



[attachment=1]




Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on February 21, 2021, 03:53:01 pm



"Zakrpljen" bedem na mestu Varoške kapije, polovina 50-tih.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on February 21, 2021, 03:58:29 pm



Pogled na bifore u malom gradu, polovina 50-tih.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on February 21, 2021, 03:59:55 pm



Pogled na Smederevski grad sa Dunava, polovina 50-tih.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on March 09, 2021, 12:13:35 pm



U luci pred tvrđavom, oko 1930. godine.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on June 03, 2021, 01:28:18 pm
четвртак, 03.06.2021.
Оливера Милошевић

Експлозија у Смедереву – 80 година после

Смедерево – Прошло је осам деценија од разорне експлозије у Смедеревској тврђави, трагичног догађаја који ће остати уписан у историји овог града због незапамћеног разарања и великог броја пострадалих. Музеј у Смедереву тим поводом представиће најновију историографску студију „Експлозија у Смедереву 5. јуна 1941. године – 80 година после” и истоимену изложбу чији је аутор Мирослав П. Лазић, виши кустос историчар овдашњег музеја. Први пут ће бити приказане фотографије које до сада нису излагане, као и архивски документи и музеалије из историјске збирке Музеја у Смедереву.

Изложба коју приређујемо понудиће иновативнији, модернији и храбрији поглед на петојунску трагедију. Представићемо и најновије резултате вишегодишњих научних истраживања архивске грађе. Жеља нам је да пробудимо емоције, освежимо памћење и укажемо грађанима на неопходност чувања сећања, наводе организатори.

Историографска студија Мирослава Лазића с новијим резултатима истраживања утемељеним у изворној грађи, као и критичким ишчитавањем релевантне литературе о овој теми резултат је вишегодишњих истраживања. Промоција књиге уследиће током јуна.

Реч је о изузетно добро истраженом раду у коме је аутор не само сакупио сва до сада доступна знања о експлозији у Смедеревској тврђави него их и критички размотрио, по потреби међусобно сучелио, упоредио и очистио од наслага идеологија, политичких интереса и погрешних перцепција, наведено је између осталог у рецензији др Зорана Јањетовића, научног саветника Института за новију историју Србије.

Експлозија нагомилане муниције и других експлозивних средстава у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. била је сигурно највећа трагедија која је погодила српски народ од Априлског рата и успостављања немачке окупационе управе у централном делу Србије, наводи Лазић, а свакако највећа трагедија у вишевековној повести Смедерева.

До експлозије је дошло у 14 сати и 14 минута и до темеља је порушено све у пречнику од десетак километара од древног здања. Тачан број страдалих никада није утврђен, али се процењује да је погинуло између две и по и четири хиљаде грађана Смедерева и околине. Према подацима тадашње комисије за обнову, од 2.400 кућа само је 25 остало неоштећено. У тврђави је направљен кратер пречника педесет и дубине око девет метара, а на град се сручило око четири хиљаде тона камена. Иако је средњовековна тврђава претрпела најтеже ударце и била напола разорена, сви су сагласни: да није било њених стамених кула, размере катастрофе биле би много веће. Према незваничним проценама у тврђави се тада налазило више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута.

Велики број погинулих, чији тачан број вероватно никада нећемо дознати, оптерећује и данас. Додајмо томе и изузетно велики број тешко и лакше рањених, психолошки трауматизованих за читав живот, те потпуну девастацију урбаног језгра вароши, а самим тим и дотадашњег свакодневног животног окружења Смедереваца или оних који су се под тешким теретом ратних прилика у том граду затекли, наводе из Музеја у Смедереву, оцењујући да је реч о једној од највећих трагедија током читавог трајања Другог светског рата на територији Србије.

Свечано отварање изложбе у Музеју у Смедереву биће у суботу 5. јуна у 13 часова. Истог дана у подне код спомен-костурнице на Старом гробљу биће служен парастос жртвама и положени венци. У 14 сати заказана је комеморативна свечаност код споменика „5. јун 1941” надомак тврђаве. Изложба ће јавности бити доступна све до 30. септембра.

Безимени

Спомен-костурница на Старом гробљу у Смедереву подигнута је 1942. године и на њој је уписано само 485 имена жртава експлозије, док је већина погинулих сахрањена безимена у заједничкој гробници на улазу у то гробље.

Izvor: www.politika.rs


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on September 04, 2021, 12:59:19 pm


Tribina od prošle godine sa interesantnim i kvalitetnim predavanjem ...



Quote
Smederevska tvrđava od prestonog grada do svetske baštine

U saradnji Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Centra za kulturu je u utorak, 25. februara, sa početkom u 19 sati,  održana tribina „Smederevska tvrđava od prestonog grada do svetske baštine“ na kojoj je govorio Dejan Radovanović, arheolog i v. d. direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo. Voditelj tribine je bio Marko Cvetković.

Povod za organizovanje tribine su aktuelna arheološka istraživanja Smederevske tvrđave u zoni Varoške kapije 1 i potreba da se sagledaju vrednosti Smederevske tvrđave, stanje i perspektive našeg odnosa prema njoj.

