PALUBA

Rekli bi neki BČB.  :-\

-------------------------

PUTIN ODOBRIO
Zbog hrvatskih Rafalea Srbija od Rusije kupuje najmoćnije protuzračno oružje na svijetu - S-400, od kojeg strepi i Amerika?
 ‘Spremni smo Vučiću odmah isporučiti sustav‘

PIŠE N. P.
20. studenog 2021.

Ruski obrambeni koncern "Rosoboroneksport" spreman je u najkraćim mogućim rokovima razmotriti eventualni zahtjev Srbije što se tiče isporuke protuzračnog sustava S-400, izjavio je direktor te ruske korporacije Aleksandar Mihejev nakon završetka sajma vojne tehnike koji je održan u Dubaiju, piše ruski Sputnik.

To govori da je Rusija spremna odmah potpisati ugovor sa Srbijom.

"Trenutačno ne vodimo sa Srbijom pregovore po pitanju isporuke PZO sustava. Međutim, u slučaju da se obrate s takvih zahtjevom, spremni smo u najkraćemu mogućem roku odgovoriti i isporučiti vojnu tehniku", kazao je on.

Ruski mediji navode i da je Srbija jedan od najvećih uvoznika ruskog oružja i vojne tehnike u Europi. Podsjećaju i da je Srbija od Rusije kupila sedam helikoptera Mi-17 i Mi-35, dobila na dar šest aviona MiG-29 i 10 oklopnih vozila BRDM-2MS.
Ruski mediji dodaju i da je Srbija nabavila i raketni sustav Pancir-S1, dok je predsjednik Aleksandar Vučić svojedobno najavljivao da Srbija želi od Rusije kupiti i PZO sustav S-400, ali da za sada to sebi ne može priuštiti, piše ruski Sputnik.

Ruska tvrtka, navode analitičari, ne bi dala odobrenje za prodaju Srbiji da to nije odobrio i sam Vladimir Putin.,

Podsjetimo, druga etapa rusko-srpske PZO vježbe "Slovenski štit" održana je na teritoriju Srbije 2019. godine. Tom prigodom je ruska vojska prvi put za potrebe izvođenja vježbe u jednu stranu državu prebacila svoje PZO sustave. Osim artiljerijsko-raketnog sustava 96K6 Pancir-S1, prebačen je i dio elemenata najboljeg raketnog sustava PZO dugog dometa koji posjeduju ruske Zrakoplovno-svemirske snage – S-400, pisao je Tango six.

Prema dostupnim fotografijama, u Srbiju su stigla dva transportno-lansirna vozila, tj. samohodno lansirno oruđe, kao i jedan višenamjenski radar koji služi i kao nišanski radar. To je, međutim, samo mali dio kompleksa S-400.

S-400 je danas jedan od borbeno najmoćnijih, prema poznatim taktičko-tehničkim karakteristikama najvjerojatnije i najmoćniji raketni sustav za protuzračnu borbu koji se nalazi u operativnoj upotrebi u svijetu. Međutim, kao ni njegov stariji brat S-300, ni S-400 još uvijek nije borbeno upotrijebljen. No, bio je raspoređen u Siriji, čisto kao upozorenje.

S-400 (oznaka Ministarstva obrane Rusije 40R6, kompleks 98Ž6, NATO oznaka SA-21 "Growler") razvijen je iz sustava S-300, odnosno njegove varijante S-300PM2, i prvobitno je nosio oznaku S-300PM3. Nositelj razvoja je OAO NPO "Almaz" iz Moskve, koji se nalazi u sastavu Koncerna PVO "Almaz-Antej", a njegov naziv "Trijumf" obično se vezuje uz izvoznu verziju toga sustava.

U odnosu na svoga prethodnika, S-400 je dobio nove, suvremenije radare, novi softver, kao i četiri nova tipa raketa, uz mogućnost korištenja raketa koje su koristile različite verzije "familije" S-300P. Također tu su i druge mogućnosti integracija u sustavu promatračkih radara, pasivnih sustava za otkrivanje ciljeva, kao i sustava za protuelektronička djelovanja. Novi sustavi za otkrivanje ciljeva dodatno su pomogli u ažuriranju podataka o kretanju, odnosno poziciji cilja prilikom navođenja raketa na njih.

Sve ovo znatno je povećalo efikasnost sustava, kao i mogućnost njegove upotrebe u različitim situacijama. Tako S-400 ima sposobnost uništenja ciljeva na malim i vrlo malim visinama, djeluje na ciljeve na kojima su primijenjene tzv. stelt tehnologije, odnosno ciljevi koji imaju mali odraz u širokom spektru elektromagnetnog zračenja. Također, zbog moguće široke upotrebe borbenih bespilotnih letjelica povećan je broj ciljeva na koji se istodobno može djelovati, tu je zatim veća otpornost na ometanje...

S-400 može djelovati na taktičke borbene avione, strategijske bombardere, izviđačke avione (ISR, ISTAR, ELINT, SIGINT), leteće radarske sustave i komandna mesta (AWACS, AEW & CO), avione za elektroničko ometanje, leteće cisterne, krstareće rakete, balističke rakete malog, srednjeg i velikog dometa, bespilotne letjelice...

Ruski proizvođači naoružanja često u svom reklamnom materijalu navode taktičko-tehničke karakteristike izvoznih verzija oružanih sustava, pa su stvarne mogućnosti varijanti za rusku vojsku donekle nepoznanica, vjerojatno su vrijednosti nešto veće i mogu se samo procijeniti. Tako se, na primjer, navodi da je domet S-400 od dva do 400 kilometara po daljini i od pet do 30 kilometara po visini za aerodinamički cilj, sedam do 60 kilometara po daljini za balistički cilj.

Glavno i najčešće oružje S-400 su rakete 48N6, čiji su gabariti i mase iste. Tu je 48N6 (48N6E) dometa 150 km po daljini, 48N6M (48N6E2) dometa 200 km po daljini i 48N6DM (48N6E3) dometa 250 km po daljini i 27 km po visini za aerodinamički cilj. Domet 48N6 kada su u pitanju krstareće rakete je 28 km za 48N6 i 38 km za 48N6M. Brzina raketa 48N6 i 48N6M je 2100 m/s, a 48N6DM 2500 m/s. Najbrži cilj S-400 može gađati upravo raketom 48N6DM, a brzina cilja iznosi 4800 m/s, dok je kod 48N6M maksimalna brzina cilja 2800 m/s. Masa fragmentacijske bojne glave 48N6 je 145 kg, 48N6M 150 i 48N6DM 180 kg. Postoji informacija da se na raketu može montirati nuklearna bojna glava male snage.

Raketa najvećeg dometa nosi oznaku 40N6, proizvodi je koncern "Almaz-Antej" i do sada nije objavljena njezina fotografija, kao ni njezina lansirnog kontejnera. Za izvoznu 40N6E navodi se maksimalni domet 380 km po daljini i do 30 km po visini za aerodinamički cilj i 15 km po daljini za balistički cilj, srednja brzina rakete je 1190 m/s.

Prvi strani kupac S-400 bila je NR Kina, koja je 2015. godine potpisala ugovor za osam diviziona vrijednih tri milijarde dolara. Prema različitim podacima, nabavljeno je 250-300 raketa 48N6, a kupljene su i rakete 40N6E. Turska je 2017. godine naručila četiri diviziona sa 125 raketa 48N6 za 2,5 milijardi dolara. Oružje je naručila i Indija.

Na raznim forumima se navodi da će Srbija ići u nabavu sustava S-400 jer je Hrvatska krenula u nabavu francuskih zrakoplova Rafalea.

Slavenski štit
U Srbiji je u listopadu 2019. izvedena zajednička taktička vojna vježba raketnih postrojbi protuzračne obrane Vojske Srbije i ruskih zračnih snaga pod nazivom „Slavenski štit 2019“, priopćilo je u četvrtak srbijansko ministarstvo obrane, dok beogradski mediji ističu da je ruska strana za vježbu dopremila protuzračne sustave S-400 i Pancir.

„Slavenski štit 2019“ realizira se na području vojnog aerodroma „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ na Batajnici kod Beograda i na vojnom poligonu „Pasuljanske livade“ u središnoj Srbiji, uz angažiranje i ostalih postrojbi koje su dio srbijanskog Ratnog zrakoplovstva i protuzračne obrane (RZ PZO).

Cilj vježbe je zajedničko djelovanje snaga dviju zemalja u protuzračnoj obrani te obuka i uvježbavanje zapovjedništava i postrojbi za pripremu i izvođenje operacija PZO, navodi se u priopćenju srbijanskog ministarstva.

Uz raketne sustave PZO, koji su dio Vojske Srbije, na vježbi će, kako je najavljeno, biti korišteni i raketni sustavi protuzračne obrane iz sustava ruskih Zračno-svemirskih snaga. Ministarstvo navodi da se vježba izvori uz gađanje bojevim streljivom.

Beogradski mediji objavili su da su za vježbu "Slavenski štit 2019" ruske oružane snage dopremile u Srbiju raketni sustav PZO S-400 i bateriju sustava Pancir, dok ruski portal Sputnjik, pozivajući se na rusko ministarstvo obrane, navodi kako je to „prvi put da će ti najsuvremeniji sustavi sudjelovati na vojnoj vježbi u inozemstvu“.

