PALUBA

Dvoumio sam se da li da postavim ovde pitanje ili u topicu "Pitanja i odgovori" (https://www.paluba.info/smf/opste-diskusije/pitanja-i-odgovori/15/). Pošto ima par sličica ipak sam odlučio da postavim ovde pitanje nekom poznavaocu fortifikacija. Ovih bunkera ili već kako se tačno zovu ima u centralnoj Srbiji pored samih železničkih pruga. Verovatno su služile nemačkom okupatoru u Drugom svetskom ratu da održava železnicu, transport municije i slično. Sada u Srbiji zvrje prazni, a meštani uglavnom od njih prave štale za stoku, pomoćne objekte tipa šupa i slične stvari, što je po meni velika šteta i veliki propust, to bi trebalo srediti kako spolja tako i unutra identično kako je bilo za vreme WW II i time ih pretvoriti u muzeje.

Pa bi pitanje bilo jel bi neko znao malo bliže da pojasni bar neke osnovne pojmove u vezi ovih bunkera. Ne bih se ljutio ;) da neko napravi i temu povodom ovih utvrđenja.
Inače ranijih godina sam postavljao ovo pitanje na mnogim forumima i nažalost niko nije znao da pojasni i predstavi malo jasniju sliku o ovim bunkerima.

Ovaj se nalazi nedaleko od Kraljeva, a ima ih u okolini Kraljeva barem još tri-četiri, možda i više.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Ima ih i kod Stalaća, Doljevca.... pruga je bila važna saobraćajnica, tako da je morala imati i odgovarajuće obezbedjenje...

Ima ih i pored brana .... Postaviću fotografiju čim je nađem.

Jedan od ovih bunkera (ili blokhauza) se nalazi u Beogradu, pored Savskog pristaništa, kod okretnice tramvaja. Koriste ga radnici GSP-a.

A na pitanje da li bi mogli da se srede i za nešto koriste?
Oni kojima se lako može prići mogu da se srede i pretvore u muzeje (bilo bi lepo zaista).
A većina nije toliko interesantna - teško je prići, propali su, a i onako su tipski građeni. Možda bi mogli da se koriste za gajenje pečurki, obzirom da imaju puškarnice umesto prozora.

Radi se o tipskim objektima za zaštitu prometnica (pruga, cestovnih mostova), građenim tada po cijeloj (okupiranoj) Jugoslaviji, onom dijelu koji je bio pod njemačkim nadzorom. Ima ih masa i u Bosni i Hrvatskoj, i ne samo pored pruga, već i npr. pored cestovnih mostova preko rijeka.

Ovdje ima nešto o tome:

http://www.kolekcionari.com/viewtopic.php?t=1931 (http://www.kolekcionari.com/viewtopic.php?t=1931)

I ovdje:

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=108346&datum=2007-09-08 (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=108346&datum=2007-09-08)

I ovdje:

http://www.zeljeznice.net/forum/viewtopic.php?p=141785&sid=b2986f71aa2f28a13b0a23d63862894f (http://www.zeljeznice.net/forum/viewtopic.php?p=141785&sid=b2986f71aa2f28a13b0a23d63862894f)

Npr. Talijani su gradili drugačije objekte za zaštitu cesta i pruga.

Има их и у Новом Саду на Петроварадинској страни гледају на Дунав (и на мостове наравно)

Hvala Nyupnik na linkovima. Sada si (meni barem) prilično približio sliku o ovim nemačkim bunkerima u blizini železničkih pravaca. Samo mene tu malo kopkaju druga pitanja, verovatno mnogo tražim ali .... :)
Npr. koliko je vojnika bilo u jednom ovakvom bunkeru, kako se odvijao život unutar njih. Jel su bili recimo autonomne kao recimo karaule na graničnim prelazima ili su bile više nalik staži u kasarnama. Ne znam da li je ovo baš dobar primer za poređenje.

Inače baš kako i piše u članku Novosti, ovaj bunker je nedaleko od Kraljeva na potezu Kraljevo-Kragujevac i ima ih sigurno i više nego kako sam ja naveo 3-4.

