PALUBA

Poljska i Rusija o američkom raketnom štitu

28.12.2007.

VARŠAVA - Predstavnici Poljske će razgovarati s sa ruskim kolegama povodom protivljenja vlasti u Moskvi razmeštaju američkog raketnog odbrambenog štita u Centralnu Evropu, izjavio je danas u Varšavi šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski.

Pomoćnik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Kisljak učestvovaće u razgovorima u Varšavi u januaru, izjavio je Sikorski za poljski radio.

Izvor: Tanjug

Poljska i SAD bliže dogovoru


Vašington - Poljska i SAD su,
kako se čini, bliže dogovoru
o postavljanju američkog
antiraketnog sistema
odbrane na poljskoj teritoriji.

Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski, koji boravi u Vašingtonu, rekao je sinoć da su se dve strane u principu dogovorile pošto je on juče dobio garancije da će SAD pomoći Poljskoj da poboljša svoj sistem protivvazdušne odbrane.

Na konferenciji za novinare, Šikorski i američka državna sekretarka Kondoliza Rajs rekli su da će SAD pomoći da Poljska dobije bolji sistem protivvazdušne odbrane, što je Varšava u pregovorima i tražila.

"Razumemo da u Poljskoj postoji želja da se modernizuje sistem odbrane, posebno protivvazdušne odbrane... Mi to podržavamo, budući da će to Poljsku, našeg saveznika, učiniti sposobnijom", rekla je Kondoliza Rajs.

Ni poljska ni američka strana nisu saopštile detalje u vezi sa dogovorom koji je pregovore Varšave i Vašingtona o bazi antiraketnog štita pomerio sa mrtve tačke.

Nije jasno da li su SAD dale neka konkretna obećanja da će Poljskoj obezbediti protvvazdušni sistem odbrane.

Šikorski je rekao da će pregovarači nastaviti da rade na detaljima dogovora.

"Nismo na kraju puta što se tiče pregovora. Na sredini puta smo... Imamo načelni dogovor", rekao je šef poljske diplomatije.

Ovo saopštenje bi moglo dodatno da poveća tenzije u odnosima sa Rusijom, koja se protivi američkim planovima za postavljanje antiraketnog štita u Evropi.

Nedavno sprovedena anketa u Poljskoj ukazuje na to da je većina Poljaka (čak preko 70%) protiv postavljanja američkog antiraketnog štita na tlu Poljske.

Moskva ne planira nuklearne napade
20/10/2008
Ivanov je rekao da će Rusija reagovati vojno ako se nastavi sa planovima kao što je postavljanje antiraketnog štita, ali je odbacio prijetnju jednog ruskog generala koji je rekao da se Poljska izlaže nuklearnom napadu ako dozvoli razmještanje štita. „Rusija će definitivno reagovati. Novo oružje ili vojska biće za nekoliko godina udaljeni samo oko 300 kilometara od naših granica. Ali to ne znači da planiramo nuklearni napad na Češku ili Poljsku. To je apsolutna glupost“, rekao je Ivanov. On je dodao da je problem što još uvijek ima mnogo „hladnoratovskih ratnika“. „Mnogi Britanci i Amerikanci još uvijek smatraju da su Rusi pijanci i zaverenici i da stalno mislimo kako da napadnemo Zapad“, kaže Ivanov, dodajući da je previše nepovjerenja između Rusije i Zapada.

Izvor:Srna

Imajući u vidu Ivanovu prošlost u KGB-u, ne bi me čudilo da dotični general završi negde daleko, daleko... ;D

Misliš negde daleko,gde je vrlo hladno?

Upravo tako :) Stara ljubav, zaborava nema.

Rusija: Predlog Češke nedovoljan
21. oktobar 2008.
Moskva, Jerevan -- Rusija smatra nedovoljnim predlog Češke da ruski oficiri budu povremeno na objektima američkog sistema protivraketne odbrane u toj zemlji, kaže Sergej Lavrov.
"Kad ne žele da naši oficiri prisustvuju tamo stalno, ispostavlja se da ima, ili da će biti šta da se krije", rekao je šef ruske diplomatije Lavrov, navodeći da to ne doprinosi transparentnosti i poverenju.

Lavrov, koji se nalazi u pratnji ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u dvodnevnoj poseti Jermeniji, smatra da nestalno prisustvo ruskih oficira na sistemima američkog protivraketnog štita u istočnoj Evropi, ništa ne menja.
Češki premijer Miroslav Topolanek je rekao da je Prag spreman "na kompromis sa Rusijom" povodom prisustva na objektima američke PRO koje SAD planiraju da instaliraju u Češkoj i da će se saglasiti sa vojnim posmatračima, ali samo u slučaju "ako njihovo prisustvo bude nestalno".
 
Izvor: Tanjug 

Češka opozicija pokušava da spreči američki radar

27.10.2008.
Češka opoziciona levica osokoljena trijumfalnom pobedom na nedavnim regionalnim i izborima za trećinu Senata pokušava da spreči razmeštanje radara američkog antiraketnog štita u Češkoj već ove sedmice, u prvom čitanju u parlamentu.

"Pokušaćemo da sprečimo sve asocijalne reforme, a takođe američki radar", rekao je za današnje Hospodaržske novini lider pobednika izbora, Češke socijaldemokratske stranke, bivši premijer Jirži Paroubek.
Poslanički dom u kome parlamentarna većina vladajuće koalicije visi na glasovima nekoliko preletača, glasaće o sporazumu sa SAD o izgradnji radarske baze ove srede, a Paroubek je rekao da će opozicija sigurno pokušati da radar "potopi".
"Neki poslanici vlade sigurno će razmišljati o tome što im je nanelo najviše štete na ovim izborima. A upravo je radar stvar koja je nanela puno štete vladi", rekao je Paroubek.
Broj protivnika baze američkog antiraketnog štita južno od Praga u vojnom poligonu Brdi porastao je i u gornjem domu, pošto je vladajuća Građanska demokratska stranka premijera Mireka Topolaneka izgubila na izborima ovog vikenda dosadašnju većinu u Senatu.
"Radar sam po sebi nema nikakav značaj, to je samo pokušaj SAD da iskoriste Češku i Poljsku kao trojanske konje", rekao je sveže izabrani senator za ČŠD Jirži Dinstbir.
Taj nekadašnji izvestilac za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji, koji je posle 16 godina uspeo da se vrati u visoku politiku u domovini, rekao je da je protiv bilateralnih sporazuma tipa radara. "Jedini način kako da se očuva naša i svetska bezbednost je zajednički dogovor Evrope i SAD. Suočavati se moramo zajedno", rekao je Dinstbir dnevniku Pravo.
Češka je pre Poljske postigla dogovor sa SAD da na njenoj teritoriji bude smešten radar američkog štita, dok bi rakete presretači bile razmeštene u Poljskoj.
Preteće češko "NE" radaru iskomplikovalo bi i poljsku raketnu bazu, koja bez radara ne može, a koju podržava većina poljske političke scene i očekuje se glatka ratifikacija u parlamentu.

Autor: Beta

Jel' naši novinari imaju pojma kako funkcioniše američki sistem ??? Dokle više sa ovim glupostima?

29/10/2008

VARŠAVA  - Šef američke Agencije za raketnu odbranu, general Henri Obering izjavio je danas da se nada da bi SAD i Poljska mogle do kraja godine da ratifikuju kontroverzni sporazum o razmeštanju američkog raketnog štita u Poljskoj, ali je zvanična Varšava saopštila da će joj možda trebati više vremena.

"Voleli bismo da vidimo da se do kraja ove godine u obe zemlje ratifikuje sporazum, tako da bi izgradnja mogla da počne krajem sledeće godine ili početkom 2010, a da prvi raketni presretači budu postavljeni 2012. godine", izjavio je general Obering na konferenciji za štampu tokom posete mestu Režikovo, na severu Poljske, gde će biti sagrađena američka baza.

Zamenik ministra odbrane Poljske Stanislav Komorovski je izjavio da poljska vlada želi da skupština u isto vreme ratifikuje sve sporazume koji se tiču nuklearnog štita, a da to verovatno neće biti moguće do kraja godine, javio je Rojters.

Poljska i SAD još uvek pregovaraju o vojnom sporazumu SOFA kojim se uređuju pravni aspekti u vezi sa antiraketnim štitom i sa stacioniranjem raketa "patriot".

U avgustu su dve zemlje potpisale dogovor o razmeštanju 10 američkih raketa presretača na poljskom tlu kao deo globalnog američkog antiraketnog sistema za koji Vaštington tvrdi da je uperen protiv potencijalnog napada terorističkih organizacija poput Al Kaide ili zemalja poput Irana.

Rusija se najoštrije protivi razmeštanju američkih raketa presretača velikog dometa u Poljskoj i to smatra direktnom pretnjom svojoj sigurnosti.

Izvor:Tanjug

SAD imaju rezervni plan za štit

1. novembar 2008.   
Prag -- SAD imaju rezervni plan ukoliko češki parlament odbije da ratifikuje sporazum o razmeštanju radara američkog antiraketnog štita u Češkoj, kažu u vojsci SAD.

Šef američke Agencije za protivraketnu odbranu general Henri Obering, u intervjuu za češki dnevnik Lidove novini, istakao je da su Poljska za bazu 10 raketa presretača i Češka za radar evropske baze štita optimalne lokacije.

"Ali to ne znači da ne postoje dalje mogućnosti. Bilo bi to razočaranje kako za nas, tako i za NATO. A to važi posebno za radar, zato što on doprinosi odbrani i od raketa kratkog dometa, što je važno za alijansu", kazao je Obering da Vašington ima plan B.

Američki general izrazio je bojazan i zbog odugovlačenja u Češkoj da parlament glasa o radaru.

Češka vlada oteže sa glasanjem jer nije sigurna da ima dovoljno poslanika da radar u donjem domu prođe, pošto je pored reformi u zdravstvu upravo protivljenje američkom radaru donelo trijumfalnu pobedu opozicionoj levici na nedavnim regionalnim i izborima za trećinu Senata.

"Jedina stvar koje se plašim su rokovi. Ratifikacija sporazuma (o štitu) u Poljskoj i Češkoj je ključni faktor bez koga ne može da se razmesti štit. A to naravno produžava period u kome će se dalje širiti raketne tehnologije i povećavati opasnost", kazao je Obering.

General je apelovao da Poljska, koja još nije ni potpisala sporazum SOFA koji reguliše boravak američkih vojnika na njenoj teritorija i Cceška u kojoj je sve sporazume već potpisala vlada ne otežu dugo sa ratifikacijom.

"Ne radi se samo o SAD. Reč je i o NATO - radar ima važnu ulogu u protivraketnoj arhitekturi NATO", upozorio je Obering na stranicama Lidovih novina.

 
Izvor: Beta

5. novembar 2008.  
Moskva -- Ruski predsednik Dimitrij Medvedev kritikovao je danas SAD, u svom prvom obraćanju naciji otkako je u maju preuzeo dužnost.

On je optužio sebičnu američku spoljnu politiku koja je dovela do nedavnog rata u Gruziji i do finansijske krize u svetu. Medvedev je takođe predložio produženje predsedničkog mandata sa sadašnjih četiri na šest godina, kao i mandata donjeg doma ruskog parlamenta sa četiri na pet godina, javlja Rojters.

Rat sa Gruzijom u avgustu oko Južne Osetije je "bio između ostalog, rezultat arogantnog kursa američke administracije koja mrzi kritiku i više voli jednostrane odluke", rekao je Medvedev u govoru koga su uživo prenosile ruske televizijske i radio stanice.

"Sukob na Kavkazu je upotrebljen kao izgovor za slanje ratnih brodova NATO u Crno more i zatim za snažno nametanje Evropi američkog protivraketnog sistema što će povući recipročne ruske mere", rekao je Medvedev, prenele su agencije.

On je najavi da će Rusija rasporediti rakete "iskander" u oblasti Kalinjingrada, ruske enklave okružene zemljama Evropske unije, da bi neutralisala elemente američkog protivraketnog štita koji će biti postavljeni u Evropi, odnsosno u Češkoj i Poljskoj,

"Da bismo neutralizovali, ako bude potrebno, protivraketni sistem, rasporedićemo u regionu Kalinjingrada kompleks raketa Iskander", precizirao je Medvedev.

Govoreći u Kremlju pred oko 1.000 poslanika, najviših predstavnika vlade, verskih dostojanstvenika i novinara, Medvedev je doveo u vezu rat u Gruziji sa globalnom finansijskom krizom. Prema njegovim rečima, finansijska kriza u svetu i kriza na Kavkazu su takođe pokazale potrebu za fundamentalnom reformom globalnih institucija.

"Pouke iz grešaka i kriza 2008. godine su dokazale svim odgovornim zemljama da je došlo vreme da se deluje i da je neophodno radikalnom reformisati (međunarodni) politički i ekonomski sistem", naglasio je Medvedev.

"Prevazićićemo posledice svetske ekonomske krize i čak izaći iz nje jaći nego što smo bili", dodao je Medvedev.

"Naš narod je duhovno i moralno bogat, imamo stvari na koje možemo biti ponosni, imamo stvari koje se vole i štite i imamo stvari kojima težimo. Zbog toga nećemo odstupiti na Kavkazu", rekao je Medvedev pozdravljen aplauzima.

Medvedev je kao ključne vrednosti Rusije naveo slobodu, demokratiju, pravičnost i vladavinu prava.
Ruski predsednik je izrazio nadu da će nova američka administracija odlučiti se za dobre odnose da Rusijom.
 
Izvor: Tanjug

Prvo prica o sebicnoj americkoj politici, da bi odmah potom "nesebicno" zatrazio da mu se produzi mandat na 6 godina umesto 4. Eh, sta su ti politicari...

Evo i mozda nesto malo opsirnijeg izvestaja RIA Novosti:

Kardinalna promena situacije

05/11/2008
"Ovo je prvi put u poslednjih 20 godina da Moskva saopštava da će stvoriti vojnu pretnju Zapadu. Ovo je definitivno kardinalna promena situacije i pokušaj da se nanese maksimalna šteta američko-ruskim odnosima. Čudno je što je Medvedev dao ovakvu izjavu manje od 24 časa posle izbora novog američkog predsednika. Ovo definitivno nije dovoljno da se pogodi radarska baza u Češkoj, ali postoje glasine da su Iskanderi modernizovani i da sada imaju domet od 400 do 500 kilometara", rekao je za AFP nezavisni vojni analitičar Aleksander Golc.

Izvor:Blic online

Reakcije u Poljskoj i Češkoj na govor Mevedeva

05/11/2008
Poljski premijer Donald Tusk nije pridao veći značaj najnovijima pretnjama predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva da će kao odgovor na američki antiraketni štit u Poljskoj i Češkoj Moskva razmestiti svoje rakete na granicu s Poljskom.
Tusk je rekao da "ne bi pridavao veću težinu izjavama takvog tipa", kao i da, "s vremena na vreme, od ruskog suseda stižu najave da će razmestiti rakete na raznim mestima".
"Bezbednost Poljske, EU i NATO-a relativno malo zavisi od izjava takvog tipa", rekao je Tusk novinarima u Varšavi.

 
Iz Češke, u kojoj je planirana radarska baza američkog antiraketnog štita, stigao je odgovor ministra spoljnih poslova Karela Švarcenberga da su izjave ruskog predsednika "nesrećne". On je pozvao Medvedeva na dijalog u kojem bi, kako je naveo, Moskva trebalo da koristi argumente, a ne pretnje.
"Takvih izjava je u poslednje vreme bilo nekoliko. Ne smatram da je to adekvatan ton. Slične izjave samo potvrđuju predrasude koje postoje u Evropi prema Ruskoj Federaciji", rekao je Švarcenberg.


Izvor:Blic online

 ;D ;D ;D ;D ;D Hrabro od Poljske, baš hrabro!

Usrećiće se i Poljaci i Česi ako očekuju sigurnost u NATO-vskom krilu. I Gruzija se zaletela na slična obećanja.  ;D

Hrabri su, nema sta! A kad ih ispale (kao sto su sve do sad), sta ce onda da rade to neznam!

Zabrinutost u NATO-u zbog ruskih raketa

06/11/2008
BRISEL,BERLIN - U Atlantskom savezu su izrazili zabrinutost zbog planova Moskve da postavi rakete "iskander" u oblasti Kalinjingrada, na istočnim granicama Rusije. Predsednik Dimitrij Medvedev je juče najavio da Rusija razmišlja da instalira rakete tipa "Iskander" kao odgovor na protivraketni štit u Poljskoj i Češkoj.

Izvor:Tanjug

Ili ja ne znam strane sveta ili su novinari glupi do zla Boga ;D

Kako to rade pametni novinari:


Zabrinutost zbog namera Rusije

6. novembar 2008.
Brisel, Berlin -- Zvaničnici NATO izjavili su da su zabrinuti zbog planova Moskve da postavi rakete "iskander" u oblasti Kalinjingrada, na zapadnim granicama Rusije.
                       ----------------
Istovremeno, oštru kritiku predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu zbog namere da postavi rakete kratgog dometa kao odgovor na američki antiraketni štit koji bi trebalo da bude u Poljskoj i Češkoj, uputio je i ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer.

Šef nemačke diplomatije je ocenio da se "o merama koje sa sobom nose rizik novog naoružavanja", kao što je planirani američki antiraketni štit u istočnoj Evropi, moraju voditi zajednički razgovori.

Štajnmajer je sinoć u jednom TV-intervjuu najavu Medvedeva nazvao "pogrešnim signalom u pogrešno vreme", imajući u vidu izbor demokratskog senatora Baraka Obame za novog predsednika SAD.

Štajnmajer je zatražio od Moskve da "iskoristi šansu za razgovore sa SAD pre nego što ona neiskorišćena propadne


Izvor: Beta, Tanjug

NATO zabrinut zbog razmeštanja ruskih raketa

06/11/2008
U Atlantskom savezu su izrazili zabrinutost zblog planova Moskve da postavi rakete u oblasti Kalinjingrada, na istočnim granicama Rusije. U Briselu su izjavili Itar Tasu da o tome još nemaju zvanične informacije, ali su izrazili zabrinutost zbog izveštaja koji su se pojavili u medijima, u kojima se prenosi najava o raketama ruskog šefa države.
Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer je izjavio da je "ruski plan o razmeštanju raketa negativan".
"Ja sam uveren da samo zajedno možemo da rešimo krupne krizne probleme. Mi moramo sprečiti novu trku u naoružavanju u Evropi", izjavio je šef nemačke diplomatije.

Izvor:Blic online

„Iskander” jači od štita

06/11/2008
Visokoprecizni operativno-taktički raketni kompleks „Iskander” namenjen je za nanošenje efikasnih raketnih udara i na najsitnije ciljeve u dubini protivničke teritorije. On primenjuje samo nenuklearna sredstva, ima mogućnost navođenja na čitavoj trajektoriji leta, kao i mogućnost dopune globalnim sistemima satelitskog navođenja. Ovo vrhunsko dostignuće ruske vojne industrije poslednje generacije posebno je efikasno u pogađanju zaštićenih ciljeva i u stanju je da uspešno savlada raketne štitove i širok spektar sredstava protivraketne odbrane. Pogađa i ciljeve u pokretu.

Izvor:Blic online

Zaboravili su da dodaju da i pegla, kuva, štrika, piše haiku poeziju... Ali ono da "savlada raketne štitove" je stvarno ::)

Ракетни поздрав новом председнику САД

07/11/2008
Немачки шеф дипломатије Штајнмајер означио идеју о стационирању руских ракета у Калињинграду као „погрешан сигнал у погрешно време”
Звучи само наизглед парадоксално то да је најава председника Дмитрија Медведева како ће Русија разместити ракете кратког домета у својој калињинградској енклави, тик уз пољску границу, и тако „неутралисати” проблематични амерички антиракетни „штит”, изазвала више узбуђења у европским престоницама него у Вашингтону.

Европљани су у „ракетном поздраву Обами” – тамо се верује да је обраћање руског председника нацији смишљено темпирано непосредно после његовог избора за председника САД – видели наговештај нове трке у наоружању и чак могући повратак у хладни рат којим би сами највише и најтеже били погођени.

И док су се из америчке престонице огласили само кратким и штурим саопштењем представника Пентагона – у којем је поновљена прича да њихова ракетна и радарска постројења у Пољској и Чешкој нису „уперена против Москве” него против потенцијалне опасности која прети из Ирана и Северне Кореје – европски политичари и медији су „укључили аларм”.

Ови последњи су, бар кад је реч о неким немачким гласилима, у говору председника Медведева препознали оштру „Путинову реторику” и закључили да се Москва, ето, у односима са Сједињеним Америчким Државама определила за „супарништво и конфронтацију” и да ће се свет све више суочавати са „агресивном руском спољном политиком” („Келнеранцајгер”).

И пословично уздржани, кад је реч о критикама на рачун Москве – био је „десна рука” бившег канцелара Шредера који је успоставио сјајне политичке, и личне, односе са Путином – немачки шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер је овога пута посегао за јаким речима и квалификацијама. У изјави за други програм јавне телевизије (ЦДФ), Штајнмајер је констатовао да је руски одговор на амерички антиракетни пројекат „погрешан сигнал у погрешном тренутку”.

То с „погрешним тренутком” односило се на избор новог америчког председника. Русија би требало да схвати како је тиме, каже Штајнмајер, створена шанса за успостављање руско-америчких односа на „новим основама” и да би ту шансу ваљало користити, а не „прецртавати”.

Немац је уверен да управо Обама најављује друкчији приступ конфликтима у међународним односима од његовог претходника и да би подухвати који у себи носе „ризик трке у наоружању”, као што је успостављање америчког ракетног штита у источној Европи, требало да буду предмет „заједничких разговора”, а не исхитрених и појединачних одлука.

И владин координатор за немачко-америчке односе Карстен Фогт очекује после Обамине победе „нове акценте” у америчкој спољној политици, посебно кад је реч о дубокој финансијској кризи и – разоружању. За њега је, у том контексту, размештање руских ракета у Калињинграду „негативан” и „деструктиван потез”.

Фогт, међутим, наглашава да то управо показује колико је важан политички дијалог с Москвом о разоружању, посебно кад је реч о „обуздавању нуклеарних амбиција Ирана”.

Идеја с размештањем руских ракета кратког домета типа „искандер” (СС-26) у Калињинградској области подсетила је, иначе, немачку јавност на минула времена и страхове из угашеног хладног рата, када су се, такође на европском тлу, конфронтирали Вашингтон и Москва и надметали у размештању фамозних „першинга”и совјетских ракета СС-20.

Немачки медији, иначе, саопштавају да „искандери”имају домет до 500 километара. Ракете нису опремљене нуклеарним, него класичним експлозивом, што их, дакако, не чини – безопасним.



Мирослав Стојановић
Извор:Политика

Iskander" brine NATO

06.11.2008
IZJAVA predsednika Dmitrija Medvedeva da će Rusija odgovoriti na američki protivraketni sistem koji će biti montiran u Poljskoj i Češkoj novim raketama u Kalinjingradskoj oblasti, odmah je izazvala zabrinutost u NATO. U administraciji odlazećeg američkog predsednika Buša nisu skrivali razočaranje zbog najave "ruskog raketnog odgovora". U susednoj Litvaniji kažu da će dovoženje "iskandera M" u Kalinjingradsku oblast pokvariti situaciju u regionu.

Poljski premijer Donald Tusk pokušao je da umiri javnost objašnjavajući izjavu Medvedeva kao "političku deklaraciju, a ne vojnu". On je rekao da rukovodstvo Poljske "realno ocenjuje stanje bezbednosti zemlje kao članice NATO i da ona ne zavisi od izjava kao što je ona Medvedeva", priznajući da je Poljska svesna da Rusija ima veliki vojni potencijal. U Češkoj su ozbiljnije shvatili ruske namere, kazavši da razmeštanje raketnih sistema "iskander" sigurno neće doprineti dijalogu Moskve i Praga. Benita Ferero Valdner je u ime Evropske komisije rekla da je razmeštanje raketa u Kalinjingradskoj oblasti "loše iznenađenje".

U čemu je tajna raketnog sistema "iskander", kako su u davnoj prošlosti na Istoku zvali Aleksandra Makedonskog? Ruski generali kažu da kad "iskanderi" budu u Kalinjingradskoj oblasti, oni će zajedno sa protivvazdušnim sistemima S-400 moći da "pokriju" skoro celu Poljsku. Osim toga, iz Belorusije će se pokriti i cela Češka. To znači da Rusi ne nameravaju da u slučaju rata dočekuju američke rakete na svojoj teritoriji već će ih uništiti još u bunarima ili nad nebom u susednoj Poljskoj!

Medvedev je u svom obraćanju u sredu rekao da je Rusija prisiljena na postavljanje raketnih sistema u svojoj najzapadnijoj oblasti, jer Vašington "nije hteo da sarađuje, nego je uporno hteo da postavi svoje rakete-presretače u Poljskoj i radar u Češkoj". Iako u sredu nije spominjao Belorusiju, zna se da postoji dogovor da se jedna brigada "iskandera" - 27 lansirnih rampi i 100 raketa - dovezu u ovu zemlju.
"Iskander-M" uskoro stiže u Kalinjingradsku oblast,ali i na Kavkaz. Do 2015. godine taj opasni "kompleks" će biti na bojevom dežurstvu u pet brigada - na Dalekom istoku, u Sibirskom okrugu, na Volgi i u Lenjingradskom vojnom okrugu.

Predsednik Dmitrij Medvedev i njegov prethodnik Vladimir Putin su govorili da Rusija ne namerava da ulazi u trku u naoružavanju sa Amerikom. Moskva kaže da joj je cilj da modernizuje svoju industriju i ekonomski ojača i zato se neće takmičiti sa Amerikom u pravljenju preskupog raketnog kišobrana. Ruski "asimetrični odgovor" će biti u tome da uvek ima dovoljan broj raketa koje nijedna odbrana neće moći da zadrži.
Ruski generali smatraju da spokojan mir u ovom trenutku može da donese samo "ravnoteža straha" - sve dok na Zapadu znaju da Rusija ima čime da odgovori i da svet može postati veliki pakao ukoliko nekom padne na pamet da napadne Rusiju.

PONUDA LUKAŠENKA
PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko je još pre više od godinu dana izjavio da Rusi bez pomoći njegove zemlje ne mogu adekvatno da odgovore SAD koje nameravaju da u Poljskoj i Češkoj postave svoje elemente PRO. On je savetovao predsedniku Putinu da Rusija doveze u Belorusiju mobilni raketni sistem "iskander-M" jer bi tada bio još ubojitiji i, ako zatreba, lako će uništiti radar u Češkoj i raketne bunare u Poljskoj u kojima bi bile američke rakete-presretači.

EFIKASNOST
MODERNIZOVANA raketa "iskander" može da nosi i atomsku bojevu glavu i spada u superprecizno oružje. Njena težina je 3,8 tona, a onog najopasnijeg dela - 480 kilograma. Za vreme leta može da manevriše, a može da se vodi i uz pomoć satelita. Prednost je što se lako prevozi kamionom i menja lokaciju. Stariji tip te rakete sa lakoćom je pogađao ciljeve na razdaljini do 300 kilometara. Za godinu dana počeće testiranje nove generacije sa daleko većim dometom. One će moći da lete najmanje 500 kilometara nadzvučnom brzinom i zbog "stelt" tehnologije, biće nevidljive za radare. Ruski eksperti kažu da se već razvijaju još novije verzije: rakete koje će moći da lete 1.000, pa čak i 5.000 kilometara.

Izvor:Večernje novosti online

EU izrazila "ozbiljnu zabrinutost" zbog ruskih raketa

07/11/2008
PARIZ- Francuska, kao predsedavajuća Evropskom unijom, izrazila je danas "ozbiljnu zabrinutost" zbog izjave ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da će njegova zemlja postaviti rakete "Iskander" u ruskoj enklavi Kalinjingradu, u blizini poljske granice. "Predsedništvo Saveta Evropske unije izražava ozbiljnu zabrinutost zbog izjave ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da će u regionu Kalinjingrada biti postavljen kompleks raketa "Iskander", navodi se u saopštenju francuske vlade.

Izvor:Tanjug

7. novembar 2008.
Moskva -- Rusija će proučiti američke predloge o protivraketnom štitu koji Vašington planira da postavi u istočnoj Evropi, prenosi agencija Intefaks.

Osim toga, vlasti u Moskvi će proučiti i pronalaženje zamene za ključni Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START). Spremnost Rusije da razmotri predloge Vašingtona mogla bi da znači da nije odustala od pregovora sa SAD, uprkos nedavnoj najavi da će postaviti raketne baze blizu Poljske u znak odgovora na američki protivraketni sistem.

Kremlj je u više navrata izrazio zabrinutost zbog američkog plana o postavljanju štita u Poljskoj i Češkoj pošto bi taj sistem, prema oceni Rusije, mogao da bude direktna pretnja njenoj nacionalnoj bezbednosti.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev najavio je ove sedmice da će razmestiti projektile u regionu Kaljinjingrada, kod poljske granice, kao odbranu od eventualnog američkog napada.

SAD pokušavaju da ublaže zabrinutost Moskve zbog štita čija je jedina svrha, kako tvrdi Vašington, odbrana od otpadničkih država poput Irana.

Rusija, takođe, želi da odredi zamenu za START, sporazum iz 1991. godine, koji propisuje veličinu ruskog i američkog nuklearnog arsenala i koji ističe u decembru.
 
Izvor: Tanjug 

Rusija se nada napretku u razgovoru s Obamom o raketama
08/11/2008
 MOSKVA- Rusija se nada da će sa novom američkom administracijom koju će voditi Barak Obama imati konstruktivniji razgovor o nameri Vašingtona da u Evropi razmesti deo svog antiraketnog štita, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrorv, kako prenose ruski mediji. "Našu pažnju usmerili smo na stavove Baraka Obame objavljene na njegovom sajtu. Oni ulivaju nadu da ćemo biti u stanju da rešavamo ova pitanja na mnogo konstruktivnijoj osnovi", rekao je Lavrov u Šarm el Šeiku posle razgovora sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs. 

Izvor:Tanjug

Projekat antiraketnog štita ostaje

8. novembar 2008.
Varšava, Prag, Berlin, Vašington -- Barak Obama obećao je predsedniku Poljske Lehu Kačinjskom da neće odustati od projekta da antiraketni štit bude razmešten u Poljskoj i Češkoj.

Kako se navodi u saopštenju kabineta poljskog predsednika, Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama je noćas kratko telefonom razgovarao s predsednikom Kačinjskim i premijerom Donaldom Tuskom, kojima je zahvalio na čestitkama posle izbora i uverio ih da Poljska ostaje strateški saveznik SAD u Evropi.

Dogovor Vašingtona s Varšavom i Pragom da se u Poljskoj instalira 10 raketa presretača, a u Češkoj radar može, međutim, da propadne zbog problema koje ima vlada češkog premijera Mireka Topolaneka da opoziciona levica u parlamentu i obični Česi američki radar prihvate.

Da bez radarske baze u Češkoj gubi smisao raketna baza štita u Poljskoj upozorio je sinoć tokom debate o štitu u Sejmu šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.

U Poljskoj je protiv štita samo Savez demokratske levice, koji je juče zatražio da Poljaci o tome odluče na referendumu.

Opoziciona Češka socijaldemokratska stranka, ohrabrena nedavnim trijumfom na regionalnim izborima i izborima za gornji dom parlamenta zatražila je da američki radar rešava Ustavni sud Češke.

"Želimo da Ustavni sud kaže da li sporazum o štitu mora da se ratifikuje ustavnom većinom od 120 glasova u Poslaničkom domu i 49 glasova u Senatu", kazao je za "Mladu frontu Dnes" šef poslaničkog kluba socijaldemokrata Mihal Hašek.

U tom slučaju, vlada ne bi imala šanse da “progura” štit kroz Poslanički dom, gde jedva zahvaljujući glasovim prebega ima većinu od svega dva glasa - 101 poslanika od 200 koliko ima donji dom.

Kao argument socijaldemokrate zajedno sa nereformisanim komunistima uzimaju to da češki Ustav nigde ne govori ništa o dužem prisustvu stranih trupa, već samo o tranzitu i manevrima, te da bi sporazum sa SAD koji u Češku dovodi američke vojnike na duže morao da se usvaja po proceduri za ustavne zakone.

U najnovijoj redovnoj anketi o radaru agencije CVVM koju danas objavljuje češka štampa, 66 odsto Čeha radar odbija, a čak 70 odsto traži da dobiju pravo da o američkoj bazi oni odluče na referendumu.

Protiv radara izjašnjavaju se i pojedinci u vladajućoj koaliciji, a dva poslanika najmanje stranke u vladi, Stranke zelenih, Olga Zubova i Vjera Jakubkova, poslale su samoinicijativno pismo budućem američkom predsedniku Baraku Obami sa porukom da ponovo razmotri plan radara u Češkoj, s obzirom da ga Česi neće.
 
 Izvor: Beta, Tanjug 

"Obama se nije obavezao"

08/11/2008
Savetnik Baraka Obame za spoljnu politiku Denis Mekdonaf rekao je da je poljski predsednik Leh Kačinjski spomenuo pitanje raketne odbrane, ali da se predsednik SAD nije obavezao po tom pitanju, preneo je Rojters.

"Obamina pozicija je ostala onakva kakva je bila tokom čitave predizborne kampanje, a to je da on podržava razmeštanje štita kada se bude dokazalo da tehnologija to može ostvariti", dodao je Mekdonaf

Izvor:Beta

Štajnmajer za dogovor s Rusijom

08/11/2008
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer pozvao je budućeg predsednika SAD Baraka Obamu da s Rusijom pregovara o osetljivom pitanju antiraketnog štita koji SAD žele da rasporede u istočnoj Evropi.

"Kada je reč o odbrambenom antiraketnom štitu u Poljskoj i Češkoj, više puta sam pozivao da se o tom pitanju pregovara, s Rusijom takođe. Očekujem od Obame da će raditi na takvom dijalogu", rekao je Štajnmajer za list "Hamburger abendblat".

"Isto tako očekujem i od ruskih vlasti da će se približiti Evropljanima i Amerikancima", naveo je Štajnmajer, čija se zemlja često smatra kao posrednik između Amerikanaca i Rusa.

On je ujedno osudio najavu Moskve da će rasporediti rakete na zapadu zemlje kako bi onemogućila funkcionisanje američkog antiraketnog štita.

Poslednja stvar koja nam je potrebna jeste trka u naoružanju, rekao je šef nemačke diplomatije, navodeći da je Moskva time učinila "pogrešan korak u pogrešnom trenutku", jer novi američki predsednik koji tek dolazi, govori o novom početku i novim partnerstvima, "a to su prilike koje se ne propuštaju"

Izvor:Beta

09.11.2008.
"Američki predsednik Barak Obama nije se obavezao da će izgraditi sistem za odbranu od projektila u Poljskoj", izjavio je Denis MekDonou, savetnik predsednika SAD za spoljnu politiku, javio je Rojters.

Ova izjava došla je nakon što je iz kabineta poljskog predsednika saopšteno da je Obama u telefonskom razgovoru sa Lehom Kačinjskim obećao da neće odustati od projekta da američki antiraketni štit bude razmešten u Poljskoj i Češkoj.
Rusija se protivi ovom američkom planu i već je objavila da će razmestiti rakete duž poljske granice.
Vođe EU su izjavile u petak da ovakva odluka neće doprineti stvaranju klime poverenja i poboljšanju bezbednosti.
U izjavi koja je objavljenja juče na internet stranici poljskog predsednika, Kačinjski tvrdi da je američki predsednik istakao važnost strateškog partnerstva Poljske i SAD i izrazio nadu u nastavak političke i vojne saradnje dve zemlje. Kačinjski je takođe rekao da će se nastaviti rad na projektu antiraketnog štita.
 
Mekdonou je rekao da je Obama obavio "dobar razgovor" sa Kačinjskim o američko-poljskom savezu i antiraketnom štitu, ali da se nije obavezao na njegovu izgradnju.
 
"Njegova pozicija je, kao što je bila i tokom kampanje, da podržava razmeštanje sistema zaštite od projektila kada se pokaže da tehnologija dobro funkcioniše", rekao je MekDonou.
 
Obama je pre izjavio da želi da ponovo pogleda planove za antiraketne štitove u centralnoj Evropi, kako bi bio siguran da će biti efikasni i da neće biti uperen protiv Rusije.

Ali dopisnik BBC u Varšavi izjavio je da Vlada Rusije veruje da će plan o postavljanju presretača projektila u severnoj poljskoj i radara u Češkoj Republici uraditi upravo to.
 
Ruski predsednik Dimitrij Medvedev je rekao da će Moskva neutralizovati ovaj sistem razmeštanjem projektila kratkog dometa u Kaliningrad na granici sa Poljskom.
 
Američka vojska tvrdi da je štit nesposoban da uništi ruske rakete i da je napravljen samo u svrhe čuvanja od napada projektila iz država kao što je Iran.

Autor: Blic online

Lavrov: Postavljamo rakete samo ako SAD postavi štit

11.11.2008.
"Rusija će rasporediti svoje rakete Iskander u regionu Kalinjingrada samo ako Vašington postavi antiraketni štit u Evropi", izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Ako treća zona postavljanja antiraketnog štita SAD bude zaista ostvarena, jedna od mera za neutralisanje pretnji koje će se neizbežno pojaviti po bezbednost Rusije, biće razmeštanje sistema Iskander u regionu Kalinjingrada", rekao je Lavrov novinarima u Moskvi.
Iskander će biti raspoređen "samo ako treća zona postavljanja zaista dobije oblik", ponovio je Lavrov nakon susreta sa finskim kolegom Aleksandrom Stubom.

Autor: Beta

Рогозин:Русија нуди нови концепт безбедности у Европи

12/12/2008
БЕРЛИН – Русија нуди нови европски безбедносни концепт који би, између осталог, подразумевао формирање заједничког ракетног одбрамбеног система на континенту, изјавио је данас стални представник Русије у НАТО Дмитриј Рогозин.

„Немогуће је да се осигура безбедност појединих земаља на рачун других. Свака чланица 'Велике Европе' требало би да буде у могућности да оствари безбедносне интересе било појединачно или заједнички, кроз повремене савезе”, рекао је Рогозин на скупу у руској амбасади у Берлину, који се одржава на маргинама 54. седнице Генералне скупштине НАТО-а, од 9. до 12. новембра.

Он је оценио да је потребно формирати заједнички ракетни одбрамбени систем, који би омогућио заједнички приступ процесу доношења одлука.

Истичући да је одсуство блокова у Европи у центру руског безбедносног концепта, Рогозин је рекао да Русија жели да сарађује са НАТО-ом у питањима попут тероризма, трговине дроге и борбе против пирата.

„Убеђени смо да западна и источна Европа треба да се одрекну војних, посебно, нуклеарних планова који су усмерени једни против других”, рекао је Рогозин, пренела је руска агенција Итар тас.

Руски званичник је указао да је Москва изградила нови безбедносни концепт после избијања кризе на Кавказу која је, како је навео, показала да је један авантуриста довољан да „сломи” читаву европску безбедносну архитектуру.

„Може да постоји само једна 'црвена' линија, а то је она између добра и зла”, навео је Рогозин.

Извор:Политика

Rusija odbacila američki plan
 
12. novembar 2008.
Moskva -- Rusija je odbacila američki predlog raketnog odbrambenog sistema u Evropi, prenele su agencije Itar-Tas i Interfax

Rusija je spremna na saradnju sa SAD po pitanjima evropske bezbednosti, ali smatra da je predlog o raketnom odbrambenom sistemu koji je Vašington poslao - neadekvatan, rekao je izvor agencija. Kremlj je odbio danas da da zvaničan komentar.

Isti izvor je optužio sadašnju američku administraciju da dolazećem predsedničkom timu Baraka Obame ne ostavlja drugi izbor nego da prihvati (postojeći) raketni program.

"Sadašnja administracija hoće da po svaku cenu isključi bilo kakvu raspravu", čime novom američkom predsedniko ostavlja da snosi svu odgovornost,rekao je izvor.

Rusija ne odobrava plan Vašingtona da delove raketnog odbrambenog sistema postavi u istočnoj Evropi. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev prošle nedelje je upozorio da će Rusija postaviti kratkodometne Iskander rakete u blizini Poljske ukoliko SAD ostanu pri instaliranju
raketnog sistema u Poljskoj i Češkoj.

Vašington je podneo predloge o raketnom sistemu sa ciljem da ublaži bojazan Rusije o ugroženosti njene nacionalne bezbednosti. Jedan američki zvaničnik najavio je da su SAD spremne da uskoro razmotre te predloge sa ruskim kolegama.

Izvor: Beta 

Гејтс:Руске претње су провокација

13/11/2008
ТАЛИН – Претње Русије да ће у Калињинграду поставити своје ракете представљају провокацију и грешку, рекао је у Талину амерички секретар одбране Роберт Гејтс.

Како јављају агенције, Гејтс је после састанка НАТО и Украјине рекао да се за руске претње „тешко може рећи да су добродошле код нове америчке администрације”.

„Такве провокативне примедбе су непотребне и погрешне”, рекао је Гејтс на конференцији за новинаре у Талину.

Истовремено, Вашингтон ће наставити са настојањима за успостављање конструктивних и позитивних односа са Русијом, додао је Гејтс.

Руски председник Дмитриј Медведев изразио је спремност Москве да размотри план о распоређивању ракета Искандер у области Калињинграда, енклаве окружене ЕУ, уколико се САД уздрже од постављања ракетног штита у Ческој и Пољској.

Гејтс је рекао да није сигуран зашто би Русија хтела да постави ракете у Калињинграду, указујући да највећа претња Русији долази од Ирана против којег је и усмерен амерички штит.

Амерички званичник је зато оценио да ракете у Калињинграду неће заштитити Русију од те претње.

Извор:Тањуг

Медведев: Обама је на потезу

13/11/2008
Русија би могла да одустане од инсталирања свог ракетног комплекса уколико Обамина администрација размисли о неопходности изградње антиракетног штита у Европи, каже председник Медведев.

Руски председник Дмитриј Медведев истако је да званична Москва може одустати од инсталирања ракетног комплекса "Искандер", уколико нова администрација САД "још једном анализира све последице одговарајуће одлуке о размештању ракета и радара".

Према његовој оцени, прва реакција која је стигла из Сједињених Америчких Држава улива наду.

"У сваком случају, наши будући партнери размишљају о томе, је ли то корисно или није, је ли ефикасно или не", рекао је Медведев у интервјуу француском "Фигароу".

Медведев је, недавно у поруци Федералном парламенту, најавио да ће инсталирати "Искандер" у Калињинграду, енклави окруженој земљама ЕУ, као неку врсту одговора на размештање елемената противракетне одбране САД у Пољској и Чешкој.

Руски председник наредних дана учествоваће на самиту Русија - Европска унија у Ници, а потом и на скупу Г 20 у Вашингтону.

Извор:РТС

Dančenko: Rusija očekuje bolje odnose s Obaminom administracijom
13/11/2008
 
O aktuelnim problemima i izgledima za buduće odnose SAD i Rusije za VOA govori saradnik Instituta Bruking Igor Dančenko.

Dančenko: “Glavni problemi u odnosima izmedju Rusije i SAD su protivraketni odbrambeni sistem, koji Vašington namerava da razmesti u Poljskoj i Češkoj republici, zatim članstvo Rusije u Svetskoj trgovinskoj ogranizaciji, tj. ukidanje amandmana Džekson-Venik, kako bi se omogućila normalizacija trgovinskih odnosa dve zemlje, a na širem medjunarodnom planu imamo i sporna pitanja kao što su izgledi za mir na Bliskom istoku, nuklearne ambicije Irana, saradnja u domenu borbe protiv terorizma, prvenstveno u Iraku, Avganistanu, Siriji i drugde, a tu je i pitanje Kosova. Tokom proteklih nekoliko godina uprkos nastojanjima predsednika Buša i Putina dve zemlje su u ćorsokaku u vezi sa većinom tih spornih pitanja”.
 
VOA: Kakav razvoj dogadjaja očekujete u odnosima dve zemlje nakon inauguracije novog američkog predsednika Baraka Obame?

Dančenko: “U Rusiji postoje pozitivna očekivanja u vezi sa budućim odnosima Moskve i Vašingtona. Većina ruskih političara izražava nadu da će se odnosi unaprediti dolaskom nove američke administracije. Pre svega, Rusija očekuje da se reši pitanje stacioniranja raketnog sistema u istočnoj Evropi, kao i druga pitanja, kao što su nerešeni teritorijalni sporovi u bivšim sovjetskim republikama”.

VOA: Kakva bi mogla da bude buduća uloga SAD, Evropske unije i Rusije u rešavanju nekih od tih problema, uključujući Kosovo?

Dančenko: “Evropljani su optimisti i očekuju da će dolaskom Obamine administracije doći do značajnih promena u odnosima Moskve sa Vašingtonom i Briselom. Što se tiče Kosova, ono trenutno nije u centru pažnje. Medjutim, način da se uspešno reši pitanje Kosova jeste možda da se ono razmotri paralelno sa drugim važnim pitanjima u trouglu SAD, Evropske unije i Rusije, uz poštovanje međusobnih interesa i međunarodnog prava. Kao što znate, Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, i ta odluka je nepovratna. Uprkos čvrstom stavu u tom pogledu, Rusija je spremna da saradjuje po nizu drugih pitanja, kao što je Nagorno-Karabah, koji je predmet spora izmedju Jermenije i Azerbejdžana, zatim slučaj Trans-Dnjestrije u Moldaviji itd. Ako ova pitanja budu rešavana na miroljubiv način, uz poštovanje interesa svih strana, to bi moglo da nas dovede do pragmatičnijeg pristupa kosovskom pitanju. Ključni problemi za Rusiju u pogledu Kosova su - sama nezavisnost, položaj srpske manjine i očuvanje njene kulturne baštine. U sklopu rešavanja statusa Kosova, Priština bi morala da se fokusira na pitanje povratka srpskih izbeglica i eventualnu autonomiju srpskih enklava, što bi moglo da dovede do podele pokrajine, ili nekog vida konfederacije, ili zajedničke jurisdikcije mada takve opcije nisu do sada šire razmatrane”.


Izvor:VOA

Pregovori o naoružanju SAD i Rusije

14. novembar 2008. 
Ženeva -- Pregovori SAD i Rusije o novoj verziji Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, koji ističe 5. decembra 2009, počeli su u Ženevi i trajaće nedelju dana.

U razgovorima učestvuju i predstavnici bivših sovjetskih republika Belorusije, Kazahstana i Ukrajine, odakle je rusko nuklearno oružje povučeno na osnovu START-a, naveo je neimenovani ruski zvaničnik. Reč je o tehničkim razgovorima.

Američku stranu zastupa delegacija od oko 20-tak stručnjaka na čijem čelu je direktor službe za proveru i inspekcije Stejt departmenta Geri Tejlor. Ime šefa ruske delegacije nije saopšteno.

U Ženevi će se raspravljati o predlogu koji je Vašington prošlog meseca poslao Moskvi, a koja je najvila da će ga razmotriti.

Američko-ruska komisija nadgleda primenu START-a.

Rusija i SAD su skoro deceniju pregovarali dok 1991. nije usvojen START prema kome svaka zemlja je mogla da razmesti maksimalno 6.000 nuklearnih bojevih glava.

Taj sporazum predviđa početak pregovora o novom sporazumu godinu dana pre njegovog isteka.

O sporazumu je u drugoj polovini 1980-tih pregovarao ondašnji sovjetskli vođa Mihail Gorbačev sa američkim predsednicima Ronaldom Reganom i Džordžom Bušom Starijim.

Vašington želi da u fokus novog sporazuma stavi ograničenje broja bojevih glava, a ne broja raketnih sistema, kao što je u sada važećem sporazumu.

Međutim, Moskva je najavila da nije za taj pristup.

Odnosi dve supersila zategnuti su u poslednje vreme zbog namere SAD da u Poljskoj i Češkoj postavi delove svog novog antiraketnog štita, što Moskva vidi kao direktnu pretnju.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je najavio kao kontrameru razmeštanje novih ruskih raketa u enklavi Kalinjingrad, kod granice sa Poljskom.

Izvor: Tanjug
 

Москва се штити од „штита”

14/11/2008
Стални представник Русије при западном војном савезу у Бриселу Димитриј Рогозин изјавио је јуче берлинском „Велту” (онлајн издање) да стационирање америчких ракета у Пољској представља опасност за Русију. Он је америчко објашњење да су ракете ту како би предупредиле опасност која долази из Ирана означио као „виц”.

Оружје које Американци намеравају да тамо разместе је тако прецизно, каже Рогозин, да за четири минута може да погоди председничку палату, седиште премијера или неки други циљ у Москви.

Не може Русија, објаснио је руски представник у централи НАТО-а, у таквим околностима да седи скрштених руку, упозоравајући да безбедност једних (мислећи притоме на САД и Запад) не може ићи на рачун безбедности других (у овом случају, Русије).

Један од могућих контрапотеза Москве, онај са стационирањем радарских система и ракета типа „искандер” у калињинградској области, тик уз пољску границу и „под прозорима” Запада, који је руски председник Дмитриј Медведев наговестио на дан избора новог америчког председника Барака Обаме, изазвао је доста узбуђења у западној Европи, а у Вашингтону је протумачен као прво „тестирање” новог председника САД.

У самој Немачкој додатно узбуђење изазвало је упозорење руског премијера Владимира Путина да би изградња гасовода који би, морским дном, требало директно да повезује Русију и Немачку, може доћи у питање, очигледно због немачког отезања.

Потпис за реализацију великог пројекта, вредног седам милијарди евра – кроз овај северноморски гасовод би од 2011. требало да протиче 55 милијарди кубних метара руског гаса годишње – ставили су својевремено тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер и Владимир Путин, у својству председника Руске Федерације. Шредер се касније, по силаску с власти, нашао на челу руско-немачког конзорцијума за изградњу гасовода, који треба да обезбеди енергетску сигурност немачкој привреди.

Немачко-руски споразум о изградњи гасовода изазвао је веома жучна противљења у Пољској и балтичким земљама. Иза потенцијалног страха од политичких нагодби две велике земље били су голи економски и стратешки интереси: реч је о гасоводу који „избегава” територије „погођених” земаља.

Путиново упозорење дошло је, иначе, непосредно пред самит Европске уније и Русије, који се одржава данас у Ници, на којем ће енергетска питања заузимати важно место.

Извор:Политика

Moskva odlaže razmeštanje raketa kod granice sa Poljskom

14.11.2008.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je danas da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozitivno odgovorio na zahtev da Moskva ne razmešta  rakete u blizini granice s Poljskom pre nastavka diplomatskih razgovora.

Sarkozi je, na zajedničkoj konferenciji za novinare posle samita EU i Rusije, rekao da je pozvao Medvedeva da odloži razmeštanje ruskih projektila do razgovora o panevropskoj bezbednosti u maju, na šta je ruski predsednik odgovorio pozitivno, preneo je Rojters.
Medvedev je prošle sedmice najavio da će Moskva postaviti rakete u oblasti Kalinjingrada kao odgovor na američki plan o razmeštanju protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.

Izvor:Tanjug

Лукашенко:Русија жели ракете у Белорусији

15/11/2008
МИНСК – Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да је Русија наговестила могућност размештања ракета у Белорусији како би одговорила на предложену изградњу елемената америчког противракетног штита у Пољској и Чешкој.

Лукашенко је у интервјуу за лист „Вол стрит џурнал” рекао да, чак и ако Москва не буде наставила реализацију свог плана о размештању ракета „искандер” у Белорусији, та земља ће размотрити могућност куповине тих ракета за своје потребе, пренео је Ројтерс.

[attachment=1]

Он је такође подржао план Кремља да размести ракете у руској балтичкој енклави Калињинград уколико САД разместе елементе свог ракетног штита у Пољској и Чешкој.

 Руски председник Дмитриј Медведев је у интервјуу за француски дневник „Фигаро” ове седмице рекао да је Москва спремна да одустане од планова да размести ракете у Калињинграду ако би се Вашингтон одрекао ракетног штита у Пољској и Чешкој.

Портпарол америчког Стејт департмента Роберт Вуд, упитан да коментарише Лукашенкове изјаве, поновио је америчке тврдње да планирани ракетни штит не представља претњу никоме, ни Русији ни Белорусији.

Извор:Танјуг

Poljska i Češka se nadaju da SAD neće promeniti planove o postavljanju raketnog štita

15/11/2008
Moskva - Poljska i Češka nadaju se da nova američka administracija neće promeniti planove o postavljanju raketnog štita u centralnoj Evropi, javila je televizijska stanica "Juronjuz", prenosi ruska novinska agencija RIA Novosti.

"Mi ne očekujemo nikakvu revoluciju, čak ni na političkom planu. Novi predsednik ipak gleda na sve stvari drugačije", rekao je ministar inostranih poslova Poljske Radoslav Sikorski.

On je dodao da je Poljskoj poznat stav novoizabranog američkog predsednika u vezi sa raketnim štitom.

"Novi predsednik Barak Obama mi je sam rekao da želi da se uveri da stvari funkcionišu", rekao je Sikorski.

Administracija predsednika Džordža Buša uložila je mnogo napora da postigne sporazume sa Varšavom i Pragom o raspoređivanju 10 raketnih presretača u Poljskoj i radarske stanice u Češkoj.
SAD insistiraju da je cilj raketnog štita zaštita od "loših država" kao što je Iran. Rusija se protivi tom sistemu kao pretnji svojoj bezbednosti.

Lideri Poljske i Češke bili su iznenađeni izjavom francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija u petak da raketni odbrambeni sistem neće unaprediti evropsku bezbednost.

"Ne treba da govorimo o postavljanju raketnog štita koji neće mnogo doprineti bezbednosti", rekao je Sarkozi na konferenciji za novinare sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevim, nakon samita EU-Rusija u Nici.

