PALUBA

[attachment=1]
Ulaz u manastir Savina

[attachment=2]
Žandarmerijski Dom

[attachment=1]
Pijaca u Herceg Novom

[attachment=2]
Gospa od Škrpjela, mornarička svečanost

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Malo starog herceg Novog:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

I moje mjesto... Zelenika!

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

Evo još jednog motiva iz Boke  :D

[attachment=1]

Pošto puni 30 godina živim u Boki, ovaj deo bivše Juge doživljavam kao svoju drugu (bolje reći pravu) domovinu.

Nije mi poznato gde je, u komgradu bio taj Žandarmerijski dom i da li je ta građevian još uvek u život?

Dalje, koji je ovo brod sa hidroavionima - koliko ja znam Kraljevska mornaricanije imala tako nešto. Znam da su hidroavioni bili smešteni u kasarni Kumbor u hangarima koji su kasnije pretvoreni u sportski centar i intendantsko skladište. Naravno, sada je kasarna Kumbor potpuno prazna - avetinjska. Nema čak ni pasa lutalica, od kojih se svojevremeno, dok je kuhinja radila i dok je bilo vojske, u noćnim satima nije moglo bezbedno proći kroz kasarnu.


U onaj lep hotel na slici Pansion Zelenika je u periodu od 1993(4) do 2006(7) bila smeštena Komanda Mornarice, bolje rećeno jedan njen deo. Tu je bila ''rezidencija'' komandanta mornarice i njegovog pomoćnika za pozadinu (logistiku), i još neke službe.
Sad je hotel pod sporom: unuk bivšeg vlasnika, ugledni građanin Zelenike Čaba Mađar vodi ljuti boj da mu se objekat vrati.... Naravno zgradu sada niko ne održava, i dobre su šanse da će se u najskorije vreme srušiti (barem ona strana koju more zaliva pri jakom jugu), pa čak iako (kad - tad) država CG vrati hotel vlasnikovim potomcima, verujem da će oni morati uložiti puno para da bi hotel ponovo oživeli.       

Sad sam skontao!!!!

Ovaj žandarmerijski dom je zgrada koja se nalazi sa desne strane, ispred tunela, kada se ide od HN ka Zelenici. I to je do skoro bio vojni objekat, mislim da je sada prodato (0rivatizovao).

Баш лепе и занимљиве слике.

Био сам у оном "пансиону". Сећам се да је у канцеларији командант РМ, док је то био Зец, био неки, бар мени, огромни телевизор, у то време чудо невиђено. У тој згради је била и безбедност, односни начелник безбедности и пар референата. Горе на врху су биле неке собе у којима сам пар пута ноћио.

Ако је жандармеријски дом она зграда коју описује Ловац у њој су, одмах након доласка команде РМ у Боку, били једно време безбедњаци. После њих мислим нешто и од логистике,а потом је било напуштено или враћено неком. Био сам у њој два пута, 1992. и 1993. године.

A ne sećaš se mašine za čišćenje cipela? Meni je to uvek bilo smešno, ta mašina...

U pravu si, Lovac. Bivši Žandarmerijski dom se nalazi u Meljinama blizu tunela. Zgrada je često mjenjala svoju namjenu, Vojska je bila zadnji "aktivni" korisnik. Sad to sve zvrji prazno, bivša K-da RM, koja se nalazila u hotelu "Plaža" u Zelenici je u očajnom stanju, a čini mi se, Lovac, da je vraćena vlasniku ali ne Čabi već njegovom bratu pa su sad oni u sporu, tako nešto čuh.
    A ovaj brod sa hidroavionima je britanski nosač aviona, a vi pogodite koji... odgovor je u pramcu. ;)

Ја сам ипак у КРМ долазио повремено. До НАТО агресије можда једном годошње, касније 2-3 пута, тако да сам заборавио. Не сећам се те машине за чишћење ципела. Сећам се неких дрвених климавих степеница када се пође у на спрат где су били безбедњаци, односно њихови референти. Командант је био, мислим, негде у приземљу или првом спрату. Имао је леп поглед на море. Последњи пут сам био марта 2005. године.

Ovako je izgledalo do 2004. godine:

Na prizemlju je bila ona čuvena mašina za čišćenje cipela, dežurni oficir, levo - komandant RM sa ''svojima'', desno - pomoćnik komandanta za pozadinu sa svojim najbližima.
Na prvom spratu, u sredini načelnik MT i TSl, sa leve strane su bili načelnik i referenti MTSl, a sa desne strane isto to samo TSl.
Drugi sprat: informatička podrška pozadine
Treći i ostali spratovi: bezbednjaci
Sporedni ulaz: moralisti.

2004. godine kompletna pozadina se preselila u Kumbor, a umesto njih u Zeleniku se useljavaju personalci, pravnici i sl. - tako je ostalo do kraja .............

Evo četri fotografije iz Kotora ...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Prva i cetvrta su gradski sat sa stubom srama isprd njega (onaj manji kameni stub sa piramidalnim vrhom), na drugoj je palata Grgurin u kojoj je danas Pomorski muzej, a na trecoj palata Pima.

Još malo bokeških motiva, novski Škver...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Još ponešto...

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]

Kako sam u Boki proveo dosta vremena svoje mladosti želim se pridružiti sa jednom starom fotografijom. Na slici je smotra flote ispred Arsenala. Slika je napravljena prije 2. svjetskog rata, iza Jadrana su podmornice Nebojša, Hrabri, Osvetnik i Smeli. Fotografiju sam preuzeo iz knjige Ukleta podmornica, autora Krunoslava Leontića (podmorničara od 1934. pa do rata).[attachment=1]

Možda ima i ljepših razglednica Kotora, ali teško vjerovati da se može naići na jasniju i oštriju. Jedna od rijetkih koja nije snimljena s vratolomne ceste, a prikazuje velik dio grada i luke.

Bokeljska mornarica pleše kolo ispred katedrale Svetog Tripuna.

Mozaik razglednica iz Tivta.

Bokeljska mornarica.

Više nije Bokeljska mornarica već Srpska nacionalna garda. Barem tako piše na razglednici.

Lijepa čista i jasna slika kotorske luke.

Pijaca u Kotoru ...

[attachment=1]

 E ovo malo mesto mi se mnogo svidja, nekad sam radio u Meljinama bas preko puta ove zgrade na obali , ta zgrada je tada bila cini mi se neko tuzlansko odmaraliste za decu . I prvu noc posle izlaska iz vojske (doplovili iz Splita) sam prenocio tu .[attachment=1]

Nekoliko motiva starog Herceg Novog...

Gradska luka i željeznička stanica. Gore u pozadini hoteli Boka i Jadran, između njih Sokolski dom:
[attachment=1]

Pogled iz parka hotela Boka na Forte Mare i Lušticu u pozadini:
[attachment=2]

Dok je "ćiro" saobraćao:
[attachment=3]

Evo nekih sa Bokeljskom mornaricom nakon oslobođenja od okupatora posle Drugog Svetskog rata.


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]


[attachment=4]

Cenim da je snimljeno nakon oslobođenja pa do '49-te ... Tu je i brka iz Rusije  :)

Po pozadini bih rekao da nije slikano u Boku, prije će bit na Cetinju.

Pravilno si datirao fotografije, Dread. ;)

Slike koje je postirao Dred su definitivno snimljene na Cetinju.
Evo od mene jedna stara razglednica iz Tivta iz 1903 godine. U donjem lijevom uglu je fotografija prvog navoza tivatskog Arsenala i njegove nadstresnice.

Mjestani Boke docekuju kralja Aleksandra Kradjordjevica pred Zelenikom 1933 godine.

Нађох једну старију разгледницу Котора. Није коришћена већ ју је неко од мојих рођака донео за успомену. Не знам из ког је периода. Могуће 2. светског рата јер су сви натписи на италијанском језику а помиње се (колико сам схватио) и "Италијанска књижница Котор" као издавач.

[attachment=1]

[attachment=2]

U pravu si dzumba ... to je ratno izdanje, za vreme italijanske okupacije. Postoji veliki broj italijanskih razglednica okupiranih oblasti iz tog perioda ...

...

Evo i od mene jedan pogled na Kotor, pre II Sv. rata ...

[attachment=1]

Bokeljska noć u čast dolaska engleskog kralja Edvarda VIII, 18.08.1936. godine ....



[attachment=1]

Izdanje 1942. godine.

Свака част и хвала Бродарски. То сам и очекивао од тебе.

Интересантна слика, тим пре што изгледа није сликана са места одакле се данас обично сликају панорамске фотографије (успон на Крстац), већ мало северније према Његушима.

Godina XX (sa poledjine fotografije) je po fasistickom racunanju 1942.g. (tj. I godina je 1922. kada je uspostavljena fasisticka vlada u Italiji). Takvo brojanje godina nestalo je u svojoj XXI godini (1943.g.) (osim na sjeveru Italije do propasti Mussolinija).

Jedna fotka Kotora sa kraja 20-tih godina proslog vijeka. Olupina koja se vidi u prvom planu je unisteni trup barka "Conte Geza Chapary" koji je dugo godina unisten lezao u kotorskoj luci....

Veliko hvala marinero na ovoj informaciji ... imam nekoliko fotografija sa tim uništenim trupom u različitim fazama raspada ali do sada nisam znao o kom brodu je reč  :super


Evo jedne iz poslednje faze ....

[attachment=1]


Zanimljivo je uopšte, zašto je toliko godina brod uopšte stajao u kotorskoj luci a da olupina nije uklonjena.

Stari Kotor ...


[attachment=1]


Gospa od Škrpjela (desno) i Ostrvo sveti Đorđe (levo)


[attachment=2]

Dred, imam negdje scaniran citav clanak o tom brodu, pisano je svojevremeno o njemu u  cini mi se, Mornarickom glasniku, ali da budem kratak rijec je o sledecem - Conte Geza Chapary izgradjen je krajem 19.vijeka na Rijeci i bio je vlasnistvo nekog tamosnjeg brodara. Prije Prvog svjetskog rata on je taj bark prodao Turcima, a nekim cudnim obrtom sudbine, brod je na pocetku Prvog svjetskog rata (ne znam da li je tada jos bio u vlasnistvu Turaka ili ne, mada cisto sumnjam jer su Turci tada ratovali na strani Austrije i Njemacke) angazovan da preko albanskih luka dotura pomoc u hrani, municiji i materijalu za crnogorsku vojsku. Na tom zadatku su ga cini mi se u Dracu ili San Djovani di Medua, jenom prilikom zatekli austrougarski ratni brodovi, pogodili ga torpedom i teko ostetili, da bi ga onda zarobili i u teglju dovukli u Boku. Brod je privremeno zakrpljen u tivatskom Arsenalu, a onda je prebacen u Kotor sa namjerom da ga posalju u Pulu na temeljiti remont i iskoriste za svoje potrebe, ali to nikada nije realizovano. Ostao je u Kotoru gdje je bukvalno satrunuo i potonuo na vezu a njegovu olupinu je iz akvatoriujuma kotorske luke tek tamo negdje u prvoj polovini 30-tih godina proslog vijeka uklonio Pomorski arsenal Tivat i RM Kraljevine Jugoslavije. Od starih Kotorana sam cuo pricu da je pri tome koriscen eksploziv za kidanje trupa broda u manje komade jer je slavonska hrastovina od koje je napravljen bila izuzetno cvrsta, pa ga nisu mogli drugacije isjeci....

