PALUBA

Налетео сма на једног типа који 'похађа' ово али нисам стигао да га питам све што ме занима.

Да ли неко зна ко се може пријавити за ово, када и где.

Nekad su u ŠRO išli momci koji imaju fakultet i koji izraze želju da idu u ŠRO. Kako je danas nisam siguran...

Да ли можеш да се распиташ мало и да ми напишеш овде? Ја сам питао једног капетана а он ми је рекао само да они могу после да се активирају и 'искулирао' ме ...

evo ja ti mogu ukratko objasniti jer sam ja hteo u sro... ali cu ipak u decembru ici kao svaki drugi regrut.
ide ovako moras imati zavrsen fax. ili da te eventualno ostane diplomski do kraja... ides u bg, e sad stvar koja je malo problematicna i deslila se mom prijatelju je ta da sve vise ne organizuju si pozivi kao nekad... on je recimo trebao da ide u sro veze pa nije vise mogao da ceka da se skupi dovoljno ljudi za jednu klasu... tako da se desi da nekad preskoce poneku klasu ako nema dovoljno regruta... ja sam hteo da idem u sro pesadije, dobro sam se sve raspitao, i za malo podneo molbu, ali sam ipak odlucio da vise ne zelim da polazem ispite jer mi je pun kur.. ucenja a jos nisam ni ove magistarske na kojima sam priveo kraju.

ono sto su mi rekli jeste da postoji mogucnst da nekada budes aktiviran u slucaju rata ili slicno, ali i ako recimo tvoj profil odgovara nekom poslu... e sad kako se vojska smanjuje u to cisto summnjam.

ako si jako zainteresovan otidji u vojni odsek oni imaju kompletne detalje za sve sto te zanima!

Wasp, cenim da ti je sada malo kasno za ŠRO...

Kad sam se ja pojavio prosle zime u maticnom vojnom odseku da porazgovaram gde bih mogao da sluzim, tamošnji službenik meni kao iz puške: "Ti ćeš u ŠRO"! Rekoh, ja neću, ili u VTSl ili nigde. I nakom malo pregovaranja, dogovorismo se. Moj rođak, koji je inače bio student generacije na ETF-u, bio je pre 3 godine u ŠRO - u VTA, na Žarkovu. 9 meseci se satr'o od košenja trave. Kad sam kao vojnik dolazio na VTI ove godine, jer sam kao kurir nosio uzorke mlaznog goriva i maziva na lab. analizu, tamo žive duše više nije bilo. A trava - preko metar!  ;D

Inače, mi smo na Lađevcima imali jednog ŠRO-ca, ali taj je bio doktor, odnosno u vojsci med. tehničar u ambulanti na aerodromu i pred skidanje je dobio čin ml. vodnika.

Ja sam "predodredjen" za SRO, ali me jos nisu zvali, valjda jer radim doktorat, a, mozda su i digli ruke, jer sam jednom dosao u vojni odsek janpi...  ;D
A, nije da mi se ne ide, jos jedno iskustvo nije na domet...

Čin mlađeg vodnika? Zar se ne dobija ppor?

Pripadnici ŠRO-a za vrerme odsluženja vojnog roka mogu napredovati najviše do čina vodnika. U rezervi kasnije odmah postaju p.poručnici i tako napreduju dalje.

ja sam sluzio u SRO Sanitetske sluzbe (SnSl) tokom 2007. Procedura izgleda tako sto se par meseci priavis u maticni vojni odsek. podneses molbu i kopiju diplome nakon cega sledi raygovor sa bezbednjakom (ko si, sta si, koji su ti motivi i sl).
Koliko mi je poznato sada je tendencija centarlizacije SRO tj. da se celokupna obuka sprovodi na Vojnoj akademiji (mada je prethodna klasa mojih sanitetlija i dalje bila u staroj kasarni na Banjici).
Nakon tri meseca obke polazes ispite i salju te na staz u trupu kao desetara. Potom sledi dobijanje po jednog cina svakg mseca i na zavrsnoj svecanosti se cita ukaz predsednika Srbije kojim se unapredjujete u cin ppor uz dodelu diploma.
Ova varijanta je sjajna za sve momke koji imaju mogusnost da odsluze u SRO jer je spram trupe ovo hajt. Solidna klopa, tusiraje ssvaki dan, cesci izlasci u grad i na vikend jednom recju banja...
Nego prijatelji, ima li neko neku informaciju ge se nalayi Organizacija rezervnih oficira jer ovi bilmezi u vojnom odseku ne znaju. pokusavam godinu dana da pronadkem kontakt tel ali nista

Izvini na više nego zakasnelom odgovoru, ali ORVS za opštinu Vračar se nalazi u Božidara Adžije 23, a za Stari Grad u Nikole Spasića 4. Kojoj opštini pripadaš?

I mene ovo jako zanima, pošto 63.-ća više ne postoj, a Specijalna brigada ne prima regrutni sastav. Da li neko ko nema prebivalište u Beogradu može da se prijavi? I da li je moguće kasnije napredovati i dobiti viši čin rezervnog oficira i kako? I koji je uopšte najviši čin koji rezervni oficir može da dobije?

moze se prijaviti svaki regrut koji ispunjava odredjene zahteve i naravno ukolko prodje bezbedonosnu proveru. Pitanje je da li u klasi tokom koje se upucujes uopste postoji plan za formiranje klase SRO imajuci u vidu promene kroz koje prolazi vojska.
Ranije su se klase SRO formirale tokom martovske i septembarske klase. Kao po nepisanom pravilu septembarci su uvek bili brojniji. Ne znam zasto.
Desavalo se ranijih godina da mozgovi u Generalstabu procene da im nije potrebna klasa SRO pa se ona za taj ciklus i ne formira.
Tokom vojnih manevara i specijalisticke obuke dalje se usavrsavaju i postepeno dobijaju cinove. Najveca prednost je bila sto su ti otvorena vrata za stupanje u aktivnu sluzbu ukoliko to zelis.
Nije mi poznato da li postoji neka granica u unapredjivanju. Tokom JNA neki su doslli i do visokih cinova poput pukovnika. Danas se to sve svodi na ostajane na cinu potporucnika. Ne znam da li moze neko da mi prosledi informaciju gde se nalazi Organizcija rezervnih vojhnih staresina u Beogradu. U vojnom odesku naravno nemaju pojma. Trazio sam podatke i na internetu ali  :dosada

Evo ti telefon gradske organizacije rezervnih vojnih starešina, pa im se javi ;)
011/3230454

Hvala priajtelju. Zvacu ih sutra ujutru.

Sve najbolje

Posto vidim da jos uvijek ima onih koje to interesuje, evo da podijelim svoja sjecanja iz JNA kao pitomca 104. klase SROP u Bileci. 104.kl. je bila jedna od zadnjih u cijem sastavu su bili pitomci iz svih republika. Vec od 106. ili 107. nije bilo Slovenaca, a onda malo kasnije the whole hell breaks lose. SROP Bileca Skola za rezervne oficire pesadije je trajala 6 mjeseci, plus staziranje u trupi jos sest.

