PALUBA

1. OPIS BUSOLE

Ručna busola M.53 (sl. 1) koristi se za određivanje strana sveta i azimuta, kao i za merenje mesnih uglova, ugaonih rastojanja, duži na karti i dr.

[attachment=1]

Busola ima tri glavna dela: osnovu, srednji deo i poklopac.
Osnova (sl. 2a, b i c) je metalna ploča kvadratnog oblika. Njeni delovi su:
—   lenjirići sa centimetarskom i milimetarskom podelom, koji služe za merenje duži na karti, a koriste se i kao kraci koordinatomjera za skidanje i nanošenje koordinata na kartu;
—   ispust, za koji se vezuje konop i busola drži pri upotrebi;
—   tačka, koja se koristi pri nišanjenju;
—   indeks crtica, služi za čitanje azimuta u hiljaditima;
—   otvor na ispustu, kroz koji se provlači konop (pri merenju mesnih uglova i ugaonih rastojanja);
—   ispust sa opružicama, služi za postavljanje poklopca u željeni položaj;
—   indeks crtica, služi za čitanje azimuta u stepenima;
—   lenjirić (regleta), služi za merenje ugaonih rastojanja.

[attachment=2]

Srednji deo (sl. 2. a, b i c) sastoji se iz okrugle kutije i kružne pločice. Njegovi delovi su:
—   magnetna igla, koja se sastoji od pločice  (oblika  pravokutnika),   severnog  i južnog kraka (oblika razvučenih trapeza) i ležišta;
—   osovina, na kojoj se magnetna igla slobodno okreće;
—   stepenica (na bočnoj unutrašnjoj strani kutije) sa oznakama strana sveta;
—   uglomerna skala, sa podelom u hiljaditima (na zakošenom delu spoljne bočne strane kutije);
—   poklopac kutije;
—   linija na dnu kutije (u pravcu oznaka strana sveta na stepenici sever — jug), koja olakšava da se magnetna igla dovede u položaj sjever — jug;
— kuglomerna skala u stepenima (na periferiji kružne pločice);
—   zavrtnji, kojima je kružna pločica pričvršćena za dno kutije.
Poklopac (sl. 3, a, b i c) je metalan, a za osnovu je pričvršćen poluosovinama. Delovi poklopca su:
—   elastična ploča, koja poklopac drži za ispust osnove;
—   zarez za nišanjenje;
—   ogledalo (sa unutrašnje strane poklopca), služi za promatranje magnetne igle pri nišanjenju;

[attachment=3]

—   uzdužna linija (sa izgraviranim znacima prednjeg i zadnjeg nišana) služi za dovođenje busole u pravac nišanjenja;
—   poprečne crte (pri dnu ogledala), za približno iznalaženje horizonta oka;
—   uzdužni prorezi (na bočnim spoljnim stranama poklopca) za nišanjenje, sa skalama sa strane proreza — za  merenje mesnih uglova.

2. RUKOVANJE BUSOLOM

Busola se (kad se ne upotrebljava) nosi u kožnoj futroli. Pri upotrebi busola se drži položeno (u levoj ruci), a poklopac se podiže i namešta pod odgovarajućim uglom prema osnovi busole.
Magnetna igla nema kočnice i slobodno se kreće na sosovini, što omogućava (kada se busola duže vremena ne upotrebljava) da se sačuvaju magnetna svojstva igle.
Osnovni položaj busole je kad pokazuje pravac severa (kad se severni krak magnetne igle poravna sa indeksom, pa su pravac koji čine indeks, uzdužna linija i zarez za nišanjenje okrenuti severu). Suprotno od ovog prema oznaci »J«, je pravac juga. Pravac prema oznaci »Z« je zapad, a prema »I« — istok
Vrednost najmanjeg podeljka na uglomernoj skali za hiljadite iznosi 0—50, a svaki 2—00 hiljaditi je obeležen (2—00, 4—00, 6—00 itd.). Čitanje azimuta vrši se prema indeks-crtici; kada je busola u osnovnom položaju, 0—00 hiljaditi je prema crtici.
Vrednost najmanjeg podeoka na uglomernoj skali za stepene iznosi jedan stepen, a svaki 20-ti stepen je obeležen brojem (2 = 20, 4 = 40 stepen itd.). Čitanje azimuta vrši se prema indeks-crtici; kad je busola u osnovnom položaju, nulti (0) stepen je prema crtici.
Magnetna deklinacija (ravna najmanjem podeoku na uglomernoj skali ili veća) oduzima se ako je zapadna, odnosno dodaje ako je istočna.
Najmanji podeok reglete iznosi 2 milimetra; kad je konop dužine 0,50 metara (pri merenju ugaonih rastojanja) iznosi 2 hiljadita. Ugaono rastojanje odbija se kada se pročitani broj podeoka na regleti pomnoži sa dva.
Na skalama (stranama poklopca) za merenje mesnih uglova najmanji podeok u hiljaditima je 0—10, a cele skale 1—50 (kada konop iznosi 60 cm). Kada se mesni ugao meri konopom dužine 50 cm, vrednost najmanjeg podeoka iznosi 0—20, a cele skale 3—00. Za merenje mesnih uglova iznad horizonta oka koristi se skala sa oznakom » + S«, a ispod horizonta sa oznakom »—S«.
Nišanjenje busolom vrši se na sledeći način: busola se prethodno otvori i poklopac postavi prema osnovi pod uglom od 60 stepeni, zatim se busola podiže u visinu brade, tako da poklopac bude prema nišanskoj tački a osnova horizontalna; posle toga potrebno je okretati se na mestu sve dok se nišanska tačka ne uoči kroz zarez nišana. Na kraju se pomoću ogledala nišanska linija pažljivo dovodi u nišansku tačku.

