PALUBA

*RUM-R0-1

Јedna od nezaobilaznih trenažnh vazdušnih meta za ARJ PVO su svakako Radio-Upravljane Mete - RUM.
Koriste se od pojave prvih raketnih sistema PVO, krajem 50-tih i početkom 60-godina prošlog veka, pa sve do današnjeg dana, uz osavremenjavanje dizajna, konstrukcije i mogućnosti upravljanja letelicom.

Nekada je bilo potrebno da trasu leta prati lovački avion i da čak bude spreman da uništi letelicu ako krene pogrešnom rutom, a danas se to sve rešava daljinskim putem, preko višekanalnih predajnika sa zemlje i višekanalnih prijemnika komandi u samoj RUM.

Ceo sistem se načelno sastoji od Stanice upravljanja na zemlji sa blokom formiranja komandi sa šifratorom, predajnika komandi upravljanja i antenama.
Na samoj letelici, nalazi se višekanalni prijemnik sa dešifratorom komandi upravljanja, kao i samolikvidator u slučaju bilo kakvog otkaza ili greške u letu u odnosu na borbenu rutu.

Iako je celokupna bezbednosna procedura podignuta na znatno viši nivo, ipak su vežbališta obično postavljena na obalama mora ili u nenaseljenim oblastima.

Evo i malo tt podataka za ovu Radio-upravljanu metu RUM-R-01, koja se koristi kao meta za naše raketne jedinice PVO kod bojevog vežbovnog gađanja u Šabli, Bugarska:

- dužina: 2400 mm
- brzina: 37-110 m/s
- visina leta: do 5000 m
- autonomija leta: do 30 min.
- radarski odraz: >1 m2
- daljina upravljanja: do 60 km
- predpoletna i prestartna priprema: 37 min
- težina letelice: 62 kg


Na slikama ću prikazati Radio-upravljanu metu RUM-R-01, koja se koristi na vežbovnim gađanjima ARJ PVO u Šabli, Bugarska....

[attachment=1]

[attachment=2]

*RUM-R0-1

2013. godine, održano je međunarodno vežbovno bojevo gađanje raketnim sistemima PVO na poligonu Šabla u Bugarskoj. Ovo gađanje je na neki način bilo i "svečano" jer se održavalo u čast 30 godina od prvog vežbovnog bojevog gađanja sistemom "2K12 Kub" u sastavu oružanih snaga Bugarske.

Na gađanju su učestvovale i posluge iz sastava 240. samohodnog raketnog diviziona "Kub-M" Vojske Srbije, iz Novog Sada, na čelu sa tadašnjim komandantom potpukovnikom Momčilom Bojanićem.

Osnovna tema ovog gađanja bila je: "Protivdejstvo vatrom i manevrom".

Što se tiče gađanja našeg 240. srd Kub-M iz Novog Sada, naši raketaši lansirali su 6 raketa i pogodili 3 padobranske mete SPM-100 i 1 radio-upravljanu metu RUM-R0-1.

Vrlo dobro!  :)

Konačna ocena celokupnog gađanja: "ODLIČAN"!

Evo i slike rakete 3M9M3 sistema PVO "2K12 Kub-M" neposredno pred pogađanje Radio-upravljane mete RUM-R0-1, snimljeno kamerom sa RUM-a!

*Svetleći padobranski uređaj "SPM-100"

Uređaj se koristi na vežbovnim bojevim gađanjima raketnih jedinica PVO na poligonu Šabla u Bugarskoj. Na ovim tzv. padobranskim metama, uvežbavaju se i naši "kubovci" i "nevaši" kada gostuju kod naših bugarskih prijatelja na vežbovnom poligonu.

Padobranska meta SPM-100 ili zvanično "Svetleći padobranski uređaj SPM-100" ima sledeće osnovne karakteristike:

- dužina uređaja: 1065 mm
- razmah stabilizatora: 345 mm
- težina uređaja: 115 kg
- površina glavnog padobrana: 35 m2
- površina nosećeg padobrana: 14 m2
- vreme do otvaranja padobrana: 23 sekunde
- brzina padanja sa otvorenim glavnim padobranom - 3,5 - 5 m/s
- brzina padanja sa neotvorenim glavnim padobranom - 35-40 m/s
- efektivna RCS (radarski odraz) jednog reflektora: 1,4 m2
- efektivna RCS (radarski odraz) svih reflektora: >4 m2
- maksimalna visina puštanja padobrana na poligonu Šabla: 7 km

Padobranska meta SPM-100 ili "Svetleći padobranski uređaj SPM-100" sastoji se iz (vidi sliku dole):

Fig. 1. Uređaj "SPM-100"
Fig 2. Uređaj "SPM-100" pre puštanja
Fig 3. Uređaj pasivni reflektor

Konstrukcija uređaja SPM-100:
1. svetleći-obeležavajući uređaj sistema
2. uže
3. radarski nosač sa 7 pasivnih radarskih reflektora
4. osnovni padobran
5. kutija
6. noseći (vučni) padobran

Slika 1: Svetleći padobranski uređaj SPM-100:

[attachment=1]

Ako se dobro sečam, negde u drugoj polovini 90-tih u Slo su koristili maljutku kao metu za strele/igle. Mislim da jih digli na 800 m visine.

Na vojnom aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović"  08/09/2020. godine, vršeno je trenažno gađanje PVO na ciljeve u vazdušnom prostoru iz "Strele 2M", kao i preobuka jedinica i gađanje iz sredstva u razvoju, sistema PASARS.
.........
Za laki prenosni raketni sistem malog dometa "Strelu 2M", vršena je obuka na trenažeru "N100" za dejstvovanje na stvarni cilj, svetleću minu od 26 mm.....

Pod terminom "svetleća mina", najverovatnije se radilo o signalnom pištolju M-57 sa signalnim metkom kalibra 26 mm. Visina ispucavanja je oko 300 metara, a trajanje "osvetljenja" do 30 sekundi.

*Vučne mete


Za obuku posada protivavionske artiljerije, koriste se mete koje vuku odgovarajući avioni - tegljači meta.
Kod nas, u VJ i VS, u upotrebi je modifikovani avion G-4, koji je dobio oznaku T (N-62T).

Avion nosi vučenu metu tipa UVM-82 (ili UVM-82S razvijenu 80-tih godina) čije se kućište montira na podtrupni nosač. Veoma je zanimljiv opis rada sistema vučne mete: u žutom kućištu ispod trupa se nalazi sva potrebna mehanika i elektronika vezana za izvlačenje i uvlačenje mete.
Uređaj dobija pogon od propelera na prednjoj strani koji pokreće strujanje vazduha. U samom kućištu postoji sistem prenosa obrtnog momenta, a krajni cilj je pravilno odmotavanje i namotavanje sajle za čiji je drugi kraj postavljena crvena meta. U pitanju je približno dva km specijalne sajle kroz koju prolazi kabal za kontakt sa mikrofonom na meti. Mikrofon se nalazi na samom sastavu mete i sajle.
Mikrofon pravi magnetno polje oko mete i beleži svako narušavanje polja. Magnetno polje može narušiti samo nesto što je prošlo blizu mikrofona (negde 3 do 4 metra) u ovom slučaju ispaljeno zrno/granata. Mikrofon koji beleži pogotke nije vidljiv golim okom sa zemlje i upravo zato postoji ta crvena meta tj. da bi onaj ko nišani imao orjentir prilikom gađanja.