Dometi sustava S-400 daleko preko granice Srbije

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocijenio je za agenciju Beta da je sudjelovanje ruske vojske s najsuvremenijim raketnim sustavima PZO S-400 i Pancir na vježbi u Srbiji „dobro za pripadnike Vojske Srbije sa stručne strane“, ali da će taj događaj „izazvati krizne momente na vanjskopolitičkom planu“ jer će, kako je rekao, „sa Zapada stići neka vrlo neugodna pitanja“. To može izazvati političke probleme i pitanja sa Zapada o tome „što to Srbija radi i protiv koga se uvježbava“, kazao je Radić istaknuvši da su „dometi sustava S-400 daleko preko granice Srbije“.

„Iako je to defenzivni sustav, mi ovim šaljemo jasnu poruku. Reakcije koje možemo očekivati nisu nimalo povoljne i bit će teško osmisliti obranu političke pozicije Srbije na toj vježbi“, ocijenio je Radić za agenciju Beta.

Njegova je ocjena kako će taj akt Moskve biti protumačen kao spremnost Rusije da brani Srbiju.

„To je nešto što će vjerojatno izazvati euforiju kod rusofilnog dijela javnosti. Ali će oni zanemariti činjenicu da je zrakopolov, koji je dopremio te sustave, prošao kroz zračni prostor zemalja članica NATO, jer drugačije nije mogao doći, obzirom da smo okruženi tim zemljama“, konstatirao je Radić.

Radiotelevizija Srbije (RTS) prednijela je danas snimke ruske TV Zvijezda o dopremanju sustava S-400 i Pancir u Srbiju zbog sudjelovanje na vježbi „Slavenski štit 2019“.

Ti su sustavi, kako se navodi, stigli velikim ruskim transportnim zrakopolovom na vojni aerodrom u Batajnici. (H)

Moćni francuski Dassault Rafale
Francuski Dassault Rafale u svom zadnjem operativnom standardu F3-R, za kojeg se na natječaju odlučila Vlada RH, potpuno je kompatibilan s NATO-ovim standardima i smatra se najboljim višenamjenskim borbenim avionom u svijetu.

Rafale F3-R je dvomotorni avion generacije 4.5 kojima ima mogućnost superkrstarenja pri brzini od 1,4 Macha (letenje nadzvučnom brzinom bez korištenja naknadnog dogorijevanja goriva radi štednje). Stručnjaci smatraju da je njegova najveća prednost pred ostalim avionima u natječaju mogućnost obavljanja širokog spektra borbenih zadaća istovremeno, bez obzira na vremenske uvjete i doba dana.

Zrakoplovi Rafale imaju revolucionarni integrirani sustav Spectra koji pilotu omogućava iznimno veliku svijest o situaciji, a uključuje upozorenja o radarskom ozračenju, nadolazećim infracrveno vođenim projektilima, uporabi protumjera i aktivnog ometanja neprijateljskih frekvencija.

Po dostupnim informacijama, Spectra koristi softver za virtualno smanjenje radarskog odraza izravnim, ali teško zamjetljivim, ometanjem radara odašiljanjem lažnih podataka. Stručnjaci ocjenjuju da Rafale ima najmanji radarski odraz od svih ranije ponuđenih aviona (američki F-16 Block 70, švedski JAS 39 Gripen C/D i izraelski F-16 Barak), a što ga čini djelomično nevidljivim.

Rafale ima sposobnost nošenja širokog raspona pametnih bombi za udare danju i noću te koristi elektro-optički laserski označivač cilja za udare laserski vođenim bombama Damocles. Uz to, Rafale može ponijeti integrirani radarski samonavođeni projektil Meteor koji se smatra najboljom raketom na tržištu.

Korišten u Afganistanu, Iraku, Libiji, Siriji i Maliju

Standardno naoružanje Rafalea uključuje i rakete zrak-zrak Mica, dok avion za napade na kopnene ciljeve može koristi krstareće rakete Scalp EG i AASM Hammer. Za protubrodske misije mogu se koristiti rakete AM39 Exocet, a predviđeno je i korištenje raketa ASMP za nuklearne udare. Zrakoplov je naoružan i topom kalibra 30 milimetara, a sveukupno ima 14 podvjesnih točaka koje mogu ponijeti 9,5 tona naoružanja.

Rafalea pokreću dva motora tipa Snecma M88 koji osiguravaju najveću brzinu od 2223 kilometara na sat (1,8 Macha na velikim visinama), borbeni dolet od 1852 kilometara i neborbeni dolet od 3700 kilometara s priključena tri vanjska spremnika. Brzina penjanja iznosi 304 metara u sekundi, a najveća visina leta je 16,8 kilometara, ističe proizvođač.

Osim naprednog napadno-navigacijskog sustava, radara AESA najnovije generacije uz visoku integraciju senzora i sustava samozaštite, Rafale se može pohvaliti izbacivim sjedištima koji osiguravaju pilotu da iskoči iz aviona dok je na zemlji i ne pokreće se. Također, pilot ima i mogućnost upravljanja putem konfiguracije HOTAS zbog koje ne treba micati ruke s upravljačke palice i ručice gasa.

Prvi Rafalei F3-R uspješno su testirani u prosincu 2018. iako je prvi Rafale u svojoj prvotnoj verziji poletio još 1986. Petnaest godina kasnije Rafale je i službeno uveden u uporabu u francusku vojsku koja je njegov primarni korisnik u ratnom i mornaričko zrakoplovstvu.

Tvrtka Dassault je dosad proizvela 201 Rafale u različitim verzijama, a pored Francuske koriste ga ratna zrakoplovstva Egipta, Katara, Indije i Grčke. Dosad je korišten u sukobima u Afganistanu, Libiji, Maliju, Iraku i Siriji. (H)


https://slobodnadalmacija.hr/

Krenula nova tura loženja. ::)

Ako zbilja dođu rafali ... ko zna.  :-X

poz.

Sve i da dođu, biće poslati daleko odavde...

Rafali će biti stacionirani isključivo u Hrvatskoj,  bar do se ne kupe dodatni primjerci. A to neće biti skoro.

Verovatno će ih držati za pelcere...

Toliko o temi...

Strpimo se još pet dana, a onda kreću prave diskusije. 
Ili na ovu ili na onu stranu.  ;D

poz.

Глуп чланак, пун шпекулација.
Србија прво мора да комплетира ПВО кратког домета и средњег па тек онда да размишља о нпр С400. До тог тренутка треба да прође још много година. Рафали са тим још мање имају везе.
Тренутно што се Србије тиче, има много приоритетнијег опремања тј модернизације. Рупе на све стране и тешко је покрпури у пет година оно што се није улагало двадесет па и тридесет година.

I Rafali i 29-tke ce sluziti za air policing - vecinu vremena.
U HR ce imati i ulogu podrske KoV-a i RM posto su to jedini pravi borbeni avioni u HRZ ali i to zavisi od finansija nabvke samonavodjenog oruzja.
U VS samo ogranicene mogucnosti podrske KoV-u nevodjenim naoruzanjem i mozda se nabavi neka mala kolicina vodjenih bombi i raketa.
Ali to je sve za potrebe uvezbavanja i slikanja politicara. Sa 12 odnosno 14 (11) aviona (i malim brojem pilota) se nemoze vise.
Ovo potenciranje i uporedjivanje izmedju HR i SRB nema realno uporiste u stvarnom stanju.
Za neki hipoteticki sukob ni jedna ni druga strana nemaju dovoljno resursa.
Mozda za 3-4 dana. To je kad su u pitanju LA avioni.
A i neki hipoteticki sukob bi mozda mogao da bude samo oko BiH (a i to tesko).
Drugih sportnih tacaka izmedju HR i SRB nema osim kad politicarima treba da se digne rejting kod kuce pa se onda pljuje po komsijama i potezu ova uporedjivanja.
Drugih potencijalnih neprijatelja HR nema (okruzena je NATO clanicama (osim BiH koja realno nema avijaciju a skoro ni vojsku) a i sama je u NATO-u).
U toj konstalaciji stvari je bila ta prica oko Rafala i da li je to resenje koje optimalno za HR.
Tu bi Gripeni bili mozda bolje i dugorocnije resenje sa slicnim dijapazonom mogucnosti ali u skromnije obliku i manim troskovima. Novi F-16 su preskupi.
Tu se politika umesala i nije bilo transparentno iskazanih ponuda sa uporedivim cenama. Prica o struci se prodavali i prilikom prvog i drugog remonta 21-dinica pa se posle dizala prasina oko tih poslova.

Uglavnom "problem" sa Rafalom je koliko ce to da kosta u eksplataciji i sta ce se dobiti u toj inicijalnoj isporuci sa avionima po pitanju, naoruzanja i rezervnih delova i obuke. Rafael je od ovih ponudjenih aviona skoro najbolja opcija pored novih F-16. Jedino je mozda bolje bilo da je uzeto vise dvoseda.

Sve ovo ceka posle i Srbiju jer 29-tke mogu leteti maksimalno do 2030. Mozda i malo duze jer su presli na odrzavanje po stanju ali nisu rusi dzabe dali taj zivotni vek za avion.
Sve u svemu od 2025. treba poceti sa procedurom izbora naslednika da bi se izabrao naslednik i na vreme narucili aparati.
Ako bude kao i do sad sa nabavkama mi necemo imati ove "probleme" koje ima HR jer sigurno dobijamo najbolju cenu koja ce biti drzavna tajna da se drugi kupci nebi naljutili :)

Најобичније шпекулације. Тих по 12-13 авиона на обе стране тешко да било кога могу угрозити. Заправо, с обзиром да се ради о половним авионима којим управљају полуобучени пилоти и а одржавају их приучени механичари, они највише "угрожавају" властите редове. Прво великим трошковима набавке и одржавања. друго, проблемим са употребим и кондицирањем и треће могућим несрећним случајевима (једно је кад у ваздухопловству које има 100 апарата падне један, а друго је кад у ваздухопловству које има 10 апарата падне један). Све у свему, љутиле се "патриоте" или не ови авиони углавном служе за показивање и и апсолутно не утичу на борбену способност војске.