Skolovanje se sastojalo od strucnog i metodoloskog dijela, a izucavani su i kao cjeline ocjenjivani ( ocjene 5-10) sledeci predmeti:

1. pesadijsko naoruzanje sa nastavom gadjanja (PNNG)

2. takticka obuka sa teorijom taktike ( TO/TT), podcjeline ( ocjene ulazile u ukupni zbir za ocjenu  iz TO/TT):
     * teorija taktike
     * obavestajno obezbedjenje
     * elektronsko izvidanje i protivelktronska dejstva
     * injizinjerija
     * ABHO

3. pravilo sluzbe
4. vojna topografija
5. strojeva obuka
6. fizicko vaspitanje
7. moralno vaspitanje
   
Nastava se odvijala radnim danom od 8-2 u specijaliziranim kabinetima, odnosno poligonima koji su bili tematski prilagodjeni. Poslije nastave i rucka imali smo obavezne casove odmora, a popodne jos obavenije casove ucenja ili nocne vjezbe ( obicno TO). Skolovanje se sastojalo od strucnog i metodskog obucavanja, pri cemu strucno podrazumijeva savladavanje gradiva da bi ga razumio i znao, a metodskog da bi ono nauceno znao prenijeti na vojnike. Na primjer, tema "POV u napadu" se izucava dvaput: jednom da bi znao postupke voda ( odnosno komandira) na bojistu, a drugi put da bi se savladal metodika ucenja drugih ( vojnika i odelenja) postupcima na bojistu.

Ocjene su bile od 5-10, s time da je 5-ca bila nedovoljan. Morao si imati minimum 6-cu iz svih predmeta da bi ostao i skolovanju svih 6. mjeseci i da bi mogao da dobijes cinove razvodnika ( nakon 2 mjeseca) i desetara (nakon 4 mjeseca). Skolovanje se zavrsavalo polaganjem za cin mladjeg vodnika, pod uslovom da nemas ni jednu 5-ardu u imeniku. Polaganje za cin je bilo pred strucnom komisijom u sastavljeni od pomocnika  komadanta Skole ( rang ppuk) i jos dvojicom nacelinka katedri za neki od predmeta ( obicno ppuk i/ili major). Ispit se sastojao od tri pitanj, od kojih je barem jedno bilo metodsko. Pitanja su izvlacena iz sesira, pa sta te zapadne. Koliko se sjecam, bila su ogranicena na PNNG, TO sa TT i SO.

Pozdrav,
KPoV

  

[attachment=1]
  
  Zapadni ulaz u Bileću

[attachment=2]

  Kapija zapadna
  
[attachment=3]

  Kapija zapadna

[attachment=4]

  Kapija zapadna

  
   Još nekoliko slika iz Bileće. Za one koje su bili u  ŠRO  Slikano u septembru 2006

[attachment=1]

  Nekadašnje nastavno pomagalo

[attachment=2]

  Slika laže sve

[attachment=3]

  Zapadni ulaz u Bileću

  

Mali offtopic...sta ti je ovo na haubi?!?!
P.S. ako si ovo ti uopste slikao?!

Da nemaš nekim slučajem onu kada se ulazi u Bileću pa pogled na kasarnu sa ulaska u grad. Ta slika mi je baš onako upečatljivo ostala u sećanju.

Nego sada baš gledam, svraćao sam u Bileću nekoliko puta, noćili smo tamo, nešto nikako ne mogu da se setim pve prijavnice. Ili sam ja to nešto pomešao ili ima više ulazaka u kasarnu. Ovo su slike od skoro, jel tako.

Da, ja sm slikao. Na haubi je oznaka EUFOR.
Pozdrav
Duje

Da ima više ulaza u kasarnu, slikano je septembra 2006. Imam još nekoliko slika, ali su slične.
Pozdrav
Duje

Postojala su dva ulaska, ovaj koji je Duje slikao ( prema jezeru) - tu je bilo i strazarsko mjesto br. 2.  i onaj drugi na koji ti mislis. tu je ujedno bila i prijavnica.

Ja sam imao prilike da svratim u kasarnu 2004, tad je to jos bila VRS.

Slusaoci Skole rezervnih oficira RM (veza) zene u obilasku Vojnopomorskog muzeja na Gripama u Splitu negde 198... godine[attachment=1]

U školu rezervnih oficira se oduvek pa i danas kad je ukinut obavezni vojni rok išlo na ličnu inicijativu i zahtev regruta.Posle čega je sledila bezbednosna provera od strane organa bezbednosti.Pod uslovom da je provera prošla dobro i da je regrut diplomirao na jednom od fakulteta čiji je obrazovni profil zadovoljavao zahteve po formaciji za rodove i službe,regrut je bio upućivan na služenje u jednu od škola rezervnih oficira.Obuka je u zavisnosti od roda-službe trajala do 6 meseci a onda se pitomac a kasnije u VJ slušaoc škole slao na "kaljenje" u trupnu šlužbu kao stažista.U JNA su postojale ŠRO kojih danas mislim da nema a niti ih je bilo u VJ pa samim tim ni u VS npr. školovanje rezervnih pilota i pešadijskih rezervnih ofcira ako ne grešim.Po završetku obuke a pre prekomande dobijao se čin razvodnika pa onda na mesec-mesec i po desetara pa mlađeg vodnika pa vodnika.U JNA se čin potporučnika dobijao po saopštavanju ratnog rasporeda i upućivanja na prvu vojnu vežbu.U VJ se nekoliko dana pre "skidanja" ukazom predsednika SRJ na svečanosti vršilo proizvođenje u prvi oficirski čin.Najčešće je rezervni oficir mogao da napreduju do čina kapetana I klase ali bilo je državnih i partijskih funkcionera koji su po dužnosti ili zbog češćeg prisustva na vežbama gurali čak do čina pukovnika.Setimo se Aleksandra Bakočevića koji se zbog toga pri mobilizaciji 1999-te okitio i generalskom zvezdicom general majora.Takođe u JNA su u jednom periodu dozvoljavali i ne diplomiranim studentima ili onima sa višom školom da se školuju za rezervne oficire ne znam za druge službe i rodove ali npr. postojao je ŠRO pri tada vojnoj bolnici u BGD isključivo za lekare kao i SOŠ "Sanitetska oficirska škola" u "Miletićevoj" kasarni u N.Sadu gde su bili studenti medicine,stomatologije i farmacije kao i oni sa višom medicinskom školom.Status pitomaca ili kasnije slušaoca tokom služenja vojnog roka što se tiče uslova života, boravka,izlazaka u grad,uniforme i odnosa redovnih starešina bio je  povlašćen u odnosu na vojnike koji su služili redovni vojni rok.Ali su posle u civilstvu mnogo češće i redovnije pozivani na obuke,vojne vežbe i na mobilizaciju nego obični prašinari.Danas deluje da taj kadar nije više nikome potreban.

Da ne zaboravim i ovo.Po dobijanju ratnog rasporeda rezervni oficiri u JNA su zaduzivali kompletan pripadajuci komplet (radna uniforma kompletna,porcija,maska,oficirska torba sa pripadajucim kompletom:stabni lenjir,grafitna olovka,sestar,komplet drvenih bojica;borbeni ranac,oficirski opasac,slem,cizme,matrikula,komplet za licnu zastitu,rukavice,potkapu,satorsko krilo itd. gotovo sve sem licnog naoruzanja.I vojna knjizica se razlikovala od knjizica redovnih vojnika i zvala se "Legitimacija rezervnih i penzionisanih oficira,generala i admirala JNA", da bi pocetkom 80-tih svi poceli da dobijaju istu poznatu zelenu.
Jedino su u cuvenu pesadijsku SRO u Bileci mogli biti upucivani svi regruti sa bilo kojim fakultetom pa neki mnogo "podobni" i bez.Ta skola se smatrala elitnom i tu nije bilo povlascenog statusa nego je sve bilo po "PS" i disciplina je bila slicna kao i prema pitomcima na VA.Pravilo duzenja kompletne opreme se izgubilo pocetkom 90 ko zna kako i zasto.Ali sudeci po kolicini opreme II klase a vrlo cesto i I koja se masovno krcmi po licitacijama,buvljacima,oglasima itd. u trenutku kad je nova uniforma VS tek usvojena i koju po planu aktivna vojska treba da dobije na kasicicu do kraja 2012 godine mozda se stice lazni utisak da ako se opet desi neko stani-pani za "nedaj boze" mozda opet dobijemo aktivnu rezervu u "Narodnom odelu" kao pred balkanske ratove krajem proslog veka.