Evo Dred, pogledah malo po arhivi pa da napišem detaljnije i prvo se ispravim - ime broda ispravno se piše kao “Conet Geza Szapary”. Izgradjen je 1874 na Rijeci za poznatu pomorsku porodicu Kozulić, a ime je dobio po jednom od madjarskih guvernera Rijeke. Brod je 1904 prodat jednom turskom državljaninu iz Skadra.
“Conte Geza Szapary” bio je dug 45,3 metara, širok 8,92 a visok 6, 02 metra I imao je 593 neto-tone.
12.februara 1904 Kozulić je brod koji ga je vjerno služio trideset godina tokom kojih je “Conte Geza Stzapary” oplovio čitav svijet, prodao turskom državljaninu iz Skadra a ovaj je brodu ime promijenio u “Massalah Bilalli”. Brod je početkom Prvog svjetskog rata prevozio pomoć u hrani, municiji i ratnom materijalu za Crnu Goru izmedju Barija I albanskih luka gdje su ga u luci San Djovani di Medua u decembru 1915 iznenadili autrougarski ratni brodovi i teško oštetili torpedom. Nisam našao podatke koji su austro-ugarski brodovi bili u pitanju, ali sam gotovo siguran da se radilo o krstarici “Novara” i par razarača kojima je komandovao Mikloš Horti. Kako god, brod je “sjeo” na plitko dno luke, da bi ga pomoćni brodovi austro-ufgarske RM, nakon kapitulacije Crne Gore koja je uslijedila nedugo potom, doteglili u Tivat na popravak. Kao što rekoh, temeljita popravka je trebalo da se odradi u Puli, ali se to nikada nije digodilo i brod je kraj Prvog svjetskog rata dočekao u Tivtu da bi 1920 godine bio premješeten u Kotor.
Iz nepoznatih razloga bivši “Conte Geza Szapary” je dobio prodor vode i “sjeo” na dno uz operativnu obalu kod Gurdića, u aprilu 1922, upravo u momentu kada je trebalo da bude otegljen na generalni remont u Kraljevicu. Brod je ipak bio u dosta dobrom stanju, ali je formalno-pravno, vlasništvo nad njim dugo bilo sporno i neodredjeno, pa se postupak njegovog spašavanja otegao. Za to vrijeme brod se definitivno rasušio i onako polupotopljen, izvrnuo na lijevi bok. Olupina je iz akvatorijuma luke Kotor uklonjena tek 1935 godine.
Olupina se dobro vidi i u donjem lijevom uglu ove fotografije Kotora.

Marinero, zanimljivo!
________________

[attachment=1]
[attachment=2]

Iz memoara Miklosa Horthyja...... mozda se misli na ovaj napad - koji je spomenuo i Marinero :

On another occasion, this decoder informed me that enemy signals had been
referring repeatedly to a fleet that was to transport ordnance to Lovcen to
replace the batteries that had been put out of action, together with arms,
munitions and supplies for the Montenegrin and Serbian armies. He had been
unable to ascertain the date of sailing, nor had he been able to discover the
place of embarcation or the destination. On reflection, I decided that Durazzo
was too far from Montenegro, Antivari too near the Bocche di Cattaro, so that
the transport would probably call at San Giovanni di Medua, the Albanian
harbour occupied at that time by the Serbs.
I asked the flotilla commander for four destroyers to escort the Novara in case
of a surprise attack by superior enemy forces. With these, I set out at eleven
o’clock one night on the off-chance, my main objective being to arrive at the
harbour mouth unseen in the dusk.
We knew that there was a battery of ten guns there. We hugged the rocky
Albanian coast until we arrived at the breakwater.
We could see a single-storied house, in which the gun-crews were
probably asleep. One salvo sufficed to blow up the house and thereby put the
battery out of action. With a beating heart, I advanced. Were we going to find
anything there or not? When the view was clear, we saw, to our intense joy, a
harbour full of ships; later we learned that they had arrived the night before. It
was sheer luck! Had we come a day earlier, we should have found an empty
harbour; a day later, and much of the cargo would have already been
unloaded. After giving the crews time to leave their ships, I gave the order to
open fire. One ship blew up, a second caught fire, a third sank soundlessly.

A sailing ship was burning with a weird yellow light, she may have had a cargo of
salt.

Veliko hvala Marinero i Jadrane ...


Eto još jedne crtice za istoriju pomorstva, koju razotkriste ... Još jedan dokaz da se udruženim snagama na Palubi svašta može postići  :super

Istorija tivatskog pomorskog turizma ;D - prva pedalina u Tivtu, pocetkom 20-tih godina 20.vijeka.

Panorama Tivat 1957 godine. U desnom uglu slike, u krajnjem dijelu tzv. velikog mandraca Arsenala, su dva broda koji meni siluetama najvise lice na razarace tipa W (Kotor i Pula).

Sjajno Marinero, sjajno  :klap

[attachment=1]

Palata "Ivovic" u Donjoj Lastvi kod Tivta. Nazalsot, ovaj prelijepi objekat vise ne postoji jer su ga odlucili srusiti nakon yemljotresa 1979 iako palata u tom potresu usopste nije bila ozbiljno ostecena. :'(
Na drugoj fotki je neka ljetnje festa ispred pomenute palate i naravno, u njoj neizbjezni ucesnici, mornari RM.

Gradska riva Pine u Tivtu pocetkom 20-tih.....

Brodarski voli ove stare parnjače - Luka u Risnu, mislim da su u pitanju 30-te godine proslog vijeka.

Dom slijepih u Risnu. Predivna zgrada, nazalost danas je u derutnom stanju, stoje samo 4 gola zida...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Prelijepo, bravo Dred! Na prvoj fotografiji u prvom planu je vila "Andjelija". ;)

Molim dodatno objašnjenje - gde se nalazi Pristan sa slike koju je Dread postavio?

Gore levo piše na razglednici Bar, stoji u zagradi ...

Pristan je malo mjesto koje se nalazilo ispod brda Volujica u Baru na mjestu gdje se sada nalazi Luka Bar i za potrebe cije gradnje je Pristan srusen pocetkom sedamdesetih godina proslog vijeka. Dred je dakle nenamjerno pogrijesio stavivsi ovu fotku u topic o Boki Bokotorskoj,a ali ne mari, lijepa je slika i interesantno ju je vidjeti. ;)

Pravo da ti kažem, video sam da je Bar u pitanju, ali je retka stvar za videti, te sam hteo da je postavim.  :)

Evo jedne iz tridesetih ...


[attachment=1]

Neka si je postavio, samo ti nama daj ovakve bisere iz proslosti, lako cemo ih mi razvrstati gdje koja priopada, bitno je da ih vidimo! Svaka cast na slikama..... ;)

Evo jos malo starih,1932-1933.
[attachment=1]
[attachment=2]

Ima li neko odgovor koje je ovo mjesto u prvom planu uz obalu preko koga puca pogled na brodove?

Zezaš? ;)  Pa Tivat. Brzo kod oftalmologa! ;) ;D

Pa moram malo zbog tempa, da se ne uspavamo.... ;)

...

[attachment=1]


Eto, čisto da se ne uspavamo  :)

Jah, Тиват, ex Teodo. Do nedavno obala Arsenala. Puca pogled. Desno napred je rt i sidrište kod Đenovića/ Kumbora. Istorijsko mesto. Моје место.
Kumborsko groblje mi je naročito zanimljivo. Ukropine, Ivelići i drugi poznati kapetani, a u poslednjih dvadesetak godina i mnogo sarajlija, hercegovaca, srbijanaca, od kojih mnogi meni lično poznati, tamo su našli poslednje odmorište. Sa njihovim
potomcima se i danas družim i biće da će tako biti do kraja mojih dana( negde krajem 21. stoleća.), ako Bog da.

Poštovani Dreade, zna li se iz koje su godine ove fotografije?

Muči me onaj motorni brod na fotografiji Kotor. Po mostu bi mogao biti Aleksa šantić ali je generalno za pjesnika preveliki i sa strane se vidi da po svemu sudeći nije Šantić. Sliči po mostu i otvorima predneg salona i na Galeba ali palube i otvori ne odgovaraju. Reklo bi se da su u pitanju 50-e, najkasnije rane 60-e.

Što mislite?

Ne razumem se u "pesnike", ali Galeb nije sigurno.

Tridesete su u pitanju ...

[attachment=1]
Na gornjoj slici je navodno Remontni zavod u Tivtu slikan 1918 god. Međutim nikako
mi se ne uklapa deo na slici oivičen crvenom linijom. Ostaci ili same građevine nemogu
nikako uklopiti u današnji pejzaš Tivta. Mogu li dobri poznavaoci Boke i Tivta malo to pojasniti.

Oricareb, dio koji je unutar crvene linije je u najvecoj mjeri bio u sklopu MTRZ i kada je ovaj ugasen i likvidiran 2007 godine. Ako pogledas skroz lijevo na obali mora vidjeces mulo na cijem je mjestu pocetkom sedamdesetih izgradjen sinhro lift, a kompleks zgrada obuhvacen u crvenoj liniji dalje od obale su vecinom stare kasarne i objekti za smjestaj ljudstva i ratnog materijala koji sugotovo svi poruseni nakon potresa 1979 godine i njihovom mjestu izgradjena su nova skladista, radionice i td, izmedju ostaloga i hotel za smjestaj posada brodova u remontu, ambulanta itd. Krajnje desnio dio podrucja oivicenog crvenom linijom je od sredine osamdesetih van kompleksa Arsenala jer je na tom mjestu umjesto starih kasarni, podignut Skolski centar sa velikim objektima Osnovne i Srednje skole u Tivtu. Nadam se da sam bio dovoljno detaljan i jasan u objasnjenjima....
Inace, fotografija koju si postavio je sigurno iz 1918, mozda cak i ranija jer se u cetverovezu na mulu IV jasno raspoznaje jedan austro-ugarski BB klase "Monarch" koji su tada ovdje cesto vezivani na taj nacin.

Mislim da dobar dio koji je na slici označen crveno zauzima nekadašnja vojarna (kasarna) koja je bila na prostoru gdje se danas nalaze škole. Ja sam u Tivat počeo dolaziti početkom 1980. godine i bili smo smješteni upravo u tim objektima tadašnje kasarne. Potres 1979. godine je učinio svoje pa su gotovo svi objekti bili neupotrebljivi i počela se graditi nova kasarna na Radovičima. Koliko se sječam od te kasarne nije ostao nit kamen, sve je porušeno a zadnji je srušen objekt nekadašnje garnizone ambulante na čijem je mjestu kasnije izgrađena nova garnizona ambulanta odmah pored hotela za podmorničare.

Hvala obadvojici na iscrpnim odgovorima. ;)

Kotor 1927 godine.

Stari hotel "Slavija" u Kotoru, srusen u potresu 1979 godine. Na njegovom mjestu kasnije je izgradjen aktuelni (doduse godinama vec napusteni) hotel "Fjord".

Par fotografija nekadasnjih tivatskih banjeva - kupalista u Donjoj Lastvi gdje je danas plaza hotela "Kamelija", odnosno u centru Tivta, sa juzne strane danasnjeg hotela "Mimoza".

Da dodam jos malo podatka na zanimljivu fotografiju Oricareba i komentar Marinera.

Fotografija je najvjerojatnije i nastala sa navedenim datumon. Brod na vezu je iskljucivo "Monarch"; "Wien" je tada bio na dnu zaljeva Muggia, "Budapest" u Puli.

Vidi se i dok "C" koji je iz Pule dopremljen 1917.g. 

Marinero, kupač me podsjetio na kupače gače, kakve sam i ja imao (60-tih godina) kao klinac. Bile su platnene i vezivale su se sa dva "učkura"(trake) ne boku.

U pravu si jadrane, taj "timeline" nisam imao u vidu, ali je ovo definitivno "Monarch". Kao sto si rekao "Wien" je tada vec bio potopljen od strane italijanskog MAS-a, a "Budapest" je tada vec imao onu monstruoznu haubicu od 420 mm na mjestu pramcane topovske kule kako bi gadjao kopnene ciljeve na ratisu u sjevernoj Italiji.....

Šteta što se slabo razaznaju objekti, pogotovo oni pri vrhu i skroz lijevo. Bilo je tu kako se nazire i impozantni zgrada. Valjda će se već naći i neko sa boljom i jasnijom slikom tog kompleksa. Ako se uzme da je stvarno to bila 1918 ili prije pa do 1980 to je 62 godine. Valjda je u tom razdoblju snimljena još koja slika sa sličnim kutom gledanja. Ali ipak čudi me jedna stvar. Toliko solidnih Austrijskih objekata, koji su i do danas preživeli, a taj kompleks da nije izdržao bjes prirode.

dugo, dugo promatrao - za sada - nemam osgovor...., ali nije kraj.......