Dobro receno pvanja.

Наравно да се умешала политика, па политика се увек и свуда меша када су у питању толике паре. Хрватска је куповином француских авиона осигурала подршку Француске при добијању одређених средстава из европских фондова. Ако Хрватска плати авионе 900 милиона, а уз подршку француске добије додатних 400 милиона из заједничке касе - онда авиони су авиони коштали 500 милиона. У исто време, Француска се ослобађа старијих авиона како би наручила нове.

Шведска у једној таквој игри нема шта да тражи, једино што од Шведске може да се добије је да пошаљу Грету и да држе лекције о људским правима.

@fazan
Da da da posalju Gretu da im drzi slovo o ekologiji i ljudskim pravima :)

Da Srbija nije nabavila miguše ne bi došli rafalosi.
Da Hrvatska nije nabavila rafalose ... ko zna.

Ko jednojajčani blizanci  ;D

poz.

Šta će ti ono ko? ;D

@Motorista

Nikad mi zanimljivije nije bilo nego ovih dana čitajući komentare po društvenim mrežama i medijima, kamo sreće da su 90ih postojale društvene mreže sve bi ostalo na prepucavanjim, nego si mora izać napolje i jbg ;D

Vala da znaš. Ovako se svi ispucaju na Tviterima i forumima i mirni k`o bubice. ;D

Кад је Србија почела серијски да производи ''ласту'', у Хрватској је кренула кампања да се ремонтују преостали МиГ-ови 21.

Медији причају само о хрватским авионима. Нико не прича о бугарском С-300 и С-200 или о румиунским Ф-16 и патриоту. Нико не помиње мађарске грипене, нико не прича да САД и В. Британија држе своје авионе у Румунији и Бугарској. Наравно, на списак додајем и Италију која држи ЦГ и Албанију, заједно са Грчком.

Шта ћемо са њима?

Da Srbija nije nabavila Migove 29, ostala bi bez nadzvučnog vazduhoplovstva.
Da Hrvatska nije kupila Nalet Vitra/Reful ostala bi bez nadzvučnog zrakoplovstva.
Ništa manje ,ništa više.
Sve ostalo je EPP

Da su tako svi razmišljali pre ratova devedesetih sada bi naši bili i MiG 29 I Rafali i S-400  i S-300  I verovatno i "Novi Avion" bi leteo još od 2001.godine, a na zemlji bi imali tenkove Vihor.  Ovako ni jedni ni drugi nemamo ništa.  

U geopolitičkom smislu  S-400 u Srbiji bi branio Gasovod Jižni tok  (ili Balkanski tok kako ga gde zovu) jer Rusi ne štite Srbe ni Srbiju nego svoj interes.  Francuzi takođe  (kao što sam i "pisnuo" jednu reč na temi o nabavci Rafala ) štite svoj interes I tu neku novu/staru ideju o "Evropskoj vojsci " . Svi ostali su samo "žrtve igra nuklearnih sila".

Imamo ligu šampiona : Rusija  (sa hipersoničnim nuklearnim raketama na čelu trenutno ),pa SAD, pa Kina V.Britanija  (koja je van EU i ima svoju politiku) ,pa Francuska, Izrael, Indija, Pakistan i na kraju S.Koreja  poređani po vojnoj snazi.  

Liga Šampiona radi šta hoće. Ona svim drugim državama nameće šta da rade. Svaka od ovih država ima svoje interese. Do skoro su neke bile vezane "Nato-otaN paktom " ali kako stvari stoje više nisu jer Francuska misli da pošto je jedna članica EU koja ima nuklearno oružje njoj i pripadaju sve druge države EU.  SAD i V.Britanija su se otisnule u Okeaniju da "biju bitku sa Kinom ". Rusi defakto kontrolišu Kinu  preko nafte i gasa jer bez toga nema Kineske ekonomije. Stoga je Kina produžena ruka Rusije I tako se i ponašaju.  Indija i Pakistan u najvećoj meri zavise od Rusije, ali imaju saradnju i sa SAD.  Oni uglavnom i nemaju politiku van svojih država jer imaju preveliku stopu siromaštva.  I na kraju je S.Koreja.  Ona jedino želi da se ujedini ponovo sa Južnom Korejom jer su ih SAD razdvojile nasilno (tu smo slični sa njima jer su SAD to uradile i nama sa raspadom Jugoslavije ). I od S.Koreje se svi plaše jer njih motiviše osveta,za sve što su do sada uradili.  

Iza ove grupe koju sam nazvao "Liga Šampiona " nalazi se kao prvi naredni kandidat Iran koji će naj verovatnije za 2-3 godine razviti nuklerne bojeve glave.  Iran želi da obnovi Persiju. Njih jedino to motiviše.  Na žalost kada budu postigli taj cilj biće kasno jer od raspada Persije do danas Amerikanci i Rusi su ili će im iscrpiti sve resurse u Nafti.

Iza Irana je Turska. Oni misle da su vodeća zemlja "Arapskog (muslimanskog) sveta" ,ali Saudijska Arabija i Emirati misle drugačije. Oni misle da su oni vodeći a da je Turska iza njih, dok Iran preziru.  

A mi (I Srbi i Hrvati ) smo u trećoj ligi sa svima ostalima.  Takozvane "grašak države ". Uz nas tu je i Nemačka koja je "ekonomski div" ali "ratni patuljak " jer joj je rat "zabranjen " zbog izazivanja prethodna dva Svetska.  

U trećoj ligi prednjači Italija, pa svi ostali za njom.  

Zato možemo samo da ćutimo i gledamo kako se "Liga Šampiona " igra sa nama, na našoj zemlji, na našem terenu, sa našim vojskama.  Jer oni rade ovde šta god hoće.  I u Hrvatskoj i u Sloveniji i u Srbiji i u Crnoj Gori i u Makedoniji i Bosni.  Da bi to još bolje shvatili imam pitanje.  Ko nas je "mirio" kada smo zaratili?  Pa oni  "Liga Šampiona" . Prvo su nas posvađali, pa su nas posle mirili  (a I sada to rade ).
Mi smo našu priliku ispustili negde oko 1960.kada je Tito i ekipa oko njega "skaprala " ovo što ja sada pišem I želela da u institutu Vinča u Beogradu "skalupi" nuklearnu bojevu glavu I da nas na taj način ubaci u "Ligu Šampiona". Da su uspeli mi bi bili "Francuska na Istoku Evrope " danas. Ali nisu uspeli.  Nešto je pogrešno urađeno pa se zbio incident nakon kog su mnogi naučnci preminuli, a drugi koji su preživeli visoko zračenje bili prebačeni na lečenje u Francusku.

Da kažemo da je to bio razlog "Lige Šampiona" da nas razbije.  Videli su nas kao pretnju.  Čim je Jugoslavija ostala bez raketa Dvina  (ondašnjeg S-300 ) nebo iznad Sovenije je ostalo nezaštićeno, nebo iznad Hrvatske je ostalo nezaštićeno takođe i to je normalan sled događaja da se prvo oficiri plaše za bezbednost, pa taj strah prenesu na političare, a političari kako sada izgleda preneše to na narod i eto rata.  Isto se desilo i sa "razlazom" Srbije sa Crnom Gorom i Makedonijom  (Srbija nije mogla vojno da ih štiti, a nije htela ni sukob jer i tamo i ovamo žive "naši").  U Bosni i kasnije u Albaniji su Amerikanci odradili svoj deo posla i uvezli teroriste koje su "proizveli" u muslimanskim zemljama jer im je trebao "koridor za prenos heroina" iz Avganistana.  I taj koridor drže još uvek, a pošto su napustili Avganistan videćemo da li će ista sudbina biti i sa ostatkom "koridora".
Uglavnom, nadovezao sam se na reči  Torpeda da bi probao svima da makar malo pojasnim da i jedna i druga "nabavka" nije naša, nego njihova.  Ako hoćete da se bavite politikom treba to da naučite  (to jest da NAUČIMO) . Gde nam je mesto? Gde idemo? Šta nam je cilj?  Koliko smo daleko od cilja? I tako dalje.  

Jer ni Hrvatskoj ni Srbiji ne vredi da Imamo ni nuklearne rakete. Ostaćemo isti kao S.Koreja izolovani od univerzuma jer smo previše mali.  Nemamo dovoljno ljudi.  Zajedno smo bili ozbiljnjiji i jači, bilo nas je 25-26 miliona, šta Hrvatska sa 3-4 milona stanovnika i Srbija mogu da učine protiv država sa 100,200,300 miliona  ili čak 1,4 milijarde stanovnika koliko ima Kina?   Mi smo sprdnja i uživamo u svojoj sprdnji i to je to.  

;)

@pakleni vuk

Ja ću samo oko "tehnikalija"... Dvina je već početkom 70-tih već prestala da bude "S-300" u svom vremenu.
Dvina se uvek nalazila u okolini Beograda. U RR je prebačena tokom 1994. godine, kako su divizioni Neva pristigli iz Slovenije zauzimali svoje pozicije umesto njih u sklopu 250. raketne brigade PVO. Deo tehnike je služio i u tadašnjoj SVK.
Čak je 99-te jedan divizion Dvina aktiviran za upotrebu u VJ.