Izvinjavam se što skrećem sa teme, ali ko je još sem rezervnih oficira dužio komplet u miru? Sećam se da je moj pokojni otac imao sve navedeno (verovatno bez lenjira, šestara, oficirske torbice), a nije bio rezervni oficir, nego je vojni rok odslužio kao običan vojnik - graničar. Opremu je razdužio kad su ga zvali iz VO, negde sredinom 90.-tih, verovatno zbog godina starosti.

 Znam par ljudi koji su služili ŠROA- Škola Rezervnih Oficira Avijacije a nisu završili fakultete. Nisu ih čak ni upisali.
 Po Aero Klubovima su se birali momci i slani su na pregled u Zemun. Ko prođe i bude odabran dobijao je osnovnu obuku letenja na Utvi, odnosno sati naleta su bili dovoljni za dobijanje Dozvole Sportskog Pilota. Kasnije su ti ljudi išli na odsluženje vojnog roka u ŠROA.

opremu su duzili skoro svi vojni obveznici sa ratnim rasporedom u jedinicama i komandama. a pravilo da se za sro mora imati fakultet uvedeno je tek u srj. pre toga nije gledano na sremu, pa imate veliki broj ljudi koji su zavrsili sro a po struci su majstori raznih zanata. kako se to biralo ne znam, ali znam neke takve (kolega koji drzi praksu je automehanicar kapetan u rezervi).

A da još jedna digresija u sastav oficirske torbice išla je još i gumica za brisanje i rezač.A dobijalo se i po 8 zvezdica i rezervne epolete za činove.Meni je bilo interesantno što sam u jednom takvom rezervnom kompletu umesto peškira kakve svi poznajemo zatekao verovatno stari tip pamučnog peškira bele boje sa čini mi se dve uzdužne plave crte ili slično koji su podsećali na one starinske pamučne peškire koje su nekad buduće udavače dužile u devojačkoj spremi.
I nešto o tipu uniforme: U to vreme 80-tih uniforma redovne vojske bila je M77 koju greškom zovu čojana (bila je smb boje grublje teksture verovatno kombinacija vune i poliestera) dok su rezervisti dužili ne zamerite ako promašim brojku, pravu čojanu smb uniformu napravljenu od grubog vunenog sukna M66,sve zajedno sa pravim šinjelom.Inače kravata se nije nosila na radnu-ratnu uniformu.A čojane titovke su imale vezenu zvezdu petokraku.Oni iskusniji su na vežbama čak i po največoj žegi ispod pantalona nosili pamučne podgaće jer su često pogotovo oni puniji od grube čoje dobijali ojed između butina.U bluzi se sa unutrašnje strane pri donjoj ivici ne sećam se da li levo ili desno u posebnom džepiću obavezno nalazio i prvi zavoj.
Eto koliko detaljno se vodili računa o spremi i opremi za rezervni sastav.Mada je sigurno i tad bilo delova opreme koji su po formaciji pripadali tom kompletu ali kojima iz razloga "siromaštva" u to vreme rezervisti nisu bili zaduživani.
Sigurno da su najčešće "zloupotrebjlavan" deo opreme od strane rezervista van vojne službe po redosledu bili: čizme,borbeni ranac,vojnička torbica tzv. "gušterača",oficirska torba,košulja,šatorsko krilo kao i vojnički opasač koji su u nedostatku boljeg ponosni sinovi "tata rezervista" nosili.

slemovi su iz "ratnih kompleta" povuceni pocetkom 80tih. "gusteracu" se ne secam da su duzili. kod "zloupotrebe" zaboravio si dugacke gace.  ;D vrlo cesto su se vidle zimi na zicama ;D

"Gušteraču" nisu u kompletu dužili oficiri već ostali. A i za gaće si upravu. :laugh:

Sad sam se setio još nečeg. U Svajcarskoj koja nema redovnu armiju o tome je čini mi se govorio negde Lazanski rezervisti osim celokupne opreme duže i oružje (nedao bog tamo neke zloupotrebe toga, čak se i ne sumnja na takve stvari).Znači kod kuće sve u ormaru sve sa puškom u sošci.

to je tacno, gledao ja na nat geo. tri generacije zivih, tri puske. deda jos cuva smit rubina :) samo, sto se tice zloupotrebe oruzja, svajcarska nije ratovala 500godina pa se malo i zaboravilo cemu to sluzi ;D kod nas?  :jok :jok :jok ne kazem da bi sad bilo prangijanja ko na divljem zapadu, ali svakako bi bilo zloupotrebe i to u povecim kolicinama (kao i svega ostalog)

ssekir75 samo da ne odemo od teme ili upadnemo u chat. izvinite moderatori.
Kad reče deda, ne tako davno preko drine, jedan deda je upavši u svoju stalu sa trofejnim valterom p-38 u rukama i uzvikom "HALT!" uapsio neku dvojicu nesretnih pilota koji se tu sakriše po obaranju,samo što nisu bili "švabe"  ;D ;D
"Bez starca nema udarca".

ne znamo da li je deda bio u sro, ali uperenu cevku svi razumeju, ma sta im viknuo ;)

Po dedinom nastupu i borbenom stavu rekao bih da je ipak bio rezervni oficir ali da je prvu zvezdicu okacio pre formiranja sro-a. :)

e to malo tesko. sro je postojao i pre drugog rata, a u nekom obliku i pre prvog

ssekir75 posle drugog rata imao si masu partizanskih oficira pa i u visokim činovima koji nisu prošli ŠRO ali su u ratu postali oficiri, pošto su zbog prelaska na civilne dužnosti mnogi demobilisani prevođeni su u rezervni oficirski sastav. Iz tog perioda potiče dosta onih koji su bili rezervni majori,potpukovnici itd. a neki koje sam ranije spomenuo su u rezervi prišivali i generalske zvezdice.

to niko ne spori. problem je sto ti kazes da bi stari mogao imati oficirski cin od pre formiranja sro-a, a to je bilo, ako mene secanje dobro sluzi, 1924. znaci da bi starac trebao da bude oficir iz prvog sv. rata, a za takve "akkcije" u tim godinama malo teze da je bio sposban...

 Sa tog aspekta si u pravu, mislio sam na pre formiranja ŠRO-a u JNA.  :)

Mali potsjetnik na Bileču. (slikano prije nekoliko dana)

-"straža na kapilji"
-spavaona
-" novi trpezarci"
-strelište
 

u ono vreme ne znam kako bi se ova provela medju onolikom vojskom ;D doduse, onda je bilo i discipline, pa bi bilo  :udri

Мислим да се у ЈНА то са факултетом као условом за ШРО изгубило када су будући студенти почели да иду у војску са 18 година. Што се тиче торбице резервног официра, зависио је и од рода војске. Артиљерци су између осталог имали и угломер, шестар и црвено-плаву оловку.

Naleteo sam na ovaj interesantan snimak o SROP Bileca.Ima li na forumu Bilecanaca? Moj otac je sluzio vojsku u Bileci  , kaze da jos pamti sva brda oko Bilece  ;D
http://www.youtube.com/watch?v=IZJ-IndJYN8

На почетку овог снимка појављује се Петар Тодоровић, пуковник у пензији који је, као што и сам рече 13 година провео у ШРОП у Билећи. Ради се о врсном официру, човеку са личним дигнитетом, умешном у руковођењу, строгом и праведном.  Завршио је Средњу војну школу, Војну академију КоВ, Командо-штабну школу и Школу националне одбране и то све са одличним успехом. Сјајан друг и колега. Између осталих дужности био је и начелник штаба 72.спбр и вршилац дужности команданта те бригаде. Својевремено га нису поставили на дужност команданта јер се његов став и инсистирање на прописима и законима није свидео једном тадашњем "војсковођи".  Каријеру је завршио као начелник катедре тактике у Војној академији ВС. Мислим да су његови питомци у ШРО, а касније и слушаоци високих војних школа могли од њега доста да науче.