3. UPOTREBA BUSOLE

Određivanje strana sveta (sl. 4) vrši se na taj način što se busola prvo dovede u osnovi položaj, i u produženju nišanske linije pronađe neki predmet (objekt) na zemljištu, čime je označen pravac severa.
 
[attachment=4]

Orijentiranje karte (sl. 5) vrši se na sledeći način: karta se prvo razvije na ravnu i približno horizontalnu površinu. Zatim se poklopac busole podigne i okretanjem kutije podeok »O« (kuglomerne skale za hiljadite) dovede prema indeks-crtici, posle čega se busola postavi na kartu, tako da leva ivica osnove bude poravnata sa istočnom stranom okvira karte. Na kraju se karta zajedno sa busolom okreće sve dok se busola ne dovede u osnovni položaj.

[attachment=5]

Određivanje azimuta na zemljištu (sl. 6) vrši se na ovaj način:
— poklopac busole postavi se pod uglom oko 60 stepeni (prema osnovi);

[attachment=6]

— busola se uzima u levu ruku tako da palac bude s leve strane ispusta, a kažiprst  i srednji  prst  na  prednjoj   strani osnove;
—   nanišani se na tačku (predmet, objekt, cilj) čiji se azimut meri;
—   zadržavajući isti položaj busole, kutija se palcem leve ruke okreće sve dok severni krak magnetne igle ne bude poravnat sa trouglićem na stepenici (pri čemu se koristi ogledalo), posle čega se busola spušta i pročita vrednost azimuta.
Određivanje azimuta po karti (sl. 7) vrši se na sledeći način: prvo se na karti pravom linijom spoje stojna tačka i tačka (objekt, predmet, cilj) za koju treba da se izmeri azimut, pa se uz povučenu liniju postavi jedna od bočnih ivica osovine busole, tako da poklopac bude okrenut prema tački za koju se meri azimut. Zatim se, zadržavajući isti položaj busole na karti, kutija okreće sve dok se linija na dnu kutije ne dovede u položaj paralelan sa istočnom ili zapadnom stranom okvira karte, posle čega se prema indeksu-crtici pročita azimut.
Za određivanje magnetnog azimuta po karti, posle spajanja tačaka pravom linijom, kartu treba prvo orijentirati, a zatim busolu postaviti kao i u prethodnom slučaju. Posle toga se (okretanjem kutije) severni krak magnetne igle dovodi prema tuglu na stepenici, pa se pročita vrednost azimuta kao i u prethodnom slučaju.

[attachment=7]