Svako narušavanje magnetnog polja mikrofon šalje preko kabla u sajli do posebne radio stanice AS-100 u avionu (koju nemaju serijski avioni), a stanica emituje signal drugoj stanici koja se nalazi na zemlji u jedinici koja gađa. Samim tim je omogućeno direktno kontrolisanje da li je cilj bio pogođen ili ne. Dužina izvlačenja mete tj. daljina od aviona od mete može biti od 800 do 1600 metara. Avion dolazi na poligon iz različitih pravaca, različite brzine i visine. Prvo preko poligona preleće avion a neposredno iza njega proleće meta koja se gađa.

U tegljače su kasnije dorađena i oba prototipa (23004 i 23005) ali umesto sistema UVM-82 (UVM-82S) primenjen je UVM-90 koji je razvijen 1991. godine. Za gađanje raketama sa radarskim i infracrvenim samonavođenjem u VTRZ ‘’Zmaj’’ su takođe razviili vučene mete VMRR-Z80 i VMIC-Z80 koje su se lansirale sa potkrilnog nosača aviona N-62T.

I nekoliko slika aviona tegljača meta G-4T (N-62T):

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

*Trenažni komplet vežbovne vazdušne mete "Peniye"

Projektil IVC 3M20M3 „Peniye“ je imitator vazdušnih ciljeva, proizveden od rakete sistema „2K12 Kub“ tipa 3M9. Može predstavljati mete poput aviona, krstarećih raketa, dronova i sl.
U upotrebu u Ruskoj vojsci je uveden tokom 1993/94 godine.

Opis i osnovne funkcije projektila - raketne mete:

Sa rakete je skinut blizinski radio upaljač i bojeva glava, a ugrađen komandni blok za upravljanje raketom po odabranom programu.
Raketna meta – imitator vazdušnih ciljeva (IVC) 3M20M3 „Penyie“, ima i ugrađen IC traser tipa T-60 kojim se raketa može pratiti i gađati sa IC samonavođenim projektilima, u susretu i u odlasku, sa IC tragačima koji operišu na srednje-talasnim dužinama od 3 – 5 μm.
Projektil je opremljen sa 10 IC mamaca, koje može izbacivati sukcesivno u kratkim intervalima ili u plotunu po 2 mamca.
Takođe, kao opcija mogu se izbacivati i pasivni radarski mamci.

Ima odraznu površinu od 0,3 – 0,7 m2, ali se ovisno o upotrebi, mogu dodati Lunebergova sočiva da se odrazna površina opciono može povećati na 3 – 5 m2.
Lansira se sa SLO sistema „2K12 Kub“, i može izvršavati 7 letnih programa.

Programi su sa putanjom programiranog leta i to sa manevrisanjem levo-desno (manevar „snake“ (zmija) ), linearni pravolinijski horizontalni let, ponirući let balističkom linearnom putanjom i propinjanje.

Neki od najčešće primenjivanih programa leta i karakteristike programa:

- horizontalni pravolinijski let na visini od 500 m, 1 km ili 5 km sa prosečnom brzinom od 310, 340 ili 550 m/s, na daljinama leta od 12, 16 i 24 km
- horizontalni let na visini od 1 km sa manevrom radi povećanja parametra, sa preopterećenjem od 8G
- horizontalni let na visini od 1 km sa manevrom “zmija” pri preopterećenju od 5G
- horizontalni let na visini od 5 km sa manevrom poniranja na visinu od 1 km, sa preopterećenjem od 5-8G
- horizontalni let na visini od 1 km sa manevrom propinjanja na visinu od 5 km, sa preopterećenjem od 5-8G

Opciono je moguće povećati broj letnih programa čak do 30, sa balističkim putanjama, koje simuliraju napad raketama zemlja-zemlja.

Raketna meta se upotrebljava na visinama od 500 m do 6 km, daljinama do 24 km, sa brzinama leta od 200 – 600 m/s. Tokom izvršenja manevara u letu, raketna meta trpi opterećenja do 8G.
Raketna meta je opremljena mehanizmom za samouništenje.

Trenažni komplet imitatora vazdušnih ciljeva „Peniye“ obuhvata:

- SLO (samohodno lansirno oruđe) 2P25, sistema „2K12 Kub“
- imitatori vazdušnih ciljeva IVC 3M20M3 „Penyie“, na bazi raketa 3M9
- standardne kontrolno-ispitne stanice i oprema sistema „2K12 Kub“

Uvežbavanja gađanjem ovih meta danas su deo obuke jedinica PVO Ruske Vojske naoružanih i najsavremenijim sistemima PVO poput "S-300PM-1" (PMU-2) ili "Pancir S1"....


Raketne mete-  IVC 3M20M3 "Penyie" na SLO sistema 2K12 Kub:

[attachment=1]

[attachment=2]

*Raketna meta RM-5V27A "Pishal"

Projektil RM-5V27A „Pishal“ je raketna meta – imitator vazdušnih ciljeva, proizvedena od rakete sistema „S-125 Neva“ tipa 5V27. Može predstavljati visoko-precizne mete poput krstarećih raketa, protivradarskih raketa i sl. Ima radarsku odraznu površinu (RCS) od 0,3 – 0,7 m2.
Sa rakete je skinut blizinski radio-upaljač i bojeva glava, a ugrađen komandni blok za upravljanje raketom po odabranom programu i traser za vizuelnu (optičku) kontrolu leta raketne mete.

Postupak lansiranja rakete je isti kao kod sistema PVO „S-125 Neva“. Raketa se lansira iz Stanice za vođenje raketa, a zatim se radio-komandama upravljanja, vrši prebacivanje na komandni blok za upravljanje letom rakete, po odabranom programu. Program koji će raketa (komandni blok) izvršavati, bira se pre lansiranja, tokom pripreme raketne mete.

Lansira se na lansirnih rampi sistema „S-125 Neva“, kako one sa 2 rampe 5P71, tako i one sa 4 rampe 5P73, sa putanjom programiranog leta i to sa manevrisanjem levo-desno (manevar „snake“ (zmija) ), linearni horizontalni let ili ponirući let velikim brzinama pod uglovima od 5 – 70 stepeni balističkom linearnom putanjom.

Raketna meta se upotrebljava na daljinama od 12 – 30 km, visinama od 200 m do 9 km. Kada se lansira u programu ponirućeg balističkog linearnog leta, upotrebljava se na daljinama od 30 – 95 km, a visina leta može biti čak do 35 km!
Opremljena je mehanizmom sa samouništenje.

[attachment=1]

[attachment=2]

Razvoj domaćeg brzog vežbovnog drona-imitatora vazdušnih ciljeva

U razvojnom programu domaće kompanije EDePro, nalazi se i projekat razvoja brzog vežbovnog drona-imitatora vazdušnih ciljeva.

Brzi vežbovni dron-imitator vazdušnog cilja razvija se radi unapređene obuke posada artiljerijsko-raketnih jedinica PVO.
Dron ima savremenu zemaljsku upravljačku stanicu koja omogućava planiranje misija, izdavanje zadataka, izvođenje misija i analizu izvedenih misija uz reprodukciju i obuku operatora.
Širok i fleksibilan izbor vrsta misija, instaliran unutar trupa, u potpunosti je u skladu sa najsloženijim scenarijima upotrebe raketnih sistema za potrebe obuke i ispitivanje sistema za upravljanje vatrom i ocenu istih.

