PALUBA

     Sa završetkom Drugog svjetskog rata započeo je nagli razvoj ruske (sovjetske) raketne tehnologije. Značajan doprinos tom razvoju dao je veliki broj njemačkih raketnih stručnjaka koji su poslije rata, milom ili silom, stavili svoje znanje i iskustvo na raspolaganje Rusima, a i mnogi sovjetski raketni stručnjaci, pa i neki od najčuvenijih, su nekako u to vrijeme pušteni iz raznih gulaga, radnih logora i zatvora gdje su prethodnih godina bili na "prevaspitavanju"... trka u naoružavanju je mogla da počne.

     Za razliku od Amerikanaca, koji su dugo vršili ispitivanja već postojećih njemačkih projekata, Rusi su relativno brzo počeli da projektuju i ispituju svoje sopstvene konstrukcije. Trud se uskoro isplatio i početkom 50-ih godina stvorene su, između ostalih, i prve taktičke rakete zemlja-zemlja iz familije "Luna".

     Rakete "Luna" su u zapadnoj vojnoj terminologiji označene kao rakete FROG, što je akronim od Free-Rocket-Over-Ground, u slobodnom prevodu "balistička raketa zemlja-zemlja". Prve verzije "Luna" su bile montirane na oklopnom tijelu lakog tenka PT-76 i bile su skromnih mogućnosti, domet im je bio mali, a preciznost nezadovoljavajuća ali imale su mogućnost nošenja i atomskih bojevih glava. I pored svih nedostataka proizvođene su u velikim serijama jer u tom trenutku boljih raketa nije bilo, a operativne jedinice nisu mogle da čekaju.
     Ovo je bio kratak uvod za temu ovog posta, a to je dobro poznata Luna-M.

     Taktički raketni sistem zemlja-zemlja 9K52 Luna-M razvijen je početkom 60-ih godina u SSSR na osnovu svog prethodnika raketnog kompleksa 2K6 Luna. Prvo lansiranje je izvedeno 27.12.1961. godine, a u operativnu upotrebu je ušao 1964. To je bio poslednji projektil iz familije "Luna", a na Zapadu je označen kao FROG-7.

     Osnovne komponente sistema su: raketa 9M21, transportno-lansirno vozilo 9P113, vozilo za transport raketa 9T29, komandno vozilo, topografsko vozilo, vozilo za kontrolu i testiranje i više logističkih vozila.

     Raketa je izrađivana u više verzija: 9M21F sa trenutno-fugasnom bojevom glavom, 9M21B sa nuklearnom bojevom glavom, 9M21G sa hemijskim punjenjem i 9M21K sa kasetnom bojevom glavom.

     Najmasovnija je 9M21F sa trenutno-fugasnom bojevom glavom 9N18F. Namjenjena je za uništavanje važnijih ciljeva u dubini neprijateljske teritorije, za napade na komandna mjesta, centre veze, luke, aerodrome, infrastrukturne objekte i koncentracije žive sile i tehnike neprijatelja.

     Raketni projektil je najjednostavnije moguće konstrukcije, to je jednostepena raketa sa pogonom na čvrsto gorivo, bez uređaja za upravljanje, a stabilizacija u toku leta je riješena rotiranjem rakete oko uzdužne ose. Minimalni domet je 12 km, a maksimalni 68 km, leti brzinom od 1040-1150 m/s i potrebno joj je 145 sekundi da stigne do cilja na krajnjem dometu. Bojeva glava je mase 420 kg. Velika mana rakete je nepreciznost, CEP, tj. kružna vjerovatnoća promašaja je i do 1200 metara. Zato je taktika upotrebe bila dejstvovanje s više raketa po istom cilju.

     Transportno-lansirno vozilo 9P113 je proizvedeno na bazi vozila ZIL-135LM, konfiguracije je 8x8. Prevozi jednu raketu na šinskom lanseru, a posjeduje i kran za utovar i istovar raketa. Vijek lansera je najmanje 200 lansiranja. Vozilo za transport i popunu raketa 9T29 je izrađeno na osnovi vozila ZIL-135M i na sebi nosi tri rakete.

