PALUBA

     70-ih godina prošlog vijeka se ukazala potreba za ojačavanjem i modernizacijom snaga LPAA. Poslije povlačenja iz upotrebe sredstava SPAA (sukcesivno su povučena oruđa 85 mm, 88mm i 90 mm) u naoružanju su ostali topovi 20/3 mm M-55 različitih verzija, 30/2 mm Praga i stari topovi 40 mm M-1 Bofors.

     Glavni nedostaci ovih sistema su bili mali domet i velika nepreciznost. Naime, svi ovi topovi su bili opremljeni nišanskim spravama starije generacije kod kojih glavni problem, određivanje mjesta susreta granate i cilja, nije bio u potpunosti riješen. Sve je zavisilo od umješnosti i obučenosti k-dira i nišandžije, sami su morali da izračunavaju i uvode elemente za gađanje i da na osnovu toga određuju tačku preticanja što je oduzimalo dosta vremena i energije i jedinici skraćivalo vrijeme reakcije. Naravno, ne treba napominjati da je efikasnost ovih sistema u protiv-vazdušnoj borbi bila izuzetno niska. Pokušano je da se problem riješi uvođenjem u naoružanje nišanske sprave J-171. Olakšan je rad nišandžijama ali je suština problema ostala ista.

     Sve je to stvorilo dobre uslove za nabavku novog, modernog artiljerijskog sistema PVO. Izbor dobavljača je pao na švedsku firmu BOFORS, i to ne bez razloga. BOFORS je čuven po svojoj dugoj tradiciji proizvodnje oruđa i oružja vrhunskog kvaliteta, a i sami smo decenijama njihove redovne mušterije. Kada se odlučivalo o modelu odabrano je ono najbolje što je Bofors u tom trenutku imao da ponudi, oruđe koje je u sebi objedinjavalo provjerenu i više puta dokazanu balistiku tj. top 40 mm dužine cijevi 70 kalibara i najsavremeniji lasersko-računarski uređaj za upravljanje vatrom. Skupa investicija ali na duge staze veoma isplativa, kvalitet naše trupne PVO je doživio gotovo kvantni skok. I tako, krajem 70-ih i početkom 80-ih u zemlju stiže, po mojim informacijama, 130 oruđa. Zaključujem po tome što su topovi nosili brojeve od 001 do 130, ja sam dužio oruđa 119-130, a u Vojsci nije postojao top sa većim evidencijskim brojem.
     U JNA su korišćeni uglavnom za odbranu aerodroma, ratnih luka i značajnijih objekata (što je i zadatak trupne PVO). Poslije raspada države i osnivanja SRJ najveći broj topova je povučen na teritoriju Srbije i Crne Gore. Na svakom vojnom aerodromu su bile raspoređene po dvije baterije (12 oruđa), u RM četiri baterije (dvije u Baru u 83.mtbr i dvije u Kumboru u 81.mtbr), u Jakovu četiri baterije u 401.arbr PVO i dvije baterije u nastavnom centru PVO na Batajnici. Jedna baterija je ostala u sastavu SVK i, po mojim saznanjima, uništena je (ili pak oštećena) u napadu na aerodrom Udbina. Dok je Srbija sačuvala sve svoje Boforse, sudbina "crnogorskih" Boforsa je tužna, svi su povučeni iz upotrebe i oglašeni za prodaju. Postoji mogućnost da jedna baterija "preživi".

     A sada nešto i o samom oruđu:

     Protivavionski top 40 mm L-70 sa lasersko-računarskim uređajem namjenjen je za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru na daljinama do 3700 metara, a po potrebi može se upotrebiti i za gađanje ciljeva na zemlji i vodi.

     Za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru i na zemlji upotrebljava ove vrste municije: trenutno-obeležavajuće granate, trenutne granate sa kuglicama i blizinskim upaljačem niske frekvencije i trenutne granate sa kuglicama i blizinskim upaljačem visoke frekvencije.

     Top je snabdjeven uređajem za upravljanje vatrom BOFI (Bofors Optronic Fire-controll Instruments), koji sadrži: dnevnu nišansku spravu, noćnu nišansku spravu, laser, računar, tablu za upravljanje, razlagač, servo-pojačivač i brzinski sinhro.

     Konstrukcijski podaci:

početna brzina projektila                                                  1005 do 1025 m/s
brzina gađanja                                                                300 metaka/min
najveći horizontalni domet                                                 11800 m
najveći vertikalni domet                                                     8800 m
efikasna daljina gađanja                                                     3700 m
dužina trzaja                                                                   190 do 250 mm
horizontalno polje dejstva                                                  neograničeno
vertikalno polje dejstva                                                     od -4 do +90 stepeni
brzina poluautomatskog pokretanja po pravcu                       85 stepeni/s
brzina poluautomatskog pokretanja po visini                          45 stepeni/s

masa topa u marševskom položaju                                       5800 kg
masa automata                                                                 575 kg
masa kompletne cijevi                                                        163 kg
masa izvora za napajanje                                                    350 kg

dužina topa u marševskom položaju                                      6320 mm
širina topa u marševskom položaju                                        2225 mm
visina topa u marševskom položaju                                       2350 mm
klirens                                                                             390 mm
visina vatrene linije (borbeni položaj)                                    1355 do 1585 mm
dužina cijevi                                                                     70 kalibara

broj metaka u policama                                                      96
broj metaka za jedno punjenje                                             26
broj metaka u okviru                                                           4

dnevna nišanska sprava:
uvećanje                                                                          7 puta
polje vida                                                                         9 stepeni

noćna nišanska sprava:
uvećanje                                                                          8 puta
polje vida                                                                        7 stepeni

laser:
talasna dužina                                                                 1,06 mikrometara
impulsna frekvencija                                                          10 Hz
širina snopa predajnika                                                       1,5 hiljaditi
širina prijema                                                                    2 hiljadita
ulazni otvor prijemnika                                                        100 mm
daljina mjerenja                                                                450 do 10000 m

računar:
maksimalna brzina cilja                                                      500 m/s
maksimalna daljina praćenja                                               7000 m
maksimalno vrijeme leta projektila                                        6 s

municija:
masa metka                                                                     2,4 do 2,5 kg
masa granate                                                                  0,88 do 0,96 kg
masa eksplozivnog punjenja                                                0,103 do 0,116 kg
samolikvidacija granate nakon                                              8,5 s
vrijeme gorenja trasera najmanje                                          4 s

Glavni dijelovi topa:
-automat
-lafet s podvoscima
-izvor za napajanje
-uređaj za ručno i elektrohidraulično pokretanje topa
-uređaj za upravljanje vatrom BOFI
-pokazivač cilja
-oruđni RAP                    

    

Par slika ovog sredstva, i malo vise pitanja.
U cemu je razlika izmedju zrna sa blizinskim upaljacem visoke i onog sa upaljacem niske frekvencije? I kada se koji upotrebljavaju?
Isto me interesuje nacin upotrebe obelezavajucih zrna, negde sam jednom cuo da je po pravilu svaka peta ili svaka deseta granata obelezavajuca?
I poslednje, kakva je sprega ovog sistema sa radarom zirafa i kako funkcionise sve to u praksi?
Nadam se da nisam preterao sa pitanjima.

[attachment=1]

[attachment=2]

Rasho , kolko znam , Jugoslavija je trebala da pocne licencnu proizvodnju sistema Bofors , jel imas neke informacije gde ??
I jos nesto , na ovoj slici na svakom boforsu je postavljen radarski nisan ( ono iznad cevi ). Ja nisam video na jugoslovenskim L-70 ovaj nisan , a posto si ti radio sa ovim , jel mi mozes reci jeli je uopste nabavljan , ili smo mi kupili bez tog nisana.

Razlike između blizinskih upaljača visoke i onih niske frekvencije nema. Konstruktivno su potpuno identični, način rada i efekat na cilju im je potpuno isti. Samo im predajnik emituje signal na različitim frekvencijama (visokom i niskom), a to je urađeno kao mjera protivelektronskog obezbjeđenja. Upaljač radi na principu Doplerovog efekta. Poslije ispaljenja dolazi do loma staklene ampule u kojoj se nalazi elektrolit koji aktivira bateriju, upaljač generiše stalni signal visoke učestalosti koji se emituje preko antene koja se sastoji od kalema i kućišta projektila. Doplerova frekvencija se dobija kada se izvrši mješanje emitovanog i primljenog signala. Kada Doplerov signal dostigne određeni nivo, dolazi do aktiviranja upaljača. Trenutak aktiviranja upaljača zavisi od daljine do cilja, refleksionih osobina cilja i nivoa šuma. Daljina aktiviranja iznosi za avione 5 do 6,5 m, a za projektile 1 do 4,5 m. Top se puni naizmjenično, jednim metkom sa blizinskim upaljačem visoke frekvencije, pa jednim niske frekvencije i tako dalje tim redom... dok se ne napuni.
Trenutno obeležavajuće granate se takođe koriste za gađanje ciljeva u vazduhu mada nisu toliko efikasne kao granate sa blizinskim upaljačima. Naravno, prije deset godina nije nam padalo na pamet da punimo topove obeležavajućom municijom, ako ih već gađamo suvišno bi bilo i da im još pokazujemo odakle gađamo! U ratu svako pravilo pretrpi izmjene.
Radar Žirafa služi kao komandno mjesto baterije i sa njim se uvezuje svih šest oruđa u Sistem za upravljanje vatrom (mada je moguće uvezati najviše devet vatrenih jedinica). Uz dobro obučeno ljudstvo i ako se uvezivanje sistema pravilno izvrši, u praksi to funkcioniše odlično. Radar osmatra do daljine od 40 km, a akviziciju cilja vrši do 20 km daljine. Cilj koji je akviziran (nanišanjen) od strane radara, k-dir baterije dodjeljuje vatrenoj jedinici (topu) pritiskom na dugme koje se odnosi na tu vatrenu jedinicu. Cilj može biti dodjeljen ne samo jednoj vatrenoj jedinici već i za više njih. Na radarskom ekranu, k-dir baterije vidi raspored svojih topova tako da može efikasno da upravlja vatrom. Kada je topu dodjeljen cilj, na Prijemnik podataka o cilju k-dira topovskog odeljenja počinju automatski da stižu podaci, i to azimut i brzina cilja. Top se okreće u zadati azimut i vrši automatsko skaniranje po visini do trenutka kada nišandžija ugleda cilj u nišanskoj spravi.
Uvođenjem Sistema za upravljanje vatrom znatno je skraćeno vrijeme reakcije baterije, povećana je efikasnost oruđa, a upravljanje vatrom je kvalitetnije.


Trpe, nemam nikakve informacije da je uopšte trebala početi proizvodnja ovih topova kod nas. Osvojen je remont, naravno, i to radi TRZ Čačak. Kupljeni su topovi bez radara, samo sa lasersko-računarskim uređajem. Radari su došli kasnije, 1985. godine su nabavljene Žirafe.

Rasho,
par pitanja vezano za rad blizinskog upaljača i granate:
1. da li je upaljač tempiran da eksplodira na odstojanju od cilja, i kako se određuje veličina cilja? Na primer, krstareća raketa pod može da ima odraz sličan kao manji avion pod uglom.
2. da li će upaljač da detonira na odstojanju, bez obzira da li ide pravo ka cilju? Na taj način direktan pogodak ne postoji. Da li je granata efikasnija ako eksplodira pored aviona?
Koliko znam, prvi blizinski upaljači su se aktivirali čim se promeni doplerov pomak, odnosno čim oseti da se odaljava od cilja.

Vathra,
pravilo topa, a i tehničko pravilo kaže: "pri pojavi Doplerovog signala dovoljne jačine tiristor će biti aktiviran, kindezator će se isprazniti i aktivirati upaljač". Princip rada mi je potpuno jasan ali nigdje nisam uspio saznati kolika treba biti jačina Doplerovog signala. Čini mi se da si u pravu što se tiče prvih upaljača. Kod novih upaljača nivo signala stalno raste do trenutka detoniranja. Vjerovatno se trenutak aktiviranja upaljača određuje kroz Automatsku kontrolu osjetljivosti koju posjeduje upaljač preko nivoa okidanja, koji se povećava kada se povećava nivo primljenog signala šuma (kada upaljač dođe blizu velikih vodenih površina, šuma...), tako da se smanjuje daljina na kojoj će doći do aktiviranja upaljača kod niskoletećih ciljeva, a kada je nivo šuma manji, daljina aktiviranja se povećava.
Granata je najefikasnija kada eksplodira pored aviona. Baš zbog toga je košuljica granate napunjena sa oko tri stotine kuglica od specijalno legiranog teškog čelika, masa svake kuglice je oko 0,25 g.