Za pronalaženje tačke na zemljištu čiji je azimut poznat prvo treba pronaći tačku na zemljištu sa koje je azimut izmeren, zatim postupiti na sledeći način: busolu otvoriti i okretanjem kutije podeok uglomerne skale (koji odgovara poznatom azimutu) dovesti prema indeks-crtici, zatim busolu postaviti u položaj za nišanjenje i okrećući se na mjestu (zajedno sa busolom) severni krak magnetne igle dovesti prema trouglu na stepenici. Na kraju u nišanskoj liniji treba uočiti tačku čiji je azimut poznat.
Za pronalaženje tačke na karti čiji je azimut poznat treba prvo kartu razviti na ravnu i horizontalnu površinu i na njoj pronaći tačku sa koje je azimut izmeren, tj. pronaći stojnu tačku. Okretanjem kutije, podeok koji odgovara poznatom azimutu treba dovesti prema indeks-crtici, zatim jednu od bočnih ivica osnove busole postaviti pored stojne tačke i busolu okretati sve dok linija koja se nalazi na dnu kutije ne bude paralelna sa istočnom ili zapadnom stranom okvira karte. Na liniji koja se povuče od stojne tačke pored bočne ivice osnove u pravcu poklopca, nalazi se tačka čiji je azimut poznat.
Ako je magnetni azimut neke tačke poznat, kartu prethodno orijentirati, pa postupiti kao u prethodnom slučaju, s tim što busolu treba okretati oko stojne tačke sve dok se severni krak magnetne igle ne poravna sa trouglom na stepenici. Na liniji koja se povlači kao i u prethodnom slučaju, treba da se nalazi tačka čiji je magnetni azimut poznat.
Merenje duži na karti vrši se pomoću lenjirića, koji se nalaze na zakošenim stranama osnove. Postupak je isti kao i kada se vrši merenje duži na karti sa bilo kojim drugim lenjirom.
Približno određivanje horizonta oka vrši se na sledeći način: prvo se busola otvori i poklopac postavi pod uglom od 90 stepeni prema osnovi (sl. 8a), zatim se busola uzme u levu ruku i podigne u visinu očiju tako da osnova bude horizontalna (na odstojanju 25—30 cm); posmatrajući lik očiju u ogledalu poklopca, poprečne linije dovode se u sredinu luka očiju. Na taj način u produženju poprečnih crta (levo i desno) na zemljištu će biti približan horizont oka (sl. 8b). Na liniji, tj. u produženju poprečnih crta, treba uočiti neke predmete (objekte) na zemljištu. Pri radu naročitu pažnju treba obratiti da osnova bude horizontalna, a poklopac vertikalan.

[attachment=8]

Za merenje mesnih uglova koriste se skale na bočnim stranama poklopca, pri čemu se prethodno odredi horizont oka.
Za merenje mesnih uglova iznad horizonta (sl. 9), busola se drži u levoj ruci, tako da palac bude s leve strane ispusta osnove. Kažiprst se postavi uz levu bočnu stranu poklopca, tako da vrh prsta i leva strana poklopca čine ugao sličan zarezu zadnjeg nišana. Desnom rukom se uhvati konop (čvor između vrha palca i kažiprsta) pa se zategne i prinese u visinu oka. Leva ruka sa busolom istovremeno se podiže do visine očiju, s tim da osnova ostane horizontalna, a poprečne crte na ogledalu budu u liniji horizonta oka.

[attachment=9]

Posle ovih prethodnih radnji pristupa se merenju, pri čemu se nišani pored leve bočne strane poklopca na predmet čiji se mesni ugao meri. Podnožje predmeta treba da padne u ugao koga čine vrh kažiprsta i bočna strana poklopca. Ovo se postiže pažljivim horizontalnim pomeranjem leve ruke sa busolom i podizanjem ili spuštanjem vrha kažiprsta po levoj bočnoj strani poklopca. Pošto se još jednom proveri, prvo horizont oka, a zatim nišanska linija, na skali se pročita mesni ugao.
Za merenje mesnih uglova ispod horizonta (sl. 10), busola se uzima u levu ruku, tako da poklopac (koji je pod uglom od 90 stepeni prema osnovi busole) bude okrenut na dole, a osnova horizontalna. Busola se drži levom rukom za poklopac tako da se vrh kažiprsta prisloni uz levu bočnu stranu poklopca, a konop se drži desnom rukom kao i u prethodnom slučaju. Dalji postupak je kao i pri određivanju mesnih uglova iz nad horizonta, tj. busola se donese u visinu očiju sa osnovom horizontalno, a poklopac vertikalno prema osnovi okrenut na dole.

svaka cast na sazetom prikazu! :klap

 Kod obuke vojnika sam imao uvjek problem nači površinu, na koju sam mogao postavit busolu, a da nije bilo u blizini željezo. (stol, stolica, čelična armatura u betonu itd), zato sam najradije obučavao  na terenu (u krugu kasarne-osnove i teoriju o busoli). Na logorovanjima problema nije bilo.
Čini mi se, ako se ne varam, da su neke slike iz priučnika za komandira odelenja. Stvarno dobro obrađena tema.
Pozdrav
Duje

Ovo nije moj text, vec sam ga pronasao na netu na dosta mesta, ali nisam nasao ko je autor, vec sam saznao da je u pitanju prekucan text iz knjige o vojnoj topografiji koja je koriscena na vojnoj akademiji JNA. Ja sam samo malo doradio tekst i dodao par slika umesto onih koje su lose skenirane.