Zamenik češkog premijera Aleksandar Vondra rekao je da je iznenađen Sarkozijevom izjavom i da se sada, kada je Francuska predsedavajući bloka, protivraketni štit uopšte ne spominje u odnosima EU-Rusija.

Izvor:Srna

Medvedev: Želimo razgovare sa SAD

16. novembar 2008.
Vašington -- Moskva je spremna da razgovara sa Vašingtonom o postojećim globalnim programima antiraketne odbrane, kaže ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Medvedev je istovremeno rekao da se Rusija nada da će buduća administracija novoizabranog predsednika SAD Baraka Obame dovesti do poboljšanja rusko-američkih odnosa, javlja Rojters.

"Nećemo učiniti ništa, sve dok Amerika ne načini prvi korak," rekao je Medvedev juče u Vašingtonu povodom svoje ranije izjave da će Rusija odgovoriti na plan SAD da u Poljskoj i Češkoj postavi delove svog antiraketnog štita.

"Mislim da imamo šanse da rešimo probleme tako što ćemo se dogovoriti o globalnom antiraketnom sistemu ili, kao najmanje što možemo da učinimo, tako što ćemo pronaći rešenje o postojećim programima, čime bi Ruska Federacija bila zadovoljna," dodao je ruski predsednik.

"Odnosima između SAD i Rusije nedostaje potrebno uzajamno poverenje. Polažemo nade da će se to poverenje obnoviti dolaskom nove američke administracije," rekao je Medvedev u vašingtonskom Savetu za spoljne poslove.

Ruski predsednik boravio je u Vašingtonu na samitu grupe G-20, kojim je predsedavao odlazeći američki predsednik Džordž Buš, koji mesto šefa Bele kuće napušta 20. januara.

Izvor: Tanjug

Влцек:Постављање америчког радара у Чешкој неуставно

17/11/2008
МОСКВА – Председник доњег дома чешког парламента Милослав Влцек, током посете Москви, оштро је критиковао амерички план о постављању радараског система у Чешкој и наговестио је да би то питање могло да буде изнето пред Уставни суд.

„Противим се америчком радару на територији Чешке и нисам усамљен у томе”, рекао је Влцек у интервјуу „Росиској газети”.

„Нигде у свету радар тог типа није постављен тако близу главном граду и великом међународном аеродрому, на свега 80 километара”.

Влцек је довео у питање оперативност америчког противракетног штита и изразио је сумњу у разлоге за постављање тог штита у Пољској и Чешкој, пренео је Итар-Тас.

„Образложења попут претњи Ирана или, чак, Северне Кореје, апсолутно су бесмислена”, казао је он.

Влцек је нагласио да није само опозиција та која се противи постављању америчког радара, већ и све већи број посланика владајуће коалиције није, по његовом мишљењу, спреман да олако подржи нацрт споразума с Вашингтоном.

„Мислим да се сваким даном повећава шанса да Посланички дом не одобри тај споразум”, оценио је он.

Влцек је, такође, подсетио да чешки устав не предвиђа могућност изградње стране војне базе на територији Чешке.

„Из тог разлога, размишљамо о томе да ово питање изнесемо пред Уставни суд”, рекао је он, додајући да би на тај начин могло да се избегне да одлука о тако озбиљном питању буде донесена с једним или два гласа разлике.


Извор:Тањуг

НАТО потврдио подршку новом антиракетном штиту САД

17/11/2008
БРИСЕЛ – НАТО је данас поново потврдио своју подршку новом америчком антиракетном штиту, реагујући тако на речи француског председника Николе Саркозија од петка да то неће нешто ванредно допринети безбедности Старог континента.

„Одлука донета (на самиту НАТО-а) у Букурешту је веома јасна и наставићемо да анализирамо различита мишљења везана за противракетну одбрану”, изјавила је портпарол западне војне алијансе Кармен Ромеро.

Лидери НАТО-а, укључујући и француског председника, поздравили су на самиту у априлу, америчку намеру да делове најновијег антиракетног штита постави у Пољској и Чешкој, и описали је као „суштински допринос заштити савезника”, подсећа Ројтерс.

Вашингтон инсистира на томе да ће тај штити обезбеђивати САД и њене савезнике од напада „проблематичних држава”, као што су Иран и Северна Кореја и одбацује оптужбе Москве да је то директна претња њеној територији.

Међутим, Саркози је у петак, после самита ЕУ-Русија у Ници, оценио да нови амерички штити неће нешто значајно допринети безбедности у Европи, али да ће сигурно закомпликовати ствари.

Ромеро је зато данас поновила да се став Алијансе није променио.

Москва је раније запретила да ће разместити своје ракете у енклави Калињинград, код границе са Пољском, уколико Вашингтон настави са плановима о размештању новог антиракетног система.

Русија је, истовремено, изразила наду да администрација новоизабраног председника Барака Обаме неће толико инсистирати на том питању као одлазећа влада Џорџа Буша.

Руски званичници кажу да су охрабрени првим сигналима Вашингтона, а руски председник Дмитриј Медведев је током викенда на самиту Г20 рекао да би Москва могла да прихвати и мање од америчког одустајања од антиракетног штита, као и да би се могао постићи договор о глобалном антиракетном шистему, или пак, да се решење пронађе у постојећим програмима који би одговарали Русији.

Портпарол НАТО-а није није коментарисала позив Саркозија да се средином идуће године одрже међународни скуп о европској безбедности, на коме би било речи о новом споразуму о безбедности ЕУ-Русија.

Извор:Тањуг

Белорусја демантовала намере о размештању руских ракета

17/11/2008
МИНСК – Белорусија је демантовала данас да јој је намера да на њеној територији буду распоређене руске ракете, као одговор на предложену изградњу елемената америчког противракетног штита у Пољској и Чешкој.

Министарство спољних послова Белорусије је саопштило да је интервјуу председника Александра Лукашенка за лист „Вол стрит џурнал” прошле седмице створио „потпуно нетачну интерпретацију” његових изјава.

Лукашенко је, према писању америчког листа, рекао да ће, чак и уколико Москва не буде наставила реализацију свог плана о размештању ракета „искандер” у Белорусији, та земља размотрити могућност куповине тих ракета за своје потребе, пренео је Ројтерс.

Лукашенко је према утицајном пословном дневнику из Њујорка такође подржао план Кремља да размести ракете у руској балтичкој енклави Калињинград уколико Сједињене Америчке Државе разместе елементе свог ракетног штита у Пољској и Чешкој.

„Чак иако Русија не буде понудила ове обећане ракете, ми ћемо их сами купити. Тренутно немамо средства за то, али наш је план, и на овај начин одајем тајну, да поседујемо такво оружје”, навео је лист изјаву Лукашенка.

Портпрол белоруског министарства спољних послова Андреј Попов је у саопштењу објављеном на веб сајту председништва, истакао да је „искривљавање” Лукашенкових изјава довело до нетачних оцена политике званичног Минска.

„Желео бих да нагласим да белоруски председник није дао никакве изјаве о намери наше државе да руске ракете Искандер буду распоређене у Белорусији као одговор на размештање америчког противракетног штита у Европи”, рекао је Попов.

Портпарол је истакао да је заправо реч о „постепеној замени застарелих ракета модерним наоружањем, које би вероватно укључило, ракете искандер”.

На сајту је објављен, како је наведено, транскрипт интервјуа са Лукашенком, у коме се ни једном речи не помиње предлог Русије да распореди ракете у Белорусији.

У саопштењу листа „Вол Стрит џурнал” се наводи да је лист указао на Лукашенкову подршку плановима Русије, као и да је белоруски председник разматрао размештање ракета искандер, али да му „намера није била да на било који начин повеже та два питања”.

Белорусија се одрекла нуклеарног оружја током 1990-тих, после распада Совјетског савеза, а раније је наговестила да је спремна да размести руско неатомско оружје уколико би Кремљ то тражио, али тада ракете „искандер” нису помињане, подсетио je Ројтерс.

Извор:Тањуг

Lavrov traži fižičke garancije za antiraketne sisteme

19/11/2008
LISABON - Potrebne su fizičke garancije o nerazmeštanju američkog antiraketnog sistema u Evropi jer tada Rusija ne bi morala da pribegne recipročnoj meri, izjavio je u Lisabonu ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, posle razgovora sa portugalskim domaćinom Luisom Amadoom. "Potrebne su fizičke garancije da neće biti razmeštanja treće lansirne oblasti raketa i da mi onda ne bismo morali da preduzimamo bilo kakve uzvratne korake. Političke garancije su davane više nego jedanput, uključujući i one prema kojima se NATO neće širiti i neće otvarati nove vojne baze", rekao je juče Lavrov.

Izvor:Tanjug

18.11.2008
U glavnom gradu Češke održana je protestna demonstracija protiv razmeštanja na teritoriji zemlje američke radarske stanice u okviru stvaranja 3. pozicionog rejona protivraketne odbrane Sjedinjenih Država u Istočnoj Evropi

 Shodno svim anketama, oko 2 trećine stanovništva zemlje izjašnjava se protiv razmeštanja američkog radara 80 kilometara daleko od Praga. I protivnici ovih planova već su sakupili preko pola miliona potpisa na zahtevu za nacionalni referendum o dotičnom pitanju Ustav Češke ne predvidja mogućnosti izgradnje stranih baza na teritoriji zemlje.

Naravno da sudbina američkog protivraketnog projekta neće biti rešena tokom uličnih demonstracija iako su i one od značaja. Sada se ovo pitanje razmatra u češkom parlamentu. Sporazume koje su potpisale vlade SAD i Češke treba da ratifikuju oba njegova doma i da odobri šef države Vaclav Klaus. Medjutim, većina poslanika, uključujući i predsednika donjeg doma parlamenta Miloslava Vlčeka, takodje je protiv pojave američkog radara kod Praga.

Argumenti protivnika prekookeanskih planova veoma su ubedljivi, i to ne samo zato što se je i Rusija protiv njih. Čak je i predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavio ovih dana da razmeštanje elemenata američke protivraketne odbrane neće učvrstiti bezbednost Starog kontinenta. Osim toga, treba imati u vidu da i mnogi američki kongresmeni, eksperti i vojna lica sumnjaju u efikasnost planiranog sistema. Ima razloga za mišljenje da novoizabrani predsednik SAD Barak Obama s obzirom na ove u druge okolnosti može odustati od Buševe zamisli.

 Treba uzeti u obzir i to što će pojava 3. pozicionog rejona američke protivraketne odbrane neminovno izazvati novu trku u naoružanju u Evropi jer Rusija smatra da protivraketni planovi Vašingtona ugrožavaju njenu nacionalnu bezbednost i da će zato biti primorana da preduzme protivmere. Svi navedeni argumenti se u punoj meri odnose i na Poljsku gde Amerika želi da razmesti 10 protivraketa i gde se preko 50 stanovnika takodje izjašnjava protiv toga. U suštini, rešava se pitanje da li će Češka i Poljska, pa prema tome, i cela Evropa postati žrtve nove avanture Buševe administracije.

Izvor:Glas Rusije

Poljska za vraćanje poverenja

20/11/2008
Poljska će ponuditi Rusiji predloge za vraćanje poverenja između dve zemlje, povodom projekta raketnog štita koji SAD žele da izgrade na poljskoj teritoriji, rekao je ministar spoljnih poslova Poljske Radek Sikorski.

Poljska bi želela da se taj projekat nastavi, ali njegova sudbina zavisiće u potpunosti od nove administracije predsednika Baraka Obame, rekao je Sikorski koji je u Vašingtonu učestvovao na Atlantskom savetu, preneo je Rojters.

"Mi ćemo sačekati da nova administracija donese svoju procenu o tom pitanju", naveo je šef poljske diplomatije.

Američki zvaničnici nastojali su da uvere Kremlj da projekat raketnog štita nije usmeren protiv ruskog nuklearnog arsenala, već protiv zemalja kao što su Iran i slične države.

Kremlj je prošle sedmice odbacio američke sugestije čiji je cilj ublažavanje strahovanja Moskve, ali je Sikorski naveo da će biti načinjen još jedan pokušaj te vrste.

"Mi ćemo uskoro dostaviti Rusiji pisane predloge za mere vraćanja poverenja povodom raketnog štita, na bazi trasnparentnosti i reciprociteta", kazao je on.

Predlozi će obuhvatiti tehnički nadzor i pravo na inspekcije, ali neće omogućiti Rusima da budu stalno stacionirani na teritoriji Poljske, rekao je Sikorski.

Odlazeća administracija predsednika Buša inicirala je izgradnju raketnog štita u Poljskoj i Češkoj, a Moskva taj čin smatra pretnjom Rusiji, podsetio je Rojters.

Izvor:Tanjug

Москви не одговарају политичке гаранције САД о ПРО коју они планирају да поставе у Европи

19.11.2008
Ово је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров изјавио у уторак на конференцији за штампу посел преговора у Лисабону са португалским колегом. Коментар нашег политичког аналитичара Виктора Јеникејева.

Ове речи руског министра иностраних послова биле су одговор на питање новинара који је питао: да ли ће Москва одустати од размештања ракетних комплекса Искандер у Каљининградској области, ако САД гарантују да њихова ПРО у Европи не прети Русији. Да подсетимо да Вашингтон планира да постави десет противракета у Пољској и радар у Чешкој. Министар Лавров је појаснио да су руској страни потребне физичке гаранције да трећег позционог прстена ПРО у Европи неће бити.

Такав прилаз, да приметимо, заснива се на природној логици међудржавних односа, па и на непосредном искуству сарадње са САД и њиховим партнерима из НАТО-а. Апослутно оправдано је у вези са тим напомињање Сергеја Лаврова да су земље Запада више пута давале Русији хипотетичке политичке гаранције. Али оне су се испостављале пустим. То се тиче усмених обећања да се НАТО неће ширити ка границама Русије, да неће бити размештена велика количина наоружања на територији нових чланова алијансе и да тамо неће бити отваране војне базе.

Неистрајност администрације председника Буша испољила се конкретно у току преговора о ПРО у формату два плус два уз учешће министара иностраних послова и министара одбране Русије и САД. Тако су у Москви државни секретар Кондолиза Рајс и министар одбране Роберт Гејтс усмено дали једне предлоге, а затим нису могли да из потврде писмено, фактички опозвавши их.

Чини се да треба имати у извесној мери изопачено мишљење да би се претпостављало да САД могу да имају право да отворе базе система ПРО у Европи, а Русија треба да верује у часну реч да оне не представљају по њу опасност. Америчка позиција је тим пре чудна, што је Москва више пута предлагала Вашингтону заједничко изучавање потенцијалних ракетних претњи, коришћење њених радиолокационих станица за стварање глобалног система ПРО. Ипак све ове иницијативе администрација САД је одбацила.

Управо из тог разлога председник Русије Дмитриј Медведев је изјавио да је могуће да се као узвратна мера искористи размештање комплекса Искандер у Вашингтону. Неопходост за то ће отпасти ако САД узму у обзир забринутост Русије и одустану од својих једностраних планова. Наде се полажу у то да ће нови председник САД Барак Обама погледати на руско-америчке односе свежим очима, без предрасуда и без идеолошких заблуда.

Извор:Глас Русије

(Ne)poželjne rakete

20.11.2008
Hiperaktivnost i želja za liderskom pozicijom prouzrokovali su, u razmaku od samo dva dana, dve suprotne izjave francuskog predsednika Nikole Sarkozija vezane za američki antiraketni štit koji treba da bude postavljen u Poljskoj i Češkoj.
Sarkozi je, najpre, na samitu EU-Rusija u Nici, kao predsedavajući EU, prošlog petka poručio da bi postavljanje američkih raketa i najavljen identičan ruski odgovor u Kalinjingradu, samo komplikovali stvari. I Sarkozi i Medvedev su se saglasili da, pre preuzimanja bilo kakvih unilateralnih poteza u ovom smislu, treba sačekati panevropski samit pod okriljem OEBS sredinom sledeće godine na kojem bi, uz prisustvo SAD, trebalo da se razmotri celokupnastrategija bezbednosti na evropskom kontinentu.

Samo dan kasnije, na samitu G 20 u Vašingtonu, Sarkozi je poručio da je američki antiraketni štit korisna dopuna za pretnje koje bi mogle da stignu izdaleka, na primer iz Irana. Dodao je i da su Česi i Poljaci suvereni u donošenju odluka na svojim teritorijama.
Razlog za to je bujica negodovanja čeških i poljskih vladajućih struktura na prvu Sarkozijevu izjavu. Protivnici Sarkozijeve poruke upućene Medvedevu podsetili su i na zajednički zaključak sa samita NATO u Bukureštu iz aprila u kojem se ističe da je planirani američki raketni štit "suštinski doprinos zaštiti saveznika".

Sarkozi je očigledno hteo da odigra ulogu medijatora između Moskve i Vašingtona, ali politički komentatori zaključuju da je, preuzimajući inicijativu u razgovoru s Medvedevom, "zaboravio" da se konsultuje sa evropskim partnerima. Ističu da to potvrđuje Sarkozijevu želju za liderstvom, ali i nedostatak stabilne i razrađene evropske doktrine o strateškoj stabilnosti.

Na kraju je ostalo pitanje: koja je izjava "starija", odnosno, da li su antiraketni štitovi korisni, ili ne?
Dilemu je razrešio Ke d'Orsej. Jedan od portparola u sedištu francuske diplomatije je naglasio da je predsednik "jasno podvukao suvereno pravo država da se snabdeju antiraketnom odbranom na osnovu bilateralnih sporazuma sa SAD i da preduzmu mere zaštite protiv širenja balističkog naoružanja, naročito iz pravca određenih regiona, citirajući tom prilikom Iran", te da, što se te teme tiče, "nema dvosmislenosti".
Američki antiraketni štit u Evropi je, dakle, što se Sarkozija tiče, dobro došao, bez obzira na to šta je u petak rekao Medvedevu.

Izvor:Večernje Novosti

Москва не може да диктира правила

20/11/2008
Чешка и Пољска спремне на даљи дијалог са Русијом у вези са америчким антиракетним штитом у средњој Европи, каже вицепремијер Чешке Александар Вондра, али напомиње да су давно прошла времена у којима је Москва диктирала правила средњој Европи.

Чешки вицепремијер сматра да са Русијом треба наставити дијалог у вези са америчким антиракетним штитом у средњој Европи. "Спремни смо да Русији дамо извесне гаранције да нема разлога да се плаши", рекао је Вондра додајући да су давно прошла времена у којима је Москва диктирала правила средњој Европи.

Заменик премијера Чешке је додао да "не треба паничити због офанзивне реторике којој прибегава Москва".

"Када би почела да нам се тресу колена због руске реторике, учинили би себи најгору услугу", истакао је Вондра.

Вондра борави у Вашингтону, где независно од шефа пољске дипломатије Радослава Шикорског, разговара са представницима будуће америчке администрације о судбини антиракетног штита у Пољској и радарске базе у Чешкој, након што се у Белу кућу усели новоизабрани председник Барак Обама.

Ни Вондра ни Шикорски не верују да ће Обамина администрација одустати од штита, иако је будући амерички председник изјавио да ће сачекати да види да ли штит функционише и да ли је исплатив. Најновији тест пацифичког дела штита са јапанског ратног брода, над хавајским острвима није успео, пошто се покварио сензор ракете пресретача, јавили су јутрош чешки медији.

Пентагон није био у стању да прецизира да ли је квар само на једној или читавој серији ракета.

Док Вондра пожурује чешки парламент да ратификује споразум са САД о радару, који опозиција категорично одбија, Шикорски сматра да нема разлога да се на брзину пристане на америчке, "за Пољску неприхватљиве услове" боравка америчких војника у пољској бази.

"Проблем са ратификацијом је пре свега у Чешкој", изјавио је више пута до сада Шикорски и додао да ће када влада договори услове боравка америчких војника, споразум вероватно бити усвојен, јер су присталице америчког штита у већини у оба дома пољског парламента .

Извор;РТС

Izvini sto se ubacujem ali bih dodao komentar na ovo. Ameri se podvlace Rusiji pod kozu preko ovih manjih drzava dajuci im navodnu podrsku kao saveznik. Sta se desava kad Rusima pukne film zbog ove strategije smo videli. Gruzija je prsla kao tepsija za nekoliko dana a gde su bili saveznici da je podrze. Podrzali su je posto ih je Rusija vec zgazila. Poljaci i Cesi, a boga mi i Ukrajinci (da ne psujem) pokazuju zube ali tudje i bojim se da ce im ti isti zubi uskoro biti izbijeni ako ovako nastave. Naravno Ameri ce sve to "ostro da osude" i mrko ce da pogledaju rusiju na mapi. Toliko o NATO savezu i antiraketnom stitu.

Изостао договор САД и Русије о нуклеарном оружју

21/11/2008
ЖЕНЕВА – САД и Русија, након недељу дана преговора у Женеви, нису успели да се договоре о нацрту новог споразума о нуклеарном оружју, саопштено је из америчка делегација.

Споразум о смањењу стратешког наоружања (Старт), којим се ограничава војни арсенал две државе, истиче крајем 2009. године. Русија би желела нови обавезујући споразум, док се Вашингтон залазе за неформални договор.

Бивше совјетске републике Белорусија, Украјина и Казахстан такође су учествовале у преговорима.

„Обе стране истичу да током преговора (у Женеви) није постојала било каква обавеза да се донесе одлука о продужетку важења постојећег споразума”, наводи се у саопштењу америчке делегације.

Додаје се да ће „САД, Белорусија, Казахстан, Русија и Украјина наставити да проучавају то питање”.

Састанак у Женеви уследио је у тренутку када су се између Вашингтона и Москве заоштрили односи због планова о размештању америчког антиракетног штита у Централној Европи.

САД намеравају да разместе ракете пресретаче у Пољској које би биле повезане са радаром у Чешкој.

Русија у томе види претњу за своју безбедност и упозорава да би као одговор могла да размести ракете у Калињинграду, руској енклави између Пољске и Литваније.

Извор:Бета, АФП

Većina Rusa podržava raspoređivanje raketa u Kalinjingradu


23/11/2008
Moskva - Većina Rusa podržava planove Moskve da rasporedi rakete kratkog dometa u regionu Kalinjingrada, ali su zabrinuti da će to pogoršati odnose sa Zapadom, rezultati su istraživanja javnog mnjenja, prenosi agencija RIA Novosti.

Prema istraživanju centra "Levada", 65 odsto Rusa podržava najavljeno raspoređivanje raketa u Kalinjingradu, 19 se protivi, a 16 odsto nije želelo da odgovori.Međutim, 59 odsto ispitanika smatra da će raspoređivanje raketa Iskander-M pogoršati odnose Rusije i Zapada, dok 38 odsto veruje da to nije tako ozbiljno.

Oko 21 odsto ispitanika smatra da su planovi Moskve opasni i za Rusiju i za ostatak sveta, dok se 19 odsto ne boji pogoršanja odnosa Rusije i Zapada.Moskva se usprotivila planiranom raspoređivanju 10 raketnih presretača u Poljskoj i radara u Češkoj, rekavši da je to pretnja bezbednosti Rusije.

Vašington kaže da su te baze neophodne da se odbiju mogući napadi zemalja kao što je Iran.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev, najavio je raspoređivanje raketa Iskander-M u Kalinjingradu, na granici sa Poljskom i i Litvanijom, ukoliko Amerikanci postave raketni štit u centralnoj Evropi.

Izvor:Srna

Lavrov: SAD da odustanu od štita

24. novembar 2008.
Lima -- Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kaže da je bolje za rusko-američke odnose da SAD odustanu od svog plana postavljanja antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.

"Ukoliko uprkos svemu SAD odluče da sprovedu te svoje planove, biće potrebno da obezbede transparentne mere kojima će ublažiti rusku zabrinutost", izjavio je Lavrov juče u Limi, gde s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim učeštvuje na forumu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).

Lavrov je rekao da će ruska strahovanja biti u potpunosti otklonjena jedino u slučaju da Vašington odustane od svoje namere i počne da sarađuje na zajedničkoj antiraketnoj odbrambenoj politici.

Ruski ministar inostranih poslova naveo je da se sa američkom kolegenicom Kondolizom Rajs dogovorio da krajem decembra pokrenu još jednu rundu pregovora o spornom razmeštanju američkih raketa u Češku i Poljsku.

Ranije ovog meseca ruski predsednik Medvedev najavio da će njegova zemlja takođe postaviti rakete u blizini Kaljiningrada, uz granicu sa Poljskom i Litvanijom.

Medvedev je juče u Limi rekao da je po tom pitanju pozicija sadašnje američke administracije "veoma nefleksibilna", dok je poziciju novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame ocenio kao umereniju.

 
Izvor: Beta 

Туск неће наговарати САД да у Пољској разместе штит

24/11/2008
ВАРШАВА – Пољски премијер Доналд Туск неће наговарати нову америчку администрацију да у Пољској и Чешкој разместе свој антиракетни штит.

„У разговору са Бараком Обамом нисмо покренули питање штита”, казао је пољски премијер у интервјуу за „Жечпосполиту”.

„Не мислим да би наговарања утицала на одлуку САД. Ако Американци одлуче да наставе тај пројект радоваћу се, јер мислим да је оно што смо ми добили заузврат у преговорима боље него да базе уопште нема”, казао је Туск.

Барак Обама је након што је победио на председничким изборима у САД неколико пута најавио да прво жели да се увери да антиракетни штит заиста функционише и да је исплатив пре него што настави да га размешта у Европи.

„Сигнали које добијамо разним каналима наговештавају да ће пројект антиракетног штита (у Средњој Европи) бити настављен”, казао је пољски премијер.

Русија која на амерички штит на њеним границама гледа као на отворено угрожавање њене безбедности и прети да ће као одмазду разместити своје ракете у Калињинградској области на границама Пољске нада се у супротно, односно да би Барак Обама могао да од штита у Средњој Европи одустане.

Председник Русије Дмитриј Медведе овог викенда изразио је наду да би САД могле да ревидирају своје планове са штитом и нагласио да је Обама отворенији за дијалог него претходна америчка администрација.

Извор:Бета

23.11.2008
Gradonačelnici 30 čeških mesta izjasnili su se protiv razmeštanja američkog radara na teritoriji njihove zemlje i pozvali novoizabranog predsednika SAD Baraka Obamu da odustane od realizacije ovog opasnog projekta.

Njihovom kolektivnom pismu Obami stoji da planovi Vašingtona za razmeštanje elemenata svoje protivraketne odbrane u Evropi koji su već doveli do porasta napetosti u odnosima izmedju Sejdinjenih Država i Rusije izazivaju zabrinutost i kod Evropljana i da mogu izazvati novu spiralu trke u naoružanju. U poslanici se napominje da su 2 trećine državljana Češke protiv američkog radara.

Izvor:Glas Rusije

24.11.2008
Ukoliko nova američka administracija odustane od razmeštanja elemenata protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, pitanje o uzvratnim merama Rusije će samo po sebi izgubiti važnost

– izjavio je premijer RF Vladimir Putin na Medjunarodnoj konferenciji o pitanjima humanitarnog prava u Sankt-Peterburgu. – SAD tvrde da je treći pozicioni rejon protivraketne odbrane u Evropi namenjen za zaštitu od iranskog raketnog napada. U stvari, pak, uperen je protiv strateškog potencijala Rusije – rekao je Putin. Predsednik Dmitrij Medvedev je u nedavnoj poslanici ruskom parlamentu najavio mogućnost protivmere — razmeštanja raketnih kompleksa „Iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti.

Izvor:Glas Rusije

24.11.2008
Предстојеће консултације у демембру о преобламатици ПРО могу да буду почетак новог дијалога Русије и САД.Такво мишељење у Лими изразио је председник Русије Дмитриј Медведев, одговарајући на питања руских новинара.

По мом мишљењу, постоје шансе, зато што ако став актуалне администрације по том питању изгледа прилично нефлексибилно: решили смо да ћемо све изградити, макар тамо трава не никла, став новоизабраног председника изгледа пажљивије. То сведочи у најамњу руку о томе да наши амерички партнери, будући партнери, о томе мисле и немају једном и заувек припремљени печат за решавање проблема. А ако је тако, значи да је могућ дијалог, занчи да је могућа и промена позиција, подвукао је Дмитриј Медведев.

О томе да ће се могућнсот дијалога о ПРО за Русију појавити са новим америчким председником више пута је истицао и министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. По његовом мишљењу, то што је новоизабрани председник решио да анализира ефективност постављања трећег позиционог региона ПРО у Пољској и Чешкој, сведочи о томе да је Барак Обама спреман на конструктивно разматрање проблема.
За сада Москва мора да има посла са администрацијом Буша, која није склона да слуша ни руску забринутост, ни протесте у Европи.

То потврђују предлози Вашингтона о ПРО, предати у октобру руској страни. Како је истакао министар иностраних послова Сергеј Лавров, у тим документима америчке стране нема ничег новог. О томе је изјављно за време његовог сусрета са државним секретаром САД Кондолизом Рајс. При томе било је подвучено да би најбољи излаз из ситуације било одустајање САД од планова постављања трећег позиционог региона ПРО у Европи.

Извор:Глас Русије

Ређиково тражи да амерички шзит не буде код њих

26/11/2008
ВАРШАВА – Пољски округ Слупск затражио је званично оштром резолуцијом за коју је гласала већина одборника да ракете пресретачи америчког штита не буду смештене у оближњој ваздухопловној бази Ређиково, јер не желе да постану живи штит.

Житељи те области на северозападу Пољске плаше се да ће их размештање америчког антиракетног штита изложити реалној претњи да служе као мета како терориста, тако и евентуалних напада из Русије ако Москва у знак одмазде за амерички штит премести своје ракете у Калињинградску област на границе са Пољском.

Ту резолуцију и писмо у којем одбијају америчку базу представници Слупска предали су америчком амбасадору Виктору Ешу који им је јуче дошао у посету да развеје бојазни од базе, јављају данас пољски медији.

„Не желимо да живимо у сталном страху од евентуалног изненадног ракетног напада. Не желимо да будемо елемент америчког антиракетног штита који може да се назове живи штит. У непосредној близини базе живи око 100.000 људи”, стоји у резолуцији.

Извор:Тањуг

Формат 2+2 остаје

27/11/2008
Руско-амерички преговори у формату два плус два уз учешће министара иностраних послова и одбране о проблему ПРО очуваће свој статус и при новој америчкој администрацији. Ово стоји у изјави МИП Русије поводом тога што се актуални шеф Пентагона Роберт Гејтс пристао је да остане на тој дужности и у администрацији Барака Обаме.

Руковођење стејтедепартментом нови председник намерава да повери свом недавном супарнику у предизборној кампањи Хилари Клинтон. Последњи пут четворка се састајала у марту. Тада је био постигнут договор да се настави рад у таквом формату ради унапређења стратешког партнерства.

Извор:Глас Русије

Чешки сенат прихватио поставлјанје америчких радара

27/11/2008
ПРАГ – Сенат чешког парламента усвојио је споразум о изградњи радарске базе јужно од Прага и споразум о регулисању боравка америчких војника у Чешкој.

За изградњу америчког радара гласало је 49 од 81 сенатора, колико има горњи дом. Није прошао предлог социјалдемократског сенатора, бившег известиоца за људска права у некадашњој Југославији, Јиржија Динстбира да се гласање о радару одложи за годину дана док не постане јаснија европска архитектура противракетне одбране.

Пропао је и предлог опозиционе левице да о пројекту одлучи прво Уставни суд, пошто Устав Чешке не говори нигде о сталном боравку страних трупа, већ само о транзиту.

„Не тражим од вас да у полигону Брди буду руске нуклеарне ракете, већ војници земље која нас је спасила тога ропства. За мене је неприхватљиво да будем председник владе која ће послушно отворити врата руском неоимперијализму”, бранио је у Сенату постављање радара премијер Мирек Тополанек.

Шеф чешке дипломатија Карел Шварценберг истакао је да радар ни на који начин не деформише стратешку равнотежу између Русије и Запада. 

Новоизабрани амерички председник Барак Обама за сада оклева да да дефинитвно зелено светло том „чеду” Бушове администрације јер жели прво, како је неколико пута изјавио, да се увери да ли тај штит уопште функционише и да ли је исплатив.

Извор:Танјуг

NATO podržao postavljanje antiraketnog sistema u Evropi

03.12.2008.
Ministri spoljnih poslova NATO potvrdili su danas podršku američkim planovima da postave antiraketni sistem u Evropi uprkos jakom protivljenju Rusije.

Ministri su rekli da će planirano postavljanje raketa u Poljskoj i Cceškoj predstavljati "značajan doprinos" u zaštiti saveznika od pretnje balističkih raketa dugog dometa. Svih 26 članica NATO-a potpisale su saopštenje u kome se podržava postavljanje raketa presretača u Poljskoj i radarske stanice u Češkoj.

NATO ministri su se juče dogovorili da postepeno obnove kontakte sa Moskvom koji su zamrznuti posle ruskog upada u Gruziju u avgustu. Ruski ambasador u Alijansi Dmitrij Rogozin rekao je danas, u odgovoru na tu odluku, da je Moskva spremna da obnovi pregovore sa NATO-om.
NATO ministri su takođe upozorili danas da Ruska suspenzija sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama (CFE), koja traje od prošle godine, "ne može da se produži u nedogled", i pozvali su Moskvu da je prekine.
"Situacija u kojoj saveznici koji su potpisnici sporacuma CFE i sprovode njegove odredbe, dok ih Rusija ne primenjuje, ne može da se produži u nedogled", naveli su ministri spoljnih poslova NATO-a u saopštenju koje je izdato posle dvodnevnog sastanka u Briselu a uoči ministarskog sastanka Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Helsinkiju.
"Vrlo smo zabrinuti što od 12. decembra 2007, znači skoro celu godinu, Rusija zadržava unilateralnu suspenziju obaveza preuzetih po sporazumu CFI iz 1990. godine", dodato je u saopštenju u kome se poziva Rusija da "bez odlaganja" počne da primenjuje sporazum.

Šefovi diplomatija su naglasili da je rusko-gruzijski rat u avgustu dalje zaoštrio spor oko sporazuma o konvencionalnom naoružanju.

Izvor:Beta

Нови преговори САД и Русије око  пркетног штита

13/12/2008
ЊУЈОРК – Тим америчких преговарача које ће предводити дипломата Џон Руд отпутоваће наредне седмице у Москву да би са руским званичницима разговарао о контроверзном пројекту америчког ракетног штита чији елементи треба да буду постављени у Чешкој и Пољској.

Према изворима из Стејт департмента, Руд, вршилац дужности подсекретара за контролу оружја, предводиће тим експерата из САД, пренеле су агенције.

Централна тема разговора биће „мере намењене јачању поверења између две земље поводом размештања америчког ракетног штита у Европи”, наведено је из Стејт департмента.

Према тврдњама из Вашингтона, штит је намењен да застраши земље попут Ирана и одврати их од претњи Европи и Блиском истоку, али Русија га види као претњу сопственој безбедности, подсећају агенције.

Извор:Тањуг

13.12.2008
 Eksperti američkog Kongresa savetuju Beloj kući da prekinu gradnju objekata protivraketne odbrane u Istočnoj Evropiuz navodjenje 2 osnovna razloga. Prvo, u uslovima globalne finansijske krize Vašington nema sredstava za finansiranje ovog projekta u punom obimu. Drugo, Pentagon još uvek nije dokazao efikasnost kompleksa protivraketne odbrane.

Eksperti smatraju da će, kao rezultat, više od 13,5 milijardi dolara biti bačeno u vodu. Ali to je samo pola zla. Niz američkih političara tvrdi da uporna težnja Vašingtona da razmesti u Istočnoj Evropi komplekse protivraketne odbrane provocira Moskvu na preduzimanje protivmera. S obzirom na činjenicu da se Bela kuća našla u strateškom ćorsokaku na Bliskom istoku i u Avganistanu, to će izazvati trajnu političku krizu.

Sa ovim mišljenjem slaže se i šef odseka za razoružanje u moskovskom Institutu za svetsku ekonomiju i medjunarodne odnose Aleksandar Pikajev.

„Redovna kriza koja Sjedinjenim Državama apsolutno nije potrebna jer je suočena sa teškoćama u Iraku, Avganistanu i nizu drugih regiona sveta. Naravno da se to prećutkuje – niko ne želi da se Amerika optuži da je u nečem popustila Rusiji, ali nesumnjivo je da je to takodje uzeto u obzir“ – smatra ruski politikolog.

Medjunarodni mediji i dalje komentarišu odluku Baraka Obame da pokloni pažnju saradnji sa Rusijom, pre svega, u pitanjima neširenja oružja za masovna razaranja i borbe protiv terorizma. Novi gazda bele kuće je obećao da će u najskorije vreme odrediti i ostale sfere zajedničkog delovanja sa Moskvom. Rusija je postigla veliki ekonomski napredak poslednjih godina, pa je neophodno da Vašington vodi računa o njemu – smatra Obama. Samim tim, novoizabrani predsednik SAD naglašava neophodnost uklanjanja prepreka koje smetaju saradnji Moskve i Vašingtona. Reč je, pre svega, o dogadjajima poslednjih meseci koje su maltene dovele do novog hladnog rata i trke u naoružanju.

Izvor:Glas Rusije

Bez rešenja spora oko ABM i START-1 između SAD i Rusije

15/12/2008
MOSKVA- Rusija i Sjedinjene Američke Države nisu uspele da razreše nesuglasice vezane za Sporazum o antibalističkim raketama (ABM) i Sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja START-1, saopštio je danas zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov. "Zadovoljni smo tekućom rundom pregovora, ali nismo uspeli da usaglasimo svoje stavove u nekim ključnim momentima," rekao je Rjabkov.

Izvor:Tanjug

Moskva spremna da prekine trku u naoružanju sa Vašingtonom

19.12.2008.
Rusija je spremna da odustane od "serije projekata" u sektoru strateškog naoružanja ukoliko Vašington prekine razmeštanje svog antiraketnog štita, izjavio je šef ruskih strateških snaga general Nikolaj Solovcov.

"Ako Amerikanci odustanu od razmeštanja na Trećoj poziciji (štit u Istočnoj Evropi) i drugih elemenata strateške antiraketne odbrane, naše reakcije biće adekvatne", izjavio je Solovcov agenciji Interfaks.
General Solovcov je još dodao da Rusija jednostavno nema potrebu za skupim projektima.

Izvor: Srna - Beta

Dančenko: Rusija se nada promeni stava SAD o odbrambenom raketnom štitu

24/12/2008   
Šta Rusija očekuje od nove američke administracije Baraka Obame? Na to pitanje za Glas Amerike odgovara stručnjak za rusko-američke odnose i saradnik vašingtonskog Instituta "Brukings", Igor Dančenko.

Dančenko: "Rusija je veliki optimista u vezi sa novom američkom administracijom, mada će većina Obaminih spoljnopolitičkih saradnika biti iz ranijih administracija, Klintonove i Bušove, i sa znatnim iskustvom u odnosima sa Moskvom. Ti saradnici su dobro poznati ruskoj političkoj nomenklaturi, kao što sekretar za odbranu Robert Gejts, državni sekretar Hilari Klinton i drugi, tako da se ne očekuje neki novi početak, već kontinuitet, odnosno nastavak dijaloga. Mada u ovom momentu buduće odnose dve zemlje neće toliko definisati glavne ličnosti ruskog ili američkog establišmenta, nego više dinamičnost globalne ekonomske i finansijske krize.

Rusija se takođe nada da će Sjedinjene Države promeniti stav prema stacioniranju protivraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj, širenju NATO-a i pokušajima izolacije Moskve. Ako bi Vašington uzeo u obzir takve ruske stavove, to bi bilo pozitivno protumačeno u Moskvi i Rusija bi bila spremna za dalje pregovore na visokom nivou. Postoje brojna pitanja koja bi trebalo rešiti, kao što su energetika, konflikt u Avganistanu - gde je Rusija veoma zainteresava za miroljubivo rešenje, uključujući pitanje proizvodnje i krijumčarenja droge, terorizam, nestabilnost u južnim graničnim regionima bivšeg Sovjetskog Saveza, i tako dalje".

Glas Amerike: Pored rusko-američkih odnosa, koji su drugi spoljnopolitički prioriteti Moskve?

Dančenko: "Prioriteti su sukob u Avganistanu, pa situacija u Iraku, kao i u Iranu, gde već duže postoje tradicionalni ruski interesi. Rusija je zatim postojano angažovana u pregovorima o Bliskom istoku i zastupa čvrst stav u pogledu Kosova i podrške Srbiji. Rusija je jedan od vodećih partnera Kine, a njeni odnosi sa Evropom se poboljšavaju, kao i saradnja sa NATO-om".

Glas Amerike: Šta novodefinisani moskovski koncept o “sferama uticaja” znači u njenim odnosima sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama?

Dančenko: "Ruska spoljna politika i interesi širom sveta su uglavnom vođeni pragmatičnim razlozima. Ruska spoljna politika će u velikoj meri zavisiti od svetske ekonomske dinamike i cene nafte. Ako cena nafte ostane na nivou od 30-40 dolara za barel, Rusija neće moći da zadrži jaku poziciju u raznim delovima sveta. Rusija namerava da održava konstruktivne odnose sa Kubom, Brazilom, Venecuelom, Sjedinjenim Državama, Evropskom unijom, itd. Što se ruske sfere uticaja tiče, ona obuhvata područje bivšeg Sovjetskog Saveza sa mogućim izuzetkom baltičkih država. Rusija će održavati bliske odnose sa zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i nastojaće da spreči ulazak Ukrajine, pa i Gruzije i drugih susednih zemalja u NATO. U pogledu Balkana, nije jasno kako će tamošnja situacija dalje da se razvija, mada je rusko rukovodstvo dalo na znanje da je Balkan region njenih prioriteta i sfere uticaja, što je, uostalom, slučaj već 150 godina i svakako će se nastaviti i dalje. Stav Rusije prema Kosovu se neće promeniti i ona će nastaviti da promoviše kulturne i ekonomkse veze sa balkanskim zemljama, uključujući Srbiju".

Izvor:VOA

Шикорски:Пољска није фанатични присталица штита САД

27/12/2008
ВАРШАВА – Шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски изјавио је листу „Ђењик” да Пољска није фанатични присталица америчког антиракетног штита и да не треба да јој буде стало више од самих Американаца да у Пољској буду размештене ракете пресретачи.

У интервјуу који објављује тај пољски дневник Шикорски је истакао да је за Варшаву од самог штита важнији пратећи политички споразум, јер од њега Пољска има некакве користи.

Њиме се САД обавезују да притекну у помоћ Пољској ако би била суочена са било каквим претњама а такође садржи и пакет војне помоћи, укључујући ту и нови противракетни систем патриот, који је Варшава до сада без успеха тражила од моћног савезника.

„Мислим да ни сам (нови председник САД) Барак Обама још увек не зна како ће одлучити о штиту. Још није председник, још не зна све. То су врло компликовани системи на граници техничких могућности. Неко време ће потрајати и процене да ли су користи вредне свих сумњичавости”, рекао је Шикорски.

Шеф пољске дипломатије поводом претњи Русије да ће њен одговор на америчке ракете у Пољској и радар у Чешкој бити размештање ракета на границама Пољске казао је да је Варшави свакако стало да нема офанзивно оружје близу својих граница.

Извор:Бета

Тополанек и Хавел-Радар важнији од Лисабонског споразума

01/01/2009
ПРАГ – Чешки премијер Мирек Тополанек и бивши чешки председник Вацлав Хавел сложили су се да је за Чешку важније да испуни захтев САД да на њеној територији буде размештен радар антиракетног штита, него да ратификује кључни споразум о реформи европских институција.

„Ратификација споразума о америчком радару треба да буде надређена ратификацији Лисабонског споразума”, рекао је данас чешки премијер у недељној дебати цешког јавног ТВ сервиса ЧТ1.

Тополанек је оценио да за Чешку као земљу која председава ЕУ до јуна неће бити проблем то што као једина у Унији још није ни почела процес ратификације у парламенту, будући да ће Ирска свој референдум, пошто добије извесне гаранције које је тражила, поновити тек на јесен, а тада ће Унију водити Шведска.

Спремношћу да жртвује Лисабонски споразум у име америчког радара изненадио је у истој дебати ЧТ1 и иначе изразито проевропски бивши председник Чешке Вацлав Хавел.

Према његовим речима, амерички радар је важнији од реформе европских институција, јер, како је рекао, Европа ће без Лисабонског споразума некако преживети и направиће неки други, док би то да је Чешка обила захтев америчког савезника остало упамћено.

Извор:Бета

Качињски:Амерички штит не може да нас одбрани од Русије

10/01/2009
ВАРШАВА – Пољски председник Лех Качињски признао је пољским медијима да амерички антиракетни штит и његова будућа ракетна база у Пољској не могу да одбране његову земљу од Русије, али да га подржава јер штит везује Пољску за САД.

„Савршено добро знам да нас штит неће одбранити од напада. Русија може да нас нападне из непосредне близине, што је недавно показала у Грузији, штит од таквих напада не брани”, рекао је Качињски у интервјуу који данас објављује Газета виборча.

Пољском листу Качињски је нагласио да би одбрана Пољске од руског напада, ако би до њега дошло, била ствар НАТО-а и Европске уније, али да база америчког штита у Пољској гарантује основни циљ Пољске у области безбедности - дубоке везе са САД.

Медији у Пољској дали су јуче велики публицитет наводима америчког Њујорк тајмса да америчког штита у средњој Европи можда неће ни бити.

Пентагон је према информацијама тог америчког листа убрзано почео да тражи алтернативно решење уколико нови амерички председник Барак Обама прекине тај контроверзни пројекат или пак случајно пропадне ратификација радарске базе штита у Чешкој у тамошњем парламенту.

Качињски се у интервјуу пољском листу поново и поводом кризе са испорукама руског гаса преко Украјине Европи заложио за оштрију политику Брисела према Москви.

„Не треба да се плашимо да ће нас оптужити за русофобију, јер нас у ЕУ ионако за русофобију оптужују. Али због огромне тежине проруског расположења (у ЕУ), традиција, интереса, антиамеричког расположења, а повремено можда и корупције ако се томе нека група држава не супротстави критична маса неће моћи да се пробије”, казао је пољски председник.

Качињски је признао да Пољска сама са још неколико држава тој проруској оријентацији Европе не може да се супротстави, али „може бар да неке трендове прикочи”.

Извор:Тањуг

Poljska se nada da će Obama podržati antiraketni štit

12/01/2009
VARŠAVA - Poljski ministar inostranih poslova Radosav Sikorski izrazio je danas nadu da će vlada novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame nastaviti sprovođenje plana o razmeštanju delova raketnog štita na teritoriji Poljske. Poljska je prošlog avgusta pristala da se na njenoj teritoriji razmesti 10 američkih raketnih presretača, kao deo globalnog antiraketnog sistema, za koji Vašington tvrdi da je potreban radi zaštite Evrope i SAD od napada tzv. "otpadničkih zemalja", u prvom redu Irana, podsetio je Rojters.

Izvor:Tanjug,Rojters

Topolanek: Uključiti Rusiju u štit

24. januar 2009.
Prag -- Češki premijer Mirek Topolanek ocenio je da je jedino rešenje odbrane od "država terorista" da se i Rusija uključi u projekat američkog antiraketnog štita.

U intervjuu za češki dnevnik "Pravo" Topolanek je kazao da se potpuno slaže sa preporukom nemačke kancelarke Angele Merkel da se u projekt evropskih baza štita i buduće zajedničke protivraketne odbrane NATO uključi i Rusija.

"Od nove američke administracije očekujem da će ponovo pokrenuti te razgovore o zajedničkom pristupu. Rusi su mi tvrdili, a i lično premijer Vladimir Putin, da su to oni sami predlagali ali da druga strana to nije baš prihvatala", kazao je Topolanek.

Češki premijer naglasio je da antiraketni štit i njegovu buduću evropsku komponentu - rakete presretače u Poljskoj i radar u Češkoj vidi kao "odbranu protiv terorističkih organizacija u koje se pretvaraju neke zemlje".

"Smatram da je dugoročno to jedino moguće rešenje odbrane, nikako od standardnih nuklearnih supersila, već od zemalja koje mogu da imaju ili imaju balističke rakete, a eventualno mogu da upotrebe nuklearne glave i oružje masovnog uništenja", kazao je Topolanek.

Češki premijer priznao je da se sada iščekuje kakav će stav prema protivraketnoj odbrani i antiraketnom štitu u Poljskoj i Češkoj zauzeti novi američki predsednik Barak Obama.

"Ne mislim da će se izrazito razlikovati. Ali u svakom slučaju za nas je to važno i cilj je da se pokrene nova rasprava o zajedničkoj protivraketnoj odbrani. Stav Angele Merkel je i moj a nadam se i ruske i američke administracije", kazao je Topolanek.

Češki premijer, čiji je dosadašnji oštar kurs prema Rusiji ublažio znatno petočasovni razgovor sa Putinom u Moskvi u jeku gasne krize, pohvalio je to što, prema njegovoj oceni, Moskva kada je u pitanju protivraketna odbrana prelazi iz ravni totalnog odbijanja ka tome da vidi i drugu stranu stvari koju vide Česi i SAD.

Topolanek se posredujući u ime Evropske unije u rešavanju rusko-ukrajinskog spora oko gasa dogovorio da Vladimir Putin ove godine, najverovatnije u drugom polugođu dođe u zvaničnu bilateralnu posetu Pragu.

Izvor: Beta

Министар иностраних послова Чешке Карел Шварценберг изјаснио се за прикључивање Русије глобалном систему ПРО који стварају САД.

26.01.2006
На састанку амбасадора држава чланица НАТО-а у Бриселу он је изјавио да би био срећан да Русија постане учесница противракетне одбране, уместо да омета реализацију ових планова. Шеф чешке дипломатије изјаснио се за уједињење система ПРО РФ, САД и других држава НАТО-а. При томе неопходни услов, по речима господина Шварценберга, било би одустајање Москве од успоравања реализације планова размештања елемената глобалне ПРО у Централној Европи.

Ово саопштење прокоментарисао је директор Института за политичку и војну анализу у Москви Александар Шаравин.

“Изјава министра иностраних послова Чешке о пожељности руског учешћа у стварању јединствене ПРО, по мом мишљењу, може само да се поздрави. Лично ја сам давнашњи присталица управо таквог развоја догађаја, приметио је Александар Шаравин. Међу присталицама ове идеје су не само Руси, већ и Американци.

Али мене су, да кажем искрено, зачудила нека неслагања у изјави Карла Шварценберга. Са једне стране од поздравља прикључивање Русије систему ПРО САД, који назива глобалним. Али без учешћа Русије он тешко да ће бити у пуној мери глобални. За мене, као војног стручњака, то је јасно. И још ми нису баш јасне речи министра иностраних послова Чешке о одустајању Москве од успоравања реализације планова за размештање елемената глобалне ПРО у Централној Европи.

Кава тешка фраза! Никако није јасно од чега треба да одустане Москва. Од мера заштите сопствене безбедности? Од боравка својих посматрача на објектима америчке ПРО у Чешкој и Пољској? Одговорићу овако: или смо заједно, или нисмо! Треће не постоји. Чини ми се да балансирање речима само замрачује суштину питања. Сматрам да ће за време посете Барака Обаме Москви (могуће је да ће она бити одржана у априлу) стране доследно истражити проблем ПРО и много тога ће бити јасно. Барак Обама је изјавио да наступа „ера отворености“.

По мом мишљењу, то је добар сигнал за развој дијалога између Русије и САД, између осталог о проблему ПРО. Русија се залагала и залаже се за стварање истински глобалног система ПРО, зато што ће он дати највеће гаранције безбедности за све учеснике пројекта”, сматра Александар Шаравин, директор Института за политичке и војне анализе. Он је дао ексклузивни интервју за радиостаницу Глас Русије, који је забележила Ирина Чајко.

Извор:Глас Русије

Evropa traži puteve angažovanja Rusije u globalnom sistemu protivraketne odbrane

26.01.2009
To je postalo očigledno posle najavljene namere Vašingtona da analizira situaciju oko razmeštanja protivraketnog oružja u zemljama Istočne Evrope. Pošto su svojevremeno dali Bušu pristanak na stvaranje baza protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, Evropljani pokušavaju da ne izgube Rusiju kao strateškog partnera i da okrenu novu stranicu u stvaranju nove arhitekture bezbednosti na evroatlantskom prostoru.

Sa tim u vezi, je značajna je jučerašnja izjava premijera Češke, i aktuelnog predsedavajućeg Evropskom Unijom Miroslava Topolaneka koji je pozvao Rusiju da se angažuje u projektu protivraketne odbrane. Po njegovom mišljenju, Moskva treba da učestvuje u stvaranju medjunarodnog protivraketnog štita koji su planirale SAD.

Uostalom, u ovoj inicijativi nema ničeg novog. Ovakvi pozivi su se čuli i iz Vašingtona još za Buševog predsednikovanja. Sa druge strane, Rusija nikada neće učestvovati u projektima koji ugrožavaju njenu bezbednost. Zato su sasvim razumljive inicijative koje je Vladimir Purin formulisao još u svojstvu predsednika RF. Reč je o zajedničkom korišćenju sistema protivraketne odbrane na jugu Rusije ili radarske stanice u Azerbejdžanu koju je Rusija uzela pod zakup.

 U svakom slučaju, to je već postojeća infrastruktura koja se nalazi u neposrednoj blizini Irana zbog kojeg je, zapravo, i iskrsnuo ovaj problem. Stav ruske strane je jasan: treba saradjivati, ali bez dodatnog ugrožavanja partnera, tim pre s obzirom na činjenicu da NATO sprovodi očitu politiku širenja na istok. Zato čak i ekspertima nije baš jasno šta se krije iza Topolanekovih reči. Evo šta je stručnjak za evropsku bezbednost Nadežda Arbatova rekla o tome u intervjuu za Glas Rusije.