Tribinu snimili Darko i Ivan Veselinović.



https://youtu.be/904nNwnzkrU



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on September 05, 2021, 02:05:56 pm



Quote
Kako je nastajalo srednjevekovno SMEDEREVO | Tajne zidina smederevske tvrđave | KULTURISTA S02 Ep.01



https://youtu.be/Hpl1hvLRsWs


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on September 27, 2021, 11:37:48 am


Najznačajnija, a verovatno i posebno reprezentativna zgrada, od koje su ostala sačuvana četiri prozora — bifore u bedemu prema Dunavu, imala je kao glavnu prostoriju veliku dvoranu na spratu. Bila je to, po svemu sudeći, sala magna audientiae, koja se pominje kao mesto gde su vođeni pregovori i potpisan državni ugovor sa Mletačkom republikom 1434. godine.



Smederevo, bifore u dunavskom bedemu malog grada, 1959. godine.



[attachment=1]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 02:56:24 pm
Letos bili na tvrđavi ali nikako da se nakanim da postavim fotografije.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 02:58:55 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:02:04 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:04:07 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:06:30 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:08:39 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:11:10 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:17:02 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:19:19 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:22:12 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:24:18 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:26:19 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:28:56 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

I spomenik žrtvama Smederevske eksplozije 1941. godine.

[attachment=4]

[attachment=5]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on November 22, 2021, 10:46:40 am



Smederevo je imalo dvorskog kompozitora 200 godina pre Evrope


[attachment=4]


Smederevo je imalo dvorskog kompozitora skoro 200 godina pre ostatka Evrope!

Kir Stefan Srbin je na prestonom dvoru despota Đurđa Brankovića u Smederevu, u 15. veku komponovao dela u najlepšem maniru srednjovekovne vizantijske i crkvene muzike.

Kir Stefan bio je liturijski kompozitor, ali je komponovao i muziku za potrebe dočeka gostiju dvora. Pisao je muziku beleženu naumama koje su bile preteče nota, i koje se čuvaju u smederevskom Muzeju. Originalni rukopis njegovog najpoznatijeg dela, zbornika crkvenih pesama "Psaltikija", sa dve najveće dragocenosti, srpske pesme "Ninja sili nebesnije" i "Vkusite", na kojima je potpisan autor "Tvorenije domestika kir Stefana Srbina" - uništeni su prilikom bombardovanja Narodne biblioteke Srbije 1941. godine.

Ova i druge javnosti nepoznate priče, svakog vikenda čekaju turiste među zidinama srednjovekovne srpske prestonice. JP "Smederevska tvrđava", subotom i nedeljom od 12 časova, nudi edukativno-zabavni program "Viteško proleće" koji posetioce vraća u srednji vek, i otkriva tajne srpskog dvora. A da je ovo zaista putovanje kroz vreme, govori podatak da je, po srednjovekovnom kalendaru, sada 7529. godina!

- Razlika između današnjeg i tadašnjeg kalendara je 5508. godina - kaže Goran Jovšić iz JP "Smederevska tvrđava".

Svedočanstvo o ovome može se pročitati na Krstastoj kuli dvora.


[attachment=1]


- Tu stoji natpis: "Hristu bogu blagoverni despot Đurađ gospodar Srblja i Pomorja zetskog po volji njegovoj sagradi ovaj grad u leto 6938." - navodi Jovšić.

Izgradnja dvora, zapravo, završena je 1430. godine.

Zanimljivo je još i da iznad krsta na kuli piše "Car slave", a u kvadratima oko krsta su simboli IS HS NI KE (Isus Hrist pobeđuje), kao na svakom srpskom slavskom kolaču.

Turisti imaju jedinstvenu priliku da zavire i u riznicu srpskog vladara.

Za neupućene, Srbija je u to vreme bila jedna od vodećih proizvođača srebra i zlata u Evropi. U rudnicim Novog Brda se godišnje crpelo oko 25 odsto ukupne evropske proizvodnje zlata i 50 odsto srebra. Najveći deo blaga pripadao je, naravno, despotu.

- Jedna od kovnica i riznica novca sa despotovim likom, visoke čistote zlata, bila je baš u dvoru u Smederevu. Ostaci riznice mogu se i danas videti u vidu okruglog otvora od opeke na podu dvorske palate. Ako se danas pitamo kako je Đurđev dukat "stajao" na tadašnjoj "kursnoj listi", evo odgovora - Đurđev dukat menjao se u Veneciji za cenjeni venecijanski zlatni cekin u odnosu 1:1 - govori Goran Jovšić.

I za kraj, neizbežno je podsetiti da je Smederevska tvrđava najveći građevinski poduhvat srpskog naroda.

- Ništa veće od smederevske tvrđave mi Srbi nismo napravili. Tek više od 500 godina kasnije, u 20. veku, srpski narod je smogao snage da napravi objekte slične veličine, kao što su: Novi Beograd, HE "Đerdap", auto-put, i opet u Smederevu - Železara.


Na dvoru Brankovića napisane 24 knjige

Dvor u Smederevu bio je sastajalište bugarskih i grčkih književnika, prepisivača i sastavljača originalnih dela srpske srednjovekovne književnosti. Konstantin Filozof je u Smederevu napisao Žitije Stefana Lazarevića. Od 1428. do 1459. godine, ovde su napisane čak dvadeset četiri knjige.