Sa druge strane, Volhov je bio u Zagrebu. Početkom 1992. 155. raketni puk prebačen u reon Banja Luke i tu i ostao do rashodovanja početkom 21. veka...

Двина...

Бугари имали С-200 и С-300. Мађари исто имали С-200.

Србија не треба да се уједињује са БЈР-овима јер наши интереси нису исти и Југославија се показала као држава која не може да функционише, пошто народи у њој, а ни велике силе, то нису желеле. Како би се та држава понашала у некој озбиљној ситуацији, не знам и то више не мора да буде тема расправе. Сада постоји Србија и треба видети шта са њом и на који начин.

Србија и државни облици чији је била саставни део (СФРЈ, СРЈ и СЦГ) су имали прилику да набаве знатно јаче авионе и ПВО системе током свог постојања. Постојала је могућност да СФРЈ уместо авиона МиГ-29 купи неки други, али није. Такође, током 90-тих је постојала шанса да се набаве неки бољи системи за РВ и ПВО. Чак и након бомбардовања и доласка демократије, било је прилика, али је то све пропуштено. Како и зашто, ја лично не знам, а о томе постоје новински чланци и књиге. Да ли се томе може 100% веровати, боље да каже неко други, а не ја.

Што се набавке С-300 и С-400 тиче, Србија је сада у много тежем положају него што је била 80-тих, 90-тих, па чак и 2000-тих. Све околне државе су ушле у НАТО, осим БиХ, а Србија нема излаз на море. Свака испорука тога система зависи од околних земаља. Додуше, постоји могућност превоза Дунавом, али је питање како би Румунија и Бугарска тумачиле правне акте који регулишу пловидбу, односно како би то тумачили НАТО и САД.  Тај систем би бранио Србију пре свега, односно велике градове, саобраћајна чворишта, индустријске центре и друге велике површине од значаја за државу, народ и њихову одбрану. Наравно, могао би да захвата и делове непријатељске територије и да на тај начин предупређује напад на Србију.

Често се чује цена као главни аргумент, али ако погледамо на шта су све СФРЈ, СРЈ и Србија давале паре, С-300 или С-400 су занемарљив трошак. Највећи проблем представља чињеница да је Србија окружена НАТО државама које могу да спрече доставу самог система или касније делова за исти као и ракета. Поред тога, додајем и то да Србија нема одговарајући полигон или место на ком би се вршило бојево гађање и увежбавање посада. Раније су у СФРЈ и СРЈ постојали полигони за ракетна гађања на мору, а сада тога више нема, јер је Србија тако насељена да је немогуће вршити вежбу где би С-400 гађао летећи циљ. Било би могуће да постоји нека велика пустиња као у Кини или Казахстану, али тога овде нема. Зато би наше посаде зависиле од полигона у Русији.

Сваки пут када неко пита "шта ће Србији С-300", ја питам "А шта ће Бугарској". 99% људи не зна да Бугарска има то, а још мање зна за патриот у Румунији и његове способности.

Набавка рафала не треба да буде једини и основни разлог за набавку новог ракетног система пво. Пре свега, прошло је много времена откад је ЈНА набавила С-125 и 22 године од НАТО агресије. Ако Србија жели и хоће да има јаку ПВО, онда мора да гледа у том неком правцу. С-300 или С-400, али не само то, већ и нова трупна ПВО у виду самоходних система БУК, као и додатна набавка панцира, набавка нових осматрачких радара, односно потпуно осавремењавање система ВОЈИН, побољшање система везе итд. Једно прати друго и не може једно без другог. Сам систем С-300 или С-400 без свега овога би имао мањи учинак.

Цело окружење иде напред, на овај или на онај начин.

Srbija kupuje PVO sistem dugog dometa!?

https://youtu.be/V3MnE2ISRtQ

Gotovo. Ode sve "u javnost". A nisam ni pogledao video  (tek ću ) ,a već znam  ;)

С-300 је ракетни систем средњег домета.

Previše uopšteno. S-300PMU-2 koristi rakete 48N6E2 dometa 200 km, S-300VM do 350 km, S-300V4 i do 400 km.
Na koji si tačno S-300 mislio?

Па прво нек новинари и гласноговорници кажу на који они С-300 мисле. Нисам ја кренуо са том причом.

Kako nisi? Ti samo udaraš kontru. Neshvatljivo.

Кренула је прича "набавља се систем далеког домета", а онда "набавља се С-300". Оно што сам ја читао по књигама, које нису текстови у турбо издањима, јесте да је С-300 првенствено ракетни систем пво средњег домета. Е сад, постоје унапређења, која омогућавају већи домет, конктетно од 150 и више км.

Оно што сам ја до сада разумео и видео, јесте да је С-200 систем пво далеког домета.

Не ударам ја контру само да бих контрирао или да бих изазивао, већ ми се ово све чини некако сумњиво.

У време кад се С-300 појавио за извоз, а то је било пре скоро четврт столећа, другачији су били стандарди. У другој половини 90их и СРј је имала идеје да купи од Русије С-300 као систем територијалне ПВО који би покривао целу државу, а имао је домет од највише 100-120км, што је за то време било фантастично. Иначе, све што је било преко 50км био је вееелики домет. Сад С-400 има ракете домета и до 400км. Научни прогрес, шта ћеш!

И тад је био систем средњег домета.

И кад већ помињеш то:

[attachment=1]

Kada je SRJ htela da kupi S-300, radilo se o verziji S-300PMU-1 dometa 150 km i to je tada bio sistem velikog dometa. Do pre par godina i sistemi Kub i Neva su se vodili kao sistemi srednjeg dometa i tu negde tokom 90-tih je promenjena klasifikacija.
Danas se klasifikacija ponovo pomera, pa se S-300PMU-1 negde pominje kao srednji, a negde kao sistem velikog dometa.
Ali S-300PMU-2 je sistem velikog dometa sa raketom od 200 km.
Pritom ne pominjemo sisteme verzije S-300V, koji su od verzije VM i V4 sistemi velikog dometa do 350 odnosno 400 km.
Sistem S-200 se nekada klasifikovao kao sistem veoma velikog dometa, a danas je sistem velikog dometa.

Upravo u ovoj knjizi, general Spasoje Smiljanić na stranici pored ove mape, prikazuje tabelu za Predlog modernizacije RV i PVO po "Modelu-21" i navodi da potrebe za nabavkom 2 rd PVO velikog dometa S-300PMU-2.
Akt je iz 01.08.1997. godine, a modernizacija je trebalo da bude sprovedena do 2000. godine.

Добро.

A šta bi sa onim Kineskim raketama? FK3 ili šta več. One nisu ok, još uvjek su mokre želje S-400?

S-400 je uvek mokra želja. Što se tiče FK-3 to se i dalje ne zna da li je plaćeno ili nije, kada stiže i da li uopšte stiže.

Hvala.

С-400 је објективна потреба, независно од хрватских авиона. Хрвати су последњи у окружењу који су кренули у набавку авиона 4+ генерације и сада то неки користе као окидач за пропаганду, расправу и спрдњу.

Objektivna potreba je savremeni sistem PVO. Mokra želja je S-400 ali bi nam njegova nabavka donela glavobolju sa strane zapada. Možda bi bilo bolje nabaviti S-350.

А шта значи појам "савремени систем ПВО"? Србија је купила пво систем типа "мистрал" од Француске, који је савремен. Је л тако решен проблем?

Србија треба да замени старе системе С-125. То је ПВО територије и све остало би било заваравање. С-400 је потребан пошто може да пружи ефикасну заштиту од претњи из ваздуха. Наравно, уз њега треба набавити и трупну пво, као и радаре за ВОЈИН, да би све било комплетно.

S-300V na guseničnoj šasiji mislim da nikada nismo nameravali da kupimo, jer je to sistem manje univerzalan od S-300PMU i namenjen pre svega za gađanje balističkih ciljeva.

Tačno je da nismo imali nameru da nabavljamo sisteme iz porodice S-300V.
Sa druge strane, upravo suprotno. S-300V je univerzalan sistem. Nema skoro nikakvih ograničenja. Dejstvuje na aerodinamičke ciljeve raketama Gladijator, a na balističke ciljeve raketama Giant. Može dejstvovati na krstareće rakete, helikopetere (uključujući i lebdeće), kao i na bespilotne letelice i dronove malih odraznih površina koje lete malim brzinama (ispod 50 m/s).

Sistemi S-300PM imaju ograničene antibalističke mogućnosti, a u svojoj izvornoj verziji ne mogu dejstvovati na bespilotne letelice i dronove koji lete brzinama manjim od 50 m/s, kao ni na lebdeće helikoptere. To je "rešeno" tek kasnije uvođenjem raketa sa aktivnim radarskim samonavođenjem 9M96 i to kod verzije S-300PM Favorit (izvozna oznaka S-300PMU-2), u sklopu razvoja sistema S-300PMU-3 koji je kasnije "preimenovan" u S-400. Tada je odlučeno da se te rakete 9M96 integrišu i kod S-300PMU-2 Favorit.

Rešen je problem sistema kratkog dometa, a treba imati mogućnost gađanja ciljeva na daljinama oko 100-150 km, a da ti opet ne zasednu amerikanci za vrat zbog kupovine S-400. Zato mislim da S-350 bolji i da u potpunosti odgovara našim potrebama i zahtevima.

Ја мислим да ће они свакако да се буне, ако будемо куповали руско, без обзира да ли је то С-350 или БУК-М3.

To svakako, ali to je već njihov problem.