Glavno pitanje je u tome u čemu treba uzeti učešća, čemu se pridružiti. Bez preciziranja detalja svi ovi predlozi imaju karakter čisto politipčke retorike. Ukoliko uslede neki konkretni predlozi i objašnjenja, kao što je svojevremeno predsednik Putin predložio Amerikancima, zajedničko korišćenje Gabalinske radarske stanice. To je bio sasvim konkretan predlog. Tako da je to, u celini, prijateljski politički gest u cilju normalizacije odnosa sa Rusijom, obnove dijaloga. Pa ipak, nije jasno glavno pitanje – čemu nas pozivaju da se pridružimo?

Postoji, medjutim, i drugo gledište. Eu traži dodirne tačke sa Rusijom, posebno posle prošlogodišnje avgustovske krize – smatra politikolog Dmitrij Danilov.

Politički predlozi ili izjave od strane Češke mogu da se tretiraju kao svedočanstvo ako ne o političkom kursu, onda, u najmanju ruku, o političkoj atmosferi unutar EU. I u dotičnom slučaju to je, nesumnjivo, veoma povoljan razvoj dogadjaja u situaciji u kojoj su Rusija i EU počele pregovore o sporazumu o strateškom partnerstvu.

Karakteristično je da je Vladimir Putin pozitivno ocenio signale iz Vašingtona od administracije Baraka Obame da se ne treba donositi prenagljene odluke o protivraketnoj odbrani u Evropi i da je neophodno još jednom analizirati situaciju. To, prema Putinovim rečima, uliva optimizam, te, dakle, problem globalnog sistema protivraketne odbrane može da se reši na osnovu konsenzusa.

Izvor:Glas Rusije

Русија обуставила распоређивање ракета у Калињинграду


28.01.2009

Русија је обуставила распоредивање својих ракета у Калињинграду, након промене у америчкој политици у вези са постављањем антиракетног штита у Европи, јавила је агенција Интерфакс, позивајући се изјаву неименованог званичника Генералштаба руске војске.

„Спровођење тих планова је обустављено због чињенице да нова америчка администрација не жури да спроведе своје планове о распоређивању” елемената свог нуклеарног штита у источној Европи, рекао је неименовани званичник руског Генералштаба.

Руски председник Дмитри Медведев је у свом првом обраћању нацији 5. новембра рекао да ће Русија распоредити ракете у Калињинграду, руског енклави окруженој земљама Европске уније, с циљем да „неутралише” елементе америчког антиракетног штита.

Шеф руске дипоматије Сергеј Лавров је неколико дана касније изјавио да ће Русија распоредити ракете типа „искандер” само уколико Вашингтон буде спровео свој план о антиракетном штиту у Европи.


Извор:Бета,Ројтерс/АФП

Razmeštanje iskandera nije obustavljano jer nije ni počelo


28.01.2009

Rusko ministarstvo odbrane nazvalo je danas "besmislenim" izveštaje da je Rusija obustavila rad u vezi sa razmeštanjem taktičkih raketnih sistema "iskander" u Kalinjingradskoj oblasti, istakavši da takve aktivnosti nisu mogle da budu obustavljene jer nisu ni počele. Rakete ''Iskender" su planirane da se rasporede u toj najzapadnijoj ruskoj enklavi kao odgovor na razmeštanje američkog raketnog štita u Evropi.

Izvor:Tanjug

Ракетни системи "Искандер" и даље на снази


31.01.2009

Русија саопштила да је и даље на снази одлука o постављању ракета близу границе с Пољском, негирајући јучерашње тврдње руских медија о обустави размештања ракетних система "Искандер" у Калињинградској области.

Русија је саопштила да је и даље на снази њена одлука o постављању ракета близу границе с Пољском.

Ракетни системи ће бити размештени само ако САД наставе спровођење свог пројекта система антиракетне одбране у Пољској и Чешкој.

Јучерашње наводе појединих медија по којима је Москва одлучила да обустави размештање ракетних система "Искандер" у Калињинградској области, Министарство иностраних послова није могло да потврди.

"За сада немамо шта да обуставимо. Председник Медведев је у обраћању нацији 5. новембра 2008. године рекао да би распоређивање ракета "Искандер" могао да буде евентуални одговор на размештање америчког антиракетног штита у Европи", наведено је у саопштењу министарства које преноси Итар-Тасс.

Руска агенција Интерфакс, објавила је пре два дана да је Русија обуставила активности у вези са размештањем оперативно-тактичких система "Искандер" у Калињинградској области.

Позивајући се на изјаву неименованог представника Генералштаба Оружаних снага Русије агенција је навела да је "реализација тих планова обустављена зато што нова америчка администрација не форсира планове о инсталирању трећег позиционог рејона америчке противракетне одбране у Пољској и Чешкој".

Убрзо затим, руско Министарство одбране Русије издало је саопштење да је та вест "бесмислена".

Извор:РТС

Češka za uključivanje Rusije u štit

1. februar 2009.
Prag -- Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg izjavio je da bi bio "razuman korak" ako bi se povezali američki, NATO i ruski sistem protivraketne odbrane.

On smatra da bi Rusija trebalo da se uključi u evropski deo američkog štita u Češkoj i Poljskoj. Ipak, dodao je da bi osnovni projekt trebalo da ostane bilateralni češko-američki i poljsko-američki.

Švarcenberg je u nedelju na češkoj javnoj televiziji apelovao da se ratifikuju u parlamentu već potpisani sporazumi o radaru američkog štita u Češkoj, a da se zbog eventualnog uključenja Rusije ne otvaraju češko-američki sporazumi ponovo.

"Povoljniji ugovor, kada je reč o našem uključenju u nauku i razvoj više nikada od Amerikanaca ne bi dobili", kazao je Švarcenberg i naveo da bi postojeći ugovori trebalo da budu osnova da kasnije SAD, Poljska i Češka pregovaraju o većem uključenju Rusije u protivraketni štit.

"Opasnost od zemalja sa istoka, iz Azije, povećava se. Kada bi se svi povezali, Amerikanci, mi, Poljaci, Rusi, bilo bi to razumno. To govori i nemačka kancelarka Angela Merkel. Ja kažem da, slažem se, ali za sada nismo dobili pozitivnu reakciju iz Rusije, nadam se da će i to doći", kazao je Švarcenberg.

Za razliku od češke vlade, opozicija je uverena da će novi američki predsednik Barak Obama odustati od projekta antiraketnog štita koji je za njegovog prethodnika Džordža Buša bio od prvorazrednog značaja.

"Ja pre svega mislim da nikakvog radara neće biti. Kao dobar izgovor će možda poslužiti globalna ekonomska kriza da se to gurne nekuda u neku fioku iz koje će se teško izvući", kazao je šef Odbora za spoljnu politiku i bezbednost Senata češkog parlamenta Jirži Dinstbir.

Da nova američka administracija ne pridaje suštinski značaj antiraketnom štitu izjavio je kao gost te debate češke televizije i uticajni američki politikolog, nekadašnji savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski.

"Protivraketna odbrana polazi od tehnologije koja se nije do sada potvrdila kao delotvorna, a uperena je protiv pretnji koje će biti aktuelne tek za jednu deceniju", rekao je Bžežinski.

Izvor: Beta

Rusija spremna na pregovore sa SAD

07.02.2009.
Rusija je spremna da, što je pre moguće, sa Sjedinjenim Američkim Državama započne pregovore o antiraketnoj odbrani, izjavio je sinoć na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov.

Ivanov je dodao da je ruska strana, uključujući i predsednika Dmitrija Medvedeva, jasno dala do znanja da želi da pregovara sa SAD o ovim pitanjima.

"Stvari su se promenile i sada imamo jedinstvene mogućnosti", rekao je Ivanov.
On je dodao i da je umereni optimista kada je u pitanju Sporazum o antibalističkim raketama (ABM), preneo je Itar-Tas.

"U slučaju ABM ne postoji krajnji rok, za razliku od situacije sa START-1 (Sporazumom o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja). Imamo dosta vremena na raspolaganju", rekao je Ivanov.

Ivanov je, istovremeno, pozvao sve zemlje koje se bave istraživanjima atomske energije da se što pre uključe u Sveobuhvatni ugovor o zabrani nuklearnih proba.

"Odlaganja nuklearnih testova nisu adekvatna zamena za obavezujući sporazum. Zbog toga bi trebalo da svaka zemlja što pre potpiše i ratifikuje sporazum", naglasio je Ivanov. Pored toga, Rusija se nada da će se sve države, posebno one koje sprovode nuklearna istraživanja ili poseduju velike količine atomskog materijala, priključiti dopunskom protokolu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji predstavlja pouzdan bezbednosni mehanizam, rekao je Ivanov.

Potpredsednik ruske vlade je, takođe, nagovestio, novi sporazum o zabrani razmeštanja nuklearnog naoružanja van granica sopstvene zemlje, koji bi se nadovezao na START-1. Ovaj sporazum, koji bio bio zasnovan na STARTU-1, uključivao bi zabranu razmeštanja strateškog naoružanja van nacionalnih teritorija, kao i zabranu militarizacije svemira.

"START-1 ističe 5. decembra 2009. i krajnje je vreme da načinimo sledeći korak", rekao je Ivanov.

Izvor:Tanjug

Tusk: Poljska spremna za štit

07/02/2009
Poljski premijer Donald Tusk najavio je da će potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu poručiti da je Varšava spremna da prihvati delove američkog antiraketnog štita.

"Na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu ću reći potpredsedniku Bajdenu da smo spremni da učestvujemo u projektu SAD. Kada se nešto dogovorimo sa svojim saveznicima, mi držimo obećanje", rekao je Tusk na konferenciji za novinare.

Izvor:Tanjug

07/02/2009
МИНХЕН – Сједињене Америчке Државе су саопштиле да ће наставити да планирају изградњу ракетног штита у централној Европи, али само ако се то покаже као технолошки изводљиво и ефикасно.

У говору на конференцији о европској безбедности у Минхену, амерички потпредседник Џозеф Бајден је рекао да ће рад на штиту бити настављен „у консултацији са нашим савезницима у НАТО-у, као и са Русијом”, пренео је Ројтерс.

„Наставићемо да развијамо систем ракетне одбране како бисмо сузбили претње од нуклеарних капацитета Ирана”, казао је он.

Истовремено, потпредседник руске владе Сергеј Иванов изјавио је на безбедносној конференцији у Минхену да је Русија спремна да, што је пре могуће, са САД започне преговоре о антиракетној одбрани.

Иванов је додао да је руска страна, укључујући и председника Дмитрија Медведева, јасно дала до знања да жели да преговара са САД о овим питањима.

Бајден и Иванов требало би да се сретну у оквиру конференције у Минхену.

Извор:Танјуг

07.02.2009
Rusija je odgodila razmeštanje raketa „Iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti– izjavio je vicepremijer Sergej Ivanov na Medjnarodnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu.

Ivanov je ujedno naglasio da će se raketni kompleksi pojaviti na zapadnoj granici RF ukoliko SAD ne odustanu od stvaranja 3. pozicionog rejona protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj.

Vicepremijer Rusije podsetio je učesnike Minhenskog foruma da je nedavno predsednik Dmitrij Medvedev govorio o adekvatnom odgovoru Moskve na razmeštanje američkih raketa i da je ona rešena da se pridržava ovog stava. U medjuvremenu, Varšava tvrdi da pojava buduće baze protivraketne odbrane na teritoriji Poljske potpuno zavisi od Vašingtona. Danas su poljski premijer Donald Tusk i potpredsednik SAD Džo Bajden razmotrili u Minhenu perspektive za razmeštanje protivraketa u Evropi.

Potpredsednik ruske vlade je već prvog dana Minhenske konferencije ozvučio nekoliko važnih predloga Moskve – saopštio je dopisnik agencije Novosti Oleg Alentjev specijalno za našu radio-stanicu.

„Rusija predlaže da se zabrani razmeštanje nuklearnog oružja van nacionalnih teritorija. Na to je pažnju učesnika foruma skrenuo vicepremijer Sergej Ivanov. On je podsetio da rok trajanja Ugovora Start-1 prema kojem su poslednjih godina bili smanjeni nuklearni arsenali RF i SAD ističe krajem o. g. i da je došlo vreme da se kreće dalje. Prilikom rada na novom sporazumu neophodno je uključiti u njega zabranu razmeštanja strateškog ofanzivnog naoružanja van nacionalnih teritorija i u kosmičkom prostoru – smatra gn Ivanov. – Na taj način, ni RF, ni SAD ne bi mogle da razmeste u drugim zemljama oružje za masovna razaranja“.

Sergej Ivano je takodje objasnio učesnicima Minhenske konferencije stav Rusije prema novoj administraciji SAD. Prema njegovim rečima, Moskva je spremna da što pre stupi u pregovore sa američkim partnerima. Evo kako je direktor ruskog instituta za SAD i Kanadu Sergej Rogov prokomentarisao ovu izjavu u razgovoru sa našim izveštačem Nataljom Pavlovom.

„Svi mi dobro znamo kakvo smo nasledje dobili od Buševe administracije. Beleže se velika očekivanja vezana za administraciju Baraka Obame. Ali uza sada su to očekivanja, konkretnih akcija nema. I neformalni razgovor u Minhenu je prvi korak u pravcu početka ozbiljnih pregovora izmedju Rusije i SAD, izmedju Rusije i NATO-a“.

Predstavnici američke administracije koji učestvuju na konferenciji još nikako nisu reagovali na inicijative ruskih partnera za rešavanje problema protivraketne odbrane bez krnjenja interesa obostrane bezbednosti. Medjutim, bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer izjavio je da je neophodno pažljivo proučiti ranije ruske predloge o zajedničkom korišćenju sistema protivraketne odbrane. Kisindžer je predložio takodje da odmah počnu pregovori o prolongiranju ugovora Start 1.

Izvor:Glas Rusije

10.02.2009
„Ресетовање“ односа Русије и САД о којем је почело да се говори у новој америчкој администрацији, претпоставља и нове прилазе решавању проблема као што је размештање америчких елемената ПРО у земљама Источне Европе

Експерти су склони томе да је компромис између Москве и Вашингтона о том проблему још могућ.
Да подсетимо да је реч о провокационој одлуци претходне администрације председника Буђа да постави елементе глобалне ПРО САД на територији Чешке и Пољске. За то је био одабран веома споран изговор – хипотетичка опасност од стране Ирана па чак и Северне Кореје. Русија је првобитно скренула пажњу на апсурдност ове идеје, која не само да доводи у опаснсот њену сопствену безбедност, већ ставља на мету и саму Европу.
Сада Вашингтон покушава да нађе излаз из клопке коју су иградили стратези Џорџа Буша. Са једне стране, постоји појам као што је континуитет у политици. Али са друге стране, не могу се тако отворено игнорисати бојазни Русије. Зато су се у прилазима постављању ПРО појавиле нове нијансе. На речима не одустајући од претходних обавеза, окружење Барака Обаме почело је да говори о важности консултација са Москвом. У сваком случају, то следи из изјава поштредседника САД Џоа Бајдена на конференцији о проблемима бездности прошле недеље у Минхену. По мишљењу експерата, гледиште тако искусног политичара говори о постојању одређеног консензуса у америчком естаблишменту поводом изградње односа са Русијом. По свему судећи, то ће бити предмет преговора државног секеретара Хилари Клинтон са својим чешким колегом Карелом Шварценбергом.
Процес постављања ПЕО може бити успорен, али тешко да ће САД одустати од њега сасвим. На то је скренула пажњу допинсику Гласа Русије политиколог Надежда Арбатова.

По свему судећи, Американци неће просто одустати од ове идеје, чак и ако буде пронађен компромис. Американци ће се потрудити, условно говорећи, да продају уступке Русији што је могуће скупље. То треба имати у виду. Али, понављам, постоји могућност за компромис, овде су могући различити расплети, могућа је и заједничка изградња ПРО у Европи заједно са Русијом. Овде је могућа и изградња инфраструктуре и непостављање ракета-пресретача.
По свему судећи, Вашингтон је одлучио да саслуша мишљење самих Европљана. Познато је да се у последње време у НАТО-у чују гласови о европејизацији алијансе. Посебно су у томе успели французи, који се враћају у војне структуре блока после 40 година одсуства. А у Европи, која је у 20. веку преживела два разорна рата, врло се опрезно односе према свему што може да наруши стратешку равнотежу. Између осталог и ПРО САД, одлука је, да кажемо отворено, наметнута и у стању је да подели континент.

Извор:Глас Русије

За Русију, штит је копље


12.02.2009

Зашто Москви не одговара Обамин предлог о обостраном смањивању атомских арсенала

[attachment=1]
Одбрана од америчких претњи: руски ракетни систем ,,Искандер”

„Русија је спремна да иде путем смањивања количине наоружања, наравно имајући у виду интересе националне безбедности”, изјавио је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров одговарајући тако на предлог америчког председника Барака Обаме о новом смањивању атомског арсенала обе државе, а по којем би Русија задржала само хиљаду нуклеарних бојевих глава. У Москви је амерички предлог дочекан доста скептично и већ прве реакције стручњака говоре да ће Русија редукцију свог нуклеарног арсенала, између осталог, везивати и за америчко одустајање од програма антибалистичког ракетног система у Пољској и Чешкој. Зашто?

Историја америчко-совјетских нуклеарних преговора показује сву техничку и технолошку ограниченост споразума који су били договорени и потписани. Ако је САЛТ-1 ограничио број копнених, стратешких ракетних система на по 2.400 са сваке стране, а САЛТ-2 спустио ту границу на по 2.250 лансирних уређаја и једних и других, онда је то у оно време био неки напредак. Но, сва ограничења у оквиру та два споразума треба гледати у контексту чињенице да су се лимити односили на број лансирних рампи, а не на број ракета и не на број бојевих глава.

Споразум САЛТ-2 није ограничио развој технике и нову технологију постављања неколико бојевих глава на једну ракету, па је зато број ракета могао да остане исти, или да се и смањи, док се истовремено број атомских бојевих глава које се независно усмеравају на различите циљеве повећавао. Осим тога, проблем је био и у технологији „хладног лансирања” пројектила обе стране. Наиме, када се ракета испаљује из подземног силоса њен млаз из мотора оштети тај силос па морају да прођу недеље док се на исто место не постави нова ракета.

Технологијом „хладног лансирања” пројектил се из силоса до одређене висине избацује помоћу компримованог ваздуха и тек онда пали ракетни мотор. Тако силос остаје неоштећен за брзо лансирање нових ракета, што није било у складу са споразумом САЛТ-2, као што нису били ни крстарећи пројектили који се лансирају с авиона и једне и друге стране.

Године су пролазиле и „корпа прекршаја” споразума САЛТ-2 напунила се, споразум је практично већ дуже био „мртав”, што је и довело до нових споразума СТАРТ-1 и СТАРТ-2, којима се почео ограничавати број не лансирних рампи и ракета већ нуклеарних бојевих глава САД и СССР-а, а онда и Русије.

У међувремену САД су једнострано одустале од споразума о АБМ из 1972. године и почеле са развојем програма „рата звезда”. Део тог система већ је присутан на Пацифику, а део би требао да буде лоциран у Пољској и Чешкој. За Москву је то неприхватљиво из више разлога и зато ће најновији предлог Вашингтона бити занимљив за Русију само ако САД одустану од ракетног штита у Пољској и Чешкој.

Заправо, Руси сматрају да постоји објективна веза између офанзивног и дефанзивног стратешког наоружања и да та веза не може бити уклоњена никаквим ракетним штитом, јер Москва тај амерички штит у Европи доживљава као копље – ударно офанзивно оружје. У таквој ситуацији пристајање на драстично смањивање свог стратешког офанзивног нуклеарног арсенала за Русију је нарушавање своје безбедности. Ту су наравно и атомски потенцијали других земаља око Русије, што целу једначину чини још сложенијом.

Гледајући у прошлост, у време кубанске ракетне кризе 1962. године САД су имале око 4.000 нуклеарних ракета, а СССР само 100. Американци кажу да је то одлучило и да се због тога Хрушчов повукао. Кубански дебакл нанео је Москви психолошку и политичку повреду као што је био вијетнамски пораз за САД. Одговор Москве било је стварање стратешких нуклеарних снага захваљујући којима је Русија и данас имуна на све врсте уцена политичке или војне природе.

Русија данас располаже стратешким ракетама високе прецизности с базама на копну и на подморницама и то јој омогућава да у свакој кризи сличној кубанској противнику парира својом способношћу. То је кључ загонетке око стратешке нуклеарне равнотеже и разлог зашто Москва неће тако лако пристати на понуду председника Обаме, а да заузврат не добије квалитетан противуступак друге стране. За Русију је тај контрауступак, пре свега, одустајање од америчког ракетног штита у Европи.

Мирослав Лазански
Извор: Политика

Pozdravljena spremnost SAD za preispitivanje raketnog štita

16/02/2009
BERLIN- Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov pozdravio je spremnost Sjedinjenih Američkih Država da preispitaju raspoređivanje odbrambenog antiraketnog štita u istočnoj Evropi. Lavrov, je za nemački "Špigl" rekao da "nije previše kasno, mi možemo da sednemo za pregovarački sto i procenimo situaciju".

Izvor:Tanjug

Super tekst a s obzirom ko je autor manje se nije moglo očekivati ;)

Bilo bi super ako bi smo nekako mogli da stupimo u kontakt sa Lazanskim da svrati čovek malo na naš forum :super

Razmeštanje "Iskandera" zavisi od političke odluke

22/02/2009
ABU DABI- Rusko Ministarstvo odbrane spremno je da razmesti raketni sistem "Iskander" u Kalinjingradskoj oblasti, ukoliko tu odluku odobri politička admiunistracija u Kremlju, rekao je danas šef ruskog Generalštaba, general Nikolaj Makarov. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev više puta je izjavljivao da Moskva neće razmestiti raketni sistem "Iskander" u Kalinjingradskoj oblasti ako SAD ne postave delove svog antiraketnog štita u centralnoj Evropi.

Izvor:Tanjug

02/03/2009
ПРАГ – Председник чешке владе Мирек Тополанек је одбио да коментарише тврдњу руских медија да САД одустају од антиракетног штита у Средњој Европи у замену за помоћ Русије у вези са Ираном.

Иако је нагласио да чека шта ће му о судбини пројекта рећи председник САД Барак Обама када 5. априла буде у Прагу, Тополанек је по први пут посредно допустио да би САД могле да одустану од размештања штита у Чешкој.

„Сачекаћу да то буде потврђено. Никада нисам тврдио да ће америчка администрација одмах одлучити о штиту. Сачекаћемо да стигне Обама, можда ћемо сазнати више”, казао је Тополанек на конференцији за новинаре после састанка владе.

Тополанек је упозорио да би у случају да САД желе да одустану од штита, морале прво да откажу билатерални уговор о изградњи радарске базе штита.

„Не знам да ли је у питању одлагање, одустајање или је само у питању гласина”, казао је премијер.

Руски лист „Комерсант” је, позивајући се неименоване изворе, објавио да је председник Обама предложио председнику Русије Дмитрију Медведеву да ће одустати од размештања штита у Пољској и Чешкој ако Русија помогне САД да се реши проблем нуклеарног програма Ирана, пренели су чешки медији.

Обама и Медведев срешће се први пут на самиту Г20 2. априла у Лондону.

Извор:Бета

Обама за „дупли ракетни пас” са Русијом

Тајним писмом понуђено да се САД одрекну планираног „штита” у централној Европи ако Москва помогне да Иран не направи атомско оружје и далекометне ракете
 
 
Вашингтон, 3. марта – Да ли ће доћи до „трампе” или „дуплог паса” у стратегијама Вашингтона и Москве, при чему би једна другој ублажиле главне безбедносне бриге? Ово питање данас се шири и светом, поводом управо обелодањених појединих детаља из тајног писма америчког председника Барака Обаме руском председнику Дмитрију Медведеву.

Нови шеф Беле куће је, наиме, понудио да Америка одустане од планиране изградње ракетног „штита” у централној Европи, а да Русија помогне да Иран не направи атомско оружје и далекометне ракете. Ако би се таква или слична комбинација остварила, био би то знак почетка поправљања односа између две силе, који су већ годинама прилично поремећени неслагањима око низа глобалних и регионалних интереса и потеза.

Циљ овдашње понуде је да се договором о заједничком дејству за „обуздавање” Исламске Републике– чије амбиције САД оцењују као највећу опасност– потисну свађе око „штита” (чије је постављење Џорџ Буш образлагао као одбрамбени апарат против потенцијалног иранског напада) који Русија доживљава као претњу сопственој националној безбедности. Москва– како преносе и „Њујорк тајмс” и тамошњи „Комерсант”, чији су извештаји синоћ били ексклузивни у овој материји– још није одговорила, али је Медведев прекјуче изјавио: „Примили смо већ позитивне сигнале од наших америчких колега и очекујемо да се ти сигнали преточе у предлоге.” Изразио је, уједно, наду да ће „о том питању које има велики значај за Европу разговарати приликом првог састанка с председником Бараком Обамом”.

До њиховог сусрета треба да дође 2. априла у Лондону, на самиту Групе 20. Претходно ће, већ у петак у Женеви, разговарати шефови дипломатија Хилари Клинтон и Сергеј Лавров…

Обамин предлог је у оптицају већ три недеље. Медведеву су га лично уручили „високи амерички званичници”, међу којима је био и државни подсекретар Вилијам Бернс, приликом посете Москви.

Подсећа се да су односи између две земље, после првобитног побољшања, погоршани због америчке инвазије на Ирак, да би их најава „штита” свела на најнижи ниво после окончања хладног рата (иако су доскорашњи председници– Буш и Владимир Путин, сада премијер– задржали „међусобно лично поверење”). Тешке речи између две престонице пљуштале су најразноврснијим поводима уз често оптуживање за нарушавање међународног поретка– у Ираку, на Косову, у земљама насталим из бившег СССР-а…

Обама настоји да покаже како ће променити спољну политику САД– са више дијалога а мање наметања. Његов тим је изгледа спреман, додаје „Тајмс”, и да преиспита предлог Русије, који је Буш одбијао, да се део антиракетног одбрамбеног система постави на њеној територији, с можда неком другом распоредном варијантом.

Наговештај о могућној промени курса дао је шеф Пентагона Роберт Гејтс још 20. фебруара. „Рекао сам Русима пре годину дана да ако не буде иранског ракетног програма неће бити потребан ни штит”, изјавио је на скупу НАТО-а у Кракову.

У протеклом месецу и по дана Обама и Медведев су по неколико пута комуницирали писмима и телефонски, тврди „Вашингтон пост”. И преноси да је „Комерсант” сугерисао како најновија понуда ствара могућности за сарадњу на другим пољима, као што су Блиски исток и контрола наоружања…

Садашња порука Беле куће узнемирила је главне америчке партнере у програму за „штит”– Пољску и Чешку. Њихови лидери су, констатује „Тајмс”, уложили „политички капитал” за постављање „штита”, па би, ако се од њега одустане, могли да затраже остварење бар неких делова из одбрамбеног аранжмана с Вашингтоном.

У Обамином писму Медведеву помиње се и потреба за разговорима о споразуму, чија важност истиче на крају ове године, о стратешком наоружању, као и отварању руских путева за снабдевање Американаца у Авганистану. Није познатода ли су наговештена још нека преиспитивања у односима, за које је потпредседник Џозеф Бајден недавно рекао да би требало да се „ресетују” у целини.

Извор:Политика

Качињски: Против уступака Русији око штита у Европи

08/03/2009
ВАРШАВА – Пољски председник Лех Качињски допустио је могућност да САД у замену за сарадњу са Русијом одустану од антиракетног штита у Пољској и Чешкој, али је апеловао да се око штита не игра на уступке Москви.

„Ако америчка администрација попусти руским захтевима и одустане од штита у Пољској, то би значило да је, као жртва ценкања, пао један врло лојални савезник”, казао је Качињски пољској телевизији ТВН24.

Качињски је потврдио да има информације да нови амерички председник Барак Обама може да одустане од штита, али је ипак изразио наду да ће 10 ракета пресретача штита бити размештено у Пољској, а радар штита у Чешкој, како је и договорено.

Пољски председник данас је и демантовао писање немачке штампе да је шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски испао из најужег избора кандидата за новог генералног секретара НАТО, а да су се Берлин, Париз и Лондон већ договорили да нови први човек Алијансе буде дански премијер Андерс Фог Расмусен.

„Ја о томе имам другачије информације. Шикорски је у игри”, рекао је Качињски и додао да ће наредних дана са својим партнерима разговарати о пољском кандидату.

Новог генералног секретара уместо Јап де Хоп Схефера НАТО, треба да изабере на свом јубиларном самиту почетком априла у Стразбуру и Келну.

Извор: Тањуг

Poljaci insistiraju na izgradnji stita pre svega zato sto su uspeli da izboxuju vrlo dobar ugovor sa amerikancima po kojem bi poljska vojska bila modernizovana, ali i neka ulaganja u tehnoloski razvoj cele zemlje. Korist koju bi poljaci imali je mnogostruka u ekonomskom i vojnom smislu, zato i dizu frku oko moguceg odustajanja.

Rusi poceli da pisu u stampi o iranskom nuklearnom programu kao o realnoj pretnji, pitam se da li je to medijska priprema za gore pomenutu trgovinu, raketni stit za iranski nuklearni program?

17/03/2009
Pregovori Rusije i SAD o Iranu mogu da dovedu do odustanka od razmeštanja elemenata protivraketne odbrane u Poljskoj – izjavio je bivši pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bržezinski u intervjuu za varšavski dnevnik „Gazeta viborča“. Administracija Baraka Obame stavila je na znanje da će se konsultovati sa Moskvom o problemima protivraketne odbrane.

Izvor:Glas Rusije

Пројекат размештања елемената америчког система ПРО у Централној Европи нема сврхе како са одбрамбене, тако и са финансијске тачке гледишта.

17.03.2009
Експерти америчког конгреса објавили су реферат у којем тврде: пројекат размештања елемената америчког система ПРО у Централној Европи нема сврхе како са одбрамбене, тако и са финансијске тачке гледишта. Они су дошли до закључка да радар у Чешкоји противракете у Пољској практично никако неће утицати на осигурање безбедности Америке и Европе.

Познати политиколог, дописни члан РАН Алексеј Арбатов изразио је своје мишљење датим поводом.

Овај реферат експерата одражава прилично широко распрострањену тачку гледишта у професионалним круговима САД, блиских демократској партији. Они су већ низ година, док су били у опозицији републиканцима, критиковали планове размештања објеката ПРО САД у Европи, истакао је руски научник. Дати реферат, очигледно, послужиће као додатни стимуланс за то да администрација председника Обаме може да доведе у питање неопходност размештања елемената своје ПРО у Европи, не навукавши на себе оптужбе да се не брине о безбедности САД, да наводно иде на уступке Русији, испољавајући макоћу и не оцењујући у потпуности опасност од стране Ирана.

Наравно, биће још других реферата и других мишљења, наставља Алексеј Арбатов. Али такав избалансирани прилаз професионалне заједнице, безусловно, осигурава велику слободу деловања за нову америчку администрацију. САД могу да одустану од реализације датог пројекта ако Русија са своје стране изврши притисак на Иран, убедивши га да обустави програм обогаћивања уранијума. Русија има добре односе са Техераном, пробаћемо да дипломатским путем утичемо на њега. При томе, подсећамо, Русија је потписала резолуцију СБ УН о санкцијама против Ирана. Такође не желимо да Техеран добије нуклеарно оружје. На састанку Дмитрија Медведева и Барака Обаме у Лондону у овкиру велике двадесеторице питање ПРО у вези са иранским проблемом, сматрам, биће обавезно дотакнуто.

Између осталог, у реферату експерата конгреса САД се истиче да би било могуће много јефтиније и ефикасније заштити себе и Европу уз помоћ мобилних противракета смештених у Турској. Овакве мобилне противракете, колико знам, смислили су Чеси. Две трећине становништва Чешке залаже се против изградње америчког радара на њиховој територији. Сасвим је вероватно да ће ове протесте такође узети у обзир председник САД, рекао је у ексклузивном интервјуу за радио Глас Русије Алексеј Арбатов, дописни члан РАН.

Извор:Глас Русије

Češka vlada neočekivano povukla sporazum o antiraketnom štitu
 
17.03.2009
Češka vlada povukla je neočekivano večeras iz Poslaničkog doma parlamenta predlog sporazuma sa SAD o izgradnji radara antiraketnog štita u Češkoj i na taj način prekinula njegovu ratifikaciju, zbog realne pretnje da parlament sporazum definitivno sutra odbije.

"To ne znači da je ratifikaciji kraj. Ona u gornjem domu važi. Sporazum ćemo vratiti u donji dom posle daljih konsultacija sa američkom administracijom i aprilskog samita NATO", kazao je večeras češki premijer Mirek Topolanek u vanrednom izdanju dnevnika na nacionalnoj televiziji.

Opoziciona levica, socijaldemokrate i nereformisani komunisti, iskoristila je što na sednici ove nedelje, zbog obaveza oko predsedavanja Češke Evropskom unijom, neće biti čak trojica ministara-poslanika, a pošto su dva poslanika vladajuće koalicije teško bolesna opozicija bi imala pouzdanu većinu da sporazum o radaru američkog štita i boravku američkih vojnika odbije.

Iako već godinama u oba doma češkog parlamenta važi nepisano pravilo da bilo opozicija bilo koalicija zbog bolesnih ili odsutnih poslanika druge strane povlači svoje poslanike iz glasanja da bi odnos snaga ostao nepromenjen, ovog puta, izuzetno, socijaldemokrate i komunisti to su odbili.

Opoziciji je tako danas pošlo za rukom da na sutrašnji dnevni red progura glasanje o radaru a ako bi ga Poslanički dom u tom glasanju odbio, projekt u Češkoj bi definitivno pao u vodu, jer je za radar neophodna saglasnost oba doma parlamenta.

Prekid postupka ratifikacije pozdravio je danas i lider najmanjeg partnera u vladi premijera Topolaneka, Stranke zelenih, Martin Bursik.

"Mislim da nema smisla ratifikovati sada taj sporazum, dok ne znamo kakav će prema štitu biti stav američke administracije novog američkog predsednika Baraka Obame", kazao je Bursik češkoj televiziji.

Izvor: Blic online

Пробе показале да амерички штит не би заштитио Европу


Физичар Ричард Гарвин, који је учествовао у стварању хидрогенске бомбе, каже да противракетну одбрану „не вреди постављати, јер ће бити бескорисна”
 
19/03/2009
Вашингтон – Амерички противракетни штит у Европи не би био ефикасан, показали су резултати неколико испитивања, а према тестовима које је обавио Пентагон – ракете, исте оне које би биле постављене у Пољској, нису погодиле мете у пет од тринаест проба. Те ракете нису успеле да разликују мамце од правих ракета, саопштила је Канцеларија за одговорност владе, која контролише рад државних органа.

Противракетни систем који је администрација Џорџа Буша планирала да постави у Чешкој (радар) и Пољској (ракете) коштао би између девет и тринаест милијарди долара, а ипак би делови Европе остали незаштићени од напада из Ирана. Подсетимо, могући ракетни напади из Северне Кореје и Ирана били су званични разлог за идеју о штиту у Европи којој се Русија од почетка противи.

Амерички председник Барак Обама најавио је да би могао да одустане од штита ако се покаже да он није ефикасан, а последња испитивања иду у прилог таквој тези. Уз то, једна независна техничка анализа показала је да би Техеран и Пјонгјанг могли да заварају штит, који би био део америчког система одбране, коришћењем неких једноставних противмера као што су на пример балони.

Ипак, портпарол Агенције за ракетну одбрану САД саопштио је да то није тачно и да су тестови који је обавио Пентагон „оперативно најреалнији”.

На другој страни, физичар Ричард Гарвин, који је учествовао у стварању хидрогенске бомбе и недавно био у комисији за процену претње од балистичких пројектила, каже да противракетни штит „не вреди постављати, јер ће бити бескористан”.

Ако права мета овог система није Русија, као што Москва сумња, ускоро би могло да дође до правог отопљења између две силе. У понедељак је једна комисија Конгреса, у којој су били представници обе америчке странке, објавила извештај у којем је председника Обаму позвала да одустане од подршке уласку Грузије и Украјине у НАТО и да њихово чланство замени „специјалним односом” са Северноатлантским пактом. Иако сматрају да се Русији не сме дозволити да учврсти своју сферу утицаја на постсовјетском простору, конгресмени наводе да треба поново сагледати размештање противракетне одбране у Пољској и Чешкој и да са Москвом треба заједно радити на отклањању претње од иранских или других пројектила.

У међувремену, владе Чешке Републике привремено је из процеса ратификације повукла споразуме о инсталирању америчког радара, плашећи се да неће имати већину у доњем дому парламента.

„Ово не значи да одустајемо од ратификације, а предлог споразума можемо поново упутити на гласање било када”, изјавио је премијер Мирек Тополанек, објаснивши да би парламент могао да се изјасни после самита НАТО-а који ће протећи у знаку обележавања 60. годишњице овог војног савеза. Самит се одржава 3. и 4. априла у Стразбуру и Келу, градовима које дели Рајна и француско-немачка граница, а након тога Барак Обама долази у Праг на састанак са челницима ЕУ.

Извор:Политика

Amerika je morala da pribegne ovom "triku" kako ne bi ispalo da je sama odustala od anti-raketnog štita. Iako je po meni glavni razlog za ovu odluku pre svega kriza i nedostatak novca, ne treba gubiti iz vida je Obama u toku predizborne kampanje govorio da će uloga štita biti preispitana u sličaju njegove pobede, te da će od njega odustati ako se pokaže bespredmetnim. Svaka čast na ovom potezu!

Medvedev: Narušavanje ravnoteže

21. april 2009.
Helsinki -- Predsednik Rusije Dmitri Medvedev smatra da američki planovi za izgradnju antiraketnog štita prete da ugroze ravnotežu u naoružanju između Rusije i SAD.

Tokom posete Finskoj, Medvedev je juče izjavio da Moskva "nije mogla da postigne sporazum sa prethodnom američkom administracijom" o antiraketnom štitu, ali je izrazio nadu da će uskoro početi razgovore o tom pitanju sa predsednikom SAD Barakom Obamom.

Tokom nedavnog susreta u Londonu, dvojica predsednika nisu razmatrala pripreme SAD za raspoređivanje delova antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, ali su u zajedničkom saopštenju naveli da su SAD svesne zabrinutosti Moskve.

"Rusija je veoma zabrinuta zbog jednostranih napora da se razviju antiraketni štitovi koji komplikuju balans u naoružnju", rekao je Medvedev na Univezitetu u Helinskiju.

Prema njegovim rečima, "pravi globalni antiraketni štit" ne bi trebalo da služi interesima samo jedne zemlje ili alijanse.

Medvedev je ponovio da je u Londonu postigao sporazum sa Obamom o skorom početku razgovora o izmeni Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (START) iz 1991. godine, koji važi do kraja ove godine.

"Smatramo da taj sporazum takođe treba da ograniči broj nukleranih bojevih sistema, među kojima interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa za podmornice i teških bombardera", rekao je ruski predsednik.

Izvor: Beta

Zamena sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja

Pregovori SAD-Rusija u maju u Moskvi

28.04.2009.
Prva serija rusko-američkih pregovora o zameni Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, biće održana od 18. do 20. maja u Moskvi.

 
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su se tokom prvog zvaničnog susreta u Rimu 24. aprila, dve strane "dogovorile da organizuju prvu seriju pregovora dve delegacije u punom obimu od 18. do 20. maja". U saopštenju se, međutim, ne navodi ko će učestvovati u pregovorima.

Cilj stastanka u Rimu bio je priprema početka pregovora, u skladu sa instrukcijama predsednika SAD i Rusije Baraka Obema i Dmitrija Medvedeva.

Obama i Medvedev su početkom aprila u Londonu najavili početak pregovora o smanjenju naoružanja. Tada je najavljeno je da će o sporazumu u maju razgovarati američka državna sekretarka Hilari Klinton i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

START iz 1991. godine određuje broj nuklearnih glava dve zemlje i važi do 5. decembtra ove godine.

Izvor: Beta

Odgovor na Patriote u Poljskoj — Iskanderi u Kaljiningradu

21.05.2009
Ukoliko Poljska razmesti na svojoj teritoriji američke protivavionske raketne komplekse „Patriot“, to će biti korak u pravcu lociranja elemenata američke strateške protivraketne odbrane u zemlji – izjavio je danas izvor u Generalštabu Oružanih snaga RF u intervjuu za agenciju Interfaks. Prema njegovim rečima, ovi kompleksi treba da štite razmeštanje elemenata američke protivraketne odbrane u Evropi. Ranije su mediji saopštavali o planiranom razmeštanju kompleksa „Patriot“ sa 196 raketa i pomoćnim osobljem od 100 prekookeanskih vojnika i oficira u Poljskoj.

 Varšava je objavila da će rakete biti dostavljene u zemlju nezavisno od pozitivne ili negativne oduke predsednika SAD Baraka Obame o razmeštanju elemenata protivraketne odbrane na njenoj teritoriji. Predstavnik Generalštaba podsetio je da zauzvrat za stvaranje 3. pozicionog rejona američke protivraketne odbrane u Evropi Rusija može da razmesti u Kalinjingradskoj oblasti operativno-taktički raketni kompleks „Iskander“.

Izvor: Glas Rusije

Елементи противракетног система САД у Пољској и Чешкој као штити против иранских ракета су химера

21.05.2009
Овакав закључак садржи истраживање угледног америчог Институт Исток-Запад уз учешће бившег шефа Пентагона Вилијама Перија. Тим пре што ракете које могу да донесу нуклеарне бојеве главе до Европе, Техеран ако и произведе, онда то неће бити скоро.

Коментар Сергеја Гука.
 
Сумње Русије су углавном оправдане, признају амерички експерти. Почев од тога да ће будући радар у Чешкој бити способан да усмерава на циљ не десет ракета, већ много више. Ради пресретања непријатељских објеката систем је све једно неодговарајући. Крстареће ракете он неће регистровати. И пред лажним бојевим главама које се одвајају од носача и имитирају праве, он је такође немоћан.

До таквог закључка независно од Института Исток-Запад дошли су својевремено експерти ЦИА-е.
Аустријски експерт Хајнц Гертнер, раније сарадник поменутог Института, скреће пажњу на главни проблем који је остао ван оквира истраживања. Теоретски није искључено да систем ПРО убудуће може да буде проширен. И да ће ствар доћи до размене нуклеарних бојевих удара, чије ће поље битке постати Европа. Истина, Гартнер сматра такав сценарио практично искљученим.

Додајем: на данашњи дан. Зашто да једна страна, у датом случају САД, иступи у једностраном поретку из уговора о ограничењу система противракетне одбране? Зашто да ломи успостављену конструкцију глобалне безбедности и да се крије иза антиракетног штита? Циљ је један: довести супротну страну, у датом случају Русију, у ситуацију да њен одбрамбени потенцијал буде обезвређен. О иранској претњи нико, осим пропагатора, не говори, а и они при томе имају у виду само Русију. Чак када би Техеран и створио некада потенцијал балистичких ракета, који је смисао да напада Европу? На ово једноставно питање нико од оних који воле да плаше јавност иранским демокловим мачом нема одговор.

Прогноза аустирјског експерта далека је од оптимизма. Потенцијална претња по националну безбедности Русије од стране америчке ПРО негативно ће се одразити на преговоре о разоружању који су у току. У тој ситауцији, сматра он, Русија може да истакне овакав аргумент. Пред лицем опасности од стране америчког пројекта њој ће бити потребан додатан број нуклеарних бојевих глава за пробој одбрамбеног система. Зато не треба рачунати на скори компромис у погледу новог споразума о стратешком офанзивном наоружању, убеђен је Гертнер. Тешко је не сложити се са њим.

Извор: Глас Русије

SAD za sada ne menja plan o Štitu

17. jun 2009.
Vašington -- Barak Obama nije za sada doneo odluku o planovima prethodnika Džordža Buša da postavi antiraketni sistem u Češkoj i Poljskoj, kojem se Rusija oštro protivi.

"Nikakva konačna odluka nije doneta o antiraketnom štitu u Evropi", rekao je zamenik američkog sekretara za odbranu Vilijam Lin. On je rekao i da je Bušov plan da postavi deset presretača raketa u Poljskoj i radarsku stanicu u Češkoj samo "jedna opcija" koju treba razmotriti, preneo je Rojters.

Američki zvaničnik rekao je i da Vašington razmatra saradnju sa Rusijom na polju antiraketne odbrane, kao moguću meru protiv eventualne pretnje od iranskih balističkih raketa.

"SAD će raditi na tome da pronađe nove načine da naše dve zemlje unaprede saradnju na polju raketne odbrane. Na primer, postoje ruski radari u blizini iranske teritorije, koji bi rano mogli da registruju i upozore, u slučaju da Iran lansira balističku raketu", rekao je Lin.

Mogućnosti korišćenja ovih radarskih stanica u južnoj Rusiji i Azerbejdžanu, od kojih su neke samo 100 kilometara udaljene od Irana, biće jedna od tema tokom posete Baraka Obame Moskvi 6. i 7. jula, rekao je Lin.

Izvor: Tanjug

Putin: Poboljšanje odnosa ukoliko SAD odustanu od raketnog štita

03/07/2009   
Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je da će američko-ruski odnosi krenuti napred ukoliko SAD odustanu od svojih planova o razmeštanju protivraketnog štita u centralnoj Evropi.

Putin je naglasio da je Rusija spremna za efikasnu saradnju, naglasivši da će se odnosi poboljšati ukoliko SAD odustanu od, kako se izrazio "blokovskog mentaliteta" i zaustave planove o proširenju vojnih saveza, što je bila jasna aluzija na NATO. Putin je to izjavio u Krasnodarskoj oblasti, na jugu zemlje, uoči posete predsednika Obame Rusiji.

Predsednik Obama je u četvrtak u intervjuu agenciji Asošietid Pres, izjavio da Putin ima veliki uticaj u Rusiji, ali da je delimično zadržao stari, hladnoratovski pristup američko-ruskim odnosima, koji je prevazidjen. Putin je medjutim odbacio Obamin komentar, rekavši da je uvek okrenut budućnosti.

Ranije danas visoki savetnik ruskog predsednika Medvedeva, Sergej Prihotko, izjavio je da će lideri Rusije i SAD na samitu u Moskvi, potpisati okvirnu deklaraciju o smanjenju naoružanja. Prema njegovim rečima, deklaracija će predstaviti nacrt najvažnijih instrukcija pregovaračima dve zemlje, koji rade na izradi dokumenta koji će zameniti Sporazum o strateškom smanjenju naoružanja (START) iz 1991. godine, koji ističe u decembru.

Ruski zvaničnik je rekao i da se njegova zemlja nada da će se dve strane dogovoriti o novom sporazumu ili do kraja tekuće ili početkom 2010. godine, a naglasio je i da će dvojica lidera iduće nedelje potpisati sporazum o prolasku američkih konvoja za pomoć vojnicima u Avganistanu, kroz rusku teritoriju.

Izvor: VOA

SAD želi saradnju u raketnoj odbrani
 
10/07/2009
Vašington – Administracija američkog predsednika Baraka Obame zalaže se za „puno partnerstvo” sa Moskvom da bi se premostile nesuglasice oko balističke raketne odbrane, koje su godina opterećivale odnose SAD i Rusije, izjavio je danas šef agencije Pentagona za raketnu odbranu Patrik O'Rejli.

O'Rejli je, u razgovoru sa grupom urednika i novinara agencije Rojters, rekao da je neophodno da se krene promišljenim korakom kako bi se došlo do zajedničkih rešenja i stvorilo „istinsko partnerstvo”.

On je, takođe, naveo da nije primio naredbu da odstupi od širenja američke raketne odbrane na teritorije Poljske i Češke, što Moskva smatra pretnjom po rusku bezbednost.

Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev su se u ponedeljak dogovorili o smanjenju nuklearnih arsenala dveju zemalja i usvajanju sporazuma kojim bi se broj atomskih bojevih glava svake od njih smanjio za trećinu.

Američki predsednik je tada izjavio da zna da se Rusija protivi planu razmeštanja protivraketnog štita, dodajući da njegova administracija ispituje te planove.

„Jasno sam naznačio da je taj štit usmeren da deluje preventivno protiv potencijalnog napada iz Irana i da nema veze sa Rusijom”, naglasio je Obama.

Rusija i Amerika trenutno u svojim arsenalima imaju oko 2.200 atomskih bojevih glava. Taj broj bi trebalo da bude smanjen na između 1.500 i 1.675, a broj raketa za njihovo lansiranje, kojih trenutno ima 1.600, na između 500 i 1100.

Izvor: Tanjug

A sta je u stvari taj raketni stit ?
Da li je to sistem Patriot , ili neka modifikacija ?
Puno se prica o raketnom stitu , a moze li mi neko konkretno reci ... STA JE TO ?

@Dylan

Nije Patriot, niti ima veze s njim. To je stacionarni sistem za odbranu od balističkih raketa. Dijelovi sistema su radarska stanica i navođenje koji bi trebalo da budu instalirani u Češkoj i raketni silosi koji bi trebalo da se naprave u Poljskoj. Rakete su dvostepene sa vanatmosferskom presretačkom glavom. Eto, ukratko.

Ruske rakete u Kalinjingradu?


10. jul 2009.

Rusija će rasporediti rakete "iskander" u Kalinjingradu ako ne postigne sporazum sa SAD o antiraketnom štitu te zemlje, kaže ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

"Ako ne uspemo da se dogovorimo o tom pitanju, znate posledice... ono što sam rekao u obraćanju naciji i dalje je aktuelno", izjavio je Medvedev na konferenciji za novinare na samitu G8 u L’ Akvili.

Rusija smatra formiranje američkog antiraketnog štita u Evropi pretnjom za svoju bezbednost i zapretila je da će u Kalinjingradu, ruskoj oblasti okruženoj zemljama EU, rasporediti rakete.

Izvor: Beta

Jedan mali OT ali izgleda da sam propustio u školi ( SFRJ) a kako se to desilo da je Kalinjingrad ruska teritorija? I kako Rusi šalju vojsku i tehniku ?

Bivša Prusija, Sovjeti okupirali posle DSR i proglasili svojom teritorijom i niko nije imao ništa protiv. Svo naoružanje ide morskim putem u luku Kalinjingrad ( bivši Königsberg).

Koridorom koji imaju vozom i naravno vazdušnim putem ...

17.09.2009.

Obama saopštio češkom predsedniku u telefonskom razgovoru da SAD odustaje od planova za izgradnju radara u Češkoj. Ovo je samo prvi korak u odustajanju od raketnog štita u Evropi, tvrdi Wall Street Journal pozivakući se na izvore bliske pentagonu.



Izvor RIA Novosti

Štampa: Raketni štit u Izraelu umesto u srednjoj Evropi

17.09.2009
Tel Aviv - Sjedinjene Američke Države bi mogle da odluče da razmeste sistem antiraketne odbrane u Izraelu, spekulišu danas izraelski mediji nakon što je objavljeno da Vašington odustaje od namere postavljanja takvog sistema u Poljskoj i Češkoj. Izraelski list " Džeruzalem post" izvestio je pre nedelju dana da se Ministarstvo odbrane u Jerusalimu priprema za mogućnost takve odluke SAD.

Izvor: Tanjug

Štit se seli na Balkan

17.09.2009
Barak Obama se rešava nasleđa Džordža Buša. Umesto u Poljsku i Češku Rerpubliku protivraketni štit se seli na jug Evrope. Stručnjaci navode da su Turska i Balkan najbolje lokacije.

Od postavljanja skupog i nedovoljno ispitanog protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici neće biti ništa, već će manji sistem, prvo na brodovima, a posle možda i na kopnu biti razmešten negde u južnoj Evropi..

Američki predsednik Barak Obama je, obraćajući se naciji, rekao da će Amerika na drugi način pristupiti rešavanju problema protivraketne odbrane, razmeštajući sistem proverene efikasnosti, koji će bolji odgovoriti na pretnji iz Irana.

"Najbolji način da odgovorno poboljšamo našu bezbednost i bezbednost naših saveznika je da razmestimo sistem za odbranu od raketa koji na najbolji način odgovara pretnjama sa kojima smo suočeni i koristeći isprobanu i jeftiniju tehnologiju", rekao je Obama.

Američki ministar odbrane Robert Gejts je objasnio da će, umesto kontroverznog štita u istočnoj Evropi, SAD razmestiti razarače klase "edžis" opremljene presretačima, što "na bolji način odgovara pretnjama".

Na taj način Obamina administracija rešiće još jedan od besmislenih problema koji joj je u amamnet ostavio kabinet mlađeg Džordža Buša, koji je najavom razmeštanja projektila na granici sa Rusijom u priličnoj meri razbesneo Moskvu i svet doveo na ivicu nove trke u naoružavanju, i to u trenutku kada je izbijanje ekonomske krize globalnih razmera bilo apsolutno neizbežno.

Obamina odluka ne predstavlja neko preterano iznenađenje, obzirom da je još početkom kampanje dovodio u pitanje smislenost čitavog projekta, čiji je razvoj koštao više od deset milijardi dolara, iako rezultati ni u jednom trenutku nisu opravdali očekivanja.

Čini se da je novi predsednik SAD samo čekao dobar povod da te rakete pošalje u staro gvožđe, pa njegova reakcija sledi svega nekoliko dana pošto su američke obaveštajne službe, njih ukupno 16, raportirale da iranski program razvoja projektila velikog dometa ne teče preterano brzo, kao ni navodni pokušaji Teherana da se dokopa atomske bombe.

U svakom slučaju, odluka o odustajanju o kontroverznog projekta predstavlja najveću promenu američke spoljne politike od kako je u Belu kuću zaseo Barak Obama, ali još uvek ostaje nejasno kakvu će reakciju takav potez izazvati u Poljskopj i Češkoj Republici, gde su vlasti uložile silnu energiju ne bi li stanovništvo ubedile u ispravnost dogovora sa Bušom.

