PALUBA

Razarač klase Tip 45
    
Novi razarač britanske mornarice, klase 45, zameniće razarače tipa 42 koji se u operativnoj upotrebi nalaze još od 1978. godine. Ugovorena je izgradnja 6 jedinica. Britanska mornarica ima potrebe za 12 razarača, ali je jula 2004. godine britansko Ministarstvo odbrane najavilo „skraćenje“ programa na 8 brodova. Brodovi bi trebali da udju u operativnu upottrebu do 2014. godine.

[attachment=1]
HMS Daring u brodogradilištu

Brodovi se sklapaju u brodogradilištu Scotstoun, firme BAE Yarrow. Odredjene sekcije broda proizvodi Vosper Thorneycroft iz Portsmauta.

Izgradnja prvog broda u klasi, HMS Daring (D32) je započela u martu 2003. godine, porinut je 1. februara 2006. godine u Skotstounu. Očekuje se da će se opremanje broda i uvrštenje u flotu završiti 2009. godine. Drugi brod, HMS Dauntless (D33) je započet avgusta 2004. godine i porinut je 23. januara 2007. godine. Treći brod, HMS Diamond (D34) koji je započet februara 2005. godine i porinuće se očekuje u novembru 2007. godine. Preostala tri broda su: HMS Defender (D35), HMS Dragon (D36) and HMS Duncan (D37).

Razvoj razarača tipa 45 je počeo povlačenjem Velike Britanije iz projekta fregate nove generacija (Horizon projekt), oktobra 1999. godine, a na osnovu iskustva iz napuštenog projekta.

[attachment=2]
Deplasman razarača iznosi oko 8000 tona, maksimalna konstruktivna brzina iznosi više od 27 čv, dok je daljina plovljenja preko 7000 nautičkih milja.

Glavni zadatak koji će biti postavljen pred brodove ove klase je pružanje zaštite flotnim sastavima, uz pomoć radara velikog dometa i širokog dijapazona brodskog naoružanja. Brodski borbeni sistemi imaju mogućnost kontrole letelica, kao i koordinaciju protivvazdušne operacije udarnih snaga flote.

[attachment=3]
Porinuće prvog razarača iz klase, HMS Daring

Tip 45 je opremljen oružnim sistemom velikog dometa koji je sposoban da otkrije, presretne i uništi sve pretnje iz vazduha, uključujući protivbrodske rakete sa velikim manevarskim sposobnostima. Sistem PAAMS pruža mogućnost odbrane od raketa koje napadaju pojedinačno ili u seriji. Inače, sistem PAAMS je sistem koji je razvijan za projekat Horizon.

Tip 45 podržava ugradnju krstarećih raketa i balističkih raketa uukoliko se u budućnosti postave takvi zahtevi. Takodje ima mogućnost opsluživanja i korišćenja helikoptera do veličine helikoptera Merlin, ali će u početku nositi helikopter Lynx HMA.8 naoružan torpedima Stingray.

Za opremanje broda elektronikom zadužena je firma BAE Systems Integrated System Technologies (Insyte). Sistem za upravljanje vatrom će uvezati raketni sistem PAAMS i nadgledati sve senzore i oružja.
Za ugradnju potpuno integrisanog sistema veze su zaduženi  Thales Communications Ltd i Selex Communications, dok je za satelitski komunikacioni sistem SCOT3 zadužena firma Astrium. Integrisani navigacijski sistem, koji se sastoji iz elektronske karte i informacionog sistema, zatim podsistema inercijalne navigacije i senzora (uključujući i navigacijski radar Raytheon Pathfinder). Sistem identifikacije IFF (Identification Friend or Foe) obezbedjuje Raytheon Marine GmbH iz Kila.  

[attachment=4]
HMS Daring u Portsmouth-u

Primarni oružni sistem je PAAMS (Principal Anti-Aircraft Missile System). To je zajednički program koji su radile Francuska, Italija i Velika Britanija. Ugovor za serijsku proizvodnju ovog sistema je potpisan novembra 2003. godine. Rakete koje su razvijane za upotrebu u ovom sistemu su Aster 15 i Aster 30. Tip 45 će moći da ponese do 48 raketa Aster 15 i Aster 30. Rakete Aster 30 u sebi nose računar sa datalinkom, aktivni dopler radar i bojevu glavu tešku 15 kg. brzina rakete je 4 Maha, dok je domet preko 80 km. Manevrabilnost rakete je do 62 g. Raketa Aster 15 leti brzinom od 3 Maha, ima domet od 30 km i manevrabilnost do 50g.