TT podaci i karakteristike:
Visina leta – od 200 metara do 5000 metara
Brzina leta – od 0,44 Maha do 0,85 Maha
Maksimalno preopterećenje - do 5g
Maksimalna brzina na visini 5000 metara – 0,85 Maha
Domet kontrole upravljanja – 300 km (radijus od 150 km)
Izdržljivost – 0,35 h na visini od 5000 metara i pri brzini od 0,7 Maha

Slika 1: Skica drona

[attachment=1]

Slika 2: Faze leta drona

[attachment=2]

Univerzalni kompleks za obuku-trenažer simulator ciljeva "Ađutant" kreće u serijsku proizvodnju i za izvoz

Stručnjaci Iževskog elektromehaničkog postrojenja "Kupol" (deo koncerna Almaz-Antej VKO) završili su ciklus državnih ispitivanja univerzalnog kompleksa za obuku snaga PVO – “Ađutant”.

Kao što je rekao specijalista projekta “Mašinski sistemi” IEMZ Kupol Aleksandar Duškin novinarima tokom aeromitinga MAKS-2021, kompleks se trenutno priprema za serijsku proizvodnju.

„U aprilu 2021. završili smo ciklus državnih ispitivanja i pripremamo se za serijsku proizvodnju“, rekao je.
Duškin je primetio da trenažni vežbovni kompleks Ađutant uključuje četiri različite vrste ciljeva, kao i vizuelizaciju informacija za komandante, a namenjen je obuci borbenih posada sistema PVO od prenosnih protivvazdušnih raketnih sistema do sistema velikog dometa u bliskoj zoni .

„Kompleks takođe ima posebnost po tome što poseduje uređaje za prikaz informacija, a to su, grubo rečeno, komandni ekran koji se nalazi na komandnom mestu na udaljenosti do 10 km od kopnene punkta upravljanja. Na mreži prikazuje svu situaciju sa ciljevima na nebu uz puni prenos svih telemetrijskih informacija - položaj cilja, brzinu kretanja, nadmorsku visinu i tako dalje “, primetio je Duškin.

Pored toga, prema rečima Vjačeslava Dzirkalna, zamenika šefa koncerna Almaz-Antej za spoljnu ekonomsku aktivnost, četiri strane države su odmah zainteresovane za kupovinu ruskog univerzalnog trenažnog kompleksa „Ađutant“.

„Na trenažnom kompleksu„ Ađutant “sada vodimo aktivni marketinški posao - četiri zemlje su zainteresovane za ovaj kompleks. Iako ne postoje ugovori, podneti su tehnički i komercijalni predlozi, ali zaključenje transakcija samo je pitanje vremena “, rekao je Vjačeslav Dzirkaln.

Kompleks „Ađutant“ smatra se najmodernijim trenažnim sistemom za pripremu proračuna PVO. Posebnost kompleksa je u tome što su svi elementi i ciljevi za višekratnu upotrebu neophodni za operaciju postavljeni na jednu šasiju, imitirajući savremeno vazdušno oruđe za napad, uključujući krstareće rakete, avione, helikoptere i dronove.

Slika 1: Univerzalni vežbovni kompleks Ađutant:

[attachment=1]

Informacije o novim mogućnostima modernizovanog univerzalnog kompleksa za obuku jedinica PVO „Ađutant“

Prema predstavniku proizvođača, trenutno kompleks može istovremeno podići do 6 ciljeva u vazduh, stvarajući različite scenarije vazdušnog napada. Međutim, to nije dovoljno za stvaranje "roja dronova". Zbog toga je odlučeno da se izvrši velika modernizacija projekta, nakon čega će biti moguće kombinovati dva kompleksa u jedinstveni sistem. Pored toga, planirano je povećanje broja korišćenih ciljeva i poboljšanje njihovih karakteristika.

Danas kompleks za ciljeve koristi četiri vrste meta, koji predstavljaju: rakete, propelerske letelice, mlazne letelice i helikoptere. Sam kompleks je mobilan i postavljen je na šasiju KamAZ sa prikolicom. Upravljačka soba ima 2 automatizovane radne stanice za operatore, što omogućava istovremeno kontrolisanje 6 vazdušnih ciljeva kako bi se stvorilo složeno vazdušno okruženje u različitim konfiguracijama.

[attachment=1]

Odličan snimak sa gađanja ciljeva u VaP-u "Šabla 2021-2"!
Na snimku vidimo gađanje Radio-upravljane mete RUM-R01, raketama iz sistema PVO Neva i Kub. Snimano je iz Radio-upravljane mete RUM-R-01.
Vidimo lansiranje prve rakete iz sistema Neva i njeno aktiviranje pored mete, koja je oštećena, ali nije uništena (slike 1 i 2)
Sekundu kasnije vidimo let rakete sistema Kub koja je "overila" metu i "skinula" je sa neba (slike 3 i 4)!

Na slici 5, vidimo oborenu letelicu na zemlji.

Timski rad!  :super :super :klap :klap

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Tokom srpsko-ruske vežbe "Slovenski Štit-2021", imali smo prilike da vidimo prva gađanja ciljeva u vazdušnom prostoru raketno-topovskog kompleksa Pancir S1, kako topovima, tako i raketama.
Pored toga, vršeno je gađanje i ciljeva na zemlji, topovima.

Ono što je zainteresovalo javnost u Srbiji (i šire) je meta koja je gađana u vazduhu topovima sa oruđa Pancir S1 (možda i raketama, ali taj podatak još nemamo).
O kakvoj letelici-meti se rad?

U pitanju je ruski bespilotni, daljinski upravljani helikopter VM-V K2 “Kljon“, proizveden od strane CNTU "Dinamika", a koji je uveden u naoružanje Ruske vojske decembra prošle godine.
Bespilotni helikopter može leteti na visinama do 2500 metara, brzinama do 130 km/h, uz autonomiju leta do sat vremena i daljinu doleta od 100 km. Težina bespilotnog helikoptera iznosi 315 kg.

Bespilotni helikopter VM-V K2:

[attachment=1]

Iževski „Kupol” će izraditi turbo mlazni motor za dronove „Ađutant”

Među najnovijim vojnim razvojima Iževskog elektromehaničkog zavoda „Kupol“, posebno mesto zauzima univerzalni kompleks meta za obuku „Ađutant“.

Ukratko, kompleks meta za obuku Ađutant je stvoren za obuku borbenih posada kompleksa i sistema PVO - od prenosnih protivvazduhoplovnih raketnih sistema i sistema PVO kratkog dometa tipa Tor do sistema dugog dometa u bliskoj zoni.
Kompleks „Ađutant” je sposoban da stvori okruženje što je moguće bliže borbenom i tako omogućava uvežbavanje odbijanja napada raketama, avionima, helikopterima i bespilotnim letelicama, uključujući „roj bespilotnih letelica” koji je relevantan u svetlu najnovijih vojnih trendova.
Kako je rečeno našem izdanju, Iževski elektromehanički zavod Kupol (deo koncerna Almaz-Antej VKO) planira da pokrene sopstvenu proizvodnju turbomlaznih motora za male bespilotne letelice.

Ove planove je ove godine najavio generalni direktor preduzeća Fanil Zijatdinov.

Tema bespilotnih letelica nije nova za kompaniju: na kraju krajeva, inženjeri Kupola su pre nekoliko godina razvili i trenutno razvijaju serijsku proizvodnju univerzalnog kompleksa za obuku „Ađutant“, koji uključuje različite vrste bespilotnih letelica koje se koriste kao mete.

Pored toga, planirano je da se turbo-mlazni motori za bespilotne letelice isporučuju ne samo za ruske potrebe, već i na međunarodnom tržištu.

Imajte na umu da danas kompleks „Ađutant” uključuje do pet različitih tipova ciljeva, kao i alate za vizuelizaciju informacija za komandante.

U „Ađutantu“ postoje sredstva za prikazivanje informacija, a to su elektronski ekran komandanta, koji se nalazi na komandnom mestu na udaljenosti do 10 km od zemaljske upravljačke tačke. Na ekranu se prikazuje celokupna situacija sa ciljevima na nebu uz prenos svih telemetrijskih informacija o dejstvima ciljeva u vazduhu, brzini i visini letelica.