Nije njihov, to je naš problem.  Kupovina S-400 znači sankcije odmah na uvoz komponenti za Lazar 3 iz Francuske, za Malog Miloša i Lazanskog iz Izraela ,propast "Nore amerika ",propast FAP MRAPa koji ima Cummins motore I da ne nabrajam dalje.... Na temi o mogućoj prodaji Grčkog S-300  (Srbiji ili nekom drugom ) Kubovac lepo napisa, parafraziraću "možda Kineski S-400 možemo da kupimo "... najpre su nam to jedine mogućnosti Kineski pandani S-300 ili S-400 ili  "Grčka opcija" ,a ako se "zapad " umeša onda nešto njihovo će morati  (ako dolazi sa zapada to će biti znak da su oni dali "amin" da mi budemo "gospoda nad seljacima u regionu"...ali I to je pitanje koliko je realno ).

Gdje je problem kod lebdečih helikoptera da ne mogu dejstvovati?

Generalno radari koji rade u TVM (praćenje kroz projektil) režimu raketi moraju "spakovati" kao početni podatak brzinu zbližavanja cilja, koja je raketi potrebna radi zahvata po brzini i dalje praćenje po brzini zbližavanja. To nije moguće izvesti kod vazdušnih ciljeva sporijih od 40-60 m/s.
Dakle, to je ograničenje radara za navođenje raketa usled načina i sistema vođenja raketa.
Kasnije prevaziđeno sa aktivnim raketama 9M96.

baš zato i pitam. Znam da radari AN/TPS 70 nemaju problema sa tim, jer iako helikopter lebdi, elise se kreču brže tih 40-60 m/s, te ga mogu tako detektirati i dok lebdi. Pa mi čudno kako Sovjeti se nisu toga sjetili.

LpB

Već si jednom ili dva puta pominjao ovo. Ako tako kažu ljudi koji su radili na AN/TPS-70, onda neka bude tako.
Ja ću pokušati izneti "alternativno" mišljenje.
Naime, nemaju svi radari to "ograničenje" praćenja "sporih" ciljeva. Recimo radari sistema Neva prate sve ciljeve, RStON sistema Kub prati sve ciljeve (raketa ima problem da zahvati spori cilj pa se lansira sa zahvatom u vazduhu), radari sistema VOJiN uglavnom nemaju te "probleme".
Dakle, radi se o specifičnim problemima radara za navođenje raketa koji praktikuje "kombinovano" navođenje raketa, radio-komandno+poluaktivno radarsko, odnosno "praćenje kroz projektil".
Takve probleme ima i radar za navođenje raketa sistema Patriot, jer takođe navodi rakete u režimu TVM.

Što se tiče ostalih radara, većinom je stvar u režimima rada selektora pokretnih ciljeva i brisača stalnih odraza. Kada radar zauzme položaj, orijentiše se i uključi zračenje, prvo se pojavljuju stalni odrazi. Radar ima mogućnost da ostavi sirovu sliku, ako operator oceni da mu tako odgovara, ili da uključi brisač stalnih odraza, koji će nakon cca 3-4 okreta antene, da ih prebriše, jer se ne kreću.

Radar AN/TPS-70 ima dva režima rada. Prvi je "potpuna obrada signala", sa radom brisača stalnih odraza, a drugi je "potpuna ekstrakcija primarnih i sekundarnih ciljeva po daljini, azimutu, visini i IFF kodu", što bi trebalo da znači prikazivanje "svega" što reflektuje nazad ka radaru.
U tom smislu, ne vidim problem da radar AN/TPS-70 vidi lebdeće helikoptere, bez obzira na elisu.

Recimo ja sam kod radara P-15 radio sa uključenim BSO. I okreće se antena, na pokazivaču se pojavi odraz. Posle 3 kruga, nestane. Za svaki slučaj, uvek sam prebacivao (ručno) na režim rada bez BSO (isključivao BSO) da vidim sirovu sliku i da li je odraz i dalje tu, što bi značilo lebdeći helikopter ili neku drugu letelicu sličnih karakteristika...

Kakav li je Hong Qi - 9B  (ili slični ) po tom pitanju  :)

 Svaka kupovina naoružanja je političko pitanje. Na drugom mestu je šta kome realno treba.
 Hrvatska je u nato paktu - mala , nevažna članica . Srbija je nezavisna ( podržavana zbog raznih zakulisnih radnji od onih zločestih Rusa i Kineza ) . Šta tu kome nije jasno ???
 Kako mi treba da znamo gde nam je mesto , tako i croati moraju da shvate da im nije pimpek duži od naše kite .

U svjetlu prošlogodišnjeg rata u Nagorno Karabahu, koliko je racionalno koristiti tako velike i skupe rakete protiv bespilotnih letjelica?
Da svaka raketa uništi bespilotnu letjelicu, ipak za iste pare se može kupiti daleko više tih letjelica nego takvih raketa.

Mislim da se računa i vrednost cilja koji bi ta letelica uništila.

@prvačić

Pa evo i Rade je dao u značajnoj meri odgovor.
Rakete sistema S-300V su zaista preskupe da bi se koristile na bespilotne letelice makar to bili i Bajraktari ili druge udarne letelice.
Za to treba koristiti sisteme kratkog i kratkog do srednjeg dometa sa jeftinijim projektilima i granatama.
Ali šta ako poleti prema tebi roj udarnih BPL i kamikaza dronova, a ti ne uspeš da oboriš većinu tim "manjim" sistemima. Onda te letelice mogu doći u situaciju da ti unište strateški sistem PVO kao što je svakako S-300V. I tada S-300V MORA reagovati makar u krajnjoj nuždi i samoodbrani, ako ništa drugo.
Kolika je tek šteta ako bi neki propušteni Bajraktar ili Predator stigao do baterije i počeo da dejstvuje redom po radarima i lanserima? Ta finansijska šteta (a moguće su i ljudske žrtve pre svega) je znatno veća od ispaljenih nekoliko projektila da se letelice zaustave.

Ne znam. Ali recimo S-350E Vitjaz ima problem takođe. Radar za navođenje raketa ne može pratiti ciljeve sporije od 40 m/s, što je na samoj granici brzine krstarenja Bajraktara.
Dakle, ovde nije problem u sistemu navođenja, jer se navođenje vrši INS uz radio-korekcije sa preuzimanjem aktivne radarske glave u raketama 9M96, dakle nije "vođenje kroz projektil", ali radar svejedno ima to ograničenje.
Verujem da će Rusi, poučeni iskustvima iz Nagorno-Karabaha i Sirije, raditi na otklanjanju ovog "problema".

Razumio sam. Sistemi velikog dometa se protiv bespilotnih letjelica koriste samo u slučaju velike nužde. I u doslovnom i u prenesenom značenju.
Na njima se ne može zasnivati odbrana od bespilotnih letjelica. Osim možda od nekih izviđačkih, koje lete na velikim visinama?

Pa evo recimo....jedan od glavnh zadataka, u to vreme strateškog trupnog (armijskog nivoa) raketnog sistema PVO 2K11 Krug, je bio dejstvo protiv stratosferskih dronova. Njegov naslednik je S-300V. Daleko napredniji sistem S-300V, uzrokovao je svojom pojavom gotovo momentalnu potpunu zastarelost sistema Krug u sovjetskoj vojsci. To je jedan od razloga što i nije puno proizvođen, a još manje izvožen (svega nekoliko zemalja bivšeg Varšavskog pakta), a Jermeniji je doniran kasnije.

Onda ćemo njega pošto niko ne zna kakav je (menjaj naslov teme u "Srbija kupuje S-400/HQ9 da se odbrani od Rafala".  ;D Čak, ono što sam mogao da pročitam na Internetu, Kinezi za njega razvijaju rakete kojima će gađati satelite u nižoj atmosferi  (ASAT) ali nisam našao informaciju da li su to i probali.  Pitanje je i kojim brzinama se sateliti kreću, jer ako može da ih "blicne" radarom i da ih prati na tim daljinama, a ujedno i da prati ciljeve u Zemljinoj atmosferi onda verovatno ima neku "magiju"?


Kinezi su u poslednje 4 godine u Srbiju uložili skoro 50 MILIJARDI dolara  (Rudnik Bor, putevi, Brza pruga Budimpešta-Beograd,razne fabrike iz auto industrije...) ,a planiraju sasvim sigurno i još toliko u budućnosti  (BG-Skoplje Brza pruga,Beogradski metro I ko zna šta sve još ).

Rusi imaju svoj gasovod u Srbiji  (koji nije naš jer nismo uložili ništa sem što smo dozvolili da bude na našoj zemlji i za to dobijamo "arendu") ,NIS Gasprom, Petrohemiju i Azotaru  (od pre neki dan)...


Oni štite svoja ulaganja na taj način što nam "transferišu oružije", a nama je zbog toga "obaveza " da sarađujemo i ekonomski i vojno.   To je prirodno i ti tako radiš. Štitiš svoje dvorište od "uljeza".

Ova politika nadilazi našu unutrašnju politiku  ;)

exkluzivna informacija za paluba forum: kina nam besplatno donira 100 raketa za fk3!

И пре него што Србија ишта купи, треба установити ко је непријатељ, било потенцијални, било стварни. Друге државе су то урадиле приступањем неком од војних савеза или тако што су јавно почеле да се спремају за одбрану од руског напада. На основу сврставања, даље може да се планира одбрана.