Hvala, Rasho.
Znači da se upaljač aktivira kad oseti cilj dovoljno velike površine blizu sebe, i to dok se još približava.

Možeš li nam reći nešto o upotrebi 99-te?
Da li su NATO avioni imali signalizaciju laserskog ozračenja, i da li su mogli da znaju odakle dolazi?

Rasho, hvala na ovako detaljnim i zanimljivim objašnjenjima.

Jedno od oruđa iz sastava ARD-a sa aerodroma Lađevci:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]

Nema na čemu, Vathra. Tu smo da razmjenjujemo informacije i mišljenja.
Ja sam 99-te bio u rezervnom sastavu kumborskog diviziona PVO (poslije rata sam se tu i aktivirao). Imali smo na raspolaganju devet ispravnih oruđa 40 mm, jedan top je bio neispravan. Znači dvije nekompletne baterije. Jedna baterija je bila popunjena do pune formacije (jedan radar i šest oruđa) dok su u mojoj bateriji uz radar ostala samo tri topa. U divizionu smo još imali bateriju 20/3 mm i raketnu bateriju S-2M. Trocjevci nisu imali nikakav učinak. Jedino smo zbog njihovog šenlučenja i "gađanja" aviona često mijenjali položaje, to je najteže padalo, leđa bi nam popucala svaki put.
Za tih 78 dana naših devet oruđa je oborilo tri krstareća projektila i dvije bespilotne letjelice. Krstareće su oborene noći sa 30.04. na 01.05., cilj im je bio (tako nam rekoše) neko čvorište veze na Lovćenu. Šest oruđa je bilo u širem reonu tivatskog aerodroma, a mi sa tri topa na obroncima Orjena iznad Herceg Novog. Prvi projektil su "isjekli" naši oko aerodroma, mi smo sve to posmatrali sa Orjena sa nadom i strepnjom, ludi od uzbuđenja. I onda zapanjeno vidimo da pored nas proleće još jedna raketa (položaji su bili na oko 800 m.n.v., na samom vrhu nekih litica, tako da je raketa maltene pored nas prošla). Moj top je otvorio vatru, 24 metka, gledali smo za raketom nekoliko sekundi (sekundi kao vječnost) i onda primjetismo eksplozije na cilju, sreći nije bilo kraja. Treću raketu smo najspremnije dočekali i najspektakularnije je oborena, dejstvovali su skoro svi topovi i jedno raketno odeljenje S-2M, i svi su pogodili, i granate i raketa. Bespilotne smo oborili sa poluostrva Luštica, naspram Herceg Novog, krajem Maja mjeseca. Prvu je oborilo naše susjedno odeljenje, s 10 metaka, pala je u šipražje na oko 1 km od nas i dok smo došli do nje izgorela je gotovo u potpunosti, našli smo samo jednu metalnu cijev relativno sačuvanu ali izrešetanu kuglicama. Nakon nekoliko dana moj top je opet dejstvovao, bilo je oko 6 sati izjutra kad je naišla, dva rafala od po 5 metaka, daljina do cilja oko 5000 m. Poslije pogotka je pala u more i nakon nekoliko godina su je ribari "ulovili". Bilo je još dejstava ali spletom okolnosti i uz pomanjkanje sreće, nažalost, nije bilo pogodaka mada se neki kunu da su vidjeli eksploziju granate na jednom avionu koji smo gađali.

Pripisano vam je obaranje jednog Miraža, koji je oborio boforsom PČ-175 sa veza iz Zelenike... Miraž je oštećen vatrom, a srušio se kod Mljeta...

FF, nema na čemu. Vazda, stari (što bi mi Novljani rekli).
Fotke su odlične, a ovaj top kao da je juče stigao iz Švedske, vrhunski su ga sredili.

Rade, kakav je nišan imao Bofors na PČ-175, i da li je koristio blizinske upaljače?

Refleksna nišanska sprava, blizinci.

Čuo sam za priču o Miražu, Rade. Mada ga mi nismo oborili, nama se tada top zaglavio na trećem metku. U Zeleniku je na vezu bio i jedan RČ, strašnu je paniku napravio kad su grunula oba AK-230! ;D

Pucao je tada i DJČ, pa je odmah uputio motore i brisanjac na drugi vez :)

Imali smo u divizionu jednu refleksnu spravu, e za nju je trebala doooobra obuka!

Mi smo imali refleksne sprave i na Boforsu (2 kom) i na 20/4 mm.

Mi smo onu našu neđe bili maznuli, iz Arsenala, čini mi se. Dobro dođe u obuci pri praćenju rada nišandžije, ima ležište na desnoj strani topa koje se normalno koristi za montiranje foto aparata, a koje je kao stvoreno za nju.

Pozdrav, da li netko zna gdje su završili boforsi s Zemunika, bio sam na Zemuniku ´90 -´91. Hvala  :)

[attachment=1]
[attachment=2]

Bofors i Žirafa su bili izloženi i na aeromitingu na aerodromu Lađevci 2. avgusta, evo par fotki koje je uradio Broker:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Stari, dobri, pouzdani Bofors... :)

Ovaj top koji je bio izložen na TT zboru ne može da prima podatke sa Žirafe, nedostaje Blok elektronike na donjem lafetu. Nadam sa da je samo na remontu.

Samo da nije na kojem buvljaku ...  ;)

Blok elektronike, prijemnik podataka o cilju i ostalu elektroniku koja je vezala Žirafu i Boforsa napravio je Ante Anušić i njegova žena Vesna. I to za nevjerojatno vrijeme. Od ideje do prototipske serije za jedan mjesec dana. O ovome sam već pisao u dijelu "Nedovršeni projekti SDPR-a....." Ante je napravio hardver, a Vesna softver. Kasnije su serije išle ko lude. Tražilo se nevjerojatno puno. Skoro sva ekipa koja je radila na ovome sistemu je u Americi, izuzev Branka Čabrića koji ima neku firmu za ekološko uništavanje smeća u Zagrebu, a koji je radio prepravke hardvera na Boforsu, i Davida Ante koji je umro.

[attachment=1]

Ante Anušić lijevo, Vlado Kecman u sredini, konstruktor velikog dijela novog domaćeg aviona, radarskog ometača i velikog dijela elektronike ovoga sistama, i Mladen Vujinić desno, takođe veoma zaslužan za ove projekte. Slikano u Americi gdje sada žive, sa kapama na glavi od firme Branka Čabrića.

[attachment=2]

Vesna Anušić, treća sa desna, pored nje u bijeloj majici Višnja Matošević konstruktor sistema upravljanja vatrom i nišanskog sistema novog domaćeg aviona. Između Vesne i Ante je Zlata, žena Mladena Vujinića, njen je softver za tenk M84.

Pa ako nekome zapne za ovu elektroniku zna gdje može naći pomoć.

LPV

Verovatno su ga sklonili samo za izložbu, da neko od klinaca nešto ne ošteti dok se pentraju po njemu.

Možeš da ga oštetiš jedino krampom i maljem, ili nečim sličnim... i to da se dobro potrudiš oko toga.

Bravo Vlado, da ne budu zaboravljeni

Koliki je efikasni domet pasivne nocne nisanske sprave ?

Noćna nišanska sprava nema domet. To je pasivni sistem koji elektronski pojačava intezitet prirodnih izvora osvjetljenja. Dobijena slika je u zelenkastim tonovima. Inače, pojačava do trista puta.

Postali su oni i ostali velika imena SFRJ vojne industrije. Radio sam nekad sa njima, a sada se dopisujem. Takvi stručnjaci se rjetko nalaze. Svi su živi i zdravi i nema potreba da budu zaboravljeni. Ima još puno njihovih uređaja i projekata koji rade po Evropi, Aziji i Africi i koji su živi. Sa Mladenom Vujinićem sam radio godinama zajedno. Od njega sam učio. Da ne kažem da sam ga kopirao. Sa njim sam počeo raditi na tenkovima. Nakon nekoliko godina rada on je prešao na sistem Sonic, tj, elektronsku planšetu, a ja ostao na tenkovima. Njima ću biti doživotno zahvalan na svemu što su mi učinili, iako se ponekad u životu nismo slagali (stručno).

Vlado

Ok trebao sam da se preciznije izracim.

Koliki prakticni domet moze da se ostvari u dobrim uslovima nocu (vedro nebo sa dosta zvezda) ?

Daljina osmatranja sa pasivnim nocnim spravama dosta zavisi od meto uslova zasto pitam koliko je ta neka prakticna daljina na kojoj mogu da se uoci recimo avion?

Silueta aviona se može uočiti do 10 km daljine. I to u povoljnim meteo uslovima. Ipak sve to zavisi od spoljnjih uslova, npr. znaju dosta da smetaju vještački izvori svijetla, a treba imati u vidu i karakteristike cilja.

Mjesec Maj, 1999. godina, na obroncima Orjena...

[attachment=1]

[attachment=2]

Ako ne pitam puno, jel ovo u C.Gori ili BiH.
Predpostavljam da je u C.Gori za vreme NATO agresije 99-te na SRJ.

I ono što je i najvažnije, jel bilo dejstva, opet ako ne pitam mnogo.

Naravno da ne pitaš mnogo, Brok.
Fotografisano je u Boki, na obroncima Orjena iznad Herceg Novog. Na prvoj slici se vidi zaliv u pozadini, desno je poluostrvo Luštica, a u daljini lijevo je Lovćen.
Naravno da se dejstvovalo, dejstva sa ovog položaja sam opisao u devetom postu ove teme.

Još jedna fotografija sa istog položaja:

[attachment=1]

Prva slika je antologijska! Kao na naslovnoj strani nekog ratnog romana.

@Raso

Da li je bilo dejstva po vasim polozajima ili starim polozajima?

Slike su odlicne.

Vidim na slikama da topovi nisu maskirani da li je to bilo uobicajeno ili ste tek stigli tj napustali polozaje na ovim slikama ?

@pvanja

Topovi su uglavnom bili maskirani osim u situacijama kada se nešto radilo, čistilo i čačkalo na njima, kao što je slučaj na ovim slikama. Pošto smo bili okruženi makijom i ostalim niskim rastinjem to smo i koristili za masku jer su se maskirne mreže pokazale kao nepodesne, kidale su se i zakačinjale za dijelove topa kada bi htio da ga brzo odkriješ. Ovako samo skloniš dvije-tri grane, a ostale top sam razgrne.

Po našim položajima se nije dejstvovalo. Tuklo se po starim položajima i po lokacijama za koje su oni vjerovatno mislili da su posjednute.

Još ponešto, maj/jun 1999. godina, poluostrvo Luštica...

Pod Obostnikom[attachment=1]


Iznad Rosa i rta Kabala, iza radara je antena radio-fara tivatskog aerodroma[attachment=2]

Jedna fotografija snimljena maja 1998. godine na Komrenu kraj Niša, gdje su bila organizovana trenažna i kontrolno-trenažna gađanja ARJ PVO čitave VJ.

[attachment=1]

"Žirafa" na slici (ovaj prvi radar), ev.broja 287, je nešto manje od godinu dana kasnije uništena dok je dodjeljivala ciljeve vatrenim jedinicama. HARM je raznijela antenu i antenski stub, a geleri su izbušili kabinu i izvor za napajanje ranjavajući (srećom relativno lakše) trojicu ljudi.

Gde je to bilo?

Žao mi je što ne mogu naći ponovo na internetu iskaz pilota američkog aviona A-10 koji je dejstvovao municijom sa osiromašenim uranijumom po rtu Arza na poluostrvu Luštica. Pilot je prijavio uništenje radara Giraffe koji je bio maskiran. Pilot je odlikovan za ovo dejstvo. Čak su bili priloženi i aerial snimci pre i posle dejstva - radi se o noćnim snimcima sa velike visine, tako da baš i nije prepoznatljivo šta je stvarno bio cilj.