Ево га и овде на слици као питомца ВА КоВ (други с лева): https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,15951.msg201734.html#msg201734

На снимку сам уочио још једног  "класића": Рифата Косовца, такође дугогодишњег "Беилећанца" (негде на 10:00) .

Ja sam završio 80. klasu ŠROP, u periodu od 4. avgusta 1984 do 23. januara 1985. Pamtim obojicu pomenutih starešina, pored njih mi je ostao u lepom sećanju i tada kapetan Mrvić Radovan, nastavnik PNNG. Inače sam bio u 4/2 pit. bataljona, k-dant je bio maj. Mate Viduka, k-dir čete kap. Vinko Markovski i k-dir voda por. Šutuš Jožef. Načelnik škole je tada bi puk. Mate Pehar. ŠROP je bila visoko organizovana ustanova, sama kasarna (Moša Pijade) je bila jedan veliki poligon, tako da se nije gubilo vreme sa odlaskom na nastavu, bojeva gađanja smo isto izvodili u samom kompleksu.... Plan nastave i obuke se je izvodio tačno utvrđenom dinamikom i bez improvizacija.  Škola i danas može biti uzor sličnim ustanovama. Posle sam otišao na jednomesečni kurs za komandire VP u OBŠC i na stažiranje u čVP u Pulu (5. VPS).

Izvinjavam se za off topic , ali mi nikako nije jasno kako je ona vojnik po ugovoru kada je zavrsila SRO i  dobila cin potporucnika , kako u jednoj vojsci mozes da imas dva cina?

Остали су мало недоречени да ли је завршила ШРО или је само имала ту жељу. Елем, она носи онај чин који је уговорила са послодавцем приликом склапања уговора, а то је чин разводника. Да је, по престанку радног односа у српској војсци, позову у резерву, онда би носила чин резервног официра.

O tome da rezervni oficir može da prilikom sklapanja ugovora "ugovori" niži čin je jedna od notornih "gluposti" u zakonu. Nije normalno da školuješ nekoga da bude oficir, makar i rezervni, a onda ga primiš u aktivnu službu kao razvodnika (ova devojka ima čin razvodnika). Meni bi logičnije bilo da ne može biti primljena u profesionalnu službi ispod svog čina. Dakle rezervni oficir kod "aktiviranja" ne može biti primljen za vojnika ili podoficira.

Takođe, to što se činovi "ugovaraju" je još jedna od "gluposti". Činovi se stiču znanjem i sposobnoštu (veštinom, hrabrošću, znanjem uz školovanje-kursiranje i sl.). U VS ne važi ona Napoleonova maksima da iz ranca svakog kaplara viri maršalska palica.

^Ali to bi onda značilo da neko može da završi neki "fakultet" subotičkog "univerziteta" sa isturenim odeljenjem u Bujanovcu, odsluži ŠRO 6 meseci i zaposli se kao pravi potporučnik. A vi što ste tupili regularno VA, ko vam je kriv. Po mom mišljenju, to je možda još i jedina prepreka uništavanja visokoobrazovanog kadra u vojsci i degradaciji oficira. U civilstvu su razne "sege-mege" obesmislile visoko obrazovanje, a što je uostalom i cilj za banana-republike poput naše.

Ја говорим о принципу (чин се може стећи и одузети на законом утврђен начин, а не "уговорити"), не улазећи у то какав је квалитет наставе на факултетима. Уосталом, то би требало да проверавају код пријема у ШРО. У свакој школи онај ко жели да учи може да научи, па и у тим "мега-белја". И у "најелитнијом" школама има оних који се "шверцују". Сети се само како на "елитним" америчким универзитетима прилазе спортске "звзеде". Врло вероватно и деца великих спонзора и сл.

Pa nije baš tako Roker. Problem koji ti ističeš je širi problem pada kvaliteta civilnog, ali i vojnog obrazovanja uopšte. Koji je smisao današnje Vojne gimnazije? Kakav je to ppor avijacije koji bude proizveden u čin i još dobija letački znak a da nije laširao na G-4?

Takođe, za pojedine službe Vojske se i ne možeš školovati na Vojnoj akademiji. Npr. oficiri pravne službe ili veterinarske službe. Ne vidim ni problem zašto neko ko je završio npr. Mašinski fakultet, smer vazduhoplovstvo ne bi išao KSRO i postao rezervni oficir VTSl?

I ako je zaista kvalitetan "resurs" zašto mu ne dati priliku da se aktivira?

Vojska ima potrebu za rezervnim sastavom, a to podrazumeva i određen broj rezervnih oficira. Drugo je pitanje da li u ovolikom broju. E sad, normalno je da rezervni oficir ne može imati potpuno isti nivo znanja kao i aktivni, jer nivo njihove osposobljenosti zavisi od vojnih vežbi (za koje država nema novca) i samoobrazovanja (koje je iz raznih razloga nedovoljno zastupljeno da ne kažem nepostojeće). Postoje (postojali su) priručnici za RVS koji su izuzetno kvalitetno napisani da se koriste i pri pisanju materijala za VA, a često ih RVS i ne otvore po dolasku iz vojske.

Inače, nekada za ŠRO nije ni trebao faks. Ako si bio talentovan u aero-klubu išao bi U ŠROA imao-nemao fakultet.

Uostalom, postoji Pravilnik o načinu i uslovima za izbor i o postupku izbora regruta koji će se usavršavati za rezervne oficire, i njime je definisano sa kojim fakultetom "ideš" u koji rod odnosno službu. Npr. za rezervnog oficira SbSl može da se školuje isključivo regrut sa završenim Saobraćajnim fakultetom i uz uslov da ima položeno za B kategoriju.

Sve ovo što sam rekao je, inače, čista teorija jer najveći broj rezervnih oficira koji se aktivira, stupa u službu kao vojnik. Odnosno, jedini koji postaju aktivni oficiri su samo oni koji budu primljeni za neke deficitarne specijalnosti ili VES-ove za koje se ne školuje na VA/VMA. I druga grupa su oni koji već rade u VS pa završe KSRO, npr. doktori koji su završili civilni medicinski faks a rade u VS završe KSRO i postaju aktivni oficiri.

A sad da se vratimo na tenk M-84.

Izvinjavam se na off-topiku, ali voleo bih da tu diskusiju nastavimo na nekoj drugoj temi. Oko kadrova u VS svakako ima šta da se kaže. :)

Zahvaljujem nadležnima što su omogućili nastavak ove diskusije. :)

A što se te teme tiče:
To je već nešto drugo i postoje takvi slučajevi. Kvalitetan kadar tehničke struke svakako je i mora da bude cenjen. U takvim situacijama je "aktiviranje" sasvim opravdano. Ipak, ne bih se složio da je to dobro rešenje u poslovima koji nisu usko vezani za konkretnu struku. Šta npr. da radi jedan pravnik ili politikolog poput mene, ako bi mu bilo omogućeno da posle 6 meseci u ŠRO postane "punokrvni" PT. Za "društvenjake" je ionako rezervisana mahom pešadija. Ja prvi priznajem da bi me bio stid da posle polugodišnjeg kursa budem na mestu aktivnog oficira i ravnopravan sa ljudima koji su se za taj poziv školovali makar 4 godine.
A to ne pričam napamet. Dok sam služio, lično sam mogao da se uverim u komandnu osposobljenost podoficira koji su završili srednju vojnu školu i onih "turbo" vodnika. Pri tom ne ulazim u njihove lične i vojničke kvalitete, već samo one koji se tiču osposobljenosti u skladu sa činom. Više sam naučio od vodnika koji je u srednjoj vojnoj školi završio smer artiljerije, nego od pešadinca koji je čin dobio nakon kursa, a koji je pri tom pripadnik 63. pad. bataljona.