Ima jedan bunker u selu Mezgraja (kod Niša), stotinak metara od železničkog mosta preko reke Morave.
Malo sam se šmucao po bunkeru kao klinac, i izgleda mi kao mala kasarna sa mestima za spavanje, trpezariju, kuhinju, magacini za klopu i municiju... pored svoje osnovne namene - bunker.
Mada posletatna namena tog objekta je bila skrivanje ovaca od kiše ili sl.

Koliko se ja sećam iz priče mog dede, bilo je oko 20-30 nemaca (to bi trebalo da bude po formaciji vod, ako se ne varam). Desetak nemaca je svaki dan patroliralo u okolini pruge i oko mosta zbog zaštite od diverzija pruge, mosta i telegrafskog kabla (potez za patroliranje je oko 10km), a sa sobom su vuki mulu na kojoj je bila bisaga sa teškim PA mitraljezom.
Bunker je imao ravan krov sa četvorocevim AA topom, verovatno 2 cm Flakvierling 38 i jedan veći protiv-avionski top pored kule, pošto su amerikanci krajem1943/44 non-stop bombardovanjem pokušavali da sruše taj most. Čak je nastradala i jedna cela porodica, kada je jedna od bombi zveknula u njihovu kuću (kuća je udaljena oko 500-600m od mosta - toliko o savezničkoj preciznosti). Sećam se da su neku bombu izvadili iz rečne obale tek '80-tih godina. '90-tih godina je ta kula počela da se urušava i dalju sudbinu tog objekta neznam. Imam negde BW sliku kule, ako je nađem okačiću.

Dva slicna bunkera se nalaze i na putu Nis-Niska Banja kod naselja Br.6(sada Nikola Tesla), jedan se nalazi u neposrednoj blizini pruge, a drugi sa druge strane puta pored starog mosta. Razmak izmedju njih je pedesetak metara i od uvek me je interesovalo cemu su sluzili. Ja sam rezonovao da su ih gradili Bugari posto su oni tu bili stacionirani tj. bar u N.Banji to sa cuo od starijih mestana koji su mi pripovedali o tim burnim vremenima. Dali su  sve bunkere drzali Nemci ili postoji mogucnos da su i Bugari cinili posade takvih objekata?

Jedan od ovih bunkera, pored jednog mosta. Snimljeno 50-tih godina ...


[attachment=2]

[attachment=1]

Još jedan, nažalost nemam podatak o lokaciji.

[attachment=1]


Evo i cele fotografije, možda neko prepozna lokaciju.

[attachment=2]

Požarevac, most na Velikoj Moravi:

[attachment=1]

Most preko Čemernice u Preljini:
http://maps.google.com/maps/ms?msid=217772025720989502500.0004a8587617a61d6cf33&msa=0&ll=43.914166,20.403827&spn=0.00098,0.002747

Bunker na levoj obali reke:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Bunker na desnoj obali reke:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Тек сад видех ову тему. Дред, оне слике су из Овчарско-кабларске клисуре, у близини Овчар бање.

Оно што је сигурно код ових бункера - врхунски квалитет градње и опеке. Трају од 67-70 година и као да су јуче направљени. У многима људи и станују. Адаптирали их и ту живе.

Hvala dzumba.  :super
Gledam slike, i znam da sam tuda prolazio kolima (i vozio), ali da me neko ubije ako sam mogao da se setim.  :zid

Hvala i od mene  :)

није баш поред пруге али јесте немачко утврђење - бункер у Србији

[attachment=1]

Ne vjerujem. Ne liči mi ni na kakvi njemački tip.

Osim toga, vojnik na slici mi izgleda kao da se slika pored "trofeja", dakle osvojenog (zapravo nedovršenog) neprijateljskog bunkera.

Naravno, bunker nije ni jugoslavenski.

Nisam neki veliki poznavalac, al mi se čini da je riječ o mitraljeskoj kazamati, izgrađena je u skladu sa tadašnjom doktrinom, otvor za oruđe zaštićen bočno i stropnim previsom. Nedostaje čelični štit u otvoru.

Možda neko od utvrđenja u Čehoslovačkoj?

Meni isto nekako baca na "Čeha"...:) Djelomično i zbog nedovršenosti zemljanih radova okolo...

U "Rupnikovoj" tipologiji postojao je sličan objekt, s "nadstrešnicom" i bočnim zidom, ali bitno drugačijih dimenzija.

Fotografije pomenutog bunkera kraj Savskog pristaništa.