Toaleti

Samo na dva mesta u srednjovekovnim građevinama Evrope mogu se videti ostaci toaleta! To su dvorac Karla Četvrtog - Karlštajn, nedaleko od Praga, i dvorac Brankovića u Smederevu. Pri vrhu kamenih stepenica, na delu koji vodi iz pravca privatnih odaja Đurđa i Jerine, može se i danas videti niša, koja je zapravo bila toalet. Toaleti se, takođe, vide u delu pridvorne palate i na drugom nivou drvenih stepeništa.


[attachment=2]


[attachment=3]


izvor (https://www.novosti.rs/srbija/vesti/990793/tajne-tvrdjave-despota-djurdja-brankovica-smederevo-imalo-dvorskog-kompozitora-200-godina-pre-evrope)


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on November 22, 2021, 11:12:17 am



Smederevo, pogled sa bedema malog grada na prostor velikog grada.


[attachment=1]



Smederevo, kule malog grada gde se nalazila despotova rezidencija.


[attachment=2]



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on November 22, 2021, 11:22:24 am


Svedočanstvo - kako je dešifrovana viševekovna misterija mitropolijske crkve


Potraga za veličanstvenim mitropolijskim hramom Blagoveštenja, koji je despot Đurađ Branković podigao u Smederevu, najzad se bliži kraju zahvaljujući istoričaru dr Srđanu Katiću iz Istorijskog instituta, koji je iščitavanjem i analizom osmanskih dokumenata locirao prostor najvažnijeg hrama despotovine.

- U toj velelepnoj crkvi, građenoj po ugledu na Manasiju, 1453. godine pohranjene su mošti Svetog apostola jevanđeliste Luke, a 1456. i 1458. verovatno tu su sahranjeni i despot Đurađ i njegov sin i naslednik Lazar - kaže dr Katić.

- U ranom periodu osmanske vlasti, posle drugog osvajanja Smedereva 1459. godine, taj važan sakralni objekat je porušen pod nerazjašnjenim okolnostima, a mesto na kojem se nalazio ni do danas nije pronađeno. Cilj mog istraživanja bio je da na osnovu osmanskih izvora utvrdim kakav je bio verski status te crkve nakon osvajanja, koji su razlozi doveli do njenog rušenja, kao i da ustanovim kada se to dogodilo.

Zidine i kule smederevskog grada nikada nijedna vojska nije uspela da zauzme silom.

Najveću ravničarsku tvrđavu u Evropi despot Đurađ podigao je na prostoru od 11,33 hektara na ušću Jezave u Dunav. Vode dve reke i kanala iskopanog između njih štitile su i spoljne gradske zidine sa 19 visokih kula i unutrašnji grad sa vladarskom rezidencijom.

Pred srpskim Smederevom je 1453. poklekla vojska Mehmeda Osvajača koja je iste godine osvojila Konstantinopolj, čiji su bedemi smatrani neosvojivim. Zidine tvrđave su izdržale i austrougarsko bombardovanje u Velikom ratu i eksploziju 450 vagona municije i eksploziva 5. juna 1941. u kojoj je porušen ceo tadašnji moderni grad Smederevo. Bedemi i kule su ponegde napukli i nakrivili se, ali i dan-danas stoje.

Neuništivost tvrđave je u narodnom predanju tumačena pokroviteljstvom Svetog Luke čije je mošti od sultana Murata Drugog otkupio despot Đurađ Branković za neverovatnih 30.000 zlatnih dukata. Kada su mošti donete u mitropolijsku crkvu prestonog Smedereva apostol i jevanđelista je, po tadašnjem shvatanju, postao zaštitnik grada.


Ktitorski natpis depota Đurđa Brankovića, Foto B. Subašić
[attachment=1]


U istorijskim izvorima mitropolijska Crkva Blagoveštenja je pomenuta u Pariskom i Vrdničkom rukopisu koji opisuju prenos moštiju iz Rogosa u Epiru u Smederevo. Po unošenju u grad one su smeštene prvo u dvorsku kapelu u donžon kuli, a zatim su prenesene u Pridvornu crkvu gde je održano celonoćno bdenje.

Posle jutarnje liturgije mošti su u svečanoj litiji predvođenoj arhijerejima i vladarskom porodicom tri puta obnesene oko zidina, a zatim su svečano unete u mitropolijski hram i položene desno od svetih dveri.

- Malo je tema u istoriografiji koje su zaokupile toliko pažnje kao sudbina mitropolijske Crkve Blagoveštenja i od 19. veka brojni istraživači su pokušavali da je odgonetnu, ali bez mnogo uspeha - kaže dr Katić.

- Arhitekta S. Nenadović je utvrdio da je crkva u rano vreme osmanske vladavine postepeno razgrađena i da je njenim materijalom urađena spoljna kamena obloga artiljerijske kule na ušću Jezave u Dunav, da je njime ozidan deo dunavske eskarpe i da su neki dekorativni delovi uzidani u zidove hamama.