Ja sam znao da si ti lud (erik) ali nisam znao da si ovoliko lud da objaviš to :) Jel znaš šta će sada biti?  Milion istih pitanja "Jel možemo da zamenimo raketno gorivo u tim raketama", "jel hladno ili toplo lansiranje", "koliko lansera stiže".... jednom rečiju "spremite se za pomor". ;D

Cvrc Milojka! Ni kod babe nema džabe, tako da ko zna na koji način ćemo da ih "platimo". ::)

Aaaa, još nije sve raasprodato, odnosno "ponudjeno za ulaganje". Novootkrivena nalazišta zlata u Homolju?

То је оно што занима струку о којој си ти писао овде. "Дај шта даш" кошта највише.

Indija je danas ponovo potvrdila da je kupila sistem S-400 i da stiže tokom meseca, pre kraja ove godine.

SAD su ponudile odbrambeni sistem protiv balističkih raketa Terminal High Altitude Area Defense (THAAD) i Patriot 3 kao alternativu za Indiju umesto ruskog sistema.

Vrednost nabavke 5 raketnih pukova sa 10 diviziona (vatrenih jedinica) S-400 iznosi 5,43 milijarde dolara, odnosno oko 543 miliona dolara po vatrenoj jedinici.
Poljaci su 4 diviziona (vatrene jedinice) PAC-3 Patriot platile oko 4,75 milijarde dolara, odnosno oko 1,18 milijardi dolara po vatrenoj jedinici.
Više nego duplo skuplje...
Čisto da još jednom naglasim ogromnu razliku u ceni, koja više liči na "reketašku"....

Купујући западну опрему европске земље НАТО доказују своју војнополитичку верност САД, али и геополитичку подређеност. Ту је питање цене од секундарне важности. Нека кошта шта кошта, па макар било и лошије од руских система.

Nema dileme da su zapadni sistemi skuplji, ali kod tih nabavki je uvek potrebno pogledati i umreženje pojedinih raketa u omrežni sistem. Iako po raketi/lanseru/bateriji/divizjonu ima S-400 daleko bolje performanse,  pitanje je kako bi se S-400 uklopio u cijelokupnu mrežu Nato PVO. Ipak nato voli da standardizuje interface i protokole, lakše je uklopiti sisteme koji to podržavaju nego neke sa drugačijim standardima. Setite se samo pričanja pokojnog Ćire oko umreživanja radara i svega u mornarici, a bili su tada sistemi puno jednostavniji.

Ali Božo ovde je reč o nama (Srbija). Zašto bi mi (Srbija) kupovali Patriot umesto S-400, a ne NATO zemlje. Ja sam dao ova poređenja sa cenama, da se shvati sa tog aspekta kod donošenja eventualnih odluka naše države i vojske.
Upravo imajući u vidu cene, a i ostatak opreme u sistemu PVO koji imamo - Neve, Kubovi, Panciri...uvezivanje u jedinstven sistem bi išlo veoma lako, čak i sa radarima zapadne proizvodnje koje imamo u sistemu VOJ. Već smo razvili nove sisteme automatizacije centara VOJiN koji se mogu adaptirati na sve radarske sisteme u našem sistemu VOJiN, a sa njih i na niže nivoe prema jedinicama PVO.

Koliko li će još Neve i Kubovi moći biti operativni?
Koliko li su oni stari? Pola vijeka?
Doći će vrijeme do koga će Srbija morati nešto kupiti ili se odreći PVO.
To se odnosi i na ostale zemlje koje nisu kupovale ništa od kraja hladnog rata.

Pa Srbija već kupuje. Kupila je bateriju Pancira, još jedna (modernizovana) stiže u narednim sedmicama, a onda i još jedna. Dakle 3 baterije u narednih do godine dana će biti u sastavu PVO.
Takođe, prema informacijama koje su dostupne, negde u februaru stižu prve baterije FK-3.
Dakle, Srbija nabavlja + razvija i modernizuje sopstvene sisteme PVO i sisteme automatizovanog upravljanja.

Crtači kurugova nikad ne spavaju ;D Neki od crteža krugova koji bi trebalo da predstavljaju domete pojedinih sistema.

S-400 ili HQ-9B domet iz Beograda
 [attachment=1]

S-300
[attachment=2]

I naravno Šumadinka
[attachment=3]

Nisam pronašao krugove za FK3,Pancir S1, Nevu i Kub. ..bilo bi interesantno imati ih zasebno,zabave radi,jer slični krugovi mogu da se crtaju i iz Bugarske ili Rumunije.  ;)

Ovi krugovi koliko su zanimljivi toliko malo i govore. Za koju visinu leta letjelice i za koju veličinu letjelice se odnosi puni domet i radara i rakete, vidim da se ne uzima u obzir ni utjecaj zemljišta...Ovaj krug se u stvarnosti lomi odmah na BiH ako ne već odmah blizu mjesta raketnog sustava. Ali u svakom slučaju uvijek je zanimljivo pogledati ovakav prikaz

Ono jes, S-400 ima domet od 400 km sa raketom 40N6E, samo je pitanje koliko košta jedna ova rakete i za šta bi to nama služilo.

Ja bih rekao da.si ti opsjednut sa gađanjem susjeda.

Ja bih rekao da je naslov teme neukusan, politicki nekorektan  i senzacionalisticki. To bih prepustio nepismenim novinarima.
Ne znam kako je doslo do naslova ali niti RH ima Rafal niti misli napasti RS.
Kakva bi tema bila "RH nabavlja Rafal jer RS nabavlja Mig-29"?!?
Naslovi su u domeni SF i na nivou pubertetlija koji igraju PC igrice.
Nepotrebno dizanje tenzija i populizam.

Тај наслов је покретач теме преписао или парафразирао из новинарског текста објављеног у дневним новина које излазе у Хрватској. Да је сам првобитни текст такав како пише у цитату је тачно.

Gdje u naslovu teme piše "RH".  ;D

poz.

Ne treba nepotreno ložiti raspravu.
Niti HR još ima Rafale (ima ugovor za njih) nit SRB ima S-400 (ima javno iskazan interes).
HR 4 milijuna =56 mlrd.$ BDP,
SRB 7 milijuna =53 mlrd. $ BDP
SLO 2 milijuna =53 mlrd. $ BDP,
UKR 43 milijuna=156 mlrd. $ BDP
RUS 144 milijuna=1483 mlrd, $ BDP.
Sve u kriznoj 2020.

Ove brojke sve govore o moći /nemoći država, za  kupnju oružja i vođenje sukoba.

Tema je odlična. Kao i ona :  "Grčka traži zamenu za S-300".
Te teme su pokrenule prilično dinamičnu diskusiju, koja jeste na momente bila i "vatrenija" i "emotivnija", ali smatram da je to ono što pomalo nedostaje Palubi. Diskusija i rasprava.
Kroz diskusiju sami sebe, a i druge, "teramo" na dodatno čitanje i traženje podataka radi "dokazivanja" svog stava i onda svi zajedno saznamo nešto novo.
A sam naziv teme, ne vidim zašto bi bilo kome smetao...

Naprotiv. Te brojke znaju da "lažu" kada je sposobnost ratovanja u pitanju. Zato se "brojke koje govore " I drže kao tajna.  A pri tome Rusija ima NULA spoljnji dug, dok svi pobrojani imaju veći dug od njih.  A tu je I količina naoružanja i municije u rezervi  koja čak i da je moral na najvišem nivou, ako nemaš zalihe, puko si. Jer protivnik to brzo može da iskoristi u svoju korist.

Интерес за систем С-300 је исказан давно пре најаве рафала. Заправо, мислим да тад Хрватска није ни постојала
 С-400 је само еволуција и природан наставак свега.

Србија свакако мора да купи нов систем пво територије.

Югославская армия проявляла интерес к ЗРС С-300 еще во второй половине 1980-х гг. Проанализировав опыт действий противовоздушной обороны во время локальных конфликтов, руководство ВВС и ПВО Югославии приступило к поиску вооружения, способного повысить уровень защищенности с воздуха страны и её столицы - Белграда.

Югославская армия проявляла интерес к ЗРС С-300 еще во второй половине 1980-х гг. Проанализировав опыт действий противовоздушной обороны во время локальных конфликтов, руководство ВВС и ПВО Югославии приступило к поиску вооружения, способного повысить уровень защищенности с воздуха страны и её столицы - Белграда.

Тогда началось переоснащение 204-го истребительного авиаполка суперсовременными на тот момент советскими МиГ-29. Была запланирована модернизация 250-й ракетной бригады и окончательное снятие с вооружения древнего советского ЗРК С-75 «Двина». Тогда же были начаты переговоры о закупке зенитно-ракетной системы большой дальности.

Изначально югославы хотели купить хорошо известную тогда ЗРС С-200ВЭ «Вега-Э», но на их запрос поступило коммерческое предложение новой системы, о которой было известно очень немного. Это был первый вариант ЗРС С-300ПМ, разрешенной для поставок на экспорт. Согласно предложению советской стороны, эти ЗРС могли быть поставлены Югославии уже в III квартале 1989 года, однако югославы "неожиданно" передумали.

Ничего, кстати, неожиданного в этом нет: все страны соцлагеря, включая "нетипичную" Югославию вкатывались во времена экономических реформ и приходилось пояса затягивать потуже. СССР уже не мог дарить оружие, тем более стране, не входившей в Варшавский договор. Короче, сэкономили... А вот, например, братушки-болгары оттопырили-таки себе два дивизиона С-300 и ОТРК 9К79 "Точка".

