PALUBA

Асунсион оде и неће долазити, а Сврљиг (пошто је прозван) дође.

Ево покрећем ову тему са намером да изанализирамо лична искуства са различитим, пре свега артиљериским, ПВО оруђима.

Прво да кажем моја искуства са ПВО артиљеријом. Присуствовао сам више пута гађањима ПВО топова на циљеве у ваздуху и земљи. Мислим да сам један од (релативно) ретких, који је и у рату 1999. био на готово свим ПВО артиљериским оруђима. Видео сам дејство 20/1, 20/3, 30/2 и 40/1 даклем и на вежбама и у рату, па мислим да ће то некима бити интересантно. Да почнем без ТТ поређења (јер се могу вероватно свуда наћи - "нису" интересантна).

Поставио бих једну поделу. Наша ЛПА (лака ПВО артиљерија) се могла поделити на три "типа":
1 - Оне којима можеш видети циљ, а не можеш га погодити.
2 - Оне којима не можеш видети циљ, али га можеш погодити.
3 - Оне којима не можеш ни видети, ни погодити циљ.

Иако сам гледао и гађања са неким старијим оруђима њих ћу прескочити.

20/1, 20/3. Овај 20мм топ спада у групе 2 и 3. Нишанске справе су му (без обзира на верзију) не употребљиве за гађање ноћу. Са њим је могуће само гађање по осећају нишанџије. Са друге стране, има релативно велику брзину паљбе (~12 граната у секунди по цеви), доста положену путању (до неких 1,2 - 1,5 км), али и "конац" му није лош. Под "концем" мислим на то колико уредно гранате испаљене из једне цеви, иду једна по трагу друге. Овај топ на школским гађањима је релативно често палио мету. У рату је апсолутно употребљив, али само до неких 2 км - што је релативно мало. За гађање копнених циљева је сасвим у реду. Мане су му и што је већином у вучној верзији (има и БОВ), а спадам у оне који више цене старију верзију (беше) А3Б1 од А4, јер њу један човек може спремити за паљбу-марш. Све у свему ако би се опремио ноћним осматрачким и нишанским уређајима, био би доста добар за све ПВО намене на краћим дистанцама.

30/2 - Прага. Спадам у апсолутне љубитеље овог оруђа. Оно спада у 2. групу. То је изузетно оруђе по својој балистици и ватреној моћи. Има брзину од неких 10 граната у секунди (по цеви), изузетно положену путању до неких 3-3,5 км, а "конац" јој спада у код нас не превазиђене. Нишанске справе су са спиралом и апсолутно не употребљиве ноћу. На школским гађањима није тако често палила мету, пре свега што се инсистирало да нишанџија гађа кроз нишане. У рату је уз доброг нишанџију била стоп средство за било који циљ који је било како могао бити виђен у домету. За циљеве на земљи је постала већ пословична. Има и релативно добру заштиту за посаду и дејствује и без расклапања (прецизност иако смањена - апсолутно добра). Мане су јој (неке), застарела и израубована возила, слаба проходност, исл. Да су Праге имале ноћне осматрачке и нишанске уређаје, то би било изузетно опасно средство ПВО. Нисам се специјално бавио балистиком праге да бих уочио одакле јој тај ван серијски квалитет, али мислим да је у питању веома велико попречно оптерећење зрна (рел. дугачко и тешко зрно - дебела кошуљица, исл), као и наравно велика срећа конструктора у одабиру метак / цев / аутомат система.

40/1 - Бофорс. Пре свега да напоменем да постоји и "предак" Бофорса (исто Л70 - 40/1), тај амерички топ (са две нишанџије - хоризонтални/вертикални) је апсолутно оружје групе 3. Никакав погодак са њим на школским гађањима није био могућ. Брзина ватре му је била (дал) 2 гранате у секунди (Бофорс беше 5). Путања као да црево полива, а "конац" не постоји. У РСрпској је око Сарајева ипак колико толико успешно коришћено за циљеве на земљи. Честа је била појава да они који су били на Л70, кажу да су били на Бофорсима - хвалисање. Бофорс и тај амерички топ имају две сличности: подвозје и аутомат.

Сам Бофорс делује импозантно, БМВ боксер мотор за покретање, ласерски даљиномер, балистички рачунар, примарно навођење "пиштољем" на циљ, батериско гађање циљева са навођењем радаром (жирафом), пасивни осматрачки и нишански уређаји, гранате са близинским упаљачем, заштита нишанџије, итд. Е сад како је то ишло у пракси?
На школским гађањима (бар ја) никада нисам видео да је запалио мету. Увек је то било "одлично" на 5м од циља, а даљина као и увек неких 1,2-1,7км. Свеједно, тај топ је увек купио титулу нај бољег (без правог оправдања, сем што је по опреми био нај). Балистика му је очајна, врло велик пад зрна и никакав "конац", ватрена моћ (са обзиром на калибар) не убедљива. У рату ефекат готово никакав, упркос нишанским и осталим предностима. У бројне мане спада од гломазности система, потребе да БМВ ради због струје (може и кафа), камион га не може возити у рикверц (ефекат бесконачне руде) што је знало да направи гадне проблеме посади, ФАП2226 велико стакло (одсјај), исл.
Сада бих прешао на употребу у рату. Бофорс је био веома неуспешан из много разлога:
- Никакво "гађање" жирафом није било могуће, јер је тај радар смео радити само 10 - 30 сек. После тога је 100% смртна опасност од АРР. Коришћен је само за "информативни" преглед ситуације.
- Нишанџије никада нису "одолеле" да ласерују авион/БПЛ, што је исти одмах уводило у анти артиљериски маневар, као и одавало приближни положај батерије. Касније су наравно заобилазили положаје Бофорса.
- Гађање "по осећају" веома отежано због разних разлога, а пре свега због лоше балистике и затворености куполе. Овде би ишао и недостатак трасерних зрна (и близинских), јер је јединица са Батајнице остала са искључиво нормалним гранатама (одмах погођен магацин) - мало је било и њих, па им је касније када су пребачени око Призрена и ње сасвим нестало.
- Неко је (ради ексклузиве) Бофорсе опремио радио везом, па је НАТО апсолутно лако (прислушкујући и лоцирајући) откривао положаје батерија.
Укратко, са Бофорсом много труда, много доброг осматрања, али ефекти ништа. По нека беспилотна и крстарећа и то је све, иако су посаде сачињавали екстра момци са одслужења рока - редовна војска. Присуствовао сам и гађању БПЛ из Бофија на неких 4-4,5 км, цео шанжер (беше 24ком) и ништа, џаба одличан нишанџија и све...