Avgusta 1999. (3 meseca nakon kraja rata) bio sam na jednoj vožnji DSM-514 i pristajali smo na Žanjice, nedaleko od mesta dejstva. Prstor je bio ograđen sa postavljenim znacima koji upozoravaju na radioaktivnost, a pod jednim šatorom u blizinu starog Austro-Ugarskog pristana za utovar municije bilo je jedno odelenje ABHO koje je obezbeđivalo prostor. Iz razgovora sa njima saznao sam da nije uništen pravi radar, već mamac/maketa.

Moja greška, trebao sam odmah da napomenem gdje je to bilo. Radari sa slike su bili u sastavu nekadašnje 401.arbr PVO iz Zemuna. Dakle, radar je uništen u okolini Surčina i Batajnice.

Što setiče A-10 i Arze, nikome nije jasno šta je on gađao ili šta je mislio da gađa. Radari su bili nekoliko kilometara udaljeni od Arze. Tu apsolutno nikakvog vojno interesantnog cilja nije bilo, ni prije ni poslije toga. Što se tiče makete tj. mamca, mi je nismo postavili tu, ne znam ko bi drugi mogao.

Makete bi trebalo da rade/postavljaju inzinjerci - valjda :)

Inace prava oznaka je bila 401. lsarbr PVO. Tako je bilo nekad e sad da i je to promenjeno negde pred rat ko zna.
Mislim da je bila direkno potcinjenja komandi RV PVO-a.

lsarbr - laka samohodna art. rak. brigada - jedina takava u VJ.

U RM su inžinjerci imali preča posla od postavljanja maketa. Sve makete, lažne, rezervne i naredne vatrene položaje
smo sami pravili i uređivali.

Što se tiče zemunske brigade, ona je do '98. bila "laka", znači larbr, nikada nije bila samohodna. U svom sastavu jeste imala Prage ali one nisu bile preovlađujuće da bi se brigada nazvala samohodnom.

Služio sam u njoj pa znam, ja sam onaj na radaru na onoj slici gore.

Veruj mi bila je samohodna samo neznam kad su je prekrstili. Recimodo tu negde do '95-'96 je bila samohodna :)

To oko inznjeraca sam napisao onako nacelo - to bi trebalo da potpada pod njihov posao.
Oni bi trebali da pripremaju prave i lazne vatrene polozaje izmedju ostlaog.

E sad stvar je dogovora i toga da li se ima formacikskih laznh meta ili se one prave. Mislim da je u VJ bilo slabo stanje sa formaciskim laznim metma vec su se one pravili prirucno.

Mada najbitni je detalj da se te lazne mete "ozive".

Do '95.-'96.?! Nipošto! To je jedina brigada u kojoj su okosnicu činili Boforsi. I to od kad su uvedeni u naoružanje. Npr. 2.lard PVO je dobio Prage tek sredinom '97.

U pravu si rasho. Moja greska.

lsarbr je bila 1. i pod komandom GS.

401, 1. vreme izgleda cini svoje.

Jedna lijepa fotografija sa neta:

[attachment=1]

Top na slici je uvezan u sistem za upravljanje vatrom (vide se kablovi koji povezuju Blok elektronike i topovsku razvodnu kutiju).

Ovako su nas vidjeli iz časopisa "Vojska":

[attachment=1]

Poligon "Platamuni", maj 2001. godine. 1.ab PVO, 81.ard-a PVO, samo što nije počela sa gađanjem.

[attachment=1]

Na fotografiji je Prijemnik podataka o cilju (PPC) M-85. PPC je dio Sistema za upravljanje vatrom, a sastoji se od Komandnog bloka (lijevi dio) i Pokazivača cilja (desno). Komandni blok ima četiri radna moda. Modovi se dalje dijele na kodove.
Mod jedan je pripremni mod. U tom modu se vrši adresiranje oruđa, određivanje azimuta i stajne tačke oruđa u borbenom koordinatnom sistemu kao i azimuti i stajne tačke orjentira. Podaci se pomoću tastature unose u Komandni blok.
Mod dva služi za provjeru. U tom modu se automatski vrši provjera i tačnost prethodno unesenih podataka i vrši kontrola orjentisanosti topa u odnosu na radar i orjentire.
Mod tri i mod četiri su borbeni modovi.
U toku rada, na displej Komandnog bloka kontinuirano stižu podaci o dodjeljenom cilju koje komandir odjeljenja pritiskom na jedno dugme automatski prosleđuje topu. Komandir odjeljenja, kao što je i prikazano, održava vezu sa KM baterije i nišandžijom na topu.

Konstruisao i napravio Anušić Ante. Sjećam se prvih komada kad smo ih pravili. Ja sam uskakao na proizvodnju nekoliko puta kad je bilo problema. Tačnost rezolvera, statička greška gađanja i još neki problemi. Mislim da sam radio neke ispravke u tom upustvu.

Nisam ovo vidio desetak godina. Lijepo se je podsjetiti.

Vlado

Kao što si napisao u jednom od ranijih postova, Vlado, stvaranje domaćeg SUV-a je išlo zapanjujuće brzo. Sredinom 80-ih je opitovan Eriksonov SUV koji je razočarao mogućnostima i karakteristikama. Bukvalno preko noći je "Čajavec" ponudio svoje riješenje.

Дати исказ је из књиге "A10 over Kosovo". Мислим да се може наћи на нету, а ако те још занима, могу да је поставим.

У сваком случају, пилот је изгледа гађао неку бандеру са рото рекламом... Занимљиво да се у истој књизи тврди да су већину циљева, укљ. и наведени, пилоти налазили са двогледом...

To nije klasicni "dvogle" vec integrisana optika na samom avionu.

vathra - bilo bi zanimljivo pročitati i videti fotografije Arze.

Линк за књигу "A-10 over Kosovo"
http://aupress.maxwell.af.mil/Books/Haun/Haun.pdf

На страни 142...
”Even with all this high-tech help, we still located about 80
percent of the targets we engaged using our Mk-1 eyeballs,
augmented by our trusty 12-power gyrostabilized binoculars.”
Не знам коју оптику користи А-10, али сумњам да може да се користи за претрагу терена.

ФФ,
Поглавље 6 је о Жирафи, имао и неких фотографија, мада не знам шта је Арза...

Arza je rt na Luštici i istoimena Austro-Ugarska tvrđava koja je branila ulaz u Boku.

Off/

Ovo je Arza ....

[attachment=1]

Malo Boforsa...
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Rade, gde je snimljena ova zadnja fotografija?

Mislim da si boravio tamo jedno vreme...

Haha, ovo mesto mi nije baš ostalo u lepoj uspomeni. Za jedno popodne, nas 7 je istovarilo 3 kamiona FOTAB aviobombi. Svaka 144kg, na ruke sa kamiona na paletni viljuškar, pa u tunel, pa opet na ruke slagati sanduke do visine preko glave.  :P Napolju je bilo 40 stepeni, termometar koji je bio na zidu 10-ak metara od ulaza pokazivao je konstantnih 14. Kad se taj dan nisam šlogirao, neću nikada.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Treba li nekome napalma!?

[attachment=4]

Inače, tunel je izrađen pre II sv. rata za železničku prugu koja nikada nije puštena. Posle rata, dobro je poslužio kao skladište ubojnih sredstava. Do pola je zazidan. S druge strane gaje se pečurke.  :)

Sad tek vidim - Boforsi na slikama ispred su u parku tehničkih sredstava na a. Lađevci.

FF & Rade, dajte info gde se nalazi "tunjel" :)

Kad bi ti rekao, morao bih da te ... zik  ;D

@FF
kako se nesto iz ovog tunela iznese kad je ostavljen ovako uzak prolaz ?

Ima dovoljno prostora da prodje viljuskar, a sigurno usputno ima ostavljeno mesta da se viljuskar okrene.
Ako nema mesta za okret, tu je vojska, pa na ooooruk. ;D ;D ;D

Bwah...a što bi se trošio viljuškar kad je tu vojska. Isto kao kad smo mi preslagali municiju u Lepetanima.

"Kakav crni viljuškar, ovi sanduci ( 40 mm za Bofors i 76 mm za AK) da se slože još danas. Imate ovde ova kolica i ajd na posao...I NEMOJ DA SAM VIDEO NEKOGA SA CIGARETOM, UBIĆU GA KAO ZECA."

Na žalost zaboravio sam ime ovog goniča robova, sećam se samo da je bio PBB po činu. :P

[attachment=1]

[attachment=2]

Nešto da dodam među Boforse...

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]
ovo sam pronašao doslovno u smeću..

Lipi komad za ukras u kredenci.

na kredencu je završila,ne stane u nju po visini.

Imam ručnu pilu, pa mogu pomoči da stane u kredencu.. ;)

Samo neznam kako češ domačim to objasniti...

LPB

Stare žene mesingane čaure upotrebljavale su kao vaze za sparožinu i garofule. Glancale su ih svaki dan.

iman i ja pilo,no nek ona radi mira u kući ipak ostane na kredenci :)

Sa jednog gađanja ciljeva u Vap-u na poligonu Pasuljanske livade...

[attachment=1]

Na slici jest Bofors 40[attachment=1]mm, ali koja varijanta?

Mislim da je to starija brodska varijanta koja je bila u TO Makedonije.
Ako se ne varam, oznaka je bila L/60.

Secam se ove slike, naslovna iz "ODBRANA"...mislim da jos imam print verzija...Trpe, dali mozda znas koji je status ovih topova danas? Skladirani, prodani ili seckani za staro gvozdje?

Teško da su ovo brodski topovi, pogledajte lafet. Prije će biti da su to starije "kopnene" verzije Boforsa M-1 ili M-12.

@SHOOTR
Kolko znam, prebaceni su u rezervu i skladirani, mada nisu zamenjeni sa nicim. :(

@Rasho, bas na te sam i mislio, Bofors M1 L/60 ili tacnije Q.F. 40 mm Mk1 i Mk3 koji su nam dani/prodani od strane britanaca pedesetih godina. Koristili su se kod nas i kao brodski topovi, mislim da ih je bilo i na Galeb-u.
Kasnije su skinuti sa brodova i predati teritorijalnoj odbrani. E sad ne znam jel su nam dolazili sa lafetima pa su kasnije prilagodjavani za brodove ili je bilo obrnuto.
Moguce je da su bili i u KOV-u u ulozi trupne PVO, ali ja takve slike nisam sretao.
[attachment=1]

Inace kod nas su se koristili i u sukobima 2001 godine, da bi se kasnije povukli u rezervu zajedno sa partizancima M-75 od 20mm

Poslije malo njuškanja, nešto se i sazna. Na Momovoj slici su topovi britanske proizvodnje Bofors QF 40 mm Mk III.

A evo i jedne fotografije verzije M1:
[attachment=1]

I jedna, znatno freškija fotografija...
[attachment=1]

@ TRPE: kad su ovi korisceni za vreme sukoba 2001? Ja koliko znam nije bilo municije za njih vec odavno. Da budemo iskreni, municija nije bilo i za  bitnih stvari te 2001.
 Ne mogu da zamislim da je bilo posade za njih...A ne mogu ni da zamislim na kom terenu bi to moglo da se uradi. Nikad nisam video sliku ili snimak, nikad nisam pricao sa  nekim sto je to svedocio. Mozda gresim, ako je tako,  moje iskreno izvini. Mozes li da nam kazes nesto vise oko toga? Bas me interesira da cujem vise podataka...

Po pricanju nekih rezervista, bilo ih je na nekim ratistima.
Evo neke privatne fotografije sa njima za vreme krize.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Do duse ne znam mnogo detalja, ali znam da su dejstvovali.
Sto se municije tice, moguce je da je nabavljana za vreme krize, ko ce ga znati, tada se nabavljalo sve i svasta.

Radi ilustracije, postujem neke slike 40mm/L60 (tačna dužina cevi je L56,4). Jasno se vidi razlika između brodske i kopnene varijante. Remontni zavodi su sigurno mogli da vrše konverziju automata sa brodskog na kopneni lafet, tim pre što je i jednih i drugih bilo dovoljno.
Ko je bio na Muzilu sigurno se seća one baterije 40mm Boforsa koja je služila za obuku. Lafeti su bili brodski i koliko se sećam bili su montirani na betonsku osnovu, tako da su topovi bili stacionarni.