Jesu. Domene, domene, kad gledam samo brodove a ne i vozila i ljude  :o

brod je strani, talijanski vjerojatno

Evo, ovo je fotografija iz 1926, ovdje se detaljnije vidi jedan dio kompleksa tih zgrada o kojima je Oricareb poveo raspravu.

Svaka čast, Marinero, ako nemaš ništa protiv dupliraću je i priložiti po temi ""MTRZ" Sava kovačević".

Svaka od fotografija ima mnogo toga za reci : ona s engleskom flotom iz 1927.g. pokazuje "Conte Geza...." u jos plovnom stanju; na fotografiji 15. vec je prevrnut, a na jos ranijim fotografijama, o kojima se vec govorilo, vidi se u visim stupnjevima raspada.

Ostrvo sveti Đorđe u prvom planu, u pozadini Gospa od Škrpjela. Snimio Rudolf Verderber, vlasnik ateljea Foto-Adrija iz Kotora.
Primetno je da je vegetacija ostrva daleko manja na ovoj fotografiji, nego danas.

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

Pronasao sam na internetu nekoliko fotografija vezanih za boku; prva je snimljena iz talijanskog aviona
[attachment=1]

rat je zavrsio...
[attachment=2]

jos jedna izvidjacka
[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]

Od mene tri fotografije Tivta sa pocetka 50-tih godina proslog stoljeca, od kojihe je jedna i na bas tako cest prizor Tivta pod snijegom.

Ja sam se uvijek čudio kako to da u Tivtu kad se prolazi sve su građevine nove. I tek sad mi je jasno.
Do sedamdesetih i nije bilo bog zna šta. Onda viša sila i to malo poruši.
Od osamdesetih sve iz početka, Jovo na novo, zar ne?

Otprilike tako!
Danas to sve izgleda, manje vise ovako.....

Bravo na predivnoj slici iako je nova. Ali o onom parku iznad nekadašnjeg MTRZ-ja. Koliko znam posađen je još za vrijeme Austrijske
prisutnosti u Tivtu i Boki. Vjerovatno je po površini nekad bio i veći, ali pomalo se "najeda" urbanizacijom. U uhu mi radi crvić da u njemu ima jedna ili dve vrste rijetkog četinara jedinstvenog čak i na čitavom Balkanu ako se ne varam. Ima li ko veća saznjanja o njemu? :help

Park je povrsine cca 4 hektara, u njemu rastu mnogobrojne rijetke i egzoticne biljne vrste koje su donosili vecinom austro-ugarski ratni brodovi na povratku sa dalekih putovanja, a po licnoj naredbi tadasnjeg komadanta K.u.K. Kriegsmarine i osnivaca Pomorskog Arsenala u Tivtu, admirala Maksimilijana Daublebskog fon Sterneka koji je i podigao danasnji veliki Gradski, a nekadasnji Mornaricki park u Tivtu 1892 godine na dotadasnjim imanjima plemickih kotorskih porodica Radali i Verona. Sto se cetinara koji pominjes tice, radi se o cileanskoj jeli (araucaria araucana) cija su dva primjerka u Tivtu dugo bili jedina stabla te vrste u Evropi. Danas ih vec ima nekoliko, u samom Tivtu najmanje 3-4 komada..... Milsim da bi u temi "Boka - zanimljiva pomorska proslost" trebala biti i prica o fn Sterneku gdje ima i dosta detalja vezanih za Arsenal i Mornaricki park u Tivtu.

Svaka, čast.
Hvala ti fon Sternek na predivnim trenucima koje sam osetio šetnjom kroz tvoju viziju i stvarnost, samo da što duže potraje.

I ova može da uđe u ovu temu.


[attachment=1]

Bašta hotela "Boka" u Herceg Novom.... Divota!

Domene? Jel to neko igra na balote?

Jedna iz doba Kraljevine JUgoslavije iz tivatskog Mornarickog parka.

Inače na ovoj slici su učenici 1, 2 i 3-će klase vojno zanatlijske škole u Tivtu

Može li se reći koja o toj školi?

Ova škola otvorena je neposredno po preuzimanju "Arsenala" od strane Kraljevine SHS 1921. godine, zbog potrebe za dobro obučenim kadrom. U njoj su se obrazovale generacije vrsnih majstora. Do 1928. godine završilo ju je 226 polaznika raznih struka. Njen rad se nastavio i kasnije, a poslije II SR prerasla je u srednju stručnu školu...

Dakle, u FNRj/SFRJ to nije bila vojna škola?

Mislim da si u pravu "....admirale". Koliko i ja znam poslije 1945 nikakvih Vojnih škola
nije bilo na području Boke kotorske.

Trg od oruzja- Kotor

[attachment=1]

Mala ispravka. I poslije 1945. godine je bilo vojnih škola u Boki. U Meljinama je, u okviru Komande stručnih škola, djelovala Artiljerijska škola. Od marta 1946. godine, poslije formiranja Mornaričke podoficirske škole u Divuljama, škola u Meljinama je preimenovana u Artiljerijsko odeljenje. Do kada je ta škola bila u Meljinama ne znam.

Takođe je i Vojnozanatska škola u Tivtu bila u sastavu Komande stručnih škola, od 1. maja 1946.

Rašo, nije li u Divuljama pedesetih godina 20. stoljeća bila i neka oficirska škola?

Dva pogleda na Boku.


[attachment=1]

[attachment=2]

Još jedna ...


[attachment=1]

Herceg-Novi[attachment=1]

Bila je, kako da ne. Vojno pomorska Akademija.
Tehnička u puli, Pomorska u Divuljama.. :)

Ovo je slikano tacno na prevoju Krstac iznad Kotora, vidi se ograda onog cuvenog mostica. Fenomenalno! Bravo, dred!

Evo i par od mene. Skinuto sa www.skalaradio.com. U pitanju je Muo kod Kotora, jedan panoramski snimak i fotografija sa jedne od svecanosti odryanih na skalinadi ispred objekta Osnovne škole, otvorene 1913 godine, a koju su napravili muljanski ribari od svojih skromnih zarada.....

Tvrđavu na otoku Mamuli sagradio je sredinom 19.stoljeća austro-ugarski general Lazar Mamula.Tijekom oba svjetska rata služio je kao zatvor.[attachment=1]

Neznam dali je bila ali ljepa slika.

[attachment=1]

poz.

U potpisu slike stoji Kotor ,sad dali je to to neka reču znalci.

[attachment=1]

poz.

Trebalo bi, vide se kotorske gradske zidine, a desno gore je i ona crkvica na pola uspona na Sveti Ivan.

Nešto pronađeno na netu, grupa fotografija snimljeni tokom poslednje decenije XIX. veka. Rađeno direktno sa originalnih ploča i zatim kolorisano, a sada se prodaje preko ebay aukcija. Lepo je za videti.


Pogled na Kotor.

[attachment=1]

[attachment=2]

Perast i okolina.

[attachment=1]

[attachment=2]

Dobrota, Prčanj, Risan ...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Park hotela Boka u Herceg Novom, početkom 30-tih.


[attachment=1]

Gospa od škrpjela na razglednici iz 60-tih godina.


[attachment=1]

Iz 30-tih godina. Bokeljska mornarica u Kotoru.

[attachment=1]

Šta rade ova dva sa pucaljkama. Ovo mora da je nekadašnji Secjuriti.

Prelepe su ove obojene fotografije Boke. Čini mi se da su brda oko zaliva mnogo više gola nego današnjih dana. Sve sami sivi krš.
Danas, ako baciš pogled po okolnim brdima sve se zeleni - posebno u maju, junu, pa sve do kraja oktobra.Čini se da je sada vegetacija mnogo gušća nego tada ....

Па људи су онда користили штедњаке на дрва и за припрему јела и за грејање. Секли вековима дрвеће (шибље) из најближе околине.  Данас углавном користе струју, парно грејање.

Upravo tako. A mora se i napomenuti da je najveći dio obradivih površina, koje su se onda obrađivale, danas zapušten i zarastao u šumu ili makiju.




Na slici nisu članovi Bokeljske mornarice. Ovi su u narodnoj nošnji iz Crne Gore.

Evo jedne razglednice dobrote iz 30-ih

Evo još malo Kotora  da ne ispadne kako samo posavljam nešto u vezi pok. Save, slava mu, ( mislim na privredni subjekat maravno, onaj koji je dobio onu plaketu od Tita i koji je napravio onolike zgrade, a  i pande su bile srećnije ;) ) :D)

Još jedna fotografija parka hotela Boka u Herceg Novom.


[attachment=1]

Još nešto iz Herceg Novog.

Pogled na luku (desno) i tvrđavu Forte Mare (levo).

[attachment=1]


I još jedan pogled na luku.

[attachment=2]

Još neki detalji iz Boke.


[attachment=1]

[attachment=2]

Lepa fotografija zidina grada Kotora.


[attachment=1]

Kruzer u Boki tokom 60-tih godina.


[attachment=1]

Boka Kotorska na Austro-Ugarskoj vojnoj karti.[attachment=1]

bravo kanader41

Ako Vas zanima još koje područje ex-YU na starim vojnim kartama Austro-Ugarske samo recite koje područje želite,grad.

ove karte obiluju talijanskim nazivima

[attachment=1]

Негде сам у Војно-географском музеју видео аустро-угарску или немачку карту простора: Власотинце-Бабушница-Пирот (источно од рекеј Јужне Мораве, јужно од Нишаве). Ако је имаш  пошаљи ми на приватну е - пошту или постави овде.

Na drugoj karti koju je Jadran postavio lepo se vidi da je Hercegovina izlazila na more kod Igala, i da se područje koje danas sačinjava državnu granicu između CG i Hr nalazilo u sastavu Hercegovine (i Bosne). Granica između Hercegovine i tadašnje Dalmacije kojoj je pripadala cela Boka išla je rekom Sutorina, kroz Sutorinsko polje. Tadašnja Montenegro, u Boki uopšte nije imala izlaz na more ...

Ispred manastira Savina.


[attachment=1]

[attachment=2]

Prvomajska povorka u Tivtu 1953. godine.
Obratite pažnju na četvrti po redu transparent :) :) :)

"Živio Drug Tito Genijalni sekretar naše partije"
Štamparska greška, ulizivanje ili potreba za slušnim aparatom ???
(Ti da napišeš generalni!!! Genijalni??? Jes' da! generalni!!!)

Pa čim je netko generalni, mora biti i genijalni!
(Isto to trebalo vrijediti i ako je admiralni)

Intimno...
Mislim da je genije  ;) ;) ;)
Toliko žena i nacija ga je voljelo ;) ;) ;) ;) ;)

Na jedanaestom transparentu piše: Sadićemo kukuruz do neba gladna Amerika neka gleda!

A na sedamnaestom piše: "Majko mila evo tvoga Lole u koloni nosi ti parole"  ;D ;D ;D ;D

Ima li koja sa vizijom: "Hoćemo paradu ponosa, to je naša dika"......
Ako te tu nema sve je uzalud i naš ponos današnji je totalno dezorjentisan.....
Evo zbog te dezorjentisanosti više jadni neidu ni u Vojsku....

[attachment=1]

Evo parade ponosa ;) : http://www.youtube.com/watch?v=GUo2FjW247o

Znam da je off topic ali evo parade koju sam bio ponosan kada sam je gledao kao klinac:
http://www.youtube.com/watch?v=TketXN2EmZw&feature=related
I sve ostale parade i paradice, proslave, unovačenja, dani nezavisnosti, promocije oficira, su blago rečeno, tužne u odnosu na ovo. Bolje je naša pionirska družina i izviđačka četa izgledala tih godina oko 29.11. nego sva ova NATO topovska hrana danas ;)
I da se razumijemo nisam jugonostalgičar  >:(

Ja jesam Jugonostalgičar i to javno.
Hvala na snimcima..... :klap :klap

Čovjeka ispunjava ponosom, a sada,  malo rukah, malena i snaga,jedna slamka među vihorove.