Прага је апсолутно нанела највеће губитке НАТО-у. Примера ради до 2/3 рата само је један нишанџија оборио 5 (пет) авиона и (беше) 7 разних ракета. Један други из исте батерије 2 (два) авиона, исл. Гађање је било по систему пусти два, види где носе, па корекција и пун конац на циљ. Нишанџије су по цео дан носиле екстра тамне наочаре за сунце, јер је главни "виц" био да ноћу увиде и нај ситнију сумљиву тачкицу на небу (на страну што постоје људи који невероватно добро виде ноћу). Било би глупо да причам шта све НАТО није покушао са неким батеријама Прага (посада резервисти), било је ту свега, од хватања шпијуна, до слања авијације са стриктним циљем и средствима, па ништа. Прага је једноставно толико балистички добра, да без проблема искусан нишанџија обара све што на њега иде. Изузетна је штета што Прага није добила било какве пасивне осматрачке уређаје пре 1999.

20/3 у разним верзијама у рату се показао како је могао. Све што је могло бити некако виђено у домету до око 1,7 км је обарао. Навео бих и пример када је (лично гледао) оборио ф18 (тек што су 60 добили у Мађарској - попуна). Није му признат тај авион јер је пилот већ био мртав, или искочио пре тога, па је обарање приписано Праги. БПЛ-ове 20/3 нисам чуо да је оборио (ван домета), а Томахавке исл је редовно "љуштио", ако је посада била спремна.

наставак следи.

Рекао бих још пар важних ставки:

На жалост, присуствовао сам (по дану) и отварању ватре на Миг29 покојног Павловића. Око четири гранате 20мм је издржао и наставио ка Ваљеву. Изузетно је жалосно што није одмах искочио (ако је уопште могао) и тиме нам ускратио изузетно велику жалост. Једном приликом замало нисмо (из Бофорса) отворили ватру на Неву. За све те случајеве су одговорни непоуздан систем везе, али и велика не дисциплина резервног састава.

Имам најбоље утиске о садејству ЛПА и ракеташа. Будућност ЛПА је (по мени) у комбиновању разних ЛПА и ракета. Рецимо уз праге су ишле и стреле1, када Прага није била у ситуацији да дејствује, стрела1 је то одрађивала савршено. Било је толико случајева да стрела1 замота авион, погоди га (звук авио мотора постане одмах другачији), после 2-5 мин, апсолутно се све понови. Дешавало се то јако јако често. Из тих авиона су пилоти обавезно искакали.

Рекао бих нешто и о заштити ПВО средстава од АРР и вођених средстава. Ако неко није у стању да купи рецимо Тунгуску, исл. Тај неће бити у стању да пали нишанске радаре уопште. По мени би Прага+стрела то могла да одради али би то захтевало велико осавремењавање.

Универзалност употребе ЛПА је такође значајна. Прага је опет ту "царица". Добра је (уз пасивне нишане екстра) и за летелице и за пешадију и за подршку оклопним јединицама. Троцевац подношљив (БОВ варијанта), а рецимо Бофи очајан.

Неко ће рећи, е сад ти причаш бајке о Праги. Пре свега треба да знате, да је предност Праге ДАВНО примећена (у ЈНА анализама). Резултат је био да се цар вежби - Бофи расходује, да би се бар свака четврта Прага опремила његовим нишанским уређајима. Од тога се одустало због много пре свега субјективних разлога. Што се тиче извештаја о бројевима оборених летелица, ко верује у лажи - нек верује. Смиљанић није отишао у Хаг и добро је што није. НАТО је НАТО, али МОЈЕ искуство је МОЈЕ и не пада ми на памет да лажем, или ћутим. Видим да се форсира Бофи, и рецимо Грипен, не желим да улазим у политику и корупцију - издаје, исл, па нећу коментарисати такве одлуке. Једноставно данас када је цена адекватне термовизиске камере изузетног квалитета (кинеске) спала испод 10.000 евра, истопити Праге је лудост (по мени).

Хтео бих и да кажем да никада нисам присуствовао гађању из 57/2 мм система на подвозју т55. Иако је мој покојни блиски рођак био командант те јединице на Хомољу, ето ни тим се путем нисам информисао о том средству. Живо би ме занимало да неко ко је имао искуства са њим, то искуство подели са нама. Све што "одока" знам је да је тај систем бранио Пожаревац и да исти није гађан од НАТО 1999. Претпостављам да је нишански систем "класичан" (у преводу 0), можда ИЦ варијанта (лоша), да је балистика "руска" (изузетно добра), али све су то претпоставке.

И на крају, нисам желео никога да вређам и да подценим неко оружје из неких "х" разлога. Био бих изузетно срећан да је рецимо Бофи нешто сасвим друго, али он је (по мени и не само мени) ово што сам написао...

Поздрав!

U skladu sa Pravilnikom foruma, član 16, banovana su oba naloga...

Jes' da je banovan i da neće moći ni da vidi ni da odgovori, ali ovi biseri se ističu

Ispade da smo obarali avione k'o u igricama! ;D
Jel' nekome jasno šta bi palubni lovac-bombarder tražio u kopnenoj bazi? F-18 je možda i najmanje korišćen avion '99.-te. Tomahawk i F-16 su najviše korišćeni, makar za dejstva po objektima.

Bilo je reci o tome da je jedan broj F-18 (mislim 20-ak) leteo iz Madjarske, iako su po definiciji palubni lovci, oni se lako mogu koristiti, i koriste se sa kopnenih aerodroma. Primer je RV Svajcarske koje koristi ove avione, a u temi  FX-2 projekat nabavke borbenog aviona Brazilskog  (https://www.paluba.info/smf/ostala-tematika-iz-oblasti-rv-i-pvo/fx-2-projekat-nabavke-borbenog-aviona-brazilskog-rv-t4584/msg21506/#msg21506) mozes procitati da je Superhornet ozbiljan kandidat za Brazilsko RV.
Evo pronasao sam i vesti koje pominje ovo:
http://www.rferl.org/content/Article/1091491.html
http://www.independent.co.uk/news/war-in-the-balkans-baptism-of-nato-fire-for-hungary-1096576.html

     Iz obzira prema ljudima koji posjećuju ovaj forum i učestvuju u njegovom radu, imam potrebu da se osvrnem na post banovanog "Svrljiga" i pojasnim neke stvari. Prije svega zbog ljudi kojima nije potpuno poznata tematika PVO i koji bi čitajući gornje navode mogli doći u zabludu, a to, nadam se, nije u interesu ni uredništvu sajta, a ni svima nama.

