|
Title: AEC, teški oklopni automobil Post by: Rade on August 02, 2021, 04:52:46 pm Šef konstruktorskog tima kompanije AEC (Associated Equipment Company), Džordž Rekam ( George J. Rackham) je 1941. uvideo da britanski tenkovi na Srednjem Istoku pokazuju izvesne nedostatke u borbi protiv nemačkih tenkova iste kategorije. Rekam je verovao da se nemački tenkovi mogu poraziti brzim, snažno naoružanim oklopljenim vozilima – točkašima, tako da je ubedio glavni odbor kompanije da izradi maketu vozila, u koju će ugraditi što je moguće više sklopova artiljerijskog traktora Matador koji je kompanija proizvodila. Maketa je težila nekih 11 tona, bila je konstruisana na konvencionalnoj šasiji, na koju je ugrađena uzana kupola, sa čela oklopljena pločom debljine 30 mm.
[attachment=1] Prema zvaničnoj istoriji kompanije, maketa je prošvercovana na demonstraciju vojnih vozila, gde je privukla pažnju Vinstona Čerčila. Nedugo zatim, kompanija je primila porudžbinu za 120 vozila, kada vozilo dobija i svoju zvaničnu oznaku „Model O.855 AEC armoured car, Mk I“. Prvo vozilo je isporučeno 1942; bilo je pogonjeno šestocilindričnim dizel motorom AEC A195, snage 105 KS. Sa motora je pogon prenošen na sva četiri točka. Prednja osovina je bila pogonska, dok je pogon zadnje osovine uključivan po potrebi. Vozilo je bilo naoružano topom 40 mm i mitraljezom kalibra 7,92 mm u rotirajućoj kupoli. Kupola je bila „pozajmljena“ sa pešadijskog tenka Valentine, tako da je vozilo imalo vatrenu moć istovetnu krstarećem tenku A13. Nakon prve verzije, usledila je i verzija MkII, koja je proizvođena u većem broju. Ova verzija je bila zasnovana na modifikacijama napravljenim na Bliskom Istoku, nekada označenoj kao Mk IA. Ugrađen je novi, snažniji, motor A197 – snage 145 KS. Ovaj motor je u originalu bio namenjen ugradnji u tenk Valentine. Izvršene su i promene na oklopnom telu vozila, tako da je sada bilo moguće povećati posadu na četiri člana. Prvobitni top kalibra 40 mm zamenjen je snažnijim, kalibra 57 mm. Naoružanje je ugrađeno u šestougaonoj kupoli. Ove izmene su povećale masu vozila na 12,5 tona. Za treću, i konačnu verziju, oznake Mk III, upotrebljena je ista šasija, ali je ugrađena veća kupola, što je omogućilo ugradnju kalibra 75 mm izrađenog na osnovi američkog topa M3 i prilagođenog za upotrebu američke municije. Posada je redukovana na tri člana. Obe verzije, Mk II i Mk III, bile su označene sa Model O.856, i proizvedeno ih je 500 komada. Vozila u verziji Mk I i Mk II su bila angažovana u borbenim dejstvima u Italiji, severnoj Africi i Siciliji, dok je verzija Mk III bila korišćena u severozapadnoj Evropi. Iako je ovo vozilo bilo brzo, dobro naoružano, visoki profil vozila je ograničavao njegovu upotrebu kao sredstva vatrene podrške. Oklopljeni automobili AEC su bila adaptirana i za nošenje dvocevnog protivavionskog topa Oerlikon, koji su smešteni u modifikovanu kupolu, ali kako su Saveznici već obezbedili prevlast u vazduhu, nije bilo serijske proizvodnje ove verzije. Pored protivavionske verzije, postojale su i verzije samohodnog bacača plamena, imena Basilisk, kao i vozila za razminiranje, oznake Scorpion. TT karakteristike AEC
|