Osamdesetih je otkriven sakralni kompleks u jugoistočnom uglu Velikog grada koji je arheološki istraživan. Pronađeni su temelji manjeg hrama, Pridvorne Crkve, ali ne i temelji crkve Blagoveštenja, baš kao ni grobovi poslednjih vladara Despotovine. Mesto na kome se nalazila Blagoveštenska crkva i njena sudbina su ostali misterija koju je razrešio dr Katić istražujući osmanske izvore. On je otkrio svedočanstva da su Turci posle osvajanja u Velikom gradu, pored Crkve Blagoveštenja i Pridvorne crkve zatekli još jednu crkvu kod glavne tvrđavske kapije, a u donžonu Malog grada dvorsku kapelu, i da su ih sve pretvorili u islamske bogomolje.


Ostaci pridvorne crkve u velikom gradu, Foto B. Subašić
[attachment=2]


- Crkva Blagoveštenja pretvorena je dogradnjom minareta u carsku džamiju - otkriva dr Katić.

- Osmanlije su uvek u osvojenim hrišćanskim gradovima najveće i najznačajnije crkve pretvarali u džamije sultana osvajača. Tako je Crkva Blagoveštenja postala džamija sultana Mehmeda Drugog Osvajača.

U osmanskim dokumentima istoričar je pronašao i odgovor na ključno pitanje - zašto je razgrađena monumentalna bogomolja, sa carskim statusom.

- Tvrđava i objekti u njoj, uključujući Blagoveštensku crkvu, tada carsku džamiju, teško su oštećeni 1476-1477. u višemesečnom bombardovanjem tokom ugarske opsade Smedereva - kaže dr Katić.

- Da je carska džamija pretrpela znatna razaranja, svedoči kasniji obračun troškova razgradnje, u kojem se navodi da je ona u ruševnom stanju. Tada je status carske džamije dobila manja Pridvorna crva, a mitropolijska Blagoveštenska crkva je razgrađena.

Na osnovu opisa razaranja postalo je jasno da se veliki hram nije nalazio uz zidine, jer bi ga one zaštitile od dejstva artiljerije.

- To je razumljivo jer je despot Đurađ mitropolijsku Crkvu Blagoveštenja podigao kao najveći i najvažniji sakralni objekat u tom delu Despotovine, mesto velikih okupljanja vernika koje je moralo da zauzme deo središnjeg prostora u Velikom gradu - objašnjava dr Katić.

- Logično je da je takva crkva sagrađena na trgu koji je formiran na ukrštanju glavne saobraćajnice koja je spajala ulaze u tvrđavu i u Mali grad, sa putem koji je spajao kapije na jezavskoj i dunavskoj strani.

Istoričar smatra da se temelji mitropolijske Crkve Blagoveštenja verovatno i sada nalaze ispod zemlje, mada ne isključuje mogućnost da su tokom razgradnje objekta povađeni.

- To se može proveriti analizom kamene obloge i temelja topovske kule na ušću Jezave napravljene od materijala crkve. U svakom slučaju neophodna su arheološka istraživanja koja mitropolijska Crkva Blagoveštenja, bez sumnje, zaslužuje - zaključuje dr Katić.


Smrtonosna legenda

Neke legende kazuju da se duboko u tlu smederevske tvrđave nalazi mitska riznica.

Bezbrojne potrage za njom su nekada imale tragičan kraj, o čemu svedoči policijski izveštaj s kraja 19. veka, koji je pronašao i objavio dr Leontije Pavlović.

- Podnarednik Ilija Konstantinović, na dužnosti u Garnizonu u Smederevskoj tvrđavi, sanjao je pre podne i u snu govorio da se u Dunav kapiji (tj. Malom gradu) nalazi basnoslovno blago Jerinino. Blago može otkopati, ako njega (Iliju) zakopa njegov drug Vasilije, jer tako "valja". Svoju inventivnost i maštovitost Ilija je preneo na Vasilija i ovaj ga je zaklao 30. 3. 1892. na Veliki ponedeljak uveče.


Boris Subašić
izvor (https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/1045419/razresena-tajna-cudesnog-hrama-nestalog-bez-traga-svedocanstvo-kako-desifrovana-visevekovna-misterija-mitropolijske)


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 09, 2021, 03:08:53 pm




Pogled na Smederevo i tvrđavu, oko 1960. godine.




[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 12, 2021, 03:34:12 pm



Smederevo, u luci pred tvrđavom, 24.09.1950. godine.




[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on December 14, 2021, 04:39:26 pm


Quote
Smederevo 04.05.2019 borba vitezova, smederevska tvrđava.

Smederevo Fortress Russians vs British.




https://youtu.be/8mdGe4GEEdM


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 30, 2022, 10:40:36 am



Quote
Prilog: Smederevska tvrđava



https://youtu.be/0ee4lChu9Pk


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on January 30, 2022, 10:59:37 am
Смедеревски град око 1915. године.


[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on January 30, 2022, 11:14:18 am



U prethodnih nekoliko godina vršena su detaljna arheloška iskopavanja u reonu nekadašnje Varoške kapije u svrhu restauracije i rekonstrukcije varoškog bedema Smederevskog grada. Došlo se do novih saznanja o stanju ostataka bedema.