     Osvrnuo bih se na termin "konac". Za sve godine rada u jedinicama PVO nikada nisam čuo za tzv. "konac", taj termin ne postoji ni zvanično ni kolokvijalno. Navodno, top je dobar ako ima dobar "konac", tj. ako granate idu jedna drugoj po tragu. Za ovog "stručnjaka" je to mjerilo kvaliteta topa, njegove balistike, mogućnosti... E sad, malo matematike, balistike i zdravog razuma... top 40 mm ispaljuje 5 granata u sekundi, početna brzina zrna je 1025 m/s, znači prva granata je već na oko 1000 metara od topa kada zadnja, peta, napušta usta cijevi. Kada bi granate išle po tzv. "koncu" samo prva granata bi došla u tačku susreta sa ciljem, a svaka naredna bi promašivala tj. podbacivala cilj za po 250 metara odprilike, tako da bi zadna granata prošla na oko 1000 metara iza cilja. Dok top gađa on se i pomjera tako da svaku sledeću granatu šalje u NJENU tačku susreta sa ciljem!

     Mislim da sam samo ovim primjerom dokazao sve, ostale stvari iz posta nisu vrijedne komentara. Žalosno je što ima ljudi koji ovaj forum koriste za širenje glasina, laži, ratne propagande i stvari izvučenih iz malog mozga bez ikakvih utemeljenja i činjenica.
     Hvala i oprostite na oduzetom vremenu.

^ хвала теби на информацији и лепом објашњењу.

@Rade
Znam da oni mogu normalno da operišu sa klasišnih PSS, ali da li je bilo potrebe za njihovom takvom upotrebom, pogotovo što su i mnogo jeftiniji F-16 dobro obavljali zadatke. U svakom slučaju, F-18 nijedan nije oboren '99.-te, bar koliko sam ja uspeo da saznam.

oboren ne znam ali iznad sombora su nasi pat20/3 jednog zakacili bila su tri F-18 leteli su toliko nisko da si u zaokretu mogao primetiti kacigu pilota u kabini licno sam ga video nadleteo je iznad fabrike somboled iz pravca hrvatske ostali su poceli da penju pre nego sto sam uspeo da ih vidim zaklanjao ih je krov fabrike a posle sam pricao sa momkom koji je bio komandir jednog od tih topcica i on je potvrdio da su jednog zakacili !! :pilot

Pozdrav svima ja sam vec neko vreme na formu ali nisam jos postovao.

Elem sto se tice Svrljiga ne bih ga komentariosa ne zasluzuje.

A kada se vec spominju F/A-18 da napomen da se u Novom Sadu tacno osetilo kada su navodno ovi avioni stigli u Madjarsku i to po intezitetu letenja, duze su ostajlai iznad grada a i pojedinacni avioni su se povremeno spustali nize sto pre toga nije bilo slucaj. (npr jedne noci se jedna dvomotorni avion spustio pricno nisko i probali su da gajdaju -baterija 20/3 sa sremske strane grada Sr. Kamenica - Ledinci ali sobzirom da su te baterije uglavnom bili popunjenje rezervistima debelo su omasli - tacno se po svetlecim trgovima granata - i po svetlecem tragu iz motora videlo koliko su kasnili tj promasili)

U glavnom negde tih dana je gadjala i baterija strel-1 (ili mozda strela-10) iz okoline rafinerije nafte NS na avion koji je bio negde iznad tvrdjave - televizjie NS (ponov je leteo na manjoj visini nego sto je to bilo uobicajeno) i video se lep pogodak na avionu koji je sa povecim vatrenim tragom (iz desnog motora) okrenuo prema Backoj Palanci (NS-B. Palanka granica sa Hrvatskom nekih 35-40 km).

E sad ono sto sam ja uspeo da vidim sa dvogledom prilicno je licelo na avion dvomotorac sto sam ja spojio sa pricom o f/a-18 u Madjarskoj pa sam pretpostavio da se radilo o f/a-18.

Sto se tice pretpostavke o Streli-1/10 to sam zaljucio po velicini rakete a i cinjenici da je KUB-u bilo zabranjeno da gadja preko naseljenih mesta a sam domet tj mesto lansirnaje i pogotka se uklapa u domet strele nekih 3-4 km.

E sad interesantno da se o oveme nije pricalo zvanicno ni za vreme ni posle rata.

Sto se tice pogotka videlo ga je nekoliko ljudi (moji ukucani, moj drugar koji je video momenta lansrinaja iz okoline rafinerije) tako da sam siguran da mi se nije prividjalo :)

Jos jedna stvar je interesantna ubrzo po toj vesti o pristizanju F/A-18 u Madjarsku bombardovali su tunele na sremskoj strani Novog Sada a koji su izlazili na tada vec struseni most Slobode. Interesantno je da se ovo bombardovanje desavalo oko 2 sata popodne sto do data nije bio slucaj i interesantno je da su osim dva direkna pogodtka na ulaz u tunele bilo i nekoliko  pogodaka okolo i unisteno je nekoliko kuca.

Sto se tice mosta Slobode tu je isto interesatno da na prvu raketu nasa artiljerija nije reagovala dok je na drugu gajdala i reklo bi se da su je otkrili i pratili ali jednostavno je izgleda bio premali cilj da bi je pogodili.

Po snimku koji su objavli dalo bi se zakljuciti da se radilo o recimo AGM-130 ili nekoj drugom vodjenom projektilu koji je navodjen do udara u cilj. Takodje pravac doletanja je bio Dunavom iz pravca Hrvatske.

Kada se prisetim iznadn Novog Sada su uglavnom gajdali sa vise topova rasporedjenih po obodu grada na odredjenu "porvrsinu" kao da su pravili zavesu.

Koliko se dalo videti nisu bas imali previse uspeha ni u pogadjanu niti u ometanju bombardovanja. Uglavnom Novi Sad su branile baterije Praga i 20/3 stim a ovi zadnji su uglavnom senlucili kada su gadjali sto je bilo retko.

Sa druge strane bio sam par puta u Beogradu i tamo sam uspeo da vidimi obarenje krstarece rakete od strane ja bih rekao 20mm/1 i to dosta lako sa samo 2-3 kratka rafala. Raketu je prvo gadjala strela-2/1/10 (raketa je letela iz pravca N. Beograda trasom auto puta - otprilike) koje je nije stigla i samolikvidirala se a odmah zatim par sekundi gadjao ju je 20/I i pogodio vec sa prvim rafalom - ja sam posmatrao ovo se sa Trosarine (dosta nezgodno mesto zbog kasaren - cini mi se 4 jul - uglavnom kasarna u koj je bila smestena vlajda 1 okbr i koji interesantno nisu ni pipnuli '99) tako da bi krstarece treba da bude negde iznad auto puta. Misim da su sutradan objavili kako je nekom pao deo rakete u dvoriste.