Kao vodeći razvojni i proizvođač protivvazduhoplovnih raketnih sistema porodice Tor, zavod Kupol poslednjih godina aktivno diverzifikuje svoju proizvodnju – ne samo u pravcu proizvoda civilne i dualne namene, već i u smislu širenja asortimana odbrambenih proizvoda.

Iževski elektromehanički zavod Kupol aktivno modernizuje ne samo svoje proizvode, već i sopstvene proizvodne kapacitete. Uporedo sa obnavljanjem proizvodnih sredstava, uvodi se i savremena tehnološka oprema, nabavka i ugradnja opreme visoke preciznosti i visokih performansi. Proizvodni potencijal preduzeća je procenjen kao visok“, kaže načelnik vojne PVO general-potpukovnik Aleksandar Leonov.

Izvor: https://topwar.ru/190980-izhevskij-kupol-sozdast-turboreaktivnyj-dvigatel-dlja-dronov-adjutanta.html?utm_source=website&utm_medium=social&utm_campaign=group

[attachment=1]

Ruska vojska koristi u Ukrajini vežbovne dronove-vazduhoplovne mete E-95M Eniks

Vazduhoplovne mete E-95M Eniks se očigledno u Ukrajini koriste da isprovociraju reakciju jedinica PVO, slično kao što je Azerbejdžan koristio AN-2T, zatim da budu "mamci" koji mogu imitirati jurišnike i lovce bombardere koristeće lunebergova sočiva koja reflektuju veću odraznu površinu, ali i manje lovce i bespilotne letelice koristeći ugaone reflektore koji formiraju odraznu površinu ekvivalentnu ovom tipu letelica.
Kada meta leti bez takve reflektujuće opreme, imitira letelice sa niskom radarskom uočljivošću, jer ima odraznu površinu od samo 0,15 m2.
Pored toga, opremljena je i IC mamcima....

VAZDUHOPLOVNA META E95M

Namena sistema

E-95M je dizajniran da obezbedi borbenu obuku za trupe i za testiranje sistema PVO. Vazduhoplovna meta E95M simulira manevarske mete kao što su RPV, jedreće vođene vazdušne bombe, krstareće rakete i odabrane avione i helikoptere taktičke i vojne avijacije.

TT karakteristike:

Visina leta: do 3000 metara
Domet: do 50 km
Maksimalna brzina: 300-400 km/h
Trajanje leta: 30 min.
Oprema (opciono): lunebergova sočiva (formira 7-8 m2 odraznu površinu ili ugaoni reflektori (formiraju 0,8 - 1,2 m2 odraznu površinu, piro traseri i IC mamci
Pogonsko gorivo: obični benzin
Motor: Puls-džet M-135
Izvodivi manevri: poniranje, propinjanje, S-okret
Poletna težina: do 70 kg
Dužina: 2,1 m
Raspon krila 2,4 m

Fotografije u prilogu!

E-95M Eniks:

[attachment=1]

E-95M Eniks u Ukrajini:

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Na odbrambenoj izložbi ArmHighTech-2022 predstavljen je ruski trenažerski kompleks „Ađutant“

U Jerevanu je 2. aprila završena međunarodna izložba odbrambenih tehnologija ArmHighTech-2022, u okviru koje su predstavljeni proizvodi Iževskog elektromehaničkog kombinata „Kupol“

Kao što smo ranije izveštavali, proizvodi iževskih oružara mogli su se videti na zajedničkom štandu koncerna Almaz-Antej VKO, koji uključuje IEMZ Kupol.

Konkretno, po prvi put na ArmHighTech-u, specijalno za ruske kopnene snage predstavljen je model u punoj veličini univerzalnog kompleksa meta za obuku, koji je Kupol razvio na sopstvenu inicijativu zajedno sa Koncernom za protivvazduhoplovnu odbranu Almaz-Antej. Na odbrambenoj izložbi ArmHighTech-2022 predstavljen je ruski trenažerski kompleks „Ađutant“.

Osnovna namena kompleksa je osnovna obuka i stalno održavanje nivoa borbene obuke posada protivvazduhoplovnih raketnih sistema za otkrivanje, praćenje i imitaciju dejstva na različite vazduhoplovne ciljeve. Mete „Ađutanta“ se mogu (i trebaju) koristiti više puta, a tek kada potpuno iscrpe svoj resurs, koriste se za gađanje tokom bojeve paljbe, što vam, zauzvrat, omogućava značajno povećanje vremena treninga i rada, kao i kvaliteta pripreme jedinica PVO zbog naglog smanjenja prosečne cene ciljeva-meta.

Konstruktori primećuju blagovremenost razvoja i pokretanja proizvodnje koju je razvio UMTK 9F6021 „Ađutant“, pošto su nedavni vojni sukobi pokazali primetno povećanje uloge udarnih bespilotnih letelica u taktici ratovanja. Ako ih ranije nisu shvatali ozbiljno prilikom obučavanja jedinica protivvazduhoplovne odbrane, a pre svega imitacijom ciljeva - udarnih aviona i brzih krstarećih raketa, sada se sve promenilo.

Kompleks „Ađutant” imitira upravo savremena vazduhoplovna jurišna oruđa sposobna da izvode protivvazduhoplovne manevre, a simuliraju i taktiku njihovog korišćenja, dok putanja leta ciljeva-meta može biti veoma složena. Osnova savremene taktike vazduhoplovnog napada je masivni napad – i "Ađutant" je u stanju da ga simulira: jedna mobilna zemaljska upravljačka stanica je u stanju da stvori složeno ciljno okruženje uz istovremeno učešće šest ciljeva različitih tipova.

[attachment=1]

Izvor: https://ru-pvo.livejournal.com/288181.html

9F635M1 modernizovani terenski simulator za strelce-protivavionce iz porodice LPRS "Igla"

Simulator je dizajniran za sticanje veština i osnovnih principa borbenog dejstva LPRS tipa Igla; osposobljavanje, obučavanje i održavanje potrebnih borbenih veština za pojedinog strelca i pri radu u sastavu vojne jedinice (odseka), na nastavi i terenskim uslovima tokom cele godine u različitim vremenskim uslovima.

Specifikacije eksterijera, veličine i mase su iste kao kod LPRS Igla spremnih za upotrebu. Funkcionalni elementi sistema omogućavaju korišćenje četiri opšta režima obuke.

Više na videu u prilogu:

https://www.youtube.com/watch?v=N_IRDTw_KIM&t=1s

360 stepeni pri 360 km/h: spektakularni snimci leta mlaznog drona univerzalnog kompleksa meta za obuku PVO - Ađutant

Najsporiji od modela pokazuje brzinu od 360 km/h - napredniji modeli ubrzavaju do 500, 650 km/h i u bliskoj budućnosti do 800 kilometara na sat.

Četiri tipa bespilotnih letelica kompleksa Ađutant trenutno dostupnih u Rusiji imaju različite karakteristike, ali su slične u jednom – prisustvu gasnoturbinskog motora. Njegova konstrukciona karakteristika je velika brzina, do 360 kilometara na sat. Takva BPL postaje brza, visoko manevarska meta za protivvazduhoplovnu odbranu, kvalitativno oslikavajući potencijalnog neprijatelja.

Imajte na umu da se brzina od 360 km/h odnosi na najsporiji od modela sa turbomlaznim motorom. Oni koji ga prate razvijaju brzine do 500, 650, a u bliskoj budućnosti i do 800 kilometara na sat. Motori slični onima koji su ugrađeni na dronove kompleksa nalaze se na ruskim lovcima u punoj veličini.