Slike su sa Wikipedije i sa sajta navweaps.com.

Sigurno je mogla biti vršena konverzija topova u domaćim zavodima, ali mislim da za to nije bilo potrebe. I jednih i drugih topova je bilo više nego dovoljno.

Slažem se.

Automat topa 40 mm L-70
[attachment=1]

Jedna fotografija sa neta...
U prvom planu je Komandni blok Prijemnika podataka o cilju (PPC M-85), u toku je izvođenje trenažnih gađanja ciljeva u vazduhu. Nazire se i avion.

[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=hlfLwQEBU-I

Kad vidim uređaj moje bivše firme neka me tuga i ponos uhvati. Firma koja je ovo pravila je izbrisana iz Registra privrednih subjekata Republike Srpske 31.12.2010.

A svaki, pa i ovaj PPC mi je prošao kroz ruku. Koliko sam para zaradio na ovome.    :'( :'(

Sjećam se jedne serije na kojoj nije valjala srednja kvadratna greška tačnosti gađanja. Stala serija, ne može proći kroz kontrolu. Stala proizvodna traka. Zovne me tadašnji direktor, a i konstruktor ovoga svega, i pita bi li mogao rješiti problem. I rješio sam ga. $$$$   ;D ;D ;D U to doba mi je plata prelazila 5000 KM, po kursu Ante Markovića. Cijena tri kompleta PPC-a su bila kao cijena dva sistema upravljanja vatrom tenka M84.

Nekad bilo, sad se spominjalo.  :-\

Dvije fotografije preuzete sa sajta Vojske CG...

Prva fotografija je snimljena prilikom posjete srednjoškolaca kasarni u Danilovgradu...
[attachment=1]


...Dok je druga fotografija snimljena tokom "reklamiranja" vojske pred jednim tržnim centrom u Podgorici...
[attachment=2]

U Crnoj Gori je nakon secesije ostalo šest nekompletnih baterija topova L-70 sa pripadajućim radarima. Danas služe samo za pokazivanje dok čekaju kupce. Nisu u upotrebi.

Videh sebe na slici na boforsu, pa reko da ubacim i ja koju sliku. Sve slike boforsa su sa Lustice za vreme bombardovanja. Slike žirafe(radar) su posle bombardovanja u kasarni D.Klinci(Lustica).

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Evo još dve slike. Ova druga je u Žirafi.

[attachment=1]

[attachment=2]

Risticig,

Једно питање у вези Жирафе:
у књизи "А10 over Kosovo" амерички пилот тврди да је успешно дејствовао по једној жирафи у Црној Гори, близу мора.
Имате ли неку информацију о наведеном догађају са наше стране?

Vathra, to je samo sanak pusti tog američkog pilota. Odgovorno tvrdim da niti jedna Žirafa nije ni okrznuta u zoni odgovornosti RM tokom agresije.

Хвала пуно на одговору.

O upaljačima u dvije slike...

[attachment=1]
[attachment=2]

 Evo jedne starije .[attachment=1]

Nešto što je usko povezano sa topovima Bofors...

Na fotografiji vidimo sliku sa Panoramskog pokazivača indikacije (iliti ekrana) radara Žirafa:
[attachment=1]

Krugovi označavaju daljinu, podjela po 10 km, radar je u modu osmatranja, daljina osmatranja 40 km. Kada je u modu praćenja, odnosno akviziranja, maksimalna daljina je 20 km.
Simboli koji se vide (trougao, četvorougao i petougao) su oznake radarskih operatera (različiti simboli da bi se znalo koji od operatera je izvršio zahvat cilja). Način rada je jednostavan, kada je radar u modu praćenja (do 20 km), na uočeni cilj operater džojstikom dovede svoj simbol i pritiskom na dugme na vrhu džojstika pokrene automatsko praćenje cilja. Od tog trenutka radar počinje kontinuirano praćenje i određivanje elemenata potrebnih topovskim odeljenjima i iste im automatski šalje. Svaki operater može istovremeno da izvrši zahvat tri cilja.

Bravo rasho za sliku.

Kako se vrsi odabir topa kome ce se dodetliti cilj.

Vrlo lako. Komandir baterije ima mogućnost da na PPI (ekran) unese položaje svojih vatrenih jedinica. Tako da osim ciljeva na ekranu vidi i raspored topova, a time upravljanje vatrom biva mnogo jednostavnije, brže i efikasnije. Što je i suština SUV baterije 40 mm.

Čišćenje i priprema municije...

[attachment=1]

Danas sam imao izuzetnu sreću. Nakon skoro dvadeset godina sam sreo u Banja Luci konstruktora i konstruktoricu ovoga sistema o kojem pričamo na ovom dijelu foruma. Ante Anušić, konstruktor ovoga sistema i njegova žena Vesna, koja je napravila softver za ovaj sistem danas su u Banja Luci. Obradovao sam se kao malo dijete.

[attachment=1]

Vesna mi je rekla da je čitala ove tekstove sa Palube.

Fotografisano ispred Televizije Republike Srpske. To je ova zgrada desno iza. Danas slavimo devetnaesti rođendan RTRS-a. Za pola sata počinje proslava.

Nisam se odavno tako nekome obradovao kao njima danas. Ako se ne vidimo više u životu, hvala Vam za sve.

Pozdrav

Vlado

  Skorašnja slika. L-70 Bofors tokom dejstva :

   

Detalj sa bojevog gađanja ciljeva u vazdušnom prostoru...

[attachment=1]

U toku je punjenje topa mecima sa trenutno-obilježavajućim granatama.
Narandžasta rotaciona lampa je tu da (kada radi) signalizira da je laser otkočen. Rotaciona lampa se na top postavlja u sklopu mjera zaštite na radu (upozorava na lasersko zračenje), naravno samo na mirnodopskim gađanjima i trenaži.

Ovu sliku sam pronašao lutajući netom ali nažalost stranica na kojoj je ne radi  ???
Pa evo da se nađe.

poz.

Period JNA, primorski ambijent... Ploče, Pula ili Zadar.

Uspio sam pronać ,popodne nikako da otvorim stranicu ,ma to je do mog neta.

http://lajf.netii.net/

ima još jedna

[attachment=1]

poz.

Za ljubitelje artiljerijskih oruđa, sprava i opreme...

Uzajamni rad djelova automata:
[attachment=1]
[attachment=2]

Snimak jednog slabog, loše pripremljenog i nepravilno izvedenog gađanja:

http://www.youtube.com/watch?v=E963Xe2g9VM

Fotografija snimljena tokom gađanja ciljeva na zemlji koje je izvedeno 20.05. na poligonu Pasuljanske livade. U gađanju su učestvovali i vojnici na dobrovoljnom odsluženju vojnog roka...

[attachment=1]

Fotografija preuzeta sa sajta Vojske Srbije, www.vs.rs

Verovatno da bi skupljali čaure posle gađanja.  ::) Moj prijatelj je 2007. služio u ARD na a. Batajnica, kao punioc na L70 Bofors. U životu nije uzeo bojevnu granatu u ruke. Ali se zato nakosio trave po aerodoromu kao najgori crnac. I ovi na dobrovoljnom služenju su tu samo da bi kosili travu, čistili klozete i krečili fasade. Ko će to sad da radi, kad nema regruta, a tolika infrastruktura za održavati.

Tek kad sam stvarno bio vojnik shvatio sam da su oni koji su služili u civilu najbolje prošli. Oni koji su hteli služiti sa puškom, dobijali su metlu, krpu, kosu, grabulje. U mojoj jedinici, - Vazd. tehnički bataljon 98.ab ja sam imao najgospodskiji posao - da održavam hangar (pokupiti kerozin ispod aviona, pomesti hangar itd.). Sad zamislite ostale - njih 18-toricu koji na aerodrovu sa dvocifrenim br. hektara površine rade svakakve usrane poslove - sve sa skupljanjem ovčijih govanaca sa piste (i mene je jednom zalomilo).

Izvinjavam se, nisam mogao d' prećutim.

Šta da ti kažem... kako se kome zalomi, druže. Ja sam u Vojsci bio do 2005. i svi moji vojnici su sa odsluženja vojnog roka otišli kao obučeni protivavionci.

Ma ajde "FF", preživio si ti to. Ih, da samo znaš koliko sam se ja nakupio svega i svačega dok sam "dobio" svoju stolicu.
Da su bila bar ovčija, ona bar imaju pravilnu strukturu. Nikad nije bilo lako nikom ko se bavio Vojnim pozivom.  :P

Da ne budem krivo shvaćen - meni je odlično došlo da se za 6 meseci resetujem u takvom okruženju i ama baš ništa mi nije bilo mrsko ili teško. Hteo sam da kažem da iz vojske nisam izašao pametniji ili osposobljeniji za bilo šta. Pre vojske sam ispalio mnoooogo više municije nego u vojsci (ni 2 puna okvira). Mislim da smo mi 2007. bili II klasa regruta koja je služila po novom programu u Centrima za Obuku. Osnovna obuka je bila katastrofalno organizovana, gađanje na r.br. 2 nismo ni izveli. Spec. obuka još gore - 4 nedelje smo čekali avion na kome ćemo vežbati - nikad ga nismo ni dočekali, 2 puta smo izašli na jedan konzervirani G4, zamenili točak stajnog trapa i to bi bilo to. Zastavnik koji je izvodio teoretsku obuku kao da je preslikan iz 1988. - te godine su štampani proručnici po kojima je predavao. Generalno o avijaciji, ja sam mogao njemu da držim predavanje, a on je svoje radio samo da odradi. Sve je bilo obesmišljeno.

A šta ćeš, zapalo te da pobereš "slavu" ekipe koja je, kako kažu neki naši mislioci, zaslužna za pacifikaciju Balkana. Moram ti reći da se baš ugodno osećam što sam sticajem okolnosti otišao prije doprinosa tih znalaca. ;)

Komandir topovskog odeljenja za Pokazivačem cilja, na vezi...

[attachment=1]

Fotografija sa sajma Partner 2009...

[attachment=1]

Na fotografiji je snimljena priprema oruđa za marš, vojnik polugom "pumpa" zadnji podvozak i diže top sa tla. Istu stvar radi i vojnik na prednjem podvosku s druge strane topa.

Nešto sa Partnera 2005...

Nakon nekog brainstorminga u SDPR-u, nastalo je ovo, u najmanju ruku, "čudo":

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Jedan "obični" top 40 mm L-70 je prepravljen (modernizovan?!) da izgleda ovako. Kako radi, i da li uopšte radi, Boga pitaj...

Jedan Bofors L-70 Vojske Republike Srpske...

[attachment=1]

Kabina nesto izmenjena, novi interfejs oko nisanske sprave, mozda i neki noviteti u njoj....i neka verzija auto punjaca....A dali radi, radi sigurno....

Okulari nišanske sprave su tu, u kabini, ali... ni traga samoj spravi ND1, kao ni noćnoj spravi, laserskom daljinaru. Sa topa su uklonjeni izravnjači, ne znam kako je top izbalansiran. Ručica za zapinjanje topa je na sasvim nelogičnom mjestu...

Sto jeste...jeste. Mozda su sve strpali u unutrasnjost te nove kabine....vide se te "kutije" koje ranije nisu bile....samo pretpostavljam, nisu valjda sve pocupali....i od odlicnog sredstva napravili.....pracku ::)

Ponešto sa obuke...

Navođenje oruđa na cilj[attachment=1]

Komandir odeljenja i dodavači[attachment=2]

Lijevi punioc[attachment=3]

Sa jednog TT zbora povodom Dana vojske...

[attachment=1]

Bofors iz sastava ard PVO, 3. brigade KoV...



[attachment=1]

Sa www.vs.rs

Samo da pozdravim svoga dragog ex-kolegu Rasha i da kazem da sam imao cast i zadovoljstvo da saradjujem sa njim... Covjek je ovaj sistem poznavao mnogo bolje od sefova koji su bili oficiri... Srecno moj dobri...:))))

Rasho

Koje su bile daljine na kojim ste pogadjali krstarece rakete '99?
Da li znas koji tip bespilotnih ste oborili?

Takođe i mene zanima odgovor na pitanje koje je postavio Pvanja, naravno ako ne tražimo mnogo.