     Sistem se nalazio u naoružanju svih zemalja članica VU, a masovno je izvožen u Afriku, Aziju i neke zemlje Latinske Amerike. I dan danas se nalazi u naoružanju određenog broja zemalja Trećeg svijeta. Pošto je masovno izvožena, Luna-M je i korišćena u više ratova: iračko-iranski rat, rat u Jemenu, izraelsko-arapski ratovi, zalivski rat, u Čečeniji.

     Kao tradicionalni kupac sovjetske vojne tehnike, SFR Jugoslavija se svojevremeno našla na listi korisnika Lune-M. Nabavljeno je nekoliko sistema koji su nakon raspada države ostali u srpskim rukama. Kako sam čuo, upotrebljeni su u borbama u Hrvatskoj i Bosni. Vojska Srbije više ne koristi sistem Luna-M, povučen je iz upotrebe, a preostala transportno-lansirna vozila su prepravljena u lansere raketa sistema "Orkan" tako što su na lansirne šine montirane po četiri cijevi 262 mm za Orkanove rakete.

     Taktičko-tehničke karakteristike:

minimalni domet                                                           12 km
maksimalni domet                                                         68 km
vrijeme leta rakete                                                       145 sek
maksimalna brzina rakete                                               1150 m/s
startna masa rakete                                                     2432-2486 kg
masa bojeve glave                                                       420 kg
dužina rakete                                                              8,96 m
prečnik rakete                                                             0,544 m
raspon krila                                                                 1,7 m
dužina lansirnog vozila                                                  10,96 m
širina lansirnog vozila                                                    2,8 m
visina vozila bez rakete                                                 2,86 m
maksimalna brzina vozila                                                60 km/h
radijus kretanja vozila                                                   850 km
posluga                                                                      7 članova

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Samo mala korekcija... Tačno je da su neki od vodećih sovjetskih raketnih inžinjera završili u zatvorima (Koroljev i Gluško), ali je isto tako tačno i da je Čelomej krajem 1944. testirao prvu sovjetsku krstareću raketu koju je njegov biro samostalno dizajnirao. Gluško i Koroljev su pušteni '44. godine i obojica su bili zaduženi za rad oko nemačkih raketnih naučnika. Značaj nemačkih naučnika se veoma često precenjuje u sovjetskom slučaju, jer je neverovatno uporni Koroljev uspeo da progura svoju viziju kako treba raketa da izgleda i da radi.

U pravu si, Bane. Kao što sam i napomenuo u postu, Rusi su vrlo brzo digli ruke od njemačkih projekata i posvetili se svojim sopstvenim konstrukcijama. Naravno, nije to išlo glatko, Koroljev je muke namučio dok se nije izborio za svoje ideje.

Neki tvrde da nije išlo glatko, dok drugi tvrde da se Koroljev poslužio trikom. Naime, prva dva lansiranja rakete koja je pravljena zajedno sa nemačkim inžinjerima su bila neupešna, a potom je Koroljev uspeo da provuče svoj revolucionarni parcijalni dizajn. Gluško je tvrdio da je Koroljev sam sabotirao prva dva lansiranja kako bi naterao vojsku da prihvati neke njegove ideje. Mada, ostaje pitanje koliko je Gluško verodostojan izvor, pošto je poznato da se nije baš voleo sa Koroljevim (zahvaljujući Glušku, Koroljev je završio u zatvoru, a posle su nevoljno jedan s drugim sarađivali).

Inače, javna je tajna da je sovjetska vojska mnogo više verovala nemačkim inžinjerima nego svojim. Ovo je bilo iz prostog razloga što su tajne službe obaveštavale Staljina da američka vojska detaljno analizira nemačka rešenja, što je Staljina uplašilo i smatrao je da su iz nekog razloga nemačka rešenja znatno superiornija u odnosu na bilo šta što u tom trenutku postoji. Ovo je bilo kompletno pogrešno, jer Nemci jesu bili ispred ostalih u primeni raketne tehnologije, ali ni izdaleka koliko su mnogi smatrali.

Odavno je naš narod rekao - u tuđoj ruci komad veći...

Jel' ima neko od raketaša da je služio na ovim i sličnim raketama u Cerklju/ Slovenija?
Kasnije ću ubaciti i u kom periodu pošto ne znam sada tačno, otac mi je tamo služio vojsku, ali msm da je to bilo 1979/80.....