Већина правника иде у пешадију мада знам неке који су распоређени у артиљерију или род везе. Након завршетка ШРО правник иде у правну службу, а раније су постајали војни тужиоци или судије. Такође данас у ВС мора да постоји правни саветника нивоу бригаде из области међународног хуманитарног права. Барем сам тако чуо...

Naravno, sa raspoređivanjem na pozicije u skladu sa strukom se apsolutno slažem. Ne slažem se sa time da neko postane komandir voda posle 6-to mesečnog kursa. Jednostavno nije osposobljen za tako nešto, koliko god se zalagao.

Рокер, као што сам већ рекао више од 90% РВС се не активира након КСРО у статусу официра. Ако раде као професионални војници за 6 месеци су ваљда научили више него неко коме је војни рок трајао 3 месеца.

Правници раде у ПрУ, војном правобранилаштву, војнодисциплинским судовима и тужилаштвима, на ВА итд.

Према члану 10. алинеја 1) Правилника о начину и условима за избор и о поступку избора регрута који ће се усавршавати за резервне официре (СВЛ 10/2011) за пешадију се одређују кандидати који су завршили правни, филозофски, филолошки, шумарски, пољопривредни, дефектолошки, археолошки, учитељски, теолошки, факултет безбедности, ДИФ, ФОН; ФПН и ФДУ.

За инжињерију (члан 10. ал. 4) одређују се они са грађевинског, машинског, архитектонског, рударско-геолошког и шумарског.

Итд. итд.

У вези подофицира, више не постоји средња стручна војна школа. Ако те приме идеш на курс у Центар за обуку и усавршавање подофицира у Панчеву.

У сваком случају, мислим да у крајњој линији зависи од саме особе. Нико ти не брани да учиш. Док си слушалац курса за резервног официра имаш право да идеш у кадетску библиотеку на ВА, ЦБВНДИ итд. и да користиш војностручну литературу. Сад не знам како то изгледа у пешадији, али што се мојих тиче имаш одлично опремљене кабинете у ЦО РВиПВО на Батајници (и аеродромску библиотеку) где можеш да научиш основе, само ако хоћеш.

Какву пешадијску обуку су имали у ЈРВ и ПВО у односу на пешадијске официре/подофицире/војнике (то најбоље Џумба да нам објасни пошто је радио у Сомбору), па су дошли у ситуацију да примењују то што су тада научили иако нико није сањао да ће му тај део обуке икада у животу затребати.

И још нешто, немали број активних официра током службе мења ВЕС па поморци раде као пешадинци, интенданти раде и у ТСл, пилоти као обавештајци итд. итд. Не кажем да они имају потпуно исто стручно оспособљење али могу да задовољавајуће обављају дужност и у том роду/служби.

То је раније трајало годину дана. Људи коју су то похађали кажу да је било јако озбиљно и исто су ми причали о тим "турбо водницима" које ти помињеш. ЈНА је раније радо примала људе са високим образовањем јер су јој били неопходни и велики број оних који су завршили ШРО су добијали понуде да остану у служби.

Могу се сложити са тобом да није исто бити на академији 4 године и 6 месеци на курсу. Знам да је раније постојала ШРО за РВ и ПВО на Земунику. Е ту тек не можеш да изједначиш оног који је завршио комплетну академију и овог који је постао пилот на Ј-20 после школе, мада знам да има и оних који су догурали до Г-2 ка резервисти.

Ево прилажем фотографију са обуке једног од резервних пилота за Г-2.

[attachment=1]

У ЈНА високо (цивилно) образовање није било обавезно за ШРО.

У ЈРВ и ПВО није постојала видовска ШРО већ по родовима и службама ШРО ВТСл је била у Рајловцу, ШРОА и ШРО АРЈ ПВО у Земунику.

Последње класе ШРОА су летеле на Г-2, али већина резервних пилота ионако није имала РР у ЈНА већ у авијацији ТО где постоје ЛаБА и ЛаАВН.

Kurs za rezervnog oficira u JNA je trajao 6 meseci a ostalih 6 meseci se stažiralo u trupi gde su se obavljale dužnosti već shodno rodu-vidu-službi (pilota, komandira odeljenja/voda, itd........).
Kvalitet vojne obuke je diktirao kvalitet takvog kadra a više ili visoko obrazovanje je davalo samo osnovu za vojno-stručnu nadogradnju.
Postojala je i posebna predselekcija kandidata.
Sama diploma višeg ili visokog obrazovanja nije bila dovoljna, regrut je morao podnositi poseban zahtev za prijem na kurs za rezervne oficire.
Vršene su i bezbednosne provere slične kao i za prijem u aktivnu službu.
Nije baš svako i sa svakom diplomom da prodje u to vreme.

Škola u Bileći (pešadijska) kao i ona u Karlovcu (inžinjerijska) ili Mostaru (za pilote) ili pri SnSl su davale visoko stručan i sposoban rezervni vojni kadar.
I to se nastavilo do postojanja VJ dok je trajalo.
Kako to danas izgleda sa četvrtinom ranije predviđene obuke ne bih vam znao reći.

Живите у прошлости. Данас војни рок траје 3 месеца, а КСРО 6 месеци.

И опет, колико год да је обука трајала тада, ако РВС није имао даље оспособљавање кроз војне вежбе, курсеве и кроз самообразовање, онда је његова "борбена употребљивост" веома упитна, посебно ако његово радно место нема непосредне везе са његовом ВЕС.

Шта ћемо онда са војскама које немају војну академију? У Словеначкој војсци образовање за активног официра и официра у уговорној резерви траје 12 месеци (6 месеци основне обуке, 5 месеци специјалистичке и 1 месец стажирања), а добровољно служење војног рока 3 месеца и једну до три седмице.

Sa ovim se u potpunosti slazem , dzabe sve ako RVS ili obican vojnik nije pozivan na vezbe.
Moj otac je zavrsio SROP u Bileci i bio je u rezervi 18 godina , od 1999 nije vise pozivan. Za svo to vreme imao je dosta vojnih vezbi iza sebe , na gotovo svake dve godine bio je na malo duzim vezbama u trajanju od 7,10,15,20 dana zavisi kako kad , svake godine su organizovane jednodnevne vezbe  i sam kaze da ih je bilo dosta i da ih nisu ni upisivali u knjizice plus sto su imali sastanke rezervnih staresina.
Vezbe su organizovane po okolnim selima znam da su bili i na poligonu Peti puk kod Valjeva i naravno na Pasuljanskim livadama.
Promenioje nekoliko duznosti u brigadi: komandir minobacackog voda 82mm , komandir izvidjackog voda ili cete ne secam se i na kraju je isao na kurs u trajanju od 30 dana za oficira bezbednosti u Pancevo i bio bezbednjak u pozadinskomm bataljonu.
Nadam se da sam sa ovim malo doprineo temi.

Peti puk ostao mi u vječnom sjećanju. Tu sam trčao kros.

Када се каже "официр" или "подофицир" прва асоцијација већине "цивила" ће бити да је то униформисано војно лице које издаје команде, командује војницима и јединицама и које има "чин". Они су уствари "старешине". Лица са правом да издају задатке (командују). Генерлано то јесте тако, али један број официра и подофицира нису "старешине" у пуном смислу већ су непосредни извршиоци којима други, виши по чину командују (на пример, значајан број војних лекара у болницама спада у ту категорију) или нико посебан већ обављају посао од посебног значаја па је неопходно да имају "чин" (као што је то било са војним судијама). 