O radovima na istraživanjima Varoške kapije tokom 2021. godine.



https://youtu.be/TqYQpVHLVSY



Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on April 15, 2022, 04:16:28 pm


Zimski snimak dronom ...



https://youtu.be/WqZAeuImHdc


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on April 15, 2022, 04:20:14 pm



Smederevski Mali Grad, 1950. godina.



[attachment=1]


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Dreadnought on April 15, 2022, 04:21:39 pm


Quote
EU za smederevsku Tvrđavu

Smederevska Tvrđava imaće do kraja godine savremeni Turistički informacioni centar u kome će gosti moći da dobiju informacije o celokupnoj turističkoj ponudi Smedereva, ali i Donjeg Podunavlja. Projekat je vredan oko 83 i po hiljade evra, a najveći deo finansira Evropska unija kroz projekat “EU za kulturno nasleđe i turizam”, koji sprovodi GIZ.


https://youtu.be/IxdyzSdwFFA


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on November 08, 2022, 01:23:52 pm
[attachment=1]

Ове се (1930) године навршује пет стотина година како поносно стоји ова велика и чисто српска средњевековна грађевина. Њеном величином и дивним витким кулама поносили су се оснивачи и градитељи њени, и од онда па за пуних пет стотина година дивили су се сви који су видели овај Град.
Грађен у највећој могућној хитњи, он ипак претставља ремек-дело архитектонско и стратегиско које је одољевало не само нападима првих топова у Средњем Веку, него и бомбардовању највећим обусима у Светскоме Рату.

ОГРОМНИ ГРАД ОД 170 ХИЉАДА КУБНИХ МЕТАРА ЗИДИНА ПОДИГНУТ ЈЕ ЗА ЦИГЛО ДВЕ ГОДИНЕ

Подигнут као сигурна нада за спас средњевековне српске државе - он није оправдао ту наду, јер није дуго служио свом оснивачу Деспоту Ђурђу и његовом потомству, али је зато остао као општи доказ наше културе у Средњем веку, као и организације и брзине у грађењу. Јер саградити овај Град од око 170 хиљада кубних метара само грубог зидања, не рачунајући ту све архитектонске и друге делове његове и то само за две године, - то је одиста рекорд и за садашње време! Колико је ту морало бити организације, администрације и реда, поред стручнога знања,- колико је морала бити вештина набављања материјала и људи и њиховог издржавања да би се могао свршити овако велики објекат а за тако кратко време! Све то говори о великој култури у нашој средњевековној држави.
Напор је морао бити велики и мучан, и он је имао одјека и у народним песмама, које су сву кривицу бациле на Деспотицу Јерину, као на странкињу, јер народ није могао појмити да би његов добри господин Деспот Ђурађ могао навалити толике терете на свој народ.
Прва и велика тешкоћа за овај посао била је та, што око Смедерева, ни на 50 клометара даљине, нема камена. Али избор места морао је остати на Смедереву, као месту далеком од турске границе а близу Запада одакле се очекивала помоћ за протеривање Турака из Европе, јер је Београд - дотадања престоница Деспота Стевана, био уговором, изгубљен.
Главни материјал за ово зидање, камен и креч, морао се доносити из даљине, што сведочи обрађено камење узидано у ове дивне зидове, јер је, поред обичног ломљеног камена и облутака, употребљено и римско обрађено камење с натписима, архитектурним фрагментима и скулптуром, по којима се констатује да је камен довлачен из старих римских вароши: Костолца - Viminacium-а, Кулича – Маrgum-а, Брестовика –Mons Aureus-a, Ритопека и других околних римских насеља. Опека, у колико се могла употребити, такође је узимана римска, а и сами градитељи су је, вероватно, израђивали. За остали грађевински материјал није било много тешкоће, нарочито за дрво, јер га је изобилно било у српским шумама. Вероватно да је даровити и несрећни Ђурђе још с јесени 1428. организовао припремање материјала и смишљење плана за ову лепу и велику грађевину.

ГРАД ЈЕ КОПИЈА ОНДАШЊЕ НАЈМОДЕРНИЈЕ ЦАРИГРАДСКЕ ТВРЂАВЕ И ЗАХВАТА ПОВРШИНУ 0Д 10 ХЕКТАРА

Основа Смедеревскога града је неправилан троугао са импозантном површином од десет хектара и јако подсећа на цариградско утврђење, чак и по одвојеном свом делу - Маломе Граду - који одговара Серају или Hebdomon-у византиском. То није никакво чудо, јер је Деспот Ђурђе већ био зидао неке куле на царигрдским зидним платнима, као пријатељски доказ византиским царевима, и зато што је хтео да има најмодерније утврђење онога доба, какво је било цариградско. План тога цариградског утврђења могао је лако имати као зет византискога цара. У томе су му помагали и његови шураци - Јеринина браћа, о којима и историја говори да су управљали грађењем а доцније и одбраном Смедеревског града.
Чак и у погледу ситуације Град потпуно одговара цариградскоме утврђењу, јер је место изабрано на утоку Језаве (Моравине отоке) у Дунав, тако да је овај град био са две стране окружен водом као цариградски Златним Рогом и Мраморним морем. Трећа страна и једном и другом граду била је сувим: смедеревски према вароши, а цариградски према Тракији - Једрену. Сувоземна страна Смедеревског града имала је озбиљну препреку за нападача: дубок јарак пун воде, преко кога су били - према капијама - мостови за дизање, да се њиховим дизањем може прекинути комуникација за време напада.