[attachment=1]

[attachment=2]

Nemacki bunker iz II svetskog rata kraj drumsko-železničkog mosta kod Ljubičeva na Moravi. Fotografije sa Panoramio (http://www.panoramio.com), postavio čuveni Teča Sa Dunava  :)


[attachment=1]

[attachment=3]

[attachment=2]

Nemački bunkeri kod železničkog tunela na ulazu i izlazu u Knjaževac.


[attachment=1]

[attachment=2]

Još jedan nemački bunker, ovog puta kod tunela, pored železničke stanice Niševac.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Nemački bunkeri u Prokuplju ...


[attachment=1]

[attachment=2]


I jedan na ulazu u Kuršumliju.


[attachment=3]

Nemački bunker kod železničkog mosta preko reke Toplice na pruzi Merdare - Niš.


[attachment=2]

[attachment=1]

Još jedan pogled na bunker na ulazu u železničku stanicu Kuršumlija.


[attachment=1]

Прокупље је до 9. јануара 1942. било слободан град. После окупације, бугарска 17. пешадијска дивизија је, 6. марта 1942. наставила продор уз Топлицу према Куршумлији и Блацу. Дуж железничке пруге, а поред мостова и тунела бугарска војска саградила је бункере и поставила своје посаде.

Tekst o jednom od adaptiranih bunkera u Lapovu kod Kragujevca.



Kako izgleda život u nemačkom bunkeru


04.06.2013

Porodica Milojković iz Lapova kod Kragujevca je bunker iz Drugog svetskog rata adaptirala u životni prostor

 Od nekoliko očuvanih bunkera, koje su duž puteva i pruga u Srbiji tokom Drugog svetskog rata gradile nemačke okupacione vlasti, jedan se nalazi u Lapovu kod Kragujevca.
 
[attachment=1]

Podignut je na imanju porodice Milojković, koja je pre petnaestak godina odlučila da ga adaptira i pretvori u životni prostor.

Zbog neposredne blizine železničkog čvora, imanje prodice Milojković nemačkim vlastima bilo je strateški važno. Vozovi koji su tuda prolazili bili su veza istočnog i zapadnog fronta.

Lapovac Borislav Milojković, još kao dečak, gradio je bunker zajedno sa seljacima iz okolnih sela. Danas, sedam decenija kasnije, on se nalazi na istom mestu.

Borislavljev sin Veroljub je 1996. godine odlučio da od glomazne građevine napravi koristan prostor.

- Cigla od kog je bunker sagrađen je kvalitetna i najverovatnije je doneta iz razrušenog Beograda. Vidi se da je to staroplanska cigla, šira je nego obična – kaže današnji vlasnik neobičnog zdanja.

Izgled bunkera nije znatnije menjan. Fasada je ostala autentična, a na njoj su i danas vidljivi tragovi brobe tokom povlačenja nemačkih trupa iz tog kraja.

Odlukom Narodnog odbora, bunker je dat na korišćenje porodici Milojković, bez mogućnosti promene izgleda i namene. Na predlog arhitekata, nekadašnje puškarnice pretvorene su u svetlarnike, a sa poslednjeg nivoa pruža se pogled na celu varoš.

To je, kaže njegov vlasnik, dobra prilika da ga iskoristi i u ugostiteljske svrhe.

- Lapovo je na sredini železničkog i putnog pravca i ovaj bunker, u tom slučaju može da postane hotel-bunker – kaže Veroljub i dodaje da je ovaj objekat nemoguće srušiti.

Iako je u ovom kraju, posle rata, bilo nekoliko sličnih, bunker Milojkovića danas je jedini svedok vremena okupacije.

Izvor: RTS (http://www.rts.rs)

Nemački bunker iz II sv. rata u Đunisu kod Kruševca.


[attachment=1]



Nemački bunker iz II sv. rata kod Cerova, opština Ražanj.


[attachment=2]

[attachment=3]

Još jedan pogled na ranije pominjani (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5232.msg291222.html#msg291222) bunker kod Lubičevskog mosta preko Morave kod Požarevca.


[attachment=1]


I jedan bunker kod Stalaća.


[attachment=2]

Jedan od ovih bunkera se nalazi i u Beogradu kraj tramvajske pruge koja ide oko hipodroma kod Careve ćuprije.


[attachment=1]

Još jedan od bunkera pored pruge za Niš kod Ražnja.