Iz doba JNA

[attachment=1]

Komadić, Sirius, ne komad ... ;D

Ovu drugu fotku je postavio @Rile-NS na MCM forumu, a ja sam je pozajmio.  :) :)

[attachment=1]

Nemari nek se razmenjuje i deli.Samo da iz svega izadje nesto konstruktivno.Recimo da pojasnimo sve u vezi ovog sistema i njegove primene kod nas. ;)

http://www.youtube.com/watch?v=VeRzHyFX68M

Sada sam starom pokazao slike, služio je u Sloveniji (Cerklje) na istim ovakvim raketama, ali su lansirne rampe bile stacionarne.....
Ne znam ništa više o tome, ovo su njegove riječi....
Ako ima neko da je služio u Cerklju neka se javi :)  :super

[attachment=1]

Još dvije jugoslovenske Lune...

[attachment=1]

Cerklje kažeš? Ako su lanseri bili stacionarni, onda ti je stari bio u PVO, i služio je u 155. puku. A oni su bili opremljeni raketama S-75M "Volhov".
Pozz! :)

Bile su 2 vrste raketa, DP i DU, rezervne rakete su vukli ZIL-ovi benzinci, stajale su pored stabilnih lansirnih rampi.
Zagrebačka armijska oblast ali su bile stacionirane u SLO.
Tadašnji poručnik Stevan Brusin danas je Pukovnik, zamjenik načelnika PVO Srbije, na gađanju u Rusiji oborio raketu raketom i unapriješen za 1 čin vanredno.
Starješine su bili: Mandžuka, Mihaljčić, Jotić, Makivić (kapetan bezbjednosti), Matić (učestvovao u obaranju F-117A, tada bio vodnik), Lazo Radivojević LPA vod.......
Januarska '81 klasa
Daj mi ti još detalja ako imaš o starješinama ili raketama ;)
Poz

Još jedan detalj, Objekat je bio Gazice, pod šifrom Objekat 803 Idrica

[attachment=1]
ovde pise da je najveci domet 120 km

Raketa 9M21F za Lunu.

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2]
u tekstu se kaze da je jedinica osnovana 1977 god.

Kaiser, kažeš da su postojale dva tipa raketa DP i DU - u čemu su se one razlikovale?

To su napravili grešku. Jugoslovenske "Lune" su imale domet do 70 km.



Kaiser se malo zbunio. Rakete koje je on pominjao nisu "Lune" već rakete z-v sistema "Volhov" (kao što već reče Zastavnik). DP i DU su dvije (od mnogih) varijanti te rakete. Varijante su se razlikovale po ugrađenoj opremi, bojevoj glavi, upaljačima...

Da, u stvari ne :) :D
Svi ste u pravu :)
Na početku sam se zabunio, ja sam mislio od početka na rakete Volhov, koje liče na ove rakete...
Razliku između DP i DU stvarno ne znam, možda otac zna, on je na njima služio pa ću ga pitati......
Izvinjavam se na napravljenoj zabuni :D

Ljudi, Paluba je ozbiljan forum! Nemojte baratati terminologijom i tematikom koju ne poznajete, podacima koji nisu tačni ili za koje samo ''mislite'' da su tačni ... Na taj način unosite zabunu u široki krug ukrcanih i degradirate sve ono što je do sada ovde izneseno!

Ovo je bilo malo OFF, ali morao sam reći što mislim.

malo lutajući po netu naletjeh na ove slike čini mi se da nisu bile

i jedno pitanje za stručnjake,kakav se ono dim vidi na ovoj slici lansiranja, malo ispod vrha rakete?

poz.

Davanje rotacije raketi prilikom lansiranja.

@MOTORISTA zahvaljujem na odgovoru
ja sam sumnjao da nije za stabilizaciju rakete dok ne postigne brzinu

poz.

@SPOLARIS 1972, pogledaj film što ga je postao Motorista i posebito oko 1,52 minute gdje se vidi usporena snimka starta rakete, aktivacija rotirajučih naboja i sam početak rotacije. ;)

filmic Zastava Film-a o raketnom sistemu zemlja-zemlja R-65 Luna.

http://www.youtube.com/watch?v=rgxL7xSk-S4

Transportno vozilo 9T29.

[attachment=1]

I filmić iz vremena DDR-a.

http://www.youtube.com/watch?v=iL5C19s_uzE

koliko znam bili su u 389. rabr (Banja Luka) al me zanima kolko ih je bilo, naiša sam na podatak o 4, 10 i 12 komada tj. lansera..zna li neko tocan broj

Mislim da je svaka armija imala po jednu bateriju od 4 vozila lansera.