Видим да је тема потпуно замрла.
Нећу ја да браним "сензационалистичко" писање господина "Svrljig-а", има му се шта замерити, али да је баш толико застранио и није.
Путање под "конац", вероватно је мислио на мала растурања зрна на путањи.
Јесте да је увредио колеге на "Бофорсима", и свакакао, мало је претерао са личним искуствима-присуствима, где год се гађалао.

Али би у наставку, можда, била развијена дискусија и изнета још нека искуства, можда и она права.
Искуства и нису "научна" сзнања, зато се и само примају "к знању", а онда се полемисати о њима.
На неким другим форумима, много је богатија дискусија и изношење ставова и погледа по овој теми. Добро то је тамо негде, али овај форум заслужује неку богатију дискусију.

Нисам сигуран да ли је аутор теме мислио само на артиљеријска гађања ПА топовима, или у опште на артиљеријска гађања са искуствима, па онда и на гађања у систему ПВО.

С обзиром да се са скепсом гледа на појаву палубне авијације над ратиштем Југославије, да истакнем да је било ангажовања исте у више случајева. Чак су се авиони Ф-14 спуштали испод 1.000м висине, тако да су посаде наших оруђа мислиле да се ради о МиГ-29, па је противдејство изостало.

To bi bilo i najbolje, Ljubo.
Samo je potrebno da se dosegne "kritična masa" nas protivavionaca na Forumu. :) Ali biće i toga.

Погодила га је батерија која је била на крају улице Старине Новака, иза канала.
То што је гледао taz1cl гледао сам и ја. F 18 kоји је улетео у ватру је наставио ка мађарској, друга два су отиши у правцу села Кљајићево.
Са земље је деловало као да је батерија формирала ``завесу`` квадратног облика.

Ovo je moj prvi post na ovom forumu koga redovno posećujem i čitam.
Što se tiče posta koji je postavio kolega pvanja:

"U glavnom negde tih dana je gadjala i baterija strel-1 (ili mozda strela-10) iz okoline rafinerije nafte NS na avion koji je bio negde iznad tvrdjave - televizjie NS (ponov je leteo na manjoj visini nego sto je to bilo uobicajeno) i video se lep pogodak na avionu koji je sa povecim vatrenim tragom (iz desnog motora) okrenuo prema Backoj Palanci (NS-B. Palanka granica sa Hrvatskom nekih 35-40 km).

E sad ono sto sam ja uspeo da vidim sa dvogledom prilicno je licelo na avion dvomotorac sto sam ja spojio sa pricom o f/a-18 u Madjarskoj pa sam pretpostavio da se radilo o f/a-18.

Sto se tice pretpostavke o Streli-1/10 to sam zaljucio po velicini rakete a i cinjenici da je KUB-u bilo zabranjeno da gadja preko naseljenih mesta a sam domet tj mesto lansirnaje i pogotka se uklapa u domet strele nekih 3-4 km.

E sad interesantno da se o oveme nije pricalo zvanicno ni za vreme ni posle rata.
Sto se tice pogotka videlo ga je nekoliko ljudi (moji ukucani, moj drugar koji je video momenta lansrinaja iz okoline rafinerije) tako da sam siguran da mi se nije prividjalo Smiley"

Pogodak tog aviona smo otac i ja gledali sa terase, bila noć  punog meseca, datuma ne mogu da se setim ali kompletan opis odgovara onome što smo videli, s tim da je pogodak bio oko 11 - 11 30.
Avion je leteo iz pravca Mađarske, pogodak je bio iznad grada jer je skrenuo sa tragom dima sa desne strane prema B. Palanci. Kad smo sišli ispred zgrade drugari i komšije su isto to posmatrali pa smo se te noći propisno panapijali hehehe. Čega se još sećam te noći je to je veliki bljesak bele boje kad je raketa poletela.

dva f18 pogodjena iznad niskog aerodroma verovatno pragom. datuma se ne secam. bili su jaaako nisko, vidli se piloti u njima. oba odletela ka bugarskoj, jedan vukuci crni a drugi beli dim. bugarski bajkeri rekli su mi tamo negde 2004/5. da je '99. nekoliko aviona palo na bugarsku teritoriju, medju njima i jedan f18 odmah iza granice. da li je ovo za padanje tacno ne znam, ali sam ih ja odgledao kako su zbrisali dimeci. odakle su dosli nemam pojma, nis su napali sa istoka i na tamo i pobegli.

nisam do sad naleteo na ovu temu, pa bi oko svrljigovog posta samo jedno: nije bofors bas toliko los koliko on prica. steta sto nije ostao na forumu jer bi imao da ga priupitam stogodj vezano za dejstva pvo oko svrljiga, ali dobro sad...

Kako god.Odakle se pucalo?Sa cime se pucalo?Da li se sta pogodilo?Itd.''Nalupali''su nas kao kante. :udri

sa ovim se ne bih slozio. porusili su staticne objekte, sto i nije neka mudrost. vojska je prosla prilicno dobro ako se uporedi razlika u tehnici i kolicina upotrebljenog eksploziva. pucalo se jeste odakle se moglo i sa cime se imalo. rezultati nisu sjajni,ali opet, sa cime se raspolagalo nisu ni losi. da su nas "nalupali ko kante" ne bi gadjali strogi centar nisa kasetnim bombama i voz u grdelici. to je potez ocajnika koji ne zna sta ce od besa jer ne moze da porazi jednu materijalno jadnu vojsku.

Bravo Ssekir. Isto tako, ne bi im mostovi i bolnice bili "legitimne vojne mete".

za mostove mogu da slozim da se gadjaju jer se time ometa saobracaj protivnika, dotur ljudstva i materijala i sl. a za bolnice, svaki je komentar suvisan... >:(

Novosadski mostovi su naprimer poruseni uz obrazlozenje da sluze za dotur ljudstva i tehnike na KiM.

Cista glupost.
Rusenje tih mostova je bila cista politika i bes. Ponestalo ciljeva.

Prilika da se pokaze da eto nesto rade.

Brzo su oni ostali bez legitimnih vojnih ciljeva ali politicari su ih strahovito pritiskali.

Kakav je cilj bacati desetine bombi skoro svaku noc na isti aerodrom Ponikve koji su vec u startu izbacili iz upotrebe a i nasi su brzo odustali od popravki pista (nije bilo potrebe).

Mislim da je na isti baceno preko 100-200 bombi (ako ne i vise) a to je pomocni aerodrom koji nije imao preveliku infrastrukturu (20-30 kaponira, kontrolni toranj i barake za smestaj ljudstva). Cak nisu ni unistili sve kaponire (ostalo ih je 5-6 citavih).