"Na ovaj način pojačaćemo sposobnost da branimo naše snage, kao i evropske saveznike. Promena je usledila posle novih obaveštajnih podataka o iranskom raketnom programu i našeg tehnološkog napretka", rekao je odbrane Robert Gejts.


Ponoćni pozivi

Odluku je potvrdio i češki premijer Jan Fišer, koji je izjavio je da ga je predsednik Obama u telefonskom razgovoru obavestio o odustajanju od postavljanja radarskog sistema u njegovoj zemlji

"Nešto posle ponoći, američki predsednik Barak Obama nazvao me je kako bi mi rekao da njegova administracija odustaje od planova da izgradi radar za protivraketni štit na teritoriji Češke Republike. Na isti način obaveštena je i Poljska", rekao je Fišer.

Jedini problem za Obminu administraciju moglo bi predstavljati vreme u koje je odluku saopštila Varšavi, jer se podudara sa 70. godišnjicom Sovjetske invazije na Poljsku, na samom početku Drugog svetskog rata i što je poljska vlada obrazložila raniji dogovor "političko-sigurnosnim" odgovorom na potencijalne pretnje iz Rusije.

Fizičar sa američkog univerziteta Stanford Din Vilkering, čiji je izveštaj bio deo materijala na osnovu koga je Obama doneo ovu odluku, rekao je da Poljska i Češka Republika nisu najsrećnije izabrana mesta za razmeštanje raketa i radara.

"Umesto toga, optimalna mesta bila bi Turska ili Balkan", rekao je Vilkering. "Ukoliko sistem smestite bliže Bliskom istoku, veće su šanse da ćete odbraniti Evoropu".

Izvor: RTS

Obama je potvrdio da neće biti raketnog štita u centralnoj Evropi, i rekao da će se ići na potpuno novu strategiju koja će biti usmerena na zaštitu od balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa kakve Iran ima, ali će moći uspešno da parira i budućim balističkim raketama dugog dometa kakve Iran takođe razvija.

Mesta na kojima su trebali biti rapoređeni radar i rakete raketnog štita
[attachment=1]

Najavljen je novi sistem koji će biti efikasniji od dosadašnjeg rpedloga, ali još nije objavljeno o kakvom sistemu se radi. Moja pretpostavka je da će se sastojati od kombinacije PVO raketa i energetskog oružja kao i od raketa vazduh-vazduh namenjenih uništavanju balističkih raketa u ranoj fazi leta. Na ovaj način, u hipotetičkom sukobu sa Iranom, rakete bi bile uništene još pre nego što napuste vazdušni prostor Irana.

Leteći laser Boeing YAL-1
[attachment=2]

Ne možemo a da ne spomenemo i Rusiju, koja se od početka protivila ovom planu tvrdeći daje Iran samo izgovor kako bi se stvorio obruč oko nje same i poremetila delikatna ravnoteža nuklearnih sila na stranu SAD. Dosadašnja strategija dve najveće nuklearne sile se sastojala u nuklearnom odvraćanju i garantovanom međusobnom uništenju ukoliko dođe do nuklearnog sukoba ove dve supersile. Ovakva situacija koja je garantovala da će obe zemlje biti uništene u slučaju rata je održavala mir čak i kada su svi mislili da je rat neizbežan. Međutim razvoj raketnog štita je mogao da poremeti ovaj balans, dovodeći SAD u situaciju da može da zaustavi deo nuklearnog arsenala Rusije raketnim štitom, dok bi deo mogli da unište preventivnim napadom. Rusi od početka smatraju da je raketni štit nedovoljno efikasan da bi mogao uspešno da izvrši planirani zadatak, međutim i pored toga smatraju ga opasnim. Zašto? Pa jednostavno, samim tim što jedna zemlja misli da može da preživi nuklearni sukob i pobedi u njemu, ta ista zemlja će lakše posegnuti za takvim rešenjem eventualne krize. Da je Dž.F.Kenedi (ili Nikita Hruščov) u vreme Kubanske krize imao, makar i lažni osećaj da može pobediti u nuklearnom ratu, do rata bi verovatno i došlo.
Upravo iz ovih razloga, pregovori oko novog sporazuma o nuklearnom razoružavanju između SAD i Rusije su vođeni ne samo sa ciljem da se smanje arsenali dve zemlje, već je Rusija na tim pregovorima insistirala da kao deo sporazuma bude i ukidanje raketnog štita. Rusi su insistirali da je štit neefikasan, a kao argument su navodili i novu raketu Bulava koja bi trebalo da može da izbegne rakete raketnog štita i efikasno prodre do cilja. Ovaj argument im je međutim bio slab obzirom na neuspele testove rakete Bulava (https://www.paluba.info/smf/rm/jos-jedan-neuspesan-test-bulave/msg28728/#msg28728), ali čini mi se da su i amerikanci konačno shvatili da će raketa kad tad postati operativna, i anulirati prednost koju bi im pružio raketni štit koji košta mnogo milijardi dolara, a u vreme recesije takav trošak se ne može pravdati, naročito ako ne može dati rezultate.
Doduše, ovo je možda samo manevar koji treba da ima za cilj prebacivanje sredstava na druge projekte koji su možda perspektivniji za ovu svrhu, ali o tome ćemo saznati tek u narednih par godina kada se otkriju novi sistemi protivraketne odbrane u SAD.
Bilo kako bilo, u Moskvi slave pobedu, ali uz dozu opreza jer nisu sigurni šta ovaj manevar možda krije iza sebe.

Testiranje antibalističke rakete RIM-161 SM 3
[attachment=3]

Američki raketni štit se već de facto preselio, i prva faza je već gotova; naime, u izraelskoj vojnoj bazi Nevatim, u pustnji Negev, prošle godine je instaliran američki radar Raytheon FBX-T, i već je postao operativan. Što se potencijalne lokacije lansera protivraketnog sistema, najozbiljniji kandidat za "domaćina" je Turska.

Изгледа да су Пољацима гаранције са Запада јаке као и пре 70 година...

Pozitivne reakcije na odluku SAD

18. septembar 2009.
London, Prag, Varšava -- Odluka SAD da odustane od postavljanja protivraketnog štita u Evropi, naišla je na pozitivna reagovanja zapadnih saveznika SAD i oprečne stavove u Pragu.

Britanski premijer Gordon Braun izjavio je danas da "snažno podržava" odluku američkog predsednika Baraka Obame da odustane od plana administracije bivšeg predsednika Džordža Buša za raspoređivanjem elemenata protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj.

Šef nemačke diplomatije Frank Valter-Štajnmajer izrazio je zadovoljstvo što se posle Obamine odluke stvara prilika "da se ponovo razgovara o pitanjima protivraketne odbrane sa svim partnerima".

On je istakao da je uvek bio uveren da je neophodno pronaći "zajedničke odgovore na zajedničke pretnje".

"Potez Obamine administracije je signal svim partnerima da američka vlada pristaje na takva zajednička rešenja. To je pravi put", rekao je Štajnmajer.


Odluka američkog predsednika naišla je na oprečna reagovanja u Češkoj

Češki predsednik Vaclav Klaus izjavio je da potez američke administracije nije "nikakvo veliko iznenađenje za nekoga ko je pratio nagoveštaje poslednjih nekoliko dana i meseci" i dodao da je "100 odsto uveren" da nije reč o "zahlađenju u odnosima SAD i Češke Republike".

Bivši predsednik češke vlade Mirek Topolanek ocenio je da je zaokret Obamine administracije dokaz da su SAD izgubile interes za centralnu Evropu, preneo je BBC.

Topolanek, čija je vlada prošle godine potpisala sporazum o protivraketnom štitu, je rekao da Obama tom odlukom pokazuje blaži stav prema Moskvi.

"Ovo su loše vesti...posle 20 godina našeg puta ka evroatlantskim strukturama i našeg aktivnog angažovanja u njima, taj proces je zaustavljen", rekao je Topolanek, a preneo Rojters.

Češka levica je, međutim, odluku Bele kuće oduševljeno pozdravila, a lider socijaldemokrata Jirži Paroubek nazvao ju je pobedom češkog naroda.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da ga je u telefonskom razgovoru američki predsednik uverio da predlog nove strategije neće narušiti bezbednost Poljske ni Evrope, dok je šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski, ubrzo pošto je Obama saopštio svoje planove, rekao da će SAD nastaviti sa planom raspoređivanja raketa "patriot" na poljskom tlu i da će one imati bojeve glave.

Bušova administracija pristala je prošle godine da unapredi poljsku vazdušnu odbranu sa raketama "patriot", u sklopu šireg sporazuma koji je uključivao razmeštanje elemenata protivraketnog štita u Poljskoj, podsetila je britanska agencija.

Administracija bivšeg predsednika SAD Džordža Buša inicirala je postavljanje sistema protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj, koji bi služio kao odbrana od raketa dugog dometa koje bi "otpadničke države", poput Irana i Severne Koreje, mogle da lansiraju. Tome se Moskva protivila, smatrajući da bi to predstavljao pretnju po bezbednost Rusije.

Obama je juče najavio novi odbrambeni raketni sistem SAD u Evropi za koji je rekao da će omogućiti jaču i bržu zaštitu američkih snaga i njihovih saveznika.

Obaminu odluku pozdravili su najviši ruski zvaničnici uključujući i predsednika Dmitrija Medvedeva.
Bivši predsednik češke vlade Mirek Topolanek ocenio je da je zaokret Obamine administracije dokaz da su SAD izgubile interes za centralnu Evropu, preneo je BBC.

Izvor: Tanjug

Vesti koje se odnose na ovu temu juče su velikom brzinom smenjivale jedna drugu ... Reakcija je bilo na svim stranama a evo nekoliko najzanimljivijih ... Koliko je ovo pitanje svima bitno može se videti po brzini reakcije i vremenu od 90 minuta za koje su sve ove vesti objavljene ...


Moskva ocekuje da će resenje SAD uvaziti zabrinutost Rusije

17.09.2009
Moskva - Rusija očekuje da će rešenje SAD o protivraketnoj odbrani uvažiti zabrinutosti Moskve i predloge da se radi na neutralizaciji raketnih pretnji, izjavio je danas ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, komentarišući najave revizije pristupa američke administracije planovima o razmeštanju elemenata "antiraketnog štita" u Evropi. Lavrov je podsetio da su tu temu u više navrata razmatrali predsednici dve zemlje, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, počev od njihovog susreta u Londonu i potom na susretu u julu u Moskvi.


Obama najavio nove planove za protivraketni sistem u Evropi

17.09.2009
Vašington - Američki predsednik Barak Obama odustao je danas od prvobitno najavljivanih planova izgradnje protivraketnog štita u istočnoj Evropi i najavio da će novi odbrambeni raketni sistem SAD u Evropi omogućiti jaču i bržu zaštitu američkih snaga i njihovih saveznika. "Najbolji način da unapredimo našu bezbednost i bezbednost naših saveznika je da razmestimo raketni sistem koji najbolje odgovara pretnjama sa kojima se suočavamo i koji koristi tehnologiju koja je istovremeno dokazana i isplativa", rekao je Obama u kratkom saopštenju.


Rogozin:SAD shvatile da bi "štit" jačao napetost s Moskvom

17.09.2009
Brisel - SAD ne odustaju od planova za stvaranje sistema protivraketne odbrane, već se radi o izmeni njene konfiguracije, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin. Rogozin je rekao da ta odluka "nije doneta pod pritiskom Rusije", već da je Vašington "proračunao sve rizike i bonuse i shvatio da će na političkom planu sistem u Cceškoj i Poljskoj dovesti do jačanja napetosti sa Moskvom".


Bela kuća: Promene u pogledu štita nisu u vezi sa Rusijom

17.09.2009
Vašington - Bela kuća je danas saopštila da odustajanje od prethodnog plana protivraketne odbrane SAD u Evropi ne predstavlja ustupak Rusiji, koja se protivila prvobitnim planovima za razmeštanje protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj. "Ovo nije u vezi sa Rusijom", saopštio je portparol Bele kuće Robert Gibs na redovnoj konferenciji za novinare. SAD žele podršku Rusije po nekoliko ključnih međunarodnih pitanja, uključujući pristup prema nuklearnim planovima Irana.


Medvedev: Cenimo odgovoran pristup predsednika SAD

17.09.2009
Moskva - Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozdravio je danas odluku SAD da odustane od postojećih planova za razmeštanje protivraketnog štita u Evropi i izrazio spremnost Moskve za nastavkom dijaloga. "Mi cenimo odgovoran pristup predsednika SAD prema primeni naših dogovora", rekao je Medvedev u obraćanju na državnoj televiziji i dodao da je "spreman za nastavak dijaloga".


NATO će bliže sarađivati sa SAD oko raketne odbrane

17.09.2009
Brisel - NATO će razmotriti posledice koje će imati po evropske saveznike odustajanje predsednika SAD Baraka Obame od plana za postavljanje protivraketnog štita u centralnoj Evropi, izjavio je danas portparol Alijanse Džejms Apaturai. "Sada će se morati voditi računa o novom razvoju stvari", kazao je on, dodajući da su američki zvaničnici danas informisali ambasadore zemalja NATO o novim planovima SAD.

Izvor svih vesti: Tanjug

18.09.2009.

Rusija će otkazati planove o razmeštanju taktičkih balističkih raketa Iskander-M u oblasti Kalinjingrada kao odgovor na otkazivanje razmeštanja raketnog štita u centralnoj Evropi, tvrde visoki zvaničnici vojske u Moskvi.



Izvor: RIA Novosti

Putin: Ispravna i smela odluka

18.09.2009
Soči - Ruski premijer Vladimir Putin ocenio je danas da je odustajanje Vašingtona od instaliranja elemenata protivraketne odbrane u Češkoj i Poljskoj "ispravna i smela odluka". "Odluka o odustajanju od izgradnje trećeg pozicionog rejona protivraketne odbrane u Evropi navodi nas na dobre misli“, rekao je Putin istupajući na Investicionom forumu Soči-2009, preneo je Itar-Tas.

Izvor: Tanjug

Nisu svi presrećni što nema „štita“
 
Vlade Poljske i Češke ipak nesrećne

18.09.2009
Poljake i Čehe nije obradovala Obamina odluka da se protivraketni štit ne gradi u njihovim državama. Sa druge strane, Angela Merkel pozdravlja odluku Amerike, a laknulo je i prvom čoveku NATO Andersu Fogu Rasmusenu.
 
Planovi protivraketne odbrane iz vremena američkog predsednika Džordža Buša nisu bili projekat NATO. To je razljutilo mnoge partnere u Savezu, koji su smatrali da je došlo do podele bezbednosti. Još nije jasno kako će se stvari sa protivraketnom odbranom dalje razvijati, ali sigurno je da će u tom razvoju NATO ipak učestvovati kao celina. To je donelo olakšanje koje se i vidi u reakciji generalnog sekretara Zapadne alijanse Andersa Foga Rasmusena:

„Pozdravljam to što su SAD sa nama diskutovale o tome kako ćemo dalje razvijati protivraketnu odbranu u koju bi bili uključeni svi saveznici u NATO, i koja bi i štitila sve saveznike. Pozdravljam i to što NATO igra veću ulogu u američkim planovima za postavljanje sistema protivraketne odbrane u Evropi. To je pozitivan korak“.

Generalni sekretar mora da govori u ime svih članica Saveza; zbog toga se tako oprezno izrazio. Zanimljivo je, na primer, da on nije izričito pozdravio činjenicu da Amerikanci odustaju od protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, već samo činjenicu da oni ubuduće nameravaju da uključe i svoje partnere.

 
Poljaci i Česi razočarani

Vlade Poljske i Češke sa skepsom gledaju na ovaj preokret, jer su za njih planovi značili specijalno tesne odnose sa Vašingtonom. Češki premijer, Jan Fišer, na vanrednom finansijskom samitu Evropske unije je, međutim, opovrgao tvrdnje da će se odnosi njegove zemlje sa SAD pogoršati.

„To nije razlog da se odnos prema SAD promeni. Taj odnos je veoma dobar. Bilateralna saradnja i saradnja u okviru NATO odvijaju se dobro; imamo jake saveznike i jake partnere”.

Ni poljski premijer Donald Tusk ne želi ni da čuje za nekakvu izdaju. Mada - ne može da opovrgne ni činjenicu da je u Poljskoj dosta rasprostranjen stav da Obamina vlada gaji suviše velike obzire prema Moskvi. Nemačka kancelarka Angela Merkel je obratila pažnju na različite mogućnosti koje pruža ovaj korak.

 „Ovu odluku vidim kao signal nade da će biti prevaziđene teškoće u odnosima sa Rusijom kada se radi o zajedničkoj strategiji suzbijanja pretnji koje dolaze od Irana. Nadam se da ćemo zahvaljujući ovom potezu američke vlade doći u situaciju da zajedno razgovaramo sa Iranom, i ako ti razgovori ne budu uspešni, sa sprovedemo sankcije. Utoliko je ovo signal nade u međunarodno zajedništvo“.

Sada se svi nadaju da će doći do popuštanja zategnutosti u odnosima sa Moskvom i da će saradnja unutar NATO-saveza, posle perioda podela - da se poboljša.

 
Autor: Kristof: Haselbah / Saša Bojić
Izvor: DW

O štitu, između ogorčenja i uzdržanosti

18.09.2009

“Amerika je izdala Poljsku”, komentarišu poljske novine odluku SAD da odustane od postavljanja antiraketnog štita, posebno ogorčene jer je odluka pala na dan boljševičkog napada na Poljsku, pre 70 godina. Moskva bez euforije ocenjuje odluku Vašingtona, kao pomirljiv gest i otvaranje šire mogućnosti za dijalog dve sile. Generalni sekretar NATO-a Rasmusen založio se danas za povezivanje sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije.


Odluka SAD da odustane od postavljanja antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj izazvaće zahlađenje poljsko-američkih odnosa, ocenjuje danas poljska štampa, a neki tabloidi pišu da ta odluka predstavlja "izdaju".

"Izdaja! SAD su nas prodale Rusiji, zabile su nam nož u leđa", piše visokotiražni dnevnik Fakt.

[attachment=1]

Amerika je izdala Poljsku", jedan je od naslova tabloida Superekspres. Desničarski list Žečpospolita ocenjuje da odluka Amerike "može da izazove zahlađenje u poljsko-američkim odnosima".

"Čak i da nam Barak Obama ponudi nešto za utehu, degutantni su način na koji su Amerikanci odustali od štita i datum koji su izabrali da to saopšte", piše dalje taj dnevnik.

"Za Amerikance 17. septembar je dan kao i svaki drugi ... Za nas je dokaz nedostatka suptilnosti da se od odbrambenog projekta, važnog za nas, odustane tačno 70 godina nakon boljševičke invazije na Poljsku", piše konzervativni Đienik.

Gazeta viborča ocenjuje da će doći do promene u odnosima Varšave i Vašingtona. "Godina 2009. donela je kraj bliskog savezništva koje je trajalo devet godina, dakle dovoljno dugo", zaključuje list.


Moskva pozdravlja odustajanje SAD od raketnog štita

Odluka administracije Baraka Obame da odustane od planova za instaliranje protivraketnog sistema u Češkoj i Poljskoj dočekana je u zvaničnim i ekspertskim krugovima u Rusiji bez euforije, sa uzdržanim optimizmom i razumevanjem da je uslovljena američkim nacionalnim interesima, ali i da predstavlja pomirljiv gest Vašingtona, načinjen u ime "resetovanja" rusko-američkih odnosa i otvaranja mogućnosti za širu saradnju i dijalog dve sile.

Na osnovu jučerašnjih izjava iz Vašingtona vidi se da se stvaraju dobri uslovi za zajednički rad na oceni rizika raketne pretnje u svetu, rekao je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

"Razume se, predstoje još konkretne konsultacije eksperata i naša zemlja je spremna za njih", rekao je Medvedev, dodajući da će susret sa Obamom, planiran za 23. septembar u Njujorku, biti dobra mogućnost za razmenu mišljenja o svim aspektima strateške stabilnosti, uključujući i protivraketnu odbranu.

"Zajednički ćemo razrađivati efikasne mere u odnosu na rizike raketnog širenja. Mere, koje omogućavaju da se uvaže interesi i zabrinutosti svih zemalja i osigura podjednaka bezbednost svim državama na evropskom prostoru", istakao je ruski predsednik, dodajući da je spreman za nastavak dijaloga.

Sa svoje strane, ruski premijer Vladimir Putin rekao je da odluka SAD "navodi na dobre misli".

"Veoma računam da će iza te, veoma ispravne i smele odluke uslediti i druge", rekao je Putin na ekonomskom forumu u Sočiju, precizirajući da misli na ukidanje ograničenja za ekonomsku saradnju sa Rusijom i stupanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju.


NATO za globalno povezivanje antiraketnih sistema

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen založio se danas za povezivanje sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije, ali je od Moskve zatražio da poveća pritisak na Iran kako bi odustao od nuklearnih ambicija.

"Naše zemlje i naše vojske biće sve osetljivije na raketne napade i osnovni interes NATO i Rusije jeste da se ispita mogućnost povezivanja sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije", rekao je Rasmusen u svom prvom velikom govoru od stupanja na čelo Alijanse, u avgustu ove godine.

Rasmusen je predložio razgovore sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim o novoj evroatlantskoj bezbednosti kako Rusija ne bi bila "zabrinuta" svojom eventualnom "marginalizacijom" u Evropi.

 Kad je reč o Iranu, Rasmusen očekuje od Rusije da se "pridruži" Zapadu kako bi se izvršio "maksimalan diplomatski i politički pritisak na Iran da odustane od nuklearnih ambicija".

Moskva se do sada protivila uvođenju oštrijih sankcija Iranu ukoliko sadašnji pregovori ne daju rezultata.

Američki predsednik Barak Obama najavio je juče "novi pristup" projektu antiraketnog štita u Evropi, a iz Moskve danas stižu nezvanične informacije da Rusija odustaje od postavljanja raketa u Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije.

I Rusija odustala od svog štita


19. septembar 2009.

Moskva -- Rusija odustaje od instaliranja svog raketnog sistema u Kalinjingradu,
na granici sa EU, nakon odluke SAD da odustanu od projekta antiraketnog štita u Evropi.


"Odustajemo od kontramera koje je Rusija planirala kao odgovor na raspoređivanje antiraketnog štita u Evropi", izjavio je radiju "Eho Moskve" pomoćnik ministra odbrane zadužen za naoružanje Vladimir Popovkin. "Jedna od mera bila je i raspoređivanje projektila u Iskanderu u Kalinjingradu", naveo je on.

Ruski premijer Vladimir Putin ocenio je juče američku odluku kao "hrabru i pravednu".

To je prvi konkretan odgovor ruske strane nakon najave SAD da odustaje od raspoređivanja antiraketnog štita u centralnoj Evropi.


Skoro polovina Poljaka pozdravlja Obaminu odluku

19.09.2009.
Skoro polovina stanovnika Poljske podržava odluku američkog predsednika Baraka Obame da odustane od postavljanja protivraketnog štita na teritoriji njihove zemlje.

Prema rezultatima ankete koju je sprovela kompanija za ispitivanje javnog mnjenja i marketinška istraživanja GFK, a danas objavio poljski list "Žečpospolita", 48 odsto Poljaka smatra da je ta odluka dobra za Poljsku, dok 31 odsto stanovnika ove zemlje ima suprotan stav, prenosi Rojters.

Ukupno 58 odsto ispitanika je reklo da ovaj potez neće uticati na bezbednost Poljske, a politički analitičari kažu da za poljske i češke birače privreda ima daleko veći prioritet od protivraketnog štita.

Na pitanje kako tumače ovakvu odluku američkog predsednika, 40 odsto ispitanika je reklo da je to ustupak Rusiji.

Američki predsednik Barak Obama je u četvrtak saopštio da SAD odustaje od prvobitno najavljivanih planova izgradnje protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj i najavio da će novi odbrambeni raketni sistem SAD u Evropi omogućiti jaču i bržu zaštitu američkih snaga i njihovih saveznika.

Ova odluka je naišla na pozitivna reagovanja zapadnih saveznika SAD i oprečne stavove u Pragu.

Izvor: B92, Tanjug

Moskva ne želi protivraketne štitove
 
 
21.09.2009

Moskva – Nikolaj Makarov, načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije izjavio je danas da Rusiji ne odgovara nikakva protivraketna odbrana (PRO) osim zajedničke.„Naš stav prema svemu što se tiče PRO je negativan”, dodao je Makarov koji se nalazi sa predsednikom Medvedevim u zvaničnoj poseti Švajcarskoj. On smatra da je globalni sistem neophodno graditi zajedno: „Ili da radimo zajedno ili…”


Tako, izgleda, počinje da prolazi kratak „medeni mesec” u odnosima Moskve i Vašingtona nastao nakon što je američki predsednik Obama odlučio da odustane od postavljanja trećeg pozicionog rejona protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj. Rusiju je posebno iritirala izjava Džejmsa Kartrajta, zamenika predsednika Zajedničkog komiteta načelnika štabova SAD, da će novi sistem PRO biti smešten u blizini Kavkaza, kao i brojne kritike u Americi na račun predsednika Obame koje su ga prosto prinudile da neprestano objašnjava da odluku nije doneo čineći ustupke Rusiji, ali da će biti zadovoljan „ako se pri tome Rusija bude osećala manje paranoično” i ako odluči da efikasnije sarađuje s Amerikom u vezi sa iranskim problemom.

Makarov, sasvim sigurno, ne govori samo svoj lični stav što potvrđuje i izjava predsednika Medvedeva Si-En-Enu da „pitanjima protivraketne odbrane ne mogu da se bave samo dve-tri zemlje”.

Svojevremeno je Moskva predlagala Vašingtonu da zajedno koriste ruske radiolokacione stanice u Gabali i u Armaviru. Bilo je i predloga da se u Moskvi formira Centar za razmenu informacija o otkrivanju lansiranja raketa. Analogni centar mogao bi se formirati i u jednoj od evropskih prestonica, na primer u Briselu, predlagala je Moskva.

Predsednik Medvedev je uveren da pitanjima evropske bezbednosti treba da se bave zajedničke institucije. „To je stav koji, čini mi se, nailazi na razumevanje kod niza evropskih država koje predlažu da se ne forsira stupanje u NATO onih zemalja koje za to nisu spremne”, izjavio je on.

Usledio je niz izjava ruskih zvaničnika u kojima se kaže da Rusija neće činiti nikakve ustupke Americi zbog odluke o odustajanju od PRO u Evropi. Dmitrij Rogozin, predstavnik Rusije u NATO, rekao je da je Obamina odluka ispravljanje američke greške, i da Rusija nema razloga da plaća zato što je neko pogrešio. I sam predsednik Medvedev je priznao da u bilateralnim odnosima uvek postoji reciprocitet, ali je istakao da „banalne razmene ne može biti”.


Izvor: Politika

Rusija za stvaranje jedinstvenog "stita" sa NATO


29.09.2009

Moskva - Rusija smatra mogućnim formiranje jedinstvenog sistema protivraketne odbrane sa Severnoatlantskim savezom, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin na pres konferenciji u Moskvi.

"Ukoliko nam bude jasnije šta je pripremao Vašington, ako shvatimo da u stvari inicijativa evropske protivraketne odbrane neće biti deo taktičke protivraketne odbrane SAD, napori te vrste su mogući", rekao je Rogozin na molbu novinara da komentariše izjave američkih vlasti i rukovodstva NATO-a o mogućoj budućoj harmonizaciji sistema protivraketne odbrane sa Rusijom.

Izvor: Tanjug

Bez antiraketnog štita u Gruziji


14.10.2009

SAD nemaju nameru da u Gruziji rasporede antiraketni štit,
iako će pružiti pomoć gruzijskoj vojsci, rekla državna sekretarka
SAD Hilari Klinton u Moskvi. Rusija će podržati eventualne
međunarodne sankcije Iranu.


SAD će pomoći gruzijskim odbrambenim snagama, ali nemaju nameru da u toj bivšoj sovjetskoj republici rasporede antiraketni štit, izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.

"Mi ćemo pomoći gruzijskom narodu da bi mogao da se brani", rekla je Klintonova u razgovoru za radio "Eho Moskve", tokom drugog dana posete Rusiji.

Klintonova je takođe rekla da ne vidi razlog raspoređivanja antiraketnog štita na gruzijskoj teritoriji.

"Znam da to zabrinjava Rusiju i želeli bismo da otklonimo tu zabrinutost", dodala je američka državna sekretarka. Državna sekretarka je u intervjuu, ipak, izrazila zabrinutost zbog ubistava novinara u Rusiji.

"To je pretnja napretku", istakla je Hilari Klinton.

Klintonova je takođe izrazila nadu da će novi rusko-američki sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja biti gotov do 5. decembra kada ističe postojeći sporazum "START".

Govoreći na državnom univerzitetu za međunarodne odnose u Moskvi, Klinton je poručila da "SAD žele da vide Rusiju kao jaku državu i veruju u dobre buduće odnose".

"Mi želimo da budemo vaši partneri. Nema sumnje da je svetu neophodno partnerstvo Rusije i SAD. Vidim veoma pozitivnu budućnost u našim odnosima", rekla je Klinton.

Odgovarajući na pitanja studenata, američka državna sekretarka je naglasila važnost saradnje Rusije i SAD u borbi protiv terorizma i smanjenja nuklearnog naoružanja.

Hilari Klinton je rekla i da SAD ne vide pretnje od strane Rusije, da te dve zemlje sada sarađuju i da je ta saradnja značajno unapređena.


Podrška Rusije za dodatne sankcije Iranu

"Ukoliko međunarodna zajednica donese odluku o dodatnim sankcijama Iranu, imaće podršku Rusije", izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.

"Veoma sam zadovoljna kako su Rusi podržali ono što su jedinstveni napori međunarodne zajednice", rekla je Klintonova u intervjuu u emisiji "Dobro jutro Ameriko" američke mreže Ej-Bi-Si tokom boravka u zvaničnoj poseti Moskvi.

Klintonova je istakla da su SAD ostale posvećene ideji sprečavanja Irana da postane nuklearna sila, prenela je agencija Rojters.

"Svi se nadaju uspehu (međunarodnih napora), ali mi (SAD) takođe nastavljamo sa razmatranjem mogućih sankcija (Iranu), ukoliko ne budemo uspešni", navela je Klintonova i dodala da "ukoliko sankcije postane neizbežne, imaće podršku Rusije".

Šefovi diplomatije Rusije i SAD Sergej Lavrov i Klintonova juče su izjavili da vreme za dodatne sankcije protiv Irana još nije nastupilo.



Izvor: RTS

Zamenik Ministra odbrane Poljske, Stanislaw Komorowski izjavio je 16. Oktobra, posle sastanka sa pomoćnikom američkog sekretara za odbranu Aleksandrom Veršbouom da će SAD poslati u Poljsku jednu bateriju sistema PVO Patriot. Detalje nije precizirao, a SAD još nisu komentarisale ovu najavu. Još uvek nije jasno šta ova izjava znači, kao ni to da li će dotična baterija biti permanentno smeštena u Poljskoj, ili će samo učestvovati na vežbama.

Bajden: Nismo zbog Rusije promenili odluku o štitu
 

23.10.2009

Prag – Američki potpredsednik Džozef Bajden odbacio je
u intervju češkim Hospodaržskim novinama tezu da su SAD
odustale od antiraketnog štita u srednjoj Evropi kako bi umirile Rusiju.


„Rusija ne igra ulogu u novom američkom pristupu protivraketnoj odbrani, kao što nije igrala ulogu ni u prethodnom projektu. Za nas su ključna bezbednost SAD i njenih saveznika. Tačka”, rekao je češkom listu Bajden koji danas u Pragu završava svoju četvorodnevnu evropsku turneju.

Bajden je u Prag stigao sinoć, a danas će sa češkim premijerom Janom Fišerom i predsednikom Vaclavom Klausom razgovarati o novoj protivraketnoj odbrani. Glavna tema razgovora biće da li bi Češka, uz Poljsku i Rumuniju, mogla da se priključi novom „Obaminom štitu”.

Prema ranijim planovima u Češkoj je trebalo da bude samo radar.

„Naši stručnjaci u vladi razmatraju kako bi vaša zemlja mogla da igra ulogi i u novom projektu”, rekao je Bajden ali je diplomatski izbegao da odgovori na pitanje da li je odustajanje od starog projekta štita značilo neki pozitivni pomak u odnosima SAD sa Rusijom.

„Bilo kakvo poboljšanje rusko-američkih odnosa može samo da poveća bezbednost cele Evrope i istovremeno to neće ići na uštrb podrške našim saveznicima i prijateljima” rekao je Bajden.

Američki potpredsednik podsetio je da Rusija sarađuje sa zapadnim saveznicima i Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju u pokušajima da se spreči Iran da dođe do nuklearnog oružja.

„Imamo jedinstven stav (sa Rusijom) da Iran mora da dokaže da svoj nuklearni program koristi u mirne svrhe”, kazao je Bajden i dodao da se u ovoj fazi iščekuje da li je Iran spreman da preduzme korake kojima bi vratio poverenje međunarodne zajednice.

„Sankcije bi usledile samo u slučaju da Iran ne iskoristi ponuđenu priliku za diplomatske razgovore. Ulazimo u intenzivnu diplomatsku fazu ali ona neće biti beskonačna”, zaključio je Bajden u intervjuu češkom listu.


Izvor: Beta

Štit ipak u Poljskoj, ali tek 2018. godine


02.11.2009

Propali projekat američkog anitraketnog štita u srednjoj Evropi trbalo bi da zameni novi sistem protivraketne odbrane koji će ipak uključiti Poljsku, ali tek u trećoj fazi izgradnje štita.

[attachment=1]

SAD planiraju da uključe Poljsku u svoju novu protivraketnu odbranu koja treba da zameni propali projekat američkog anitraketnog štita u srednjoj Evropi, 2018. godine, tri godine kasnije od prvobitnog plana, prenose poljski mediji.

Obamino odustajanje najviše je pogodilo Poljake, koji su prema Bušovoj zamisli imali velike koristi od deset raketa-presretača. Vlada mišljenje da se Vašington na takav potez odlučio pre svega ne bili na neki način odobrovoljio Ruse.

Poljskoj je prvobitno ponuđeno da se uključi u drugu fazu projekta novog štita, te da 2015. godine na njenoj teritoriji bude razmeštena nova kopnena verzija raketa SM3.

"Preferiramo razmeštanje raketa u Poljskoj, a naši vojnici bi mogli da budu tu ranije, već 2015. godine", najavljivao je sredinom septembra američki ministar odbrane Robert Gejts.

Zvanična ponuda SAD Poljskoj uoči nedavne posete američkog predsednika Džozefa Bajdena 20. oktobra govori o uključivanju Poljske tek u trećoj fazi, dakle od 2018. godine, potvrdio je poljskim medijima jedan od portparola Pentagona Bob Mehal.


Novi dogovor o štitu "prilično nejasan"

Predsednik Leh Kačinjski i premijer Donald Tusk su, posle razgovora sa Bajdenom, zaboravili su na nedavne ponoće telefonske pozive Baraka Obame i pristali na novi plan Vašingtona, ali su lokalni analitičari novi dogovor opisali kao prilično nejasan.

Odnosno Bajdenove reči su preveli na pučki rečnik, "evo vam ništa i držite ga čvrsto".

Na državnom nivou, problemi su, ipak, u potpunosti izglađeni tokom dvosatnog sastanka Bajdena i Kačinjskog iza zatvorenih vrata, posle koga se masa nešto nižih zvaničnika prosto utrkivala da razočarenje, koje je Varšavom vladalo poslednjih nedelja, pripiše nedovoljno dobrom razumevanju problema.

Istovremeno, japanski mediji su javili da je Robert Gejts od Tokija, koji takođe proizvodi rakete SM-3, zatražio da ih izveze u neke evropske države. Japanci teško mogu da zamisle kako da kažu ne, a konačan odgovor se očekuje do kraja naredne godine.

Od juče je u poseti Vašingtonu poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski, a glavna tema današnjeg susreta sa šefom Stejt departmenta Hilari Klinton treba da bude upravo učešće Poljske u novom američkom projektu protivraketne odbrane.

Bajden je ponudu doneo tokom evropske turneje od 20. do 24. oktobra Poljskoj i Rumuniji, a Prag, poslednja stanica na njegovoj turneji, sam se ponudio da bi takođe bio zainteresovan, pošto je u projektu administracije predsednika Džordža Buša radar američkog antiraketnog štita trebalo da bude razmešten baš u Češkoj.

Česi su prošli nešto lošije, jer i posle Bajdenove posete ostaje nejasno da li će i Prag dobiti poneki sistem SM-3, ili će samo učestvovati u istraživanjima i razvoju.

Premijer Jan Fišer, međutim, bio je zadovoljan i takvim razvojem situacije, rekavši da je Češka Republika "spremna da učestvuje u novoj arhitekturi odbrane".

Na koji način će to biti sprovedeno u delo moglo bi biti poznato već početkom decembra, kada će u Prag doputovati ekipa američkih stručnjaka.


Izvor: RTS

Strah Sikorskog zbunio Rusiju


07.11.2009

Džon Bajerli, američki ambasador u Moskvi,
kaže da američka armija ne namerava da služi
Poljskoj „kao štit protiv bilo koga”
 
_{Sergej Lavrov iznenađen izjavom
Radoslava Sikorskog (Foto AFP)}
[attachment=1]

Moskva – Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov zaprepašćen je izjavom Radoslava Sikorskog, ministra inostranih poslova Poljske, koji je zatražio od SAD da, umesto elemenata protivraketne odbrane, pošalju u Poljsku vojnike kao „štit od ruske agresije”. Pored toga, Sikorski smatra da je Evropi odavno potrebno „strateško bodrenje” od strane Vašingtona. Svoj zahtev je šef poljskog MIP-a objasnio vojnim vežbama koje su Rusija i Belorusija u septembru održale nedaleko od poljske teritorije, i u kojima su učestvovale stotine tenkova, dok se u Poljskoj nalazi samo šest američkih vojnika.

Sikorski je istakao da je Varšava posebno uznemirena činjenicom da je vežbano korišćenje atomskog oružja i imitacija iskrcavanja na poljsku obalu. Istakavši da prosto ne može da poveruje da su reči Sikorskog ispravno prenete, Lavrov je rekao:

„Ja poznajem Sikorskog. On je na mene uvek ostavljao utisak iskusnog čoveka koji razume procese koji se odvijaju u Evropi, pa zato, pre nego što prokomentarišem te izjave, želim da se uverim da ih je on zaista izgovorio. Ali, ako se pokaže da jeste, onda moram da izrazim veliko zaprepašćenje zato što sam s njim najpodrobnije razgovarao o tim problemima, koje treba rešavati u kontekstu evropske bezbednosti, o ciljevima koji su postavljeni u inicijativi Rusije o zaključivanju novog dogovora o evropskoj bezbednosti, kao i o našim stavovima o protivraketnoj odbrani”.

Konstantin Kosačov, predsednik dumskog komiteta za međunarodne odnose, izjavio je da takva izjava Sikorskog može negativno da utiče na dalji razvoj rusko-poljskih odnosa, i da Poljska na taj način pokušava da reši svoje unutrašnje probleme. „To je za Poljsku interesantan komercijalni projekat”, kazao je Kosačov.

On je podsetio da je donedavno boravak američkih vojnika na teritoriji Nemačke donosio državnoj kasi domaćina oko sedam milijardi evra godišnje, pa, pošto „gospodin Sikorski to dobro zna”, on prosto pokušava da obezbedi prihod svojoj zemlji. Kosačov je dodao da je cilj vojnih vežbi bio isključivo odbrambeni i da Rusija i Belorusija nikome ne prete, i da bi ruski MIP na ovakve izjave morao da reaguje „vrlo jasno i vrlo oštro”.

Zanimljivo je da su ruske reakcije bile zaista daleko od „oštrih”. Razloga za to ima više. U Rusiji je svima jasno da je ova izjava namenjena Vašingtonu (uostalom, tamo je i data) u trenutku kad Poljska pokušava da se izbori za nekakvu kompenzaciju zbog odustajanja SAD od postavljanja elemenata protivraketne odbrane na poljskoj teritoriji. Da bi dobila maksimum – mora maksimalno da dramatizuje situaciju. Kako drugačije shvatiti da su Sikorskom tek sada zasmetale vežbe održane u septembru i da je neposredno posle tih vežbi govorio potpuno suprotno.

Pored toga, odnosi između dve zemlje se lagano normalizuju posle posete Putina Poljskoj i odluke „Gasproma” da udovolji zahtevu Donalda Tuska o povećanju obima gasa koji se isporučuje Poljskoj i produženja ugovora do 2037. godine. I treće, za Moskvu je najvažnije da neće biti trećeg pozicionog rejona američke PRO i da, iako se izjava Sikorskog može tumačiti kao poziv Americi da preispita sporazum između NATO-a i Rusije prema kome na teritoriji novih članica NATO-a alijansa neće razmeštati svoje oružane snage, ona ni na koji način neće uticati na odluku SAD da „resetuje” odnose sa Rusijom.

To je sinoć potvrdio i ambasador SAD u Moskvi Džon Bajerli izjavivši da američka armija, iako je Poljska njen saveznik i članica NATO-a, ne namerava da služi Poljskoj „kao štit protiv bilo koga”, već da samo može da pomogne poljskoj armiji da se modernizuje. „To (misli se na pomoć u modernizaciji) uopšte nije povezano sa pretnjama spolja koje uopšte ne postoje”, kazao je Bajerli.


Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika online

Vojnici SAD u Poljskoj od marta

12.12.2009.

Varšava - Prva jedinica američkih vojnika stiže u Poljsku u martu 2010. godine,
zajedno sa baterijom raketa Patriot, izjavio je poljski ministar odbrane Bogdan Klič.


Jedinica će imati 100 vojnika i oni će biti zaduženi za održavanje baterije raketa Patriot za protivvazdušnu odbranu, rekao je ministar Klič u intervjuu za poljski radio. Američko-poljski sporazum o statusu vojnika SAD na poljskoj teritoriji (SOFA) potpisan je juče u Varšavi.

Ovaj sporazum bi mogao da bude osnova za slanje i drugih američkih vojnika u Poljsku.


Izvor: Tanjug

Uz „patriote“ u Poljsku stižu i američki vojnici


13.12.2009.


Poljsko-američki sporazum o statusu snaga SAD na teritoriji Poljske – SOFA (Status of Forces Agreement) – potpisan je u petak u Varšavi, javlja ruska agencija RIA „Novosti“. Američki vojnici će opsluživati sisteme protivvazdušne odbrane „patriot“. Očekuje se da će rakete biti razmeštene u Poljskoj u narednim mesecima – do marta 2010. godine.
 
[attachment=1]

Sporazum su potpisali zamenica američkog državnog sekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost Elen Taušer i zamenik poljskog ministra nacionalne odbrane Stanislav Komorovski.
 
Američki vojnici biće stacionirani u nekoliko baza na severu Poljske. U skladu s postignutim sporazumom, američki vojnici će za prestupe počinjene van službene dužnosti i van granica svojih baza odgovarati pred poljskim vlastima. Varšava računa na to da će Poljska dobiti američke borbene, a ne školske sisteme „patriot“, koji će postati integralni deo PVO zemlje. Analitičari smatraju da bi SOFA mogla da posluži kao pravna osnova za raspoređivanje drugih američkih jedinica.

Neki stručnjaci smatraju da raspoređivanje samo jedne baterije raketa „patriot“ nema nikakvog smisla. „Jedna baterija može da štiti samo jednu gradsku oblast. Da bi se Poljska zaštitila od eventualnih raketnih napada, po mišljenju vojnih eksperata, trebalo bi rasporediti najmanje 15 takvih baterija.


Autor: CDC/JS | Foto: Beta-AP

Putin: Štit bi poremetio stratešku ravnotežu


29.12.2009.

Ruski premijer Vladimir Putin ocenio je danas da američki planovi o postavljanju protivraketnog štita (ABM) u Evropi remete stratešku ravnotežu izmedju SAD i Rusije i ugrožavaju razgovore o novom sporazumu o smanjenju stateškog naoružanja.

"Problem je taj što naši američki partneri grade protivraketni sistem, a mi ne", rekao je u Vladivostoku Putin novinarima i objasnio da su pitanja ABM i ofanzivnog naoružanja tesno povezana.

"Ako jedna strana ne razvija ABM, postoji opasnost da bi partneri, stvaranjem takvog štita, mogli da se osete potpuno bezbedno i da rade šta hoće, što bi poremetilo ravnotežu, a agresivnost bi smesta počela da jača, kako u politici, tako i u ekonomiji", naglasio je Putin, prenele su agencije.

[attachment=1]

Moskva, prema njegovim rečima, želi informacije od Vašingtona o planovima o protivraketnom štitu i povezuje taj zahtev s novim nuklearnim sporazumom, a zauzvrat je spremna da pruži informacije o svom ofanzivnom naoružanju.

"Ukoliko želimo da razmenjujemo informacije, onda bi oni trebalo da nam proslede podatke o protivraketnoj odbrani, a mi smo spremni da im pružimo informacije o našem ofanzivnom oružju", kazao je Putin. Prema njegovim rečima, razgovori Moskve i Vašingtona o novom nuklearnom sporazumu pozitivno se razvijaju.

Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START), koji su ŠSR i SAD potpisali 1991. godine, istekao je 5. decembra i sada treba da bude zamenjen novim sporazumom.

Dve zemlje su u proteklih šest meseci u Ženevi održale nekoliko rundi konsultacija i očekuje se da uskoro sačine nacrt dokumenta.

Pregovori su privremeno obustavljeni zbog božićnih praznika i treba da budu nastavljeni sredinom januara.
Pregovarači su saopštili da treba još samo da utvrde neke tehničke detalje budućeg ugovora.

Stari sporazum je obavezao dve zemlje da smanje broj nuklearnih bojevih glava sa 10.000 na 6.000, što su učinile do 2001. godine, a taj broj bi, prema novom sporazumu, trebalo da u roku od sedam godina bude smanjen na oko 1.500 bojevih glava.


Izvor: Tanjug

Ruske rakete "driblaju" štit


30.12.2009

Nastavljamo da razvijamo ofanzivno raketno naoružanje, kako bismo sačuvali strateški balans sa SAD, zemljom koja stvara protivraketnu odbranu. Ako u Vašintonu žele da razmene s Rusijom informacije, moraju da kažu sve o svom raketnom štitu, a mi ćemo zauzvrat reći sve o svojim raketama - rekao je ruski premijer Vladimir Putin za vreme boravka u Vladivostoku.


On je u utorak ponovio da bi američki "raketni kišobran" mogao da stvori dominaciju SAD, pa bi ova zemlja mogla da se oseti svemoćnom, i da pomisli da joj niko ništa ne može, u vojnom, u političkom i u ekonomskom smislu.

Ruski generali tvrde da bi američki štit mogao u Vašingtonu da stvori opasan lažni osećaj, da Amerika može da napadne druge, a da će njihovi presretači uspeti da spreče protivnički odgovor. Upravo zato, u Moskvi kažu da neće dozvoliti da njihovi glavni suparnici poveruju da će u slučaju rata ostati nekažnjeni.

Rusija nema nameru da pravi skupi "raketni kišobran", poput američkog, nego nastoji da stalno modernizuje svoje rakete. Sada se Rusi i Amerikanci takmiče ko će napraviti bržu raketu, koju protivnik ne bi mogao da obori. Rusi ne skrivaju da su ovladali tehnologijom koja im omogućava da raketa u vreme leta može da menja putanju i na taj način da "predribla" presretače.

SAD, inače, nisu odustale od postavljanja antiraketnog štita, iako ga neće raspoređivati u Poljskoj i Češkoj, kao što je nameravala prethodna administracija. Rakete-presretače postaviće na brodove, a možda i u turskoj ili Bugarskoj.

Putinova izjava u Vladivostoku nije soliranje: na istu temu, pre nekoliko dana govorio je u TV-intervjuu predsednik Medvedev.     


Izvor: Tanjug

Vašington odbacuje primedbe Moskve


30.12.2009

Nema razloga za zabrinutost Rusije u vezi sa planovima Sjedinjenih Američkih Država o postavljanju protivraketnog štita u Evropi, saopštio Stejt department.


SAD su odbacile primedbe Moskve u vezi planova Vašingtona o postavljanju protivraketnog štita u Evropi i saopštile da nema razloga za zabrinutost i da to pitanje ne treba vezivati za sporazum koji treba da zameni sporazum o smanjenju nuklearnog oružja (START1).

Povodom primedbi premijera Rusije Vladimira Putina da američki planovi za raketni štit koče postizanje novog sporazuma o nuklarnom razoružanju, koji treba da zameni START 1, Stejt dipartment je saopštio da su to "dva odvojena pitanja koja će biti odvojeno razmatrana," preneo je Bi-Bi-Si.

Analitičari ocenjuju da Moskva želi da u sporazum koji će naslediti START bude ubačen član koji bi ograničio postavljanje američkog antiraketnog štita.

"SAD su se odavno složile da postoji veza između ofanzivnih i defanzivnih raketnih sistema, ali smatramo da sporazum koji će naslediti START nije pravi dokument za rešavanje tog pitanja", saopštio je Stejt dipartment.

Vašington je odustao od postavljanja protivraketnih ispostava u Centralnoj Evropi, ali planiraju postavljanje antibalističkog sistema na moru, preneo je Bi-Bi-Si.

Ruski premijer Vladimir Putin ocenio je juče da američki planovi ugrožavaju razgovore o novom sporazumu o smanjenju stateškog naoružanja.


Podaci o ofanzivnom naoružanju

Moskva, prema njegovim rečima, želi informacije od Vašingtona o planovima o protivraketnom štitu i taj zahtev povezuje s novim nuklearnim sporazumom, a zauzvrat je spremna da pruži informacije o svom ofanzivnom naoružanju.

Ruski premijer je rekao i da bi Rusija trebalo da razvije ofanzivne borbene sisteme pošto američki planovi o postavljanju protivraketnog štita (ABM) u Evropi remete stratešku ravnotežu između dve zemlje.

"Problem je taj što naši američki partneri grade protivraketni sistem, a mi ne", rekao je u Vladivostoku Putin novinarima i objasnio da su pitanja ABM i ofanzivnog naoružanja tesno povezana.

Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START), koji su SSSR i SAD potpisali 1991. godine, istekao je 5. decembra i sada treba da bude zamenjen novim sporazumom.

Dve zemlje su u proteklih šest meseci u Ženevi održale nekoliko rundi konsultacija i očekuje se da uskoro sačine nacrt dokumenta.

Stari sporazum je obavezao dve zemlje da smanje broj nuklearnih bojevih glava sa 10.000 na 6.000, što su učinile do 2001, a taj broj bi, prema novom sporazumu, trebalo da u roku od sedam godina bude smanjen na oko 1.500 bojevih glava.


Izvor: RTS

Sistemi protivvazdušne odbrane „Patriot“ blizu ruske granice


21.01.2010.

Poljska planira razmeštanje američkih
raketa nedaleko od granice sa Rusijom


Baterija američkih raketa protivvazdušne odbrane će biti dislocirana u Poljskoj približno 100 km daleko od granice sa Kalinjingradskom oblasti, u mestašcu Morong – piše u današnjem broju „Gazete viborče“ uz pozivanje na Ministarstvo nacionalne odbrane Poljske. — Ranije se planiralo da će američke rakete i njihova posluga biti dislocirane kod Varšave, u mestašcu Vesola. Razlozi razmeštanja „Patriota“ nedaleko od ruske granice objašnjavaju se ne pogledima strateškog karaktera, već boljim uslovima za američke vojnike i opremu – citira izdanje tvrdnju ministra nacionalne odbrane Poljske Bogdana Kliha.

Izvor: Glas Rusije

Ruski ekspert o vojnoj doktrini SAD


21.01.2010.

SAD su odustale od planova za razmeštanje elemenata PRO u Evropi,
u krajnjoj liniji u narednih deset godina.

Što se tiče razmeštanja američkih raketa Patriot u Poljskoj, to je ispunjenje obaveza SAD za lojalnost Varšave. Takvo mišljenje izrazio je zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zlotarev. On je takođe istakao označeni progres u rusko-američkim pregovorima o strateškom naoružanju. Govoreći o saradnji Moskve i Vašingotna u Avganistanu, Zolotarev je izrazio uverenje da će Rsuija nastaviti da pruža pomoć u trazniztu vojnih i civilnih tereta.

Izvor: Glas Rusije

Rusija zabrinuta zbog planova SAD u Poljskoj


30.01.2010.

Moskva smatra nepromišljenim planove SAD da razmeste kompleks raketa Petriot 60 kilometara od rusko-poljske granice.

Stalni predstavnik Rusje u NATO-u Dmtrij Rogozin je istakao da postavljanje kompleksa, koji faktički uzima pod kontrolu čitav vazdušni prostor Kaljiningradske oblasti, ne može da ne izazove zabrinutost. Moskva nastavlja konsultacije po tom pitanju sa Varšavom i Vašingtonom.


Izvor: Glas Rusije

Bilt i Sikorski traže povlačenje ruskog atomskog oružja iz Evrope


02.02.2010.

Kosačov: Inicijativa ministara ima pravo na postojanje, ali nema nikakve perspektive za realizaciju
 

Moskva – Karl Bilt i Radoslav Sikorski, ministri inostranih poslova Švedske i Poljske, pozvali su Rusiju da povuče atomsko oružje iz zona koje se graniče sa Evropskom unijom, objavili su danas ruski mediji pozivajući se na „Njujork tajms”.

„Mi razumemo da je Rusija evropska država, ali pozivamo Moskvu da preuzme na sebe obavezu da povuče atomsko oružje iz rejona koji se graniče sa članicama EU, piše u članku koji su potpisali Sikorski i Bilt. Oni dalje preciziraju da atomsko oružje ne sme da se nalazi u Kalinjingradskoj oblasti i na Kolskom poluostrvu.