[attachment=1]

[attachment=2]


Sve fotgrafije su sa Panoramio (http://www.panoramio.com).

Bunkeri u Sićevačkoj klisuri ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

I jedan na pruzi od Niša ka Dimitrovgradu, kraj železničkog mosta preko Nišave u Ostrovici.


[attachment=1]

Jedan nemački bunker kod mosta i tunela na ulazu u Ralju.


[attachment=1]

Još jedan pogled na ranije (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5232.msg291449.html#msg291449) pominjani bunker na pruzi Beograd-Niš kod Ražnja


[attachment=1]

Već sam pominjao ovo negde. Čudi me da ovlašćeni ne pretvore ove bunkere u muzeje ili neku sličnu turističku atrakciju, kao sećanje na okupaciju nacističke Nemačke.
Pošto su uglavnom kraj regionalnih puteva, pa čak možda da ih urede u neku vrstu kafane ili čak restorana za putnike u prolazu, ali nikako tim činom slaviti ili odobravati nacizam, već da to bude podsetnik šta je Nemačka radila u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

Pa čak i ovo nije loša ideja "Kako izgleda život u nemačkom bunkeru", u nekoliko postova pre u ovoj temi.
Sve je bolje nego da te građevine budu napuštene i da tako polako ali sigurno propadaju.

Inače, u užem centru današnjeg Kraljeva su 70% vodovodne cevi upravo postavili okupatori za vreme WWII, i niko se ne žali na to.
Ovim hoću da istaknem da to ne bi nikako bila oda nacizmu, već podsetnik od kojeg bi nešto moglo i da se zaradi.

Пошто због комплекса друштвених и природних фактора, Топлица остаје без становништва и постаје све шумовитија и све богатија у дивљачи, надам се да ће та околност повећати њену атрактивнист и створити услове за развој ловног туризма, који је у овом подручју прилично неразвијен. У вези с тим предлажем надлежнима да купе један блиндирани воз који би патролирао дуж Топличке долине, од бункера до бункера, од Прокупља до Куршумлије и обрнуто, одакле би бугарски туристи и ловџије, могли да пуцају често и насумице. Као у стара времена...

Jedan manji bunker na ulazu u železničku stanica Braljina, između Stalaća i Ražnja.


[attachment=1]

[attachment=2]

Nemački bunker kod tunela na ulazu u Ćićevac.


[attachment=1]

Nemački bunkeri na pruzi od Rakovice ka Jagodini.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Jel' ovo neka z... ili šta? ;D Ovo je poljski WC, isti kao i desetine drugih na mnogim železničkim stanicama širom Srbije.

Dobro se neko javio da primeti z......  ;D
Pred tim su bunkerom mnogim junacima spale gaće  :D

A i većina nemačkih bunkera pored pruga ima istu namenu, na žalost.

Да се поплава догодила 1943. из бункера би се вероватно зачула българската народна песен:
 Засуци мори Недо, бела Недо, засуци бела ркави,
Вдигни си полата мори Недо, бела Недо...

[attachment=1]
На слици: бугарски бункер поред жел. моста на улазу у Прокупље.

[attachment=1]
[attachment=2]

Овај је у самом селу Ђунис, поред железничког моста. Колико могу да оценим оштећења на фасади су  трагови борби из рата.

И даље ме фасцинира квалитет градње ових бункера. Ево, већ 70 година без икаквог одржавања изгледају боље него нека здања направљена пре десетак година.

Još jedan malo stariji tekst ranije pominjanih (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5232.msg291442.html#msg291442) Milojkovića iz Lapova koji su puni reči hvale za kvalitet gradnje bunkera.


Živi u bunkeru Trećeg rajha!

04.05.2013

Veroljub Verko Milojković iz Lapova i njegova porodica žive u
bunkeru koji su sagradili Nemci za vreme Drugog Svetskog rata!

[attachment=2]

Ja volim da se šalim pa kažem - svima je Hitler rušio domove, meni je napravio: Veroljub Verko Milojković

Milojković objašnjava da su Nemci ovaj bunker sagradili kako bi kontrolisali železničku prugu koja je u to vreme bila od vitalnog značaja za vojsku Trećeg rajha.