Sve u svemu jedna jadna i zalostna epizoda u novijoj istoriji.

Mislim da su mestani brojali do 600 bombi. Posle im dosadilo.
Mom drugu je unistena vikendica koja se nalazila u blizini aerodruma. Tako su je sredili da nije ostalo nista, ni temelji. Morao je fotografijama da dokazuje da mu se tu nalazila vikendica.
Secam se da je vec prve veceri, oko pola devet,  aerodrum ludacki bmbardovan. Jos osecam miris baruta (ili cega vec ) u nosu, valjda od izduvnih gasova krstarecih raketa.
Zao mi je sto oko Uzica nije bilo PVO sistema, stalno je bilo preleta i dejstva a niko nije dejstvovao po njima.

Varvarinski most je srušen sa obrazloženjem da je preko njega veče pre bombardovanja prešla kolona tenkova a most je bio širok samo 2,70 m. Kad smo to dokazali na sudjenju u nemačkoj rečeno je da privatna lica ne mogu da tuže NATO. To im je bilo jedino opravdanje....
Inače stari varvarinski most je rađen po nemačkom projektu i sagrađen je na ime ratnih reaparacija iz Prvog svetskog rata.

Znam da je neka sumanuta cifra.

To im je bila standardni rezevni (sekundarni) cilj.

A i Dzejmiju lepo dodje da procita da je baceno toliko i toliko bombi. Sad sto su stalno tresli na isto mesto nema veze.

Ma,Imamo srece sto nisu usli komneno...

Nije bitno kolika sila napada, vazno je kolika se svetinja brani.

tek tu bi bila klanica. vece smo budale od afgana, a i tehnicki mnogo pismeniji. da se razumemo, doslo bi do raspada fronta, ali bi im onda gerilski (cetnicki, partizanski) pokazali da nisu dobrodosli. "od motku u glavu pancir ne pomaga" kazu moji nislije

Nisam to ja rekao Motorista. To je rekao KNEZ LAZAR.

Mislim da su oni imali sreće što nisu ušli čizmom. Mi nismo kud od svoje kuće, pa ko živ ko mrtav, a oni bi imali manjak plastičnih tipskih kesa.

Da su kopnom ušli bilo bi krvi do kolena. Oni bi verovatno pobedili, ali bi platili veliku cenu jer, kao što reče Kuzma:


A tu je još i poznati inat.

Iz drame Sveti Georgije ubiva aždahu:

PORUČNIK TASIĆ : Zatim, kad ispališ svu municiju, a neprijatelj i dalje nastupa - na bajonet, kad ti slome nož - na ruke, kad ti polome obe ruke na zube, kad ti izbiju i poslednji zub, sve dok mrdaš, dok te ima - napadaj! Kad te smrtno pogode, gledaj da im padneš nasred puta, da te zaobilaze, preskaču, sklanjaju - da im mrtav smetaš Zatim, podoficira koji vikne: "Juriš, braćo!" odmah ću ubiti. Viče se samo: "Za mnom, braćo! Za mnom, braćo!" Tako podoficir viče ako je ispred stotinu vojnika, tako viče i kad ostane sam - i juriša. Najviše na svetu mrzim da vidim mrtvog vojnika i živog podoficira.

Društvo, da se vratimo na temu. ;)

Kako su se pokazale žirafe u navođenju Boforsa ili nisu korištene? Koliko puta se je tokom dejstva menjao VP? Dali je NATO delovao i u smislu onesposobljavanja cevne PVO ili so se borili samo protiv radara?

LPB

Nas ekspert po pitanju Bofija a samim tim i Zirafe Rasa moze da nam odgovori. On je i aktivo ucetvovao desavanjima `99.

Koliko ja znam NATO se nesto posebno nije bavio lakim art-raketnim snagama PVO.

Ako bi otkrio bilo koju jedinicu VJ gadjali bi je ako su mu uslovi bili povoljni (pogotovu na KiM su imali veliku slobodu dejstva u Srbiji su malo vise vodili racuna da se nespustaju ispod 5.000m (time im je bilo teze da lociraju manje ciljeve) a vec u CG je bilo restriktivnije zbog politike).

Radari su vec druga prica to su bili prioritetni ciljevi bez obzira na tip. Gadjane su i Zirafe i P-15 koji su generalno povezivani sa lakim art-raketnim jedinicama PVO.

Ja sam u tom periodu čitavo vrijeme bio Boki. I imao sam priličan uvid o situaciji što se tiče radara. Mi smo u Mornarici duboko bili
svjesni mogućnosti detekcije naših radara od strane NATO-a. I zato smo sve na vrijeme makli što se moglo i maskirali. Tako da ništa
posebno što se tiče radara u Mornarici nije uništeno.
Mora se priznati da je tu NATO stvarno moćan. Čim promoliš nos i uključiš isijavanje evo ih, detektuju te poslije 2-3 okretaja antene.
Naravno analizom svega toga moglo bi se u budućem sličnom događaju dasta uraditi na obmanama i varkama, ali bi trebalo i love
i znanja. U svakom slučaju stacionarne radarske mreže i čvorišta u sličnom okršaju treba unapred otpisati...

Ciro,

Koliko brzo su uspevali da lociraju radare ?
Pretpostavljam da je jedno vreme da detektuju aktivnost radara a da im je trebalo vise vremena da tacno utvrde lokaciju radara.

Znam da se vise oslanjalo na elektronsko izvidjanje ali radarai su i dalje nezamenljivi.
U VJ su bili prilicno zadovoljni kvalitetom informaicja od jedinica EI i PED.

Ma u okviru između 5-10 minuta sigurno će ti doletjeti antiradarske rakete, nema zbora. Naravno u radarske antene.Međutim
u navedenom slučaju naša iskustva sa područja CG nemogu baš biti relevantna, to mogu samo iskustava sa područja Srbije.
Mi smo se nalazili u stanju već poznatom da ne tupim.
Ali imam saznanja i sa područja Srbije jer je moj kolega, ppuk. Zika bio gore cijelo vrijeme. I muljao sa radarima. Najuspješnije
je po njemu bilo to da nasumice postave samo predajnike radarske (stari radara) na nekoliko pozicija bez ljudske posade i onda s
time ih koliko toliko zamajavaju.

Da aktivni radarski imitatori su bili jako efikasni a i pasivni.
Zirafe su imale pasivne radarske reflektore valjda 6 komada je bio set (pisao je Rasa o ovome).
Problem je sto NATO nije patio od nestasice antiradarskih raketa.
Oni su ih lansirali na sve sto zraci (par komada je palo i na okolne zemlje).

Da li ste se onda ogranicavali na kratka zracenja ili ste uopste izbegavali da ukljucujete radare u RM ?