Ministri pozivaju Rusiju i SAD da znatno smanje atomski arsenal ističući da takve mere mogu biti donete u pregovorima koje upravo vode dva predsednika, ali da „ostaje prostor i za jednostrane napore”, dodajući da su uvereni da atomsko oružje ni u kom slučaju neće biti potrebno za rešavanje problema bezbednosti Evrope.

Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije, smatra inicijativu dvojice ministara nelogičnom. On podseća da je upravo Poljska sasvim nedavno iz sve snage insistirala na postavljanju elemenata američke protivraketne odbrane (PRO) na svojoj teritoriji, a Švedska, pozivajući se na svoju neutralnost, nije na to reagovala. I sada, uprkos činjenici da je Amerika odustala od PRO, Varšava namerava da postavi američke rakete „patriot” u blizini ruske granice, na sto kilometara od Kalinjingradske oblasti.

„Moram da kažem da inicijativa ministara ima pravo na postojanje, ali nema nikakve perspektive za realizaciju sve dok bezbednost Evrope ne postane kolektivna, jedinstvena i nedeljiva”, dodao je Kosačov, istakavši da je „Rusija uvek dosledno radila na tome da, kako evropska, tako i globalna, bezbednost bude jedinstvena i nedeljiva”. U tome se i sastoji nedavna inicijativa predsednika Medvedeva o neophodnosti zaključivanja međunarodnog dogovora o evropskoj bezbednosti, „na koji ni Poljska ni Švedska nisu reagovale. Sa stanovišta Evropske unije, glavna sila koja osigurava bezbednost Evrope sada je NATO”.

„Sve dok sve snage evropske bezbednosti ne postanu jedinstvene, sve dotle će glavni faktor ostati shvatanje da upravo atomsko oružje može da osigura stratešku i globalnu bezbednost kontinenta, a njegova količina i mesta gde će biti razmešteno ostaće deo dogovora dve nuklearne države – Rusije i SAD, dopadalo se to drugima ili ne”, zaključio je Kosačov.

Kao što je poznato, Rusija je objavila da će postaviti rakete „iskander” u Kalinjingradskoj oblasti i okrenuti ih prema istočnoj Evropi, samo ako se u Poljskoj i Češkoj pojave elementi američke PRO. Kada je Barak Obama izjavio da neće biti PRO, ruska strana je odustala od postavljanja „iskandera”. Potom je objavljeno da će se američke rakete „patriot” ipak pojaviti u Poljskoj, i to na oko 100 kilometara od ruske granice.

Krajem prošle godine ruski premijer je izjavio da će Rusija razvijati ofanzivno oružje kao odgovor na američki sistem PRO, a nedavno je i predsednik Medvedev rekao da će pitanje PRO biti obavezno na dnevnom redu američko-ruske komisije o smanjenju nuklearnog arsenala. „Govoriti o strateškim atomskim snagama bez pominjanja PRO je lukavstvo. Ako postoji lansiranje atomskih raketa, mora postojati i lansiranje raketa presretača.”

Zamoljen da prokomentariše nove planove o postavljanju „patriota” u blizini Kalinjingrada, ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare da će zamoliti američke partnere da objasne svoje nove planove, jer ovako kako su prezentirani ostavljaju utisak da se Poljska osigurava protiv Rusije.


Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika

Rumunija spremna da razmesti rakete PRO SAD


04.02.2010

Rumunija pristaje da razmesti na svojoj teritoriji rakete-presretače PRO SAD.

Predsednik SAD Barak Obama zvanično je pozvao Rumuniju da učestvuje u sistemu PRO, rekao je predsednik Rumunije Trajan Besesku. Po njegovim rečima, Rumunija će razmestiti kopenene rakete-presretače srednjeg dometa, koje će se nalaziti u stanju bojeve gotovosti do 2015. godine.


Izvor: Glas Rusije

Rusija poziva da se taktičko nuklearno oružje vrati u zemlje kojima pripada


03.02.2010

Rusija poziva da se celokupno taktičko nuklearno oružje vrati u zemlje kojima pripada – izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za štampu posvećenoj rezultatima sastanka sa norveškim kolegom Jonasom Garom Stereom.

Lavrov je ujedno istakao da za sada ovo gledište ne nailazi na razumevanje partnera Rusije. Sada samo SAD imaju nuklearno oružje van svojih granica. Američko taktičko oružje razmešteno je, na primer, u nizu evropskih zemalja.

Šef ruske diplomatije je u toku konferenciji za štampu prokomentarisao takođe nedavni članak ministara inostranih poslova Poljske i Švedske u kojem se Rusija poziva da povuče celokupno nuklearno oružje sa granica prema EU. Lavrov je posebno istakao činjenicu da su Karl Bilt i Radoslav Sikorski izneli ovu ideju ne u direktnim kontaktima sa Rusijom, već na stranicama novina i pretpostavio da si diplomati imali neki cilj koji ne u svemu odgovara zadatku rešenja ovog pitanja.


Izvor: Glas Rusije

Interesantno je da glasno traže povlačenje ruskih raketa, a o američkim malo govore.

Rumunija odobrila plan SAD o postavljanju raketnog štita


05.02.2010.

Bukurešt – Rumunski Vrhovni savet odbrane odobrio je plan Vašingtona da na teritoriji Rumunije razmesti raketne presretačke sisteme, kao deo protivraketnog štita u cilju zaštite Evrope, izjavio je danas rumunski predsednik Trajan Basesku.

Basesku je rekao da je glavna vojna i bezbednosna institucija Rumunije prihvatila američki predlog da bude uključena u sistem za zaštitu od „potencijalnih napada balističkim projektilima ili raketama srednjeg dometa”, javio je Rojters.

„Raketni presretači biće postavljeni na rumunskoj teritoriji”, kazao je Basesku, naglasivši da bi američki kapaciteti trebalo da postanu operativni 2015. godine.

Prema rečima rumunskog ministra spoljnih poslova Teodora Bakonšija, ovaj plan je Rumuniji prvi put predstavljen prilkom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Bukureštu u oktobru prošle godine, ali se o njemu nije govorilo u javnosti.

Basesku je, međutim, danas kazao da je američku ponudu u Bukurešt donela američki državni podsekretar za kontrolu naoružanja Elen Taučer, koja je i šef tima američkih stručnjaka u Rumuniji.

Britanska agencija ovaj plan vidi kao deo novog protivraketnog sistema američkog predsednika Baraka Obame, koji je sredinom septembra prošle godine odustao od planova svog prethodnika Džordža Buša da protivraketni štit postavi u Poljskoj i Češkoj, što je tumačeno kao korak ka ublažavanju tenzija između SAD i Rusije.

„Novi sistem nije usmeren protiv Rusije. Želim da to kategorički naglasim, Rumunija neće postaviti sistem protiv Rusije, već protiv drugih opasnosti”, istakao je Basesku.

Zvanični Kremlj je najavio da će saopštenje o ovom pitanju izdati sutra.

Od izlaganja plana o novom antiraketnom sistemu, Obama je, kao i Buš pre njega, isticao da se protivraketni sistem prevashodno tiče zaštite od Irana, a ne od Rusije.


Izvor: Tanjug

Amerikancima ne bi ovo odgovaralo.
Jer bi kad tad bili i oni primorani/pod pritiskom/ da povuku svoje oruzje.

Kao sto rece Lavrov ovo ima neku drugu pozadinu.

Da su hteli imali su amerikanci i koperativnije ljude u Kremlju i losiju sitauaciju u Rusiji pa su mogli sto sta da urade ali onda ne bi imali izgovor da drze trupe i oruzje u evropi.

Dok je tako ameri posredno kontrolisu evropu a neke od evropskih zemala i vise od toga (setite se samo tajnih CIA zatvora u evropi).

itd.

Od koga će se štititi PRO SAD u Rumuniji?


05.02.2010.

Rumunija pristaje da razmesti na svojoj teritoriji rakete-presretače PRO SAD, saopštio je u četvrtak predsednik zemlje Trajan Besesku.


Ova odluka će pogoršati odnose Bukurešta sa Briselom i Moskvom. Takvo mišljenje izrazio je u intervjuu za rumunski TV kanal bivši ministar odbrane Rumunije Teodor Atanasiu. Bivši predsednik Rumunije Ion Iliesku, na pitanje novinara da prokomentariše ovu odluku, odgovorio je da bi on bio protiv. Ranije su glavni kandidati za postavljanje kopnenih elemenata američkog sistema PRO bili Poljska i Češka.

Sistemi američke PRO, koji treba da budu smešteni na teritoriji Rumunije, nalaziće se između ostalog na Crnom moru, izjavio je pomoćnik državnog sekretara SAD Filip Krouli. On je takođe istakao da ovi sistemi nisu upućeni protiv Rusije, već su sračunati na moguću iransku pretnju.


Izvor: Glas Rusije

Kad sam prvi put čuo ovu vest, zamislio sam Beseskua umesto Kjube Guding Džuniora iz filma "Džeri Megvajer" kako se dere: "Show me the money! Show me the money! Show me the money!" :)

Букурешт прихвата амерички ракетни штит

Румунски политичари углавном сви „за” улазак у противракетну одбрану, док се обични људи питају да ли их то неко опет гура против Руса


Од нашег дописника
Букурешт, 5. фебруара – Непосредно пошто је јуче примио америчку државну подсекретарку за контролу наоружавања Елен Таучер, која му је уручила „предлог председника Обаме”, румунски председник Трајан Басеску је сазвао седницу Врховног савета одбране земље (ЦСАТ) и потом саопштио да је „прихваћен позив САД” да Румунија постане саставни део америчког система за противракетну одбрану, односно да се укључи у амерички „антиракетни штит”.

Овај брзопотезни корак званичног Букурешта наишао је на изненађење овдашњих медија и јавности, иако политичари, који га подржавају скоро сви одреда (од владе до опозиције), тврде да се тако нешто могло очекивати. Тим пре што се Букурешт, према речима бившег министра спољних послова Адријана Чоројануа, раније жалио на то што је „ракетни штит”, који је био предвиђен да буде постављен на територији Чешке и Пољске, требало да укључи само „одбрану” једног малог дела Румуније. Овога пута, како је специјално нагласио председник Басеску, он „покрива целу површину Румуније”.

Да би предупредио евентуално „гунђање” јавности, која се увек боји свакојаких ризика, председник Басеску је рекао да америчке ракете, које ће бити постављене у Румунији, „нису уперене против Русије”. Ипак, у изјавама обичних људи, које су пренеле овдашње радио и ТВ станице, често су се чуле речи бојазни: зар нас они велики опет гурају против Руса! Искуство из прошлости се не заборавља.

Бивши премијер Адријан Настасе изнео је мишљење да „заиста постоји ризик да Румунија постане циљ ракетних напада, али да је тај ризик био преузет оног тренутка када је она ступила у НАТО”. Ризик је настао, такође, и онда када су овде прихваћене америчке војне базе, којих има четири.

Чињеница да се сада и Румунија „укључује у ’рат звезда’” и да ће „систем за пресретање ракета” постати оперативан већ 2015. године, наводи коментаторе да се запитају колико ће све то коштати. Цифре се крећу између пет и осам милијарди евра. Трошкови ће се покривати, како пише „Романиа либера” из државног буџета. то јест сносиће их сви Румуни.

На маргинама најновије „ракетне” одлуке Букурешта повела се, наравно, опширна дискусија. Влада уверење да ће парламент „лако” одобрити ту меру. Углавном се износе аргументи који иду њој у прилог. Један од њих јесте и тај да ће страни инвеститори сада бити сигурнији за судбину својих капитала уложених овде. Премијер Емил Бок, десна рука председника Басескуа, отишао је много даље и устврдио да ће амерички ракетни систем „бити гаранција постојања демократије у Румунији”. Међутим, ова је његова изјава оцењена „апсурдном” и да „уопште није на свом месту”.

Ипак се највише разматрају геополитичке импликације румунског укључивања у амерички антиракетни програм. Тврди се да ће то довести до „побољшања румунског статуса у оквиру НАТО-а”. Ако су до сада румунски војници, присутни на ратиштима НАТО-а покривали „офанзивну компоненту” активности Румуније унутар Алијансе, сада она „обезбеђује и дефанзивни део НАТО-а”. Посебно се тврди да ће укључивање Румуније у „систем” битно променити равнотежу снага у црноморској зони. Букурешт ће сада имати повећану улогу у „једначини снага” на Црном мору. Дневник „Курентул” пише да ће „ове нове геополитичке стварности померити баланс процеса претварања Црног мора од ’руског језера’ у ’НАТО језеро’”.

Исти „Курентул” упозорава да ће „Букурешт бити стављен под специјални надзор Москве, која не гледа добро на овај амерички пројекат... Русија неће остати неосетљива на овај потез Американаца и може се очекивати да ће у наредном периоду доћи до одговарајућих демарша Москве”.

Милан Петровић

[објављено: 06/02/2010]

Извор: Политика http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Bukuresht-prihvata-americhki-raketni-shtit.sr.html

Лавров тражи објашњење од САД


И Букурешт и Вашингтон истичу да елементи америчке ПРО који би били постављене у Румунији нису усмерени против Русије


Од нашег дописника
Москва, 5. фебруара – Русија очекује од САД да објасни своје планове у вези са постављањем елемената противракетне одбране у Румунији, изјавио је данас руски министар иностраних послова Сергеј Лавров коментаришући јучерашњу изјаву румунског председника Трајана Басескуа да ће на територији његове земље бити постављени елементи америчке противракетне одбране.

„Ми полазимо од тога да постоји договор два председника који је већ почео да се испуњава, о томе да као први корак обавимо заједничку анализу опасности и ризика од ракета. Ми очекујемо да у контексту тог дијалога наши амерички партнери дају исцрпно објашњење.”

Говорећи о анализи ризика да нечија ракета долети на туђу територију, Лавров је рекао да се Русија залаже да се у то укључе европске земље, међу којима и Немачка.

„Тек пошто закључимо да имамо једнако схватање ризика, једнако схватање опасности у тој области, можемо да говоримо о конкретним мерама – и дипломатским, и економским, и евентуално војно-техничким.” Коментаришући информацију да би елементи ПРО могли бити размештени и у Црном мору, министар је рекао да није чуо такве информације, али да је „регион Црног мора регулисан конвенцијом Монтре и да њу треба поштовати”.

Председник Румуније је, најављујући америчке ракете, истакао да оне нису усмерене против Русије, што је политички представник РФ у НАТО Дмитриј Рогозон прокоментарисао речима: „Све по Фројду. Ми нисмо ни питали против кога је ПРО усмерена, а Басеску, пре него што су ракете и стигле у Румунију, хитно изјављује да нису усмерене против Русије”. „У сваком случају”, каже Рогозин, „амерички систем ПРО се креће према источним границама.”

„Стално покушавају да нас умире, а војна структура САД се већ налази у црноморском басену”, каже Рогозин додајући да је могуће да је све то против Ирана, али тај систем може да буде усмерен и против било које друге земље – укључујући и руски стратешки потенцијал.

„Зато ми инсистирамо на објашњењу на томе да се питање развоја ПРО најтешње веже са смањењем арсенала офанзивног оружја на преговорима о СТАРТ-у који се воде у Женеви.

Рогозин није желео да одговори на питање како ће Русија реаговати ако се ракете заиста појаве у Румунији. „Одговор ће доћи ако се тај систем заиста буде поставио у Румунији или у другим земљама поред наших граница.”

Он је истакао да руски одговор мора бити спреман, за сваки случај. „Сада ми разговарамо с председником Обамом с којим су односи добри. Али шта ако за четири године на власт дође неко други и окрене ракете према руском стратешком потенцијалу?”

Помоћник америчког државног секретара Филип Кроули изјавио је јуче да ће до 2015. године САД разместити објекте своје ПРО на територији Румуније, а на питање да ли ће ти елементи бити размештени у Црном мору, он је одговорио да ће бити на копну, али да се „такође предвиђа и морско базирање.

Игор Коротченко, члан друштвеног савета при министарству одбране РФ тврди да постављање ракета пресретача у Румунији представља реалну опасност за безбедност Русије. „Реч је о копненој варијанти система ’иџис’ који користи нове ракете СМ-3. То оружје је способно да у значајном степену девалвира способност РФ у области атомског обуздавања.”

Коротченко сматра да противракете СМ-3 имају могућност да пресретају и уништавају руске међуконтиненталне балистичке ракете на почетку њиховог лета. Он је истакао да Пентагон разматра и могућност да у Балтичко, Црно и Баренцово море уплове ратни бродови САД опремљени морским системима „иџис”.

– У случају да се заиста у Румунији поставе елементи америчке ПРО, Русија би морала да изјави да ће ти објекти бити сматрани главним циљевима руских ракетних система, како би румунско војно-политичко руководство имало јасну представу каква ће бити руска реакција, закључио је Коротченко.

Љубинка Милинчић

[објављено: 06/02/2010]

Извор: Политика http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Lavrov-trazi-objashnjenje-od-SAD.sr.html

Američki raketni štit usmeren protiv Rusije


09.02.2010.

Moskva – Razvoj sistema strateške protivraketne odbrane usmeren je protiv Rusije, izjavio je danas načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije general Nikolaj Makarov.


„Bez obzira na izjave predstavnika zapadnih zemalja o tome da je taj sistem predviđen za osiguranje njihove bezbednosti i nije usmeren protiv Rusije, mi se prema tom pitanju odnosimo veoma negativno”, rekao je Makarov TV kanalu „Rusija- 24”.

Razvoj tog sistema protivraketne odbrane nedvosmisleno slabi naš potencijal nuklearnog odvraćanja, ne uvažavati sistem protivraketne odbrane bila bi greška, rekao je ruski general a preneo je Itar-Tas s.

Rusija je početkom ovog meseca zatražila od SAD detaljna objašnjenja ideje o razmeštanju elemenata američkog sistema protivraketne odbrane u Rumuniji.

Rumunski predsednik Trajan Basesku je rekao da novi sistem protivraketne odbrane SAD podrazumeva razmeštanje kopnenih sistema praćenja i raketa-presretača srednjeg dometa, kao i da se planira da sistem počne da funkcioniše 2015. godine.

General Makarov je danas ocenio da potpisivanje budućeg sporazuma Rusije sa SAD o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja zavisi od njegovog povezivanja sa razvojem protivraketne odbrane, prenela je agencija RIA Novosti.


Izvor: Tanjug

SAD: Dogovor o START-u nije blokiran

09.02.2010.

Vašington - Nesuglasice između Moskve i Vašingtona o antiraketnom štitu u Evropi ne blokiraju dogovor o nuklearnom razoružanju START između SAD i Rusije, kaže Robert Gibs.
 

Portparol Bele kuće Robert Gibs rekao je da nije tačno da bi te nesuglasice mogle da predstave prepreku u pregovorima u toku u vezi sa START-om.

"Odbrambeni antiraketni štit koji SAD postavljaju u Evropi nije uperen protiv Rusije već je više namenjen odbrani od rastuće pretnje iz Irana", rekao je porptarol Stejt departmenta.

Ovo je bio odgovor Filipa Kroulija kada je upitan da reaguje na proteste koje je danas SAD uputio načelnik ruskog Generalštaba Nikolaj Makarov.

"Mi nastavljamo da raspravljamo o načinu saradnje sa Rusijom o antiraketnoj odbrani", dodao je Krouli.

Makarov je danas izjavio da su planovi SAD za antiraketnu odbranu u Evropi usmereni protiv Rusije i da bi trebalo da budu obuhvaćeni pregovorima Moskve i Vašingtona o novom sporazumu o kontrolinaoružanja.

Makarov je rekao da Rusija ima "veoma negativnu procenu" tog plana.


Izvor: Beta

Razvoj sistema strateške protivraketne odbrane uperen protiv Rusije


09.02.2010.

Razvoj sistema strateške protivraketne odbrane uperen je protiv Rusije – izjavio je načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF, general armije Nikolaj Makarov.

I pored izjava državnika zapadnih zemalja da je ovaj sistem namenjen za osiguranje njihove bezbednosti i da nije uperen protiv Rusije, negativno se odnosimo prema ovom pitanju – saopštio je general u intervjuu za TV-kanal Vesti-24. Prema njegovim rečima, nesumnjivo je da razvoj ovog sistema protivraketne odbrane slabi ruski potencijal nuklearnog odvraćanja od agresije, te bi bilo pogrešno da se ne vodi računa o sistemu protivraketne odbrane.


Izvor: Glas Rusije

Američki raketni štit i u Bugarskoj?
 
 
12.02.2010.

Sofija – Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je danas preliminarne razgovore Vašingtona i bugarske vlade o postavljanju delova američkog raketnog štita u Bugarskoj.


Na pitanje da li će Bugarska, koja je članica Evropske unije i NATO-a prihvatiti američki plan, Borisov je rekao da Sofija treba da pokaže solidarnost, preneo je Rojters.

„Tu odluku neću doneti samo ja. Čekamo odgovore Evropske komisije i bugarskog parlamenta”, rekao je Borisov novinarima.

„Moje mišljenje je da treba da pokažemo solidarnost. Kada ste član NATO-a morate da radite u cilju kolektivne bezbednosti”, dodao je on.

Razgovori sa Sofijom su deo obnovljene ideje o raketnoj odbrani američkog predsednika Baraka Obame o raketnoj odbrani. On je odbacio plan svog prethodnika Džordža Buša o postavljanju radarskih sistema i raketnih presretača u Češkoj i Poljskoj.

Prošle nedelje Rumunija je saopštila da je Bukurešt usvojio plan Vašingtona o postavljanju raketnih presretača. Predstavnik Stejt dipartmenta je rekao da će ovi sistemi postati operativni do 2015. godine i da imaju za cilj odbranu „sadašnjih i novih pretnji balističkim projektilima iz Irana”.

On je ponovio da nova strategija ne treba da brine Moskvu. Rusija smatra da ovaj plan predstavlja pretnju za njen nuklerani arsenal i nezadovoljna je onim što vidi kao američko mešanje u njenu sferu uticaja, navela je britanska agencija.

Američki ambasador u Sofiji Džejms Vorlik izjavio je u jednom javnom istupanju da je Vašington već nezvanično razgovarao sa Bugarskom o ovom pitanju.

Vorlik je rekao da su početni razgovori obavljeni i sa drugim zemljama u regionu i da se nada pozitivnom ishodu pregovora sa bugarskom vladom, preneo je Rojters. Bugarska vlada, prema oceni britanske agencije, želi da pokaže lojalnost zapadnim partnerima i popravi imidž zemlje posle neuspeha u obuzdavanju galopirajuće korupcije i kriminala.


Izvor: Tanjug   

Rakete zbunjuju Rumune


12.02.2010.

„Američki štit seli Rumuniju sa istoka na zapad”, tvrdi „Romanija libera”
 
Bukurešt – Iako je izgledalo da je nedavna odluka predsednika Baseskua da bez dugog premišljanja prihvati „Obamin predlog” za smeštaj američkog odbrambenog antiraketnog sistema na rumunskoj teritoriji naišla na jednodušno odobravanje političara (onih na vlasti i onih u opoziciji), ipak su protekli dani doneli neke elemente koji ukazuju na to da ovde ima ljudi, i to uticajnih, koji pozivaju na oprez i kojima smeta „slepo ulaženje u opasnu avanturu”.

Među njima se nalazi i bivši predsednik Ilijesku koji traži da se o toj odluci izjasni parlament i da ona, eventualno, bude stavljena na sveopšti narodni referendum: „Radi se o jednoj krajnje važnoj meri, a neophodnost da nju odobri parlament nije samo moje lično mišljenje, već je to jedan demarš koji je u potpunom skladu sa postojećim zakonodavstvom. Ja velim da se jedna takva odluka, ona o organizovanju referenduma na temu smeštaja američkog štita u Rumuniji, evidentno nalazi u nadležnosti zakonodavnog doma”, kaže Ilijesku.

Izvesna odbojnost bivšeg predsednika polazi od činjenice da su Poljska i Češka – prve zemlje kojima su SAD ponudile svoj plan – u suštini odbile da prihvate smeštaj američkih raketa na svojim teritorijama. „Moći ću da imam zasnovanije mišljenje onda kada budem raspolagao sa više podataka. Treba sve odvagati. Da li je tako nešto potrebno ili nije? Koji su uslovi SAD, šta se diskutovalo na zasedanju Vrhovnog saveta odbrane zemlje, kakve smo mi uslove postavili? Treba se takođe zapitati zašto su Poljska i Češka odustali od toga. Kakve su elemente one imale u svojim računicama? A parlament treba da stavi na razmatranje sve ove podatke, za ili protiv, uključujući i pitanje da li je ta stvar sada hitna”, objašnjava bivši predsednik.

Ilijesku je podsetio da je ovaj projekat pokrenut još u periodu Regana i Brežnjeva i zapitao se javno da li je on „aktuelan i sada, da li važi za početak 21. veka”.

Čim se Ilijesku oglasio sa svojim „oprezima” i „sumnjama”, na njega se sručila čitava bujica optužbi da je „protiv zapadne civilizacije”, da se „dodvorava Moskvi”, da se „protivi izvlačenju Rumunije iz ruske uticajne sfere” i da je „istorijski prevaziđen”.

Najoštriji napad na Ilijeskua formulisala je danas Sabina Fati, pomoćnik glavnog urednika tiražnog dnevnika „Romanija libera”.

„Antiraketni štit, koji će braniti Rumuniju i okolnu zonu, izazvao je histeriju svih onih koji su se, kao i Jon Ilijesku, godinama suprotstavljali izvlačenju naše zemlje ispod uticaja Moskve. Postavljanje nekih elemenata antiraketne odbrane na rumunskoj teritoriji, uključujući i pokretne platforme na Crnom moru, uznemirava iste one nečasne nacionaliste koji su 1999. optužili tadašnjeg predsednika Emila Konstantineskua za nacionalnu izdaju pošto je smatrao da je NATO intervencija u konfliktu na Kosovu bila legitimna.”

Poput nezgrapne tvrdnje šefa bukureštanske vlade Emila Boka da će američki raketni štit „braniti postojanje demokratije u Rumuniji”, već citirana gospođa Fati smatra da taj „štit seli Rumuniju sa istoka na zapad”.

Naravno, rumunski mediji su puni argumenata kojima se pledira za konačno odobravanje američkog raketnog plana, predviđenog da bude ostvaren do 2015. godine. Više puta, pa i zvanično, demantovana je informacija da će rakete koštati Rumuniju između pet i osam milijardi evra. Tvrdi se da će te troškove snositi Amerikanci, dok će Rumuni obezbediti „samo” potrebnu infrastrukturu.

Mnogim ovdašnjim komentatorima i političkim analitičarima smeta što se u ruskim dovoljno oštrim prigovorima na američku inicijativu „ime Rumunije uopšte ne spominje”, što se Bukurešt ignoriše („Gandul”). „Američki raketni štit smeta svima onima koji se boje da će Rumunija postati važnija i uticajnija čim bude raspolagala sa odbrambenim raketnim sistemom” („Romanija libera”).

Izvesnu zabunu u celu ovu raketnu priču, koja je uzbudila Rumune, uneo je ovde poznati spoljnopolitički analitičar prof. Valentin Stan. On je upozorio na krajnje veliki rizik koji Bukurešt preuzima dopuštajući Amerikancima da bez ikakve „rumunske kontrole” postave svoje rakete na rumunskoj teritoriji. Navodeći niz zvaničnih američkih dokumenata, kao i izjave prekookeanskih eksperata, profesor tvrdi da se te rakete „postavljaju radi odbrane američkih trupa, koje će iz svojih vojnih baza na rumunskoj teritoriji gađati Iran”, a ne radi zaštite Rumunije i njenog življa. „Postoji više pravaca iz kojih Amerikanci nišane na Iran. Jedan je ovaj rumunski”, izjavio je profesor Stan TV stanici Antena-3.


Milan Petrović
Izvor: Politika

Pridnjestrovlje spremno da razmesti ruske rakete


16.02.2010.

Pridnjestrovlje je spremno da razmesti na svojoj teritoriji ruske raketne komplekse „Iskander“ ukoliko ga Moskva zamoli za to — izjavio je predsednik nepriznate republike Igor Smirnov.


Osim toga, njen lider rekao je da nema ništa protiv razmeštanja ruskih trupa sa bilo kojim naoružanjem za zaštitu pridnjestrovskog i ruskog naroda. Takvo je reagovanje nepriznate republike na odluku Rumunije da razmesti na svojoj teritoriji elemente američke protivraketne odbrane. Smirnov smatra da rakete-presretači koje, prema zamisli Vašingtona treba da štite čitavu Evropu, u stvari destabilizuju situaciju u regionu.

Treba reći da je pitanje o raketnim kompleksima „Iskander“ prošle godine već je bilo na dnevnom redu. Tada se nije isključivala mogućnost da će zauzvrat za razmeštanje elemenata američke protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj Rusija prebaciti ove komplekse u Kalinjingradsku oblast. Ali nakon dolaska predsednika Baraka Obame na vlast u SAD, planovi razmeštanja protivraketne odbrane u Evropi bili su preispitani. I evo sada, nakon odluke vlasti Rumunije, tema „Iskandera“ ponovo je aktuelna.

Značajna je činjenica da je ne samo Pridnjestrovlje zabrinuto zbog rumunskog demarša. U samoj Moldaviji uticajni političari i stranke kritikuju i Amerikance, i Araumune ukazujući da su oni, u suštini, provociraju Rusiju na odgovarajuće reagovanje u Pridnjestrovlju pretvarajući region u prifrontovsku zonu.

Ukrajina takođe ne ostaje po strani od događaja. Po mišljenju Partije regiona, kao rezultat dejstava Rumunije, ukrajinska teritorija će se naći u zoni rizika. Kao što se izrazio jedan političar: „Oni jednostavno provociraju letove raketa konfrontiranih strana iznad naših glava.“

Prema tome, odluka Rumunije o razmeštanju elemenata američke protivraketne odbrane na svojoj teritoriji ni najmanje neće pogodovati jačanju evropske bezbednosti i rastu međusobnog poverenja na Starom kontinentu. U Evropi se, po svemu sudeći, pojavljuje novo žarište napetosti koje, strogo rečeno, dnas nije potrebno nikome od globalnih igrača – ni NATO-u, ni SAD, ni Rusiji govori ekspert Međunardnog instituta za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Bruter.

Trenutno postoji dosta velika verovatnoća da će SAD ipak dati prednost delovanje u okviru šireg sporazuma sa Rusijom. U ovom slučaju, čak a ako se u Rumuniji razmeste rakete, sasvim je moguće da to neće izazvati neke ozbiljne posledice. Ali to može da se prihvati samo u okviru rusko-američkog dijaloga. Po mom mišljenju, rumunsko rukovodstvo koje je jednostrano najavilo razmeštanje raketa postupilo je nesmotreno, donelo prevremenu odluku i samim tim samo učinila napetom situaciju u regionu.

Eksperti ipak smatraju da odluka Rumunije nije definitivna i da će rumunske vlasti, u najmanju ruku, obelodaniti svoje motive. Prema rečima ministra inostranih poslova RF Sergeja Lavrova, objašnjenja su bila obećana. Rusija, pre svega, vodi razgovor sa SAD. Lavrov je izjavio takođe da američki partneri uveravaju da je to neka realizacije modifikacije protivraketnog sistema u Evropi, odnosno modifikacija izjava koje je predsednik Barak Obama dao povodom menjanja planova razmeštanja dotičnog sistema na Starom kontinentu. uostalom, neki analitičari govore: ako je to modifikacija planova, onda su to ne Obamini, već Buševi planovi, što ne može a da ne izaziva veoma ozbiljnu zabrinutost zbog stanja stvari u rusko-američkom pretovaru odnosa.


Izvor: Glas Rusije

Moskva je zabrinuta planovima SAD o PRO


18.02.2010.

Moskva je zabrinuta planovima SAD da razmeste elemente svoje PRO u Istočnoj Evropi, izjavio je načelnik ruskog Generalštaba Nikolaj Makarov.


On je podsetio da su se SAD spremale da razmeste 10 raketa-presretača u Poljskoj i radar u Češkoj, ali predsenik Barak Obama je odložio njihovo postavljanje do 2015. godine. Međutim, prošle nedelje premijer Bugarske Bojko Borisov je saopštio da Sofija namerava da započne sa Vašingtonom pregovore o PRO, a pre toga je spremnost da primi njegove elemente izjavila Rumunija, istakao je Makarov. On smatra da sve to utiče na pregovore između Rusije i SAD o novom Dogovoru o strateškom naoružanju.

Izvor: Glas Rusije

SAD razjašnjavaju situaciju sa protivraketnom odbranom u Evropi


19.02.2010.

Vašington i dalje „prezentira činjenice“ u težnji da dokaže da su planovi razmeštanja elemenata američke protivraketne odbrane na teritoriji Evrope nisu upereni protiv Rusije.


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nameru Bugarske da razmesti kod sebe američku protivraketnu odbranu i planove razmeštanja raketa-presretača u Rumuniji okarakterisao kao iznenađenja. Zamenik ministra odbrane SAD Aleksandar Veržbou saopštio je da Amerika do sada nije podnela Bugarskoj konkretan predlog. U septembru 2009. planovi stvaranja američke protivraketne odbrane su se promenili. Vašington ih je odgodio na 2015. godinu. A u međuvremenu će pored obala Evrope patrolirati ratni brodovi SAD naoružani raketama-presretačima.


Izvor: Glas Rusije

Bugarska nije pregovarala o štitu


19.02.2010.

Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske saopštilo je da se nikada nisu vodili zvanični razgovori sa Sjedinjenim Američkim Država o postavljanju delova raketnog štita na teritoriji Bugarske.


Bugarska nije održala zvanične razgovore sa SAD o postavljanju delova raketnog štita na njenoj teritoriji, saopštilo je bugarsko ministarstvo spoljnih poslova odgovarajući na zahtev Rusije da objasni pomenute razgovore.

Rusija je juče zatražila od bugarskog ambasadora u Moskvi da objasni "ciljeve i suštinu" tih pregovora. "Nismo imali zvanične razgovore sa SAD o tom pitanju," saopštila je portparolka bugarskog ministarstva spoljnih poslova Vesela Černeva.

Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je prošle nedelje preliminarne razgovore Vašingtona i bugarske vlade o postavljanju američkog raketnog štita, ocenivši da "Sofija treba da pokaže solidarnost" prema kolektivnoj evropskoj bezbednosti.

Černeva je rekla da Bugarska, koja je članica EU i NATO, do sada nije dobila zvaničan poziv na razgovore. Sofija će se držati zajedničkog stava NATO prilikom donošenja odluka o bezbednosti i odbrani, saopštilo je ministarstvo.

Razgovori sa Sofijom su deo obnovljene ideje o raketnoj odbrani američkog predsednika Baraka Obame koji je odbacio plan svog prethodnika Džordža Buša o postavljanju radarskih sistema i raketnih presretača u Češkoj i Poljskoj.


Moskva (ne)zna planove Vašingtona

Moskva je više puta tražila razjašnjenje Vašingtona o planovima za raketni štit, izražavajući iznenađenje zbog ponude Rumunije da na svojoj teritoriji smesti rakete presretače.

Američki ambasador u Sofiji Džejms Vorlik izjavio je u jednom javnom istupanju da je Vašington već nezvanično razgovarao sa Bugarskom o ovom pitanju.

Vorlik je rekao da su početni razgovori obavljeni i sa drugim zemljama u regionu i da se nada pozitivnom ishodu pregovora sa bugarskom vladom, preneo je Rojters.

Međutim Aleksander Veršbov, pomoćnik američkog sekretara odbane je juče rekao Rojtersu da Vašington do sada nije tražio od Bugarske da na svojoj teritoriji postavi raketni štit.

Rusija na ove planove gleda kao na pretnju sopstevnom nuklearnom arsenalu i nezadovoljna je mešanjem Vašigntona u nekadašnju rusku sferu uticaja.

Borisov je početkom ove nedelje izjavio da Moskva i Vašington igraju sopstvene igre na uštrb Bugarske.

"Toliko je različitih mišljenja izneseno sa obe strane, a da nas nisu ni konsultovali. Praviću se da nisam čuo ni Ruse ni Amerikance," rekao je bugarski premijer.


Izvor: RTS

Lavrov: — Novi dogovor o strateškom naoružanju biće povezan sa PRO


25.02.2010

Moskva računa da će u novom Dogovoru o strateškom naoružanju biti uzeta u ozbir uzajamna veza sa odbrambenim naoružanjem (PRO), izjavio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

U intervjuu za radiostanicu Glas Rusije, RIA Novosti i kanal Raša Tudej on je podsetio da je u sredu održan telefonski razgovor predsednika Rusije i SAD. Dmitrij Medvedev i Barak Obama su potvrdili da ono o čemu su se dogovarali u potpunosti ostaje na snazi – reč je o neophodnosti da se uvažava uzajamna veza strateškog naoružanja i PRO. Predsednici su se takođe dogovorili da će novi Dogovor biti strogo paritetan. Bilo kakve mere kontrole neće biti suvišnim, istakao je Lavrov. Po njegovim rečima, dogovor je spreman u 95%.


Izvor: Glas Rusije

Basesku: Pregovori o antiraketnom štitu


05.03.2010

Bukurešt - Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je danas da predstoje pregovori sa SAD oko instaliranja antiraketnog štita na rumunskoj teritoriji.


Basesku je naglasio da je sistem koje bi činile tri baterije, svaka sa osam raketa "SM 3", "defenzivan sistemu, a ne ofanzivan".

On je naveo da postavljanje "značajne strukture antiraketnog štita" garantuje zaštitu rumunske teritorije i rekao da je to rezultat "partnerstva Rumunije i SAD" i poverenja u Rumuniju i u njenu vojsku.

Vašington je pozvao 4. februara Rumuniju da učestvuje u američkom sistem antiraketne odbrane. Istog dana je Basesku sazvao Vrhovni savet za odbranu koji je odobrio učešće Rumunije u tom sistemu, a konačnu odluku treba da donese rumunski parlament.

Govoreći o aktivnosti rumunske vojske u prošloj godini, Basesku je naveo će Rumunija ove godine uputiti dodatne vojnike u Avganistan jer je "ključno da NATO pobedi u Avganistanu".

Rumunski predsednik je rekao da do sada "NATO nije raspolagao s dovoljno vojnih snaga da bi pobedio u ratu u Avganistanu, pa je zbog toga vitalno da se poveća broj vojnika".

Basesku je naglasio da su dodatne vojne snage u Avganistanu neophodne ne samo za pobedu u toj zemlji, "već i za osiguranje solidnosti i vitalnosti NATO-a" jer bi neuspeh u tom ratu mogao negativno da utiče na kredibilitet Alijanse.

Dodao je da je "Rumunija odlučila da poveća broj vojnika u Avganistanu, kao učesnik u zajedničkom naporu da se dobije rat u Avganistanu za dve-tri godine, kako ta zemlja više ne bi bila izvor širenja terorizma u civilizovanom svetu".

Rumunija trenutno ima 1.035 vojnika u Avganistanu, a ove godine namerava da poveća taj broj sa još 600 ili 800, što zavisi od parlamenta.


Izvor: Beta

SAD će početi prebacivanje kompleksa „petriot“ u Poljsku


10.03.2010

SAD će početi prebacivanje baterije protivavionskog raketnog kompleksa „Patriot“ u Poljsku tokom narednih mesec dana


– saopštio je načelnik Evropske komande Oružanih snaga NATO-a, admiral Džems Stavridis. Vojni starešina je u okviru rasprave u Kongresu istakao da Vašington i Varšava ove nedelje potpisuju poslednje memorandume o međusobnom razumevanju vezane za razmeštanje „Patriota“ na teritoriji Poljske. Stavridis je potvrdio da podržava ideju o uključivanju radarskih stanica Rusije u sistem protivraketne odbrane koji stvaraju SAD.


Izvor: Glas Rusije

Da li je moguća ruska radiolokaciona stanica u sistemu PRO SAD?


11.03.2010

Izjave SAD o mogućnosti korišćenja ruske radiolokacione stanice u američkom sistemu PRO u Evropi mogu se pozdraviti, ali glavne konsultacije tek predstoje, izjavio je stalni predstavnik RF u NATO-u Dmitrij Rogozin.

Po rečima načelnika Evropske komande oružanih snaga SAD admirala Džejmsa Stavridisa, uključivanje radiolokacionih stanica Rusije u sistem PRO koji SAD stvaraju u Evropi omogućilo bi Americi da u ranijoj fazi otkriva lansiranja raketa. Osim toga, takav razvoj događaja bi postao mera jačanja poverenja, stvorio bi zonu saradnje između Rusije i SAD.


Izvor: Glas Rusije

Proširenje PRO uticaće na nuklearno razoružanje


19.03.2010.

Neograničeno postavljanje sistema PRO od strane neke države ili vojno-političkog bloka može da potkopa međunarodne napore za realno nuklearno razoružanje

-izjavio je zvanični predstavnik MIP RF Andrej Nesterenko. On je podsetio na predlog RF da se napravi kolektivni sistem PRO sa jednakim za sve pristupom njegovom upravljanju i resursima. Moskvu brinu planovi SAD za postavljanje elemenata PRO u Istočnoj Evropi. U slučaju njihove pojave, Rusija će morati da preduzme uzvratne mere. Od eskalacije napetosti niko neće biti na dobiti.

Izvor: Glas Rusije

Generalni sekretar NATO-a: jedinstveni sistem PRO od Vankuvera do Vladivostoka


27.03.2010.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen predložio je da se napravi jedinstveni sistem PRO od Vankuvera do Vladivostoka u tesnoj saradnji sa Rusijom.

Ovo je on izjavio u subotu, govoreći na briselskom forumu. Došlo je vreme da se poglea na zajedničku PRO.

Potreban nam je jedinstveni krov bezbednsoti, koji bi uključio ne samo zemlje NATO-a, već i Rusiju, podvukao je generalni sekretar. Nažalost, ipak, Rasmusen ni ovog puta nije odgovorio na ranije dat predlog Rusije o zajedničkom korišćenju već postojeće infrastrukture PRO, uključujući Gabalinsku radiolokacionu stanicu u Azarbejdžanu i Arzamasku na jugu RF.

Briselski forum je godišnji sastanak američkih i evropskih političkih i intelekutalnih lidera na kojem se razmatraju aktualni svetski problemi.


Izvor: Glas Rusije

Načelnik generalštaba oružanih snaga RF: pojava PRO SAD u Evropi dovešće do trke u naoružavanju


12.04.2010.

Pojava PRO SAD u Evropi dovešće do trke u raketnom naoružavanju. Ovakvu tačku gledišta izneo je novinarima u ponedeljak načelnih Generalštaba Rusije Nikolaj Makarov.

On je pojasnio da će postavljanje protivraketnih sistema biti stimulans, između ostalog za treće zemlje za usavršavanje karakteristika balističkih raketa radi savladavanja iste te PRO. Teško da će poći za rukom da se zadrži niz država u okviru Dogovora o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja, ako pojedine zemlje, koje poseduju nuklearno oružje, skrenu sa puta razoružanja, pojasnio je načelnih Generalštaba.

General je ponovio tezu o tome da će pojava udarnih sredstava PRO SAD u Evropi primorati Moskvu da preduzme uzvratne mere, što će to ponovo doprinositi nastanku nepoverenja. Teza o vezi PRO i strateškog naoružanja uključena je na insistiranje Rusije u novi Dogovor koji su 8. aprila potpisali predsednici Dmitrij Medvedev i Barak Obama.

Izvor: Glas Rusije

Američki raketni štit za osam godina pokriće celu Evropu


16.04.2010.

Američki sistem za odbranu od balističkih raketa pokriće celu
Evropu do 2018. godine, izjavio je zvaničnik Pentagona.
 

Na pretresu pred odborom Predstavničkog doma Kongresa, zamenik pomoćnika sekretara za odbranu Bredli Roberts rekao je da američka adminsitracija što je brže moguće postavlja "proverene" rakete kao deo revidiranog programa antiraketnog štita protiv iranskih balističkih projektila.

On je rekao da će štit NATO-a u potpunosti pokriti Evropu za osam godina.

SAD planiraju da potroše milijarde dolara na odbranu od iranskih raketa kratkog i srednjeg dometa koje, kako tvrde, mogu imati hemijsko, biološko ili nuklearno punjenje.

Izvor: Tanjug

Elementi PRO


16.04.2010.

Dva elementa američke PRO - radar i komandno-štabni punkt, mogu da se pojave u bliskoj budućnosti na teritoriji Češke. Ovo je saopštila češka agencija STK, pozivajući se na ministarstvo odbrane zemlje.

Ova informacija potvrđuje da Amerikanci ne planiraju da odustaju od postepenog postavljanja sistema PRO u Evropi. Kao što je poznato, Rusija se zalaže protiv realizacije ovog projekta, o čemu je više puta govorila na pregovorima različitog nivoa i u javnim nastupima zvaničnih lica. Ipak za sada pregovori sa američkom stanom nisu doneli neke konačne rezultete i biće nastavljeni.

Za sada su pitanje učešća Praga u novom evropskom planu PRO češki predstavnici razmotrili sa zamenikom ministra odbrane SAD Mišel Flournoj i zamenikom državnog sekretara Elen Taušer. Kako je pojasnio ministar odbrane Češke Martin Bartak agenciji STK, reč je o učešću zemlje u postavljanju sistema za rano upozoravanje na raketne napade. Kao što je već bilo istaknuto, konsultacije su se ticale mogućnosti razmeštanja elementa za praćenje i upravljanje u dve češke baze. Bartak je podvukao da je Češka spremna da učestvuje u PRO, a SAD obećavaju da će ubrzati taj proces.

Planovi SAD za razmeštanje elemenata PRO u Češkoj sada su krajnje kontraproduktivni, smatra ekspert Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Vladimir Jevsejev:

Oni mogu da poboljšaju proces ratifikacije novog Dogovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja u senatu SAD. Uporedo sa tim oni mogu da stvore određene probleme oko ratifikacije ovog dogovora sa ruske strane. Sa te tačke gledišta očigledno krajnje je nepoželjno objavljivanje rokova razmeštanja elemenata PRO u Češkoj upravo u ovom trenutku.

Ekspert priznaje da američki planovi ne odgovaraju usmerenju na restartovanje rusko-američkih odnosa, koje su proglasili predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev. Ako se govori konkretno, najverovatnije u Češkoj mogu da budu razmeštene stanice koje se mogu koristiti ne samo za otkrivanje činjenice lansiranja, već i za navođenje protivraketa. Očigledno, ova oprema može da bude iskorištena zajedno sa protivraketnim sistemima, koji su planirani za postavljanje u Rumuniji. Jasno je da su Rusiju opet doveli pred svršen čin da će se nova sistema stvarati bez njenog učešća, smatra Vladimir Jevsejev.

Formiranje nove arhitekture PRO u Evropi, planirano razmeštanje radiolokacionih stanica i postavljanje dodatnih protivraketnih sistema pomorskog baziranja sa kompleksima Standard-3M, Rusija smatra suvišnim merama. Pri tome ne treba zaboraviti: ako razvoj sitaucije krene nepovoljnim scenarijem po nju samu, u perspektivi Rusija će postaviti pitanje o istupanju iz potpisanog Dogovora o strateškom naoružanju.

Izvor: Glas Rusije

"Patriot" između Rusije i Amerike


27.05.2010.

Američki protivraketni mobilni sistem "Patriot" razmešten u Poljskoj, blizu granice sa Rusijom. Iako Amerikanci razmeštanje opravdavaju potrebom da se obuče poljski vojnici, Rusija kritikuje SAD da tim potezom ugrožava bezbednost i poverenje.

U Poljskoj je počelo razmeštanje američkog protivraketnog mobilnog sistema "Patriot". Baterija i projektili tipa zemlja-vazduh postavljeni su na severu zemlje, blizu granice sa Rusijom.

Razmeštanje raketa i pratećih jedinica od 150 američkih vojnika, sa američke strane objašnjeni su potrebom da se obuče poljski vojnici, dok su se iz Moskve čule oštre kritike upućene Vašingtonu ocenjujući da takav potez ne doprinosi bezbednosti i poverenju.

Kako je Varšavi obećala američka administracija, Poljska je umesto antiraketnog štita, od Sjedinjenih Države dobila protivraketni mobilni sistem "Patriot".

Baterija i rakete biće smešteni u bazi Morag, oko 60 kilometara od najzapadnije ruske enklave Kalinjingrada, koji izlazi na Baltičko more.

"Mi ćemo obučavati poljske vojnike kako da koriste sistem Patriot. Sistem nema bojeve glave, jer u ovom trenutku služi samo za obuku", rekao je pukovnik vojske SAD Kevin Kioka.


Amerikanci dobro dočekani

Na svečanom dočeku baterije "Patriot", poljski ministar odbrane ocenio je da je to istorijski trenutak, jer američki vojnici prvi put dolaze u Poljsku na duže, do 2012.godine.

"Postoji divan običaj u našoj zemlji da gostima nudimo ono najbolje što imamo i u tom duhu želim vam dobrodošlicu na teritoriju Poljske", rekao je poljski ministar odbrane Bogdan Klih.

Iako je sistem Patriot namenjen odbrani od raketa kratkog i srednjeg dometa, a ne od balističkih projektila, kakve poseduje Rusija, razmeštanje američkih vojnika i raketa uz rusku granicu, očekivano je izazvalo negativne reakcije Moskve.

"To nema nikakve vojne logike i podriva poverenje koje smo počeli da gradimo sa Sjedinjenim Državama i NATO-om", rekao je predsednik spoljnopolitičkog odbora Dume Konstantin Kosačov

Poljski zvaničnici poručuju Moskvi da sistem Patriot ne predstavlja pretnju za Rusiju, jer je reč o odbrambenom, a ne ofanzivnom oružju. Posle 2012. godine sistem bi trebalo da bude trajno postavljen u bazi Morag i to u punoj pripravnosti.

Izvor: RTS

„Патриот” у Пољској

28.05.2010



[attachment=1]


Прва батерија америчких противавионских и противракетних система типа „патриот” стиже у Пољску, као прву земљу некадашњег Варшавског уговора која добија те модерне америчке пројектиле. Наиме, америчка јединица из базе крај Кајзерслаутерна у Немачкој већ је започела дислокацију железницом ка новом одредишту, бази пољских оружаних снага крај града Морага, на североистоку Пољске, неких 60 км од границе са Русијом у подручју Калињинградске области. Добродошлицу америчким војницима и ракетама пожелео је и пољски министар одбране Богдан Клич, који је нагласио да долазак тих ракета и америчких војника, који ће у прво време опслуживати те системе, али и обучавати пољске војнике да касније они рукују ракетама „патриот”, дакле да тај долазак за Пољску има две димензије, политичку и војну.

Политички, Пољска тако потврђује свој статус „најдражег и најискренијег” америчког савезника у новој Европи, можда, с изузетком Велике Британије, Америка у целој Европи и нема поузданијег савезника од Пољске. Тим је веће било разочарање Варшаве када је нови амерички председник Барак Обама, скоро на почетку свог мандата, одустао од инсталирања елемената новог антибалистичког ракетног кишобрана у Пољској и Чешкој. Како је приликом разговора о локацији за те америчке пројектиле пресретаче на територији Пољске, још 2008. године, бивша администрација председника Буша била договорила да Варшави као знак признања уступи јединицу ракетног ПВО система „патриот”, то садашња администрација у Вашингтону само испуњава обећање претходне. Пољаци ће моћи да кажу да их Американци ипак нису потпуно „преварили”.

Војно гледано, ракете „патриот” неће нешто много ојачати пољску ПВО. Истина, то су модерни системи за обарање противничких авиона и балистичких ракета типа „скад-Б”, „фрог”, или нечега сличног у тој категорији. Ракете типа „патриот” испробане су још у првом рату у Персијском заливу 1991. године, у „Пустињској олуји”, када су Американци покушали да њима обарају ирачке верзије ракета „скад-Б”, односно пројектиле „ал хусеин”. Ирачани су у том рату масовно лансирали своје ракете на цивилне циљеве у Израелу и у Саудијској Арабији. Проценат пресретнутих и погођених ирачких „скадова-Б” уз помоћ испаљених америчких ракета „патриот” никада није званично саопштен, али све процене говоре да се систем „патриот” у том рату и није баш прославио. Проблем је био касна детекција лансираног ирачког „скада-Б”, Ирачани су покретне лансере крили испод надвожњака на путевима, на тренутак би изашли из заклона и испалили ракету. Док би амерички сателит у свемиру уочио пројектил, одредио му путању и циљ, ирачки „скад-Б” практично је већ био изнад циља. И време за реакцију система „патриот” није било баш најбоље. Лично сам се у то уверио једне ноћи у „Пустињској олуји” 1991. године, у граду Дахрану у Саудијској Арабији. Сирена је означила ваздушну опасност од ирачких „скадова-Б”, нас неколико новинара изашли смо из заклона да на ноћном небу видимо спектакуларан призор како ће „патриот“да пресретне и уништи „скад-Б”. Угледали смо светлећи траг „скада-Б” већ над градом и тек онда је са земље појурио „патриот”. Стигао га је тачно изнад града, погодио, али је комплетна скаламерија обе ракете пала на један кварт у центру Дахрана: срушен цели стамбени блок, стравичан кратер и пожар, 56 мртвих цивила. Заправо, боље да тај „патриот” и није био лансиран. Било би можда мање мртвих.