Ma šta vam je naravno da ne tražite mnogo. :)
Rakete su bile udaljene odprilike oko 4.000 metara u trenutku otvaranja vatre, manje-više. Ubijte me, ne mogu tačno da se sjetim. Inače, najzahvalniji ciljevi za gađanje, ne manevriše, ne brani se, ne leti pretjerano brzo i visoko... samo je fora da ti neko na vrijeme javi da dolazi.
Besbpilotne su bile tipa Hanter.

Video sam u jednom postu na pocetku teme da ste jednu bespilotnu pogodili na oko 5000 m.

A krstarece su idealna meta kad se ima najava jer lete konstantnom brzinom i pravoliniski.

Mada pretpostavljam da su i bespilotne idealna laka meta jer isto lete pravoliniski i konstantnom ali dosta manjom brzinom. Skor pa skolsko gadjanje.

Naravno salim se. Nista nije bilo naivno te `99.

Jedino se za tu jednu bespilotnu sjećam daljine. Valjda zato što je sve obavljeno bez frke i gotovo natenane.
Bespilotne su zaista laka meta, ali je pametnije sve maskirati i posakrivati se dok ne prođe, a ne gađati je. Ali... ajde ti odoli iskušenju. ;D

Pa i ako negadjas verovatno ce pasti komada za promenu polozaja. Tako da je bolje malo vezbati. :)

I to što kažeš. ;D A da nismo gađali, bruka bi pukla.

Koliko ste "recki" udarili na zid, jel moralo posle da se kreci?  ;)

Ukupno pet. Tri krstareće i dvije bespilotne. :)

Hanteri, oba komada? ;D

@Rasho

Mogao si od rezervnih delova novu sklopiti i poslati natrag ;)

Svaka čast na rezultatima!

Hahaha bravo Bozo, ovo je jedan od dobrih crnjaka.... ;D ;D ;D

 ;D Hvala Božo!

Dobra ideja ali je prokletinja potpuno izgorela. Nismo mogli da vjerujemo da je bukvalno sve izgorelo i rastopilo se osim jedne aluminijske cevke. Drugi je pao u more i gotovo čitav "ulovljen" mrežom godinu-dvije kasnije.

RASHO stae se desilo sa ulovljenim, jel su ga izlozili negde?

Nije nigdje izložen. Ribari su ga predali policiji, a vojska se nije nešto pretjerano zainteresovala za to. Došli, vidjeli šta je i otišli. Mislim da je bačen.

Ne mogu da verujem :( Steta, bio bi to fenomenalni trofej :(

Искрене честитке колега  :super

Hvala, kolega! :)




Bio bi. Ali je ulovljena u trenutku kada takvi trofeji nisu bili poželjni.

U to vrijeme ja sam još bio aktivan profesionalac i stalno boravio u MTRZ Sava Kovačević, naravno u Boki.
Neposredno nakon tih rušenja komadi samonavodećih su donešeni i u zavod. Lično sam ih i razgledao sa svojim kolegama
Đoletom, Rafom, Pavlom, Rankom i još nekima. To navodim čisto iz razloga da se zna da naš "rasho" ne blefira.

Blef nikad nije bio pitanje kod Raše ;)

Inače, Ćiro, utiski od sakupljenih delova? MOžda bi bilo zanimlivo razmišlanje čoveka, koji poznaje i opremu koju koristila JRM i Nato.

LPB

Pa kako da kažem, a da neispadne suviše lično i nakaradno. S obzirom da sam ja "zaronio" u integriranu tehnologiju već krajem 70-tih, preko Švedskih razno razni sistema, a to je bila NATO-vska tehnologija i nismo se nešto posebno oduševili. To su bili razno razni komadi, ploče i tome slično. A to su bile krstareće izrađene oko 90-tih. Teško je tu dobiti neku generalnu sliku na komadima. I ranije smo mi viđali tu problematiku u skučenim prostorima. Slična tehnologija onoj opremi koja se koristila u JRM sa Zapada. Naravno, nije imala nikakve sličnosti sa Istočnom koja je bila u JRM.
U takvim slučajevima, najveća je stvar to da se za dotično srestvo kod izrade i konstrukcijski izrađuju posebni namjenski čipovi koji se samo tu koriste i nigde više. I toga su inače puna takva oružja. Generalno, visoka minijaturizacija sa itegriranim strogo namjenskim čipovima (kolima), procesorski kontrolisanim sa uglavljenom zatvorenom namjenskom programskom podrškom.
Toliko, bljak... :dosada

Hvala.

Sa sajta srpske vojske, www.vs.rs. Fotografije snimljene tokom Otvorenog dana u 250.rbr PVO...

Možda budući protivavionci[attachment=1]
[attachment=2]

Možda bi nekoga interesovala unutrašnjost kabine OAR Žirafa, pa bi stoga bio red i da se pojasni šta je šta u toj kabini. Fotografije koje će biti prikazane su pozajmljene sa MCM foruma, čisto u edukativne svrhe. Nadam se da se kolege neće ljutiti i da će imati razumjevanja.

Pa da krenemo redom...

[attachment=1]
Pozicija označena brojem 1 je mjesto komandira baterije.
Komandir baterije vrši orjentaciju radara, izračunava njegove koordinate u borbenom koordinatnom sistemu, učestvuje u uvezivanju Sistema za upravljanje vatrom, vrši upis i brisanje vatrenih jedinica na Panoramski pokazivač indikacije (radarski ekran), upravlja vatrom... ukratko, komanduje baterijom. Bijeli pravougaonik na komandnom pultu ispred komandira baterije je, u stvari, poklopac, ispod koga se nalaze tasteri i potenciometri pomoću kojih se vrši orjentacija radara, unose koordinate, vrši upis vatrenih jedinica. S desne strane komandira baterije nalazi se panel s tasterima za upravljanje vatrom. Tasteri su podjeljeni u tri grupe od po dvanaest tastera. Pritiskom na bijeli taster automatski se šalju podaci o cilju odabranom odeljenju tj. vatrenoj jedinici, dok se pritiskom na crveni taster naređuje obustava praćenja. S njegove lijeve strane je nekoliko tastera pomoću kojih rukuje vezom.

Na poziciji pod brojem 2 se nalazi komandir komandno-radarskog odeljenja.
Dok komandir baterije „rukuje“ baterijom, komandir KRO rukuje i upravlja radom radara. Ispred njega se nalaze tasteri mirodopske i ratnih frekvencija (u doba mira ratne frekvencije su plombirane). Takođe, tu su tasteri i potenciometri koji služe za određivanje sektora i intervala u kojima je radar na predaji/nije na predaji. A sve u cilju povećanja žilavosti i otpornosti radara na elektronsko ometanje. Tu su i prekidači sirovog i sintetičkog videa i potenciometri za podešavanje slike. I još ponešto, ali treba se svega sjetit’...

Pozicije sa brojevima 3 i 4 su mjesta radarskih operatera. To su obično redovni vojnici, a njihov osnovni zadatak za komandnim pultom je da vrše zahvat i akviziciju ciljeva. Zbog toga su njihove pozicije (kao i pozicija komandira KRO) opremljene upravljačkim palicama („džojstik“ je nekako neodgovarajuća riječ da bih je upotrebio) i neophodnim tasterima. Svaki operater može u istom trenutku da prati tri cilja, što će reći da radar može obrađivati podatke za devet ciljeva odjednom.

Sivi ormar koji se nalazi između pozicija 1 i 2 je „ormar veze“. U njemu se nalaze četiri radio-uređaja PD-9. Prvi radio-uređaj (gledano od vrha prema dnu) služi za slanje podataka o ciljevima prema vatrenim jedinicama. Drugi radio-uređaj služi za komunikaciju unutar baterije. Treći radio-uređaj se koristi za vezu prema pretpostavljenoj komandi, tj. komandi diviziona. Četvrti radio-uređaj se koristi za sadejstvo sa drugim jedinicama.

Desno od „ormara veze“, a iza stolice komandira KRO, vidi se radio-prijemnik RPrU-5/1. On obično služi da na njemu planšetista-radiofonista sluša „talas obaveštavanja“ koga emituje cVOJiN. Naravno, podatke koje čuje onda upisuje na planšetu.

Na toj strani se još vide pretinci za odlaganje slušalica sa mikrofonima i dolje, iznad flašice Koka-kole, kalorifer.

U lijevom gornjem uglu fotografije vidimo još jedan blok elektronike, zvučnik, prekidače za osvetljenje i klima-uređaj, lampu, a ispod toga radnu površinu za komandira baterije sa ladicama ispod.

Fotografija je snimljena sa pozicije planšetiste-radiofoniste. Planšeta se inače kači za plafon kabine i to, čini mi se, baš na mjestu gdje je stajala osoba koja je ovo snimila.


[attachment=2]
A evo i „radnog mjesta“ planšetiste.
Vojnik planšetista-radiofonista tu sjedi, sluša „talas“ i podatke upisuje na foliju na grafoskopu, a slika se projektuje na planšetu. Podatke može da prima od cVOJiN-a ili od divizionskog cVOJ-a. Mukotrpan je to posao...
Na vrhu fotografije je klima, a u lijevom uglu je tabla sa osiguračima. Ispod osigurača je osciloskop koji služi za provjere radara.


[attachment=3]
I za kraj, radarski ormar, srce Žirafe.
Gore lijevo se vidi talasovod. Desno od talasovoda je prekidač za ukljušivanje radara, radar se ukljušuje po fazama i treba mu 5-6 minuta da sa „off“ dođe na „on“. Dalje desno su tasteri za uključivanje/isključivanje motora antene. Konektori na prednjoj strani radarskog ormara služe za vršenje provjere radara. Dvanaest led-dioda, koje se nalaze odprilike u centru fotografije, služe za indikaciju kvara ili neke nepravilnosti u radu.

"Rašane..", znaš li šta više o ovom. Koliko f-cija, kako se to mjenja unutar radara, da li su unutar Magnetroni sa agilnom mogućnošću,
ili je nešto deseto. Znam da je to iz mog domena-radarska tehnika, ali ako šta znaš, ako ne nema veze. Bilo šta....
Usput odlično, komandirski... :klap :klap

Kako se to tačno mjenja unutar radara ne znam zasigurno pa neću da lupam bezveze.
Inače, smatram da to mjenjanje frekvencija i nije neko efikasno sredstvo protiv elektronskog ometanja.

Što se tiče ostalih informacija o frekvencijama... :rtfm

Zadovoljan.... ;)

Na hopingu je radila dobra ekipa.  Majk, Muharam, Mile, Vesna i ostala dobra ekipa. Izmjenjen je dio softvera oko hopinga. Inače bi Ericsson mogao da uđe u sinhronizaciju sa našom opremom. Sjećam se da su EEPROM-i u memoriji bili 2708. Kad smo preuzimali licencu za proizvodnji Žirafe već se ti EEPROMI nisu pravili, pa je uz promjenu šeme išla i promjena softvera. Pošto se prepravka Žirafe radila dva sprata više mene dolazili su momci da im dam EEPROME sa tenkovskih projekata.

Čađo je radio razvoj elektronske planšete, Keca je radio radarski ometač, Vesna i Ante su radili na linku prema PA topu Bofors. Sad se sve raspalo.

Kasnije se ugrađivale, ali jako malo, radiostanice sa hopingom, popularno nazvane Vrabac. Takav im je bio ton ako ih je ko slušao. Samo neko cvrkutanje.

Ekipa koja je ovo prepravila za domaće  i strane potrebe je na



Bila su to fina vremena. Ovi momci su zaslužni za ovo na  gornjim slikama.


https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=4536.msg82462#msg82462

http://slikeinovosti.blogspot.com/2007/01/elektrijade.html

Vlado

Još jedna fotografija sa gađanja ciljeva u vazdušnom prostoru na poligonu Pasuljanske livade, preuzeta sa jednog stranog sajta...