Inace posedujem ovaj kompas pa mi je zato i bilo zanimljivo da naucim nesto vise o upotrebi, jer planiram malo da se bavim rekreativnim planinarenjem, pa reko nije zgoreg da se zna.

Kada si spomenuo planinarenje i orjentaciju, ima jedna zgodna istinita priča. Kod nas su došli u posjetu i na obuku pripadnici američkih specialaca (neznam koji). Uvježbavali  bi sa pripadnicima naše vojske borbu u planinama. Normalno, naši su od prije poznavali sva područja vježbe ( Slovenija je mala, a i pripadnici gorskih jedinica su ljudi, koji su čitav život proveli u gorama). Ponudili su amerikancima i busole M53, Recta i pratioce. No, oni su več onda imali GPS i nisu prihvatili ponuđeno. Rezultat svega je bio, da su se izgubili i zalutali. Znači i najsuvremenija tehnika, kada si u "sjeni", (o kojoj su naši onda sanjali) ne pomaže uvjek. Zato, iako je M53 zastarjela, smatram, da nije za bacit i u jedenicama ranga odelenja, voda i čete pripada.
Pozdrav
Duje

Svaka čast za text i hvala! :) I ja sam je koristio dok sam bio u izviđačima i dan danas imam jednu potpuno novu, pa nije loše podsetiti se kako se sve upotrebljava. :D

Prva lekcija naucena na casu Vojne Topografije: "kartu citaj i seljaka pitaj!" :)

kpov pretekao si me al imam ja jos jednu dobru " vodjen preciznim mapama i prijateljski nastrojenim teritorijalcima"  :pilot :marinero :super

Evo par lepih fotografija gde se vidi praktična primena busole ....

[attachment=1]

[attachment=2]

da li bi neko mogao da mi pribliznije pojasni pisanje i citanje uglomernih vrednosti...u hiljaditim i u stepenima...

Oko hiljadita, imaš više u temi Снајперисти (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=4239.msg51660#msg51660).

LPB

Još jedan lep primer upotrebe busole:

[attachment=1]

  Slikano u kasarni " Stevica Jovanovic" prilikom posete ministra Sutanovca. Devojka se zove Marija, radi u Zajecaru a u Pancevu je na lidrskom kursu za vodnika :) NJen zadatak je bio da "pozira" sa busolom dok ministar prolazi,dok je jedno odeljene demonstriralo vezbu odbrane napada na motorno vozilo. Tih dana sam dusu ostavio sa asovcicem dok smo sredjivali za ministra...

Очигледно да министар треба чешће да вам долази у госте. Круг вам је несређен  ;). Шта би да он не долази? 8)

xaxa, da, Marija...a ja vidim poznata mi je devojka...kafenisali smo za istim stolom u kantini, sećam je se. ;)

Nije to više ono brojno stanje koje je nekada bilo...

Kad je Dzumba sluzio nije bilo tako...;)

Ja sam u Stevici bio 2007. Tamo sam položio zakletvu. Bilo nas je oko 500 regruta. Ogromna kasarna, zajedno sa poligonom. Umesto da vojska vežba sa oružjem, a da oni sa civilne dovedu da čiste, vojska je održavala krug, i to nije moglo da se stigne. Ali nigde nije bio gore nego na Batajnici. Mi smo čistili fugne na stajanci - užasno, još kad upeče sunce. A ovi što su bili u jesen - svaki dan su skupljali po 3 puna TAM-a lišća. Na Batajnici sam uzeo pušku iz soške samo jednom. Ali zato se metla, kosa i ašov nisu ispuštali iz ruku, majke im ga njihove. Da sam bio pametan, proveo bih tih par meseci kao fol u nekom domu zdravlja ili drugoj javnoj ustanovi. Kako sada održavaju objekte, verovatno samo oni znaju.

Ja sam to pričao od kako je uvedena civilano služenje vojske, da svako zaduži po dve alatke, sa seriskim brojevima, pa onda u 3 sata noću na uzbunu da iz glave izdiktira serijske brojeve, kao što sam ja morao da znam brojeve puške i noža, a svaki dan neka radna akcija, ima puno vojnih objekata koji plaču za sređivanjem, a da ne pominjemo koliko treba pomoći lokalnom stanovništvu.
A ako se, nedaj Bože, zarati da idu ispred nas i da kopaju rovove i prave zaklone, kad nije hteo pušku, lopata mu ne gine.
Da je tako bilo koncipirano civilno služenje, nebi ih 10 bilo u civilnoj službi!!!

Ali odosmo offtopic, ovde je busola tema!

Svaka čast za postavljeno uputstvo!!!