Реакција Москве на долазак „патриота” близу руске границе мешавина је благог негодовања, чуђења, али и суздржаности. Русија истиче да за тај потез Вашингтона и Варшаве не види неки оправдан разлог, да она са своје стране границе у области Калињинграда и нема неке важне војне инсталације, да све то неће допринети некој бољој атмосфери између Варшаве и Москве, а у Русији су веровали да наступа нова ера добрих пољско-руских односа. Но, за разлику од ракета пресретача које су Американци раније намеравали да у оквиру антибалистичког ракетног штита инсталирају у Пољској, а које су (ракете) своју дефанзивну улогу могле у року од неколико минута да промене у офанзивну, што би деградирало и руску нуклеарну офанзивну компоненту, то се за ракетни ПВО систем „патриот” не може рећи, па тај евентуални приговор Москве отпада. И зато Русија и неће правити велику гужву око „патриота” у Пољској. Пољаци ће бити задовољни, Американци такође, а „патриот” ће бити сам себи сврха. Војно, он се, што се тиче Руса, може врло лако ескивирати. Но, као почетак пресељавања ПВО инсталација из Немачке у државе бившег Варшавског уговора, ово ће сигурно бити предмет пажљиве анализе надлежних у Москви.

Јер, шта иде после „патриота”? И зашто? И против кога?


Izvor Politika                                                                                                                       Мирослав Лазански

Ne mogu da verujem Lazanski je uspeo da napise koliko toliko normalna teks.

Mladenov: Neozbiljan Ruski predlog o protivraketnoj odbrani


03.06.2010.

Sofija – Bugarski ministar inostranih poslova Nikolaj Mladenov ocenio je „izuzetno neozbiljnim” predlog o instaliranju ruskih sredstava protivraketne odbrane (PRO) na teritoriji Bugarske.

„Takvu izjavu smatramo izuzetno neozbiljnom i smešnom. Bugarska odlučuju o pitanju bezbednosti u okviru sopstvene porodice - NATO-a”, naglasio je on posle razgovora sa zamenikom američkog državnog sekretara Džejmsom Stajnbergom.

General Vladimir Dvorkin iz ruskog Ministarstva odbrane predložio je juče da na području Bugarske i Rumunije budu instalisani optičko-raketni kompleksi „S 300”, u okviru opšteg sistema bezbednosti u Evropi između NATO-a i Rusije.

Stajnerg je rekao da je Vašington otvoren za dijalog i saradnju sa Rusijom, ali je naglasio da će američki sistem protivraketne odbrane biti organizovan u okviru NATO-a.

Mladenov i Stajnerg razmotrili su temu protivraketne odbrane u kontekstu predstojeće odluke, koja će biti doneta na samitu NATO-a, na jesen, u Lisabonu. Bugarski ministar založio se za postizanje novog dogovora koji bi sadržao veći aranžman EU u pogledu integracije zapadnog Balkana.


Izvor: Tanjug

Da li ce im biti smesno kada postanu meta ruskih balistickih raketa sa nuklearnim b/g kao i taktickim raketama.

Shvatam da sve zemlje bivseg istocnog bloka imaju averziju prema SSSR tj Rusiji ali n eznam bas koliko je pametno izazivati jednu od dve najvece nuklarne sile koja joj je usput jako jako blizu.

Utrkivanje bivsih clanica VU da se sto vise uvuku amerikancima cesto na ociglgledu stetu EU nikako ne mogu da shvatim.

То се зове прагматична политика.Школски пример. До јуче су били највернији савезник СССР-а (пре тога, царске Русије, па Немачке, па Антанте, па опет Немачке, па Југославије), сада су највернији савезник против наследника СССР-а. Сутра, када Горња Волта буде супер сила тврдиће како су одувек навијали за њих  и да се Уагадугу може сигурно ослонити на свог највернијег савезнике у борби против хегемонизма САД, Русије, а богами и Кине.

Hilari Klinton u Poljskoj

03.07.2010.

Američki državni sekretar Hilari Klinton boravi u Poljskoj, u poslednjoj etapi turneje po istočnoj Evropi i kavkavskom regionu.

Gđa Klinton je prisustvovala potisivanju amandmana sporazuma o anti-raktnom štitu sa svojim poljskim kolegom Radoslavom Sikorskijem, u Krakovu.

Ona je rekla da će ovaj sporazum "zaštiti Poljsku i naše saveznike od pretnji sa strane, kao što je ona iz Irana", dodavši da je reč o potpuno odbrambenom sistemu koji ne predstavlja pretnju Rusiji.

Polska je prihvatila dogovor sa administracijom Džordža Buša da bude domaćin američkoj vojnoj bazi u Redzikovu, nedaleko od odbale Baltičkog mora; amandman na ovaj sporazum uzima u obzir izmene koje je uneo predsednik Barak Obama.

Predsednik Obama je odustao od Bušovih planova za građenje velikog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, opredelivši se umesto toga za ustanovljavanje mobilne raketne presretače, koji mogu da odbiju napade bilo kojih projektila.

Rusija je pozdravila odustajanje od Bušovog plana, mada se i dalje protivi bazi u Poljskoj, jer, kako je nedavno saopštila, "ne razume logiku i fokus američko-poljske saradnje u ovoj sferi".

BBC-jev dopisnik u Varšavi kaže da je Vašington revidirao pretnju koju predstavljaju zemlje poput Irana i dizajnirao fleksibilniji antiraketni odbrambeni sistem.

Juče je gđa Klinton bila u Ukrajini, a nakon što napusti Poljsku, posetiće Gruziju, Jermeniju i Azerbejdžan.


Izvor: BBC

PRO SAD uskoro u Bugarskoj i Turskoj?


02.08.2010.

SAD su bliske zаključivаnju dogovorа o rаzmeštаnju
rаdаrske stаnice sistemа PRO u Bugаrskoj ili Turskoj

To je sаopštio pozivаjući se nа izvor u ministаrstvu odbrаne SAD list Vаšmngton Post. Rаnije su SAD insistirаle nа pristаnku Češke dа rаzmesti  tаkvu stаnicu blizu Prаgа.  Rusiju zаbrinjаvа mogućnost nаstаnkа kod njenih grаnicа elemenаtа PRO SAD sа izmišljenim predlogom odbijаnjа rаketnog nаpаdа od strаne Irаnа. NJen predlog o zаjedničkom korišćenju rаdаrа u Gаbаli (Azerbаjdžаn) i Armаviru (jug evropskog delа RF) SAD su ostаvile bez odgovorа.

Izvor: Glas Rusije

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je da se stvori nova opšteevropska PRO uz učešće Rusije


12.09.2010.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je  da se stvori nova
opšteevropska PRO uz učešće Rusije radi zaštite od raketne opasnosti od strane Irana.

U intervjuu britanskom listu Sandi telegraf on je saopštio da je već stekao podršku  SAD za realizaciju tog projekta. Rasmusen je takođe izrazio nadu da će projekat biti odobren  u novembru u Lisabonu prilikom samita NATO-a. On je podsetio da je  Iran već izjavlivao o stvaranju raketa velikog dometa, dovoljnog za  mete u Evropi. Ako Teheran stekne i nuklearno oružje, to bi  ugrožavalo zemlje alijanse.

Prema mišlenju generalnog sekretara alijanse, evropska PRO bi mogla da bude stvorena na osnovi već postojećih u tom regionu sistema PRO.  Ako NATO počne formiranje sistema PRO, treba pozvati Ruse na saradnju. Sa gledišta bezbednosti to ima smisla. Realno bi mi stvorili sistem PRO NATO pored ruskog sistema.

Izvor: Glas Rusije

Senаt može dа rаtifikuje START-2 u roku od dve nedelje


14.09.2010.

Glаsаnje o rаtifikаciji novog rusko-аmeričkog dogovorа o strаteškom nаoružаnju u Senаtu SAD može biti održаno već u nаredne dve nedelje, izjаvilа je pomoćnik držаvnog sekretаrа SAD Rouz Gotemiler.

Ali onа nije htelа dа sа sigurnošću prognozirа rezultаte ovog glаsаnjа. Predsednici Rusije i SAD potpisаli su novi dogovor o strteškom nаoružаnju 8. аprilа 2010. u Prаgu. Moskvа i Vаšington nаmerаvаju dа rаtifikuju dokument istovremeno.

Izvor: Glas Rusije

Generаlni sekretаr NATO-а: Rаzvoj odnosа sа Rusijom trebа počinjаti od PRO


21.09.2010.

Sаrаdnjа u sferi PRO trebа dа bude prvi korаk nа putu kа rаzvoju odnosа NATO-а i Rusije,
izjаvio je generаlni sekretаr аlijаnse Andres Fog Rаsmusen.

Po njegovom mišljenju, tаko će biti nаprаvljen sistem koji će efikаsnije pokrivаti zemlje blokа i Rusiju od mogućih rаketnih nаpаdа. Generаlni sekretаr NATO-а dodаo je dа аlijаnsi i Rusiji nisu potrebnа sredstvа odvrаćаnjа usmerenа između jedne i druge strаne. Odvrаćаnje je potrebno kаdа je pred vаmа neprijаtelj ili protivnik. Ali аko sаrаđujete i nаzivаte jedni druge pаrtnerimа, ondа ono nije potrebno, podvukаo je Rаsmusen.

Izvor: Glas Rusije

Rasmusen traži štit


15.10.2010.

Izgradnja protivraketnog sistema koji bi zaštitio 900 miliona stanovnika u Evropi i Severnoj Americi je obaveza NATO-a, poručio generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen.

[attachment=1]

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je zemlje članice tog saveza da odobre protivraketni sistem koji bi zaštitio Evropu i Severnu Ameriku, navodeći da je to odgovornost Alijanse.

Rasmusen je rekao da će nova misija NATO-a, koja treba da bude usvojena na samitu u Portugalu, sledećeg meseca, biti usmerena na racionalizaciju i reformisanje organizacije u cilju suočavanja sa novim pretnjama.

"Glavni zadatak NATO-a - da brani 900 miliona svojih stanovnika, nikad se neće promeniti, ali to mora biti savremena odbrana protiv savremenih pretnji", izjavio je Rasmusen, na sastanku ministara spoljnih poslova i odbrane država članica NATO-a.

NATO je predložio da proširi postojeći sistem raketne odbrane, da bi bila pokrivena teritorija svih zemalja članica u odbrani od raketnih napada iz država kao što su Iran i Severna Koreja, a Rasmusen je predložio da se u taj projekat uključi i Rusija.

"Pretnja je jasna, mogućnosti postoje i troškovi su ostvarljivi", rekao je Rasmusen, dodajući da će odluke koje budu donete, u naredne dve sedmice, "oblikovati budućnost najuspešnije alijanse na svetu".

Predlog o raketnoj odbrani podržavaju Sjedinjene Američke Države, ali je nejasan stav nekih evropskih vlada, koje ističu velike troškove takvog sistema.


Štit jeftiniji od Bušovog

Predloženi sistem koštao bi 279 miliona dolara i znatno je jeftiniji, ali i manje sposoban od protivraketnog sistema koji je predlagala administracija Džordža Buša, a koji je izazvao spor sa Moskvom.

Rusija se protivila postavljanju radara i protivraketnog štita blizu svojih zapadnih granica.

SAD traži da NATO bude opremljen i za razmeštanje snaga izvan tradicionalnog evropskog područja, u Avganistan ili Indijski okean, radi borbe protiv pobunjenika, odnosno pirata.

Mnoge evropske vlade, međutim, tvrde da Alijansa ne bi trebalo da se pretvori u svetskog policajca, u trenutku kada sprovode stroge mere štednje i smanjuju troškove usled ekonomske krize.

Američki sekretar odbrane Robert Gejts izrazio je zabrinutost, zbog smanjenja troškova za odbranu u Evropi i uticaja koji to može imati za SAD.

Gejts je rekao da će jedna od glavnih tema, na predstojećem samitu, biti reforma i racionalizacija masivne komandne strukture NATO-a.

Ako budu odobreni predlozi o smanjenju broja agencija Alijanse sa 14 na tri - za logistiku, nabavku i komunikacije, godišnji budžet NATO-a od 1,5 milijardi dolara godišnje biće značajno smanjen, kao i broj zaposlenih, sa 13.000 na manje od 9.000.

Izvor: RTS

Pregovori između Turske i NATO u vezi s PRO i dalje se nastavljaju


27.10.2010.
   
Pregovori između Turske i NATO u vezi s mogućim lociranjem na turskoj
teritoriji elemenata protivraketne odbrane (PRO) i dalje se nastavljaju


To je novinarima u Ankari saopštio zvanični predstavnik turskog MIP Seljčuk Unal. On je dodao da se Turska zalaže za stvaranje kompleksnog sistema PRO Severno-atlantske alijanse, usmerenog na obezbeđenje bezbednosti  svih zemalja-članica NATO. Turske vlasti ne daju prednost američkom, već NATO sistemu PRO. Pritom odbacuju tvrdnje da SAD navodno vrše pritisak na Tursku u vezi s pitanjem lociranja elemenata protivraketnog štita. Planirano je da se pregovori između Ankare i NATO u vezi s problemom PRO završe do novembarskog samita alijanse u Portugaliji.

Izvor: RIAN

Sistem PRO NATO-a biće efikasan samo u slučaju saradnje s Rusijom


07.11.2010.
            
Sistem PRO NATO-a biće efikasan samo u slučaju saradnje s Rusijom

Izjavio je parlamentarni stats-sekretar pri ministarstvu odbrane SRN Kristian Šmidt uoči otvaranja u kanadskom gradu Galifaks Međunarodne konferencije po pitanjima bezbednosti. On je skrenuo pažnju da su danas na svetsku scenu izašle nove države, koje imaju balističke rakete, a  koje su potencijalno opasne. Zato bi alijansa postupila pravilno kada bi na predstojećem u Lisabonu samitu  počela novu diskusiju iz dva važna aspekta: pretvaranja projekta  stvaranja sistema PRO u zajedničku za alijansu stvar i uspostavljanja tešnje saradnje s Rusijom.

Izvor: Glas Rusije

Rusija-NATO: različiti pristupi ocenama raketnih pretnji


10.11.2010.

Ključni politički dokument novembarskog samita Rusija-NATO u Lisabonu sadržaće zajdničku procenu rizika i pretnji. Ruske i NATO diplomate okupile su se u sredu u Briselu kako bi stavile poslednje tačke nad i tamo gde se pristupi strana ne podudaraju.

Po rečima ruskih diplomata, dokument je „prilično gust“. Tekst pregleda rizika i pretnji sastoji se od 25 stranica i sadrži pet glava: međunarodni terorizam, Avganistan, piratstvo, zaštita životno važne infrastrukture, kao i neširenje oružja za masovno uništavanje, uključujući i raketne tehnologije. U toku pripreme dokumenta analizirane su sve poznate terorističke organizacije, ocenjena je opasnost od droge iz Avganistana. Razmotreno je pitanje međusobne saradnje u borbi protiv piratstva u Somaliji.

Pozicije ruske strane i predstavnika Severnoatlantske alijanse podudarile su se po svim tačkama, osim raketnih pretnji. Pregovarači su zapravo pokušali da reše ovaj problem. Moskva ima ozbiljne namere. Dovoljno je reći da je na čelu ruske grupe diplomata Anatolij Antonov, predsednik Departmana za pitanja bezbednosti i razoružanja. Uzgred rečeno, on je bio glavni pregovarač za vreme izrade novog rusko-američkog Sporazuma o smanjenju strateškog napadačkog naoružanja.

U proceni raketnih pretnji NATO strana stoji na pozicijama SAD, koje su uverene u to da od Irana potiče raketna opasnost. Zapravo, na ovome se i gradi argumentacija u korist pojave PRO sistema u Evropi. Moskva se s tim ne slaže. Stvaranje tako moćnog i čvrstog protivraketnog štita od hipotetične iranske pretnje, po mišljenju ruskih analitičara, očigledno nije potkrepljeno realnim činjenicama. Po rečima stalnog predstavnika RF pri NATO Dmitrija Rogozina, Rusija nije sklona da određuje neprijatelja i demonizuje bilo koju zemlju. O tome je ovih dana govorio i ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov.

Naša eventualna saradnja u protivraketnoj odbrani u različitim aspektima, kao i svi drugi oblici saradnje između Rusije i NATO, nije usmerena protiv bilo koje treće zemlje i za cilj ima pripremu za odbranu od eventualnih pretnji, koje se mogu pojaviti.

U NATO se eventualna saradnja s Rusijom u PRO naziva „putnom kartom“. Odnosno, treba tačku po tačku ići do dogovora. Po izjavi zvaničnog predstavnika alijanse Džejmsa Apaturaja, koju je dao u sredu uveče, na predstojećem samitu Rusija-NATO postoji nada da će se pokazati privrženost saradnji na „evroPRO“. Ujedno, on je priznao da Rusija ima pitanja, na koja treba dati odgovore. A to znači da diplomate nisu došle do zajedničkog imenioca, već su zabeležile svoja neslaganja u zajedničkom dokumentu, koji će biti predstavljen učesnicima susreta u Lisabonu 20. novembra.

Izvor: Glas Rusije

Lavrov: Moguća saradnja Rusije i NATO u protivraketnoj odbrani


12.11.2010.

Rusija smatra mogućim saradnju sa Severnoatlantskim savezom (NATO) u formiranju jedinstvene protivraketne odbrane, izjavio je danas u Seulu ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

Ističući da je protivraketna odbrana tema koja je jedna od najoštrijih u dijalogu Rusije i NATO-a, Lavrov je rekao da Moskva polazi od toga da je potpuno moguća saradnja ukoliko ona bude ravnopravna i zajednički se analiziraju procene rizika u toj oblasti.

Lavrov je podsetio da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio spremnost Rusije da formuliše svoje dodatne predloge, pored ranijih koje je iznosila povodom mogućnosti formiranja protivraketnog pula zainteresovanih država uz učešće Rusije, SAD i evropskih zemalja.

"Medvedev će u Lisabonu izložiti našu poziciju o tom pitanju", rekao je Lavrov a preneo je Itar-Tas.

Ruska agencija podseća da će u glavnom gradu Portugalije biti 19. i 20. novembra održan samit NATO-a i da će u okviru njega biti održano zasedanje Saveta Rusija-NATO.

"Taj projekt neće biti usmerene protiv nekih trećih zemalja, a naglasiće da Rusija i NATO imaju zajedničke pristupe, zajedničke rizike", rekao je šef ruske diplomatije.

Lavrov je rekao i da će na samitu Rusija-NATO biti konstatovan završetak „posthladnoratovskog perioda, kada je još bilo „recidiva prošlosti, elemenata nepoverenja, odstupanja od uveravanja koja su se davala 1990-ih godina, pre svega u pitanju nedeljivosti bezbednosti.

"Nećemo prosto podvući crtu ispod tog perioda, već ćemo i formulisati zadatke o kretanju ka strateškom partnerstvu", rekao je ruski ministar, objašnjavajući da ono podrazumeva da se ne može jačati bezbednost bilo koje zemlje na račun bezbednosti drugog učesnika u saradnji.

Izvor: Tanjug

Nemаčkа poziv upućen Rusiji zа učestvovаnje u PRO, koju orgаnizuje NATO smаtrа „istorijskim“


17.11.2010.
            
Nemаčkа poziv upućen Rusiji zа učestvovаnje u sistemu
protivrаketne odbrаne (PRO), koji orgаnizuje NATO smаtrа „istorijskim“.

Ovo je izjаvio ministаr inostrаnih poslovа SRN Gido Vestervele u intervjuu zа novine „Fаjnenšl tаjms“. On je istаkаo dа „NATO prvi put pozivа Rusiju dа učestvuje u projektu zа obezbeđenje bezbednosti“. U međuvremenu u Dаnskoj su socijаl-demokrаtskа i socijаlističkа nаrodnа pаrtijа izjаvile dа će zemljа učestvovаti u NATO progrаmu PRO pod uslovom dа mu se pridruži i Rusijа. Predstаvnik socijаl-demokrаtа je u rаzgovoru s novinаrimа istаkаo dа se pouzdаn sistem bezbednosti ne može stvoriti bez Rusije. Učestvovаnje Rusije u PRO rаzmаtrаće se nа sаmitu Rusijа-NATO 20. novembrа u Lisаbonu.

Izvor: Glas Rusije

Rogozin: RF i NATO nisu usаglаsili stаvove o PRO


18.11.2010.

Uoči sаmitа RF-NATO postignutа je sаglаsnost po pitаnju
borbe protiv terorizmа, pirаterije i problemа Avgаnistаnа
            
Uoči sаmitа RF-NATO postignutа je sаglаsnost po pitаnju borbe protiv terorizmа, pirаterije i problemа Avgаnistаnа, аli nisu usаglаšeni stаvovi o neširenju oružjа zа mаsovno uništenje i rаketnim tehnologijаmа, rekаo je stаlni predstаvnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin u intervjuu zа list „Izvestijа“. Rаdi se o budućoj konfigurаciji аmeričkog sistemа PRO, pojаsnio je Rogozin. Diplomаtа je rekаo dа ne postoji jedinstven stаv unutаr NATO-а o tome kаko trebа dа izgledа PRO, o rokovimа i koštаnju, pа i svi člаnovi NATO nisu sigurni dа postoji rаketnа pretnjа. Sednicа Rusijа-NATO nа visokom nivou će se održаti u Lisаbonu 20.novembrа.

Izvor: Glas Rusije

 

Merkel se izjаsnilа zа široko učešće Rusije u formirаnju NATO PRO


19.11.2010.
            
Kаncelаr Nemаčke Angelа Merkel izjаsnilа se zа široko učešeće Rusije u formirаnju sistemа PRO NATO-а. Između Alijаnse i Moskve moglа bi dа se pojаvi kvаlitаtivno novа fаzа sаrаdnje, izjаvilа je onа pred poletаnje u Lisаbon nа NATO sаstаnаk nа vrhu. U subotu učesnicimа će se pridružiti predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.


Izvor: Glas Rusije

NATO pozvao Rusiju na saradnju u vezi s projektom PRO


20.11.2010.

Organizacija Severnoatlantske alijanse je zvanično pozvala Rusiju na saradnju u vezi s projektom stvaranja teritorijalnog sistema protivraketne odbrane (PRO) za evroatlanski region.

O ovome se govori u završnoj izjavi samita NATO 19-20. novembra u Lisabonu. Otvarajući u subotu sednicu Saveta Rusija-NATO na najvišem nivou u portugalskoj prestonici, generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen je istakao da Rusija i NATO prvi put razmatraju pitanja saradnje u oblasti PRO.

„Pripremili smo analizu zajedničkih problema bezbednosti XXI veka, koji prete svima nama, i imamo nameru da obezbedimo široku saradnju u borbi protiv njih,“ rekao je on. Među zajedničkim pretnjama Rasmusen je naveo terorizam i ekstremizam, piratstvo i širenje droge, koja potiče iz Avganistana.

Izvor: Glas Rusije

Prvanov: NATO nije razmatrao instaliranje štita u Bugarskoj


21.11.2010.

Bugarski predsednik Georgi Prvanov izjavio je da na Samitu NATO u Lisabonu nije razmatrano instaliranje elemenata protivraktnog štita Alijanse u Bugarskoj.

Prvanov je predvodio bugarsku delegaciju na skupu na vrhu na kome su lideru NATO u petak u Lisabonu usvojili projekat o instaliranju protivraketnog štita za zaštitu teritorije svih zemalja članice Alijanse u Evropi, kao i područje SAD.

"Ne može se doći do takvih detalja, jer Bugarska nije među zemljama koje se nalaze u prvim redovima za razmatranje tog pitanja. Sada je bilo važno da se startuje, da postoji principijelna saglasnost", naglasio je bugarski predsednik.

U Lisabonu je Prvanov razgovarao sa generalnim sekretarom NATO Andres Fog Rasmunsenom i američkim predsednikom Barakom Obamom, sa kojim je razmotrio pitanje proširenja Alijanse.

"Bio sam zadovoljan ocenom predsednika Obame da se na Bugarsku gleda kao na ključni faktor u procesu evroatlanskih integracija regiona, kao na jedan stabilizujući faktor razvoja ne samo na Balkanu, već i u susednim regionima", istakao je Prvanov i dodao da je Bugarska izrazila spremnost da uveća broj vojnika u misiji ISAIF u Avganistanu.

Izvor: www.tanjug.rs

Braniti se od raketnih pretnji “leđa uz leđa”


22.11.2010.

Stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin smatra da je neophodno dogovoriti se sa SAD i NATO o stvaranju zajedničkog perimetra protivraketne bezbednosti.

“Krajnje je važno ubediti Evropljane i Amerikance da se stvori “zajednički perimetar protivraketne bezbednosti”, - piše Rogozin u svom blogu prema rezultatima samita u Lisabonu. U tom slučaju “svi instrumenti PRO će biti upereni van našeg kontinenta. To me podseća na sliku dva viteza, koji se brane od napadača stojeći u poziciji leđa uz leđa” – piše Rogozin.

Prema njegovim rečima, pokrenuta Medvedevim ideja o “prilazu po sektorima” ka izgradnji EvroPRO može biti mogućnost da se izbegne konfrontacija u budućnosti i da se postigne kooperacija. Ipak pri tome budući sistem PRO ne sme da pokvari stvoreni atomski paritet.

Izvor: www.serbian.ruvr.ru

Rogozin: Zajednički antiraketni štit verovatan


27.11.2010.

Ambasador Rusije u NATO Dmitrij Rogozin izjavio je juče da je optimista
o pitanju razmeštanja zajedničkog antiraketnog štita Alijanse i Rusije.

[attachment=1]

Rogozin je kazao da plan, za koji su se prošle sedmice na samitu NATO u Lisabonu založili lideri Alijanse i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, znači "bezbednost za sve nas u evroatlantskom regionu", prenela je agencija AP.

Stručnjaci sa obe strane će na sastanku sledeće sedmice započeti da razmatraju povezivanje odvojenih ruskih i NATO sistema u zajednički protivraketni štit, navela je američka agencija.

Oni će potom izveštaj proslediti ministrima odbrane u julu.

Lideri alijanse su na samitu NATO u Lisabonu, prošle sedmice, usvojili plan o antiraketnom štitu i pozvali Rusiju da uzme učešće u projektu.

Medvedev i lideri NATO složili su se na samitu i da Rusija poveća pomoć međunarodnim koalicionim snagama u Avganistanu.

Izvor: www.tanjug.rs

PRO u Evropi može biti s Rusijom ili protiv nje


02.12.2010.
            
PRO u Evropi može biti uspostavljena sa Rusijom ili protiv nje. Trećeg nema.

Ovo je na konferenciji za štampu u Moskvi izjavio stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin. Po njegovim rečima, 8. decembra u Briselu Savet Rusija-NATO na nivou ambasadora prihvatiće „putnu kartu“ saradnje s PRO. „Od toga da li ćemo uspeti da se dogovorimo o PRO zavisiće perspektive saradnje Rusije i NATO,“ istakao je Rogozin.

Izvor: www.serbian.ruvr.ru

Bukurešt i Vašington su usaglasili lociranje elemenata američke PRO u Rumuniji


03.05.2011
            
SAD i Rumunija su usaglasile pitanje lociranja na rumunskoj teritoriji elemenata američke protivraketne odbrane (PRO).

Rumunski predsednik Trajan Besesku saopštio je u televizijskoj emisiji da je u ovu svrhu izabrana bivša vojno-vazdušna baza Deveselu na jugu zemlje. Po rečima predsednika, u njoj će se nalaziti oko 200 američkih vojnika, a po potrebi njihov broj može se povećati do 500. Pritom je Besesku istakao da razvoj baze nije usmeren protiv Rusije.


Izvor: www.serbian.ruvr.ru

03.05.2011.
defensenews.com

SAD i Rumunija su najavile da će postaviti rakete presretače u bivšoj vazduhoplovnoj bazi na jugu Rumunije, čime će započeti realizacija projekta odbrambenog štita. Dve Vlade su pregovarale više od godinu dana o raspoređivanju presretača balističkih raketa, koji bi trebali da postanu operativni do 2015. godine. Kao bivša vazduhoplovna baza navodi se vazduhoplovna baza Deveselu (koordinate 44° 4'44.44"N, 024°24'59.48"E), u okrugu Olt.

U vazduhoplovnoj bazi, koja će ostati pod rumunskom komandom, biće smešteno u proseku oko 200 vojnika OS SAD, dok se kao maksimalni broj prisutniih vojnika navodi cifra od 500 vojnika.

SAD su prvobitno planirale da ovaj element odbrambenog šptita instaliraju na teritoriji Poljske i Češke, ali je nakon izvršene analize liste sa 120 parametara izabrana Rumunija.

Dogovor o raketnom štitu, ili hladni rat


18.05.2011.

Rusija će jačanjem nuklearnog arsenala štititi svoje interese
 
[attachment=1]

Ruski šef države Dmitrij Medvedev izbegao je juče na velikoj konferenciji za novinare, da precizno odgovori da li će se kandidovati na sledećim predsedničkim izborima, zakazanim za mart 2012. ali je zato istakao da ukoliko Moskva i Vašington ne postignu dogovor o novom raketnom štitu to će dve sile vratiti u eru hladnog rata.

Dotičući se pitanja međunarodnih odnosa, posebno evropskog sistema protivraketne odbrane, Medvedev je najavio da bi Rusija mogla da se povuče iz Sporazuma o smanjenju nuklearnog arsenala (START), koji je nedavno stupio na snagu, ukoliko ne bude postignut adekvatan dogovor o novom raketnom štitu na tlu Starog kontinenta. Insistiranje SAD na raketnom štitu u Evropi, uprkos protivljenju Moskve, moglo bi naterati Rusiju da „preduzme odgovarajuće mere, što podrazumeva i ubrzanje razvoja ruskog nuklearnog potencijala”, istakao je Medvedev, dodavši da bi to bio „veoma loš scenario, koji bi nas vratio u eru hladnog rata”.

Na konferenciji održanoj u inovacionom centru „Skolkovo” nedaleko od Moskve, Medvedev je znatiželju 815 novinara, snimatelja i fotoreportera – oko 500 ruskih i 300 stranih – o kandidaturi na predsedničkim izborima zadovoljio tek najavom da će svoju konačnu odluku obznaniti u najskorije vreme.

„Podvlačim, sve pomenuto mora da bude u skladu sa razumnim scenarijom, mada to ne znači i da rešenje može da se odugovlači unedogled”, objasnio je predsednik.

Konferencija u „Skolkovu” bila je prvo veliko druženje Medvedeva sa novinarima. Pri tome, ruski šef države se potpuno oslonio na sopstveno znanje, veštinu i vladanje materijom, bez pomoći saradnika iz predsedničke administracije. To je doprinelo i da se razgovor vodi u relativno neformalnoj atmosferi, s tim što su predstavnici najvećih medija, ipak, imali „šansu više” da postave pitanja.



Slobodan Samardžija
Izvor: www.politika.rs

Avet hladnog rata


19.05.2011.
 
Predsednik Rusije bio je direktan, ako Vašington ne pristane da novi američki antiraketni štit u Evropi bude izgrađen u dogovoru s Moskvom i uz američke garancije da nije uperen protiv Rusije, Rusija će biti prisiljena da odgovori vojnim kontramerama. Iz SAD Rusiji još nisu date te garancije, a nema ni stava o nekoj zajedničkoj američko-ruskoj saradnji oko tog antiraketnog štita. O zajedničkoj kontroli tog budućeg borbenog sistema ima još manje nagoveštaja.

Pripadnici ruske vojske gledaju obraćanje šefa države (Foto Rojters)
[attachment=1]

Rusija novi američki antiraketni štit doživljava kao pretnju sopstvenoj bezbednosti iz nekoliko razloga. Kao prvo, lokacije tog novog američkog antiraketnog sistema izazivaju sumnju u Moskvi da Amerikanci žele da degradiraju ruski ofanzivni interkontinentalni raketni potencijal smešten na kopnu u funkciji ruskog uzvratnog nuklearnog udara.

U teoriji nuklearnog rata ona strana koja ima mogućnost da osujeti protivnikov uzvratni atomski udar može da se nada da u nuklearnom ratu može i da pobedi, čime je direktno provocirana u nekoj kriznoj situaciji da prva i pribegne upotrebi atomskog oružja. Ako imate rakete blizu ruskih granica kojima možete da obarate ruske interkontinentalne projektile, onda ste u situaciji da imate ogromnu prednost u eventualnom atomskom sukobu, imate „višak” vremena ne samo za prvi udar, već i za drugi.

I ne samo to, kontejneri u kojima bi trebalo da budu te američke rakete presretači drugih raketa mogu vrlo brzo da se napune drugim projektilima, odnosno balističkim ofanzivnim raketama. A to je situacija donekle slična onoj u kakvoj je bio američki predsednik Džon Kenedi u vreme velike kubanske raketne krize. Sovjetske rakete na Kubi svojom su blizinom pretile da degradiraju američku ofanzivnu nuklearnu komponentu i time liše SAD uzvratnog nuklearnog odgovora na mogući sovjetski atomski napad.

Upravo zbog toga Moskva već duže nudi Vašingtonu zajedničku izgradnju i kontrolu tog antiraketnog štita u Evropi, koji bi, po američkim tvrdnjama, trebao da bude uperen protiv iranskih raketa. Na stranu to što Iran još ne poseduje rakete sa kojima bi mogao da dosegne teritoriju SAD, i neće to imati za još dugo godina, dok Severna Koreja sigurno neće lansirati svoje balističke projektile putanjom preko Evrope. Strahovanja i sumnje Moskve su, dakle, potpuno opravdani.

Kako će Rusija odgovoriti ako ne bude dogovora s Amerikom oko tog problema? Pre svega, Rusija će svoje taktičke raketne sisteme „iskander” rasporediti tako da mogu da dosegnu sve elemente novog američkog antiraketnog štita. Tamo gde to, s obzirom na domet, „iskander” ne može da dosegne, Rusija će iskoristiti postojeće interkontinentalne projektile sa redukovanim dometom.

Nije isključeno da se Rusija vrati i na proizvodnju čuvenih raketa srednjeg dometa SS-20, zbog kojih je početkom osamdesetih godina prošlog veka i došlo do velike napetosti u Evropi. Moskva može kao odgovor Vašingtonu i da izađe iz postojećih sporazuma START o redukciji strateškog nuklearnog oružja, da ubrza proizvodnju novih balističkih raketa na kopnu i na podmornicama.

Konačno, i sporazumi START imaju i svoja ograničenja i svoj kraj. Rusija će u svom eventualnom odgovoru Americi sigurno pribeći asimetričnim potezima, koji je neće finansijski preskupo koštati, jer je Moskvi poznato iskustvo u pariranju američkom programu „rata zvezda” pred kraj postojanja SSSR-a.

Ako Vašington ne prihvati, na bilo koji način, predloge Moskve, onda je jasno da su sve priče o detantu zapravo demodirana intelektualna fiskultura, i da SAD opet idu na ekonomsko iscrpljivanje Rusije. Dakle, opet hladni rat?


Miroslav Lazanski
Izvor: www.politika.rs

"Знай правду НАТО готовится к войне Россия разоружается в срочном порядке Смотреть всем !!!

http://www.youtube.com/watch?v=YCRwUc-LjqM

A horror. Horror. Horror, and moral terror.
Colonel Kurtz.

Medvedev: Iskander na ruskim granicama ako SAD nastave sa PRO u Evropi


23.11.2011.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je danas da će Rusija postaviti udarni protivraketni sistem "iskander" na zapadu i jugu zemlje, konkretno u Kalinjingradskoj oblasti, ukoliko SAD nastave sa rameštanjem svog protivraketnog sistema u Evropi.

[attachment=1]

- Ruska Federacija će razmestiti na zapadu i jugu zemlje savremeno ofanzivno oružje koje omogućava neutralizaciju evropskih komponenti protivraketne odbrane SAD.Jedan od takvih koraka biće postavljanje raketnog sistema 'iskander' u Kalinjingradskoj oblasti - rekao je danas Medvedev u televizijskom obraćanju Rusima, prenosi Itar-tass.

Medvedev je takođe upozorio da će Rusija izaći iz Sporazuma START i odustati od koraka u cilju smanjenja naoružanja ukoliko SAD nastave sa izgradnjom PRO u Evropi.

Kalinjingradska oblast je nazapadnija tačka Rusije i okružena je Litvanijom, Poljskom i Baltičkim morem.

Od raspada SSSR ova oblast je fizički izolovana od Rusije. Takođe, smatra se najmilitarizovanijom oblasću Rusije - tu se nalazi sedište baltičke flote, dve vazduhoplovne i jedna vazduhopolovno-pomorska baza.

Raketni sistem "Iskander" pogadja ciljeve udaljene 280 do 500 kilometara, ali već postoje rakete koje mogu preći i do dve hiljade kilometara. Mogu da nose kako obično, tako i nuklearno naoružanje.

"Iskander" se prevozi na tegljaču, sama raketa je duga 7,2 metra i teška 3.800 kilograma. Brzina joj je 2.100 metara u sekundi. Napravljena je po "stelt" (nevidljivoj) tehnologiji i ima sistem za samonavodjenje, prenosi "Glas Rusije".

Prema tvrdnjama vojnih eksperata, "iskander" sa područja Lenjingradske oblasti mogao bi da uništava objekte u baltičkim zemljama i Poljskoj, a sa područja Kalinjingradske oblasti u Nemačkoj.

Izvor: www.tanjug.rs

NATO razočaran pretnjom Rusije


23.11.2011.

NATO je "razočaran" pretnjom Rusije o razmeštanju raketa u Kalinjigradu, dok su SAD ponovile da plan za razmeštanje raketnog štita u Evropi nije usmeren ka Moskvi, uz zajedničku ocenu o važnosti saradnje s Rusijom.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev zapretio je danas razmeštanjem raketa u enklavi Kalinjingrad, koja se nalazi između Litvanije i Poljske, ako SAD nastave da sprovode plan za razmeštanje antiraketnog štita u Evropi.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je izjavio da je "vrlo razočaran" pretnjom Rusije o razmeštanju raketa blizu savezničkih zemalja i ocenio da bi to bilo "prizivanje prošlosti i u neskladu sa strateškim odnosima, o čijem građenju su se dogovorili NATO i Rusija".

- Saradnja, a ne sukobljavanje, predstavlja put napred - naveo je Rasmusen u pisanoj izjavi.

Portparol Bele kuće Tomi Vitor naveo je da će SAD nastaviti da traže saradnju sa Rusijom, ali da se plan za raspoređivanje raketa u Evropi "dobro razvija i da nema osnova za pretnje da se povuče".

- Mislim da vredi ponoviti da odbrambeni raketni sistem u Evropi na kojem poslednjih nekoliko godina vredno radimo s našim saveznicima i Rusijom nije usmeren ka Rusiji, već je zamišljen da neutrališe raketne pretnje usmerene iz Irana ka Evropi i našim saveznicima - rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi.

Rusija je do sada u više navrata pretila razmeštanjem raketa u oblasti Kalinjingrada. Moskva traži da bude uključena u američki antiraketni sistem u Evropi ili da dobije garancije da rakete neće biti usmerene na ruske odbrambene sisteme, uključujući i pristup instalacijama NATO-a kako bi se to potvrdilo.

Medvedev je takođe izneo mogućnost da Moskva izađe iz novog sporazuma o razoružanju koji je postignut sa SAD, i obustavi ostale razgovore o kontroli naoružanja ako SAD nastave sprovođenje planova o razmeštanju antiraketnog štita u Evropi.

Medvedev je ponovio i predlog o podeli evropskog kontinenta na više zona vojne odgovornosti, što je NATO odbacio 2010. godine.

Rumunija, Turska, Poljska i Španija ozvaničile su učešće u američkom sistemu antiraketnog štita.

Izvor: www.beta-press.com

Imaju izbore jedni i drugi pa prde na puno. Zehhh

Medvedev: SAD nameću Evropi raketni štit


25.11.2011.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev optužio je Vašington za nametanje Evropi planova o razmeštanju raketnog štita na evropskom kontinentu, pozivajući se na reči neimenovanih evropskih lidera.

"Izgradnja evropskog raketnog štita u velikoj meri je nametnuta Evropi od Sjedinjenih Američkih Država", rekao je juče Medvedev novinarima tokom konferencije u gradu Petrozavodsku, prenele su agencije.

"Moji partneri nagoveštavaju mi s vremena na vreme: Amerikanci su ti koji su to odlučili i oni to promovišu, a naša uloga kao NATO članica je da obezbedimo teritoriju za postavljanje štita", kazao je ruski predsednik.
   
Medvedev je prekjuče upozorio da će Rusija postaviti udarni protivraketni sistem "iskander" na zapadu i jugu zemlje, u Kalinjingradskoj oblasti, ukoliko SAD nastave razmeštanje svog protivraketnog sistema u Evropi.
   
Tom prilikom Medvedev je citirao neimenovane evropske lidere koji su mu se požalili na sporednu ulogu u tom projektu.

Izvor: www.tanjug.rs

Rusija aktivirala radarski sistem u Kalinjingradu


29.11.2011.

Rusija je aktivirala sistem za antiraketno uzbunjivanje u Kalinjingradu kako bi odgovorila na pretnje antiraketnog štita NATO u Evropi, rekao je danas ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Radarska stanica "Voronej-TM" aktivirana je, rekao je Medvedev koji je 23. novembra zapretio razmeštanjem balističkih raketa u Kalinjingradu ako, kako je rekao, SAD i NATO nastave da Moskvu dovode pred "svršen čin", misleći na razmeštanje antiraketnog štita u Evropi.

- Nadam se da će naši saveznici shvatiti ovaj potez kao prvi znak koji pokazuje da je naša zemlja spremna da adekvatno odgovori na pretnje sistema antiraketne odbrane po naše strateške nuklearne snage - rekao je Medvedev, a prenose ruske agencije.

Ruski predsednik je dodao da je nova radarska stanica koja je aktivirana u Kalinjingradu, ruskoj enklavi izmedju Poljske i Litvanije, "instrument kontrole vazdušnog prostora" i da "sama po sebi" ne predstavlja "pretnju po susede".

Rusija je do sada u više navrata pretila razmeštanjem raketa u oblasti Kalinjingrada. Moskva traži da bude uključena u američki antiraketni sistem u Evropi ili da dobije garancije da rakete neće biti usmerene na ruske odbrambene sisteme, uključujući i pristup instalacijama NATO kako bi se to potvrdilo.

Medvedev je takodje izneo mogućnost da Moskva izadje iz novog sporazuma o razoružanju koji je postignut sa SAD, i obustavi ostale razgovore o kontroli naoružanja ako SAD nastave sprovodjenje planova o razmeštanju antiraketnog štita u Evropi.

Izvor: www.blic.rs

Румуни ратификовали штит

Горњи дом румунског парламента ратификовао споразум са Сједињеним Америчким Државама о постављању ракета пресретача на југу Румуније. Остало је да споразум потпише председник Басеску. Руси против, НАТО се на обазире.

Румунски парламент ратификовао је споразум о размештању делова америчког антиракетног штита на територији Румуније, дан уочи министарског састанка НАТО-а. Сенат је једногласно усвојио закон о ратификацији споразума, потписаног 13. септембра ове године, који предвиђа да на југу Румуније буду распоређени пресретачи ракета типа "SМ-3".
Шеф румунске дипломатије Теодор Баконски изјавио је да је постављање делова америчког антиракетног штита "веома важан допринос безбедности Румуније, САД и целе Алијансе", преноси агенција Медијафакс.
Тај закон је у новембру усвојио Доњи дом парламента, а да би он ступио на снагу треба још да га потпише председник Трајан Басеску.
Осим Румуније, Турска, Пољска и недавно Шпанија озваничиле су своје учешће у том систему антиракетне одбране. Прошле године је и председник Албаније Саљи Бериша ставио своју земљу "на располагање" за размештање ракетног штита, али Американци бар за сада нису прихватили понуду.
Америчка државна секретарка Хилари Клинтон је, после потписивања споразума са Румунијом у септембру, рекла да би САД требало у року од четири године да разместi ракетне пресретаче "SМ-3" у румунској ваздушној бази "Девеселу". У тој бази требало би да буде стационирано између 150 и 200 америчких војника и цивилног особља.
Требало би да ракете пресретачи у Румунији буду распоређени до 2015. године, а у Пољској до 2018. године, када се очекује да систем буде пуштен у рад. Према писању западних медија, у обе земље биће распоређене по 24 ракете, што је довољно да се зауставе ракете из Ирана, који нема много ракета са великим дометом.

Технологијом на претње

Четири брода опремљена борбеним системом "Иџис" биће постављена у америчкој морнаричкој бази "Рота" на југу Шпаније до 2013. године, што је сада већ бивши премијер Сапатеро најавио раније ове године.
Борбени систем "Иџис" који користи америчка морнарица, представља склоп компјутера, радара и ракета земља-ваздух, који је последња реч технологије и значајно повећава могућност да се униште непријатељски авиони, интерконтиненталне ракете или сателити.

Према званичним подацима америчке војске, ракете "SМ-3" могу да погоде циљ на даљини од око 500 километара, који лети на висини од 160 километара, а максимална брзина износи око 9.600 метара у секунди. Систем "Иџис" омогућава праћење и гађање 100 циљева истовремено.
Јак амерички радар за рано упозоравање биће постављен на југоистоку Турске, на око 700 километара од границе са Ираном, док је САД 2008. године поставио сличан радар у Израелу. Турска која је једина чланица НАТО-а која се граничи са Ираном због кога се, наводно, цео штит и поставља.
Један ирански генерал запретио је да ће гађати амерички радар у Турској, зато што га сматра претњом по своју безбедност, а занимљиво је да Турска и Иран сарађују у контроли заједничке границе и борби против курдских побуњеника.

Руски одговор

Претходни самит Русија–НАТО био је обележен разликама о кључним питањима, а највећа је управо ракетни штит у Европи. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров тада је рекао да "нико не може да игнорише постављање нечијих војних инсталација на својој граници".
Председник Русије Дмитриј Медведев запретио је да ће као одговор на ракетни штит НАТО-а Русија ојачати своје нуклеарне потенцијале.
Медведев је прошле недеље отворио нову радарску станицу за рано упозоравање у најзападнијем руском граду Калињинграду, на обали балтичког мора, који се граничи са Литванијом и Пољском, чланицама НАТО-а.
Радар је намењен раном откривању непријатељских интерконтиненталних балистичких ракета и авиона на даљинама до 6.000 километара, што значи цела Европа и северни део Атлантског океана.
У исту област Руси планирају да поставе и ракете типа "искандер" које имају довољан домет да погоде базу у Пољској, где Американци планирају да поставе ракете пресретаче.

Преузето са сајта: www.rts.rs

Makarov: Zapad gura Rusiju u trku za naoružanje


07.12.2011.

Načelnik Generalštaba ruske vojske general Nikolaj Makarov izjavio je danas da je Rusija gurnuta u novu trku za naoružanje sa Zapadom zbog postavljanja američkog antiraketnog odbrambenog štita za Evropu.

[attachment=1]

Makarov je rekao vojnim atašeima da su vojne snage već počele sprovodjenje plana predsednika Dmitrija Medvedeva da se pojača bezbednost i da se rasporede rakete duž ruske zapadne granice, prenela je agencija AFP.

"Rusiji ne treba nova trka za naoružanjem, ali je (u trku) gurnuta", rekao je Makarov.

"Zašto je Rusija odvojena od Evrope? Kome to treba? Spremni smo da saradjujemo i da gradimo zajedno raketni odbrambeni sistem", rekao je Makarov povodom ruskog predloga koji su odbili Vašington i NATO.
   
"Zbog čega niko ne želi da nam izadje u susret? To znači da je to nečiji interes", smatra Makarov.
   
Medvedev je prošlog meseca obelodanio da je Rusija spremna da rasporedi rakete srednjeg dometa Iskander u Kaljiningradu na granici sa članicama EU Poljskom i Litvanijom.
   
Kremlj se dugo opirao novom raketnom štitu u Evropi, za koji Vašington tvrdi da predstavlja zaštitu Evrope od eventualnih napada iz Irana, a za koji Rusija strahuje da bi mogao da onemogući njen nuklearni arsenal.

Izvor: www.blic.rs

Da SM 3 ima domet od 500km, sa plafonom dejstva od 160km, i brzinom od 9,6km/s - da nije malo previše. To su višestruko bolji pokazatelji od PAC 3. Nešto sumnjam da rakete mogu biti delotvorne pri gađanju na granične parametre. Sumnjivo je meni to, baš kao i sami parametri. Ako je tako, onda planeta zemlja nije daleko ni od američke "Death Star Station".

Rusija i NATO bez saglasnosti oko raketnog štita u Evropi


08.12.2011.

Rusija i NATO nisu danas uspeli u Briselu da se dogovore u vezi sa planiranim raketnim štitom Alijanse u Evropi, a Moskva upozorava da je ostalo sve manje vremena za dogovor.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da šefovi diplomatija 28 zemalja članica NATO-a nisu uspeli da postignu dogovor sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovim, ali da su se složili da nastave sa pregovorima.

Rasmusen je naveo da su "razlike ostale", odbacivši tvrdnje Rusije da Alijansa ne uzima u obzir zabrinutost Moskve da bi raketni odbrambeni sistem NATO-a mogao da bude upotrebljen protiv Rusije.
   
- U vezi sa raketnom odbranom se nismo još dogovorili. Slušamo i slušali smo i danas i uzimamo zabrinutost Rusije ozbiljno - rekao je Rasmusen na konferenciji za novinare posle sastanka sa Lavrovim.

On je preneo da je sastanku usaglašeno da je važno da se nastavi sa pregovorima na postizanju dogovora o sporazumu.

- Složili smo se da je važno da nastavimo da razgovaramo i da slušamo šta one druge brine - rekao je generalni sekretar Alijanse.

Rasmusen je dodao da je NATO ponovio svoj poziv za saradnju sa Rusijom oko odbrambenih sistema i da se nada da će nekakav početni dogovor biti postignut do narednog samita NATO-a u maju sledeće godine u Čikagu.
   
Ministar Lavrov je novinarima preneo da je na sastanku ponovio zahtev svoje zemlje da NATO treba da obezbedi pravno obavezujući dokument da odbrambeni sistem nije protiv nje usmeren.
   
- Nama su potrebne jasne garancije da raketni štit neće biti usmeren protiv naših strateških sposobnosti - rekao je Lavrov.

On je ocenio da NATO nema želju da napravi kompromis.
   
- Imamo još vremena (za dogovor), ali vreme ističe - poručio je Lavrov.

Kao odgovor na planove NATO-a o raketnom štitu, Rusija je nedavno u Kaljingradu, na granici sa Poljskom i Litvanijom, članicama NATO, aktivirala radarski sistem za upozoravanje na približavanje raketa.
   
Dve strane u Briselu danas nisu imale isti stav i u pogledu korišćenja intervencije NATO-a u Libiji kao modela koji bi se primenjivao i u budućnosti u sličnim slučajevima, prenele su agencije.

Izvor: www.tanjug.rs

Najzad su zubi pokazani, VALJDA ????


         http://www.www.enovosti.info/index.php?option=btg_youtube_video&id=251#.TuI_mbLNU2F

Зуби су показани, али не верујем да ће се поновити нешто слично као што је била Кубанска ракетна криза из 1961. Зашто? Па као што сам рекао у неком одговору на Палуби, Русија није СССР, па не може да се упусти у такве теорије игара какве су биле током Хладног рата. Једноставно, САД су велика суперсила, која поседује последњу реч војне технике, за разлику од Русије, чија већина наоружања је из доба Совјетског Савеза, што значи стара преко 20 година. Снагу САД је довољно видети ако би се упоредило наоружање. Јасна је америчка премоћ у ваздуху, пошто руска стелт технологија је у зачетку, док су је Американци одавно развили. Америчка флота поседује више носача авиона који су се показали као нови капитални бродови још у Другом светском рату, док Русија поседује ,,Кузњецова" који и није прави носач авиона. По мом мишљењу, једина предност Русије су копнене трупе, и то из разлога броја и модела тенкова. И на крају питање армагедона: иако Русија поседује више нуклеарних боевих глава, њихове ракете пате од непрецизности.
Међутим, када се погледа све ово, довољно је за покретање Трећег светског рата. Ипак, хладноратовско искуство је показало да постојање суперсила са нуклеарним наоружањем обезбеђује мир. Додуше напет. Цену су плаћале само мале државе. Мада, данашњица показује мало дугачију слику. Наиме, земље антинатовске оријентације су препуштене од стране Русије, па и Кине без већих потешкоћа САД-у: Либија, Ирак, Авганистан, кува се око Сирије, Иран је прича за себе, а ја бих у овај списак ставио и Србију. За време Хладног рата СССР није тако лако дозвољавао да САД глуме светског полицајца и хуманитарца (мада је то тада била борба против комунистичког империјализма, али изговори се трансформишу по потреби): Иран (1946), Берлин (1949), Кореја (1950-1953), Вијетнам (1954/1962-1973/5), Авганистан (1979-1989) итд. Све су ово примери великог совјетског ангажовања у свету. Иако је Русија преузела сва права и обавезе СССР-а, није у потпуности преузела и совјетски престиж у свету. Разлог је познат. Иако Путин и Медведев покушавају да створе од Русије велику суперсилу, немају ону жестину коју су имали совјетски лидери и снагу совјетске државе. Можда управо сада свет улази у нови Хладни рат. Или се заправо он само наставља. Додуше само мутиран. Или смо сведоци само још једног руског ,,показивања зуба", које ће се завршити руским попуштањем, односно наставља се ширење демократије и спречавање хуманитарних катастрофа. Просудићемо на основу предстојећих догађаја... 

Букурешт одобрио ракетни штит

Румунија је коначно одобрила да се у ваздухопловној бази Девеселу, у близини границе са Бугарском, распореде ракете пресретачи које су део америчког противракетног штита.

На основу споразума који су Сједињене Aмеричке Државе и Румунија потписале у септембру у Вашингтону, румунски председник Трајан Басеску одобрио је распоређивање дела америчког противракетног штита.
Басеску је потписао закон о ратификацији споразума Румуније и САД, који је парламент у Букурешту одобрио почетком месеца.
Према билатералном споразуму, ракете пресретачи треба да буду распоређене у ваздухопловној бази Девеселу у близини румунске границе са Бугарском. Басеску је изјавио да радови у бази могу да почну.
План који је администрација америчког председника Барака Обаме изнела 2009. године о постављању противракетног штита у Европи треба да отклони претње од ракета кратког и средњег домета.
Из Вашингтона наводе да им распоређивање ракета у Румунији даје могућност ранијег одговора на евентуалну претњу из Ирана, у односу на предлог претходне америчке администрације о постављању пресретача у Пољској.