[attachment=1]

Slika i prilika loše i nedovoljno obučene posluge. Punioci kao da su se slučajno našli na topu, gledaju neka svoja posla. Desni punioc okrenuo leđa topu, žmuri i, vjerovatno, gura prst u uvo, dok lijevi punioc prestrašeno zaklanja glavu (već zaštićenu šlemom) da mu je, valjda, ne bi nešto razbilo. Vojnici su najmanje krivi za ovo. Kada komandira voda rebneš po džepu dva mjeseca uzastopno, ovakva slika se više neće ponoviti.
Obučena posluga je tokom gađanja okrenuta prema topu, prati rad automata, prati trzanje, dopunjuje top, komunicira sa nišandžijom i komandirom odeljenja...
Na fotografiji jedino kontrolor pravca (koji naravno nije član posluge) radi svoj posao, omogućuje gađanje grčevito stežući prekidač držeći tako strujno kolo zatvorenim.

Слажем се са твојим запажањима. Баш је за једно два месеца.....
Види сад ове:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Гледај шта је џебане за гађање..

Стандард јбг.....

Eh... ima se može se. A kod nas uvjek maltene na kašičicu.

To u vezi štednje municije me podsjeti...
Gađanja ciljeva na zemlji/moru se po pravilu vrše inertnim vežbovno-obeležavajućim granatama, tako smo gađali i kada sam služio u 401. brigadi. Ali, kod nas u RM vežbovno-obeležavajuća municija je postojala samo u sjećanjima najstarijih, tako da su se gađanja redovno vršila trenutno-obeležavajućim granatama. Elem, nekoliko puta se desilo da smo gađanja ciljeva na zemlji izvodili na Pasuljanskim livadama sa ostalim jedinicama. To je bio prizor, sve jedinice gađaju vežbovnom municijom, sve po PS-u, pogoci se zbrajaju, mete netaknute, sve tip-top... nekako sterilno. A onda, dolazi red na divizion iz Mornarice i tada nastaje rusvaj! Mete lete u paramparčad, dimi se sve, tutnji i grmi... pravo pravcato gađanje! A onda gunđanja i prigovaranja ostalih da smo rasipni, da to puno košta itd... a mislim da su, u stvari, samo bili ljubomorni. ;D

Bojevo je bojevo :) Al' sta ces, bolje da vezbas nego da sedis i cmajis kad nema bojeve :) sta je - tu je. Nemci su Blitzkrieg strategiju uvezbali na tenkovi kartonskih kupola, bukvalno gurajuci mali tenkici po mapama. Al' eto, dalo je rezultat :)

Ako me vid ne vara, na slici Bofors-EL-70-40mm-1[1].jpg je ženska u posadi. Nebi sada da poredim društvo sa slike Bofors_40mm.jpg sa tom posadom, a istotako nebi da se mešam u temu o ženama u vojsci. ;)


LPB

Шта значе године :super

Ја се загледао у муницију, нагланцане цевке, пуњач, а он у посаду.
Око соколово, као и код оних "левих" затварача на пушкама

Hvala Ljuba.

LPB

Izvor: Sajt VS

Gadjanje Boforsima na poligonu"Pasuljanske livade"

Gadjani su zemaljski ciljevi

Vise na http://www.vs.rs/index.php?news_article=c73b2406-6629-102f-8d2f-000c29270931

Jel ovo neki standarni tip vezbovnog dejstva za boforsa sa obzirom da su gadjali zemaljske ciljeve?

Не друже "rotring" није то вежбовно, то је бојно гађање циљева на земљи.

Намењено је да се провери оспособљеност посаде-послуге у руковању топом. Циљ је, такође, да се послуге увере способности оруђа у бојевом дејству.
Бојево гађање циљева на земљи предходи бојевом гађању циљева у ВаП.

Sad je sve jasno. Hvala druze Ljubo.  :)

http://www.youtube.com/watch?v=RpRwwsuIZIo

Da li se kod gađanja ciljeva na zemlji koristi municija sa blizinskim okidačom?

Ne. Municija sa blizinskim upaljačima je rezervisana isključivo za ciljeve u vazdušnom prostoru. Upaljač ne reaguje na nepokretne i spore ciljeve. A i blizina zemlje i objekata na njoj prave velike smetnje.
Ako bi pak imao tu nesreću da iznenada moraš dejstvovati topom po ciljevima na zemlji, a top je napunjen samo municijom sa blizinskim upaljačima, na uvodniku metaka postoji jedan uređaj koji, kad se uključi, poništi blizinsku funkciju i upaljači postaju kontaktni.

Може ли појашњење за ово?
Није ми јасно како упаљач може да зна који је циљ непокретан или спор, пошто је то релативно са брзином гранате (граната успорава током лета, те је релативно брзина споре летелице на већој даљини иста као брзе на мањој. То би значило и да не могу да се гађају хеликоптери који лебде у месту.

Pošto upaljač radi na principu Doplerovog efekta on na osnovu Doplerovog pomaka "shvata" da li se cilj kreće ili ne.
Što je bliže zemlji i objektima na njoj povećava se nivo šuma što mu smanjuje osjetljivost. Tako ispada da je gotovo beskoristan za gađanje ciljeva na zemlji.

@ rasho

Koja municija se koristi za gadjanje niskolebdecih helikoptera na recimo 5m (PO helikopter koji izvidja ili gadja PO raketama)?

Sve što leti (ili lebdi) gađa se municijom sa blizinskim upaljačima. Što ne znači da ti ne možeš gađati i municijom sa kontaktnim upaljačima ako smatraš da je svrsishodnije.

Рашо, Рашо.
"Koja municija se koristi za gadjanje niskolebdecih helikoptera na recimo 5m " - ово је замка!
Тачно је да је ПО хеликоптер ваздушни циљ. У ситуацији нишањења и вођења ракете је прилично ниско. И онда би нам пала теорија о дејству граната са близинским упаљачем на ваздушне циљеве.

Треба мало да појаснимо ствари. ПО хеликоптер као ваздушни циљ.
Карактеристике и процена циља:ПО хеликоптер дејствује са свог дела територије и посматрано са наше стране, налази се иза линије фронта, на неких 1-1,5км. Десјтвује на оклопно средство са ПОВР, удаљено од њега око 4-5км. Циклус нишањења и вођења ПОВР је у зависности од система 30-45 секунди.

Наш ПАТ 40мм Л/70 је вучни топ, превасходно мамењен за ПВО стационарних објеката. (Немамо Правило за употребу тог топа у ЗТЈ КоВ - јер му намена није тако пројектована). Претпостављам да би био намењен за ПВО неког БрАГ. БрАГ- је начелно 4-6 км из линије фронта (додира), тако да би се наш, горе поменути "Бофи" ретко нашао у ситуацији да дејствује на ПО хеликоптер.

Приказана могућност дејства "Бофија" по циљевима на земљи, произилазе из његове секундарне улоге. Дакле, може дејствовати по земаљским циљевима, али у случају самоодбране ВП, односно на изненадно појављене циљеве, који са земље угрожајау ВП јединице.

Тренутно најефикасније средство за вођење противхеликоптерске борбе је тенковски топ 125мм.

Da, ako su cilj protiv oklopni helikopteri koji traze oklop po kome ce dejstvovati. Rakete koje su sposobne pri ispaljivanju iz tenkovskog topa uspesno dejstvovati po niskoletecim ciljevima nisu nista drugo do pokusaj da se tenku da moducnost samoodbrane....ali....nikako nisu prvi izbor i ne smeju biti to.
Ta zastita o kojoj se prica je najbolja kada uz tenkove idu sredsta cija je prvobitna namena upravo to, odbrana tenkova i pratece tehnike a u sekundarnoj ulozi i da imaju mogucnost delovanja na ciljeve po zemlji. Po meni to je jos znacajnija sposobnost sredstava protiv vazdusne zastite tehnike i pratecih sredstava.
Na kraju krajeva zemaljskih ciljeva ima mnogostruko vise od vazdusnih.

Naravno, svela se prica na protiv oklopne i jurisne helikoptere....a helikoptera ima jos vrsta.

U svakom slucaju, bofors (ovako koncipiran) nije nikada niti ce biti sredstvo koje ce uspesno dejstvovati na zemaljske ciljeve i imati mogucnost pratnje tehnike u cilju zastite iste. Bofors je stacionarni sistem.....sto je zaista steta sa obzirom na mogucnosti koje su neiskoriscene.....

Па питање се односило на ПО хеликоптер и муницију 40мм са близинским упаљачем, те је тако и конципиран одговор.

Овде је приказан наш топ 40мм, његово дејство на земаљске циљеве, па се дошло до хеликоптера.

Ово спомињање топа 125мм, подразмева да се односи на наше услове и тенкове М.84 (Т-72). Једино он (у нашим условима) има могућности да са својим СУВ-ом гађа ПО хеликоптер, који лебди, а на даљини од 1-1,5км од линије фронта.

Тема противхеликоптерска борба је високо захтевна, да би се објаснила у једној реченици.
Постоји докторска дисертација на ту тему, мислим да ју је одбранио проф.др.Момчило Сакан, деведесетих година.

Тачно Љубо, то је тема Сакановог доктората.

Nešto mi se muva po glavi, od pričanja sa radaristom. Iako helikopter lebdi (ne miče se) radar ga otkriva zbog rotora, koji se okreče, te ga tako i prepoznaje kao vazdušni cilj.

LPB

Има нешто истинито, што ти се мува по (или у) глави.
Старије верзије радара, које су радилиле, искључиво пулсно-доплеровом режиму, вероватно нису могле да детектују непокретни циљ.
Међутим, ови са ове адресе:
http://en.wikipedia.org/wiki/GIRAFFE_Radar
кажу:
"GIRAFFE AMB
This newest member of the family, providing multi-beam 3-Dimensional air coverage at 5.4 to 5.9 GHz with instrumented ranges of 30 km (19 mi), 60 km (37 mi) and 100 km (62 mi), the altitude coverage is extended from ground-level to 20,000 metres (66,000 ft) with 70-degree elevation coverage. Data rate is 1-scan per-second. Its maintained pulse density suppresses high cluttering in adverse weather conditions. Ultra-low antenna side-lobes combined with pulse-to-pulse and burst-to-burst frequency agility provides some resistance to jamming. As in previous Giraffe radars automatic hovering helicopter detection  is provided as is an artillery and mortar locating function, allowing the radar to detect incoming rounds and give 20 seconds or more of warning before impact. Giraffe AMB is the principal sensor of the Swedish RBS 23 BAMSE air defense missile system but is available for many other applications. A skilled crew can deploy the radar in around 10 minutes and recover it in around 6 minutes."

Колико "транслатор" помаже: ово би требало да буде решење за лебдеће хеликоптере, па чак и гранате-мине. Ови који се боље разумеју у тај "енгелески" могу прецизније да нам растумаче.

Priprema oruđa za paljbu...

http://www.youtube.com/watch?v=YPSl39aW8nc

...i marš...

http://www.youtube.com/watch?v=UtaAktofABw


Nije ovo loše, ali može to i znatno bolje.

Lepi prikazi radnji! Hvala rasho  :super

Nema na čemu, druže Rotrinže. ;)

Rad posluge malo trapav, malo zbunjen ali relativno dobar. Najslabija karika je komandir odeljenja i njegov rad.
Ali šta ja znam o tome, valjda se danas to tako radi. Sad znaju bolje.

Сада сам звао сина да погледа. Служи војску на овим топовима у Батајници 2007.године. Каже да нису лоши. Мени ово изгледа коа да су на средини увежбавања.

Režimi rada uređaja za upravljanje vatrom BOFI tokom gađanja...

[attachment=1]

Električne komponente na gornjem lafetu...

[attachment=1]

Pravilo 40/70Bofors

[attachment=1]

Detalj sa jednog gađanja na poligonu Pasuljanske livade, prije nekoliko godina...

[attachment=1]

Ovako se u vojnike unosi strah od oruđa. Topovsko odeljenje stoji sa strane dok starješine (Božemeoprosti) vrše "svetu tajnu" punjenja topa.
Potpuno pogrešan pristup.

Vidi se rad Ante Anušića, Vesne Anušić, Ante Davida (pokojni), Branka Čabrića i ostale ekipe  koja je ovo pravila. Fina su to bila vremena.  :'( :'( :'(

Vlado

Jedna fotografija objavljena u Frontu, nekada...

[attachment=1]

Poslužioci pune top municijom sa vježbovno-obeležavajućim zrnima (inertna zrna, bez eksplozivnog punjenja i upaljača). U okvirima ima i školske municije (crne boje).

Jođ dvije fotografije sa ovovremenih gađanja...