Biće i snage "ML", biće. Mi vjerovatno nećemo biti među živima, ali biće mlade snage na Balkanu.
Vjeruj mi, treba vremena... ;)

Ali da neidemo dalje u Off, ....neki već protestuju. Valjda zbog riječi Jugoslavija.... ;)

Otišli smo u off ....

ali ću vas podsetiti, da sve moćne zemlje sveta imaju vojne parade - to je sastavni deo imidža neke zemlje. Vojna parada treba da je odraz tehnološke, vojne i ljudske snage jedne države!
Nekada smo i mi imali vojne parade - jer smo bili moćni.

Danas više nema parada - osim eventualno parade ponosa, ALI - mislim da je NEUKUSNO uspoređivati paradu ponosa (ped.ra i lezb.ča) sa vojnim paradam nekadašnje JNA. To nema veze sa demokratizacijom nekog društva.

Javno priznajem da sam Yugo - nostalgičar. Poštujem sve novostvorene države na ovim prostorima, ali - iskreno rečeno - srce mi se cepa kada iz Heceg Novog krenem u Trebinje i treba da prođem carinsku kontrolu ...... 

Još jednom izvinite za ovaj komentar, koji je potpuno off topic!

Herceg Novi, krajem 30-tih. Bašta hotela Boka.


[attachment=1]

Pristanište u Heceg Novom i pogled na Hotel Boka. Fotografija je malo "namučena", ali je lep ugao.


[attachment=1]

Italijanski okupator 1942 na catari u Lepetanima.

Stara razglednica Dobrote, light motiv je palata Radonicic, danas zgrada Instituta za biologiju mora.

:klap :klap :klap

Sahat Kula na kapiji u Heceg Novom početkom 30-tih godina XX veka.


[attachment=1]

Pogled na Kotor i na zaliv sa visine.


[attachment=2]

[attachment=1]

Ostrva Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela pred Perastom.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Perast.

[attachment=1]



Manastir Savina.

[attachment=2]

Jedna slika koja govori sama za sebe  :)


[attachment=1]

Oho, Dread - cijeli "roman"....

Romantični roman pitke sadržine letnje avanture  :)

Herceg Novi 1914

Kotorski zaliv 1900

Jedna "ofarbana" panorama Kotora oko 1880. godine.
Mene interesuju brodovi u akvatorijumu pred Kotorom.
Da li su K.u.K. ili neka "gostujuća" flota?

To je Engleska flota.

Hvala na informaciji :)
Kojim povodom su boravili tu?

Pravo da ti kažem, povod mi nije poznat. Razglednica je bila u opticaju tokom druge polovine 20-tih godina, ova moja konkretno 1929. godine.

[attachment=1]

[attachment=2]

Kotorski zaliv 1904 godine.

Dobrota, vila "Andjelija".

Isto to, samo iz malo drugacijeg ugla.

Risan 1928 godine.

Risan.

Jedna fotografija iz Kotora.


[attachment=1]

Pogled na manastir Savina.


[attachment=1]

Jedna stara panorama Kotora

Jedna slika iz polovine XIX v.

Muo, predio zvani Peluzica....

Da to je tu.
Meni se čini kao da je u pitanju neka frka na ovoj slici??

Kotor...

Džon Vejn lično negdje u Boki...

Liči na Tivat... sutra idem da pijem kafu tamo i brojim cigle ako se slože onda se ne varam... ;)

Gledam ove slike iz Boke - i još jednom moram konstatovati da je na okolnim brdima nekada bilo manje zelene vegetacije nego danas. Na postovanim slikama sva brda su gola - a u današnje vreme sve se zeleni od neprohodne makije.

Vrlo čudno!

Онда није било парног грејања и грејања на струју. Кувало се и грејало на дрва.

Tako je, svugdje je isto. Usporedjujem krajolike prije cetrdesetak godina i danas npr. u Dalmaciji. Sve se zeleni. Ranije se svaka grancica sakupljaja, zatim bilo je sitne stoke koja je brstila do visine od dva metra. Cak je i bila zabrana ispase koza na otvorenom da se vegetacija popravi.
Eto, popravila se  :)

Iz magazina Nada, objavljeno 1903. godine

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Nekako se "Habsburg" smanjio.....

Verovatno je snimak načinjen sa njega ...

Pogled na Kotor, pocetak 30-tih godina proslog vijeka....

Slika za poznavatelje prilika u Boki.
Mozaik razglednica s meni nepoznatim gospodinom. Marinero bi mogao znati.

Svi motivi su koliko vidim, iz Herceg Novoga, na većini je Škver: E, sad, Novljani bi mogli reći više da li je dotični gospodin stari fotograf Polić ili ne....

Moglo bi da bude. Ovovremeni stariji Polić neodoljivo podsjeća na gospodina sa razglednice. Sa sve brčićima.

Portret plemenitog Bokelja u potpunoj odori.

Foto "Polic" je dosao u Boku-Herceg Novi polovinom 80-tih godina proslog stoljeca iz Panceva..

Od mene, jedna fotografija pijace u Herceg Novom, 30-tih godina prošlog veka.


[attachment=1]

Da ovaj trg i danas identično izgleda kao i na gornjoj slici. Samo na njemu nema više ovih tezgi
kako se vidi na slici. U prizemljima zgrada uglavnom su sada banke i butici, sa nešto kafića.
Na centralnom dijelu je velika vanjska bašta sa stolicama i stolovima pod tendama za ugodno
ispijanje kafe i ćakulanje sa ugodnim i neugodnim sagovornicima... ;)

Данас, а и последњих 40 година, пијаца није на овом тргу Николе Ђурковића, већ на простору лево и мало горе од слике. Пијаца лепо изгледа, а ја лети често посећујем рибарницу и једног Гачанина који продаје мој омиљени сир из мешине. Цене воћа и поврћа су летос тамо биле 2-3 пута веће од цена на београдским пијацама, али опет, изгледа видно ниже од цена на приморским тржницама у Хрватској. Сликовитих конављанки у народној ношњи на Новљанској пијаци на жалост нема још од 1991., па све до данас.

Ulaz u Verige i rt svete Neđelje...
Iza je Bijela i Kumbor...

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Parobrod "Graf Wurmbrand" ispred Kotora.


[attachment=1]

Risan, jedna kolorisana razglednica sa lokalnim stanovništvom.


[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

iako spada vise na drugi topik, postavljam je ipak ovdje.
[attachment=1]

Nekad je kroz  Herceg Novi prolazio vlak malo smanjenom brzinom. Turisti bi pri prolasku odmah pocrnili bez Nivea i Solea kreme.

Kad ne bi znali da je  Prčanj u Boki mogli bi ga zamijeniti za neki gradić u Alpama.

Preustrojavanje željezničkih pruga rezultiralo je  skidanjem tračnica. To je bilo davno. Vidi se po trlišu i francuzicama.

Vratolomna jurnjava vlaka kroz Novi.

Jurili su kroz grad i čitavih dvadeset na sat.

Objašnjenje uz sliku brodarskog - pruga:
Donje dve sličice sa te ''razglednice'' nemaju veze sa ćirom. One prikazuju postavljanje vagona normalnog koloseka, kao izložbeni primerak, ispred instituta Simo Milošević, u Igalu. Na donjoj desnoj slici se jasno uočava detalj zgrade nove faze instituta. Na slikama se vidi i da je u pitanju moderna dizalica.

Ne znam ko se setio da postavi taj vagon (ima tome više od 10 godina), tamo gde i danas stoji, kao uspomenu na nekadašnjeg ćiru....
Zapravo, taj vagon nema nikakve veze sa ćirom - radi se o starijem tipu vagona za normalni kolosek. Sada je potpuno devastiran, polupani su svi prozori na njemu, i ne služi ničemu, niti iko vodi računa o njemu. Postalo je pravo ruglo pokraj šetališta.

Mnogi prolaznici, turisti i stranci zastaju pored njega, zagledaju i pitaju se čemu služi.

Video sam letos taj vagon u Igalu. Kako u blizini nema javnog WCa, vagon se koristi po nameni.

Mozda je to taj vagon....steta. (sa zeljeznice.net)

[attachment=1]

A, naša Balkanska posla... :P

Sigurno je do 1969.g. ovdje bilo prometno....
[attachment=1]

... i magnolija ispred.

Dvije stare iz hercegnovskog porta...

Još dvije iz novskoga porta, ovog puta u koloru (retuširane). Zakleo bih se da je ovaj bijeli brod na donjoj fotki "Vermač", odnosno "Marljivi"......

I jedna ne baš tako česta iz kotorske luke....

Na slikama koje je marinero postavio dobro se vidi hercegnovsko mulo, skoro u istom obliku kao danas.
Da li neko ima podatke kada je mulo građeno?

Veliki broj mula na celoj obali Jadrana građen je krajem XIX, početkom XX stoleća, a svakako pre 1914. usrdnošću austrougarskih kamenara. A kada je tačno novsko mulo građeno, morao bih se raspitati. Kvalitet gradnje bio je izuzetan. Npr. u zemljotresu u Crnoj Gori 1979. mali broj je zadobio značajnija oštećenja.

Inženjeri su bili razni, a majstori su verovatno bili iz naših krajeva.

Molo je vjerojatno izgradjen oko 1870. godine, ako ne i ranije....
[attachment=1]

Jos malo starih fotki Herceg Novog...

Stariji Novljani ce se sjetiti kako je lijepo bio uredjen park hotela "Boka"...

Nije valjda da je uništen. Pa A-U ga je lijepo uredila, kasnije je i održavan. Zadnji put prošetao kroz park maja 1991.godine.

Nije, nije! Živ je park i održava se.

Taj park je moje omiljeno mesto kad svraćam na novsku pijacu. Održava se, ali je daleko od sređenog, skoro nijedna klupa cela nije, a drveće se uopšte ne potkresuje.

Sledeći put, kolega "kumboru" kad budeš sjeo u ovom parku, obavezno me zovi da se
družimo u tom ambijentu.. ;)

Ето мене доле за двадесетак дана. Послаћу ти контакт на ПП.

Za sve drugare iz Boke, Kotor u Bokeljskoj noći u počast dolaska engleskog kralja Edvarda VIII, dana 18.08.1936. godine.

 :)


[attachment=1]

Foto-Atelje L. Cigorović, Kotor

Uuuu, mocno dred! Svaka Ti cast!

Jos malo po temi:

[attachment=1]
[attachment=2]

Auuu.....!!!!!!!!!
Jadrane gdje nađe ovu prvu ????
Fenomenalna je......  :klap :klap :klap :klap
Upravo sam je skinuo i postavljam na desktop  ;D

Negdje sam je nasao na internetu prije mjesec dana.....

Prvo sidrište je ispred Baošića, drugo na početku Đenovića. Na par mesta na obali i danas stoje ogromne kamene bitve prečnika oko metra ili više.

Šteta što više nema Ćire. Pričali su mi oba ujaka (oboje su od 1939. do kapitukacije 1941. služili vojni rok u Boki Kotorskoj u tvrđavskoj
i protuavionskoj artiljeriji). Kada su im zadnji dan rata oficiri rekli da je potpisana kapitulacija, svi su pohrlili na zadnji vlak koji je išao
prema unutrašnjosti zemlje kako bi probali izbjeći zarobljavanje jer se popodne očekivao dolazak okupacijske vojske. Vagoni su bili pretrpani
i na većoj uzbrdici su kotači lokomotiva proklizili jer toliki teret niti dvije Ćirine lokomotive nisu mogle vući. Tada im je vlakovođa rekao da ili
siđu i poguraju ili mogu svi zajedno da čekaju Talijane ili Njemce tko prvi stigne. Kažu svi su sišli i to se tako složno guralo da je Ćiro prešao
kritičan uspon od šale. Nikada nisu zaboravoli starog Ćiru koji ih je onda izveo od zarobljavanja.

Pa sad što se tiče Ćire do kraja sedamdesetih u cijeloj Jugoslaviji se žurilo maknuti uskotračnu željeznicu u povijest, Ćiro je bio nešto
staro i pojam nerazvijene željeznice. Danas bi to bio lijep vlak za turizam, a možda bi i bio na mnogim dionicama ekonomičniji od
današnje željeznice "normalnog" kolosijeka.