КОМПО3ИЦИЈА УТВРЂЕЊА

Само утврђење састављено је из два зидна платна: спољње ниже, завршено зупцима, које је на сваком углу имало по једну октогоналну кулу, као и једну код главног улаза према вароши. Унутрашње високо зидно платно је са дивним хармоничним озупченим кулама, које и даје онај историјски и љубак и живописни изглед Смедереву. Угао између Дунава и Језаве одвојен је зидним платном са кулама, какве су и у главном високом платну и испред себе имају и ров са водом и покретан мост преко њега, тако да се овај одвојени део града, који се зове Мали град, могао и даље држати и бранити и кад Велики град буде освојен. У њему као да су били и двори Деспота Ђурђа што сведоче многе рупе у зидовима од спратних греда као и једини прозори у зидним платнима према Дунаву. То су, можда били прозори од чувене сале за аудијенције старога Ђурђа, са погледом на Дунав. Ту су још остатци и од неких балкона, чије се конзоле од храстових греда још и данас виде, као и камене клупе у дивним и великим бифорама.

ЗИДАЊЕ

Овако замишљен Град са двадесет и четири куле најраније је могао бити почет у пролеће 1428. да би био завршен у јесен идуће 1430. године, како каже натпис од опека узидан у 'Крстату' - Ђурђеву кулу која се налази у преградном платну Малога града, а зове се и Крстата што је изнад натписа изведен и један трокраки импозантан крст такође од опека.
Журба је морала бити невероватна јер је требало - према времену које је било на раслоложељу - савлађивати по 500 кубних метара зидања дневно, без обраде и остале припреме. Одиста нечувен напор и успех!
У пролеће 1428. већ је морало бити све организовано: материјал превучен, креч испечен, опека спремљена, грађа исечена и мобилисани сви мајстори. Има података у Дубровачком архиву (г. Ћоровић) да је уговорена нека погодба за мајсторе Далматинце, који су стручни нарочито за зидање каменом. Но и шураци Ђурђеви морали су довести и мајсторе из Цариграда, који су били вични извођењу усвојеног цариградског плана за Смедеревскн град. Њихов је утицај пресудан и несумњив на свима архитектонским деловима ове грађевине, јер је све у стилу византинском, што само може бити од мајстора наших, рашких, који су нас прославили са грађењем наших давних задужбина и од мајстора, вероватно, доведених из Византије.
И поред овакве брзине у раду зидање је тако добро, што се види по трајању овог славног града и по одолевању и последињем бомбардовању у Светском рату. Његове куле, око једанаест метара у квадрату и око двадесет метара високе, засведене при врху за стратегијске терасе, још и данас показују велику мајсторску вештину у зидању.

АРХИТЕКТУРА ГРАДА

Осим дивних и многобројних шара у зидовима изведених од опека и поменутих бифора - прозора у платну дунавском Малога града и неколико очуваних капија - нема сада других чисто архитектонских делова. Но то не значи да их није било, пошто је оволико велики етаблисман морао имати и архитектонски обрађене грађевине за друге потребе, као што је двор, касарна за одбрану и црква, која се нарочито спомиње при преносу тела светог апостола и еванђелиста Луке, које је пре уношења у цркву обношено и око целог овог града да би светац учинио његове зидове непобедиме. Зидови су његови одиста непобедими у погледу стратегије и архитектуре: но су други узроци учинили да град није испунио наде...
Сада нема видних остатака од грађевина у граду и чудно је како бар црква није очувана, кад се зна да је била, по освојењу од Турака, претворена у џамију. Неколики камени фрагменти с колонетама и орнаментима, узидани у осмоугаону кулу спољњег зидног платна на утоку Језаве, сведоче као да је она озидана од рушевина ове цркве, јер фрагменти имају све одлике китњастог стила епохе Кнеза Лазара. На самоме граду све је упрошћено због журбе; али сама концепција и величина очуваних двојних прозора и капија, сведочи о стилском укусу и знању неимара овог архитектонског споменика.
И ако много оштћене, још и данас поносно стоје његове дивне куле унутрашњег зидног платна, док је спољње скоро цело порушено или затрпано за потребу железничке станице, а с дунавске стране заклоњено обалским осигурањем.