- Bunker je pravljen od cigle, koja je od standardnih cigala koje sada viđamo šira i deblja. Cigla je zidana spolja i iznutra dok se između nalazi armirani beton. Koliko je to debeo zid svedoče i rupe od ruskih „kaćuša” i minobacača čiji su projektili uspeli samo da probiju spoljni zid od cigle, ali ne i beton - veli Verko koji navodi da je partizanska vlast 1955. godine dodelila bunker njegovom dedi.

- Kada sam adaptirao bunker i uselio se sa porodicom, pozvao sam kao što nalaže red i sveštenika da mi osvešta novi dom. Verujem da je svešteniku to bio prvi put u životu da osvešta jedan bunker - kroz osmeh veli Verko i dodaje da zahvaljujući debelim zidovima ne razmišljaju mnogo o vremenskim prilikama.


Zimi toplo, a leti fina `ladovina
[attachment=1]

- Ne brine nas da li je napolju minus ili plus 40 stepeni. Ovoliko debeli zidovi koje je Švaba napravio su idealna izolacija, zimi je toplo, a leti fina ‘ladovina - veli glava porodice i navodi da bi voleo da njegov dom posete Nemci.

- Voleo bih da neko iz Nemačke ambasade obiđe ovaj moj dom-bunker i da se uvere na licu mesta kakva je bila njihova arhitektura za vreme Drugog Svetskog rata - kaže Verko.

Verko navodi da će njegova kuća-bunker trajati još dugo, dugo godina jer ju je, jednostavno, nemoguće srušiti.

- Ja volim da se šalim pa kažem - svima je Hitler rušio domove, meni je napravio - kroz osmeh završava svoju priču Veroljub Verko Milojković.


Mirno spavao i za vreme NATO agresije

Verko je u svom domu zajedno sa prijateljima prkosio i NATO avijaciji tokom bombardovanja 1999. godine.
 
- Kao i u celoj Srbiji, i mi smo se u Lapovu okupljali skoro svake večeri i sedeli ovde slušajući radio i gledajući u nebo. Naravno da nam je svima bunker ulivao poverenje i zlu ne trebalo pružao zaštitu - kaže Verko.

Alo (http://www.alo.rs)

Jedina je mana što je tlocrt bunkera mali, pa je i unutrašnji korisni prostor ograničen, izgleda ne više od 50 kvadrata unutrašnje korisne površine. Zanimala bi me tačnija površina, jer isti takav bunker stoji na pristaništu u Beogradu i koristi ga GSP.

Da li mi se čini ili su dogradili potkrovlje?

U Lapovu sam bio zadnji put 1967. godine. Bunkera se ne sjećam a cijelo Lapovo sam prošao uzduž i poprijeko.

Urađen je nadzidak, pa je u potkrovlju dobijena normalna visina etaže, sa kosinama naravno.

Онај бункер у Ђунису нема крова. Потпуно је "шупаљ" одозго. Наравано, могао би се без проблема поставити.

Својевремено су ме у Чачку водили у бункер који је био преуређен у ресторан, у близини спортске хале и старог железничког моста. Роштиљ је био добар  :)

Beogradske priče: Nemački bunker pored kruga "dvojke"



Zoran NIKOLIĆ | 11. oktobar 2015.


Vojni objekat Vermahta danas "čuva" hladovinu tokom letnjih vrućina. Nemci pravili ovakve građevine pored mostova, drumskih i železničkih čvorišta


[attachment=1]

MNOGI Beograđani su prolazili ispod Beogradske tvrđave i Kalemegdana tramvajem broj dva, tačno pored terminala koji danas koristi GSP "Beograd", ali verovatno nisu obratili pažnju da se baš tada nalaze pored vojnog bunkera.

Kada vozači tramvaja naprave pauzu, tramvaj se upravo na ovom mestu zadrži nekoliko minuta. Putnici neretko protestuju, nemajući razumevanja da je ovo jedina linija u gradu koja nema početnu i završnu stanicu, već legendarna "dvojka" uvek "vitla" ukrug, pa se tako malo ko doseti kako je i tramvajdžija živ čovek i da mu valja da "uhvati vazduh" i napravi minut-dva pauze.

Možda je to trenutak da sugrađani obrate pažnju gde se, u stvari nalaze i šta predstavlja građevina koju tog trenutka vide, a iza čijih masivnih zidova je upravo nestao vozač?