U trenutku lansiranja, mlazna BPL uzleće u nebo sa nosivim teretom - na njegovom „telu” su postavljene tri akcione kamere filmske ekipe "Vojne Priemke", uključujući snimak leta u krugu od 360 stepeni brzinom od 360 kilometara na sat.

U svetu postoji samo 10-15 zemalja koje su u stanju da proizvode mete sa takvim motorima. Ako je u slučaju vazduhoplovnih ciljeva sve jasno, onda se u slučaju morskih ciljeva postavlja pitanje – da li su oni sposobni da se kreću na isti način kao i prave rakete, „blizu” vode? Odgovor je da, mete Ađutanta imaju mogućnost da lete na visini od 10 metara iznad vode zahvaljujući specijalnom senzoru u donjem delu tela i precizno održavaju visinu. Takođe su sposobni da slete na vodenu površinu.

Raketa, helikopter, turbopropeler ili čak tačna kopija terorističkog helikoptera - ovo nije samo spisak letelica, to je linija dronova za višekratnu upotrebu najnovijeg univerzalnog kompleksa meta Ađutant, specijalno kreiranog za obuku ruskih sistema PVO.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/A%c4%91utant.mp4

Izvor (https://tvzvezda.ru/news/2022102948-2Alh6.html)

U Rusiji su napravili analog ISIS-ovom „šahid-drona“ za obuku protivvazduhoplovne odbrane

Konstruktor Vladimir Mališev je objasnio da tačnost inherentnih rukotvorina bespilotnih letelica terorista sugeriše da su ih regulisali tehnološki napredniji „kustosi“.

U novom broju svog programa, tim "Vojne Priemke" je pokazao letelicu koja u potpunosti imitira slične koje su koristili teroristi u sirijskom sukobu. Tada su oni koristili improvizovane dronove za napad iz vazduha.

Gruba konstrukcija drvenog okvira sa neuglednim krilima je upravo ono što su militanti koristili, kako u pogledu efikasnosti disperzione površine, tako i u pogledu performansi leta. Jedina razlika je prisustvo stajnog trapa; teroristi su imali takve „avione“ kao „bombaše samoubice“.

Nakon lansiranja, konstrukcija leti, praktično dodirujući tlo svojim točkovima. To je kao da bacate glatki tanki kamen i  kada se on odbija od površine vode. To je zato što je lansiranje izvedeno u pravcu vetra, što je neispravno. Za razliku od ruske kopije, teroristički dronovi nisu mogli da izdrže takve uslove i raspadali su se.

Princip njihovog „rada” se tada sastojao u zadatku udaranja u objekte snaga koje im se suprotstavljaju. Za ovo je bilo neophodno koristiti GPS. Ima grešku, ali teroristi nisu promašivali. Generalni direktor i glavni konstruktor kompanije Aerokon Vladimir Mališev objasnio je autoru i vođi „Priemke” Alekseju Jegorovu da to ukazuje na to da akcije terorista prilagođavaju tehnološki soficistiraniji „kustosi”. Po njegovom mišljenju, lansiranja su pratile profesionalne izviđačke letelice.

Šahid-dron, izgled, poletanje i uspešno sletanje:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Za UMTK „Ađutant“ kreiran je novi tip mete koji imitira američke rakete tipa Harpun

Nova vazduhoplovna meta koja simulira let američkih protivbrodskih raketa tipa „Harpun“ kreirana je za univerzalni kompleks meta za obuku „Ađutant“ (UMTK).

Ovo je u emisiji „Vojni prijem“ na TV kanalu „Zvezda“ izjavio generalni direktor – glavni konstruktor kompanije „Aerokon“ Vladimir Mališev.

"Ova meta ima sposobnost da leti na visini od 10 metara. Ima još jedan senzor - ultrazvučni visinomer, koji vam omogućava da se prebacite na njega i održavate visinu pri spuštanju. Ovo je logičan nastavak kompleksa Ađutanta, kada brod može sam da lansira metu i otvori vatru. Ova letelica je dizajnirana da leti na maloj visini“, rekao je on.

Prema Mališevu, brzina leta mete blizu površine dostiže 500 km/h, trajanje leta je 4 sata. Istovremeno, bespilotna meta je projektovana za 20 poletanja i sletanja, jer se može lansirati sa broda i vratiti nakon obuke zahvaljujući specijalno dizajniranom vodootpornom i plutajućem trupu.

Takođe je vredno napomenuti da je novu vazduhoplovnu metu za kompleks Ađutant razvila kompanija Aerokon po nalogu Iževske elektromehaničke fabrike Kupol (deo koncerna Almaz-Antej VKO).Ranije je Kupol najavio stvaranje inicijative za stvaranje UMTK „Ađutant“ za potrebe jedinica PVO za rešavanje složenih zadataka organizovanja složene situacije sa ciljevima u mestima stalnog i privremenog razmeštaja trupa.

Kompleks „Ađutant” smatra se najsavremenijim tranažnim sistemom za pripremu posada PVO. Njegova posebnost je u tome što su svi potrebni elementi i mete za višekratnu upotrebu smešteni na jednoj šasiji, imitirajući savremeno oružje za vazduhoplovni napad sposobno za izvođenje protivvazduhoplovnih manevara, dok putanja leta bespilotnih meta može biti veoma složena.
Osnova savremene taktike vazduhoplovnog napada je masovan nalet – i „Ađutant“ je u stanju da ga simulira: jedna pokretna zemaljska upravljačka tačka je do sada bila u stanju da stvori složeno ciljno okruženje uz istovremeno učešće šest ciljeva različitih tipova. Puštanjem u rad novog morskog raketnog cilja, mogućnosti kompleksa će se značajno proširiti.

Prema rečima konstruktora, kompanija planira da dalje modernizuje i unapredi UMTK „Adjutant“, proširi opseg ciljeva, kao i da integriše kompleks u postojeće i buduće automatizovane sisteme upravljanja. Pored toga, najvažniji zadatak je transformacija UMTK u interspecifični kompleks meta sposoban da rešava najširi spektar zadataka, uključujući i one za potrebe Ratne mornarice i Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

[attachment=1]

Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/310382.html)

Simulator za laki prenosni raketni sistem (LPRS) PVO Igla prikazan na MILEX-2023

Na izložbi naoružanja i vojne opreme MILEX-2023 u Minsku prikazan je Simulator 9F2018, koji je dizajniran da obuči i unapredi veštine strelaca protivavionaca u uništavanju vazduhoplovnih ciljeva pomoću LPRS Igla. O tome javljaju dopisnici „Vojnog Dela”.

Ovaj simulator vam omogućava da obučite osoblje da uništava vazduhoplovne ciljeve bez upotrebe bojevih projektila. Simulator vam omogućava da naučite pretragu, otkrivanje, identifikaciju i određivanje parametara kretanja vazduhoplovnih ciljeva, kao i granice zone lansiranja.

Pored toga, simulator uči gađanje vazduhoplovnih ciljeva u potpunom skladu sa algoritmima funkcionisanja i mogućnostima pravog LPRS-a. Takođe simulira stvarne karakteristike vazduhoplovnih ciljeva, kao što je način na koji ispaljuju toplotne zamke i sve vrste vremenskih uslova, kao što su zaslepljujuće sunce ili oblaci koji pokrivaju metu.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor (https://voennoedelo.com/posts/id44060-na-vystavke-v-minske-pokazali-trenazher-dlja-zenitchikov)

Razvoj nove mađarske bespilotne letelice za uvežbavanje posada sistema PVO

Razvoj vojnih snaga može biti uspešan samo ako izgradimo mađarsku odbrambenu industriju, naglasio je ministar komesar za odbrambene inovacije na zvaničnom predstavljanju bespilotne letelice koju je razvila Mađarska.