Vec je bilo fotografija vlaka uz samo more; neka se i ova nadje...
[attachment=1]
 

Slika je prekrasna, pretpostavljam snimljena sredinom tridesetih godina XX st.  Po malo me podsjeća na dionicu naše Istarske
Parenzane od Kopera prema Sečovlju i Plovaniji. I tamo su za vrijeme Austro-Ugarske sagradili uskotračnu prugu uz samu morsku
obalu. Danas nema ni traga od tračnica već je ostala samo uređena staza po trasi pruge.

[attachment=1]

На Веригама је залив најужи. Место је добило име отуда што се у старије време (до 1852. г.), ушће затварало ланцима да бродови не могу ући (и изаћи) даље у залив: према Рисну, Перасту и Котору.

Buduci je na fotografiji jedan od "pjesnika", godine su ipak pedesete/sezdesete......

Nisam znao da je tada još uvijek bila u Boki uskotračna željeznica u funkciji. Slika nekad i prevari što se godina tiče.

Pruga demontirana u Herceg Novom u 8/1968.

Zahvaljujem na točnoj informaciji. Mislim da je to velika šteta jer bi danas sigurno bila velika turistička atrakcija.
Ali tada smo samo zatvarali uskotračne pruge.

Pa to je tada bila modernizacija, zatvarale su se sve pruge uskog kolosijeka ali ne samo one. Tako je i u Istri te 1968. zatvorena pruga
normalnog kolosijeka Kamfanar-Rovinj kao odvojak glavne pruge Divača-Pula. Kao nije bila rentabilna, a sječam se da je nakon toga svaki
put kada bi brzi vlak Beograd-Pula stao u Kamfanaru velik broj putnika izlazio u autobuse za Rovinj.

Vjerujem da je ta uskotračna pruga u Boki bila vjerojatno i od koristi lokalnom stanovništvu.

Jedna iz Boke s marinerom.

Sa Marinerom, koga jedva vidim dole kod Kotora, ili sa marinera iz kosmosa.

Marinero je cca 500 metara sjeverno od bijele tacke koja oznacava Arsenal u Tivtu.... ;D ;)

Na ovoj krivini ima nebrojeno mnogo rupa danas...
Koliko vidim sa lošijim amortizerima i lošijom akomodacijom bolje i brže se putovalo nego u 21 vijeku....
I bicikala je bilo 100% više nego danas
A i pogled je bio mnogo ljepši...

Pogled je zaista lijep i onda i danas. A da ima rupa ima ih, bio sam prije par mjeseci u Boki i malo se s kolegom
provozao okolo i bogami smo se na skupljali rupa i na cesti uz more i na "gornjim" cestama.

На основу спољашњег изгледа старих кућа тешко је претпоставити како се некада живело. Постоје, додуше, бројни описи живота и обичаја нашег народа, али ништа као (овај) цртеж не може да створи слику не само о достигнућима материјалне културе, већ и другим областима живљења и схватања. Намештај је дизајниран у складу са тадашњим стандардима: неколико постеља, ниски дрвени сто и столице, камено огњиште и над њим вериге, о чију је куку обешен котао,  неколико буради, каца, бардаци, гусле и оружје као украс.

[attachment=1]

Цртеж непознатог аутора начињен је око 1876. године, највероватније у неком селу у залеђу Боке-Которске. Архив НБС.

[attachment=1]

[attachment=1]

Ришњани говоре да је у заливу некада главно место био Рисан, и да се залив звао Bocche di Risano, па кад је доњи рисански град пропао у море, онда је код тора постављен темељ новом граду - Котору.

Jasone, ovo sto si postirao nema ama bas nikakve veze sa Bokom, ovako su nekada izgledale stare crnogorske seoske kuce. Bokeljske su bile mnogo, mnogo bogateije i uredjenije, cak i one priprostih ribara se ne mogu mjeriti sa ovim sto se vidi na ovoj ilustraciji...

marinero, илустрација је објављена у првом броју Српске зоре 1. јануара 1876. под називом Бокеска кућа изнутра. И ја сам посумњао да се ради о градској кући па сам зато напоменуо да је највероватније у питању неко село у залеђу Боке (или: можда се придев Бокеска не односи на Боку-Которску).

Некако ми се чини да се присвојни придев Бокешки/а/о може односити на нешто што је просторно везано са Боком Которском. Присвојни придев Бокељски је нешто другачији; бокељски, или Бокељски је оно што припада или је везано са Бокељем, као становником Боке Которске. Свима је јасно да не може бити нпр. бокски, ни бочки, ни бокељачки. Иста је мислим ситуација са свим наречјима Српског, као и са Хрватским језиком, како год. Овде само Маринеро, или неки тамошњи језикословац може дати подробни крајњи суд.

Sami Bokelji u svojem dijalektu ne kažu ispravno "bokeljski" nego "bokeški". Slike su vjerojatno iz zaleđa Boke. Očito je da nisu primorske.

Kotorska luka 1936 godine. Ima tu svega i svacega,mnogo interesantnijeg nego danas.

Evo za članove foruma iz Boke i Crne Gore, jedna stara Austrougarska vojna karta iz 1883. godine.
Razlučivost je slaba jer sam je sa 44 Mb morao reducirati na dozvoljenih ispod 600 kb. Ipak vjerujem
da je zanimljiva.

A evo iskopah i jednu još ljepšu, cijela Boka Kotorska isto iz 1883. godine. U originalu je vrlo detaljna,
za diviti se ja starim majstorima kartografije kako su to odradili.

Evo i jedne suvremenije Američke vojne karte Boke i šire okoline s njihovim oznakama.

I na kraju eto i jedne "novije" vojne karte iz ere JNA, s prikazom najvećeg dijela Boke Kotorske.

I na kraju jedna suvremena nautička karta Boke Kotorske s stanjem iz 1998. godine.
Nadam se da s iznešenim pregledom karata starijih i novijih nisam bio previše dosadan.

Ni najmanje, hvala Ti na ovome, pogotovo na AU kartama! ;)

Odlično. Zna li neko da li se i ako, onda gde se mogu nabaviti karte HI JRM do 1991. Posle 1991. mislim da novih izdanja, pa ni novih tiraža karata nije bilo.

Izašao je iz štampe prije mjesec dana :
“Peljar crnogorske obale Jadranskog mora” (sa pripadajućim kartama)u izdanju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore (ZHMS).
Prije toga publikacija koja je tretirala između ostalog crnogorski dio jadrana bila je :
"Nautički vodič jadrana"u izdanju jugosloveskog leksikogravskog zavoda "miroslav krleža " iz 1986 godine.
 

Nakon SFRJ karata, HHI Split je svojevremeno izdao jednu kartu Boke, ali na osnovu starih podataka iz osamdesetih godina proslog vijeka. Sektor za hidrografiju HMSZ Crne Gore je lani izdao novu kartu sa najazurnijim podacima....

Kazu da je snimljeno u Boki....
[attachment=1]

Bravo, karta je vrlo interesantna. Šteta što se ne može vidjeti jasnije neke detalje ali to je cijena ograničenja
veličine attachementa.

Slika mi baca na Boku.

I meni...Djeluje mi kao ilustracija AU minske baraze izmedju rtova Kobila i Kabala....

[attachment=1]

Хм... можда ово у првом плану и некако. Али оно иза никако...

[attachment=1]
[attachment=2]
(mnogi clanovi posade sa talijanske torpediniere poginuti ce sljedece godine)

Slažem se, mada...ako je ilustracija ne mora biti 100% precizna i vjerodostojna

Ova je vjerodostojna.

На Боку уопште не личи. То је  изгледа неко цртао онако - као скицу која илуструје тактички поступак, а не место.

[attachment=1]

Jos dvije fotografije iz IISR.
[attachment=1]
[attachment=2]

Verige i Risan.[attachment=2]

Eee, ljudi moji, jedno je kad se crta, a drugo je kad radi digitalni foto aparat. Evo šta se vidi kad se gleda pred samim Verigama, Ilijino brdo nad Perastom ne može da omane, baš kao ni Risanske strane levo od toga. Moćni i visoki krečnjački masivi. Desno je Rt Gospa, a levo Turski rt.

Ne znam da li sam već postavljao ovo. Jedan pogled na kotor i na zaliv sa početka tridesetih.


[attachment=1]

Pa Boka Kotorska je nešto prekrasno bilo na digitalnim fotografijama od destak megapixela ili na starim ručno crtanim grafikama.
Ona je prirodno lijepa i zanimljiva, proljetos sam bio tamo poslovno dva dana i probali smo kolega i ja što više vidjeti ali ne ide
to u dva dana i to ispresijecano poslovnim obvezama, bez obzira što se domačin trudio da nam puno toga pokaže.

Šteta što je od Pule tako daleko, a i jedan dio ceste kad se skinemo s autoputa je očajan pa put dugo traje. Ali čim se ukaže
prilika idem da ponovo uživam u tim ljepotama.

Zato mi je svaka fotografija Boke na svoj način lijepa i zanimljiva.

sve je navedeno
[attachment=1]

Neka festa na glavnom trgu u Perastu....

Подмаршал Хоусек и потпуковник Симовић испред хотела "Бока".
Велики дан! Кад су ланци пали!

У организацији више невладиних организација, друштава и удружења, а уз подршку и помоћ Цркве и локалне самоуправе, у Херцег Новом се 7. новембар традиционално обиљежава као Дан захвалности Ослободиоцима.

Jos poneki detalj u vremenu.....

"Bark Conte Géza Szápáry, kasnije u vlasniπštvu turskog državljanina iz Skadra (od 1904. godine), ležao je nasukan nakon I. svjetskog rata u kotorskoj luci blizu Gurdića (do 1935. godine). Njegova su putovanja bilježena u riječkom dnevniku La Bilancia, jer je promađarskoj orijentaciji (urednika) odgovaralo brodu
nadjenuto ime riječkog guvernera."

Skinuto sa zeljeznice.net i Crna Gora - stare fotografije. Izgleda da se radi o sprovodjenju zarobljenika (?)
[attachment=1]

I zanimljive fotografije zicare...
[attachment=2]
[attachment=3]

Pogled na dio Tivta blizu gradske rive Pine. Vidi se kula srednjevjekovnog ljetnjikovca Buca-Lukovic, i stare kuce prema Pinima (desno), dok na praznoj povrsini  (lijevo) sada je parkiraliste i prema obali, plac na kome ce Piter Mank graditi novu rezidencijalnu zgradu Porto Montenegra. Na tom je mjestu inace, u Arsenalu bio tzv. ruski hotel, za smjestaj posada sovjetskih ratnih brodova koji su remontovani u MTRZ SAKO od 1974 do 1992.

Tivat, gradska riva Pine druga polovina sedaamdesetih, ali prije zemljotresa 1979. ILOVIK "Splitske plovidbe" iskrcava cimenat u direktno u kamione, na juznom dijelu rive vezan je turisticki brodic "Putnik"istoimene beogradske turisticke agencije koja je tada upravljala naturistickim naseljem na ostvu Sveti Marko. Ovaj brod i danas plovi pod imenom Tivat"i vlasnistvo je "Adria toursa". Mali od palube ce se mozda sjetiti i starih "Autobokinih" autobusa koji su dolazili na rivu jer je autobuska stanica tada i poocetkom osamdesetih bila na Pinima.... ;)

Sećam se tog "Putnikovog" brodića. Ipak, više su me se dojmili "Atlasovi" izletnički brodovi, jer su pravili velike valove, na kojima sam uživao u svom kanuu na naduvavanje.