- To je bio vojni bunker koji su napravili Nemci tokom okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, a zvali su ih "blokhaus" - objašnjava viši kustos Muzeja grada Beograda Darko Ćirić. - Ovo je bilo važno i prometno mesto zbog Ušća, ali posebno zbog pruge koja je spajala ovaj deo grada sa Dunav stanicom i Pančevačkim mostom.

Snage Vermahta pravile su ovakve vojne objekte pored svih značajnih strateških mesta, pogotovo putnih i železničkih čvorišta. Njihovi ostaci i danas postoje duž pruge koja vodi ka jugu Srbije i dalje, ka Solunu, jer je to bio važan saobraćajni koridor kojim su nacisti snabdevali svoje trupe.

[attachment=2]

Tako jedan bunker i dalje stoji u centralnom delu Beograda, odavno izgubivši svoju ratničku namenu. Beogradski klinci i umetnici su na njemu iscrtali različite grafite i murale, kako bi ga dekorisali i "razbili" vojni "prizvuk" građevine.

Danas su radnici GSP koji rade unutra tokom letnjih vrućina zaštićeni od toplotnih udara, jer su zidovi debeli više od pola metra, pa uporno čuvaju hladovinu.

Eto nekog humanog smisla za krajnje "ratobornu" građevinu nastalu pre oko sedam decenija.

Izvor:Vecernje Novosti

Koliko su bili jaki ovi bunkeri jer su pravljeni od cigle?

Sigurno su bili otporni na vatru iz streljačkog naoružanja, ali artiljerijske pogotke probojne granate iznad npr. 47mm svakako nisu mogli izdržati. Primećujem da su fuge između opeka široke, serklaži nad svim otvorima su od betona, verovatno armiranog.

Nisu gradjeni samo od cigle. Prvo ide cigla, pa beton, pa jos cigle.

На овом бункеру код Ђуниса (штитио је мост на Великој Морави, већ сам га поставио у овој теми) се виде трагови мало "јачих" пројектила. И издржао је.

[attachment=1]

Bunkeri u Belom Manastiru 1941. godine ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
izvor : fortepan.hu

Sve Rupnikovci, što dovršeni, što nedovršeni. 2. i 3. slika prikazuje veliku ambrazuru PT topa; 4. slika je oklopni poklopac četverokutne ambrazure; na zadnje dvije slike nedostaje kuglasti "ležaj" za mitraljez.

Adaptirani bunker na pružnom prelazu kod ulaza u Luku Beograd.


[attachment=1]

Dali su negdje evidentirane ove fortice uz pruge?

poz.

Како то мислиш?

Postoji li karta, spisak, nešto slično ili se ja moram opet uhvatiti kmz-ja.

poz.

Их, тих бункера има колико мостова, надвожњака и сл. на пругама, па пута два. Дакле сигурно око хиљаду ако не и више. И што је најзанимљивије доста их је и данас у јако добром стању. Изгледа да се то радило врло квалитетно. Неки се користе за становање, неки за службене потребе (железнице или других служби) а доста их је празних.

Bunkeri i fortifikacije nisu ruseni i vode se u Vojnom katastru. Osim fortifikacija iz svjetskih ratova, u Vojnom katastru se nalaze i sva utvrdjenja od ranije. DUT je redovno obilazila objekte i biljezila zateceno stanje.

Mogu li negde da se nabave te karte sa starim fortifikacijama?

А шта је то "Војни катастар"? Ко га је водио и да ли прати (садржан је) у државном катастру?

Izvinjavam se, nisam prije vidio pitanje. Vojni katastar je biljezio nepokretnosti u posjedu vojske i nepokretnosti od vojne vaznosti na parcelama u privatnoj i drustvenoj svojini. Civilni katastri su vodili vojnu katastarsku parcelu kao vojnu i nisu biljezili objekte na njima. E sad, ciji je bio V. katastar? Ne sjecam se da smo ga vodili pod nekom Vojnom postom. Mislim da je vodjeno kao Odsjek za vojni katastar i da su drugovi dolazili iz Beograda. Nosili su M77, pa nisam mogao da vidim oznake roda ili sluzbe. inzinjerci, gradjevinci ili geodetska? Najmanji cin je bio major.

Ахааа, хвала. Сада сам се сетио. То су они другови због који војска још увек не зна шта има у власништву ;D.