[attachment=1]

Pošto nemamo posebne teme, stavljam u ovu. Busola M-49

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

LPB

Nabavio sam polovni kompas M53, medutim imam "mali" problem sa njime. Naime, kada se kompas postavi da "nisani" na sjever, oznake na gornjoj ( podjela u hiljaditima) i donjoj (podjela u stepenima) treba da pokazuju "nulu" . To na ovom mom nije slucaj, jer donja skala pokazuje na broj 22 mislim. Ima tu neki poklopcic u centru koji se vjerovatno skida (odvija). Da li neko zna nesto o ovome? Kako da rastavim kompas i napravim ga ispravnoga?

Pozdrav

Možda za početak jedno pitanje. Da nije busola postavljena u blizini ili na, neki metal (metalni stol i sl.), onda može biti otkon nepravilan.

Ne.
Mislim da se nijesmo razumjeli. Na pomenutoj busoli je, kako ja vidim, pomjerana "donja" skala. To jest, kada je busola ispravna, obje skale, "gornja" i "donja" trebaju da pokazuju "0" u osnovnom polozaju.
Ja hocu da je rastavim i ponovo valjano sastavim. Kako?

Ја не видим где је проблем. Ради се овако: Потребно је да скале поставиш на "0" (руком - на дну непокретног дела буселе је једна фиксна брадавица са цртицим, то је почетни репер и на ту цртицу доведеш "0" на покретном бусолином кругу)), подигнеш поклопац и бусолу поставиш на равну подлогу и уклониш металне (гвоздене) предмете из близине. Магнетна игла би требала бити слободна и требала би се окренути у правац сев-југ, с тим да обојени део игле (у жуто, уствари то је флоуоросцентни премаз) показује север. Бусолин круг (тај где су подеоци у "хиљдитим" степенима) се неће аутоматско окренути, већ се померање обавља руком. Ако желиш да цела бусола буде орјентисана у том правцу (север југ), онда помераш целу бусолу (ротираш је) тако да се поравнају магнетна игла (која ће све време "стајати"),  линија на бусолином кругу (испод игле) и линија на огледалу. Тада је бусола у "0".

Тај поклошчић у центру (испод кога је магнетна игла) се не отвара. Ако је то потребно онда се то ради у радионици.

Evo mog skromnog doprinosa sto se tice busola , ova je u mom vlasnistvu ali bih voleo da znam iz koje je godine. Mislim da je ruska.

Uz nju ide i kaiš, za ruku?

Da, ide ali sam ga se davno otarasio sticajem okolnosti. Nacicu mu zamenu jer volim da je mts kompletno. Telo je od bakelita inace.  Ne znam da li neko ima stariju busolu od ove?

Imam ja istu takvu, zajedno sa kajišem. :) A imam i M-53, dobio je na poklon kao mladi izviđač pre mnogo godina.

ovo je busola tipa adrijan, sovjetske proizvodnje. godinu joj na zalost neces saznati, jer je izbrisana. odozdo je bila nastampana godina proizvodnje i neki zig kontrole, ali je to kod tebe izbrisano.

inace imam dve ovakve busole, starija je potpuno crna, a novija ima pokretni deo boje metala

nisam vido ovakvu u temi

[attachment=1]
[attachment=2]


pitanje za "tehniku": zasto nece da ubaci slike kao atachment i zasto nece da edituje post? (zato sam morao ovako da ubacim slike)

Te busole treba da idu u temu rariteti, jer su bas stare. Koliko li je puta neki rus u nekom ratu mozda prvom , skidao azimut i slicno a eto sad su kod nas.

Prika , a da ti ishoblujes parket prvo , xaxa salim se. I ovo je interesantna busola , prvi put je vidim, ko zna koliko ce jos tipova biti prikazano kako smo krenuli nego nadji na forumu uputstvo za ubacivanje slika pa ce ti biti sve jasno.
 pozdrav

[attachment=1]Prve takve su napravljene 1907g, mada je ona( Adrianova busola) bakelitna novijeg datuma.

@rvi

da  ti znas koliko je metalaca i motorista proslo u cizmama tim parketom znao bi da je i parket i lak vrlo izdrzljiv ;D

pravo receno, i ja sam tad prvi put vido ovu busolu na buvljaku i kupio je iako je neispravna (razbijen je rubin na igli). pitao sam neke stare oficire artiljerce i oni su je samo okrenuli u rukama i rekli da nemaju pojma i da je prvi put vide i oni. verovatno je ubrzo napravljena m53 pa se od ove odustalo.

adrijan ne treba da ide u raritete jer ih je napravljeno bog zna koliko. kad sam ja kupovao moju na vojnom otpadu bilo ih je u kutiji, da ne preteram, jedno 150-200... inace su kod nas stigle u periodu 1944-48. mozda je bilo nesto i kasnije, mada ne verujem jer smo tada vec imali domaci proizvod koji je bio i puuuuuno bolji

Hvala na informacijama jer bas nista nisam znao o ovim busolama , na tvojoj slici je bas nova busola ispada da su se dugo proizvodile. Mada je bakelit i izmislio gosp. Bakeland 1907 u Njujorku pa ko  ce ga znati od kad je moja busola. Los izraz sam upotrebio dakle ne raritet nego muzejski primerak ili slicno.