Imre Porkolab je naglasio da je bespilotna letelica ProTAR na mlazni pogon razvijena posebno za vojnu upotrebu, a bespilotni vazduhoplovni sistem je namenjen poboljšanju sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane mađarske vojske. Nova tehnologija može se dokazati i na međunarodnom tržištu, dodao je on.

Žolt Molnar, izvršni direktor kompanije Rotors & Cams Zrt., kompanije koja se bavi razvojem, rekao je da dron od 68 kilograma može da leti brzinom do 500 km/h u formaciji i da može da simulira jurišni avion u realnim uslovima. Dron može da leti na visini od 6.000 metara, sa radnim vremenom od 60 minuta i dometom komunikacije do 75 kilometara. Oprema se sastoji iz tri dela: letelice, katapulta i zemaljske kontrolne stanice.

Bespilotna letelica deluje kao mamac tokom vatrenog trenažnog gađanja sistema PVO kao meta. Jedinica protivvazduhoplovne odbrane koja koristi uređaj mora pogoditi dron tokom simulirane uzbune. Bespilotna letelica može simulirati različite situacije pripravnosti bez upotrebe aviona visoke vrednosti.

Uređaj se za kratko vreme može lansirati u vazduh sa lansirne rampe, takođe razvijene u Mađarskoj. Vreme ponavljanja lansiranja sa katapulta ne prelazi dva minuta. Pored letelice i katapulta, treći deo opreme je zemaljska kontrolna stanica, koju čini devet ljudi.

[attachment=1]

[attachment=2]

https://www.youtube.com/watch?v=KUmaZcLzLhw


Izvor (https://hungarytoday.hu/domestic-developed-drone-to-strengthen-our-air-defenses/)

Ruska vojska će dobiti mete simulatora raketa za rakete sistema PVO Tor, Pancir i Buk

Vojska će 2024. godine dobiti mete simulatora raketa za rakete sistema PVO Tor, Pancir i Buk.

MOSKVA, 20. oktobar - RIA Novosti. Ruska vojska će 2024. godine dobiti nove, poboljšane vazduhoplovne mete E17 koje simuliraju krstareće rakete za pripremu posada za PVO sisteme Tor, Buk i Pancir, rekao je za RIA Novosti Sergej Vaskov, predstavnik kazanjske kompanije koja je razvila ove proizvode, Eniks dd.

„Više od 20 godina masovno proizvodimo metu E95, na njenoj tehnološkoj osnovi kreirali smo novu porodicu vazduhoplovnih ciljeva E17 sa različitim tipovima motora: pulsirajućim i turbomlaznim. Danas sklapamo prototipove koje planiramo da predamo državnom kupcu. Mislim da ćemo negde 2024. godine, nakon što prođemo ciklus testiranja, moći da pokrenemo njihovu masovnu proizvodnju“, rekao je on.

Vaskov je objasnio da ciljevi E17 imitiraju krstareće rakete, niskoleteće mete i namenjene su za obuku operatera sistema PVO kao što su Tor, Buk i Pancir.

U poređenju sa E95, E17 ima produženo trajanje leta, brzinu povećanu sa 260 na 360 kilometara na sat i poboljšane kanale upravljanja.

Preduzeće Eniks je osnovano u Kazanju 1988. godine. Glavne oblasti rada su razvoj, proizvodnja, serijske isporuke, popravka i održavanje dronova i vazduhoplovnih ciljeva za obuku posada PVO, kao i obuka operatera dronova.

[attachment=1]


Izvor (https://ria.ru/20231020/mishenii-1903975443.html)

IEMZ „Kupol“ je započeo serijske isporuke Univerzalnog kompleksa meta za obuku „Ađutant“ trupama

Iževski elektromehanički zavod „Kupol“ (deo Koncerna VKO „Almaz-Antej“ AD) započeo je serijsku proizvodnju Univerzalnog kompleksa meta za obuku (UMTC) „Ađutant“, namenjenog za početnu obuku i stalno održavanje nivoa borbene obuke posada protivvazduhoplovnih raketnih sistema i kompleksa.

Kako je Fanil Zijatdinov, generalni direktor Kupol IEMZ, rekao u intervjuu časopisu Nacionalna odbrana, kompanija je trenutno ispunila jedan državni ugovor za nabavku ovog kompleksa.

„Već je ušao u proizvodnju, prvi državni ugovor je završen, radimo na drugom. Počeli smo da stvaramo „Ađutanta“ za preletanje naših sistema protivvazduhoplovne odbrane. Ali ubrzo je postalo jasno da je obim primene mnogo širi. Kompleks je već uspeo da učestvuje u obuci gađanja gotovo svih ruskih sistema PVO“, rekao je šef Kupola.

On je takođe napomenuo da se zbog intenzivne obuke i koordinacije u PVO koja se trenutno odvija, očekuje se višestruko povećanje potražnje za UMTC. Pored toga, prema rečima Zijatdinova, kompleks meta ima dobre izglede za vojno-tehničku saradnju.

Prethodno su tvorci kompleksa primetili blagovremenost razvoja i pokretanja proizvodnje Ađutanta UMTC, pošto su savremeni vojni sukobi pokazali višestruko povećanje uloge jurišnih bespilotnih letelica u taktici borbe. Ako ih ranije tokom obuke posade PVO nisu shvatale ozbiljno, a mete su pre svega imitirale udarne avione i krstareće rakete, sada se sve promenilo.

S tim u vezi, ciljevi kompleksa Ađutant su dizajnirani posebno da simuliraju savremeno oružje za vazdušni napad sposobno za izvođenje manevara protiv raketa sistema PVO. Pored toga, UMTC je sposoban da simulira različite taktike upotrebe takvog oružja, dok trajektorija leta ciljeva može biti veoma složena.

Trenutno je osnova savremene taktike vazdušnog napada masivni napad bespilotnih letelica - i "Ađutant" je u stanju da ga simulira: jedna mobilna zemaljska upravljačka tačka je sposobna da stvori složeno ciljno okruženje uz istovremeno učešće šest ciljeva različitih tipova.

U isto vreme, mete kompleksa "Ađutant” se koriste mnogo puta, a tek nakon potpunog iscrpljivanja resursa koriste se za gađanje tokom bojevog gađanja. Ovo omogućava značajno povećanje vremena obuke i, shodno tome, kvaliteta pripreme posada protivvazduhoplovne odbrane zbog naglog smanjenja prosečnih troškova cilja.

Kompleks se odlikuje jednostavnošću i sigurnošću rada, jer ne sadrži nikakve eksplozivne elemente, a BPL se lansira pomoću katapulta sa električnim zatezačem. Raspoređivanje na terenu vrši se za sat vremena, a posadu čini osam ljudi, od kojih je jedan oficir, ostali su „vojnici po ugovoru” i „regruti”.

Pored toga, Ađutant UMTC se može koristiti ne samo u vojne, već i u civilne svrhe, posebno u preduzećima ili istraživačkim institutima za bespilotne letelice za rešavanje problema praktičnog testiranja novorazvijene opreme pomoću stvarnih vazduhoplovnih objekata.