Преузето са сајта: www.rts.rs

@bizmark
rusija nije sssr, ali ni ova dvojica na njenom celu nisu pijani jeljcin. doduse nisu ni hruscov ili breznjev, ali dobro sad, bar ne dozvoljavaju da se njima brise pod. sto se tice stelta, vidimo da iako nije bez efekata nije ni neranjiv. ne bi ga racunao kao neku prednost prilikom napada na zemlju sa velikom teritorijom i dobrom tehnikom (gde svakako nisu bile one zemlje koje si pomenuo kao zrtve amera). najvaznije, te iste zemlje nisu ni bile saveznice rusije (ranije sssr), vec su bile nesvrstane. zato rusija nije ni imala interesa da ih brani. sirija je nesto drugo, veran saveznik, i sto je jos vaznije tamo je jedina ruska luka "u dalekom inostranstvu" za servisiranje (tartus). ne verujem da ce je se rusi tek tako odreci.

Nismo na ivici hladnog rata, ali ...


18.01.2012

Rusija i SAD nisu na pragu trke u naoružanju ili hladnog rata, ali je teško razumeti motive Vašingtona za razvijanje protivraketne odbrane, izjavio je danas u Moskvi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Ne mislim da se nalazimo na pragu nekakve trke u naoružanju, hladnog rata. Hladni rat se davno završio, Rusija i SAD nisu protivnici, blisko sarađujemo po pitanjima međunarodne bezbednosti. Konfrontacija nije naš izbor i ne mislim da razumni političari u SAD žele nekakve sukobe", rekao je Lavrov.

Ruski ministar je dodao da ako SAD nastave sa razvijanjem protivraketne odbrane i to onako kako su planirale, onda mogu da se pojave određeni rizici po ruske strateške nuklearne snage.

"Naša logika je prilično jednostavna i razumljiva. Ukoliko se u blizini naših granica razmešta naoružanje koje potencijalno može da onemogući naše strateško naoružanje i snizi nivo naše bezbednosti, onda mi na to odgovaramo merama koje to ne mogu da dopuste ", poručio je Lavrov.

U Moskvi je u toku redovna godišnja konferencija za medije šefa ruske diplomatije.

Izvor: www.tanjug.rs

Komandna antiraktetnog štita u Nemačkoj
 

02.02.2012.

Komandni centar antiraketnog štita koji će NATO razmestiti u Evropi, biće u Nemačkoj, rekao je danas u Briselu jedan diplomata na marginama sastanka ministara odbrane NATO.

"Komandni centar za antiraketni štit NATO biće postavljen u bazi u Ramštajnu", na zapadu Nemačke, rekao je taj diplomata agenciji Frans pres.

Portparol savezničkih snaga u vazduhoplovnoj bazi u Ramštajnu potvrdio je tu informaciju Frans presa. Postavljanje štita u Evropi treba da obezbedi zaštitu od mogućih pretnji koje predstavljaju države poput Irana.

Izvor: www.beta-press.com

Antiraketni sistem u Evropi prošao testove

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je danas da se Alijansin antiraketni štit u Evropi razvija po planu, uprkos navodima u dva američka izveštaja da je probijen budžet i da taj sistem ima tehničke probleme

Rasmusen je rekao da NATO planira da početne operativne kapacitete štita objavi na samitu u Čikagu sledećeg meseca, kao i da probe pokazuju da taj odbrambeni sistem funkcioniše.

"To će omogućiti zaštitu delova teritorije NATO i zamisao će biti dalje razvijana u predstojećim godinama tako da ćemo postepeno moći da zaštitimo celo stanovništvo u evropskim članicama NATO", rekao je Rasmusen.

Navode iz dva američka izveštaja da je probijen budžet i da sistem ima tehničke probleme, poput toga da senzori ne razlikuju bojeve glave od drugih predmeta ili slabog napona u radarima, Rasmusen je odbio da komentariše, navodeći da nije video izveštaje.

http://www.akter.co.rs/

Makarov: Ruske rakete samo na ruskoj teritoriji


03.05.2012.

Rusija nema planove za razmeštanje svojih resursa protivraketne odbrane izvan svoje teritorije, rekao je danas u Moskvi načelnik Generalštaba ruske armije general Nikolaj Makarov na međunarodnoj konferenciji o protivraketnoj odbrani.

„Planove za razmeštanje ruskih protivraketnih kapaciteta izvan nacionalne teritorije nismo imali niti ih imamo. Takav pristup bi isključio uticaj ruske protivraketne odbrane na odvraćanje bilo koje države učesnika u projektu”, kazao je Makarov.

On je izrazio žaljenje što nije prihvaćen ruski predlog za izgradnju zajedničke protivraketne odbrane, koji je Moskva iznela na samitu NATO - Rusija u Lisabonu 2010. godine.

Izvor: www.tanjug.rs

ZAOŠTRENJE ODNOSA
Rusija prijeti NAPADOM NA EUROPU: Ako se ne postigne dogovor oko raketnog štita, spremni smo 'preventivno koristiti razornu moć'.

Upozorenje je uslijedilo nakon što je ruski ministar obrane rekao da se razgovori o proturaketnoj obrani bliže slijepoj ulici.

MOSKVA/ZAGREB - Rusija je u četvrtak izrazila spremnost da "preventivno koristi razornu moć" ako Sjedinjene Države nastave s provedbom kontroverznih planova izgradnje sustava proturaketne obrane u srednjoj Europi, izvijestio je BBC.

Upozorenje je uslijedilo nakon što je ruski ministar obrane rekao da se razgovori o proturaketnoj obrani bliže slijepoj ulici. Moskva strahuje da bi rakete presretači, za koje SAD i NATO-a kažu da su namijenjeni zaštiti od napada iz Irana ili Sjeverne Koreje, mogli oslabiti ruski strateški nuklearni arsenal.

"Odluka da se preventivno koristiti razorna sila, poduzet će se ako se situacija pogorša", rekao je načelnik glavnog stožera ruskih oružanih snaga, general Nikolaj Makarov. U četvrtak su u Moskvi započeli dvodnevni razgovori između Rusije, SAD-a i NATO-a. Ruski ministar obrane Anatolij Serdjukov rekao je da su razgovori "u neposrednoj blizini slijepe ulice", ali je iz NATO-a objavljeno da postoji nada u postizanje dogovora.

Zamjenik glavnog tajnika NATO-a Alexander Vershbow izjavio je za BBC da se strah Rusije od europskog proturaketnog obrambenog štita "temelji na krivim pretpostavkama" jer on neće oslabiti moć nuklearnog odvraćanja Rusije.

General Makarov također je rekao da će Rusija, ako europski proturaketni štit bude izgrađen, odgovoriti postavljanjem snažnijih bojevih glava na vlastite balističke rakete.

Rusija i SAD su u sukobu oko pitanja europske proturaketne obrane od 2000., kada je tu zamisao prvi put iznio tadašnji američki predsjednik George Bush.

Američki predsjednik Barack Obama, koji je naslijedio Busha u Bijeloj kući 2008., otkazao je planove za izgradnju sustava radara i proturaketnih projektila u Poljskoj i Češkoj, u zamjenu za fleksibilniji proturaketni sustav koji bi uključivao kopnene lansere u zemljama istočne Europe, uz lansere s američkih brodova u Mediteranu.

No, 2010. godine, SAD je potpisao sporazum s Poljskom o uporabi starog uzletišta na Redzikowu, u blizini baltičke obale, kao baze za proturaketnu obranu.

Sa svoje strane, Rusija je osposobila radarski sustav u svojoj baltičkoj enklavi Kalinjingradu , koji može pratiti lansiranje raketa iz Europe i Sjevernog Atlantika.

  JL (http://www.jutarnji.hr/)

"Ako Romni pobedi - naoružavanje"


15.09.2012

Pobeda Mita Romnija na predsedničkim izborima u SAD mogla bi dovesti do obnove trke u naoružavanju, izjavio je ruski vicepremijer Arkadij Dvorkovič.

"Ako predsedničke izbore dobije gospodin Romni, SAD će se vratiti u period kada će se ponovo veliki deo prihoda raspodeljivati u korist manje grupe ljudi, posvećivaće se veća pažnja vojnim programima", kazao je Dvorkovič na forumu u Jalti posvećenom situaciji u Rusiji.

Na žalost, dodao je on, ako se to desi i kod nas će vojni programi igrati sve veću i veću ulogu, preneli su ruski mediji.

Dvorkovič je istovremeno napomenuo da će Rusija sarađivati sa svakim predsednikom SAD.

Romni je izazvao burna reagovanja u Moskvi izjavom da je Rusija glavni potencijalni protivnik SAD, koju je kritikovao i aktuelni američki predsednik i demokratski kandidat Barak Obama.

Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da će Moskva prihvatiti svakog predsednika kog izaberu građani SAD, ali i da su izjave Romnija pokazale ispravnost ruskog pristupa pitanju protivraketne odbrane.

Izvor: Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Raketni sistem SAD biće u Japanu


17.09.2012

Ministri odbrane SAD i Japana Leon Paneta i Satoši Morimoto potvrdili
su da će u Japanu biti postavljen novi raketni odbrambeni sistem.

[attachment=1]

Kako kažu, reč je o radarskom sistemu koji čitav region treba da zaštiti od pretnji iz Severne Koreje i nema veze sa Kinom. Za sada se nagađa da će radarski sistem biti smeštan na jugu Japana, jer se precizna lokacija i dalje ne zna.

Dve zemlje godinama u nazad sarađuju na projektu raketnog štita, a u Japanu postoje i kopneni i pomorski raketni sistemi.

Sisteme za rano upozoravanje SAD već imaju na vojnim brodovima u Pacifiku. Paneta je naglasio da postavljanje antiraketnog štita nema veze sa nedavno ponovo pokrenutim teritorijalnim nesuglasicama Kine i Japana.

"SAD i Japan su zajednički radile na postavljanju sistema radarskog nadzora u Japanu. Cilj tog sistema je povećanje naše sposobnosti da branimo Japan. Kineskoj strani smo objasnili da je Severna Koreja sa svojim balističkim raketama pretnja našoj bezbednosti”, izjavio je Paneta.

"U vezi s tim smo bili vrlo jasni, kao i u vezi s narednim potezima kojima štitimo SAD i njihove saveznike od te pretnje. Taj stav ćemo ponoviti Kinezima kad god se sretnemo", dodao je on.

Japanski ministar odbranre Satoši Morimoto kaže da SAD i Japan trenutno razmatraju dalji razvoj sistema.

"Da budemo jasni, reč je o zaštiti Japana, kao i zaštiti američkih baza u regionu, kao i SAD uopšte, naročito zaštiti od pretnje severnokorejskih balističkih raketa", precizirao je on.

Izvor: B 92 (http://www.b92.net)

Rogozin: Antiraketni štit izlazi iz okvira sistema odbrane


08.11.2012.

Potpredsednik ruske vlade za pitanja odbrane Dmitrij Rogozin optužio je danas
NATO da stvaranjem antiraketnog štita izlazi iz okvira odbrambenog sistema

[attachment=1]

- Prema izjavama NATO, SAD i Evrope, reč je o odbrambenom sistemu. Ali, planovi za instaliranje antiraketnog štita NATO svedoče da nije reč o odbrambenom sistemu, koji treba da osigura bezbednost nacionalne teritorije - rekao je Rogozin u Moskvi, na međunarodnoj konferenciji "Atomsko naoružanje i medjunarodna bezbednost u 21.veku".

On je dodao da je reč o "sistemu koji pokriva daleko veću zonu odgovornosti, od one koja je označena".

Prema njegovim rečima, Rusija nije protiv toga da druge zemlje obezbeđuju nacionalnu bezbednost u okviru svoje teritorije.

- Ali, kada zona dejstava prelazi granice, takva situacija je za nas neobjašnjiva - rekao je Rogozin.

Govoreći o poštovanju dogovora o neširenju naoružanja masovnog uništavanja, Rogozin je izrazio zabrinutost zbog razvoja superpreciznog oružja i nove taktike NATO van okvira njihove odgovornosti.

Prema njegovoj oceni, primena takvog naoružanja u širokim razmerama se može uporediti sa dejstvom nuklearnog naoružanja.

Izvor: Beta (http://www.beta.rs)

Jedna ilustracija ...

[attachment=1]

Rogozin očekuje pismenu garanciju od SAD


08.11.2012

I posle izbora Baraka Obame jedno od najtežih pitanja na relaciji Vašington Moskva ostaje program protivraketne odbrane

Iako je u vreme američkih predizbornih predsedničkih debata Barak Obama izgledao kao "rusofil" u odnosu na konkurenta Romnija, u jednome su bili gotovo identični - i jedan i drugi su za nastavak realizacije skupog programa protivraketne odbrane. Američki i ruski politikolozi se slažu da će upravo PRO biti jedno od natežih pitanja u poboljšavamnju odnosa Vašingtona i Moskve.
 
Bilo bi pravo čudo kad bi Barak Obama sada kao pobednik i po drugi put predsednik rekao da SAD trebaju da zamrznu PRO ili da prihvate ruski predlog da se potpišu pismene garancije da rakete presretači neće biti usmerene prema ruskoj teritoriji.

Američki politikolog Nikolaj Zlobin koji u Institutu svetske bezbednosti SAD vodi rusko-azijatski program kao i mnogi drugi ne veruje da bi Obama mogao da prihvati predlog Moskve oko PRO.

U vreme "resetovanja odnosa" dok su predsednici bili Obama i Medvedev održano je mnogo zajedničkih sastanaka ali diplomate, generali i poolitičari nisu došli do zajedničkog rešenja. U Vašingtonu su stalno ponavljali - morate nam verovati na reč da američki presretrači nisu uperene na ruske raketne bunare.

- Mi ne verujemo da američki program PRO nije usmeren prema Rusiji. Gorbačov je svojevremeno verovao na reč , nama to nije dovoljno tražimo pismene garancije, rekao je Dmitrij Rogozin potpredsednik ruske vlade u razgovoru sa diplomatima i studentima moskovskog instituta medjunarodnih odnosa.

Rogozin je objasnio da u tim pismenim garancijama Amerikanci moraju da daju informaciju o tehničkim karakteristikama raketa presretača koje će se postaviti na pozicijama američkog PRO. Amerikanci trebaju reći koji je domet takvih raketa , visina njihovog leta i drugi parametri.Tek tada će se znati jesu li stvarno američki presretači samo protiv raketa srednjeg i malog dometa.

- Postoji informacija da presretači koji se nalaze na američkim brodovima mogu da ruše teške interkontinentalne rakete kao i balističke rakete koje su osnova ruskih atomskih snaga, rekao je Dmitrij Rogozin.


Odbrana ili napad

 -Termin "odbrana" u skraćenici PRO ne odgovara suštini tog sistema. PRO Amerikabnci nameravaju da koriste za zaštitu svoje teritorije ali pre svega svog ofanzivnog potencijala, objasnio je Rogozin.

Branko Vlahović
Izvor: Večernje Novosti (http://www.novosti.rs)

umesto sto se raspravljaju sa amerima, rusima bi bilo pametnije da razvijaju nove super brze rakete sa promenljivom putanjom leta. glave su ionako dobre, a mislim da je i ta promenljiva putanja vec odavno u upotrebi. znaci samo brzina. naravno i pojacavanje svoj pr arsenala.

Razvija Ivan rakete. Nije on lud, misli on na tu mogućnost.  :super

Chuck Hagel najavio
Pentagon pojačava proturaketnu odbranu u SAD

Sjedinjene Američke Države će pojačati svoju proturaketnu odbranu s dodatnih 14 presretača uz 30 raketa koje su već postavljene na njenom teritoriju, izjavio je u petak američki sekretar za odbranu Chuck Hagel.

Ova mjera je odgovor na prijetnje Irana i naročito Sjeverne Koreje koja je u decembru uspješno lansirala balističku raketu i u februaru izvela treću nuklearnu probu, kazao je Hagel.

Ovih 14 dodatnih raketa, nazvanih "presretači na kopnu" (GBI), bit će raspoređeno do 2017. godine, precizirao je ministar. Trideset već raspoređenih raketa nalaze se u bazama Fort Greely na Aljasci i Vandenberg u Kaliforniji.

Namjena rakete GBI je da presretne interkontinentalne balističke rakete ICBM. Raketa nosi "egzoatmosferičko vozilo" koje se, kada ga se aktivira, kreće prema raketi i udari u nju.

Washington će također "restrukturirati" svoje rakete SM3, jedan drugi tip proturaketne rakete koja će biti postavljena na razarače i krstarice Aegis, koje predstavljaju jednu od komponenti američke proturaketne odbrane.

Pjongjang za sada ne raspolaže interkontinentalnim balističkim kapacitetom, ali je pokazao" napredak u uvođenju tehnologije za dalekometne rakete", kazao je Chuck Hagel.

  Dnevni avaz (http://www.avaz.ba/)

Ju, ju. Aljaska je od Koreje daleko par hiljada kilometara, a Rusija tu preko Beringovog moreuza. Iran je daleko maltene pola okreta rodne nam kugle. Ju, ju, od koga li će se braniti? Oni su najpametniji, a mi smo pametni ... k`o veverice, pa nemamo pojma!? Inače, Ameri odavno misle da je Srbija u Čehoslovakiji. Ja ne mislim tako, ja sam išao u jugoslovensku i srpsku školu, pa sam ostao glup i ne znam zemljopis.

26.06.2013.
RIA Novosti

Rusija će za par meseci otvoriti vazduhoplovnu bazu u severozapadnom delu Belorusije, u blizini poljske i litvanske granice. Baza ruskog vazduhoplovstva, prva na teritoriji Belorusije, konsolidovaće bilateralnu saradnju u poslovima odbrane Belorusije i Rusije.

Baza će se nalaziti u rejonu grada Lida, grada sa približno 100 000 stanovnika. General ruskog vazduhoplovstva je izjavio da će tu stacionirati avione tipa Su-27SM3.

U Rumuniji počinje izgradnja baze za protivraketnu odbranu

SAD će, do kraja oktobra, početi izgradnju jedne od baza za protivraketnu odbranu /PRO/ u Deveselu, vojnom objektu na jugu Rumunije, saopštio je u Vašingtonu portparol Pentagona George Little.

"Američki zamjenik državnog sekretara odbrane Jaems Miller prisustvovaće ceremoniji postavljanja prvog kamena na gradilištu u Deveselu", izjavio je novinarima portparol Pentagona.

On je dodao da je planirano da izgradnja baze bude završena 2015. godine, prenosi RIA "Novosti".

Američki sekretar odbrane Chuck Hagel sastao se juče sa rumunskim kolegom i zahvalio Rumuniji na odluci da prihvati da na njenoj teritoriji bude baza za raketni sistem Aegis.

On je napomenuo da će ovaj sistem ojačati zajednički potencijal odbrane u okviru NATO.

Baterija presretačkih raketa "SM-3 Blik IB" biće raspoređena u Deveselu, 300 kilometara od Bukurešta, glavnog grada Rumunije, u okviru druge etape formiranja američkog protivraketnog štita u Evropi.

U bazi u Deveselu biće razmješteno oko 200 američkih vojnika, ali bi prema potrebi taj broj mogao da bude povećan na 500. Namjera SAD da rasporedi presretačke rakete u Rumuniji prouzrokovala je negativne reakcije Moskve.

  Dnevni avaz (http://www.avaz.ba/)

 Dobro da znam Geografiju, u pitanju je naravno Devesele u Rumuniji. Ne brkati slučajno sa Divoselom kod Gospića.

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Pentagon dodijelio tvrtki Raytheon tri milijarde USD vrijedan ugovor
 
Datum objave:
21.10.2013

Američka tvrtka Raytheon dobiva 3 milijarde USD vrijedan ugovor proizvodnje raketnih sustava za potrebe američkog ministarstva obrane, priopćila je Američka raketna obrambena agencija. Agencija je obavijestila Raytheon u vezi toga da će se ugovor potpisati čim sredstva budu dostupna i to samo sa njima, jer jedino Raytheon trenutno posjeduje takva tehnička znanja o sustavima kako bi se na zadovoljavajući način obavio posao.

Trogodišnji ugovor će pokriti proizvodnju i integraciju do 216 raketa Standard Missile SM-3 Block IB ili 72 rakete po godini s početkom 2015. To je dio proturaketne obrane sustava Aegis, priopćila je Agencija.

"Mi smo uvjereni u spremnost proizvodnje SM-3 Block IB, te smo i dalje na putu da isporučimo ovu ključnu sposobnost u potpori druge faze European Phased Adaptive Approach tijekom 2015.," priopćeno je iz Raytheona.

Bilo je krajnje vreme.

Bild: Rusija postavila raketne sustave na granicu s Europskom unijom

Rusija je postavila nekoliko raketnih sustava kratkog dometa na granicama s EU-om, kao odgovor na plan o europskom proturaketnom štitu, piše u subotu njemački list Bild, pozivajući se na obavještajne izvore.

Bild nadalje objašnjava da satelitski snimci koji nose oznaku 'povjerljivo' i ne zna im se podrijetlo ni datum kada su snimljene, pokazuju da je 'dvoznamenkasti broj' raketnih sustava Iskander-M, poznatih i kao SS-26 razmješten 'tijekom proteklih 12 mjeseci' u ruskoj enklavi Kaljiningradu i duž ruske granice s baltičkim zemljama.

Rakete SS-26 mogu se opremiti konvencionalnim i nuklearnim oružjem, prenosi Bild, a maksimalan domet im je oko 500 kilometara, što znači da gotovo mogu dosegnuti Berlin, s obzirom na to da udaljenost između Kaljiningrada i Berlina iznosi 527 km.

List također piše kako su Rusi na taj način proveli u djelo prijetnju svojedobno izrečenu kao reakciju na plan o NATO-ovu proturaketnom štitu koji je već godinama jedan od glavnih kamena spoticanja između saveza i Rusije.

NATO ga predstavlja kao nešto što je važno za zaštitu europskih zemalja, članica EU-a, od potencijalne iranske balističke prijetnje, no Rusi ga doživljavaju kao prijetnju vlastitoj sigurnosti.

   Dnevnik hr. (http://dnevnik.hr/)

а шта су мислили, да ће руси да седе и да плету чарапе? :zid

17.12.2013

SAD ne odustaje od raketnog štita
IZVOR: TANJUG, B92

Vašington -- SAD ne nameravaju da odustanu od planova za instaliranje sistema protivraketne odbrane (PRO) u Evropi zbog dogovora o iranskom nuklearnom programu u Ženevi.

 
Ovo je rekao američki sekretar za odbranu Čak Hejgel izjavio je danas tokom prvog razgovora putem video-linka sa ruskim ministrom odbrane.

"Ministar Hejgel je ukazao da zajednički akcioni plan grupe "pet plus jedan" (pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN I Nemačke) ne isključuje potrebu da SAD I evropski saveznici nastave s realizacijom planova za PRO u Evropi", navodi se u izjavi Pentagona koju je prenela agencija RIA Novosti.

"Hejgel je podvukao da napori SAD i NATO-a u toj oblasti ne predstavljaju pretnju za Rusiju. Takođe je pozvao obe strane da nastave konsultacije o budućim raketnim planovima u Evropi", dodaje se u izjavi.

RIA Novosti podseća da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da dogovori iz Ženeve o iranskom nuklearnom programu, koji Vašington smatra bezbednosnom pretnjom, lišavaju osnova argumente SAD za instaliranje PRO.

Itar-Tass prenosi izjavu predstavnika Pentagona, Karla Vuga, da su Hejgel I Šojgu razgovarali o PRO, Siriji, kibernetičkoj bezbednosti i borbi protiv eksplozivnih naprava kućne izrade.

Velika pažnja, kako se navodi, bila je poklonjena pitanju likvidacije sirijskog hemijskog oružja pod okriljem Organizacije za zabranu hemijskog oružja a Hejgel je informisao Šojgua o američkim planovima za uništenje otrovnih materija nakon što budu transportovani sa sirijske teritorije.

SAD nameravaju da ih unište na jednom od svojih brodova u Sredozemnom moru, koji ima odgovarajuću opremu, navodi Itar-Tass.

Hejgel je, takođe, pozvao Rusiju da nastavi da učestvuje i pruža važnu pomoć u uništavanju hemijskog oružja iz Sirije.

Predstavnik Pentagona je podsetio da su ministri odbrane dve zemlje dogovor o početku komunikacije video-vezom postigli u avgustu i da su se dogovori da to redovno čine, u „slučaju neophodnosti i pojave izuzetno važnih pitanja“.

Овај текст који следи није у директној вези са самом темом, али посредно јесте и то веома. Указује на то зашто САД наставља са  "ракетним штитом" и како то види Русија.


„Муњевити глобални удар“ САД - претња за Русију?

17. децембар 2013. Константин Богданов, РИА „Новости“.
Руски званичници су иступили са оштром осудом планова САД о такозваној иницијативи „муњевитог глобалног удара“, тј. могућности наношења ненуклеарног удара по било којој тачки на земљиној кугли најкасније 60 минута од доношења одлуке. Како функционише „муњевити глобални удар“, чиме он може да омете Русију и чиме му се она може супротставити?

Пут око света за 60 минута

Концепцију Prompt Global Strike (PGS) („муњевити глобални удар“) америчка војска је усвојила још почетком 2000-их. Суштину саме идеје представља могућност наношења ненуклеарног удара по било којој тачки на земљиној кугли најкасније 60 минута од доношења такве одлуке.

Како се може решити овај задатак? Прву компоненту PGS-а, најреалнију за реализацију, чине конвенционалне интерконтиненталне ракете опремљене ненуклеарним бојевим блоковима високе прецизности. Друга компонента средстава PGS-а могу бити стратешке крстареће ракете хиперзвучне брзине. Као трећа компонента PGS-а помиње се кинетичко оружје – „жезла господња“, како су иронично назвали ово оружје које је широко описано у фантастици, али до сада није реализовано у пракси.

Циљеви брзе доставе

Структура циљева PGS САД у принципу није тајна – наведена је у документима Пентагона. За кога се праве средства PGS? Прво, то су мобилни и стационарни лансери балистичких ракета, командни пунктови и остали нуклеарни објекти. Друго, то су  „средства за изолацију бојишта“ – лансирни уређаји оперативно-тактичких ракета, као и противавионских, које треба да онемогуће спровођење стандардне ваздушно-копнене или ваздушно-поморске операције. Треће, то је терористичка инфраструктура и у том случају се примена PGS ни по чему не разликује од удара са беспилотних летелица.


Од оних који поседују ову инфраструктуру поменути су Кина, Северна Кореја и Иран, а у трећој тачки је – „међународни тероризам“. Притом, пошто Русија располаже толиким бројем „средстава за изолацију бојишта“, као и мобилним лансирним уређајима за ракете, да се због тога ни она не може искључити из списка потенцијалних циљева PGS. Разумљиво је да је овакав напад повезан са ризицима нуклеарне ескалације и свеобухватног узвратног удара по САД. Али само на основу ове једне тезе не може се закључити да PGS не прети Русији.

Оцена ризика

Најважнији део PGS-а су наравно балистичке ракете опремљене ненуклеарним бојевим главама високе прецизности. Ова идеја је настала међу првима, а исто тако је међу првима била изложена критикама скептичара.

Заправо, ненуклеарна интерконтинентална балистичка ракета има читав низ недостатака. Пре свега због тога што су на откривање стартних објеката таквог типа (као и бојевих блокова после раздвајања) нациљани сви системи за упозорење на ракетни напад и информациона средства ПРО. Ако то нема посебан значај у спровођењу операције средствима PGS против земаља трећег света, све постаје много горе онда када би потенцијални противник био истог калибра као Русија, или барем као Кина.

На бојевој интерконтиненталној ракети не пише чиме је она опремљена, и при масовном лансирању таквих ракета руководство друге земље има све могућности да организује други узвратни удар, то јест да лансира своје ракете (сада већ са нуклеарним главама), не чекајући да долете неочекивани гости. С тачке гледишта начела нуклеарне стратегије и међународне безбедности у целини, ово је веома лоша варијанта.

Отуда и реакција руског Министарства иностраних послова. „Ако говоримо о постојећим балистичким носачима са конвенционалном опремом, онда је то неминовни пут за нарастање конфликта са најтежим, суштински апокалиптичним последицама“, изјавио је Сергеј Рјабков, заменик шефа руске дипломатије.

Стога је кроз неколико година основни акценат у развијању средстава PGS померен на хиперзвучне летелице. Ова тема је компликованија са тачке гледишта инжењерско-физичког пројектовања и технолошке реализације, мада су коначно добијена борбена средства еластичнија, универзалнија и перспективнија.

Треба схватити могућности савремених система ПВО. Врхунски руски ПВО ракетни системи С-300ПМУ-2 „Фаворит“ и С-400 у стању су да дејствују по циљевима који се крећу брзином до 2800, oдносно до 4500 m/s. То је већ хиперзвук, мада  прототип Falcon HTV-2 развија брзину до 7800 m/s, што је већ упоредиво са брзинама бојевих блокова интерконтиненталних ракета у терминалној фази путање. Са објектима који имају сличну брзину могу радити унутар-атмосферски пресретачи 53Т6 из састава система ПРО А-135 „Амур“, али они постоје само у московској индустријској зони и њихов број је ограничен на неколико десетина.

[attachment=1]
Графикон: ПВО ракетни комплекси Русије

А када је реч о средствима за кинетичко уништавање, ни њихово развијање ни стварање средстава за одбрану од њих нису питања која се тичу сутрашњице. У сваком случају, лансирање таквих система у орбиту означиће почетак нове трке у наоружању, повезане са стварањем оружја космичког базирања, а можда и повратка на орбиталне системе нуклеарног бомбардовања, чији су први прототипови били тестирани још крајем 1960-их и касније забрањени споразумом САЛТ-2 из 1979.
Више о руској војсци

У условима смањења претње и опасности од глобалног нуклеарног рата после 1991. и истовремено видног смањења прага примене оперативно-тактичког нуклеарног оружја, крупно развијање средстава PGS може суштински да искомпликује одржавање стратешке стабилности. Тиме се и објашњава оштра реакција руског МИП-а.



Преузето са сајта "Руска реч" (на српском језику): http://ruskarec.ru/science/2013/12/17/brzi_globalni_udar_sad_-_pretnja_za_rusiju_26979.html

Kratki video o Ruskoj strateškoj raketnoj postrojbi kojim obilježavaju dan svog osnutka 17. 12. 1959.

http://www.youtube.com/watch?v=l5NxzURL_N0

http://en.wikipedia.org/wiki/Strategic_Missile_Troops

Tovariš Putin je demantovao izveštaje o postavljanju raketa u Kalinjingradu... reče: "Do sada nismo doneli takvu odluku.... neka mirno spavaju."

Ova izjava je objavljena na sajtu Bloomberg News.

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Ruske snage dobivaju napredne PZO sustave u 2016.

Datum objave:
30.12.2013

Ruske oružane snage počinju sa preuzimanjem naprednih raketnih sustava PZO tipa Buk-M3 u 2016.godine, rekao je zapovjednik ruske PZO. " Mi smo sada u tijeku sa planiranim zanavljanjem sustava PZO Buk-M1 i Buk-M2. Očekujemo da ćemo početi preuzimati Buk-M3 u 2016.", rekao je general bojnik Alexander Leonov za radio postaju Ekho Moskvy. Buk-M3 je raketni sustav srednjeg dometa, modernizirana verzija Buk-M1 sustava, a zbog naprednih elektroničkih komponenti može se smatrati potpuno novim sustavom

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ruska vojska modernizira radarske sustave u 2014.

Datum objave:
08.01.2014

Zapovjedništvo ruskih obrambenih zračnih snaga dobit će desetke radara ove godine, izjavio je glaasnogovornik snaga. Popis obuhvaća šest AESA radara Nebo-M i kombinaciju dvadeset tri radara Podlyot i Sopka, rekao je okupljenim novinarima glasnogovornik snaga.

Neutvrđen broj moderniziranih Kasta i Desna radara također je na popisu. Snage također planiraju dodati pukovniju sustava PZO S-400 Triumph, rekao je zapovjednik snaga Alexander Golovko.

Snage će prioritetno obaviti razmještanje radara Voronezh-M za rano upozorenje u regiji Orenburg na Uralu i sibirskim regijama Altai i Krasnojarsk, rekao je Golovko.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rusija će testirati 70 novih raketa i projektila u 2014.

Datum objave:
08.01.2014

Ruska vojska planira testirati oko 70 različitih tipova raketa i projektila na glavnom testnom poligonu, izjavio je glasnogovornik ministarstva obrane. Program testiranja na poligonu Kapustin Yar na jugu Rusije će sadržavati oko 300 lansiranja raketa, projektila i bespilotnih letjelica u sklopu 180 istraživačkih i razvojnih programa, rekao je pukovnik Igor Yegorov.

Poligon se nalazi na Astrahanskom području između gradova Volgograd i Astrahan. Poznat je po testiranjima raketnih sustava Iskander-M, S-300 i S-400  i Smerch.

Ruska čestitka NATO paktu


09.01.2014. 

Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin je na svom Tviter nalogu postavio fotografiju rakete.

Interkontinentalna raketa ispred koje poziraju oficiri s Deda Mrazom i Snežanom propraćena je porukom: „Srećnu Novu godinu želimo našim prijateljima iz NATO“.

[attachment=1]

Reč je o balističkoj raketi „topolj-M“, čije je usavršavanje započeto još 1993. godine. Rogozinova čestitka, prema oceni analitičara, pokazuje kakvim će se „argumentima“ služiti Moskva u pregovorima sa Zapadom.

Rogozin je inače od 2011. specijalni predstavnik Rusije na pregovorima na temu protivraketne odbrane.

J.S.
Blic (http://www.blic.rs)

Ruske raketne snage.

http://www.youtube.com/watch?v=1XjN0vkHgz4

Rogozin je izgleda zaboravio da SSSR nije propao jer je imao lošije rakete. Šta više, verovatno je imao jednako ubojite kao i SAD. Nestao je jer su pravili loše cipele i demode odeću, jer nisu umeli da naprave žvakaću gumu i dobru čokloladu. Ovo sam napisao malo karikirano ali mislim da je svima jasno. Kad Rusije postane ekonomski gigant, ne samo zbog nafte i gasa, već zbog proizvodnje široke palete industrijske i robe široke potrošnje (onoga što treba narodu) "pregaziće" Zapad. Rakete mogu samo da pripomognu, ali nikada neće biti "glavne".

Zemlja koja je slala čoveka u kosmos, pravila najbolje podmornice (sami Amerikanci su priznali da su ruske bolje) i imala više tenkova nego sav ostali svet, nikada nije uspela da ljudski nahrani sopstveni narod. Rusi nisu jeli šnicle već kobasice,a i to retko, ruske žene su do 1991. veš najčešće prale na ruke ili u mašinama "muljačama" koju je moja mama izbacila na đubre još 1973. Obični Rusi su imali vrlo maglovitu predstavu o tome kakav je taj grozni svet van njihovih granica. Naravno, mislili su najčešće da u Africi žive i lavovi i tigrovi jedni pored drugih(!), ali su znali da Idi Amin nije bio gadljiv na "ljudetinu". Nisu se setili da uzmu licencu ni od Lee Cooper, kamoli nešto bolje. Bili su najveći svetski proizvođači plastike, a nisu znali za plastične kese, pravili su najviše ... a nisu imali ni ...

"Obramba":

"Vojaški poligon Kapustin Jar pogosto gosti vojaške vaje večjega obsega, osnovali  so ga leta 1946 kot 4. državni osrednji poligon, v njem pa se je tudi »rodila« ruska raketna industrija. Prvo raketo so na poligonu izstrelili 18. oktobra 1947, šlo pa je za eno od skupaj 11 med drugo svetovno vojno zaplenjenih nemških raket A-4."

Poligon Kapustin Jar osnovan je 1946. kao 4. glavni poligon na kome se je "rađala" ruska raketna industrija. Prva raketa koja je ispaljena na tom poligonu ja njemačka A4. Za vrijeme drugog svjetskog rata rusi su zaplijenili 11 raketa tog tipa.

A4 beše Verwaltungswaffe 2 (Fau 2)?

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Prvi američki razarač za potrebe proturaketnog štita stiže u Europu

Datum objave:
12.02.2014

Prvi od četiri američka razarača USS Donald Cook, koji bi trebali biti temelj NATO proturaketnog štita za Europu stigao je u španjolsku ratnu luku Rota. Rusija tvrdi kako je sustav izravna prijetnja njezinoj sigurnosti. Razaraču USS Donald Cook će se pridružiti još tri razarača klase Arleigh Burke opremljeni raketnim sustavima Aegis. Tijekom sljedeće dvije godine, USS Ross, USS Porter i USS Carney će doploviti u istu luku u južnoj Španjolskoj.

"Po prvi put, brod američke ratne mornarice opremljen Aegis balističkim projektilima trajno će biti stacioniran u Europi", rekao je Anders Fogh Rasmussen, glavni tajnik NATO saveza. "Dolazak USS Donald Cook označava korak naprijed za NATO, za europsku sigurnost i za transatlantsku suradnju."

Kratka reportaža o Ruskoj tvornici "KBM Kolomna" odnosno o raketnom sistemu "Iskander" ;
http://www.youtube.com/watch?v=NWS7op7vHP8

 ;) ;D

Чешка глатко одбила амерички антиракетни штит


Чешки председник Милош Земан и шеф чешке дипломатије Лубомир Заоралек одбацили су идеје америчких републиканаца да се као одговор Русији на кризу у Украјини и око Крима оживи план размештања антиракетног штита у Пољској и Чешкој.

„Председник Земан је био против тог плана, сматрао је да није ефикасан и свој став није ни у чему променио“, пренео је председников портпарол Јирзи Овчачек реакцију Земана на позив америчког републиканског сенатора Џона Мекејна да САД на кризу око Крима реагују обнављањем договора о размештању штита, конкретно радара у Чешкој, а ракета пресретача у Пољској.

„Ситуација на Криму представља потпуно другачију раван претње него што су биле претње на које је одговор требало да буде амерички радар“, казао је данас чешки министар иностраних послова Лубомир Заоралек агенцији ЧТК.

„Такав систем ништа не би променио садашње стање (на Криму и око Украјине). А наша безбедност и није угрожена“, казао је Заоралек.

У време када су чешке владе центра и деснице договарале размештање радара антиракетног штита, пројект од кога је одустала администрација председника САД Барака Обаме 2009. године, Лубомир Заоралек је спадао међу жестоке противнике америчког радара на територији Чешке.

За разлику од суседне Пољске која оцењује да њену безбедност повећава макар и симболично присуство америчких трупа на њеној територији, Чешка је традиционално неповерљива према било чијим страним базама.

http://www.pravda.rs/

Bravo za Cehe.

Ceška i ovako i onako ne granici sa Ukrajinom tj nije odma na granici. Slovacka je tu prakticnija tj Poljska i Rumunjska jer su one tu u osnovi granicom prema tome tamo.

Pa sad bas neznam koliko su prakticni jer kada postavis sistem tj. elemente sistema PRO na svoju stranu odmah postanes meta onog zbog koga je sistem postavljen.

Meta si i ovako i onako kad ima posla s nekim tko vojno anektira jedan dio suverene i priznate države plus to šta su i potpisani ugovori o nenapadanju kad se Ukrajina riješavala nuklearnog naoružanja. Ocito ta prica da si u opasnosti ako imaš proturaketni štit s obzirom za koga je namjenjen ne vrijedi da je opasnost nego odvracanje.

Nemoj tako Honkytonky. Pa službeno, antiraketni štit nije uperen protiv Rusije. On je tu zbog Irana, Severne Koreje i drugih "opasnih" i nekontrolisanih zemalja. Obama, a i onaj pre njega su dali časnu (pionirsku) reč ;)? Ili možda nisu 8)?

A sad ozbiljno. Taj štiti garantovano ne štiti nikoga od ovih koje ti pominješ (Rusa). Od masovnog raketnog udara nema zaštite. Dovoljno je da jedna prođe,a proćiće više. Taj štit će samo podstaći trku u naoružnaju i napraviti dodatne probleme. Čak i da taj štiti zaustavi sve one rakete koje bi ispalili Rusi, one što će pasti na Rusiju dovoljne su da većinu nas potamane (radijacija, zagađenje vazduha i tla, zasenčenje Sunca itd. i sl.), a u najboljem slučaju  vrati u kameno doba. Od tog posla nema koristi.

Ima i Francuska nuklearnu.

Nekoliko fotografija sa PVO vežbi na vojnom poligonu Ašuluk u Astrrahanskoj oblasti.
"S-300" i Pancir-C
Video prilog možete pogledati ovde (http://tvzvezda.ru/news/forces/content/201404252148-prtg.htm)


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=5]

[attachment=4]

Dosta se pricalo o Ruskim balistickim raketeama a evo malo i o americkim.

https://www.youtube.com/watch?v=q0mDATn80QU

Нови ракетни систем противаздушне одбране С - 400 " Тријумф ",од сада ће чувати небо над Москвом !

"Звенигородски противавионски ракетни пук је спреман за извршавање борбених задатака,наоружан новом опремом" - изјавио званични
представник ПВО (Войск воздушно-космической обороны ВКО) пуковник Алексеј Золотухин .

Посааде система "Тријумф" су прошле обуку на тренажерима " Глас - М " и извршиле бојево гађање на полигону Капустин Јар (Капустин Яр ).
Према речима Золотухина, официри успешно прошли тестове и сада су спремни да бране Москву .

Тренажер "Глас - М " може да симулира било које борбене услове у реалном времену и у реалнiм географским пропорцијама ,i ово је њихова јединственост . Дакле,војска је била у стању да научи како функцинише нови системи и у најтежој ситуацији .

tvzvezda.ru (http://tvzvezda.ru/news/forces/content/201404281051-gkrf.htm)

Putinov pogleda na ovo pitanje.

https://www.youtube.com/watch?v=ZjmiyOgO66g

Vir. Defendrer hr
http://www.defender.hr/

Rusija organizira nove vojne vježbe raketnih postrojbi PZO

Datum objave:
21.08.2014

Rusko ministarstvo obrane je priopćilo kako provodi novu vojnu vježbu na jugu zemlje dok se intenziviraju sukobi između proruskih pobunjenika i vladinih snaga u Ukrajini. Glavni test sustava raketne obrane i PZO dugog dometa održat će se u bazi Ashuluk u južnoj ruskoj regiji Astrakhan, nekoliko stotina kilometara od poprišta borbi u istočnoj Ukrajini, izjavio je glasnogovornik ministarstva za novinsku agenciju Interfax.

"Danas će biti oko 20 lansiranja sustava S-300 i S-400. Raketni sustavi zemlja-zrak simuliraju veliki masovni napad na hipotetskom neprijatelja, uništavajući ciljeve na velikim i malim visinama te balističke projektile", agencija citira pukovnika Igora Klimova.

On je dodao kako vježbe uključuju više od 800 vojnika i 200 komada vojne opreme.

Ruski "vozovi odmazde" kao odgovor na zapadni "protivraketni štit"
Srna   27.10.2014.

Rusija će, kao odgovor na stvaranje evropskog "protivraketnog štita" u svoj arsenal odbrane i potencijalne odmazde uvrstiti tzv. "vozove odmazde", koji će nositi nuklearne rakete.

Ruska raketa Topolj M na pokretnom lanseru.
[attachment=1]

Nosivost standardnog sovjetskog vagona-hladnjače iznosi otprilike 47 tona, pa analitičari pretpostavljaju da bi raketni sistem "Bulava" sa težinom od 38 tona, i "Jars", težak 49 tona, bili idealni za taj vid odbrane. Profesor Jurij Grigorjev, doktor tehničkih nauka, ističe da je sistem "vozova odmazde" bolje zaštićen od nuklearnog udara protivnika nego ranije mobilne lansirne rampe, koje su mogle da "nestanu" u prvom napadu. Ipak,Grigorjev ukazuje na potencijalnu opasnost u vrijeme mira u slučaju da teroristi dignu u vazduh takav voz sa raketama koje su opremljene nuklearnim glavama. Čak i obična nesreća može dovesti do nepredvidljivih tragičnih posljedica - napominje on. Televizijski kanal "Zvezda", koji pripada medijskoj grupi pod vođstvom Ministarstva obrane Rusije, potvrđuje da je jedan od naučno-istraživačkih instituta, koji radi za interese Raketnih jedinica strateške namene, uspešno izvršio još jednu etapu istraživanja novog vida odbrane. Ovaj sistem trebalo bi da uđe u naoružanje Rusije već do 2020. godine, budući da će do 2018. ili 2020. evropska protivaketna odbrana biti opremljena novim raketama "SM-3" te će tako moći da presreće ruske interkontinentalne rakete.

Izvor: www.blic.rs

Raketa SM3 će svakako biti, a da li će ih biti u Evropi i da li će evropske protivraketne odbrane biti - to ćemo tek videti. Nekako mislim da će Evropa kao geografski pojam imati mnogo preča posla tih godina bliske nam budućnosti.

O obnavljajnju proizvodnje ICBM raketa stacioniranih na vozovima govori se već nekoliko godina. Osovinska nosivost standardnih ruskih pruga 1524mm veća je za 20% od odgovarajućih evropskih pruga 1435mm, a nešto manja u područjima gde pruga ide preko permafrosta ili močvara.

Руски Национални центар за управљање одбраном стартује 1. децембра

    00:06 28.10.2014.
    

У РЕАЛНОМ ВРЕМЕНУ ЋЕ ПРАТИТИ И КООРДИНИСАТИ И СВЕ ФАЗЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ПОПРАВКЕ ТЕХНИКЕ
[attachment=1]
    Налази се на Фрунзенском кеју Москве, а министар одбране РФ Сергеј Шојгу и руководство Генералштаба ОС Русије преселиће се у њега из садашње зграде МО у улици Знаменка
    НЦУО треба да постане мозак армије. У перспективи, техничка опремљеност Центра омогућиће да се у реалном времену добијају потребни подаци са целе територије Русије, анализира развој ситуације и припремају предлози  руководству земље за доношења оперативних и стратешких одлука - у миру и рату
    Безбедност Центра је потпуна, што укључује и заштиту од нуклеарног напада    

         НАЦИОНАЛНИ центар за управљање одбраном (НЦУО) Русије заживеће у пуној мери од 1. децембра и, поред својих основних задатака, бавиће се обуком руководстава војних предузећа, рекао је у интервјуу листу  „Росијскаја газета” начелник Главне оперативне управе (ГОУ) Генералштаба Оружаних снага Русије Андреј Картаполов.

         Прве смене НЦУО Русије ступиле су на дежурство 28. марта.

         НЦУО треба да постане мозак армије. У перспективи, техничка опремљеност Центра омогућиће да се у реалном времену добијају потребни подаци са целе територије Русије, анализира развој ситуације и припремају предлози за доношење оперативних и стратешких одлука од стране руководства земље у миру и рату.

         „Центар ће се бавити и обуком руководилаца федералних извршних органа и директора војних предузећа. Могуће је да ће се у будућности наставни програм повећати, а време за његово савладавање продужити” —  прецизирао Картаполов.

         По његовим речима, Центар ће у реалном времену пратити и координисати све фазе производње и поправке технике — „почевши од закључења државног уговора и започињања производње, па све до испоруке конкретног модела оружја конкретној војној јединици”.

         „Истовремено, стручњаци Центра ће се бавити свиме што је везано за припрему места за чување оружја и технике, селекцијом и обуком јединица и посада за управљање ратним оруђима и техником” — рекао је Картаполов.

izvor:fakti.org

http://youtu.be/3LPdmxnBkIU

Amerikanci su sredinom novembra preuzeli komandu nad bivšom bazom rumunskoe avijacije u Deveselu, gde će biti instalirani elementi protivraketnog štita. Amerikanci su za uredjenje baze dali oko 400 miliona dolara, a za godišnje održavanje će izdvajati po 20 miliona dolara. U cenu od 400 miliona ne ulazi cena raketa.

Trebala bi da postane operativna tokom 2015. godine. Ako ne zakasne...

[attachment=1]

Za 400 miliona dolara može da se napravi jedan manji gradić. Dakle, napravljeno je dosta objekata.

Razlika od 2009. do 2014.

[attachment=1][attachment=2]

Koliko vidim pista je bila "viša", a i prilično se "kopalo" i to malo dublje.

Rumunija: Američki protivraketni štit ne predstavlja pretnju Moskvi
Tanjug   22.03.2015.

Rumunski zvaničnici su izjavili danas da je američki protivraketni štit planiran za Rumuniju namenjen zaštiti NATO članica od napada i da ne predstavlja pretnju Moskvi.

[attachment=1]

Reagovanje je usledilo nakon što je ambasador Rusije u Danskoj Mihail Vanjin izjavio da bi Moskva mogla da pošalje nuklearne projektile na brodove te skandinavske zemlje, članice NATO, ako se ona priključi protivraketnom sistemu Alijanse. Rumunski ministar odbrane Mirče Duša izjavio je danas da se Rumunija "ne slaže sa takvom izjavom" i da je "protivraketni sistem, odbrambeni sistem", nakon slične izjave rumunskog šefa diplomatije Teodora Meleškanua, preneo je AP. Danska je u avgustu pristala da se priključi odbrambenom sistemu NATO, sa najmanje jednom fregatom sa unapređenim kapacitetima. Rusija se oštro protivi sistemu protivvazdušne odbrane, čije bi baze, prema planovima, trebalo da se nalaze u Rumuniji i Poljskoj.

Izvor: www.blic.rs

Ruska pretnja Baltiku: Postaćete naša meta
Irena Hadžiomerović   23.03.2015.

„Ako se Danska priključi sistemu vazdušne odbrane NATO, Rusija će poslati nuklearne projektile na njene brodove“, upozorio je ruski ambasador u Danskoj.

[attachment=1]

Izjava Mihaila Vanjina, objavljena u danskoj štampi, razbesnela je ministra spoljnih poslova te zemlje Martina Lidegarda.

Danski avioni 58 puta terali ruske letelice u 2014.

"Rusi su ovoga puta stvarno prešli granicu. Oni dobro znaju da je sistem projektila NATO isključivo odbrambenog tipa i da nije usmeren prema njima" izjavio je Lidegard. U intervjuu za danski list „Jyllands-Posten“, Vanjin je, takođe, nazvao Dansku „malom državom sa malom vojskom“. "U redu, vi jeste deo NATO, ali veoma mali deo. Moskvi se neće dopasti vaše uključenje u sistem odbrane i nisam siguran da shvatate posledice tog poteza" izjavio je ruski ambasador osam meseci nakon što je Danska pristala da se priključi pomenutom sistemu.

Strah od invazije u Švedskoj

Na švedskom ostrvu Gotland na Baltičkom moru već deset godina nema vojske, ali meštani se plaše invazije Rusa i ne prepuštaju ništa slučaju. „Formirali smo odbrambenu jedinicu sa 500 dobrovoljaca. To je mala, ali učinkovita ekipa“, kaže general Karl Engelsbretson. Prema odluci švedske vlade, dobrovoljcima će se uskoro pridružiti 150 vojnika.

Rusi bi za dva dana mogli da osvoje Baltik, navodno je izjavio Putin. Njegova pretnja je samo još jedan primer agresivnog stava Rusije prema Baltiku. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko ranije je tvrdio da Putin kuje planove o prekrajanju mape Evrope, koji bi uključivali i ovaj deo teritorije Starog kontinenta. "Rekao mi je da bi ruskim trupama bila dovoljna dva dana da osvoje Baltik" izjavio je Porošenko, mada su njegov komentar neki protumačili kao propagandu. Strah od ruske invazije na baltičke zemlje je toliki da Litvanija, koja se čak ni ne graniči sa Rusijom, planira da regrutuje još vojnika i značajno proširi svoje jedinice koje sada broje svega 15.000 ljudi. Zaoštravanje situacije na Baltiku ponovo je pokrenulo spekulacije o uvodu u novi hladni rat. Američki predsednik Barak Obama je još krajem prošle godine izjavio da SAD „neće sedeti skrštenih ruku“. "NATO alijansa će biti tu za Estoniju, Litvaniju i Letoniju" rekao je on.

Izvor: www.blic.rs

Jedina šteta je to šta između SAD i Rusije stoji ta nesretna Evropa, mogu oni da se pošibaju onako dirket priko Aljaske, ali neće pa neće draže im ovako druge uvlačit u go*na :)

A mi bi komplet mogli jednom da ne učestvujemo u tarapani, nego da odmorimo...za drugi put... :P

A kako bi se onda naši biznismeni i političari bogatili, kad smo ovce nek nas šišaju onda :) , šalu na stranu narod ko narod ako ga netko napadne braniti će se bez obzira na to da li su ga vlastiti političari uvukli u rat ili im je uistinu nametnut višom silom.

Руски председник Владимир Путин наложио је потписивање споразума са Јерменијом о формирању заједничког система противваздушне одбране на Кавказу, саопштио је Кремљ.



Како се наводи, руски председник је наложио да буде усвојена одлука Владе Русије о потписивању споразума између Русије и Јерменије о формирању заједничког регионалног система ПВО за колективну безбедност на Кавказу.
Овај систем омогућиће размену информације између Јерменије и Русије о ситуацији на небу целог региона, од Каспијског језера до Црног мора.

Информације о било којим дејствима на небу биће подједнако доступна и руским и јерменским снагама ПВО, сматрају војни стручњаци.
О формирању заједничког система ПВО први пут су Русија и Јерменија саопштиле још 2013. године.
Снаге ПВО ове две земље редовно учествују у заједничким војним вежбама, а ове године одржане су вежбе у којима су поред Јерменије и Русије учествовале и Белорусија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан.


rs.sputniknews.com (http://rs.sputniknews.com/rusija/20151111/1100962073/rusija-jermenija-pvo.html)

Вашингтон испитује могуће активности руских служби у Европи



Америчке обавештајне службе испитаће могуће активности руске обавештајне мреже у европским политичким круговима, пише британски „Телеграф“.