[attachment=1]

This 18th-century Spanish maritime map shows the Gulf of Kotor, a fjord-like body of water located on the eastern side of the Adriatic Sea. The map is part of the Library of Congress’s collection of Spanish navigation maps, acquired from Maggs Brothers, London. The map shows depths in soundings and is oriented with north at the lower right. The phrase Del Ferro in the upper left refers to Ferro Island, the southwestern-most of the Canary Islands, that was used in 18th-century maps as the prime meridian. Also shown is the medieval city of Kotor. The gulf and the adjacent city have had a long and complex history, defined to a large extent by their strategic location. Over the centuries, Kotor was part of various medieval states, the Ottoman Empire, the Venetian Republic, the Napoleonic Kingdom of Italy, the Habsburg (later Austro-Hungarian) Empire, the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes, and the state of Yugoslavia. Today, it is an important cultural and tourist center in the independent country of Montenegro.

mapa je netačna...što se onovremenim kartografima i ne može uzeti za zlo,
ali ostale podatke autori propratnog teksta su mogli barem da proguglaju i izbjegnu niz "promašaja"....
U svijetu u kome su informacije dostupne svakome, to je neoprostivo, zato za njih jedan AK:  :komp  :komp :komp :komp
Tako bi npr. pronašli da Kotor nikada nije bio pod Otomanima i da je njegova istorija dublja, komplikovanija i bogatija nego što se navodi (tj. od kraja srednjeg vijeka...)
Takođe Napoleonovo Carstvo, AU Monarhija, i "Jugoslavije" nisu srednjevijekovne države....

Poslednja rečenica u određenim fragmentima je takođe upitna  ;)  ;) ;) ;) ;)

Eh, sad, terate mak na konac.

Уколико се упитаност односи на реч independent, постоје околности које могу да изазову сумњу и подозрење. Уосталом, још као морнар схватио сам да су моја овлашћења у односу на Мoderatore -ограниченог суверенитета.

[attachment=1]

Цртеж непознатог аутора објајављен у илустрованоном листу Орао за 1876. г.

Da pojasnim:
Odnosi se na dio "...cultural center...", pošto je u Kotoru sve manje (nažalost) velikih kulturnih dešavanja, posebno van sezone

Ahm, čitati sa razumijevanjem...

 Over the centuries, Kotor was part of various medieval states, the Ottoman Empire, the Venetian Republic, the Napoleonic Kingdom of Italy, the Habsburg (later Austro-Hungarian) Empire, the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes, and the state of Yugoslavia.

Tijekom stoljeća, Kotor je bio u sastavu raznih srednjovjekovnih država, Mletačke republike, Napoleonovg kraljevstva Italije, Habsburškog (kasnije AU) carstva itd...


Obzirom kakve su mjerne instrumente imali te stare karte su zapravo genijalne

Bokeška rekorderka 1911. godine. Bila je u mnogim carevinskim časopisima.

Par slika iz Boke.

Dvije slike iz Boke. Lijes sa princezom dovežen je parobrodom Crikvenica.

Naziv slike može zbuniti ali mulo sve govori. Parobrod na svrdlo vezan u Herceg-Novom 1890. godine.

Panorama Veriga sa ovoga mijesta nema ni danas mnogo, dakle jedna od rijetkih fotografija Boke iz ove perspektive...
U prvom planu crkva Sv Neđelje...

Jedna iz Kotora.

Strana jahta u Kotoru.

Prekrasni brod, koji li je?

Bokokotorski fjord uvijek je privlacio svojom pojavom okrunjene i neokrunjene glave na jahtama, mocnike na jahtama. Tako nekad, tako i danas.

Te 1881. godine proljece je bilo u punom razgaru. Narod se na kotorskom molu okupio; nije da svaki dan stize nasljednik prijestolja, sin Cara i Kralja, nadvojvoda Rudolf.
Jahta je "Miramar" (tamna nas boja nas ne treba  brinuti, za koju godinu (ima podatak s fotografijom pod "Jahtama") ide u brodogradiliste u Danzig na veliku preinaku).
[attachment=1]
[attachment=2]

 

Evo jos nekoliko lijepih fotografija
[attachment=1]
[attachment=2]

Mislim da ova posljednja nije iz Boke.

A zar ovo nije Omiš?

Op...prevodio bez kontrole - da vidimo.
A, da nije i prvi detalj - isto Omis?

(nekako su mi u startu bili cudni jablani - ali........)

Ako su obe krive - treba zamoliti "nekoga" tko ima takvu mogucnost - da ih udalji.

A na "detalj 2" - jesu l` vrata od Gurdića?

Pa ako je na prvoj slici s leve strane Dobrota, takve urvine tamo nema, a pozadina ne liči na Škaljare.

Ovdje nema dileme  :)
Jos se vidi i minonosac.
[attachment=1]

Park hotela Boka u Herceg Novom, sredinom tridesetih.


[attachment=1]

[attachment=2]

Dve fotografije snimljene u Herceg Novom, sa istog filma kao i prethodne.


[attachment=2]

[attachment=1]

Evo dvije fotografije s istom temom; isti autor; ujedno i odgovor na pitanje povodom kojeg su praznika razvijene zastave
[attachment=1]
[attachment=2]

Turista je uvijek bilo. Foto Laforest
[attachment=1]
[attachment=2]
(ova gornja je iz druge serije Laforestovih fotografija)
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Sa gotovo identicnog mjesta snimao je i austrijski vojni fotograf pocetkom 1916.g.
[attachment=1]

Nije bas Boka, ali....nek se nadje (Petrovac n/m).
[attachment=1]
[attachment=2]

i jos Hercegnovi

[attachment=3]
[attachment=4]

I Citadela, koja se u zemljotresu 1979. bukvalno raspala.

[attachment=1]

Nije fotografija, ali je lijepo za vidjeti.
[attachment=1]

Legenda kaže da serpentine koje iz Kotora vode prema Sv.Troici Vrmcu izgradio inžinjerijski časnik koji se zaljubio u Škaljarku imenom Marija a to je bila zabranjena ljubav,oblikovao u obliku slova M gledajući sa Vrmca.

Eto da i ja nešto dodam.Na panorami slike dva vide se zgrade u obliku slova L (tip Bombardeli) na Trgu RM 1 u kojoj sam stanovao od 1966 do 1969.

Ta škola je školovala kadar za potrebe MTRZ a kasnije je znana kao ŠUP.

Na slici je posjeta društva Hrvatska sloga iz Šestina.

Što znači sačuvati dio povijesti.Godinama sam živio u Kotoru (Tabačina) rijeka Škurda,hidroelektrana a nisam imao pojma o žičari.Hvala

Tako je, a sto se tice izvedbe ceste u obliku slova M, to je posebno izveo, iako sam teren nije zahtijevao takvo uredjenje......

Zanimljive fotografije, pretpostavljam da su snimljene negdje prije II svjetskog rata. Šteta da su utvrde već tada bile u tako lošem stanju.

Iako izgleda kao prizor sa neke od Gogenovih slika, ovo nisu Južna Mora.
Prije samo par desetina godina ovako je izgledalo ostrvo Stradioti u Tivatskom zalivu.
Ono što se ne vidi na ovoj razglednici moglo se vidjeti iz barke. Mnogi su mladići tu učili osnove anatomije  ;)

...i "Hungaria" vozi turiste.
[attachment=1]

Kapetan Luković iz Prčanja.
Marinero jeli ovo ispravno?

http://www.vijesti.me/vijesti/na-starim-razglednicama-ozivjeli-boku-prije-vise-vijeka-clanak-210471

Evo nekih od tih razglednica...

Jos malo.....

I jos....

Jos samo ovo....

[attachment=1]
[attachment=2]
izvor : kolekcionar.eu
         metkovic.hr

Postavit ću par fotografija bolje upućeni od mene će nadopuniti informacijama o točnim lokacijama itd. ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
izvor : radiodux.me

Te jedna panoramska koju sam spojio u paintu pošto nisam neki grafički stručnjak,no sigurno da se radi u prizoru koji bi uživo uistinu oduzeo dah ljubiteljima pomorstva, ovako možemo osjetit bar djelić tog trenutka, o kakvoj se točno svečanosti radi ako netko zna? ;

[attachment=1]

Ovi zadnji lijepi  mornaricki nizovi postavljeni su pod topicima Engleska flota ... i KJRM.

1933 godina... dolazak "Jadrana" u domovinu i njegovu prvu luku

Dvije iz ateljea cuvenog starog majstora.

Risan na italijanskoj okupacionoj foto-razglednici.


[attachment=1]

Još dve foto-razglednice iz italijanskog okupacionog perioda, ovoga puta je Kotor u pitanju.


[attachment=1]

[attachment=2]

Ova druga je potpisana kao: La Via Munita.

I još dve iz Boke iz istog perioda italijanske okupacije.


[attachment=1]

[attachment=2]

Posljendja fotrografija je Perast, a ne manastir Savina. ;) Na slici se vidi zvonik crkve Sv. Nikole i peraski otoci u daljini.....

Evo Manastira Savina u 1916.g. Obrazlozenje postavljeno pod Njemackom flotilom.
[attachment=1]

Ispred prezimena:
L.I. = Leitender Ingenieur - glavni inzenjer
OL - Oberleutnant (zur See) - (porucnik fregate)

Slikati se u Kotoru, a tek pred ovakvim brodom....
[attachment=1]

Snimljeno istog dana
[attachment=1]
[attachment=2]

Trg od oružja u Kotoru 30-tih.


[attachment=1]

Nekoliko starih fotografija
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
Литографије непознатог уметника. Будва и Котор из времена кад се нису проширили изван градских зидина (1881.).

Glavna gradska vrata u Kotoru.

Nije ni stara a nije ni nova. Zanimljiva je.

Naziru se sadašnji oblici obale.
Ćira je još tu, a gradsko mulo isto kao i danas.

I jedan od Jadrolonijinih "pjesnika" isplovljava iz porta.....

Fotografa je sami sinji galeb spušta na vrh da bi napravija ovakav snimak.

Kotor 1930. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=JCOyiMZc9lY#t=75

Fotografisao neki od italijana po okupaciji 1941.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Na prvoj fotki nije Boka sigurno!

1965. godina

Slikano sa Kamenara, pogled prema Lepetanima. Sjajna je!

Sećam se da su te stare catare (zattera - it. splav)) bile u upotrebi do kraja 60ih. Maglovito, jako maglovito, ali sećam se platforme preko dva drvena trupa. Mogao je prevesti 5-6-7 auta. Uživanje mi je bilo da piškim kroz balaostru.

Na prvoj fotografiji bi mogla biti Mandalina. Zakleo bih se bar 97,8%.

U pravu si brodarski, to definitivno nije u Boki slikano.

Pozdrav svima.Da li je catara sto se pojavljuje u filmu Ljepota poroka ista kao ove stare sto su bile kod nas ili mozda cak to je jedna od tih?

Znam da se u filmu pojavljuje neka catara, ali kakva, ne sećam se. Ja u tom filmu više obraćam pažnju na besmrtne replike i lepu Miru Furlan.

Catara je?

poz.

Pinica

A to, oni mali drveni trajekti kao Zvončac, nisam kao ni Kumbor zapamtio u tom filmu nekakav trajekt.   ;D

poz.

U cijelom filmu pojavljuje se kratko ovaj mali sklepani dvotrupac. Na brzinu pogledao.

[attachment=1]
poz.

Takvo što kao na slici gore nije nikad plovilo Kamenari-Lepetane.

Jeste to je jedna od njih mada bez ograde na pramcu i prilično zapuštena. Ova koju su sačinjavali brodovi "Đurići" i "Verige" i druga "Kumbor" i "Danica" su vozile do negdje prije zemljotresa tj. kad je "Lepetane" prepravljeno u današnji oblik,o čemu sam pisao u postu o trajektima. Čuo sam da je jedan od ovih brodova sada u Budvi.

Sken negativa, na njemu gradski sat sa stubom srama u Kotoru.


[attachment=1]

Još jedna sa negativa, katedrala Sv.Tripuna u Kotoru.


[attachment=1]

Pogled na ostrvca u Boki ....


[attachment=1]

Okupacija...
[attachment=1]

Donja serpentina u obliku slova "M", kazu na uspomenu austrijskog inzenjera projektanta ceste na veliku ljubav iz tog kraja, a cije je ime pocinjalo s tim slovom.

[attachment=1]

Još jednom, i dalje sa negativa ...


[attachment=1]

Ovo je slikano u Risnu.

Negde u blizini Nerceg Novog, ne znam tačnu lokaciju.


[attachment=1]

Bijela 1936.