Planovi Kupol IEMZ obuhvataju dalju modernizaciju i unapređenje Ađutanta UMTC, proširenje spektra tipova meta, kao i integraciju kompleksa u postojeće i buduće automatizovane sisteme upravljanja. Jedan od najvažnijih zadataka je transformacija UMTC-a u interspecifični ciljni kompleks sposoban da rešava najširi spektar zadataka, uključujući i za potrebe Ratne mornarice i Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/367517.html)

Trenažer “AKKORD-75” (5G98)

Geneza razvoja trenažera Akkord-75

Analiza razvoja i obuke osnovnih jedinica PVO u bivšem SSSR-u 1960-ih godina pokazala je da jedinice nemaju dovoljno resursa za obuku kadrova u borbi protiv neprijateljskih sredstava za vazdušni napad. Zbog toga su preduzeti koraci na izradi simulatora (trenažera) koji bi obezbedio reprodukciju vazdušne situacije u skladu sa stepenom razvijenosti opreme i taktike neprijateljskih sredstava za napad iz vazdušnog prostora. Stalno usavršavanje taktike upotrebe borbenih aviona potencijalnog neprijatelja, posebno Sjedinjenih Država, nametnulo je potrebu formulisanja konkretnih preporuka u obuci borbenih posada kako bi se povećale njihove borbene sposobnosti pri odbijanju napada neprijatelja iz vazdušnog prostora korišćenjem najnovije taktičke pretpostavke pri razbijanju sistema PVO.

Da bi se obezbedila obuka posada za borbu protiv sredstava za napad iz vazduha (SNV) u teškim uslovima u kojima ciljevi koriste velike protivraketne manevre i manevre protiv sistema upravljanja vatrom i sve vrste aktivnih i pasivnih ometanja, 1960. godine izvršena je analiza posedovanja tehničkih sredstava za obuku posada za borbu protiv neprijateljskih SNV-a.

Iste godine formiran je tim za utvrđivanje i analizu nedostataka u organizaciji borbenog rada borbenih službi u protivavionskim raketnim jedinicama. Tim je izradio zaključke u vezi sa organizacijom i potrebama izvođenja borbenih dejstava raketnih snaga. Godine 1962., na osnovu zaključaka izvedenih u vezi sa obukom osoblja za borbu protiv neprijateljskih SNV-a, razvijene su pretpostavke za trenažer pod nazivom Akkord-75.

Godine 1965. stvoren je prototip trenažera Akkord-75, a 1971. usvojen je kao deo opreme jedinica PVO SSSR-a. U završnoj fazi, trenažer Akkord-75 je prilagođen za borbenu obuku za komplete S-75 Volhov i S-125M Neva - Akkord-75/125.

Osnovna namena trenažera Akkord-75/125 bila je obuka operatera protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-75 i S-125 za borbu protiv neprijateljskih sredstava vazdušnog napada, uključujući manevrisanje i ometanje.

Trenažer Akkord-75/125 koji se koristi u svakodnevnim operacijama vojnika obezbedio je dovoljnu obuku za protivvazduhoplovne raketne sisteme S-75 i S-125 za efikasnu borbu protiv neprijateljskih SNV i značajno, za oko 40%, poboljšao sposobnost borbe protiv ciljeva u teškim borbenim uslovima i istovremeno razvijao navike koje omogućavaju značajno smanjenje vremena potrebnog za pripremu podataka za gađanje.

Drugi trenažer bio je Akkord-200 za obuku borbenih posada protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-200 Vega. Prototip trenažera nastao je 1973. godine. Zbog troškova ovaj trenažer nije usvojen u jedinicama PVO. Na osnovu pretpostavki trenažera Akkord-200, 1994. godine je kreiran višekanalni trenažer Akkord-300 za obuku operatera protivvazduhoplovnih sistema S-300P.

Akkord - izgled i mere poluprikolice sa opremom:

[attachment=1]


Karakteristike i tehnički podaci trenažera Akkord-75/125 (5G98).

Trenažer Akkord je omogućio proveru nivoa obučenosti borbenih posada raketnih sistema S-75 i S-125 u oblasti borbenog rada za simulirane namene u skladu sa tada važećim standardima i normama.

Svaki trenažer Akkord-75/125 imao je sledeće mogućnosti:

- jednovremeno simuliranje 6 vazduhoplovnih ciljeva
- emitovanje pasivnih ili aktivnih smetnji sa bilo koje mete;
- podešavanje veličine ciljne "pačke" (oznake) na indikatorima dok ne nestane;
- simuliranje ciljeva na visinama od 0 do 35.000 m
- određivanje brzine ciljeva od 0 do 800 m/s;
- snimanje borbenog rada na studijskom magnetofonu kojim je bio opremljen Akkord;
- simulacija kopnenih i površinskih ciljeva;
- dodeljivanje parametara leta ciljevima na kursevima približavanja ili udaljavanja

Nivo obučenosti osoblja diviziona / puka dat je prosečnom ocenom iz:

- KF (kontrola funkcionisanja raketa);
- KF (kontrola funkcionisanja raketnog diviziona);
- borbeni rad raketnog diviziona;
- RS snimanje (tačnost praćenja cilja od strane operatora ručnog praćenja);
- teorijska znanja operatora i tehničara;
- odbijanje jedno-ešalonskog prepada (komandovanje i određivanje ciljeva samostalno od strane komandanta borbene smene);
- odbijanje vazdušnog napada u centralizovanom sistemu (komandovanje i dodela ciljeva od strane nadređenog koje treba da uništi);
- zadaci na poligonu za obuku.

Zbirna procena za pojedinačna pitanja omogućila je objektivnu procenu nivoa obučenosti osoblja na proveravanoj raketnoj jedinici.

U praksi je to izgledalo ovako. Kabine trenažera Akkord bile su povezane sa raketnim kompletom (kabinom UNK - Stanica za vođenje raketa) na način da su mete koje je izdao Akkord bile vidljive na pokazivačima oficira za navođenje i pokazivačima operatora za ručno praćenje (RS), kao i na prenosnom indikatoru kružnog osmatranja (VIKO) stanice za primarnu detekciju i pretragu P-18, koji je u potpunosti odražavao realnu vazdušnu situaciju tokom borbenih dejstava.

Sa tehničke tačke gledišta, trenažer je bio povezan sa kabinom RKU za električno napajanje. Trenažer je bio opremljen posebnim konektorom postavljenim ispod UV ili UNK kabine, preko kojeg su signalni kablovi bili povezani sa kabinama. Međutim, bilo je dovoljno spojiti jedan koaksijalni kabl na osmatrački radar P-18 koji je slao ciljni signal na P-18 i preko njega na izdvojeni pokazivač (VIKO) do UNK kabine (Stanice za vođenje raketa).

Komandant diviziona je vizuelizovao celokupnu vazdušnu situaciju na svom VIKO-u, simuliranu od strane trenera Akkorda. Nakon donošenja odluke o uništenju cilja, osoblje trenažera Akkord je imalo punu kontrolu nad procedurama vođenja borbenog rada u divizionu i vršio objektivnu kontrolu da li je cilj pravilno praćen i da li je gađan u skladu sa pravila snimanja. Ako su svi uslovi bili ispunjeni, meta je „nestala“ (na svim indikatorima displeja gde je bila vidljiva) kao da je zaista uništena.

Prilikom procene borbenih performansi divziona / puka opremljenog opremom Akkord-75/125 objektivno su utvrđeni sledeći parametri borbenih performansi:

- vreme iniciranja zračenja od strane SNR (stanice za vođenje raketa);
- vreme detekcije cilja prema SNR;
- SNR tip operacije;
- metoda vođenja;
- brojevi kanala kod lansiranja raketa;
- vreme lansiranja raketa;
- vreme borbenog rada;
- način praćenja cilja po koordinatama;
- vreme kada raketa stigne do cilja.