Bile su dvije baterije......

JNA Lune na paradi, e sada dalṡ 75 ili 85...

[attachment=1]

Malo van teme, ali Kaiser je pomenuo rakete sa Volhova. U Cerklju smo imali 2 tipa: 20DP i 20DSU. Prvoj je donja granica dejstva bila 300m a drugoj 100m. Mogle su da se koriste i protiv ciljeva na zemlji, samo ne znam kako je islo nisanjenje u tom slucaju. Ako me secanje ne vara pre lansiranja je u A kabini trebalo ukljuciti prekidac "zemlja" na kanalu rakete kojom se gadja. Za detaljnije objasnjenje trebalo bi naci nekog iz U kabine.

moj mali doprinos oko luna

prvi verzije mobilni lanser   rakete luna

[attachment=1]


[attachment=2]

Ne bas  nisu krenali ruke iz svi njemacki projekta oko raketne tehnologije

развоју месец почео као резултат да би се добило оружје кое лака за транспорт и можете приуштити да испоручи нуклеарних бојевих глава на удаљености од 50 км  јер ови совети су развили топ који испаливао нукеларана бојева глава али сам  топ био толико велик и тежак да ни један моста није могао издржати негове тежину и  из тог разлога се иде  у развоју ракете које ће носити нуклеарну бојеву главу, и да је презисноста био у рангу са тада вођене ракете .

на слика је мобилна гасеничарска  верзија луна

[attachment=1]

Такођекасним 50 -их и почетком 60-их је развио мобилну верзију луна  која би требало да буде испоручује са хеликоптер МИ-6  иза непријатељских линија и лансери би био износен  из хеликоптера, докх еликоптер ће  прелети на безбедном растојаније или у лебдење у ваздух ракете ће бити активиран из кокпита хеликоптера , или из радио оператера МИ6, ракета се лансира и ми-6 напуштат терен.
Овој лансер је имао један мотор из аутомобил москвич за кретање до МИ-6


[attachment=1]

Pitanje za sliku luna21 - gde se vidi tegljač ZIL-131, sa raketom luna.

Da li je tegljena konstrukcija samo transportna konstrukcija ili je u pitanju lanser?

 за слику луна 21 ради се у возило за  транспорт ракете у контањер од лима, док за  постављање у лансирана рампа се користи кран из 5 тона  док друго возило је лансирна рампа / Слике доле  односи се на К - 51 кран

[attachment=1]

ракета зр-луна  из возила зил се покренут са помоћ крана к-51

[attachment=1]

luna-m  heilkoptersko transportna verzija lanser sa motor iz moskvic

[attachment=1]

ima li nesto vise o nacinu upotrebe ove helikopterske verzije

A zar ovo nije bilo jednostavno prikolično podvozje za transport dobrim putevima i eventualno lansiranje u nuždi. U koji bi helikopter moglo ući ovo čudo, valjda samo u Mi-26 ili podvešena pod Mi-10? Pre će biti da se mogla prevoziti u An-12, ili slično.

ni Mi6 nije mali, ima u njima mista. ovako slicno je bilo i sa scud raketama

луна - М је лансиран на два начина први пут био аутоматски преко кабине хеликоптера,  када је хеликоптер лебди и оператора прилагође координате из и азиумнт елевација, и  актвира испаливање ракета и лансер луна се напушта, док се други начин када ракета лансер вози  се око 100 метара од хеликоптера где ручно се   прилагођен координира азимунт и елевација,  ракета се испалува и онда  ракетни бацачи са враћа у хеликоптер

Hoćete reći da ju je moguće lansirati iz vazduha, dok helić lebdi...?! "Moj Miško je vozio pet kilometara vezanih očiju u rikverc". Ne mogu verovati, čak iako bih želeo. "Preko kabine helikoptera" - ne razumem. Luna je teška nekoliko tona, pa ja mislim da bi od impulsa boostera pri lansiranju sve otišlo istog trena u tri lepe majčine.

Mah, '84 prisustvovao lansiranju 2 Lune ( inertna i bojeva glava ) i nekako mi izgleda nemoguce lansirati ju iz helikoptera . . .
Dozivljaj koji nikada necu zaboraviti, pamtim svaki trenutak - jednostavno fenomenalno i zastrasujuce

Mislim da ste pogrešno shvatili Gocu. Vjerojatno je htio reći da se lansiranje vrši daljinski iz helikoptera, pri čemu je lanser s raketom naravno na zemlji.