После начала гражданской войны в Югославии и развала СССР и вовсе стало не до ПВО.

https://zen.yandex.ru/media/standards_and_life/kak-iugoslavy-ne-kupili-s300-i-istoriia-poshla-po-drugomu-puti-5dc01ac42f1e4400af750fb0?utm_source=serp

То је наводно први пут да се Југославија занимала за С-300. Након тога иде интерес исказан током 90-тих, а који је познат широј јавности.

Evo još jedne sličice sa krugovima koju sam slučajno pronašao na Internetu.  Trebalo bi da simbolizuje mesta u Evropi gde se ili gde bi mogao da se nalazi S-400.  Nije ucrtan krugić kod Istanbula  ,a da jeste videlo bi se zašto su Rusi 2019. "slučajno" avionom prebacili deo sistema S-400 u Srbiju na vežbu  (ista vežba održana i ove godine ali bez S-400 ) .[attachment=1]

Te "kružnice" nisu ništa novo. Crtaju ih i Rusi i Ameri.
Kružnice su ništa drugo nego horizontalna projekcija vertikalnog preseka zona mogućeg gađanja.
Mnogo toga zavisi od položaja.

Evo kada su Turci ispitivali OAR iz sastava S-400, pod oznakom 96L6 i tražili mu "krajnje" mogućnosti. Postavljen je na ne baš idealan položaj za njega. Namera Turaka je verovatno bila da vide kako se radar ponaša i na kojim daljinama otkriva ciljeve na određenim visinama i na položajima koji za njega nisu idealni.
Nije svuda ravnica, nije svuda "Vojvodina", negde je i "jugozapadna" Srbija...Kada govorimo o Srbiji...

Pogledajte slike. Velika kružnica predstavlja krajnje instrumentalne vrednosti otkrivanja po daljini za radar 96L6 Lira. Crvenom bojom je označen dijagram zračenja-otkrivanja radara.  Merenje izvršeno uz let lovca F-16.

Slika 1: Daljina otkrivanja ciljeva na visini od 20000 metara

[attachment=1]

Slika 2: Daljina otkrivanja ciljeva na visini od 15000 metara

[attachment=2]

Slika 3: Daljine otkrivanja ciljeva na visinama od 10000 metara

[attachment=3]

Slika 4: Daljine otkrivanja ciljeva na visinama od 5000 metara

[attachment=4]

Odlične slike, o tome sam govorio

Svaki mobilni operater ima sw, koji preračunava to. Nije to neka "space" tehnologija več je u širokoj upotrebi, i preračunava se brez potrebe po avionu ili slično. Upiše se pozicija, visina antene, frekvenca, izlazna snaga, dobitak antene i to je to. I onda se igraš sa visinom, do gde imaš LOS i do gde ide signal. I rezultat ne izgleda kao što nacrtano, nego imaš par boja, jer nije odsječeo gde se vidi a gde ne. I nečeš vjerovat, ima i modul, gde predvidi kad pada kiša kakav je domet sistema, i to za različite jačine kiše/snega/grada.

Nije mi ni problem napraviti to za Srbiju, ako bi izabrao točku, ali ne mogu rezultate objaviti ;)

LpB

Razumijemo se.
Pancire nisam pominjao, jer su oni ipak manjeg dometa od Neve i Kuba. Nevama i Kubovima ističe vrijeme i Srbija mora kupovati nešto što će ih zamijeniti.   I bez hrvatske kupovine Rafala to bi se kad-tad moralo desiti.  

То је требало да се деси крајем 80-тих

Zato S-400 I ima pratioca koji se zove Pancir S1 (ili SM uskoro u Ruskoj vojsci). Da "pokriva" niže slojeve I brani neposredno S-400 (može i S-300;S-350 takođe) od napada . O tome i doktorka Nada Macura i Rusi govore kada kažu "slojevito se oblačite ".  ;D
Svojevremeno, dok je bio živ Jan Ivanjek, neka mu je laka zemlja, je imao jednu ,ne znam da li da napišem smešnu ili prilično prostu ideju da ako avion  (Barak mislim da je pominjao, a možda je bio i Rafal ne sećam se tačno) leti nisko i prati reku ,a kao zakon ima brda i planine, može da doleti do Beograda i uništi S-400.  

To može u crtanom filmu.  U stvarnosti bi ga u najmanju ruku pokosio rafal nekog topa 20 ili 30 ili 40 mm ili neka Strela,Igla ili Šilo.   Nijedna zemlja koja kupuje S-400  nema nameru da koristi samo S-400 za odbranu. On je samo krov na dobro sazidanoj kući.  Taj "krov" ima za cilj da obara balističke projektile ,krstareće rakete, avione  (pre svega AVACS koji sa te daljine od 400 km teži da "posmatra" I navodi druge na cilj) ...A sve ostalo on  (to jest operateri koji rade na njemu) propuštaju namerno da priđe bliže u domet sistema koji imaju manji domet.  

@Božo13

Ok, verujem da "nove tehnologije" donose napredak i olakšanje kod ovakvih radova.
Ono što ja znam u vezi sa vršenjem "kalibracije" radarskog položaja, a što su Turci radili sa 96L6, jeste da se radar postavi na svoj uređeni radarski položaj.
Kalibraža se vrši letom aviona iz više pravaca i na visinama od do (kako se odredi) za kalibražu, i po nivoima visine kako se odredi (na primer svakih 500 metara ili svaki kilometar ili svakih 5 kilometara visine). Radarski operatori detaljno analiziraju rezultate kalibraže i izrađuju grafikone za svaki let. Po završenoj kalibraži odlučuje se da li je radarski položaj dobar ili ne, a ujedno je i odlična obuka za radarske operatore ako je u pitanju nov radar ( a u ovom slučaju jeste).

Sa druge strane, radari najčešće imaju lepezastu strukturu dijagrama zračenja, a ne "kružnu", bez obzira na LOS. Takođe, većina današnjih radara ima snop cosec2, što znači mogućnost formiranja snopa po elevaciji koji ide "ispod" LOS. To sigurno ima 96L6 Lira jer je po definiciji "svevisinac".

@PakleniVuk

Slažem se da su sistemi velikog dometa samo dio PVO. Samo oni su najskuplji i najfotogeničniji za novinare i njihove karakteristike su najbombastinije za iste te novinare. Zato se o njima više piše.

PS

Samo da dodam da sistemi velikog dometa pomijeraju granicu do koje se vrši dopuna gorivom u vazduhu.

Sve usmerene antene imaju sličan diagram sevanja, pitanje je samo koliko je uski po pravcu i po visini. MIslim da možeš na prste jedne ruke prebrojati omni ("kružno zračenje") koje koriste svi operateri u Srbiji.

Svakako se može i tako kalibrirati, ili odabrati mesto položaja radara, ali lakše i brže to ide preko softvera, da ti nađe 50 položaja koji su najbolji.

LpB

@Kosmonaut
Jesi ukapirao ovo? Isto kao "svevideće oko"( eye of Sauron ) u Gospodaru Prstenova (Lord of the Rings ) ;D .

@Božo13
Koliko grmljavina utiče na prostiranje signala?

Osim ako ne pukne u napajanje, ništa na prenos signala.
Najlakše si predstavljati usmereni snop antene sa ručnom (maglite) svetilkom. Ako pada kiša, domet je manji, ako je sneg ili magla, razprši še, i nikako nemaš čvrste granice po rubovima snopova ni po dometu. Zato se koriste dB i granice na njima, da se može definirati domet i slično.
A za omni/kružno sevanje razmišljaj kao sa žaruljom. svetli svuda. A ra sečivima u tom slučaju (to je antena za radiske talase) usmeri se sevanje po želji. I što uži snop, to jača svetlost i duže dopire.

LpB

Ово јесте неко мерило када је упитању набавка наоружања. Али апсолитно није пресудно када је у питању вођење сукоба. На пример: талибани 0 долара БДП, САД - не умем ни да напишем ту цифру колико је велика и резултат је... познат... Друго, неко је већ поменуо: Грчка доживела банкрот али купује наоружање за милијарде долара... Желим да кажем да икао си економски слаб, ако ти је нужно (цениш да је тако) и имаш подршку јавног мњења, држава ће се "стиснути" и наћи средства за набавку.

Још 1986. године сам у тадашњем Центру високих војних школа у Београду, у електронској учионици Командно штабне школе РВ и ПВО видео да рачунар може да израчуна, односно направи дијаграм видљивости радара, односно шта радар види са одређеног положаја.Та учионица је служила за "штабне игре" (вежбе) односно симулацију стања у ваздушном простору и обуку команди РВ и ПВО. Знам да су команданти јединица ПВО долазили да им се израчуна, односно уради дијаграм за њихове систем ПВО (за одређене висине лета ваздухоплова), односно планиране радарске положаје.  Можда нисам најбоље ово описао (давно било, заборавило се, а ја пешадинца...ха,ха) ,али мислим да се разуме суштина.

Zavisi li smanjenje dometa usled atmosferskih padavina od talasne dužine radara?

Da bi se još bolje razumela suština, isto može da uradi svaki student telekomunikacija koji može da dobije topografske karte, i precizne podatke o datom radaru, i ima osnovno znanje iz programiranja.

I često im se slično daje kao vežba, razlika je samo u tome da li neko radi peške, ili napravi program. A o inventivnosti pojedinaca iz nastavnog kadra govori i to da kada je određeni student dostavio rezultat sa čak više tačaka nego što je zahtevano, posle provere par tačaka pešaka od strane asistenta bio je upitan kako je rezultate dobio. Pa kada je asistent saznao da je napravio program, onda je morao da dostavi i program. Pa je isti izvršen više puta sa raznim topografskim podacima, i postavljenom visinom određenog predajnika, određene vrste, određene talasne dužine i snage. Šta je sve mogao da odradi sitan programčič, to je bilo "ćudo".