Ja sam valjda negde na ovom forumu dao jedan primer iz Temnića desetak kilometara severno od Varvarina. Polje ravno nigde ničeg nema (bar na prvi pogled) a NATO avioni ga bukvalno preoraše. Od HARM-ova pa do AGM-130 ama bre ne znam šta nije palo. HARM-ova ko blata. Išli mi da vidimo šta se dešava i nikako nam nije jasno šta gađaju. Bilo je ideja i da to baš zbog toga što je sve prazno jednostavno izbacuju projektile oštećeni avioni ili oni koji nisu našli cilj. Jednog dana oko 15. maja ne sećam se više tačno došao čuveni kolekcionar iz tog kraja Tomica iz Raševice i kaže mi kako kako su projektili na neki način otkrili staru rimsku vilu rustiku kako ima mnogo rasutog rimskog novca i kako bi on prošao detektorom za metal da pokupi taj novac i da ga navodno poklopni muzeju al da dođem i ja sa dva policajca da ga neo ne uhapsi. Prihvatim ja i odemo nas petorica kad tamo detektor poludeo od nepoznatih zračenja. Sutradan dođemo sa drugim detektorom isto. Kontaktiram ja prijatelje iz VTI u Beogradu i utvrdimo šta je. Onda se setim da je na stotinak metara vazdušnom linijom od mesta koje je bombardovano u Aleksincu ista situacija i tamo nam je detektor pri arheološkom rekognosciranju tamo negde 1997. godine poludeo. Ovo naravno nema veze za arheologijom već sa ponašanjem detektora. Nakon toga smo na prostoru Pomoravlja utvrdili činimi se 7 mesta do tada žestoko tučenih protivradarskim raketama a da mi nismo znali zašto. Ovi iz VTI su ispitivali i na drugim mestima al pošto se rat završio izgubio sam sa njima kontakt tako da ne znam koliko su takvih mesta našli. Pošto koliko znam ovi što su NATO-vcima sve na izvolte predali naša iskustva ova nisu neka za sada ostane tajna šta je to što je neprijateljskim avionima signaliziralo da su ozračeni radarima.

S obzirom da se nakon malo vremena shvatilo šta se zaista dešava u CG i iznad nje, mornarica se uglavnom što se tiče
radarski srestava, pasivizirala.

Žirafe jesu korišćene i znam pouzdano da je jedna uništena tokom upravljanja vatrom. U RM nisu korišćene za upravljanje vatrom jer jednostavno nije bilo ciljeva za Žirafu. Sve je uglavnom letjelo na bezbjednim visinama. Jedno vrijeme, tokom rata, barske i kumborske Žirafe su bile ukjučene u sistem VOJ-a i na smjenu bi osmatrali. Radari P-15 su se pošteno naradili. Uopšte nije lako uništiti radar, posebno ako njime rukuje obučena i umješna posluga. Imitatori radarskog zračenja su masovno gađani dok su pravi radari nesmetano radili.

Vatreni položaji su stalno mjenjani i stalno uređivani... osnovni, rezervni, naredni. Pakao... kad se sjetim naježim se. Al' na sve se živ čovjek navikne. Treba samo znati, htjeti i vjerovati.

Да се надовежем:
- уређивани су и поседани: очекујући, привремени и лажни ватрени положаји.

АРЈ ПВО на Косову и Метохији водили су ПВБ са НАТО авијацијом. Дејствовано је на све што је у домету, а богме и на оно што се "сматрало" да је у домету.

Агресорова авијација је тражила ватрене положаје цевне ПВО као и лаке РЈ ПВО. Изводила је дејства по нашим јединицама. Мада су избегавали директне "дуеле" ипак су дејствовали.

Најинтезивнија дејства су била по јединицама ПВО из састава 52.арбр ПВО у ширем рејону Ђаковице. Писао је о томе генерал Ђошан Милош у својим сећањима - "Од агресије до Хашког трибунала"

[attachment=1]

http://www.nato-aggression.in.rs/knjiga.html

Љуба

Poznajem čoveka koji je 1999 g. PA raketnim sistemom koji se ispaljuje sa ramena gađao američki borbeni avion. Raketni sistem su tada zvali "Šilo", avion je najverovatnije bio F16. Ispaljena raketa je pratila cilj, izgledalo je kao da će da pogodi, ali je u jednom trenutku promenila pravac leta za 90 stepeni i odletela .
Mene zanima da li je "Šilo" isto što i "Igla", i šta se to desilo pa je raketa promenila pravac kretanja. Avion nije izbacivao IC mamce.

Familija ovog sistema započinje sa sistemom 9K310 Igla 1 ( raketa 9M313), koja je u NATO nomenklaturi dobio oznaku SA-16 Gimlet ( Šilo). Kasnije nastaju sistemi 9K38 Igla ( SA-18 Grouse) i 9K338 Igla S ( SA-24 Grinch). A što je raketa skrenula...najverovatnije je GSN otišla u aut. Pričalo se posle rata da su svi sistemi Igla, koje smo dobili od Rusa, imali ovu boljku sa GSN, dok su oni koji su došli iz Ukrajine bili ispravni i da su sa njima obarane bespilotne i krstareće.

Igla 1 (Šilo) je skromnija varijanta originalne Igle, ima lošiju GSN.

Par godine pre 1999 je nabavljen jedan kontignet PRS PVO Silo i to je sve sto je od novog raketnog naoruzanja nabavljeno jos od JNA pa reko bih do sad.

Na žalost, upravo je tako! Igla 1 (Šilo) najnoviji je sistem PVO u VRS.

Druga krajiska brigada iz 1.KK VRS je u svom sastavu imala trocijevce na postavljene na tam 110......

Evo jednog prikaza borbe nekadašnjeg 450. rp PVO "Neva-M" (Kraljevo) dana 02/03.05.1999 u širem reonu Kraljeva oko aerodroma Lađevci.

Postaviću šemu iz domaćih publikacija, autora - Bojana Dimitrijević i Jovice Draganića - "Vazdušni rat na Srbijom 1999", a radi veće objektivnosti, služiću se i američkim izvorom: "Tornado GR-1 An Operational History", autora Michael John W. Napiera iz koga sledi sledeći tekst i vidi se da se njihova informacija prilično podudara sa šemom u navedenoj knjizi naših autora.

Borba je vođena između 3 raketna diviziona "Neva-M" iz sastava 450. rp PVO "Neva-M" i udarne grupe NATO koju su činila 6 aviona Tornado GR-1, a u pratnji su bila 4 F-16CJ i 2 EA-6B kao SEAD podrška.

U napad su krenuli nešto posle 03:00 časova izjutra, a napad je trajao do 04:10.