[attachment=1]

[attachment=2]


Puste su Livade na današnjim gađanjima ARJ PVO. Nekada, kada bi bio termin za gađanja ARJ PVO, sve linije i svi položaji bi bili posjednuti. I to je bilo malo pa su se posluge smjenjivale na istim oruđima. A danas, baterija, eventualno dvije, izađu i to je to.

Sa obuke, JNA...

[attachment=1]


Gađanje ciljeva na zemlji, VJ (VSCG)...

[attachment=2]


Pražnjenje topa, VS...

[attachment=3]

Da li je u planu postavljanje Boforsa na neki kamion, pošto nam je on sada trupna PVO?

Istini za volju, ti topovi su oduvjek bili dio trupne PVO. Neće sigurno na kamion, pretežak je i prevelik za to.

Ne bih se u potpunosti složio sa tvojom konstatacijom.
Do 2005. bili su u sastavu baterija - diviziona (pukova) vazduhoplovnih baza za PVO aerodroma. Dakle nije za trupnu PVO, već objekta na teritoriji.
Bivša VPO, je imala jedan divizion ovih topova za odbranu luka.

A sada su kao brzopokretna i prateća PVO u sastavu diviziona brиgada KoV. Bitno je da se nose plave beretke, za ostalo nema veze. ;)


Љуба

Koja mu je težina? Ako je pretežak za kamiona???

5.800 kila bez municije, goriva i posluge na njemu.

Verovatno nije toliki problem težina, koliki je problem sila kod opaljenja. Nekako nisam baš video Boforsa na kamionima (L70).

Jedino znam za Tridona, ali i on, sudeči po slici, ne može da puca u kretanju.

[attachment=1]

80-ih godina radila se studija o ugradnji 40mm L/70 na šasiju M-84. Od šveđana jeste kupljena i licenca za top. Međutim, raspad zemlje stavio je tačku na sve ove planove. Pre toga je 50-ih prvobitno takođe kupljena licenca za Bofors 40mm, ne znam koje modifikacije, pa je zatim kupljena Praga. Tehničke teškoće u proizvodnji boforsa po licenci pokazale su se većim od očekivanih, pa je licenca istekla, a da problemi nisu rešeni. O ovome ima u monografiji o 150 godina vojnog zavoda u Kragujevcu. Što se tiče gornje slike, 40mm je ozbiljan top, pa su velike i sile koje deluju na paltformu. Nema govora o pucanju boforsa sa kamionske šasije, ako nije moguće isključiti ogibljenje vozila, pa još primeniti dodatne hidrauličke ašove za ukrućenje i stabilizaciju platforme. U pokretu nijedno oruđe ne može da dejstvuje bez efikasnog stabilizatora, poželjno u dve ravni.

Netko je ovo postavio, dosta interesantan tekkst.

PZT 40mm L/70 "Bofors" (http://zeljava-lybi.com/forum/viewtopic.php?f=72&t=1871)

poz.

Ugradnja na gusjeničara nije sporna ali na točkaša... slaba vajda.

40 mm na BVP-u

http://www.youtube.com/watch?v=-3hC0vsZ5-8

i 3P visenamenska granata

http://www.youtube.com/watch?v=wewaCdSW4yc

Nekada smo imali Bov-3, koji je povučen i koji je služio za zaštitu konvoja od opasnosti iz vazduha (ako sam dobro razumeo). Koji sistem danas obavlja taj posao u Vojsci Srbije? Ovo pitam zato što sam negde pročitao da tu ulogu danas obavlja Bofors, što mi je nelogično jer nije samohodan top, i treba mu malko više vremena da bi mogao početi da deluje.
Da li je uopšte takav sistem označen kao potreban vojsci Srbije?

Top 40mm L-70 i nije baš podesan da prati jedinicu na maršu i daje joj zaštitu od napada iz vazduha. Kao što si rekao, nije samohodan. Ali, ako se mora, može da izvršava i takve zadatke. Baterija (divizion) zauzme položaje duž maršrute kojom se kreće branjena jedinica i onda se , dio po dio, pomjera dalje niz maršrutu. Dok se jedni kreću, drugi ih čuvaju.

Takođe, Bofors može da dejstvuje i sa podvoska, iz zastanka dok je još zakačen za kamion. Top se prije početka marša pripremi za mogućnost takvog dejstva (prevozi se bez cerade, napunjen, sa krakovima raširenim za 25 stepeni i utvrđenim u tom položaju). Preciznost je, naravno, smanjena u tom slučaju.

[attachment=1]
da li je ovo bofors  ?
nadam se da slika ne krsi pravila foruma

To je "nešto" montirano na neku varijantu T55. Ne znam koji je top gore, ali pretpostavljam da je montiran na neki tenk za izvlačenje, verovatno BTS II?

Šasija je očigledno od T-54/55, ili derivata. SSSR je po lend lease sporazumu dobio veliki broj 40mm Boforsa L/60, međutim ubrzo posle rata svi su izbačeni iz upotrebe i zamenjeni su otečestvenom varijantom vrlo slične konstrukcije, ali kalibra 37mm, srazmerno duže cevi i nešto veće kadence gađanja pri manjim elevacijama. Ovakvi samohodni PA topovi 37mm nisu korišćeni u većem broju, već uglavnom kao opitni obrasci, sve do pojave čuvene "Šilke" i novijih modela, zaključno sa Tunguskom i Pancirom kao kombinovanih i integrisanih AR SH sistema.
Stoga je vrlo verovatno da ovo nije fotka iz SSSR, već iz neke od istočnoevropskih zemalja, ili čak mnogo dalje. Neku složenu nišansku spravu an ovom sokoćalu i ne vidim, što znači da efikasnost i preciznost nije bila na visini ni za te davne npr. šezdesete godine.
Nije sasvim neverovatno ni da je slika možda nama bliska - vezana za period našeg međusobnog "hvatanja za bijela grla" devedesetih. Ipak, takvu PA improvizaciju do sada nisam video na našim prostorima, te sam vjerojatno u krivu!!!

Позната слика и импровизација са наших простора - совјетски 37мм на шасији Т55.
Имаш тај и још сличних пројеката овде:
http://oklop2.tripod.com/made_in_war/war1.htm

To uopšte nije namensko pvo orudje, to je vise neka sklepancija za drndosanje po zivoj sili.

Ratna budzevina. Slika je iz 93` negde u BIH .

Nekakva pucačina iz 40 mm.

http://www.youtube.com/watch?v=W4PcsTfvueE

Ovo ti je fotografija sa Vatrenog polozaja u Plocama (Kardeljevo nekada) svaka baterija je davala 7 dana dezurstva (dve baterije Boforsa i dve baterije 20mm) u pozadini se vidi spavaona i pokrivena garaza za topove

Iz časopisa "Vojska"...

[attachment=1]

Snimljeno u decembru 1999. godine. Gađanje ciljeva na zemlji na rtu Kočište. Gađa septembarska klasa vojnika.

Pisali smo o postavljanju Boforsa na kamion.

TRIDON 40 mm L70

-na šasiji Volva 725.
-oklopljena kabina.
-neophodna posada od dva vojnika
-nikad uveden u upotrebu.

Konstruisano, modifikovano, razvijeno i pravljeno ovdje (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14705.195).

Pozdrav

Vlado

Srijeda, 12 mart 2014

Delegacija firme “BAE Sistem Bofors” u posjeti Vazduhoplovstvu VCG

U radnoj posjeti Vazduhoplovstvu Vojske Crne Gore boravila je dvočlana delegacija iz firme "BAE Sistem Bofors", Švedska.
U sklopu posjete članovi delegacije Kjell Reinholdsson i Stefan Lofstrom upoznati su sa stanjem sredstava protivvazduhoplovne odbrane (protivavioniski topovi BOFORS 40mm L/70) u Vazduhoplovstvu Vojske Crne Gore, te prezentovali ponude za buduću saradnju.

Firma "BAE Sistem Bofors" jedna je od vodećih firmi u svijetu, koje se bavi proizvodnjom, remontom i modernizacijom protivvazduhoplovnih artiljerijskih sistema.

Na završnoj analizi sumirani su utisci sa aktivnosti, gdje je delegacija izrazila zadovoljstvo posjetom našoj jedinici, nađenim stanjem sredstava PVO. Nakon pregovora sa predstavnicima firme biće dostavljene ponude, u kojima će biti precizirane sve mogućnosti remonta i modernizacije sistema PVO, uključujući i cijene tih radova, nakon čega će ponude biti prezentovane nadležnim organima i sagledane mogućnosti realizacije neke od ponuda.

Izvor:VCG (http://www.vojska.me/vazduhoplovne-snage-crne-gore-pocetna-strana-vijesti/1705-delegacija-firme-bae-sistem-bofors-u-posjeti-vazduhoplovstvu-vcg)

Само да нагласим да се у саставу Ваздухопловства ВЦГ налази један вод ПВО, читава три оруђа. Људи из Бофорса су дошли да виде три топа?!

Тако да ми овај дио још чудније звучи:

Eh, što smo neki kvarni i odvratni bizantinci, ni celu bateriju im nismo ostavili!? 8) Ljudi iz Boforsa ostali su sjigurno "zanemljeni od divljenja".

Rašo, jesu li ta tri Boforsa celokupna PVO VCG ili imate i poneku Strelu, šta god?

Pa trebalo je da podgorička vazduhoplovna baza ima u nasledstvu jedan divizion? Otkuda samo vod?

Verovatno su ostale iskeli i prodali u staro gvožđe.

Знате како, послије братског разлаза, Црној Гори су остала 34 топа 40мм Л-70 и шест радара "Жирафа". Осим тога, остало је и сијасет оруђа 20/3 и нешто 30/2, као и доста ЛПРС Стрела-2М.

Знатан дио свега тога је проглашен неперспективним, а доста тога је и уништено. Бофорси су прије неколико година понуђени на продају по почетној цијени, ако се не варам, од 34.000 долара за батерију. Да ли је нешто и продато, појма немам.

Možda su ovi Šveđani došli da to što je višak kupe ili je u pitanju zajednički posao (mi topove, vi pamet i prodamo trećem)?

To bi bilo jedino logično. Realno, šta će im onda i ta tri.

Ма сигурно да је нешто тако у питању. Не вјерујем да су дошли да се одушевљавају са три топа на Голубовцима.

Командир топовског одељења...

[attachment=1]

Војска Републике Српске

Možda več bila, ali se lepo vidi Bofija u marševskom položaju.

[attachment=1]

О овом догађају (уништењу "Жирафе") је писала и Политика: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Preziveli-pogodak-rakete-u-radar.sr.html

Makedonski bosfor pvo topova su bili  donacija iz Velika Britanija u 1994 -95

Pogođena Žirafa. Rudi Čajevac, Profesionalna elektronika, Mikroelektronika je prije rata dobila svu dokumentaciju od Eriksona, ljudi su bili na obuci u Švedskoj, ekipe su održavale radar na terenu. Mićko i ekipa. Branislav Majkić, Majk, bio je skoro dvije godine u Eriksonu zbog Žirafe. U Žirafi je bila stara tehnologija, pa je ekipa predvođena K. Muharemom  prepravila šeme da bi se moglo praviti to što se je pravilo. Sprat niže projektovan je PPC, a dva sprata niže je pravljeno ovo čije slike možete vidjeti ovdje. Rođena sestra Branislava Majkića, Vesna, je sama napravila sav softver za PPC. Prepravljena je elektronika Bofija i u dvorištu firme se je vrtio Bofi, PPC i Žirafa. Krenule su brze serije i velike količine. Uskakao sam nekoliko puta u proizvodnju. Kad zapne. Dosta nas. A i pare su bile ogromne.