Мало теорије неће да шкоди за даљу дискусију:

Да би неко руководио - командовао (било где, не само у војсци), да би био руковдилац уопште, мора да има: 1) знање из струке у којој командује, 2) да има ауторитет (коју му у војсци доноси "чин", у цивилству звање - инжињер, мајстор, директор, али у углед који се стиче радом) и 3) да има овлашћење (да га је неко поставио) и 4) одговорност.

Поједностваљно речено руковођење (у војсци обично кажу командовање) је наметање своје воље другима. Зато, треба знати да су неки људи природне вође - руководиоци (то је каракертна особина са којом се човек рађа и што генерално нема везе са интелигенцијом, знањем и образовањем), а неки нису али уз знање и труд то могу постати. Неки једноствано то не могу бити или бар не добре вође - руководиоци. Све то треба имати у види код избора људи за војне школе, па и школу резервних официра. Оних природних вођа је око 5%, дакле врло мало па се морају наћи и они који то могу бити а таквих је око 70%. Осталих 25% то никако не могу бити. Колико знам психолошка служба има батерије тестова којима се доста тачно могу идентификовати такви.

Најбољи руководиоци су они који су природне вође, добри стручњаци (имају добро знање), они који имају формиран ауторитет а војсци и одговарајући чин и постављење. Да ли ће се то баш увек спојити у идеалну комбинацију зависи од кадровања које је по многима значајан елемент управљања и руковођења. Опет генерално, војска у поређењу са другим државним структурама има добро кадровање (уз све грешке и пропусте). Војска има тзв. каријерно вођење у служби.  Управо то каријаерно вођење (поједностављено то је могућност да неко од војника постане генерал) покушавају да копирају велике компаније, посебно оне које се називају "мултинационалним".

Ето, пре неки дан из новина сазнадох да су "стручњаци" у МУП-у ангажовали страног саветника да им каже како у МУП-у треба увести каријерно вођење у служби (и још понешто). Ето, да су они који су одговорни за тако нешто читали ово што се овде пише (а ја и остали смо то већ овде писали) могли су џабе да добију ништа лошије савете. Такође, ПВ је довео Тонија Блера да би им он понудио "дилавери јунит" ( намерно сам написао ћирилицом) као "оригинални патент" руковођења. Ко је прочитао "Упутство о раду команди и штабова" (наслов сам баш нешто заборавио), могао је да прочита да војска одавно има тај метод рада и зове се "тимски рад" команде. То није рад команде где сви раде заједно (то је групни метод). Не, то је метод где се за одређене задатке формира посебан тим састављен од избараних лица и команде, али и специјалиста (стручњака) из других јединица, а у вишим командама и из цивилства. Односно то је врло слично ономе што је Тони Блер патентирао. Ето, ПВ је могао овде такође да покупи неки савет џабе.

Џумба, да ли сте мислили на ово упутство? А има и она књига "Увод у теорију војног руковођења".
[attachment=1]

То се сада ваљда зове Упутство за оперативно планирање и рад команди у Војсци Србије.

Да, то је то.

Књигу - уџбеник "Увод у теорију војног руковођења" (аутор је покојни пуковник, професор др Барнислав Јовановић) препоручио бих сваком ко жели да мало боље научи теорију руковођења, не само војним него и сваким другим системом.

Sto se literature tice izdavana je posebna literatura za rezervne oficire: "Teme za usavrsavanje rezervnih vojnih staresina"
Mislim da je to izdavao Savez rezervnih vojnih staresina.
Imam kuci izdanja za 1982,83,85 pa cu ih slikati kad budem isao kuci.
Evo jedne slike koju sam naso na internetu:
[attachment=1]

Браво Немања. Добро си ме подсетио. Негде 1982 или 1983 (мало сам заборавио) према једном од тих писаних материјала одржао сам серију предавања резервним официрима у више села у општини  Сомбор и Апатин, укључујући и град Апатин. Тема су била противтерористичких дејства. Сећам се да је писани материјал из овакве брошуре као на слици био јако добро написан. Организатор предавања је био Зонски штаб ТО и Савез удружења резервних старешина. Ту књигу сам доста дуго чувао и негде сам је изгубио или дао некоме.

Приликом завршетка прве фазе школовања, односно пре упућивања на стажирање слушаоци су добијали приручника према роду тј. служби, а у појединим родовима и службама и према дужности.

Ово су, колико знам, последња издања. И, као што Џумба рече, изузетно су квалитетно написани да могу бити од користи и активним официрима као подсетници. Баш овај за ВТСл је коришћен као литература за нови уџбеник "Техничка подршка у РВ и ПВО" за ВА.
 
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Пар старијих из средине седамдесетих када су приручници рађени по видовима војске.

[attachment=1]
[attachment=2]

Приручници су избиљно рађени. Прво се дефинише општа структура и главни садржаји. То су обично радиле управе родова уз сагалсност и координацију са командама видова (армија). Затим се предлагани аутори. Ако аутор пристане да обради тему он предлаже (прецизније) садражј. Сваки садржај теме се верификовао на нивоу рода. Обично лице задужено за обуку то прегледа и да своје мишљење а начелник одобри. Потом се приступало изради. За сваку тему, осим аутора одређивани су и рецензенти.  Обично су то радили (аутори и рецензенти) најискуснији (али и најписменији) официри. То је било и добро стимулисано јер су се исплаћивали и ауторски хонорари. Нису то биле неке велике паре (с обзиром на труд и време утрошено на то), али довољно да човек одведе породицу на море.

Каријерно вођење у Србији и СФРЈ тј. постајање директора од ВКВ радника се показало као погубно. Људи су "уз посао" завршавали на лакши начин школе које редовним путем никада не би могли да заврше и стекну звање тј. диплому. Човек заврши трогодишњу и запосли се у предузећу (ОУР, СОУР, РО,...). У једном тренутку упише неку вишу школу јер са трогодишњом не може на факултет, заврши вишу и на неком од факултета у унутрашњости положи диференцијалне испите и стекне титулу инжењера, а у једном тренутку постане и руководилац предузећа. Слична ситуација је била и у здравству где су сестре и спремачице заобилазним путевима завршавале дефектологију и психологију успут радећи. Свако ко је студирао озбиљан факултет зна да је готово немогуће радити 8 сати и завршити га на нормалан начин и у пристојно време. Београдски универзитет је забранио људима да са више школе прелазе на ЕТФ или Грађевински факултет и тако постану дипл. инжењери знајући да је то био један од начина да се превари систем. Зато сад постоје приватни факултети у изнајмљеним становима који још брже производе људе у дипл. правнике, економисте, информатичаре, инжењере, психологе итд.

На ЕТФ-у је својевремено дошла група " студената", ВКВ радника који су хтели да се образују уз посао. Професор им је држао у амфитеатру предавање из математике где је потрошио три табле како би извео неки математички доказ. На крају их је питао има ли нешто да им није јасно, а један од студената је мртав озбиљан питао: "Чему толики труд кад је коначан резултат нула? "

Како тај систем функционише на Западу, не знам, али овде се показао као изузетно лош у цивилном сектору. Са друге стране Школа резервних официра се показала као добра и они који су је похађали у ЈНА и ВЈ су имали шта да науче. Адлер је добро рекао да ако неко жели да се усаврши и ако га интересује нека област има услова да стекне велико знање јер су му на располагању библиотеке и приручници. Наравно да ШРО представља лакши пут у неку руку јер су питомци на академијама морали да се одрекну многих ствари у животу на период од 4 до 5 година те да полажу захтеван пријемни као и математику током студија док то неко није морао да ради ако је ишао у ШРО.