Kasnije je dati asistent počeo ozbiljno da se pored telekomunikacija bavi i programiranjem. Verovatno je lekcija koju je dobio od datog studenta uticala na to. A inače je dati asistent važio za jednog od većih "klikeraša" na fakultetu, isto važi i danas, samo je asistent u međuvremenu avanzovao u redovnog profesora. I jedan je od boljih profesora na datom fakultetu.

A ovo o čemu pričam se desilo prilično davno, pre jedno dvadeset godina.

Šta se može danas, sa današnjim računarima, pitaj boga. A šta bi se sve moglo sa superračunarom?

Dajte samo klince, i pustite ih da se igraju. I pri tome ih pošteno platite. Pa da vidite "ćudo". Biće i ono što biti ne može.

Da niža što je frekvenca, tj duža što je talasna dužina, manje ima smetanja od padavina, ali je hardwerski sistem veči.

Vjerovatno misliš digitalne karte ne klasične topografske :P

Ozbilni programi (npr Atoll, Eclipse i slični primer svih mogučnosti  (https://www.softwright.com/support/application-examples/) i primer Air-to-Ground / Ground-to-Air (https://www.softwright.com/support/application-examples/air-to-ground-ground-to-air/)) pored jednostavnih preračuna LOS i dometa, računa i interference, prekrivanje signala, gde je granica između sistema i slično, a i predvišanje oko padavina, vegetacije, zgrada i različitih terena (grad, šuma, otvoreno, voda itd).  



za to ne trebaš superračunar, dovoljno je malo jači računar.

LpB

Idealno bi bilo da postoje digitalne, ako ih nema, poslužile bi i topograske, da bi neki crnac odradio ručno punjenje baze podacima na osnovu topografskih karti.

Znam da mi ni za to ni za mnogo što šta drugo ne treba ni previše jak desktop računar, a kamoli superračunar. Samo sam to nabacio u svetlu skore nabavke superračunara u Srbiji. U smislu kakve bi sve simulacije za vojne potrebe mogli da odrađujemo na njemu po potrebi. I još svašta nešto. Novac (i vreme) koji bi mogao da se uštedi na različitim projektima je neverovatan.

A znam da postoje gotovi paketi za mnogo što šta. Mada mnogi imaju mnogo toga, a obično se desi da nemaju baš ono što ti u datom trenutku treba. A retko kada ima para za licence za više programskih paketa, a isti zahtevaju i obuku i podršku. Sve to zahteva trošenje resursa i vremena. Zato je lepo ako imaš znanja da uzmeš jedan od njih koji pokriva najveći deo potreba, a da ono što zahvali isprogramiraš sam. Ako si u stanju da napraviš sopstvenu aplikaciju koja će zadovoljavati tvoje specifične potrebe, još bolje.

Poenta je da je razvoj računarske tehnike pokrenuo ubrzani razvoj telekomunikacija i automatizacije procesa. I mnogo toga što je nekada rađeno eksperimentalno, kao i mnogo toga što je rađeno ručno, danas se može simulirati ili automatizovati. Što u početku angažuje resurse i vreme, ali se dugoročno isplati. Jednom urađeni modeli i softver za jednu stvar se može koristiti za različite primene. Digitalne karte su jedan od najboljih primera. Namužiš se i odradiš ih jednom, i koristiš posle za sve i svašta po potrebi, štedeći i vreme i novac, kao i materijalne resurse. A to je samo kap u moru.

Ali, otišli smo daleko od početne teme. Tvoja poenta od samog starta je bila ispravna, naveo si primere primene u civilne svrhe, ali se sve ovo može primeniti sa ili bez manjih ili većih modifikacija i u vojne. I za to dovoljno znanja imaju i studenti sa smera telekomunikacija, a kamoli diplomirani inženjeri (ili po današnjem masteri, sa polovinom poena potrebnim za današnje doktorate :)).

Ne radi to baš tako, da uzmeš jedan SW i onda ga sam prilagodiš. A postoje tu i licence i sve ostalo. Govorim za ozbilne firme, ne garažne i uradi sam. Ima znanja, ali i treba vremena da se nešto tako napravi i dotera do te mere, da je koristno. I za Srbiju postoje več digitalne karte, ali istotako treba kupiti licencu, ako jih želiš profesionalno koristiti.

A oko studenta i inženjera telekomunikacija i sličnih smjerova, video puno korova i nezainteresiranih ljudi, ali ima i dragulja izmedju njih. Ja osobno preferiram ljude koji imaju volju za učenjem nego ljude koji imaju samo diplomu, i misle da je to to.

LpB

Jeli Božo, ti beše Slovenac?

Verovatno zato se ne razumemo na prvu.

Nisam mislio da prepravljaš softver za koji imaš licencu, nego da za ono što taj softver nema sam odradiš odgovarajući softver. Znači, ne prepravljaš ono što si dobio licencirano, nego sam napraviš svoju aplikaciju za ono što ti je potrebno, a dati softver nema.

Što se tiče kolega, ima ni svakakvi. Ja još uvek imam pojedine iz generacije koje srećem sa stavom da su oni završili uz automatiku najteži smer na fakultetu, i da je njima država ili bog dužna da nađe posao. Oni ne treba da urade ništa, oni su svoje završili. A srećem i kolege koji prave čuda, ne pitajući nikog ništa i ne moleći nikog. I koriste svoju širinu da ako i nemaju odgovarajućeg posla u telekomunikacijama, pređu na ono za šta ima posla, i da u tome budu izuzetno uspešni. Na kraju ono od čega zarađuju nema veze sa telekomunikacijama, tako da to što su završili postane hobi, a rade nešto sasvim drugo u struci.

Što bi naš narod rekao, ima ni razni.

Moj lični problem u životu je što jednostavno nema dovoljno vremena za sve što me interesuje. Pa onda moram da se koncentrišem na ono od čega živim, a radio bih najmanje još pet drugih stvari kada bih mogao. Ali, što naš narod kaže, ne možeš jednim dupetom na sto lađa.

Da. Slovenac.

Nije da se ne razumemo, jednostavno gledamo različito na stvari.

Eto od 2005 sarađujem dnevno sa firmom u Srbiji, čak smo i poslednih 8 godina jedna firma, ali koliko god da su kolege odlično društvo za kavu i pivo, za posao smo drugačiji. Dok jedni gledamo da su stvari tehnično korektne i po PS, drugi se fokusiraju samo da radi. Ne kažem jedno ili drugo bolje ili da tako treba biti, ali je razlika u shvatanju stvari.

Npr kod raznih projekta, više puta video razliku.
U slo ide na početku razmišljanje kako čemo, dali je dovoljno resursa, dali su rokovi uhvatljivi, pa kad se sve složi, ide se u realizaciju. U sr je lako čemo, tek što nije, a jebi ga.

Bio projekt promene 30% opreme na drugog vendora. Kod nas posle početnih problema bilo u roku napravljenu, u Sr posle početnog entuziazma možemo, napravljeno 18% i jaukanje kako ne može više. A bilo 4x puta više osoba a samo 10% više opreme za promeniti. A ima toga još.

Nema ništa protiv Srba, Hrvata ili koga drugog, jednostavno drugačije shvatanje stvari.   

A što se tiče tog SW, imaš par godina punog rada da ga razviješ, pošto je stvar vrlo kompleksna. I nekada jeftinije uzeti napravljen proizvod i licence, od toga da sam razvijaš.

LpB

Onda nemoj ni slučajno da radiš sa holanđanima, osim ako su iz Philips-a. Završićeš u Toponici kod Niša, Lazi Lazarević u Beogradu, ili nekoj poznatoj ludnici u Sloveniji. :)

Ali, razumem te potpuno, i šta ti očekuješ, a šta srećeš.

Samo mislim da u tome malo i preteruješ, i da si malo bukvalista, ali s obzirom odakle si, i da sam radio sa ljudima sa sličnim načinom razmišljanja, razumem zašto je to tako, pa ću se u buduće kada budemo razmenjivali mišljenja prilagoditi tome.

Ja sam u životu imao tu sreću ili nesreću da sam vaspitan da u privatnom životu budem Srbin koliko hoću, ali da u poslu budem Nemac. To mi pravi velike probleme u radu, ali me je i sačuvalo do sada, a hvala bogu preživeo sam čistke koje i pojedini za koje je postojalo mišljenje da će pre nestati kompanija za koju rade nego što će neko njih uspeti da otera nisu preživeli.

Elem, šta je i kako, i za koga teško, to je relativna stvar. Recimo, mom stricu koji je kolega sa elektronike i u svoje vreme bio jedan od klikeraša u svojoj sredini neke stvari koje ja sa lakoćom radim su teške, i obrnuto. Poštujem tvoje mišljenje, ali i dalje ostajem pri svom.

Inače, kada radiš programiranje u nekom razvojnom okruženju, i uzimaš određene komponente od neke druge firme koja ih je proizvela za određenu primenu u tom okruženju, imaš dve vrste licenci. Jedna omogućava da dobiješ samo instalaciju komponenti, bez izvornih fajlova. Druga omogućava da dobiješ i instalaciju komponente, i izvorni kod komponente. Kod druge licence niko ti ne može zabraniti da menjaš izvorni kod, jer si praktično pristup izvornom kodu platio kroz licencu. Ne bi bilo loše kada bi i kod ovakvih aplikacija postojala slična opcija. A ne bi bilo loše pitati da li to postoji kao mogućnost.

Pozdrav!