Бусола коју је поставио ssekir75 има са доње стране формулу за израчунавање даљине: Д= В(висина у метрима)х1000/ У(угао у хиљадитим) и обрнуто В=Д х У/1000. Наиме, ако знаш висину (или ширину) неког објекта, што генерално није проблем за неке типске објекте (на пример бандере, размак између спратова зграде - од прозора до прозора, висина тенка и тд.) измериш његову угловну вредност у хиљадитима (може том бусолом,а може и приручним средствима) и можеш врло тачно израчунати даљину до тог објекта.

Иначе ту бусолу сам виђао и држао у рукама, али се не сећам да ли је била формацијска или је то нека геодетска (или бусола која није усвојена у опрему ЈНА па ју је произвођач ипак израђивао за грађанство). Старија формацијска бусола ЈНА је била на преклоп, по немачком узору.

Касније нису сигурно. После друге резолуције ИБ, "стизале" су само претње.

Наш модел је из 1953. Са Русима смо се помирили тек 1956. тако да смо решили проблеме са ручним бусолама.

Увезли смо, заједно са артиљеријом, артиљеријске бусоле ПБ-2 и перископске артиљеријске бусоле ПАБ-2А(Т).

Љуба

Za sad na ovoj temi imamo 4 tipa busola, nadaj mo se da ce ih biti jos.

@dzumba
cuvena formula, "dobra udovica vredi hiljadarku" ;D stariju smo vidli na prethodnoj strani, m49 (imam i njih dva komada). mislim da sam vido jos jednu slicnu ovoj koju sam okacio, ali trenutno ne mogu da se setim kod koga :zid moguce je da je bila neka koja nije usvojena, ali ne verujem da je bila zacivilno trziste. koj ce civilima djavo podela u hiljaditima? a drugo, sem same kutije, ova busola je original m49

@ljuba
znam, zato i kazem MOZDA, znas kakva je bila trgovina sa rusima. uvozimo satove na baterije, a u paketu idu i stone lampe...

Пронађох и слике артиљеријских бусола. Није за ову тему, ал нека буду заједно са приказаним ручним.
Мада у ауту имам још један тип бусоле, кад донесем и услика, биће постављено.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Љуба

Бусоле су се могле купити у слободној продаји. Својевремено их је било у продавници "Шумадије" и Кнез Михајловој улици (ове књижаре више нема) у Београду где се продавала разна геодетска и друга опрема за мерење, па и бусоле М-53,а чини ми се и ова бусола коју си поставио.

busola m53 je siroko upotrebljavana u izvidjacima i imala podelu i u stepenima. imala je da se kupi i u knjizari "nusic" u nisu i bila je otrovno skupa. zato sam morao da je maznem iz vojske za uspomenu i dugo secanje ;)

pab 2 je bila skoro na vojnom otpadu u nisu al sam zaboravio koja bese cena...

PItanje...
Buraz mi je poklonio busolu kao na ovoj slici...http://armyshoponline.com/prodavnica/popup_image.php?pID=378
E sad...ima li nekog koji zna sta i kako sa njom?! Merenje azimuta itd. Za strane sveta naravno nije problem. Radio sam sa m 53 na bivsem propast poslu i u redovnoj vojsci ali ovo neznam ni da beknem. Postoje podele u stepenima i hiljaditima ali kako azimut da izmerim?! Na vrhu postoje neke 2 zute crtice, sta sa njima? cemu sluze?! Naravno pitao bi ja onog ko mi je dao ali ga nema pa nema...
Ako nekog ne mrzi naravno najbolje bi bilo u slici ;)
Hvala unapred

P.S. Mesni ugao i ostalo takodje ako moze kako se meri na ovom cudu :)

ovo bi trebalo da je varijanta bezard busole. postoji opis rukovanja u prastaroj knjizici "citanje karata" (mislim da bese iz 48-9.). imam tu knjizicu ali nemam trenutno vremena. ako se neko ne javi okacicu veceras uslikane stranice (nemam skener), pa vataj analogiju...

Да не испадне да нешто паметујем, али би требало да буде све у принципу исто  као и са М-53. Не познајем ову бусолу али треба да је исто или слично.