ГРАД ЈЕ ТРАЈАН СПОМЕНИК НАШЕ ВЕЛИКЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ КУЛТУРЕ

Деспот Ђурађ, зидајући овај Смедеревски град у нади да њиме спасе своју државу, сазидао је себи споменик чију петстогодишњицу славимо данас. Државу спасао није и поред свег заузимања, дипломатскога дара, дуге своје владавине и зидања ове тврђаве, - али је зато, подижући овај град, оставио трајан споменик наше велике средњевековне културе. Овај град претставља највећу и чисто српску архитектонско - стратегиску грађевину из Средњег века.
С тога се мора одати хвала Деспоту Ђурђу Бранковићу, његовим сарадницима и његовом времену. Јер почевши са брзином, с којом је овај колос од грађевине свршен, па прелазећи на солидност, која се и данас документује, и констатујућн његову најмодерннју - за оно време - стратегијску вредност и завршујући са чисто архитектонским елементима овога града, - свуда видимо високи степен културе, свуда видимо велики труд и напор, свуда видимо - и у тим тешким временима - осећај за стил, осећај за лепо.
Овај велики архитектонски споменик Деспота Ђурђа завршује импозантан број наших средњевековних архитектонских споменика, који су нас толико прославили да смо могли ући и у ред културних народа и у велики салон светске уметности... Горд и леп, овај град стоји на обали плавога Дунава ево већ пет стотина година, преживљујући судбину народа, који га је подитао под мудрим Ђурђем. Данашњи његови остаци не представљају више фортификацију, већ колосални подвиг за спас државе једног несрећног владаоца и његовог народа, а осим тога уметничко-архитектонски објект на славу свога оснивача Деспота Ђурђа Бранковића, његових сарадника и српскога народа. Слава им!

Пера Ј. Поповић, архитект.
Време, 3150/1930.


Title: Re: Смедеревски град
Post by: JASON on December 01, 2022, 01:08:46 pm
Деспот Ђурађ Бранковић

Живот необично буран, разноврсних перипетија, у коме се дизало и падало, губило све и опет изнова почињало, живот пун енергије и несаломљиве воље за борбом до краја, свагда с надом да ће се ипак нешто моћи спасти у општем лому и пропадању.