U 03:40 časova 3.rd PVO je lansirao 2 rakete na jedan od aviona Tornado GR-1. Avioni iz SEAD pratnje odgovorili su lansiranjem 2 HARM projektila, ali nije došlo do neutralizacije raketnog diviziona.

Samo minut kasnije, u 03:41 časova, 4. rd PVO je lansirao 2 rakete na sledeći Tornado GR-1. Avion je bio prinuđen da otpusti dodatne rezervoare za gorivo i pobegao je na sever da bi izbegao projektile.

Nekoliko minuta kasnije, oko 03:48 časova, 3.rd PVO je ponovo gađao udarnu grupu Tornada i to opet sa dve rakete. Kod ovog gađanja, druga lansirana raketa nije ušla u vođenje. Avion Tornado-GR1 koji je sada bio predmet gađanja, bio je prinuđen da otpusti dodatne rezervoare sa gorivom i da u niskom letu što pre izađe iz zone dejstva raketnog puka.

Prema američlim izvorima, SEAD grupa je prilikom predaje izveštaja o napadu, izvestila da do sada nisu naišli na ovako snažan otpor, veliki broj lansiranih radarski vođenih projektila u tako kratkom vremenu i da do sada nisu ovoliko bilo praćeni nišanskim radarima "Low Blow" (američka oznaka nišanskog radara sistema S-125M Neva - SNR-125).

[attachment=1]

Više detalja na FB grupi:

https://www.facebook.com/groups/272811910424805/

Dana 02.05.1999. godine, jedna od baterija 4. diviziona 52. arbr iz sastava Prištinskog korpusa, raketom 9K32 "Strela-2M" pogodila je, u reonu sela Klokoč kod Gnjilana, američki jurišni avion A-10 Thunderbolt. Avion je pogođen u motor sa koga je otpala oplata koja se i danas čuva u jedinici kao trofej. Avion je prinudno sleteo sa teškim oštećenjem jednog motora na aerodrom Petrovac pored Skopja.

Deo izjava komandira baterije koja je zaslužna za pogađanje aviona A-10:
"Lansirali smo raketu u pravcu aviona, čim nas je preleteo. Iskreno govoreći, nismo mnogo očekivali. Odjednom se od njega, kao list iz knjige otkinu beličasti deo i poče da leluja u vazduhu, a zatim počeše otpadati delovi motora, koji su padali velikom brzinom……..
Ono što je lelujalo u vazduhu i ličilo na list knjige je oplata motora koja je pala blizu nas, a sada se nalazi ispred komandantove kancelarije. Da je malo manja, ne bih ja nju dao komandantu, nego bi je nosio sa sobom kao trofej!"

I za kraj ove objave izjava tadašnjeg komandanta 52. Arbr PVO:
“Oplata motora, koja sa danas nalazi kao trofej u jedinici, izgleda kao ogromni prsten, prečnika oko 1 metar. Kada je oplata otpala ceo motor koji se do tada nalazio u njoj, sada oslobođen kao bure nakon pucanja obruča, počeo se razletati dolinom Binačke Morave. Vanjska strana je ličila na staniol, a unutrašnjost obložena nekakvim saćastim materijalom, mrkosmeđe boje, sličan materijalu od koga pčele prave osnovu u staroj pletenoj košnici. Predstavljalo je pravo čudo tehnologije. Težina cele oplate nije bila veća od 50 grama…”

Prilog: slike pogođenog i teško oštećenog aviona A-10A i oplate motora kao "trofeja"

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Više na FB Grupi "Artiljerijsko-raketni sistemi PVO i sistemi VOJiN":

https://www.facebook.com/groups/272811910424805/

Artiljerijsko-raketne jedinice PVO tadašnje Vojske Jugoslavije, pogodile su još jedan A-10 iznad teritorije Kosova i Metohije i to dana 11.05.1999.
Izvor se može pronaći i u domaćim publikacijama, ali za ovu objavu, ja ću koristiti američku publikaciju, knjigu “A-10s over Kosovo” autora pukovnika Kristofera Have-a i potpukovnika Fila Hauna i izjavu tadašnjeg kapetana-pilota Krisa Šorta, koji je pilotirao pogođenim jurišnikom.
Inače, kapetan Chris Short je sin tadašnjeg komandanta vazduhoplovnog dela operacije “Saveznička Sila” (Allied Force) generala Majka Šorta, a danas je i sam brigadni general američkog vazduhoplovstva.

Najbolje je ceo događaj opisati kroz izjavu koju je dao kapetan-pilota Krisa Šort:
“Među mnogim misijama koje je imala 81. Eskadrila, bila je i ona kada je par jurišnika OA-10 izvršavao zadatke vazdušnog navođenja (FAC) kod dejstava na ciljeve na zemlji u reonu istočnog Kosova i Metohije.
Piloti kapetan Kris Šort i njegova podrška pukovnik Greg Sanders, doleteli su do dodeljene zone sa juga i bili obavešteni od strane E-3 da traže srpske helikoptere na zemlji. Nakon 15-tak minuta neuspešne potrage, pronašli su mogući položaj tenka južno od Prištinskog aerodroma. Ispaljena je vođena raketa V-Z “Maverick” ali nije moglo biti povrđeno da li je tenk uništen ili ne. Piloti su radio vezom javili poziciju tenka drugom par u FAC misiji i napustili područje.
Avioni A-10 su tada odleteli na sledeću lokaciju gde je ranije javljen položaj kamufliranih artiljerijskih oruđa. Dva vozila su detektovana, ali zbog manjka goriva, izvedena su samo dva napada. Kapetan Kris Šort je ispalio raketu “Maverick” i ostvario direktan pogodak. Drugi A-10 je takođe ispali “Maverick” ali je promašio cilj.
Par je zatim započeo sa penjanjem po visini radi povratka do tankera i popune goriva radi nastavka misije.
Tokom penjanja, kapetan Kris Šort je osetio “udarac” na donjoj strani trupa aviona, iza svog sedišta. Kao mera samoodbrane, obe letelice su izbacile IC mamce. S obzirom da su oba aviona bila upravljiva, letelice su nastavile do tankera, tankirale se I nastavile misiju u kojoj su otpustile Mk-82 bombe na srpski cilj na Kosovu.
Letelice su se potom vratile u svoju bazu u Gioia del Colle. Kada su letelice bile u fazi razoružavanja, tehničko osoblje je na letelice pilota Majkla Šorta primetilo oštećenje sa done strane trupa. Od pogotka projektila ili njegovih fragmenata, otkinuta je FM antena i primetno je veliko udubljenje na donjoj strani trupa sa crnim tragovima paljevine.
Projektil je očigledno eksplodirao veoma blizu letelice i kapetan Šort je sretno umakao.”