Bolje citajuci imas pravo  ;D

Тачно  :)

али даљинско пуцњава из копита од хеликоптера требо да се уради у  неколико минута, јер МИ6 можи  да лебди неколико минута пре него што сте спали моторе због великих напора мотора у лебдење иза земјла

транспорт луна м са ми-6

[attachment=1]

imate li ovu knjigu u pdf-u

nekoliko stranice oko luna

http://www.dogswar.ru/biblioteka/artilleriia-biblio/2441-neypravliaemye-raket.html

возило за превоз бојеве главе луна

[attachment=1]

[attachment=2]

kontrola za ispalivanje raketa luna

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

di su slikane ove lipe slike

Hvala.

Slike su snimljene u Vojno-istoriskom muzeju (http://militarymuseum.bg/index.html) u Sofiji, Bugarska.

Луна ВРС

[attachment=1]

di su one zavrsile

Verovatno su isečene.

zna li netko koliko je raketa nabavljeno sa ovim sustavom? ja pretpostavljam jedan b/k ali nism siguran

ЗиЛ:

[attachment=1]

Не сећам се више који је ово Партнер био, да ли 2015 или 2017.

Uništavaju se rakete sistema Luna, oružanih snaga BiH:

https://www.youtube.com/watch?v=VXX-jj0QX-w

Meni nije jasno zašto takve vrste poslova oko rastavljanja i uništavanja ubojnih sredstava u SR, CG, BiH nisu mogli da završe domaći stručni timovi, već smo morali da čekamo američku i britansku ''pomoć'' da bi se posao završio.

Pitaj Šojića :)

(1/3)

Ваљда да се не деси нешто као у ЦГ, када су делаборисали морске мине.

Svojevremeno sam proučavao malo o raketnim sistemima Luna, Elbrus i o sovjetskim balističkim raketama kratkog i srednjeg dometa.
Na ovoj slici, operator lansiranja pritiska 2 tastera za lansiranje. Koja 2 i zašto?
Izvinjavam se ako je negde na temi već bio odgovor, tražio sam ali ja ga nisam našao, pa rekoh da malo prodiskutujemo o ovome zanimljivom načinu lansiranja...

To trune u magacinu skoro na otvorenom prostoru vec 25 godima i sada se netko sjetio, imamo 5 tona TNT + gorivo, sta cemo da radimo sa tim. To je prevelik period!
Ja bih sve ove informacije putem medija uzeo sa rezervom. Luna je definitivno bila neprespektivna (i opasna u svakom pogledu). Kako se to nije rjesavalo kada su rađene masovne redukcije od strane IFOR i SFOR?
Velika je paznja posvecena da se uniste dovrseni i nedovrseni lanseri kao i kompletne i nekompletne rakete sustava Orkan pa je utoliko zacuđujuce. Orkan je tada bio sustav buducnosti a Luna proslosti.

Bugarske Lune u dejstvu, 80-tih godina prošlog veka:

[attachment=1]

Со странични ракети за добивање на ротација и стабилен лет

Luna ima 3 motora: startni, marševski i rotacioni. Prvo se startuje marševski motor, koji počinje da izlazi na radni režim (ne toliko brzo) i svojim gasovima topi zaštitnu opnu i uzrokuje pripalu i startovanje startnog motora, koji veoma brzo izlazi na radni režim, otprilike deo sekunde pre marševskog ili gotovo paralelno. Nakon izlaska startnog motora na režim, protokom vremena (čini mi se 0,5 sek), kreće postupak lansiranja i trenutkom silaska rakete sa lansera uključuje se rotacioni motor, koji radi oko 0,4 sekunde. Ukupan rad svih motora, a najduže radi marševski motor, završava se unutar 10 sekundi.
Dakle prvo se startuje marševski motor da bi se obezbedilo da raketa odleti dalje od lansera (projektil može nositi i nuklearnu b/g). To je sigurnosna mera. Ako marševski motor ne izađe na radni režim, neće ni startni i raketa ostaje na lanseru.

Колку е ротацијата на луна ракета во секунда и колку е прецизноста во метри ?