[attachment=1]
Рођен у Приштини око 1375. године, млади Ђурађ осетио је већ у 14 години сву несрећу тешке косовске катастрофе. Ни пуну годину дана после Косова, спрема се он да са родитељима и браћом Гргуром и Лазарем испред Турака тражи уточиште у Дубровнику. Предаја Скопља Турцима 1392. од стране његова оца Вука, пад Бугарске 1393, погибија хришћана код Никопоља (1396), бежање оца из земље и његова насилна смрт у туђини зарезали су се дубоко у душу младога Бранковића. У најлепшим годинама, пун успомена на стару српску славу и величину, млади Бранковић, са ујаком Стеваном Лазаревићем, и султаном Бајазитом, својим течом, одлази у Малу Азију, да се бори у корист султанову са силним татарским каном Тимурленком.
На пољанама Анкаре, данашње турске престонице, Срби се јуначки боре. Ту је Ђурађ доживео друту тешу породичну жалост, ропство брата Гргура.
У Цариграду, где га је као бегунца после катастрофе Бајазитове примио са ујаком Стеваном цар Јован, није имао Ђурађ времена да се диви још увек сјајном и импозантном изгледу византиске престонице. Сукобивши се с ујаком, бежи султану Сулејману. Од тога времена, па за пуних десет година, Бранковић је у непријатељству са деспотом Стеваном. У место да искористе борбе између Бајазитових синова, две српске династије воде тешке међусобне борбе. И док се деспот Стеван наслања на тада мођну Угарску, Ђурађ Бранковић, држи са султаном Сулејманом, а после са братом му Мусом. Требало је да протекну пуних десет година па да Ђурађ увиди да је његово наслањање на Турке некорисно и за њега и за општу ствар. Напуштање султана Мусе и бегство Ђурђево у византијску Силиврију 1411. значе прелом у његову животу. Од 1412. он је у пуној хармонији са ујаком Стеваном наслонивши се, као и овај раније, на Угарску и Запад. Пред Ђурђем се сада отворили нови видици. У место византијског углађеног друштва и турских паша и бегова на Истоку гледао је он у Будиму краља Жигмунда, и угарску властелу. Дошао је ближе Западу и његовој култури. Добро верзиран у православним догмама, долазио је он радо у додир и са католичким клером, према коме је ипак остао вазда неповерљив. Ту у Угарској, на пространим добрима његовог ујака, у тадашњој Бачкој и Банату, почео је он, одмакао у годинама, да учи латински. Уговором у Тати 1426. признао га је краљ Жигмунд за наследника деспота Стевана и  прогласио га бароном угарске краљевине.
Напуштање Београда Угрима, подизање смедеревског града, турско освојење Солуна 1430, бројна грчка емиграција из Солуна у Србију први су знатнији моменти на почетку владе деспота Ђурђа Бранковића. Они су већ наговештавали да ће његова влада бити много бурнија од владавине његовог ујака. Док је овај с времена на време, деспот Ђурађ лавирао је стално између Запада и Истока, између Турске и Угарске, Своју ћерку Мару удао је он за султата Мурата II, а другу, Катарину, за моћног словеначког великаша Улриха Цељског, рођака краља и цара Жигмунда по жени му Варвари.
Али катастрофа, ипак, није се дала избећи. Угарска, после смрти цара Жигмунда, слаба, није могла помоћи. Престоница Смедерево 1439, пада у турске руке, два сина ослепљена од Турака, деспот, сломљена срца, са породицом склања се у Приморје, а после на своја огромна добра у Угарској.
Грађански рат у Угарској још је више ослабио њену отпорну снагу. Деспот Ђурађ покушава да се стави на чело Угарске женидбом свога сина Лазара са удовом краљицом, ћерком цара Жигмунда. Али од тога не би ништа. И ако је млади Лазар био необично леп, краљица добра католичкиња, са сузама у очима преклињала је да је не удају за шизматичког принца. На место краљице, Лазар је нешто доцније довео на свој двор префињену Јелену, кћер деспота Томе Палеолога, господара у Ахаји, а синовицу последњега византијског цара Константина.
Дуга војна и Сегедински мир 1444. вратили су Ђурђу Србију. После слома дошла је пуна ресторација. С тихом радошћу у души стари деспот улазио је свечано у Смедерево, праћен клицањем благодарне властеле, духовне и световне, као и народа  који се враћао из збегова.
Међутим, радост и задовољство брзо одлетеше. Нестални и колебљиви угарски краљ Владислав, под утицајем Римске  курије. прекрши Сегедински  мир, те вероломство плати главом на Варни. Удар за ударом је долазио. Пораз Хуњадија, војсковође и гувернера мађарског на Косову 1448, његово хапшење у Смедереву довело је до страховите мржње између деспотове куће и гувернера Хуњадија. Деспотова имања у Мађарској беху конфискована, па ни мир између деспота и Хуњадија 1451. није могао искоренити старо непријатељство између ове две куће. Поред тога, ступање на престо младога Мехмеда Другог испунило је бригом измучену душу Ђурђеву.
Стегнута са свих страна, стара престоница византијских царева, Цариград, издахнула је у мају 1453, а у општем лому и крхању јуначки је погинуо последњи цар Константин. Пад Цариграда одјекнуо је по целој Европи, а највише у Риму, Млецима и Србији. Деспот Ђурађ, и ако у дубокој старости, осетио је младалачком снагом сву јачину ове катастрофе. Пуна три дана седео је он затворен у својој соби, не примајући никога, не узевши ни капа воде, ни трунке хране. Осећао је добро да несрећа иде на Србију. Већ идуће године Острвица беше заузета и добар део Србије опустошен. Убрзо по том паде и Ново Брдо, чувено у Европи са својих богатах сребрних рудника.
Глас о паду Новога Брда затекао је Ђурђа на мађарском сабору у Ђуру, где је деспот, и ако у 80 години, свом снагом радио да покрене Угре на акцију против Турака. Стари деспот отишао је из Ђура у Беч цару Фридриху Трећем да и њега крене против Османлија. Тада, када је укупном хришћанству претила опасност од Турака, Јован Капистран, одушевљени проповедник против Ислама, покушао је ипак да бедног и изможденог деспота преведе на католичку веру. 'Ја сам, говорио је деспот тихим али сигурним гласом, до сада вазда био веран вери својих дедова и отаца. Због тога су мене моји поданици, и ако несрећна и тешко искушана, увек волели и поштовали. Када бих сада, стојећи пред отвореним гробом, преварио и напустио веру својих предака, они би рекли да ме је памет оставила, да сам полудео'.
После тога убрзо имао је деспот прилике да се још једном увери колико се мало може поуздати у своје угарске пријатеље. Једне децембарске ноћи, заповедник Београда, Михаило Свилојевић, нападе с једним одредом коњаника на деспота у његову двору Купинику на Сави. Осамдесетогодишњи старац, с мачем у руци, бранио је своје огњиште од мађарских насилника. У тој борби изгуби три прста на десној руци. Њега савладаше и као сужња поведоше у Београд. И тек када је деспотица Јерина отишла да као талац замени свога мужа у Београдској тврђави и када је деспот, у име откупа, предао Угрима своје градове Бечеј и Шомљо у Банату, пуштен је био на слободу. Али, рана на руци није могла да зарасте. Деспот се полако губио, али вазда оштре и свеже памети.
Сјајно одбијање Турака од Београда 1456. био је последњи светао моменат у животу тешко искушаног старца. Такорећи полумртав, он се до последњег часа заваравао надом да још није све изгубљено.
Погибија његова зета, грофа Улриха Цељског, у београдској тврђави, био је последњи ударац. Трошно тело није било више кадро да даље одолева. Породични и политички ударци долазили су последњих година и сувише брзо, а отпорна снага тела толико слаба и јадна.
На Бадњи Дан 1456. преминуо је тихо стари деспот Ђурађ, оплакан много од породице, властеле и народа. Сахрањен је у својој задужбини испод Рудника, на који се летњих дана често пењао, погледајући доле на југ који су Турци снажно држали у својој власти. Са њиме је преминуо један од најзнатнијих владалаца. Велик као дипломата, државник и војсковођа, деспот Ђурађ достојно затвара серију наших средњевековних владара. - Др. Јов. Радонић.


Title: Re: Смедеревски град
Post by: Duki on July 24, 2023, 08:40:25 pm
Pogleda sa broda na smederevsku tvrđavu  :marinero
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info