Ја колико знам у Вишу школу се није могло уписати без завршене четвороразредне средње школе. Лично не видим ништа лоше што се неко школовао уз рад. Зашто не би могло да се уз рад заврши и неки факултет. И мој отац је тако завршио права (учио је ноћу, суботом и недељом) и био је бољи правник од многих "редовних". Истина, сада је укинуто тзв. ванредно студирање већ је све претворено у "редовно" с тим да је разлика само у "буџетским" и суфинансирјућим" студентима.

У фирми где сам радио (производна фирма из машинске струке) било је двоје магистара техничких наука, машинских ижињера. Један је био тотална дилеја за било какво вођење и организовање посла. Чак и за пројектовање. Само је филозифирао и махао дипломом. У буквалном смислу био је дилеа (на крају је отпуштен као "технолошки вишак"). Са друге стране од четири производна погона управници њих три су били са вишим стручном спремом ("погонски инжињери") а један дипл.инг. Један од оне тројице "погонских"  је био апсолутно најбољи организатор и вођа посла а то је постао од КВ радника (школовао се уз рад). Нема тога што он није умео да уради у свом погону. Оном дипл.инг су се мајстори смејали. Једном је донео неки нацрт склопа који је требало урадити, позвао пословође и бригадире и почео да дели задатке. Један од пословођа погледа онај нацрт и каже: "Ово не ваља, уводник је са друге стране". "Шта ти знаш ово је дошло из пројектног бироа, радили стручњаци - каже управник погона дипл.инг. "Ма ја сам био на том објекту (радило се о уводнику укгља за ТЕ) и знам како ово изгледа, ово је погрешно.". Оде тај дипл. инг у пројектни биро и враћа се - мајстор Милош је био управу. Неки "стручњак" у конструкционом је обрнуо ствар  (лоше је прочитао стари цртеж по коме је израђен нови). Да небеша мајстора (истине ради ВКВ и са великим искуством) била би милионска штета и брука.

Поента ове приче је да је у сваком послу битно знање, а не како је ко до њега дошао. Диплома није увек гаранција знања. Тако је и код активних и резервних официра. Наравно, то никако не значи да активним и резервним официрима не треба високо образовање. Треба. Али, то треба омогућити свима у систему да постану, кроз школовање и усваршавање јер се тако подстиче креативност и здрава конкуренција.

Тачно је Џумба да су људи са факултетским дипломама који машу папиром и филозофирају ужас. Сретао сам их небројено пута и много су гори од људи који имају само или чак ни основну школу. Добар део таквих има и докторску титулу и предаје на државним универзитетима у свим постојећим гранама. Тврде да су најпозванији и најобразованији, а никада нису ушли у суд, банку, операциону салу, погон, радионицу итд.

Постоје ретки изузетци који успевају да уз рад заврше озбиљну школу, али верујте ми да неке факултете на тај начин једноставно није могуће завршити. У ту групу спадају медицински и њему сродни јер сте приморани да цео дан проведете на вежбама и предавањима те ме живо интересује кад на ред долази радни време од 8 сати? Кад ти људи спавају?

Ја би сад могао да самостално почнем да учим да програмирам и да стекнем неко знање итд, али никада нећу бити у равним са оним ко је то положио и студирао на ПМФ-у и ЕТФ-у. Никада. Ту се тачно види ко је приучен, а ко научен.

Критеријум на Правном факултету у Београду је данас језив. Тешко га је завршити чак и  ако сте само фокусирани на књигу, а камоли да имате пуно радно време од 8 сати. Неки су то покушали да уклопе. Завршили су га после 12 год студирања, а неки нису никад ни видели диплому.

У војсци је то другачије и функционише добро колико видим.

Један од ретких факултета  где у ранијем периоду није било ванредних студија (уз рад), управо из разлога које наводиш, јесте медицински. Знам да је војска својевремено слала санитетске подофицире на школовање на медицински факултет (1983-4.гд), али су били редовни студенти (то им је третирано као да раде). Имали су рок за који су морали да га заврше или да врате паре за школовање.

Данас не постоји студирање уз рад, односно ванредне студије. Ни у војсци не постоји више ванредно школовање. Активни официр и подофицир се упућују на школовање и тада не обављају своје дужности. Ако школовање траје до шест месеци не разрешавају се дужности (барем је тако некада било), ако траје дуже, разрешавају се дужности (на њихово формацијско место се постављају друга лица). Када зварше школовање, ако су били разрешени, Персонална управа (на предлоге управа родова и команди армија) их је распоређивала на нове дужности по потреби службе.

Ја сам у војсци завршио ванредно последипломске студије. У пракси то уопште нису биле ванредне студије. Ја сам током 2 године (колико је трајало) практично сваког месеца (осим у јулу и августу) одсуствовао с посла од 2-3 недеље (некад и мање, али некада и више). Када се то сабере испада као да сам годину дана непрекидно био у школи. И било је врло заморно јер сам заиста учио и припемао семинарске радове даноноћно. Суботом и недељом сам учио по цели дан. У то време официр је имао право на месец дана одсуства (укупно током године) због припреме за полагање испита (ако је на ванредом школовању или ако је пријавио мајорски испит). Недају ти баш све, али 15-так дана добијеш. Када се то споји са годишњим одмором (или делом одмора) добије се "лепо" време да се припремиш. Осим наведеног за полагање мајорског испита по већим гарнизонима организоване су додатне припреме (у ванрадно време, по 2-4 часа током месец дана) које су биле добровољне и бесплатне. Дакле, некада те је систем, посебно обавеза полагања мајорског испита "терао" да се непрекидно усваршаваш, ако си жело да напредујеш.

Ја лично сам после Војне академије још 4 година (и неки месец више) провео у "школској" клупи у школама и курсевима. У пензију сам отишао са 52 године живота од којих сам 20 провео у школи, плус предшколско ;) (заиста сам ишао годину дана пре поласка у први разред).

Како овде пишемо о Школи резервних официра да подсетим да је војска (ЈНА) имала организовано дошколовавање (курсирање) за резервне официре и подофицире. Ти курсеви су се спроводили у Школским центрима родова и видова. Осим неких апликативних курсева (пробука за неко ново борбено средство) били су организовани и курсеви за командире водова и чета, курсеви за команданте батаљона ( барем у пешадији) и повремени курсеви за више резервне официре. Курсеви су организовани 1-2 пута годишње са 30-100 полазника. Ипак, то није било довољно да сви резервни официри прођу те курсеве који су били добри за кондиционирање и обнову знања након ШРО. У војној полицији (у ОБШЦ) су организовани курсеви за резервне командире водова и чета,а за органе безбедност посебен курс за резервен органе безбедности.

Поред медицинског факултета Џумба мислим да је немогуће завршити сваки факултет који изискује рад на вежбама без којих не можете положити испит, а у ту групу спадају и хемијски и фармацеутски где људи проводе и до 12 сати дневно. Много су тешки и свака част ономе ко их заврши на поштен начин.

Раније док није постојао овај војни медицински факултет доктори, ветеринари, стоматолози и фармацеути су ишли у СОШ - Санитетско официрску школу која се налазила у оној згради поред аутопута близу Клиничког центра Србије. Изучавала се ратна хирургија, АБХО заштита, пречишћавање воде итд. Ко то није био способан да заврши слали су га у болничаре. Ево како та зграда СОШ-а изгледа данас. Данас је то објекат ВУ Дедиње.