Како наводи „Телеграф“ (http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/russia/12103602/America-to-investigate-Russian-meddling-in-EU.html), шеф Националне обавештајне службе САД Џејмс Клепер „добио је упутства од Конгреса да спроведе обимну анализу тајног финансирања европских партија за последњих десет година“.

Амерички обавештајци имаће задатак да утврде да ли руске безбедносне службе обезбеђују финансијска средства странкама и фондацијама у Европи ради „подривања политичког интегритета“ и да ли агитују против ракетног програма НАТО–а.Према писању листа, Вашингтон је забринут због могућих намера Москве да искористи нејединство у Европи и на тај начин негативно утиче на Алијансу и програм противракетне одбране САД, као и да покрене укидање санкција.

Званични представници служби безбедности одбили су да именују странке које би наводно „могле бити умешане у такву сарадњу“, али „Телеграф“ наводи да би то могле да буду „крајње десничарске политичке групе“, попут Покрета за бољу Мађарску, грчке Златне зоре, италијанског покрета Севернe лигe и француске деснице Националног фронта.

rs.sputniknews.com (http://rs.sputniknews.com/svet/20160117/1102573946/evropa-stranke-finansiranje.html)

U Rumunjskoj 'pokrenut' američki proturaketni sustav

Američki proturaketni sustav u Deveslu, na jugu Rumunjske, postao je službeno djelatan na inauguraciji u nazočnosti glavnog tajnika NATO-a Jensa Stoltenberga i američkih i rumunjskih dužnosnika, a Rusija je odmah kazala da ga smatra prijetnjom svojoj sigurnosti.

Sustav predstavlja veliko pojačanje obrambenih kapaciteta europskih saveznika protiv širenja balističkih raketa koje dolaze izvan euroatlantske zone, posebice Bliskog istoka, izjavio je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg. Postrojenje u Rumunjskoj, kao i buduće u Poljskoj nije usmjereno protiv Rusije, naglasio je.

"Bez sumnje raspoređivanje sustava zaista je prijetnja sigurnosti Ruske Federacije", rekao je na novinskoj konferenciji glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov. "Poduzete su mjere da bi se zajamčila potrebna razina sigurnosti Rusije", dodao je. Predsjednik Odbora za  obranu ruskog parlamenta Vladimir Komojedov također je rekao da je riječ o "izravnoj prijetnji" te kako cilj nije Iran nego Rusija. "To je korak više u vojnom i političkom zaustavljanju Rusije", dodao je Andrej Kelin, visoki dužnosnik ruskog ministarstva vanjskih poslova.

http://vijesti.hrt.hr/

Ova baza je na mjestu bivšeg vojnog aerodroma.
Prema GE ova druga slika je iz 3/14.

[attachment=1]
[attachment=2]
poz

Vjerovatno će i ova u Poljskoj biti na mjestu aerodroma.

[attachment=1]
poz.

Nije kada je u svojoj odbrambenoj funkciji, ali kada iz postrojenja počnu izletati tomahavci .....

Na Krimu pored Sevastopolja,biće postavljen radiolokacioni sistem ranog otkrivanja lansiranih balističkih i hipersoničnih raketa iz Crnog i Sredozemnog mora.

[attachment=1]

Opširnije o svemu i drugim radiolokacionim sistemima koji već postoje. Gde se nalaze,vrste, koliku teritoriju pokrivaju.Koji su već u izgradnji ili u planu za postavljanje?
Tekst na ruskom:

Россия восстановит станцию предупреждения о ракетном нападении в Крыму (http://izvestia.ru/news/613849)

Ne mogu iz tog postrojenja izletati Tomahawci, njegova namena je PRO i PVO. Ipak, naravno, to da je usmereno protiv raketa iz Irana, Sev. Koreje, itd. - to je priča za naivnu malu decu. Služi pre svega za otkrivanje i uništavanje balističkih raketa malog i srednjeg dometa, koje mogu doleteti iz Rusije. Svezivanje Rusije JESTE glavni cilj ovih postrojenja.

Kumbore, na osnosvu tekstova koje sam pročitao o tom štitu, postrojenje u Rumuniji je namenjeno za lansiranje protivbalističkih raketa, a ne za rano upozorenje.
I to upravo neke od ove familije:

https://en.wikipedia.org/wiki/RIM-161_Standard_Missile_3

Postrojenje omogućava lansiranje i krstarećih raketa tomahawk.
I u tome jeste osnovni problem!

Nemam o ovome zvaničnih informacija - samo ono što sam pročitao na internetu i po novinama.

Sistem Aegis Ashore je zapravo kompletna instalacija Aegisa sa Arleigh Burke, uključuje i Mk.41 Vertical Launch sisteme, koji mogu da lansiraju Tomahawke i sve što zapravo pasuje u njih.

A unutar njih pasuje:
Zastarele rakete:
RIM-66 Standard Missile 1 - zemlja-vazduh
RIM-67 Standard Missile 2 - zemlja-vazduh

Zanimljive rakete:
RIM-161 Standard Missile 3 - protivbalistički
RIM-174 Standard Missile 6 ERAM - zemlja-vazduh
Tomahawk

I projektili sa čisto brodskom namenom:
RUM-139 VL-ASROC - protivpodmornički (dobro, to valjda neće)
RIM-7 Sea Sparrow - protiv-protivbrodski (po 4 u ćeliju)
RIM-162 Evolved Sea Sparrow- protiv-protivbrodski (po 4 u ćeliju). Ovakva raketa bi možda mogla da se koristi protiv Iskandera, tako da...

U svakom slučaju, biće pečurki po Rumuniji i Poljskoj. Najveća (prednost/mana, zavisi za koje navijate) je to što su sve rakete spakovane u unitarne kontejnere bez oznaka, tako da ni sama posada koja ih puni ne zna šta puni ukoliko baš ne mora da zna. Da ne pričamo kako je motrenje satelitima nemoguće, Rusi neće moći da znaju šta je u tim postrojenjima.

"Rusi neće moći da znaju šta je u tim postrojenjima" - мислим да није неопходно да знају: паметна војска (политика) увек разматра најгору (по себе) могућу опцију и делује у складу са тим.

Ima tamo u Rusiji ko je zadužen da zna. Analitička odeljenja svakako rade svoj posao i mogu sa prilično sigurnosti pretpostaviti šta se može lansirati iz postojećih, ili uskoro postojećih lansera. U skladu sa tim će i reagovati.

Vir: "Vijesti hr"  Zagreb
http://www.vijesti.rtl.hr/
28.05.2016.

Putin izgubio živce: zaprijetio dvjema članicama EU zbog suradnje s američkom vojskom

Putin je kazao da je Moskva stalno ponavljala da će morati poduzeti korake odmazde, ali su to Washington i saveznici ustrajno ignorirali

ATENA - Ruski predsjednik Vladimir Putin u petak navečer je u Ateni, tijekom prvog bilateralnog posjeta nekoj članici Europske unije u više godinu dana, zaprijetio Rumunjskoj i Poljskoj da bi se mogle naći u dometu ruskih raketa zbog toga što su prihvatile dijelove američkog raketnog štita kojeg Moskva smatra prijetnjom vlastitoj sigurnosti.

U najsnažnijem upozorenju do sada vezanom uz raketni štit Putin je kazao da je Moskva stalno ponavljala da će morati poduzeti korake odmazde, ali su to Washington i saveznici ustrajno ignorirali. 

Američka vojska početkom mjeseca je u Rumunjskoj aktivirala štit, za koji tvrdi da predstavlja obranu od Irana a ne prijetnju Rusiji. U tijeku su radovi na drugom dijelu štita u Poljskoj.

"Ukoliko jučer u tim dijelovima Rumunjske ljudi nisu znali što znači biti na meti, danas ćemo biti prisiljeni provesti određene mjere da se osiguramo", kazao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom.  "Isti će slučaj biti i s Poljskom", kazao je ruski predsjednik.

Putin nije specificirao koje će mjere Rusija poduzeti ali je inzistirao da nije Rusija ta koja je napravila prvi korak već samo odgovara na poteze Washingtona. "Nećemo poduzeti mjere dok ne vidimo rakete u susjednim područjima", poručio je.

Kazao je kako opravdanja da je štit potreban zbog Irana nemaju smisla jer je postignut međunarodni dogovor kojim se ograničava iranski nuklearni program.

Rakete koje čine štit lako mogu pogoditi ruske gradove, dodao je. "Kako to ne predstavlja prijetnju za nas?", upitao je Putin.

On je tijekom posjeta potpisao sporazum o ekonomskoj suradnji s Grčkom, članicom Europske unije koja mora sljedećeg mjeseca odlučiti o produljenju sankcija protiv Rusije nametnute nakon ukrajinske krize, odnosno ruske ankesije Krima.

"Što se Krima tiče to je pitanje za nas zatvoreno zauvijek", kazao je Putin.

Putin je posljednji puta bio na prostoru Europske unije kada je u veljači 2015. posjetio Mađarsku. Italija i Mađarska izrazile su rezerve prema mogućnosti produljenja sankcija uvedenih 2014. Njemački ministar vanjskih poslova Frank-Walter Steinmeier u petak je, priznajući da bi produljenje sankcija moglo biti problematično, otvorio mogućnost njihova postupnog ukidanja ovisno o napretku na terenu.

Čelnici najrazvijenih zemalja svijeta okupljenih na summitu G7 u Japanu u petak su poručili da će se zapadne sankcije Moskvi "ukinuti čim Rusija ispuni svoje obveze", upozorivši da su "spremni donijeti i druge mjere" bude li trebalo, kako bi ruske vlasti platile "veću cijenu" za svoje postupke.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
29.05.2016.

Poljski ministar vanjskih poslova: raketni štit ne ugrožava Rusiju
 
VARŠAVA, 29. svibnja 2016. (Hina/Reuters) – Američki raketni štit koji će biti smješten u Poljsku ne predstavlja prijetnju ruskoj sigurnosti, poručio je u nedjelju poljski ministar vanjskih poslova  Witold Waszczykowski prema poljskoj novinskoj agenciji PAP.

Ruski predsjednik Vladimir Putin u petak je kazao kako bi se Poljska i Rumunjska mogle naći na dometu ruskih raketa zbog toga što su na njihovu teritoriju dijelovi američkog raketnog štita koji Moskva smatra prijetnjom svojoj sigurnosti.

“Predsjednik Putin trebao bi dobro znati da proturaketni štit u Poljskoj nije važan za rusku sigurnost. Taj sustav treba braniti Europu od raketnih napada s Bliskog istoka”, kazao je Waszykowski za PAP u nedjelju.

“S druge strane vojna nazočnost (u Poljskoj) Amerikanaca i multinacionalnih snaga NATO-a je odgovor na vrlo agresivno ponašanje ruskih vlasti koje nas zabrinjava. To će biti prisutnost obrambenog karaktera i ne predstavlja prijetnju Rusiji”.

 Po kojoj ortodromi/loksodromi, uopšte, kakvim kursom treba da lete te rakete sa bliskog Istoka da bi došle u efikasni domet PRO kakav se gradi? To je kao da letite iz Beograda za Zagreb preko Mostara!
Nisam ja veverica, a nisu ni Rusi!

Verujem da poljski ministar zna o raketnom štitu isto koliko i moja pokojna baba!

Doduše, oni imaju razloga da se plaše Rusa - kinjili su ih dugi niz godina. Mada, verujem da im nije ni sa ovima mnogo bolje, ali sada barem žive po svom izboru, u demokratiji.

Vrlo verovatno je lovac u pravu. Ministar odbrane u zapadnoj tradiciji ne mora biti vojni stručnjak, već pre svega politički lojalan i mora umeti s parama. Ministar ima političku, a ne stručnu kontrolu nad vojskom. Stručnim stvarima bavi se generalštab, tj. profesionalni vrh vojske. Sejm Žečpospolite, predsednik države i premijer su Ministru rekli da je PRO štit potreban i verovatno su mu "lepo objasnili" da je to zbog obaveza NATO pakta, a valjda mu i natuknuli da je to "i protiv zlih Rusa". Kraj diskusije. Mora se i gotovo. Gazde traže.

Itekako im je bolje sada, sa Amerima, u NATO i bez Rusa.

Rusi i Poljaci se mrze poodavno. Traje to već nekih 400-500 godina najmanje.

Od početka 17. veka, od vremena "velike smute" u Rusiji. Poljaci su ušli u Moskvu i sedeli u Kremlju par godina. Isterani su 1612-13., ruskom vojskom koju su vodili Kuzma Minjin i knez Dmitrij Požarski. Tad su Rusi itekako imali razloga da zamrze Poljake. Posle su im Rusi vratili višestruko, tri puta deleći Poljsku. Ipak, gubitak istorijskih poljskih teritorija na istoku ispravljen je 1945. dobijanjem daleko kvalitetnijih teritorija na zapadu, uspostavljanjem granice na Odri.

Vir: "Večernji list" - Vojna povijest  Zagreb
http://www.vecernji.hr/
23.06.2016.

RUSIJA ODGOVARA

Rusija će postaviti balističke rakete u srce Europe!

Izvori iz moskovskog Kremlja izjavili su da će se "Iskander" rakete postaviti u rusku enklavu Kalinjingrad na Baltičkom moru.
 
Rusija planira postaviti u srce Europe napredne balističke rakete koje mogu "nositi" nuklearne bojeve glave – tako će veći dio Europe biti u dometu balističkih raketa, piše Express.
   
Izvori iz moskovskog Kremlja izjavili su da će se rakete "Iskander" postaviti u rusku enklavu Kalinjingrad na Baltičkom moru. Kalinjingrad se nalazi između Poljske i Litve.

Druga vojna baza u kojoj će se postaviti rakete "Iskander" navodno će biti na Krimu koji je Rusija pripojila 2014. godine. Rusija je gotovo svakoga tjedna optužena za agresivno ponašanje u istočnoj Europi i na Baltiku zbog vojnih vježbi te opasnih manevara vojnih mlažnjaka.

Ovaj je potez vjerojatno odgovor na postavljanje raketnog štita protuzračne obrane u Rumunjskoj prošlog mjeseca, dok se drugi štit planira za izgradnju 2018. godine u Poljskoj.

S dometom većim od 300 kilometara, raketa "Iskander" može pogoditi istočnu Njemačku, baltičku regiju, Poljsku te dijelove Švedske. Međutim, stručnjaci upozoravaju da navedene mete Rusi mogu gađati i sa svojim balističkim raketama dugog dometa.

Pa šta su ovi iz NATO očekivali ?

Trtili su se bez posebnog razloga - i eto im nove glavobolje.

Da li raketni štit u Rumuniji može da štiti zapadnu evropu od ovih projektila ispaljenih iz Kalinjingrada?

Ja mislim da će Iskanderi da budu tu da gadjaju baš taj "štit" te možda još ponešto. A posle, kud koji mili moji.

Da bi se pokazao "boljitak" u Poljskoj pa i u drugim zemljama treba GDP usporediti sa cenama. Uobićajeno se to radi sa ekvivalentom namirnica u potrošačkoj korpi-tek se tada vidi koliko i što. (Onako preko prsta, da, stvari su po kolićinama u plus za nekih 20% po mom mišljenju). No, trebalo bi uzeti u obzir i ono što se u prošlosti maltene i nije naplaćivalo: lekarsko, socialno te životna osiguranja. E tu su cene otišle u svemir.

Lako je Poljacima da se k*če, kad su najveći prijemnik EU finansija  :P

Nisam upoznat točnnim podatcima, ali ako je tako, svaka jim čast. I to je treba znat povuči van. A i zašto da ne ako imaš mogučnost.

Da je raketni štit samo defanzivan, ne verujem da bi ikome smetao. Ali pošto nije samo defanzivan, onda se pojavljuju i problemi. Nakon ruskih izjava o štitu, te da se Rumunija ima smatrati nepriajteljem, saveznici  regionu su se malo uskomešali. Bugari su glatko odbili inicijativu Rumunije o mešovitom plovnom sastavu u Crnom moru. Verujem da će tako odbiti i inicijativu za regionalnu brigadu.

Nevezano konkretno za ovu temu: mislim da će izlazak GB iz EU poremetiti mnoge planove i odnose i uskomešati mnogo što - šta i u NATO i u EU.

GB je svojom političkom odlukom o izlasku iz EU pokazala da je bliži saradnik USA (bolje reći poslušnik), nego svojih neposrednih komšija. To neposredno povlači za sobom određena politička pregrupisavanja, što ne isključuje da će zemlje EU u neposrednooj budućnosti pokrenuti određene korake za zbližavanje sa Rusijom. Verujem da će u takvim potezima najveću branu predstavljati bivše komunističke zemlje ''istočnog bloka'', prvenstveno Poljska, ali sam ubeđen da će politički vetrovi u EU promentit smer.
I to je veoma logično: ne mogu zemlje EU, bez obzira na bilo kakva politička opredeljenja, da budu u boljim odnosima sa USA - koja sedi 5000 km udaljena, na svom prestolu, nego sa svojim moćnim prvim komšijom - Rusijom, sa kojom dele zajedničko kopno pod nogama.

Živi bili, pa videli. Verujem, da će se ubrzo početi dešavati veoma interesantne stvari!

Jedan or razloga Brexita je i plan da se napravi EU vojska.  UK u zivotu ne bi stavila svoju vosjku pod komandu EU.

EU vojska se odavno pravi. Inače, svaki ugovor donosi prava ali i obaveze.

Одлуку, односно став да ВБ напусти ЕУ су донели грађани на референдуму, а не политичке елите. Заправо значајан број те политичке елите који је више него сервилан према САД је био против изласка. Да ли ће тај став грађана о изласку из ЕУ бити и политички прихваћен, односно да ли ће британски парламент донети, односно покренути процедуру изласка из ЕУ тек треба да видимо.

Лично мислим да када је опредељење грађана верификовано на референдуму, онда и политичка елита има да га спроведе макар се и не слагала са тим. Не треба се играти са референдумима о тако важним питањима. У случају да се та одлука не донесе или се буде одуговлачили са тим више ће штете бити по остале земље ЕУ.

Какве ће све политичке импликације тзв. Брегзит имати, посебно у односу према Русији, заједничкој ЕУ одбрани и војсци тешко је рећи то ће се јасније искристалисати тек за пар година. Уосталом није само политичка елита ВБ слушала шта се каже у Вашингтону. Далеко више има оних мали чланица ЕУ чија је сервилност таква да је понекад смешна. Дакле, утицај САД у ЕУ највероватније неће ослабити, шта више управо због могућег страха од попуштања према Русији може бити и већи, јер ће те мале чланице ревносније и сада израженије спроводити политику Вашингтона. Уосталом ту је и НАТО, који није само војна организације, већ пре свега политичка. А ту се зна ко "малтер меша а ко висак држи".

Istiot toj raketen siti mozi da se postavi i na brodovi taka da lesno mozat da vlezat vo crnoto more i da ja koristat pomorskite vodi na ukraina romanija i bugarija za lansiranje na ovie raketi. Interesno e toa sto ovoj raketeni sistem ne e cist zemaj vozduh sistem odnosno deka imaa moznost da godi celi na zemja ako go lansirat od brod ili od Romanija, Moskva ke ja pogodi za nekolku minuti odnosno treba da se iskoristi da se pogodat onie mobileni raketni sistemi kako topol M uste od samiot izlez od hangarite, i na toj nacin da ja namalat moknosta na ruskiot nuklearen odgovor.
Ovoj Proket pocnat vo 90 tite se zabrza so doaganjeto na vlast na Bus vo 2000 godina , pritoa mnogu tesko godi celi vo visoka atfosmera no ajde si rekoja da gi prepravime da mozat da godi celi na zemja so pomala nuklerana boeva glava . Ke vidime kako ke reagira Rusija .

Да, али ту постоји проблем јер ти бродови не могу да остану колико желе у Црном мору пошто не припадају прибрежним државама. Морају на сваке две или три недеље да се смењују. Постоји и ограничење колико максимално бродова неке неприбрежне државе може у једном тренутку да плови Црним морем. То сам некада знао колико и шта, али бих сада морао да се подсетим. Американци би морали да ангажују већи број бродова који би се смењивали, а у појединим тренутцима би се стварала рупа у самој одбрани јер би први контигент бродова морао да напусти Црно море, а други не би могао да уплови док први не прође Босфор и Дарданеле.

Pa zatoa imaat i pomorski  bazi vo Bugarija i Romanija mozi da gi ostavat tamu i da miruvat ? Potoa ne znajme dali mozat da bidat staveni na obicini trogvski brodovi znajs kako onie pigvin  nacisticki brodovi koj prepraveni vo obicni civilni brodovi a tie  bea voeni brodovi. Vo Polska so sigurnost ke bide postaveni tie raketi da ne e cudi i vo Gruzija a podocna i vo pribaltickite drzavi .

I evo i moje laičko mišljenje.Da počnem od Re.305 @dzumba.Ne mislim tako i da je bitno što narod-glasači izražavju na referendumu jer oni nisu relevantan činilac u svemu. Negdje sam naveo da kažemo-pišemo,racimo UK, nije to narod,nego vladjući krug.Nepotrebno je da nevedem da će se naći i "vremenski" okvir itd.da bi se proturilo ono što hoće vladjući krug.Koliko će njih koji su i glasli protiv EU se sjećati posle nekoliko godina za šta je i glasao a i ako se sjeti propagandom će biti napravljeno tako da je u tom "momentu" bitnije nešta drugo.
Što se tiče same UK navodio sam da  su oni "rukovodni" dio za Evropu pod utjecajem SAD(koji su najmoćniju u okviru te grupe SAD,UK,Canada, Australija itd.) i oni će uvjek raditi onako i u cilju SAD.
Što se tiče samog protu-raketnog štita bitno je da se vidi da oni idu i na poništenje udarnih snaga RF.Osobno mislim da su RF bili ranjivi i bez ovog štita ali sad  ta vremenska komponenta kontra-rekcije se minimizira a možda i poništava.Mislim i na ovu drugu primjenu napadnu ne samo proturaketnu.Sigurno da ovo drastično uvećava opasnost od nuklearnog rata,jer može izazvati i preventivnu reakciju RF a vidimo i Kine,bar protiv štita blizu njihovih granica.Treba zapaziti da je "protu-raketni" štit u rukama SAD a ne i zemalja gdje je postavljen.
Na kraju i što se tiče "zakonitosti" boravka u Crnom moru stranih brodova po međ.pravu.Međ. pravo je odavno pogaženo.Mislim da je već do sada i u C.Moru ono kršeno,pa se ne bih na to mnogo oslanjao.Na kraju tko će ga sprovest?U zadnje vreme imamo i Tursku koja ima mogućnost da ga krši.

Poz.

Не може јер то све cпада у Црно море.

Према Монтреалској конвенцији из 1936, која је још увек на снази, неприбрежна држава не може да протера брод тежи од 15,000 тона, а може да држи максимално 9 бродова чија укупна тонажа не сме прећи 30,000 тона. Бродови могу да се задрже максимално 21 дан.

Према члану 9. Конвенције помоћни бродови ратне морнарице неће бити контролисани по тонажи.

Једино шта би Америка могла да уради јесте да избрише бродове са своје флотне листе и да их упише у турску, бугарску или румунску. На тај начин би противракетне крстарице могле да остану у Црном мору у дужем временском периоду.


Право се гази само ако ти дозволиш да буде згажено у твом случају...
 

Знам за то. У доба мира цивилни тј. трговачки бродови имају право слободног неограниченог пролаза. Што се тиче претварања цивилног брода у ратни и то је могуће на отвореном мору и у водама савезника, али ако пређу одређени број и тонажу крше конвенцију.

A joj @torpedo Vi zaista živite u teoretskom (zamišljenom)svijetu.Pa zar je potrebno da ponavljamo koliko se krši kad u stvari ono i ne postoji.Da ne spominjem ranije,evo samo zadnje,u vezi zadnjih događanja u vezi teme:
Po kom pravu su SAD u Siriji,po kom pravu su sada i Turci upali.Da nemaju možda odluku UN a to važi i za druge.Sjetite se skoro onog američkog broda koji je navodno bio oštećen pa je morao ostati na popravku u Turskoj.Zadržavanja brodova RF kroz prolaze od strane Turske pa i pretnjama da oni imaju pravo da ga zatvore ukoliko procene valjda na osnovu unutrašnjih problema itd.
Nema tu dozvoljavanja ili ne radi se o sirovom bezobrazluku protežiranja sile.Možda su RF mogli ponešta i učiniti ali uz stalnu pretnju da će izazvati svjetsku kataklizmu.Ili šire imate sad prilike sa Kinom i tamo ostrvima(i veštačkim).Tko je tu u "pravu" i što tko "dozvoljava",nadam se da će se naći ljidsko rješenje (bez prava),jer je i pravo za đaba ako nema ljudi koji ma bi ono bilo potrebno.Upadi u suverene države bez ikakvog prava (ili prava pravljeno za te prilike,što je u pravu nedozvoljivo),pa i u samim državama mislim da je jasno da pravo ne postoji.Probajte ga istjerati ako nema para ili niste sila.Itd.....

Poz.  

Тако је. Живим у паралелном универзуму. Не знам где бијем и где се налазим...

Видите Карло мале државе, неспособне за добрану од великих и њихове самовоље, морају да се ослањају на норме међународног права јер им је то једини инструмент за борбу за своја права и интересе. Дајмо пример:

1. Дејтонски споразум - Срби једино, за сада преко Дејтонског споразума и инсистирању на поштовању истог могу заштитити своја права у БиХ пошто немају оружје, паре или неки други утицај.

2. Резолуција 1244 - Срби на КиМ могу једино заштитити своја права путем ове резолуције јер немају силу довољно јаку да истерају НАТО и Шиптаре са КиМ. Да смо од самог почетка инсистирали на безусловној примени овог документа наш положај би сада био далеко бољи, а у СБ УН би могле да нас подрже Русија и Кина. Наравно по систему ''ко јебе међународно право'' дошли смо у садашњу ситуцију.

Kada je reč o Crnomorskom regionu, da nije tih prava, SAD bi odavno imale plovnu jedinicu tamo. Inače, to i sprečava inicijativu Rumunije za formiranje multinacionalnih plovnih snaga u Crnom moru.

Управо то.

До скоро је постојао споразум о антибалистичкој заштити, ABM treaty. Према том споразуму државе потписнице САД и СССР/Русија су биле ограничене у распореду своје антиракетне заштите на главне градове. Америка се намерно повукла из тог споразума како би могла да поставља штит где јој је воља па и изван своје територије у другим државама попут Пољске и Румуније. Споразум је склопљен на 30 година са могућношћу продужавања. Од 1972 до 2002 Америка није правила противракетни штит ван ограничења постављених у тексту. Шест месеци пре истека уговора Џорџ Буш је обавестио Русију, према одредбама у споразуму, да ће се Америка повући из овог договора.


Али нема везе, ја живим у свом свету, међународно право и обавезе не постоје...

И још једна ствар... Сваки пут када кренете да посматрате неки догађај везан за ову тематику гледајте његово упориште у уговорима и споразумима. НА релацији САД и Русија обично је доста тога регулисано међународним правним актима баш као и постојање ракетног штита. ''Непостојеће међународно право'' је спречавало САД да до 2002. године крене са развоје ракетног штита ван своје територије и простра који не обухвата гл. град Америке иако су САД и НАТО имале технолошку, економску и другу основу да га направе. Салт 1, 2, Старт 1 и слични споразуми су довели до смањења нуклеарних бојевих глава и пројектила, а INF treaty до уклањања ракета средњег домета (од 500 до 5.500 км) из Европе. Тога се још увек придржавају као Русија тако и НАТО.

НАТО је објавио видео који илуструје принцип рада противракетне одбране.


https://www.youtube.com/watch?v=10f-rpdSVnU


На снимку који је објављен на интернету, неименовани ракетни комплекс напада град неке од земаља Алијансе. Током једног минута, лансирана ракета се прати преко радара, након чега се лансира ракета-пресретач. О ком се ракетном комплексу ради — аутори чланка не откривају, али споља он веома подсећа на „Искандер“.

Мобилни оперативно-тактички ракетни комплекс „Искендер“ предвиђен је за погађање прецизним ракетама копнених циљева, објеката ПВО и ПРО, као и авиона и хеликоптера на аеродромима.

rs.sputniknews.com

Kina zauzela stranu - "Američki raketni štit je direktna pretnja Rusiji"
Tanjug   11.10.2016.

Kineski vojni vrh ocenjuje da američki raketni štit u Evropi predstavlja stvarnu i direktnu pretnju za Rusiju.

Kina je do sada imala neutralan stav o političkim i vojnim stvarima u koje sama nije umešana, ali je visokopozicionirani kineski general istakao da je Rusija ugrožena američkim delovanjem. Za vreme održavanja međunarodnog bezbednosnog foruma u Pekingu "Xiangsan" neimenovani kineski general poručio je da američki potezi širom sveta "remete regionalnu ravnotežu i stvaraju nestabilnost". "SAD nisu dale pravne garancije da raketni obrambeni štit u Evropi neće biti uperen protiv Rusije. Taj štit, u isto vreme, predstavlja stvarnu i direktnu pretnju ruskoj bezbednost", poručio je kineski general. Analitički portali navode da postoji, do određenog nivoa, geopolitičko savezništvo Rusije i Kine, i to zbog činjenice da su obe zemlje mete američkog pritiska. Kina je na svetskoj sceni izgradila imidž "držanja po strani" i retko komentariše globalne teme. Ovo istupanje kineskog generala označava prekid u ćutanju Pekinga, ocenjuju portali.

Izvor: www.blic.rs

Ово на фотографији је Р-17, а не искандер.

Цртани филм је толико услован, да је немогуће повезати ни са једном од модерних ракета. Мени та ракета личи највише на Scud. Та прастара ракета нема никакве могућности одбране и обара се веома лако. Велика је и оставља јасан видљив и топлотни траг. Мислим да у Русији не постоје чак ни у резерви било које врсте. Постоје у музејима, или као стационарна учила за рочне војнике КОВ. Не мислим да се користе за озбиљнију обуку војника "ракеташа" било које врсте. Ушле су у службу крајем 50их година. "Точка" и "Искандер" изгледају потпуно другачије.

Svaka čast!
Ne mogu kinezi stalno da gledaju samo ''svoja posla''. Ovo ih se tiče itekako!

I moraju USA hoštaplerima da stave do znanja da više nisu jedini moćnici na kugli!

[attachment=1]

Ja primećujem da je taj Ši Đinping za kineza vrlo visok. Putin jeste otprilike kao ja, dakle nije mnogo poras`o, ali kinez je viši od njega za pola glave. Eto, Kina napreduje na svim poljima! :)

Da se nadovežem na Kumbora, kada je bio u posjeti Srbiji tad mi je zapala za oko njegova visina, bio je malo niži od Tomislava Nikolića koji je visok 1.92  po mojoj procijeni "žuti čovjek" ima cca 187 cm 

Velik kinez.

Malo sam pretraživao po netu, tamo kažu da je visok 180 cm, a takođe stoji da je i Mao Cedung takođe bio visine 180 cm.

Ako je ovo tačno, izgleda da Putin ima najviše 1.60!  :angel:

Jedino njih dvojica izgleda,sa te visine, mogu da odmere " duzinu" nekih drugih...
To po onoj iz maratonaca , da svaki covek ima tri mere...visinu, sirinu i duzinu  ;D

[attachment=1]

Vo 1990 godina na stanicata mir se pronajdeni 90 vidovi na mutirani bakterii nekolku od tie bakteri se jadaci na metal ili mu trebalo period od 6 meseci da ja izedat celata instalacija od bakar na nekoj delovi na mir stanicata , nekoj od tie bakterii bukvalno razjaduvale celi blokovi so celik nekoj od tie bakteri jadeli duri plastika i staklo , do 2001 godina brojot na ovie bakteri koj jadat tehnologija se zgolemil na 140 , so unistuvanjeto na mir stanicata i tie bile unisteni.No nekoj smetat deka del od tie najagresivni bakteri zavrile vo ruski labaratori i ako bidat ispusteni na zemjata deka tie ke bidat sposobni da go razjdat celiot metal na zemjata za nekolku godini , navodno ovaa orujze go poseduva Rusija.?

Мислам дека ето лож. Не се лови на теории на завера, комплот, или как се вика на македонски!?!

Можи кумбор но на вистина постоеле такви микроогранизими на станицата МИР  и денес ги имаа на мегународната станица

https://www.rt.com/news/iss-bacteria-mir-mutation-765/

Не знам да ли је било објављено на форуму и да ли смо расправљали о томе, али Румунија је најавила набавку ракетних система ПВО патриот у великом броју. Већина ''аналитичара'' говори о томе како Румуни воде рачуна о одбрани своје територије и заштите ВаП-а. Неки други пишу да је Букурешт то урадио јер је НАТО наредио да се ојача источна граница овог савеза. Наводно како би се Русија одвратила од агресије.

Нико не говори заправо да је то све поручено како би бранило постројења америчког ПРО у Румунији. Пољска је наручила патриот такође из истих разлога, а народу је представљено како се Пољаци бране од Руса и потенцијалог напада. Ствар је сасвим другачија. САД и НАТО сваљују терет одбране на мање државе које треба да штите њихове базе и софистициране системе о трошку народа тих сиромашнијих земаља.


[attachment=1]

Између осталог Румунија планира да потроши 11,6 милијарди долара на 36 Ф-16, патриот, ВБР ХИМАРС, ОТ и др. системе наоружања.

Али ја стварно не разумем. Систем "патриот" као превасходно антиракетни систем или систем за гађање ваздужних циљева на већим даљинама и висинама треба да служи за заштиту постројења које можда јесте велико, али није баш "просторни циљ". Ту би био кориснији слојевити систем од једног дивизиона нпр. РБС-90 или БАМСЕ / Crotale NG / Barak и дивизиона артиљеријско-ракетног система малог домета. Ако се ослоне само на MIM-104, све што прође тај систем неће имати шта друго да га заустави.

Američka agencija za raketnu odbranu (MDA) razmestila na Aljasci 44 raketna sistema


Američka agencija za raketnu odbranu (MDA) razmestila je na Aljasci poslednji od ukupno 44 raketna sistema koji su planirani da budu razmešteni na krajnjem severozapadnom delu Sjedinjenih Država.

Prema zvaničnim podacima, ti sistemi postavljeni su kako bi branili Ameriku od iranskih i severnokorejskih interkontinentalnih balističkih raketa.

U međuvremenu je stiglo saopštenje iz Bele kuće da je američka administracija uputila zahtev Kongresu da odobri razmeštanje dodatnih 20 protivraketnih sistema, kao i da za to obezbedi sva neophodna finansijska sredstva.

Prema ocenama stručnjaka, ti sistemi na Aljasci uopšte nisu postavljeni kako bi branili Ameriku od navodne severnokorejske i iranske pretnje, s obzirom na to da rakete Pjongjanga i Teherana uopšte ni ne mogu da lete tuda, što nije slučaj kod kineskih i ruskih raketa kojima se upravo ta savezna država nalazi na glavnoj trajektorija leta.
 
S tim u vezi, Dmitrij Žuravljov, direktor ruskog Instituta za regionalne probleme, smatra da američko Ministarstvo odbrane igra vodeću ulogu u SAD i koristi sve moguće izgovore kako bi povećalo vojne kapacitete.
Kako objašnjava, predsednik SAD Donald Tramp je na izborima dobio veliku podršku od strane vojnog sektora i sada ispunjava ono što je obećao tokom predizborne kampanje.

„Jačanje sistema protivraketne odbrane ne doprinosi jačanju bezbednosti, već naprotiv – stvara iluziju da šta god vlast da uradi da će proći nekažnjena. To nije put ka pomirenju, već ka novim sukobima. Instaliranje tih sistema dodatno destabilizuje situaciju i naravno da će Rusija odgovoriti na ovu pretnju na njenim granicama“, ističe Žuravljov.
 
Zamenik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja Grigorij Tiščenko kaže da se, ako uzmemo u obzir broj raketa koje su SAD instalirale na Aljasci i u Južnoj Koreji i uporedimo sa brojem raketa, kojima, prema procenama, raspolažu Severna Koreja i Iran, nameće zaključak da Amerika ima mnogo više raketa nego što je potrebno za zaštitu od Pjongjanga ili Teherana.

On tvrdi da je upravo to znak da je jačanje američke protivraketne odbrane i dalje usmereno protiv Rusije i Kine. Osim toga, dodaje, američki sistemi protivraketne odbrane predstavljaju pretnju za sve zemlje koje planiraju da razvijaju svemirski program.
 
Tiščenko upozorava i da je sistem THAAD opremljen radarom koji može da locira ne samo rakete već i satelite, kao i da rakete instalirane na Aljasci takođe mogu da presreću satelite. Međutim, kada je reč o Severnoj Koreji, protiv koje su navodno usmereni američki sistemi protivraketne odbrane, Tiščenko kaže da će Pjongjang uprkos tome pronaći način da ih zaobiđe.

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2937919/video-amerika-ukopava-nove-rakete-na-aljasci-rusija-ce-zestoko-odgovoriti-na-pretnje)

SAD: Uspešno testirana nova raketna odbrana


Američka vojska saopštila je da je uspešno testirala novi ključni raketni odbrambeni sistem.

Sistem je predstavljen kao prekretnica i potvrda američke sposobnosti da odgovori na sve rakete srednjeg dometa, koje bi bile lansirane iz zemalja kao što je Severna Koreja, prenosi Rojters.

Sistem Aegisam, koji je korišćen u najnovijem testiranju ima ugrađene presretače SM-3 II A, koji su razvijeni u zajedničkom ulaganju kompanije Rejteon i ogranka japanske kompanije Micubiši koji se bavi teškom industrijom.

Ovi presretači biće i deo obrambenog sistema Aegis u Rumuniji i Poljskoj.

Za deo raketnog štita koji se nalazi u Poljskoj očekuje se da će biti operativan 2020.godine.

Sjedinjene Države su aktivirale raketni štit u Rumuniji 2016, što je naljutilo Rusiju, podseća agencija.

Početkom decembra Amerika je postavila rok Rusiji od dva meseca da se vrati realizaciji Dogovora o zabrani raketa srednjeg i kratkog dometa, ili će SAD obustaviti svoje obaveze iz tog sporazuma.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=11&nav_category=78&nav_id=1481006)

"Ako SAD rasporede rakete u Evropi, Rusija će odgovoriti"


Ako SAD rasporede svoje raketne sisteme u Evropi nakon izlaska iz sporazuma INF, Rusija će morati da usmeri vlastite rakete ka tim sistemima.

To je rekao portparol Kremlja Dmitri Peskov.

On je to rekao upitan da komentariše jučerašnju izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina o mogućnosti nuklearnog rata nakon povlačenja SAD iz sporazuma INF, prenela je agencija Tas s.

"Sa tehnološkog gledišta, predsednik je rekao ono što je objasnio već mnogo puta. Stvar je u tome da povlačenje iz sporazuma INF može potencijalno dovesti do razmeštanja sistema raketa kratkog i srednjeg dometa u Evropi, kao što je to bilo tokom Hladnog rata", rekao je Peskov.

On je dodao da bi takvo razmeštanje i mogućnost da ti sistemi budu upereni prema Rusiji dovelo do situacije u kojoj bi Rusija morala da usmeri svoj raketni arsenal prema njima kako bi postigla paritet.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=21&nav_category=78&nav_id=1484734)

Amerika spora za ruske rakete


Presretači sistema THAAD postavljeniu bazi Deveselo nisu opasnost za ruske rakete. Sistem stigao iz Teksasa na zahtev NATO.

Ruski vojni eksperti tvrde da su sadašnji američki presretači, dopremljeni u bazu Deveselo u Rumuniji, prespori za obaranje ruskih raketa. Taj tip presretača, po svojim taktičko-tehničkim mogućnostima, predstavlja sisteme moćnije od "Patriota", ali slabije od modernizovanog sistema "Egis Ashora".

Objavljivanje informacije o razmeštanju baterije protivraketnog sistema THAAD u Deveselu, na sajtu Ministarstva odbrane SAD, pokrenulo je, među moskovskim ekspertima, diskusiju o tome kolika su oni opasnost po ruske raketne jedinice.

Amerikanci su 17. maja u rumunskoj bazi ove presretače dovodili u poziciju takozvanog bojevog dežurstva. Sistem THAAD je namenjen za presretanje raketa srednjeg dometa. Šef Evropske komande američkih snaga general Kertis Skaparoti već je izjavio da su Amerikanci dopremili sistem u Rumuniju na zahtev NATO. Baterija THAAD došla je iz sastava brigade iz Teksasa. Amerikanci su iste presretače postavili na ostrvu Guam u zapadnom delu Tihog okeana, u Južnoj Koreji i Izraelu. Za svojih sedam baterija THAAD sa 40 lansirnih rampi, američka vojska je, početkom godine, naručila 200 raketa.

Rusko rukovodstvo se protivi razmeštanju američkih presretača, pogotovo u Evropi jer Vašington namerava da ugrozi postojeći raketni balans velesila.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:796982-RUSKI-VOJNI-EKSPERTI-Amerika-spora-za-ruske-rakete)

Prema podacima sa otvorenih sajtova, THAAD je tek nedavno ušao u operativnu upotrebu, posle 20 godina razvoja i mnogo problema. Za razliku od ruskih S-400 i uskoro S-500 nema HE bojevu glavu, nema dakle ni blizinski upaljač, već mora da direktno pogodi balističku raketu da bi je oborio. Sem toga, ceo sistem sa jednim lanserom sa osam raketa i pripadajućim radarima košta oko 800M$, dok S-400 za ceo divizion sa svom opremom i najmanje 32, pa do 64 spremne rakete košta navodno 2Mlrd$. Rakete S-400 (a ima ih nekoliko modela) imaju snažnu b/g sa blizinskim upaljačem i daleko veću verovatnoću obaranja ako eksplodira u dovoljnoj blizini cilja. Sem toga, THAAD raketa je duplo sporija od tipske rakete sistema S-400, ako ciljana raketa preleti lanser, THAAD raketa ne može posle da stigne cilj, a ima i dvostruko manji kosi domet.

SAD su navodno naručile 200 raketa za THAAD,  a Rusija samo na postojećim lanserima S-300PMU2, S-300V - za balističke rakete i S-400 ima momentalno spremno preko 1.000 raketa, da ne pominjemo da B/K podrazumeva i najmanje jednu popunu!

Nije logično da rakete te namene nemaju blizinski upaljač.
Direktan pogodak veoma brzih ciljeva je malo verovatan.

Али чињеница је да ТХААД нема уопште класичну бојеву главу са експлозивом, Од почетка развоја се рачунало на дејство кинетичком енергијом ракете на циљ. Ако је тако, а тако говоре сви извори које сам ја нашао, ТХААД нема експлозивну б/г, па нема никакав упаљач, тим пре не близински. То је основна разлика у односу на С-300/400/500, која има б/г од око 80кг., у зависности од модела ракете, а модела ракете има најмање пет.

Jeste, u pravu si, ali zaista nije jasno zašto su odlučili da raketa koja treba da obara nadzvučne balističke projektile u završnoj fazi leta bude bez klasične bojeve glave, sa blizinskim upaljačem.
To je isto kao da u lovu prepelice gađamo dijabolama - samo mnogo teže.

THAAD je zadnja linija odbrane od dolazećih balističkih projektila i ako raketa THAAD promaši, dolazeći projektil (da li nuklearni, hemijski, biološki - nebitno), pogađa cilj i nastaje haos.

Prema objašnjenju pametnih, sistem hit to kill (direktno pogađanje cilja) je odabrano da bi se izbeglo aktiviranje bojeve glave dolazeće rakete i time smanjio rizik od nuklearnog ili hemijskog zagađenja.
Teško je međutim, predpostaviti da se to neće dogoditi, ako nuklearnu bojevu glavu direktno pogodi projektil brzine 7 - 8 ili više maha.

NATO bi mogao da prilagodi raketni odbrambeni štit


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ne isključuje mogućnost prilagođavanja raketnog odbrambenog štita.

Na taj način bi se suprotstavio potencijalnoj pretnji koju predstavlja novi ruski raketni sistem.

U februaru, Sjedinjene Američke Države su započele šestomesečni proces povlačenja iz međunarodnog Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa (INF) iz 1987. koji je dogovoren sa tadašnjim Sovjetskim Savezom, insistirajući da ruske rakete ŠC-8 krše taj pakt, preneo je AP.

Ministri odbrane NATO sastali su se danas kako bi razmotrili opcije koje su im na raspolaganju.

Na pitanje da li bi NATO mogao da koristi štit vredan više milijardi dolara protiv ruskih raketa ŠC-8, Stoltenberg je rekao da neće otkriti tačno ono što će uraditi, jer su još usredsređeni na to kako mogu da nagovore Rusiju da se ponaša u skladu sa sporazumom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=26&nav_category=78&nav_id=1559229)

Ja mislim da su nuklearne bojeve glave ipak srazmerno inertne, te da bilo kakvo mehaničko dejstvo na samu BG teško da može dovesti do njenog aktiviranja, sem ako se nekim slučajem od udara aktivira upaljač BG i započne reakciju, što je malo verovatno. Pre će biti da raspad BG od udara hipersoničnog sredstva  može dovesti do zagađenja padavinama, bez eksplozije, na način na koji se npr. DU iz APFSDS granata topa GAU-8 spraši od udara, pa zagadi zemljište, čemu "nazočimo" već 20 godina.

Kažem Iran, a mislim Rusija: Zašto je Amerikancima potreban novi sistem PRO na Aljasci


Sjedinjene Države raspoređuju dodatni element protivraketne odbrane na Aljasci, tvrdeći da je on neophodan za zaštitu od mogućeg raketnog udara iz Irana ili Severne Koreje, dok ruski eksperti ocenjuju da se iza svega kriju agresivne namere prema Rusiji.

Radar velikog dometa Amerikanci su počeli da grade 2018. u vazduhoplovnoj bazi Klir er fors na Aljasci. Taj vojni objekat funkcioniše od sredine prošlog veka i smatra se jednim od najvažnijih u sistemu protivraketne odbrane SAD.
Bilo je planirano da radar bude pušten prošle godine, ali je rok pomeren zbog pandemije, a ovih dana saopšteno je da su radovi u završnoj fazi.

Povećanje dometa, otkrivanje lansiranja raketa na rastojanju većem od hiljadu kilometara, selekcija borbenih blokova i lažnih ciljeva — samo su neke od karakteristika novog sistema.


Sistem PRO na Aljasci usmeren protiv Rusije i Kine

Iako Amerikanci zvanično navode da njime štite kontinentalni deo SAD od mogućih napada Irana i Severne Koreje, ruski eksperti podsećaju da su slično obrazloženje davali i kad su raspoređivali sistem PRO u Evropi.

Iranske rakete sa interkontinentalnim dometom ne postoje, a i da postoje, verovatno bi letele najkraćom rutom, preko Evrope i Atlantika prema Sjedinjenim Državama, ističe vojni ekspert Aleksej Leonkov. On dodaje da kada je reč o Severnoj Koreji, lansiranje raketa na Sjedinjene Države, preko Aljaske, kroz područje u kom se nalazi protivraketna odbrana — predstavlja potpunu besmislicu.

„U suštini, zona razmeštanja protivraketne odbrane postoji samo sa jednim ciljem — da blokira lansiranje balističkih raketa u slučaju globalnog sukoba sa Rusijom. Ili sa Kinom“.

Leonkov podseća da postoje još dve takve zone: u Poljskoj i Rumuniji. Poljski deo nije završen, dok je rumunski u najboljem stanju. Pored toga, među izveštajima američkog analitičkog centra Rand nalazi se i izveštaj o modernizaciji američkog protivraketnog odbrambenog sistema, gde je crno na belo napisano da je ova modernizacija prvenstveno usmerena protiv Rusije i Kine, pojasnio je ekspert.

„Rusija i Kina raspolažu hipersoničnim kompleksima, a novom američkom protivraketnom odbrambenom sistemu je potreban upravo radar koji Amerikanci postavljaju na Aljasci. Pored njega, postojaće i ešalon satelita, koji će određivati putanju leta hipersoničnih kompleksa. Odnosno, Amerikanci mogu da pričaju šta hoće javnosti, ali njihovi planovi su potpuno drugačiji od zvaničnih tvrdnji“.


SAD ne trpe konkurenciju

Vojni stručnjak Viktor Litovkin je saglasan da se SAD ne brane od Irana, niti od Severne Koreje, već od Rusije i Kine koje su jedine sposobne da nanesu neviđenu štetu Sjedinjenim Državama.

„Najsmešnije je to što ni Rusija, ni Kina ne planiraju da napadaju SAD. To uopšte nisu agresivne zemlje, za razliku od Sjedinjenih Država. Jedini predsednik koji nije ratovao je Donald Tramp. Ostali predsednici su uvek negde vodili ratove. I sada Bajden tek što je preuzeo kormilo Sjedinjenih Država, a već je naneo udar Iraku“.

Litovkin ističe da SAD pokušavaju da odbrane svoju teritoriju kako bi nekažnjeno napadali sve ostale, da bi štiteći sebe stekli jednostranu vojnu prednost. On pojašnjava da je to besmisleno, jer Rusija ima rakete koje mogu da probiju bilo koji protivraketni odbrambeni sistem, što i sputava američku vojnu agresiju na Rusiju.

„Oni ispoljavaju i sve ostale vrste agresije, od političke pa do ekonomske. Sankcije su praktično agresija. Informativna i psihološka agresija na našu zemlju je kada pripremaju svakakve fejkove, spremaju ljude poput Navaljnog, organizuju obojene revolucije. Amerikanci ne trpe konkurenciju sa drugim nezavisnim državama poput Kine i Rusije. Zato širom sveta grade protivraketne odbrambene sisteme kako bi stekli jednostranu vojnu prednost i nastavili hibridnu agresiju na više pravaca“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/analize/202103141124837680-kazem-iran-a-mislim-rusija-zasto-je-amerikancima-potreban-novi-sistem-pro-na-aljasci/)

Руске и кинеске хиперсоничне ракете не могу нанети Аљасци невиђену штету, али могу учинити да се Аљаска више не види!

субота, 26.06.2021.
Биљана Митриновић

Америчке ракете стижу до Урала

Иако још нису завршени грађевински радови у бази на северу Пољске, Американци су већ почели да постављају лансирне системе који се из одбрамбених за два сата претварају у офанзивне

Американци немају времена да сачекају завршетак изградње базе у Пољској, него су већ почели да инсталирају свој ракетни систем „иџис ашор”, који се може користити за лансирање не само одбрамбених ракета, него и крстарећих које имају домет до Урала. Мада је било планирано да се амерички ракетни систем инсталира до октобра 2022. године, Америчка агенција за противракетну одбрану је убрзала овај процес иако грађевински радови у бази нису завршени, назвавши акцију „демонстрацијом одлучности” која би заштитила Европу.

Русија је дубоко забринута због овог потеза, иако америчке припреме за формирање противракетне одбрамбене (ПРО) базе трају већ годинама. Поготово што не верује саопштењима Пентагона да се систем распоређује због наводне претње која долази из Северне Кореје и Ирана.

Сумње поткрепљује и локација ове базе: налази се на северу земље у близини Балтичког мора, у селу Редзиково, недалеко од руске Калињинградске области, тако да је очигледно пре усмерена против Кине и Русије, него против Ирана и Северне Кореје. Руси наводе и други доказ да систем није усмерен ка оним непријатељима које су САД навеле: Американци су одбили да с Русијом направе заједнички одбрамбени противракетни систем.

Русија је почетком двехиљадитих, након изласка САД из Споразума о ПРО, предложила да раде на заједничком систему, али тај предлог у Вашингтону није прихваћен. САД су се једнострано повукле из споразума с Русијом о противракетној одбрани још 2002. године, објашњавајући овај корак потребом да се развије глобални систем противракетне одбране за заштиту од Ирана и Северне Кореје, затим су се елементи америчке противракетне одбране појавили у азијско-пацифичком региону, Пољској и Румунији. Договор су у Москви 1972. године потписали тадашњи председници СССР-а и САД Леонид Брежњев и Ричард Никсон, а закључен је на неограничен период, с правом да се из њега повуче свака од страна.

Руско Министарство спољних послова размештање америчких противракетних система у источној Европи сматра за директну претњу Русији. Руски војни стручњаци тврде да је из вертикалних лансера МК41, који су у саставу „иџис ашора”, могуће лансирати не само противракетне пројектиле, већ и крстареће ракете „томахавк”, што ове системе не чини само одбрамбеним, него и офанзивним.

„Иџис” има лансер способан да испаљује и стандардне противракетне и крстареће ракете. Да би се промениле ракете, потребно је само да се поново покрене програм, што траје око два сата – и „иџис” се претвара у офанзивни систем спреман да лансира крстареће ракете домета већег од 2.000 километара.

У октобру 2020. године руски председник Владимир Путин предложио је САД одустајање од размештања противракетних система у Пољској и Румунији, али Вашингтон није позитивно одговорио. Руски војни стручњаци су годинама упозоравали да ракетни системи у Пољској и Румунији представљају озбиљну опасност за Русију и да ће бити потребнo предузети одговарајуће мере. Русија је због тога у Калињинградској регији инсталирала ракетне системе „искандер”, уз помоћ којих је могуће извршити високопрецизне ударе на Пољску и Румунију како би се онеспособили амерички ракетни системи. База у Редзикову је друга америчка база с противракетним системима, која је формирана у оквиру спровођења фазног плана за стварање европског система ПРО. Прву су САД изградиле у румунском граду Девеселу, где су системи постављени у мају 2016. године.

Izvor: www.politika.rs