[attachment=1]

Mislim da je to deo obale kada se ide od hotela Plaže prema Škveru, pre mosta kod citadele. Iznad glave levog vojnika se vidi komad citadele.
Sad je na ovom delu obala proširena - postoji veliki plato sa klupama za šetače.

Тако је. То је на потезу од хотела Плажа према Шкверу. Камено степениште десно и данас постоји и води у улицу Луке Матковића.

Hvala obojici  :) Onda se slaže sa ostalim fotografijama. Ovo bi onda trebao da je tunel kod Citadele?

[attachment=1]

[attachment=1]

Potpisana, Hercegnovi:" pogled ..."



[attachment=1]

[attachment=2]

Snimak iz Jugoslovenske Kinoteke, 1934. Ulazak u Bokokotorski zaliv.




https://youtu.be/kngtMLjRWLc

Ostrva Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela, negativ sa kraja 30-tih.



[attachment=1]

Isto negativ, Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela iz drugog ugla.



[attachment=1]

Herceg Novi na negativu, isto kraj 30-tih.



[attachment=1]

Perast, negativ, kraj 30-tih ...



[attachment=1]

Pogled na manastir Savina, negativ, kraj 30-tih ...



[attachment=1]


[attachment=2]

Već sam pominjao u svojim ranijim komentarima, i ponavljam se, ujedno razmišljam i pitam se: na slikama Boke koje je dread postovao, vidi se da su planine u zaleđu skoro gole, sami krš, sa vrlo malo vegetacije. Danas su planine u zaleđu Boke zarasle u šumu (viši predeli - primorski hrast, bukva i crni primorski bor), a niži predeli su zarasli u neprohodnu zimzelenu makiju.
Hoću reći da je Boka danas potpuno zelena, osim najviših vrhova Orjena i Lovćena, gde prevladavaju pašnjaci. A nekada je bila gola.

Pitam se zašto? Šta se to promenilo u klimi?

Izvinite za OT!

Nestale koze , ovce i došla struja. Nema špakera na drva i ognjišta.

@lovac........ne poznam razloga krša i zelenila u Boki, ali poznam razlog istog događaja u Raši.
Prvi put sam bio u Raši (rodno mesto moga oca) pre nekih 45+ godina.
Na glavnom trgu grada bila su dva auta i jedan od njih je imao pepeljaru, koju smo ogledavali kroz prozor. Nadstandard u to doba. Raša je okružena brdima i još danas pamtim (uz onu pepeljaru naravno) kako su okolna brda bila totalno bez vegetacije! Čisti krš.
Pre nekih 5 godina vozio sam starog u rodni grad Rašu i načudio se, koliko su okolna brda zelena! Kršu ni traga! Očev prijatelj iz mladosti, kod kojeg smo bili gosti pojasnio je, da su uzrok - koze! Koze su svojevremeno totalno ogolile brda iznad Raše i iz tog su razloga postale zabranjene - ukinute! Brda su ozelenila, da ni malo ne liče onim u vremenima koza. Sve zeleno, ko da rase iz najplodnije zemlje. A dobro znam, da ispod leži čisti sivi kamen i krš!

Deluje pomalo neverovatno da su koze toliko uticale na vegetaciju.
Pa nije u Boki bilo toliko koza da su mogle obrstit sve zeleno što raste ... NO, možda je to pravi razlog nestajanja krša i ozelenjavanja. Koza ima veoma malo, i ne samo koza već i drugih domaćih životinja (krave, ovce, svinje), koje su se nekada prehranjivale u prirodi, puštene po ceo dan, da sami pronalaze hranu.

Činjenica je da bogata vegetacija stvara tokom godina plodnu zemlju, humus. Vegetacija ne dozvoljava eroziju tla, tako da ako drveće pusti koren, oko njega će nići još - i tako tokom godina nastaje plodna šuma, koja proizvodi sve deblji humus na golom kamenu.

Izvinite za OT.

Sada su brda oko Boke obrasla u zelenilo a niži predjeli zarasli u beton

Razmonžavamo se: i ljudi i biljke. Ima nas sve više i svi gradimo svoj prostor za obitavanje i opstanak!  ;D
Vegetacija u šumi, ljudi u betonu...

 :)

[attachment=1]

I jedna sa istog mesta bez čamca.



[attachment=1]

Da, i krma nekog broda, čini se ratnog. Vide se krmeni topovi?

[/quote]

 :)

[attachment=1]
[/quote]

krasna fotografija
niko ne žuri
neka druga vremena

I još jedan brod, beli putnički - u pozadini, ispred Rosa.

Katedrala Sv. Tripuna u Kotoru, fotografija iz 1940. godine.



[attachment=1]

Ovaj putnički vidim, ali ovaj ratni ne?

Ako si mislio na ovaj detalj, ne znam šta da kažem.

Ne umem da razaznam šta je ovo  ???


[attachment=1]

На мањој слици је и мени личило на ратни брод, али на увећању уопште не.

Perast, oko 1930. godine. U prvom planu, Palata Bujović (https://hr.wikipedia.org/wiki/Palača_Bujović). Danas se u njoj nalazi muzej.




[attachment=1]

Još jednom katedrala Svetog Tripuna u Kotoru, fotografija nastala 1930. godine.



[attachment=1]

Još jedan pogled na ostrva Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela, fotografija iz 1930. godine.



[attachment=1]

Gospa od Škrpjela, fotografija iz 1930. godine.



[attachment=1]

Dve panorame Boke, fotografije iz 1930. godine.


[attachment=1]


[attachment=2]

Fotografija iz Herceg Novog, oko 1930. godine. Ukoliko se ne varam, snimljeno u bašti hotela Boka.


[attachment=1]

Kotor, 1958. godina.


[attachment=1]

Sat-Kula (Sahat-Kula) u Herceg-Novom, krajem 50-tih.



[attachment=1]

Lepa zbirka starih fotografija železnice uskog koloseka.
Nisam znao da su pored parnjača imali i dizel lokomotive i vozove lokalonog karaktera nalik kasnijim šinobusima.

https://youtu.be/VKIUNoJaUuw

Herceg Novi oko 1960. godine i pruga uskog koloseka.



[attachment=1]

Današnje šetalište Pet Danica, od hotela Plaže, prema bolnici.

Koliko se kuća od tada izgradilo na obali mora, i gore uzbrdo ....

Herceg Novi, 1935. godina.



[attachment=1]

Pogled na Kotor, oko 1965. godine.



[attachment=1]

Još jednom pogled na Kotor, druga polovina 50-tih.



[attachment=1]

Tivat, isto krajem 50-tih.



[attachment=1]

Herceg Novi oko 1955. godine.



[attachment=1]

Kotor, katedrala Sv. Trupuna, 30-te.



[attachment=1]

Crkva Sv. Luke (https://incubator.wikimedia.org/wiki/Wp/cnr/Crkva_Sv._Luke_u_Kotoru) i Crkva Sv. Nikole (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Црква_Светог_Николе_у_Котору) na Piazza Greca u Kotoru, oko 1960. godine.



[attachment=1]

Herceg Novi, oko 1960. godine.



[attachment=1]

Sat-Kula (Sahat-Kula) u Herceg-Novom, 10.07.1940. godine.



[attachment=1]

Ostrva Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela, 10.07.1940. godine.



[attachment=1]

Iz drugog ugla, 30-te.


[attachment=1]

Fotografija iz 30-tih, nema podataka na pozadini. Meni se čini da je ovo snimljeno kod pijace u Kotoru?



[attachment=1]

Definitivno nije snimjena kod pijace u Kotoru, čak mislim da uopšte nije Boka u pitanju.

Hvala za info  :)

Herceg Novi, 1933. godine.



[attachment=1]

Matursko putovanje, Kotor, dana 10.06.1940. godine.



[attachment=1]

Nešto su previše obučeni za vremenske prilike u maltene, sredini juna u Boki....

Tako piše na pozadini fotografije  :)

Ali jesi u pravu, jeste neoubičajeno. Možda je sveže jutro  :laugh:

Fotografija, oko 1930. godine.



[attachment=1]

Još jednom, Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela pred Perastom, krajem 30-tih.



[attachment=1]

Boka, fotografija oko 1940. godine.



[attachment=1]

Prčanj.

Lepa žena, moderno obučena i za današnje uslove.

Art Deco  :)





Fotografija ima oštećenja, ali je lepa, Lovćen je impresivan.


...


Kolorisana foto-razglednica, Kotor, oko 1960. godine.



[attachment=1]

Dobrota, 03.08.1935. godine.



[attachment=1]

Pogled sa broda na Dobrotu i crkvu Svetog Matije, 1935. godine.



[attachment=1]

Fotografija iz 20-tih godina 20. veka, nema podataka na pozadini.

Sa druge strane zaliva se vidi Dobrota sa crkvom Svetog Matije, tako da bi (po položaju Dobrote) ako ne grešim, ovo snimljeno u Prčnju?



[attachment=1]

Prčanj, mandrać između lokaliteta Lukovići i lokaliteta Tre Sorele.

Hvala Marinero  :)


Evo iz istog nalaza pomenutog lokaliteta Tre Sorele (kuća na fotografiji skroz levo).



[attachment=1]

Još jedna fotografija iz istog nalaza kao i dve prethodno postavljene.

Snimljena je sa brda iznad Prčnja, u liniji drveća se vidi crkva Rođenja Blažene Djevice Marije (https://hr.wikipedia.org/wiki/Crkva_Rođenja_Blažene_Djevice_Marije_u_Prčnju) u Prčnju.



[attachment=1]

Sa iste pozicije u brdu iznad Prčnja još jedna fotografija. Ovog puta pogled pomeren u denu stranu, ka Dobroti.



[attachment=1]

Iz istog nalaza, crkva Rođenja Blažene Djevice Marije u Prčnju.



[attachment=1]

Isti nalaz, verovatno sa iste pozicije u brdu iznad Prčnja a preko puta Dobrote.



[attachment=1]

I dalje iz istog nalaza, nisam siguran gde se tačno nalazi ova lokacija?



[attachment=1]

Ista lokacija kao i na prethodnoj fotografiji za koju nisam siguran gde se nalazi.



[attachment=1]

Mandrać na krivini iza palaca Tre Sorele, nepunih 100 metara u pravcu Kotora.

Hvala Marinero još jednom.

U međuvremenu sam našao još jednu iz istog lota, snimljenu na istoj lokaciji.



[attachment=1]

Isti nalaz fotografija, Gospa od Škrpjela i Ostrvo sveti Đorđe u pozadini.



[attachment=1]

Ostrvo sveti Đorđe gledano sa Gospe od Škrpjela.



[attachment=1]

Sveti Đorđe, iz istog nalaza.



[attachment=1]

Isti nalaz, nisam uspeo da poznam lokaciju.



[attachment=1]

Jedna razglednica Dobrote između 1890 i 1910.

[attachment=1]

Još jedna iz istog lota, isto ne znam tačnu lokaciju.


[attachment=1]

Isti lot, isto meni nepoznata lokacija.



[attachment=1]

Prčanj, 200-300 metara dalje u pravcu Kotiora od palaca Tre sorele (vezano za fotku prije ove sa ljudima u ojedrenoj barci).

Hvala Marinero  :)

Iz istog nalaza, pogled na Gospu od Škrpjela.



[attachment=1]

I dalje iz istog nalaza. Ako ne grešim, a po ostrvu Sveti Đorđe u pozadini, snimljeno u Perastu.



[attachment=1]

Isti lot ...



[attachment=1]

I dalje isti nalaz ...



[attachment=1]

Pilana u Risnu početkom tridesetih.

Pogled iz Herceg Novog, septembar 1936. godine.



[attachment=1]

Još jednom Herceg Novi, septembar 1936. godine.



[attachment=1]

Još jedan pogled na Još jedan pogled na ostrva Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela, fotografija iz avgusta 1935. godine.



[attachment=1]

Pogled na Prčanj, avgust 1935. godine.



[attachment=1]

Grupa oficira Kraljevine Jugoslavije na terasi jednog od Herceg Novskih hotela, sredina 30-tih.



[attachment=1]

Negde u Boki, oko 1935. godine.