Kao i:

- daljinu do cilja u trenutku lansiranja projektila;
- kontaktna udaljenost prve rakete sa ciljem;
- udaljenost do bliže i dalje granice zone uništenja;
- vreme, rastojanje, azimut, visina cilja u trenutku detekcije od strane osmatračkog radara

Prilikom određivanja ostalih parametara bilo je moguće koristiti snimanje svih komandi i govornih izveštaja.

Na odgovarajućoj tabli bili su prikazani i sledeći podaci, koji su pružali informacije o tome da osoblje komandnog mesta poštuje pravila gađanja i uputstva za borbeni rad:

- broj raketa na pripremi;
- omogućavanje sinhronizacije lansirnih rampi;
- sinhronizacija lansera u pojedinačnim kanalima;
- uključivanje H<5 (H<1);
- uključivanje prekidača “BORBENA OPERACIJA”;
- uništavanje mete sa određenom verovatnoćom.

Akkord V.1.5 kompjuterski program:

[attachment=2]

Treba dodati da je dodatne podatke mogao prikupiti i komandir trenažera, koji je tokom gađanja mogao da zabeleži parametre koje nije zabeležila oprema sistema PVO, a to su: vreme, azimut, rastojanje i visina prve rakete koja je naišla na cilj. Pored toga, obavljao je i svoje osnovne dužnosti, odnosno obezbeđivao je pravilnu organizaciju rada tokom simuliranog naleta i snimanje borbenog rada na dokumentacionoj opremi.

Akkord - pogled u unutrašnjost kabine:

[attachment=3]

Koliko je AKKORD bio važan u obuci posada S-125M Neva, svedoči i izjava ratnog komandanta 3. rd PVO iz sastava 250. raketne brigade PVO, pukovnika Zoltana Danija, data nakon rata časopisu SVEDOK:

Zoltan Dani: Obuka na raketnim sistemima je vrlo komplikovana i složena. Sticajem okolnosti, NATO agresiju smo docekali u top formi. Rasporedivanje ratnih materijalnih rezervi završili smo ranije nego druge jedinice, pa smo se, vec u februaru, maksimalno posvetili obuci. Tražio sam od komande tzv. "Akord". Komandno mesto nije bilo dovoljno obuceno, a on je kljucan za efikasnost i uigranost jedinice. "Akord" je uredaj, koji kad se prikljuci na radarski sistem, na ekranu pomogu elektrinskih signala, simulira razne vrste napada iz vazduha. Uvežbavali smo po ceo dan i noc. Znajuci da nam preti agresija, tražio sam od posada da se "Akord" maksimalno iskoristi, da budemo što spremniji. Shvatili su me više nego ozbiljno. Takmicili su se koja ce grupa bolje i brže da izvrši zadatak. Posle desetak dana moj komandant, pukovnik Lazovic me obavestio da "Akord" može kod nas da ostane još dve nedelje, jer ostale jedinice nisu završile preseljenje, tako da smo neplanirano imali dva ciklusa uvežbavanja, od po 15 dana. Trudili smo se da sve završimo za najviše 20 sekundi, da ne udemo u 21. sekund. Znali smo da, ako prebacimo 20. sekund, postoji velika mogucnost da nas napadac otkrije i gada protivradarskom raketom. Zacrtali smo da se otkrivanje i tzv. rucno pracenje aviona završi za pet, a sve ostalo za najviše 15 sekundi. Uspeli smo. U mart smo ušli u top formi, kao sportska ekipa pred Olimpijadu."

 :klap :klap

Trenažer Akkord-200

Akkord-200 je bio opitni sistem trenažera za borbene posluga raketnog sistema PVO S-200A i S-200V.

Proizveden je 1975. godine i prilagođen je za rad sa raketnim divizionom sa 2 raketna kanala (2 vatrene jedinice), imitirajući različite tipove napadačkih vazduhoplovnih objekata, a sve na mestu stalnog razmeštaja diviziona i bez uključenja visokog napona (zračenja).

Sastojao se od dve kabine, Aparaturne kabine AM i Aparaturne kabine AI. Kabine su se razmeštale u blizini komandne kabine diviziona K-9M i sa njom se uvezivale.

Sistem Akkord-200 imao je sledeće osnovne mogućnosti:

- broj ciljeva koje simulira jednovremeno: 12
- parametri simuliranih ciljeva: po azimutu 360 stepeni, mesni ugao do 90 stepeni, na daljinama do 600 km i visinama do 50 km, brzina do 1800 m/s
- simuliranje više tipova ciljeva
- simuliranje grupnih ciljeva
- simuliranje vatrenog dejstva
- simuliranja pasivnih i aktivnih smetnji
- simuliranje manevrisanja ciljeva

Pored ovoga, sistem Akkord-200 se mogao povezivati i sa sredstvima za označavanje ciljeva višeg komandnog mesta PVO poput automatizovanog sistema upravljanja Senjež, snimati i dokumentovati rad posluge diviziona i "vatrena" dejstva, raditi u režimima ručnog i automatskog zadavanja programa senzorima vazdušne situacije i drugo.

Sistem trenažera je posluživalo 4-5 ljudi.

[attachment=1]

Akkord 75/125 u jedinicama Vojske Jugoslavije

Veoma vredan snimak Radio-televizije Srbije, emitovan davne 1993. godine, otkriva nam rad u kabini trenažera Akkord, koji se nalazi i danas u sastavu Vojske Srbije, a koristi se za uvežbavanje posada sistema PVO S-125M Neva.

Prema rečima (tadašnjeg) poručnika Ilije Vučkovića, jednog od starešina koje su tada bile zadužene za obuku uz pomoć trenažera Akkord, saznajemo i nešto od mogućnosti trenažera u praksi i vidimo prikaz na ekranima, koji simuliraju prikaz u kabini Stanice za vođenje, na pokazivačima Oficira za vođenje i operatora ručnog praćenja cilja u uslovima elektronskog ometanja.

Prikazaću to uz ilustracije.

Panel za izdavanje vazduhoplovnih ciljeva trenažerom Akkord-75/125:

[attachment=1]

Šumne smetnje, koje mogu biti i modulisane skenirajuće. Šumne smetnje imaju za cilj da zamaraju operatore usled treperenja i menjanja intenziteta svetla ekrana, što dovodi do naprezanja očiju i širenja zenica kod operatora, što ometa operatore u radu i dovodi do slabijeg praćenja i vođenja.

[attachment=2]

[attachment=3]

Sledeće smetnje su impulsne smetnje, koje mogu biti i po daljini i po uglu.
Izgled ekrana kod impulsnih smetnji po daljini izgleda ovako:

[attachment=4]

Dakle, prilikom poklapanja markera praćenja sa oznakom cilja, dolazi do odvajanja dela cilja po daljini i izgleda kao da cilj "beži" od markera. To bi moglo da dovede opet do zamaranja operatora i do propadanja praćenja.

Ista impulsna smetnja može biti i po uglu.
Izgleda ekrana kod impulsnih smetnji po uglu izgleda ovako:

[attachment=5]

Dakle, prilikom poklapanja markera praćenja sa oznakom cilja, dolazi do odvajanja cela cilja po uglu i izgleda kao da cilj "beži" od markera. To bi moglo takođe da dovede do zamaranja operatora i do neuspeha u praćenju.

Sledeći tip smetnje je pasivna smetnja. Na ekranima se vidi postavljač pasivne smetnje koja se pokazuje iza cilja na određenim parametrima. Ima za cilj da stvori "oblak" iza tog cilja i iza tog postavljača smetnje nailazila bi normalno neprijataljska avijacija koja bi ovim "oblakom" bila prikrivena.

[attachment=6]


https://www.youtube.com/watch?v=R-CAEUCGBww