Magacini su bili puni gotovih proizvoda i rezervnih dijelova. Sa ratom prestaje proizvodnja ovoga svega. Veći dio radnika napušta Čajevac. Odlaze u svijet. Raspada se država. Po nekom novom zakonu, ono što je ostalo u državi nakon raspada postaje vlasništvo te države.  A u magacinu Čajevca dijelovi Bofija, Žirafe i svega ostalog. Direktor Mikroelektronike Dragan Praštalo, koji je bio p.puk dok nije zapucalo, a nakon toga je prešao u civile, prodaje sve ove dijelove Žirafe i ostalog za nekoliko miliona dolara Vojsci SRJ, 1996 godine. Dovoljno da se godinama održavaju Žirafe u SRJ, odnosno u SCG. Mikroelektronika se prestaje baviti vojnim programom i počinje praviti električna brojila. Ogromne količine dijelova za Žirafu su isporučene u SRJ. Međutim, nikad te pare nisu prešle Drinu. Završile su u mutnim tokovima Dragana Praštala. Po privatizaciji Mikroelektronike direktor Dragan Praštalo ponudio je radnicima mizernu cijenu za otkup dionica. Ko nije prihvatio cijenu dobio je otkaz, U jednom danu osam preostalih inžinjera sa Žirafe dobijaju otkaz. Tehnološki višak. Više nije preostao niko u Čajevcu ko je nešto znao o Žirafi.

A u Srbiji Žirafa treba popravku.

Mogao bih o Bofiju, Žirafi i o svemu ostalom da napišem još dosta, ali bi neki rekli da se bavim politikom, tako da ću taj dio priče ostaviti za drugi put.

Pozdrav

Vlado

[attachment=1]
Golubovci
[attachment=2]
[attachment=4]
Od radarskog odeljenja,tri poslužica-žene.
[attachment=3]

Ови људи годинама нису извели бојево гађање циљева у ваздушном простору, а неки од њих никад. Можда се у 2015. ствари промјене на боље па се и пође на гађање. Било би лијепо...

Муниција за Бофи је скупа, нарочито "близинци".

Јесте. Али на гађањима се користи "обична", јефтинија.

А ко је будала продавати Бофорсе у ресурсу, поцену фурде...? Но, не питају се обични људи..., па ни уважени ми Новљанин Песторић.

У Србији га и даље сматрају перспективним...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Сјајне фотографије великог мајстора Игора Салингера (https://www.facebook.com/salinger.igor?fref=ts)

Bofi je Bofi...

https://www.youtube.com/watch?v=hlfLwQEBU-I

;)

Za ove moderne ratove trebalo bi modernizovati bofi - robotizovati ga, ugraditi mu dodtne optroelektronske senzore (termovizja, LLTV, laser) i povecati mu prohodnost posatavljanjem na neku samohodnu sasiju.

Da li bi mogao Bofi da se ugradi na šasiju Prage?

Bofi na šasiji FAP 6x6 sa oklopljenom kabinom (onaj za haubicu sa nogama za fiksiranje) po mom bila bi idealna kombinacija.

Taj ceski kamion je bio najlosiji deo prage jer nije imao dovoljno snage za tu tezinu a samim tim mu je prohodnos bila slaba. Osim toga ta vozila su stara i zahtevala bi velika ulaganja.

Ovo sto kaze Boza FAP 6x6 bi bio interesantan. Inace vec su cini mi se Svedjani napravili takvo resenje sa Bofijem na kamionu.

To je ovako izgledalo. TRIDON L70 40 mm

[attachment=1]


http://fas.org/man/dod-101/sys/land/row/tridon.htm

TT podaci za TRIDON L70 40 mm

Samo budala se može odreći ovako vrijednog sistema.

poz.

Mislim da je vrhunac 40 mm/70 Sea Trinity ali neznam koliko je to teško za kopnenu verziju.
Premda ima tu raznih modernizacija ove vučene verzije (viđao dam neke slike sa radarom iznad cijevi).

poz.

Mislim da je Mk4 bolji izbor.

[attachment=1]

[attachment=2]

Нека тутњи и грми...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

https://youtu.be/uddx-5xmB4k

Moj omiljeni malokalibarski top. Od 1929. sklop cevi i način rada nisu suštinski izmenjeni. Verzija i modela u raznim državama može biti stotinak sigurno.

Ni M2, ni MG42, ni colt 1911 ni HP 35 nisu menjani.. neke stvari su večne.. ;)

Paa sad, MG42 je sa promenjenim kalibrom u 7,62x51 postao najpre MG1, pa onda MG3, ali američki M60 mitraljez takođe ima mehanizam veoma sličan MG42, ali spolja baš i ne liči. Ipak, u osnovi tačno, neke stvari su večne.

[attachment=1]

Nakon dužeg vremena ponovo su u Banja Luci Vesna Anušić i Ante Anušić, konstruktori ovoga sistema. Sad su penzioneri. Ante je napravio hardver čitavog sistema, a Vesna softver.  Ponovo sam sreo drage prijatelje.

[attachment=1]

Još dosta njihovih uređaja (Prijemnik podataka o cilju) stoji u Banja Luci i čeka da ih neko kupi.
[attachment=2]
[attachment=3]


Pozdrav

Vlado

https://youtu.be/bIyoH2103E8

U artiljerijsko-raketnom divizionu za protivvazduhoplovna dejstva Druge brigade Kopnene vojske u toku je redovna obuka profesionalnog sastava za realizaciju kolektivnih zadataka u skladu sa namenom ove jedinice.

Težište obuke je na modernizovanom protivavionskom sistemu 40 mm „Bofors“:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Fotografije sa sajta Vojske Srbije (https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/6EDB622D2DD011ED8D050050568F5424/obuka-u-artiljerijsko-raketnim-divizionima-kopnene-vojske)

Nizozemska modifikacija topa 40 mm L-70 Bofors

Godine 1979. Kraljevsko vazduhoplovstvo Nizozemske nabavilo je 25 radarskih sistema KL/MSS-6720 Flycatcher i nadogradilo 75 svojih 40mm L70 Boforsa da bi stvorilo 25 vatrenih jedinica za statičku odbranu vazduhoplovnih baza. Poboljšani topovi su imali povećanu brzinu paljbe (300 metaka/min), a mehanizam za punjenje je bio opremljen produženim vođicama tako da je mogao da primi 22 okvira. Dizel generator od 220 volti je montiran na donji lafet, pogonjen Volksvagenovim dizel motorom.

Godine 1989. Vojska Kraljevske Nizozemske je nabavila 30 Flycatcher sistema, od kojih je svaki bio uvezan sa tri modifikovana topa Bofors 40L70G (priloženo 'G' je za 'gemodificeerd', 'modifikovano'). U verziji 40L70G mehanizam za utovar je dodatno poboljšan i mogao se prepoznati po otvorenim zadnjim vođicama. Topovi 40L70G su takođe bili opremljeni radarima za merenje početne brzinu zrna.

Flycatcher (KL/MSS-6720) radarski sistem I/J (osmatranje/otkrivanje) i K-opsega (praćenje) za upravljanje vatrom protivvazduhoplovne odbrane kratkog dometa. Ima mogućnost rada u svim vremenskim uslovima i mogućnost praćenja tokom skeniranja (TWS) i može istovremeno da upravlja sa 3 protivavionska topa ili protivvazduhoplovna raketna lansera. Radarski sistem koji se koristi u Flycatcher-u je identičan sistemu koji se koristi u PRTL/Cheetah, holandskoj verziji samohodnog protivavionskog topa Gepard. Takođe, nizozemski CIWS "Goalkeeper" (Golman, prim. Kubovac) koristi sličan radarski sistem.

Antena radara rotira brzinom od 60 obrtaja u minuti (1/sec), sa dometom od oko 20 km.

Radar Flycatcher:

[attachment=1]

Gađanje jedinica Nizozemske vojske opremljene topovima 40L70G sa radarima Flycatcher, na poligonu Botgat, 90-tih godina prošlog veka:

https://www.youtube.com/watch?v=hlfLwQEBU-I&t=1s

Litvanija će Ukrajini prebaciti protivavionske topove L70 Bofors

Litvanija će ojačati protivvazduhoplovnu odbranu Ukrajine protivvazduhoplovnim artiljerijskim sistemima L70.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao je da će topovi sa municijom stići uskoro.

Pružanje vojne pomoći Ukrajini biće nastavljeno uz pomoć preduzeća odbrambene industrije Litvanije. Litvanija će takođe nastaviti sa finansijskim doprinosima međunarodnim inicijativama za kupovinu oružja za Ukrajinu.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor (https://mil.in.ua/en/news/lithuania-will-transfer-l70-anti-aircraft-guns-to-ukraine/#:~:text=Lithuania%20will%20strengthen%20Ukraine's%20air,with%20ammunition%20will%20arrive%20soon.)

Litvanija počinje isporuku protivavionskih topova L-70 Bofors Ukrajini

Isporuka je bila najavljena početkom januara

Danas dobijamo i novije informacije koje kažu da je Vilnjus započeo isporuku 36 protivavionskih topova Bofors L70 obećanih Reznikovu. Zajedno sa njima u Ukrajinu će otići 15 vojnih instruktora.

„Već smo završili obuku 15 instruktora koji će biti spremni da rade na teritoriji Ukrajine. I mi već obezbeđujemo 36 sistema koji mogu uspešno da se bore protiv bespilotnih letelica“, rekao je litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas , a prenosi TASS.


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/2023210155-ec3nD.html)

Bofors Trinity 40 mm

Mowag Shark je neverovatno velika porodica oklopnih vozila koju je dizajnirao Mowag 1978. i prvi prototip je napravljen 1981. godine. U osnovi predstavljena kao uvećana verzija Mowag Piranha 8x8 sa više zaštite, Shark je trebalo da bude tenk na točkovima, a ne baš IFV (borbeno vozilo pešadije) ili APC (oklopni transporter) kao Piranha, pre svega za ulogu uništavanja tenkova, ali takođe nudi veliku raznovrsnost uloga zbog mnogih kupola koje se mogu ugraditi.

U tom smislu ću se preciznije fokusirati na Mowag Shark Trinity. Ovo vozilo je napravljeno u saradnji sa Boforsom, a ova verzija je razvijana od 1984. godine, ali u to vreme to je bio samo probni uzorak, dok je pravo poreklo Trinity-a došlo 1985. godine kada je kupola dobijala oklop da zaštiti mehaniku. Svrha ovog razvoja bila je isključivo za izvoz, pošto je Shark u to vreme bio najbolje oklopno vozilo koje se nudilo za izvoz. Demonstracija kupole Trinity na Shark-u davala je vozilu i kupoli veće šanse za izvoz.

Svrha ovog razvoja bila je isključivo za izvoz, pošto je Shark u to vreme bio najbolje oklopno vozilo koje se nudilo za izvoz. Demonstracija kupole Trinity na Shark-u davala je vozilu i kupoli veće šanse za izvoz. Bofors je upravo ovu kupolu nameravao da izveze u Austriju, Brazil, a takođe i da je proizvede za švedsku vojsku. Dodušen ne na Shark-u, već na Steyr 4K 7FA (Austrija), Charrua II (Brazil) i Strv 9040 (Švedska).

Test se nastavio i činilo se da je bio uspešan. Javnosti je predstavljen 1988. kada je Shark predstavljen kao osnova na kojoj bi se Trinity normalno nadograđivao, i često je kao takav i istican. Ipak, niti jedan kupac nije pokazao pravo interesovanje.

Glavno naoružanje je 40mm Bofors Trinity L/70. Ovo naoružanje je unapređena verzija 40mm L/70 koja se nalazi na nekim drugim vozilima među konkurencijom. Ova vozila imaju Solothurn kočnicu na izlazu cevi koja u velikoj meri smanjuje trzaj. Ovo povećava preciznost oružja koje bi inače bilo neefikasno na većem dometu. Kupola je zaista napredna, sa rotirajućim radarom za pretragu sa dometom detekcije od 20 km i radarom za praćenje ciljeva sa brzinama između 0 i 4320 km/h, a posedovao je i RF merač izlazne brzine projektila Lear Siegler. Pored toga, kupola takođe ima laserski daljinomer, noćni vizir, termalni vizir, digitalni računar koji može da programira upaljač za blizinsku detonaciju municije dok dejstvuje na pokretnu metu kako bi maksimizirao šansu za pogađanje.

Prema podacima, zbog integrisanog sistema za upravljanje vatrom, oruđe je moglo efikasno dejstvovati na protiv-tenkovske projektile na daljinama do 2800 metara i na niskoleteće vazduhoplovne ciljeve na daljinama do 5500 metara. Sistem upravljanja vatrom, garantovao je uspešno dejstvo na ciljeve u dometu sa ispaljenih 10 granata po cilju.

https://www.youtube.com/watch?v=uBvtzoCWD-I