DUT nije bio za zezanja, ozbiljno se radilo a malo su bili poznati (tako u stvari i treba biti).
Ono sto je bilo demaskirajuce u civilnom katastru u vojnom je bilo normalno. Konkretno, sve orto foto snimke (koje je inace radila vojska sa Do-28 zadnjih godina) u civilnom katastru su bile zamazane crnom bojom na mjestima koja su bila aktivna u vojnom smislu. Isto je bilo i sa katastarskim planovima a zemljisne knjige pri nadleznom sudu su jos manje govorile.
Naravno fortifikacije iz doba ww1 i ww2 su najcesce bile oznacene kao SK - spomenik kulture.

Jedan malo stariji prilog, ali ipak vredi da se pomene.


...

Svaki dan prolazite pored "piramida", znate li čemu služe?


24.06.2015.
 
Svako ko se vozio tramvajem od Železničke stanice Beograd u pravcu ka Banovom Brdu barem se jednom zagledao u glomaznu betonsku konstrukciju preko puta Palate pravde koja je zbog svog oblika dobila nadimak "beogradska piramida". Verovatno niste znali da ih ima dve, a da uskoro neće ostati nijedna, iako to nije nimalo lak zadatak - napravljene su da izdrže avionske bombe.

[attachment=1]

Teške građevinske mašine obračunavaju se ovih dana sa zidovima starim 73 godine dok pokušavaju da sruše nemački bunker blizu obale Save. Njegov "blizanac" nalazi se preko puta Palate pravde, a oba će biti uklonjena u sklopu raščišćavanja terena za projekat "Beograd na vodi".

Samo što to neće biti lako. Zidovi ovih konstrukcija debeli su tri metra i sagrađeni pod posebnim uglom.

- U pitanju je nemački bunker koji je bio sklonište za vojnike koji su radili na platou nadomak Železničke stanice koja je tada bila bitan strateški cilj za vreme savezničkog bombardovanja. Tada su Nemci izgradili objekte specijalno napravljene da izdrže snažnu eksploziju - rekao je za "24 sata" Vladimir Šubić član projekta "Undergrad" koji pod pokroviteljstvom grada Beograda istražuje i evidentira njegove manje poznate lokalitete.

[attachment=2]

O otpornosti ove konstrukcije govori i njen karakterističan oblik koji je posledica bezbednosnih razloga.

- Bunker je stvoren da izdrži udar bombe teške i do pola tone. Ona bi samo skliznula niz stranicu piramide do temelja debelog preko pet metara, čime bi udarni talas bio umanjen. Na ovom prostoru, na kom se nalaze piramide, bilo je gotovo nemoguće zbog blizine reke, strukture tla i podzemnih voda dublje ukopati sklonište, pa su Nemci pribegli veštim inženjerskim rešenjem sa visokom betonskom nadogradnjom - objašnjava Šubić.

[attachment=3]

Bunkeri su tokom godina menjali svoju funkciju. Onaj preko puta Palate pravde uglavnom je služio radnicima Železnice za odlaganje stvari, dok je drugi blizu Save svojevremeno čak bio i kafana. Jako dugo oni su zvrjali prazni i bili stecište beskućnika. Sada je došlo vreme da se oni sklone. Ali ostalo je pitanje - kako?

Pri asfaltiranju područja u blizini Železničke stanice građevinci su hteli da povećaju trotoar ali nisu mogli da skrate betonski bunker jer mehanizacija nije mogla da načne tako kompaktnu građevinu.

Rušenje piramide, Foto: Facebook
[attachment=4]

Obe piramide sagrađene su od debelog sloja armiranog betona pa je odmah bilo jasno da će njihovo rušenje i modernim mašinama biti pravi mali poduhvat.

Zbog prirode samog objekta na internetu su se pojavile teorije o tome kako će biti srušen "neuništivi" bunkeri, a neki su spominjali i miniranje, mada su nas nadležni uverili da to nije opcija.

- Proces rušenja će biti urađen postepeno uz pomoć mehanizacije i to će trajati koliko god bude bilo potrebno da se on okonča efikasno. To je deo raščišćavanja terena, radiće ga mašine a o miniranju nema ni govora - rekli su nam iz Skupštine grada Beograda.