Prema raspoloživim domaćim i stranim izvorima, letelica je pogođena IC raketom sistema PVO 9K35 “Strela-10M”.

Inače...zanimljivo je da je o ovom događaju pisao i njegov otac, general Majkl Šort i to u svojim memoarima. Kao što sam već ranije pisao, general Majkl Šort je tada bio komandant vazduhoplovnog dela operacije "Saveznička Sila" koja se nazivala "Plemeniti nakovanj".
U svojim memoarima general Majkl Šort kaže:
"Najteže mi je bilo one noći kada sam se najviše uplašio tokom 1999-te godine . Sin (pilot kapetan Kris Šort) me je nazvao telefonom iz baze i rekao da ne kažem mami da je pogođen danas. Pitao sam ga: "Gde si bio?", nadajući se odgovoru da je bio na visini 3000 stopa želeći da pogodi tenk. Ali onda kada mi je odgovorio "Bio sam na 18000 stopa", odahnuo sam, prvo zato što je bio dobro, a drugo zato što je poštovao pravila angažovanja.".....

Prilog: jedna od retkih slika (ako ne i jedina) oštećenja na donjem delu trupa aviona A-10, pilota kapetana Krisa Šorta

[attachment=1]

Razvoj bespilotnih letelica (BPL) uslovio je to da se danas tretiraju kao velika opasnost, ne samo zbog izviđanja, nego i zbog mogućnosti dejstva na ciljeve na zemlji. Današnje BPL u stanju su, pored izviđanja, otkrivanja, javljanja i navođenja i same vršiti borbena dejstva na različite vrste ciljeva na zemlji i to smo videli u ratovima u Siriji, Libiji, Jemenu. Sada se čak i PVO sredstva kratkog dometa sve više prilagođavaju upravo njima, jer su se pokazale kao veoma nezgodan protivnik.

U vreme rata 1999-te godine, BPL nisu bile naoružane, ali su i tada bile opasan protivnik, koji je mogao otkriti ciljeve na zemlji i javiti letećim formacijama NATO-a radi uništenja. Obaranje BPL je i tada, 1999. godine, bio takođe izazov kome je naša vojska morala odgovoriti i to je učinila sa veoma zadovoljavajućim rezultatima.
Dalji razvoj BPL u svetu u velikoj meri je bio na osnovu iskustava iz rata nad Saveznom Republikom Jugoslavijom, tokom 1999-te godine....

Kako se VJ borila protiv BPL tokom 1999-te?
Evo podataka koje sam ja pronašao iz domaćih, ali i zapadnih, pretežno američkih, izvora:

*Efekti dejstva ARJ PVO strategijske grupacije RV i PVO:
Laki raketni sistem PVO "Strela -2M" - oboreno sa materijalnim dokazima - 3 bespilotne letelice
Laki artiljerijski sistem PVO "30/2 mm" - oboreno sa materijalnim dokazima - 2 bespilotne letelice
Laki artiljerijski sistem PVO "40 mm" - oboreno sa materijalnim dokazima - 2 bespilotne letelice
Raketni sistem PVO "2K12 Kub-M" - oboreno sa materijalnim dokazima - 2 bespilotne letelice

Ukupno oboreno sa materijalnim dokazima za RV i PVO: 9 letelica

*Efekti dejstva ARJ PVO strategijske grupacije Ratna Mornarica:
- Laki artiljerijski sistem PVO "40 mm" - oboreno sa materijalnim dokazima - 2 bespilotne letelice (Pioneer)
- Laki artiljerijski sistem PVO "40 mm" - oboreno sa materijalnim dokazima - 1 bespilotna letelica (Hunter)

Ukupno oboreno sa materijalnim dokazima za Ratnu Mornaricu: 3 letelice

*Efekti dejstva ARJ PVO strategijske grupacije Kopnene Vojske:
- Laki raketni sistem PVO "Strela 1M" - oboreno sa materijanim dokazima - 1 bespilotna letelica (Predator)
- Laki raketni sistem PVO "Strela 1M" - oboreno sa materijalnim dokazima - 1 bespilotna letelica (Hunter)
- Laki artiljerijski sistem PVO “30/2 mm” – oboreno sa materijalnim dokazom (pala u Makedoniju, snimak i priznanje NATO-a) – 1 bespilotna letelica (CL-289)

Napomena: podaci za jedinice ARJ PVO Kopnene Vojske su nepotpuni i veoma delimični.
Procena na osnovu procene i ocene rezultata gađanja i na osnovu procenjenog ukupnog broja oborenih UAV, je da su ARJ PVO Kopnene Vojske ukupno oborile 9 letelica (uključujući i ovde navedene)

Ukupno oboreno od strane VJ sa materijalnim dokazima, bez potpunih podataka za jedinice ARJ PVO Kopnene Vojske: 15 bespilotnih letelica.

*Što se tiče tipova, postoje razni izvori i teško je precizno odrediti. Ipak, naši izvori najčešče pominju, pozivajući se delom i na zapadne izvore, kako američke tako i ostalih zemalja učesnica:
- Hunter - 5 oboreno
- Predator - 2 oborene
- Pioneer - 2 oborene
- Phoenix - 2 oborene
- CL-289GE - 5 oborenih
- CL-289FR - 2 oborene
- Crecerelle - 3 oborene

Ukupno: 21 oborena letelica + još 6 letelica srušenih iz drugih "neborbenih" razloga"....= 27 izgubljenih

*Na osnovu analize koja je rađena za potrebe američke vojske u publikaciji "UAV employments in Kosovo - Lessons for operational commander", navodi se da je "sa sigurnošću" oboreno 12 UAV, dok za 13 letelica navode moguće razloge: "kvar", "neprijateljsko ometanje", "obaranje" ili "prijateljska vatra".....

Znači ukupni gubici po bilo kom osnovu, po ovom američkom izvoru, su bili 25 bespilotnih letelica i to:
- Predator - 4
- Hunter - 6
- Pioneer - 4
- Phoenix - 2
- CL-289GE - 6
- CL-289FR - 1
- Crecerelle - 2

*Prilog: foto galerija nekih od oborenih bespilotnih letelica tokom 1999-te godine nad SRJ

CL-289GE, pala u Makedoniji
[attachment=1]

CL-289GE, u Muzeju vazduhoplovstva
[attachment=2]

Creccerel, u Muzeju vazduhoplovstva
[attachment=3]

RQ-5 Hunter, oboren na KiM
[attachment=4]

Predator, oboren na KiM
[attachment=5]

RQ-2 Pioneer, oboren od strane RM u reonu poluostrva Luštica
[attachment=6]