[attachment=1]

Još jednom, negde u Boki, oko 1935. godine.



[attachment=1]

Grupa oficira Kraljevine Jugoslavije u Herceg Novom, oko 1935. godine.



[attachment=1]

Još jednom ista grupa oficira Kraljevine Jugoslavije na kupanju negde u Boki, oko 1935. godine.



[attachment=1]

Snimljeno istom prilikom kao i prethodna fotografija.



[attachment=1]

Još jednom, isto.



[attachment=1]

Iz istog perioda, i istog nalaza iz Boke.

Pretpostavljam da je snimljeno u okolini Herceg Novog.



[attachment=1]

Deluje mi, da je snimljena kod sadašnjeg hotela Plaža prema hotelu Alexandar i hotelskom naselju Energoprojekta.
Sama morska obala i danas izgleda veoma slično.
Što je danas različito u odnosu na sliku: nema više ćire, pruga je pregrađena u šetalište, a umesto šume u pozadini izgrađeno je mnoštvo zgrada i restorana. 

Hvala Lovac  :)


Evo onda još jedne iz istog nalaza, sa iste lokacije.



[attachment=1]

I dalje iz istog nalaza, oko 1935. godine.



[attachment=1]

Isto ...


[attachment=1]

Iz jednog drugog lota, pogled na Herceg Novi 1930. godine. U sredini levo, hotel "Boka".



[attachment=1]

Isto kao i prethodna, Herceg Novi, oktobar 1930. godine.



[attachment=1]

Isto, Herceg Novi, oktobar 1930. godine.



[attachment=1]

Još jednom isti lot, Herceg Novi, oktobar 1930. godine.



[attachment=1]

Isti lot ...



[attachment=1]

I još jedna iz istog lota.



[attachment=1]

Ostrvo sveti Đorđe sa Gospe od Škrpjela, oko 1930. godine.



[attachment=1]

Manastir Savina, oko 1930. godine.



[attachment=1]

Na pozadini fotografije zapisano: "Na brodu u Kotoru".

Nisam u mogućnosti da potvrdim ovaj zapis, slabo se vidi obala u pozadini.



[attachment=1]

Park hotela Boka, Herceg Novi, krajem 30-ih.



[attachment=1]

Herceg Novi, krajem 30-ih godina.



[attachment=1]

Kotor, 30-tih.



[attachment=1]

Još jednom ostrva Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela, oko 1930. godine.



[attachment=1]

Isto ...



[attachment=1]

Herceg Novi, 30-ih.



[attachment=1]

Zelenika, 1934. godine.



[attachment=1]

Herceg Novi, luka, krajem 30-ih na fotografiji slabijeg kvaliteta.



[attachment=1]

Pogled na Herceg Novi sa mora, oko 1930. godine.



[attachment=1]

Još jedan pogled na Herceg Novi sa mora, oko 1930. godine.



[attachment=1]

Risan, 1932. godine.


[attachment=1]


[attachment=2]


"Sa Zorkom u Ćukovinu(?)"  - ako sam dobro istumačio?

Nije fotografija ali je priča.

Perastom su te davne 1813. godine šetali francuski vojnici. Napoleon Bonaparta okupirao je  Boku Kotorsku. U jednoj artiljerijskoj jedinici, na ostrvu Sveti Ðorde, bio je mladi oficir Ante Slović, Dalmatinac sa ostrva Cres. Šetajući, jedne večeri peraškim ulicama, dok je sunce nestajalo u dubini mora, spazio je devojku. Tada mu se pogled prvi put sreo sa tim prelepim očima. Istog trena je znao da je ona ta koju je čekao celoga života. Devojka je bila Peraštanka Katica Kalfić. Ubrzo joj je izjavio ljubav. Peraška lepotica mu je uzvratila. Bila je to ljubav na prvi pogled. Postali su nerazdvojni. Maštali su o venčanju i radovali se zajedničkom životu i sreći za koju se verovali da ih čeka kada se rat završi. Ipak, nisu ni slutili da će se nesreća desiti svega nekoliko dana kasnije.

Jednoga dana Peraštani su se pobunili protiv francuske vojske. Kao reakciju na neposlušnost, francuski zapovednik je naredio da se otpočne topovska paljba sa ostrva Sveti Đorđe na Perast.  Francuski oficir Ante Slović nije imao izbora i po naređenju je ispalio prvu granatu. To je bilo dovoljno da Peraštani odluče da podignu belu zastavu, što je bio znak za prekid vatre. Srećan što je sukob kratko trajao i što se okončao bez posledica Ante je zaveslao prema Perastu i svojoj dragoj. Goreo je od želje da je vidi. Trčao je stepenicama koje su vodile iz luke ka gornjem gradu najbrže što je mogao. Prilazeći Katičinoj kući video je da nje nema pred vratima da mu potrči u zagrljaj. Kapci na prozorima bili su zatvoreni. Vladala je jeziva tišina. Strašna slutnja obuzela je mladićevo srce Ušao je u kuću. U postelji je nepomična ležala njegova Katica. Rekli su mu da je ubijena ispaljenom topovskom granatom.

Sledećeg dana pogrebna povorka krenula je iz Perasta po običaju, praveći krug kroz grad, dolazeći do obale. Sa obale se nastavljalo čamcima ka ostrvu mrtih- Svetom Đorđu. Morem su u prvom čamcu putovali krst i sveštenik, u drugom mrtvački sanduk. U ostalim čamcima bi se prevozila rodbina i svi ostali učesnici povorke. U jednom od čamaca tugovao je Ante, Katičin ubica. Rešio je da zauvek skine uniformu, ostane na ostrvu sa Katicom i postane večni čuvar njenog groba. Odlučio je da živi na malom ostrvu u porušenom samostanu Svetog Đorđa okružen grobovima, sve dok ga Bog ne pozove sebi. Postao je fra Frane, jedini živi stanovnik ostrva mrtvih.

Uskoro su na ostrvo došli Englezi. Iskrcavši se mornari su zapazili čudnog pustinjaka. Nisu ga dirali, već su čuli za njegovu sudbinu. Učtivo su mu se javljali i donosili mu hranu. Posle izvesnog vremena Englezi su odneli topove i municiju, koje su Francuzi ostavili na ostrvu. To im je trebalo za opsadu Kotora. Pustinjak je ostao sam. Među topovima bio je i onaj iz kojeg je Ante pucao. Dobro ga je poznavao. Na njemu je crnom bojom ucrtan veliki krst. Fra Frane je stario, ali njegova ljubav prema Katici bila je jednako jaka. Njegovo srce uvek je bilo sa njom. Vreme nije moglo da izleči rane. Na njenom grobu uvek je bilo cveća, a svake noći je gorela sveća bez obzira na godišnje doba ili vremenske prilike.

Svakog dana molio se za spas duše njegove Katice i ostalih Peraštana koji su počivali na ostrvu. Peraški pustinjak brinuo se o svim grobovima, uređivao je i održavao groblje i redovno palio sveće. Posebno se starao i o drveću. Zasadio je nove čemprese. Frane, međutim, nije mogao sam u pustinji da obezbedi sve što je bilo potrebno mrtvima. Jedina veza sa kopnom i drugim ljudima bila je mala barka- poklon Peraštana. Kao rođeni ostrvljanin bio je dobar veslač i odličan poznavalac ćudi mora. Tačno je znao kada može da se uputi čamcem ka Perastu ili obližnjim mestima. Zbog toga se u Perastu govorilo ''vozi kao fra Frane''. Čak i kada je vladalo najveće nevreme njegova trošna barka, izlepljena katranom, bez teškoća je uspevala da savlada jake morske struje.

Fra Frane je često obilazio grad tražeći pomoć za održavanje groblja. Peraštani su ga voleli i poštovali. Ponekad bi neko navratio na ostrvo i razgovarao sa nesrećnim pustinjakom, doneo mu hranu ili u jesen odeću za zimu. Ljudi su ga žalili. Svi su znali za njegovu i Katičinu ljubav. U početku su ga nagovarali da napusti ostrvo i nastavi normalan život, ali su vremenom odustali kad su shvatili da je ljubav jača. Peraštani su strahovali za pustinjakov život svaki put kada bi veslao protiv struja i vetrova. Posmatrali su sa svojih prozora čamac koji plovi ka ostrvu boreći se sa naizgled nesavladivom prirodom. Ono što ne bi mogli ni obučeni bokeljski pomorci uspevao je starac, sam. Pričalo se da bi u kritičnim trenucima dozivao imena ljudi koji počivaju na groblju. Tada bi mu duhovi onih koji su nekada bili vešti pomorci priskočili u pomoć i tako bi pustinjak stigao do svoga skrovišta.

Narednog dana, kada bi Peraštani došli na ostrvo da vide šta je bilo sa pustinjakom, čudili bi se otkud starcu toliko snage da preživi. Onda bi shvatili da mu pomaže sam Bog i duhovi peraških pomoraca sahranjenih na ostrvu. Jedne noći Peraštani su primetili da na Svetom Đorđu nije upaljena sveća. Bila je to prva noć od Katičine smrti da njen grob nije obasjavala svetlost. Ljudi su ujutru, po jakom jugu, stigli na ostrvo. Pokraj Katičinog groba našli su Fra Frana mrtvog. U starčevoj ruci nalazila se cedulja sa poslednjom željom. Pisalo je: ''Sahranite me ovdje, da i mrtav budem sa Katicom!''. Peraštani su mu ispunili želju. Od tada uz zid crkve stoji grob iznad kojeg se uzdižu dva čempresa, koji se naslanjaju jedan na drugi i u visini spajaju. Na njemu nema natpisa. Tu počivaju dvoje mladih koje je ljubav spojila, sudbina rastavila, a smrt zauvek sjedinila. Tu počivaju peraški Romeo i Julija.

Po motivima
Grgurević T., Tajne bokeljskog ostrva Sveti Đorđe...

Ostrva Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela, razglednica iz 30-ih godina.




[attachment=1]

Pogled na Kotor, krajem 50-ih godina.




[attachment=1]

Sa nekog plivačkog takmičenja u organizaciji PK "Jadran" - Herceg Novi, 60-ih godina.




[attachment=1]

Interesantna slika: bazen tada još nije bio zatvoren sa istočne strane.
Kasnije, kada su zatvorili i tu stranu bazena, tu su napravljeni vezovi za barke i kabine za vlasnike barki.
Ja sam 1985 godine kupio čamac - elanovu pasaru i vezivao sam je pokraj stuba sa južne strane bazena (stoje dvojica na slici). Zimi smo barke ubacivali u bazen. Prolaz je bio pored pomenutog stuba, tamo gde je izvučen gol na slici.

Sada je bazen potpuno zatvoren, voda se greje, a zimi se pokriva plastičnim balonom, tako da se treninzi mogu održavati i u hladnom periodu godine.

Herceg Novi, oko 1960. godine.




[attachment=1]

Kotor, crkva Sv. Nikole, 1970. godine.




[attachment=1]

Пераст.

[attachment=1]
У дивноме Которском Заливу лежи под брдом Касоном овај град који данас има свега 438 становника. Некада Пераст беше виђен и чувен, нарочито на мору, због чувених мрнара од којих по неки и до данас остадоше познати. Пераст је некада био лепо насељен град, те из тих његових цветних дана остадоше и до данас споменици и трагови. И данас обраћају пажњу на се дивне зграде из онога доба, као зграде породице Смекије, Висковића, Баловића и др. Са суха стиже се у Пераст управо пред цркву која је оправљена прошле године. Лево од цркве уздиже се торањ, а подаље од њега рушевине зграде у којој становаше чувени владика Змајевић. Гробница овога владике налази се тик уза вити звоник који се види на нашој слици. У општинској кући у Перасту показују се и данас трофеји из великих дана овога града. Ту је застава коју Пераштани отеше, када их 16. маја 1654. год. нападоше 6.400 Турака; ту је и мач који Перасту поклони Петар Зрињски.
Нова Искра, 18/1899.

Пераст (2).

[attachment=1]

U Kotoru, krajem 20-ih.



[attachment=1]

Kotor, 1968. godine.




[attachment=1]