[attachment=1]

Знам да је тај мајорски испит био тежак и озбиљан мада за сваки чин се морало полагати колико сам ја упућен. Свако војно лице, а нарочито официри техничких служби и родова који су повезани више са техником, морало је константо да се усавршава јер је протек времена доносио нова техничка, стратегијска, тактичка и друга решења.

Ja sam o ovome pisao na pethodnoj strani iz primera mog oca koji je isao na kurs u Pancevo za oficira bezbednosti pa je posle bio bezbednjak u pozadinskom bataljonu za vreme bombardovanja. Takodje moj profesor istorije iz srednje je rezervni major  pa sam sa njim malo pricao na ovu temu on je ako se dobro secam isao na kurs za komandira cete u Sarajevo , inace nam se pohvalio da je pozvan na neko predavanje koje je oranizovala vojska kada je pocela kriza u Ukrajini posto je i on valjda neki obavestajni oficir.

Санитетска официрска школа, под тим називом је била нешто друго. То што ти предпостављам мислиш (по основу слике) јесте Школа резревних официра санитетске службе. Тачно је да су то згради сви у жаргону звали СОШ. У ШРО санитетске службе су долазили већ свршени лекари.

Санитетска официрска школа је је старија школска установа (мислим да је укинута још 60-тих година или почетком 70-тих) и школовала је  активне официре санитетске службе на нивоу више медицинске школе. Чак је било о жена. Они су били оно што се негде каже "парамедикал". Могу да пруже прву помоћ, посебно у ратним условима, али нису лекари. Неки од тих официра су касније зваршили медицински факултет, али колико знам врло мали број њих. Касније су углавном обављали помоћне перосналне, логистичке и сл. послове у војном санитету.

Аха значи у томе је разлика. Мени је речено да је ово СОШ. Данас знам да се свршени лекари шаљу на ВМА и да нема Школе резервних официра санитетске службе.

Па нема више никакве ШРО.

Сада у оквиру Војне академије постоји посебна класа - класа слушалаца за резервне официре (КСРО) као студијски програм.

Do sedamdestih su paralelno postojale ŠRO u Beogradu (danas je to zgrada GAK "Višegradska") i SOŠ u N.Sadu (u Miletićevoj kasarni).

U SOŠ u N.Sadu su primani nesvršeni studenti medicine i civili sa VMŠ.

Nakon školovanja su svi postajali rezervni sanitetski oficiri u činu p.poručnika.
S'tim što oni koji nisu završili fakultet u činu nisu mogli napredovati dalje od čina kapetana.
Neki profesori medicinskog fakulteta su u rezervi dogurali čak do ćina pukovnika.
Napredovanje u činovima je usledjivalo nakon odredjenog broja godina u rezervi ili vanredno učešćem u manevrima kojih je u to vreme i te kako bilo.
Znam na primer medicinskog tehničara sa VMA koji je nakon SOŠ-a i završenog defektološkog fakulteta dogurao do čina sanitetskog majora i tako dočekao penziju.

da li su rezervni činovi donosili bilo kakvu privilegiju ili su bili samo dodatna obaveza (vežebe, manevri, dodatna onuka i sll)?

Imali su pravo na dnevnicu, krevet u šatoru i doći na vježbu koji dan prije od ostale vojske.

Колико се ја сећам СОШ, као школа за активне санитестке официре радила је са само у Београду и то при ВМА. То што ти називаш СОШ-ом у Новом Саду је био Санитетски наствани центар. Могуће је да је до почетка 70-тих био део СОШ-а, али ипак мислим да није.  Такође, нису сви свршени доктори медицине (лекари) упућивани у ШРО (Шкорлу резервних официра) која је до почетка 70-тих година била у саставу СОШ-а као школске установе ВМА. Наиме, око 30% свршених лекара из разних разлога није одлазило на школовање за резервне официре. Основни разлози су били негативна безбедносна провера и/или одбијање кандидата да иде у ову школу, а било је и других, на пример здравствених разлога (ограничено способни нису могли у ШРО). Они су одлазили у Санитетски наствани центар у Новом Саду и мислим да је један био и у Требињу.

Када је почетком 80-тих година почело упућивање свршених средњешколаца који су уписали факултет прво у војску повећао се број лекара који нису били резервни официри, односно нису похађали ШРО. Једноствано прво су одлужили војску, па завршили медицински факултет и више им ШРО није требала.  Тада је у закону постојала могућност да се војник, који је одлужио војни рок на предлог одређеног органа промовише у официра ако је имао одговарајући факултет (на пример медицински). Тако су неки постали резервни официри без завршене ШРО. Мислим да је било организовано и школовање као у ШРО за оне свршене лекаре који су требали бити примљени за активне официре по конкурсу (а нису током служења војног рока завршили ШРО). Како је ту било проблема (око добијања резервних санитетских официра) мислим да је донета одлука да су они свршени средњошколци који су уписивали медицински факултет упућују на одлужење војног рока након завршетка медицинског факултета, али обавезно до краја календарске године када пуне 27 година. Тако су опет формиране класе ШРО од оних који служе војни рок.

Sanitetski nastavni centar u kasarni "Maršal Tito" u Novom Sadu u Futoškoj ulici nije isto što i SOŠ u tzv. Miletićevoj kasarni u N.Sadu.
SOŠ u N.Sadu je šezdesetih godina imao dve nastavne čete: četu lekara i četu nesvršenih studenata medicine i kadra sa VMŠ.
Sanitetski nastavni centar školovao je uglavnom srednji medicinski kadar za sanitet VES-ti bolničar i medicinski tehničar čini mi se sve do skoro.
SOŠ u N.Sadu postojao je sigurno bar do 70-tih paralelno sa ŠRO u Višegradskoj ulici u Beogradu.
Znam lično bar troje ljudi koji su je završili.
Čuveni psihijatar a danas diplomata prof.dr Jovan Marić je jedan od njih.
Rezervne vojne starešine osim dodatnih obaveza i statusa oficira pri obavljanju vojnih dužnosti nisu imali nikakvih privilegija.
Ali u vreme ONO i DSZ SFRJ, jeste bila stvar prestiža biti rezervni starešina JNA.

Krajem 40-ih u Gospiću je bila škola za podoficire. Da li je to neka preteča škole za rezervne oficire?

Вероватно не. Школа за подофицире је само школа за подофицире.

Официру, Да, у Новом Саду су била два санитетска центра. Један је школовао активне подофицире и мислим да је имао назив Санитетски школски центар (или тако некако). Други је (као и онај у Требињу) обучавао војнике, не резервне официре. И био је "наставни" центар. То што је међу њима било и лекара само указује на то да сви лекари нису завршавали Школу резервних официра која је увек била при ВМА.

Imam negde foto "Bukvice" iz tog centra u Miletićevoj kasarni.
To će razjasniti stvar u potpunosti.
Jeste u svakom slučaju zanimljivo da su postojala dva centra za obuku rezervnih sanitetskih oficira.

Ljudi koji su završili ovu školu vodili su se u evidenciji kao rez. oficiri pri RŠTO. To znam iz prve ruke jer se radi o mom pokojnom djedu.

Па како може бити школа за подофицире која производи резервне официре?

То о чему ти вероватно причаш је настало негде 70-тих година прошлог века где је свака република за потребе ШТО имала (у окивиру ЈНА) "допунску" школу за резервне официре. ШТО Србије је добијао резервне официре из неке јединице у Призрену. За остале не знам.

Pogledah u pomenutu bukvicu: Legitimaciju rezervnih i penzionisanih oficira, generala i admirala JNA.
Tamo lepo piše:
Škola za rezervne sanitetske oficire, klasa XXIX
godina 1965/1966
VP 2667 N.Sad
Komandant škole p.puk. Boris Mratinković
Kasarna u Miletićevoj ulici u N.Sadu