Азимут је угао који заклапа (захвата) правац севера са правцем на објекат за који мериш азимут, мерено у правцу кретања казаљке на сату.

Дакле, бусолин круг прво доведеш на "нуле". Провериш да ли показује добро север (за сваки случај :D). Тада ћеш видети која жута линија на бусолином кругу (добошу) поклапа са са севером. Нанишаниш "нулованом" бусолом (преко жичице на поклопцу) на тај објекат на који хоћеш да измериш азимут водећи рачуна да је све поравнато. Игла треба да је слободна и остаће окренута у правцу севера. Померша бусолин круг (добош), при том је објекта и даље "нанишањен", тако да једну од жутих линија (ону за који си видео да се код провере "севера" поклапа са иглом) поклопиш са иглом и њеним "севером" (стрелица). Потом очиташ вредност угла.

Znam ja sta je azimut, bez busole mogu "otprilike" da ga nadjem, ali kad vec imam lepo je znati kako ga naci tacno sa ovom busolom. Da li neko zna sta tacno sa ovim zutim crticama?
P.S. A mesni ugao ovom busolom?

@ssekir75 ako ti nije problem postavi slike, bio bih ti zahvalan.

Navatao sam buraza na kraju i objasnio mi je sve sto mi nije bilo jasno. Hvala u svakom slucaju svima na pomoci. Rekao sam mu da napise ovde sve sto zna o toj busoli. Nije hteo. Mislim da ste ga nesto naljutili nesto, tako mi je delovalo :D Jbg, to je moj buraz, ko ga zna ovde sve mu je jasno ;)

Ako mogu pitati, tko ti je brat?

@Nenad. Valjda je ovde nekada bio neki moderator ili tako nesto. Izvinjavam se, mislio sam da znate...nije ni bitno uostalom

Puno ga pozdravi ;)

Nisam znao da ti je on brat, neka slobodno navrati. Uvek je bilo dobro u negovom društvu.

LPB

Terao sam ga ali je "kategoricno" odbio, zasto neznam. Ako niste vise nek napise neku pametnu stvar ovde. Zna a nece. Ali kao sto rekoh to je moj buraz i treba ga razumeti ;) Ako nekom nesto zatreba vezanu za ovu "japansku" ili kako je cec zovu, busolu tu sam.

Malo da osvježimo temu evo moje igračke.
Za amatersku upotrebu sasvim ok.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
poz.

Solaris, koja je oznaka te busole?

Vidim kao mešanca između M49 i M53.

Ovo je američki kompas,ja mislim 3h ili tako nekako je oznaka.ja imam isti(tj kinesku kopiju)i odlično me služi kao rezerva.

Bozo zbilja neznam, na tjelu nema nikakve oznake tako da je teško bilo šta odredit.
Na netu ima puno sličnih i to su vjerovatno imitacije nekog vojnog modela kao šta kaže gazda.

poz.

To bi trebala da bude neka ili neki klon, kopija "Original Bezard-a"

Sigurno su imitacije,vojni imaju neke brojke i slova na poleđini kućišta.I imaju tricijsko osvjetljenje igle.

SJAJNO.

Pomenuo si tricijum, zanimljivo, imam oba mod. ex JNA busola i na jednoj i drugoj te "tačkice" nanetog tricijuma ili čega već su nekako izgubile "kapacitet" čak i posle višečasovne upotrebe i izlaganju dnevnom svetlu a i suncu, relativno kratko isijavaju.

O čemu se radi ? čitao sam da tricijum ima izrazito duuuuuuuug vek trajanja, a opet neka druga "škola" kaže da je fosforno jedinjenje ?????? stabilnije i trajnije.

Pozdrav, Boris.

Ovdje piše da se raspada nakon 12 g.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Tricij


poz.

Не бих рекао да је на бусолама типа М-53 трицијум, бар не на онима које су коришћене у ЈНА. Пре ће бити да је неки фосфоросцентни премаз, сличан ономе који се некада стављао на казаљке сатова.

Na busolama M-53 je radijumska boja. Radijum (226-Ra) je "prilicno radioaktivan", i veoma stabilan sa velikim vremenom poluraspada. Problem sa radijumskom bojom na busolama, i uopsteno na svim instrumentima gde je koriscena, je sto nanosi boje posle izvesnog vremena otpadaju, i lako dolazi do kontaminacije. VS izbacila je sve busole M-53 i starije, i trenutno se radi na njihovom bezbednom skladistenju. 

Hmmmm, počeću da svetlim u mraku ko Delboj.