Autor: N. Gavrilović
24sata.rs (http://www.24sata.rs)

Знао са за ово, укључујући и намену, али сам ове бункере потпуно сметнуо са ума. Наиме негде краје 1978. године било смо на некој обуци код железничара који су баш у том рејону имали канцеларије (у неким баракама) па нам је њихов шеф, знајући да смо из војске објаснио како је настао овај бункер код Палате правде.

Да, стварно су то моћне грађевине. Унутрашња корисна запремина је релативно мала, али то је цена за отпорност на бомбе. Код било ког угла налета, из хоризонталног лета или обрушавања, рикошет је врло вероватан, а учинак никакав. Мислим да су били најосетљивији на напад из понирања око 30*, што већом брзином авиона, пробојним бомбама, како би угао удара бомбе у бункер био што ближи перпендикулару. Ипак, пробојне бомбе су на овим просторима врло ретко коришћене, јер за њих није било адекватних циљева. Ту би биле ефикасне само бомбе прерађене из граната тешких бродских топова 305-406мм, противоклопних или полупротивоклопних (AP /SAP). Или можда разорне бомбе од 2.000кг, које би погодиле не сам бункер, већ непосредно поред, тако да прво растресу темељ грађевине и наруше статику.

Uskoro nestaju te piramide, treba napraviti Potemkinovo selo u Bari Venecija.

Nemački bunker ispred železničkog mosta kod Jagodine.



[attachment=1]

Bunker pored železničkog mosta u Umci.


[attachment=1]

Pozdrav svima...
Evo uclanih se na forum jer ovo je jedino mesto gde sam nasao neke korisne informacije o ovim bunkerima.  :)

Treba mi mala pomoc ili savet. Par kilometara od moje kuce nalazi se jedan ovakav bunker (Cacak, reka kamenica, stari zeleznicki most ka Ovcar banji). To je mesto gde sam kao klinac provodio mnogo vremena jer je mesto prelepo za kupanje, rostilj, itd. Sada kad sam "omatorio"  :laugh: hteo bih da zakupim - kupim - iznajmim (ili sta god vec) taj bunker i da ga restauriram i koristim poput vikendice.

Pitanje za vas je - Ko je nadlezan i u cijem su vlasnistvu ovi bunkeri. Kome bi trebalo da se obratim da bih dobio potrebne dozvole (opstina, srbijavode, vojska)...

Mnogo bi mi znacilo ako bi neko mogao da pomogne... Hvala unapred

Bosko Lazovic

Ako ti niko ne da konkretan odgovor idi u katastar i traži informaciju ko je vlasnik zemljišta. Takođe proveri i da li je bunker pod zaštitom. Ako je fizičko lice vlasnik tog zemljišta oni uglavnom to znaju a ako nije onda idi u zavod za zaštitu spomenika (ili kako se to već zove u Čačku) jer ako je pod zaštitom moći ćeš da ga restauriraš samo kako ti oni kažu ili odobre. Mada retko koji bunker koji nije deo nekog većeg kompleksa je pod zaštitom.

Hvala na brzom odgovoru... Sumnjam da je pod zastitom jer je u zbunju pored reke i u nikakvom je stanju (mada nikad se nezna)  :)
U svakom slucaju Katastar je dobro mesto za pocetak, mada ja pretpostavljam da je taj deo zemlje u vlasnistvu Srbijavoda jer je uz samu reku.

Idi na online aplikaciju katastra, otvori kartu, pronadji bunker, videćeš odmah koja je oznaka parcele. Sa oznakom parcele udji u pretragu katastra po parcelama i dobićeš odgovor čija je parcela, da li je na parceli uopšte upisan taj objekat, odnosno da li zvanično i postoji.

 :klap Bravo... Hvala vam mnogo, upravo sam uspeo da nadjem sve podatke o parceli u katastru. Vlasnik parcele je grad Cacak... Nadam se da cu od njih moci da kupim - iznajmim ovaj bunker... Ako uspe pozvani ste svi na rostilj kad ga sredim :)

Ranije u temi smo pominjali porodicu Milojković (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5232.msg338684.html#msg338684) koja živi u jednom od bunkera. O njima, stariji prilog sa TvCentarSTORY you tube kanala.


https://youtu.be/KSSLW2_moOM

https://youtu.be/nqPaAbJxiGM