Ako su izbačene, koje su onda danas u VS u tzv. formacijskoj upotrebi?

Navodno da se M53 još uvek u civilnoj verziji može pronaći u BGD u "Teleoptikovim" i sličnim prodavnicama i da još uvek drže cenu.

I ja posedujem jednu odlično očuvanu M53.

Da li je moguće da je najmasovnija busola u upotrebi širom bivše SFRJ imala takav rizik po zdravlje ljudi?
I da VTI nije cenio njenu sigurnost?

Šta misle ostali?

Zar na jednoj od predhodnih fotografija od skoro nismo videli "kadetkinju" kako sa njom skida azimut?

Ja imam jednu neotpakovanu, a podelio sam ih barem desetak prijateljima i poznanicima, sad sam zabrinut da im nisam dao nešto što bi bilo opasno po njihovo zdravlje?  ???

I ja reagujem iz istog razloga.
Ako ima na forumu nekoga ko sigurno ima podatak neka ga podeli sa nama.

Да се "малкице" не претерује. Генерацији су користиле то "прилично радиоактивно" средство и.... нико није умро од радијацијске болести или нечим што се доводи у везу са тим. Наравно, ако има нешто боље и безбедније треба то користити, али и постојеће може добро да послужи.

I ja isto sumnjam što i ti.  :klap

Da neće možda da kupe za trupu lične "pocket" GPS uređaje?

Ili smo svi koji ih imamo odavno ozračeni.

Izvinjavam se ako je moj post uneo pometnju, jer nisam mozda dovoljno jasno objasnio pojam Radijum i radijumska boja. Procenat Radijuma (226-Ra) u radijumskoj boji iznosi samo nekoliko procenata. Doza radioaktivnog zracenja na samoj busoli je jako mala, i smatra se da ne postoji mogucnost "ozracivanja" korisnika. Radijumska boja se inace koristila do sedamdesetih za skoro sve merne instrumente koji su trebali da "svetle u mraku". Tako se boja moze naci i na starim budilnicima i skoro svim manometrima u gradjevinskim masinama, tenkovima, vozilima, avionima i sl. Izmedju ostalog neke poletno sletne piste bile su obelezene ovim bojama. Inace sve zemlje sveta, ne samo SFRJ su koristile ili jos uvek koriste radijumsku boju. Posle sedamdesetih na ciferblatima i skazaljkama pocinje da se koristi tricijum (3-H) koji je mnogo bezbedniji zbog mogucnosti kontaminacije. Znaci, korisnici uredjaja, obelezenih radijumskom bojim, NISU OZRACENI od samog uredjaja. Jos jednom se izvinjavam ako sam uneo pometnju.

Sve je ok.

Dobro došao na Palubu.
I samo piši.
Nema potrebe za izvinjenjima.

Čisto da se vidi da nas tu ima dosta "nevernih Toma" pa ponekad apelujemo do krajnjeg objašnjenja kad nam se nešto učini nelogično.

Kako reče jedan mudar čovek "Ja znam da ništa ne znam ali sam u prednosti u odnosu na one koji ni to ne znaju i tu je moje znanje.....".

Malo na ovu temu Luminous paint (http://en.wikipedia.org/wiki/Luminous_paint)

poz.

obecao sam... slike su lose,ali se kako-tako vidi. nemam skener i ne mogu da ga nabavim trenutno. ko zna nek prebaci u nasu bazu jer meni nikako ne ide kacenje slika :(

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

nastavlja se

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

knjiga je "Citanje karata", vojno-izdavacki zavod mno 1947

Ovo je busola PO-52

и? дај још неки детаљ, немој си пироћанац ;)

Zdravo svima!

Prvi put se susrećem sa M.53 i primetio sam sledeće stvari:

• Kada testiram osetljivost magnetne igle, ona omaši položaj za nešto manje od jednog podeoka (rekao bih pola). Nekad omaši na jednu, nekad na drugu stranu. Da li je ovo normalno stanje?
  
• Primećujem da uravnotežnost magnetne igle nije baš 100% paralelna sa dnom kutije, ima malih odstupanja što dovodi severni kraj igle bliže staklu. Da li je preporučljivo da sam otvorim busolu i pomerim malo gajku?

Ако се игла слободно помера (не додирује дно или стакло) онда је уреду.


Мислим да се мало размагнетисала. Могуће је и да мало негде запиње. Провери да ли ти је подлога строго хоризонтална (провери либелом)

У сваком случају не препоручујем ти да сам отвараш бусолу. Произвођач је "Телеоптик" из Земуна. Увек можеш да се њима обратиш.
http://ziroskopi.rs/category/proizvodni-program/optika/%D1%80%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BC-53/