Što se tiče artiljerijskog naoružanja, brod će imati top Mk8mod1 kalibra 114 mm i dva topa kalibra 30 mm. Takodje je moguća ugradnja dva sistema za blisku odbranu nroda tipa Raytheon Phalanx.

Optoelektronski kontrolni sistem je zajedničko „čedo“ firmi  BAE Systems i Radamec Defence Systems.
Od senzora, na brod je ugradjen radar  S1850M, koji radi u D području(opsegu), koji je poboljšana verzija SMART-L radara. U okviru sistema za odbranu od torpeda, u brod je ugradjen sonar srednjih frekvencija. Takav sistem automatski upozorava na torpedni napad i daje savet za manevar za odbranu od torpeda, pri tom sprovodeći kontramere.

Kada spominjemo kontramere, na ove razarače će biti ugradjeni standardni palubni sistemi kontramera protivraketne odbrane

Brod je pogonjen sa dve gasne turbine tipa WR-21 sa sistemima hladjenja i razmene toplote, što će u mnogome dovesti do smanjenja potrošnje goriva.

http://www.youtube.com/watch?v=z4EMEQwGiTY

Polazak na prvu plovidbu ...

Taktičko tehničke karakteristike

Dimenzije broda:   
- dužina preko svega   152.4 m
- širina   18 m
- gaz   5 m
Deplasman broda   7350 t

Pogonska grupa   
2 gasne turbine WR-21 snage 21.5 MW
Brzina   27+ čv
Daljina plovljenja   7000+ milja brzinom od 18 čv
Posada   190 članova

Naoružanje   
- rakete brod-vazduh: 6 osmostrukih lansera Sylver VLS, 16 raketa Aster15 i 32 rakete Aster 30
- 2 x Phalanx 20 mm
- 1 x BAE Systems 114 mm Mk 8 mod 1
- 2 x Oerlikon 30 mm KCB
- lanseri mamaca Seagnat
- SSTDS podvodni mamci

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2]

Koliko kosta jedan ovakav brod?

Da li je uobicajeno da se ratni brodovi porinu bez oruzanih sistema i antena i instalacija elektronske opreme kao sto se vidi na jednoj slici?

da,u principu se malo koji brod porine spreman za plovidbu i djelovanje.štos je u tome da je zbog iskoristivosti brodogradilišta(ako ima posla)jako bitno porinut brod šta prije,da se oslobodi navoz.još jedna interesantna stvar,kad se brod porine,onda se prilikom opremanja okrene suprotno od smjera u kojem je bio na navozu(ako je bio pramac istok krma zapad okrene se pramac zapad krma istok)i to zato da se smanji magnetsko djelovanje broda na brodski kompas.

ŠTA ????

šta nije jasno?ako je ovo s kompasom,magnetsko polje broda uzrokuje devijaciju kompasa,a to magnetsko polje se u velikoj mjeri pojavljuje prilikom toplinske obrade metala(zavarivanje),a dosta zavarivanja se vrši prilikom opremanja broda kad je porinut.okretanjem broda se donekle neutralizira to magnetsko polje.

[attachment=1]

Dreadnought, mnogo dobrih fotografija, jesi li ih ti uslikao, ili si ih pokupio sa neta?

Interesantno mi je poređenje novih ''zapadnih'' brodova i novih Ruskih brodova.
Ovi prvi se svi striktno rade u stealth tehnologiji, na palubi ništa, sve antene nevidljive, naoružanje, osim ponekog topa nevidljivo.
Istovremeno kod Rusa - sve ćoškasto, šuma raznoraznih antena, naoružanje načičkano na sve strane ....

Razmišljam o tome što sam malopre izneo i pitam se da li je zaista potrebno u današnje doba graditi brodove u stealth tehnologiji, i tako podrediti performanse broda i ugrađenih sistema određenim kompromisima?

Poznato je svima, da iznad zemlje kruži bezbroj veštačkih satelita, svih vodećih zemalja sveta, opremljenih sa kamerama veoma visoke rezolucije i raznoraznim radarskim, optoelektronskim, IR, laserskim, magnetskim i ko zna kakvim još senzorima. Dakle, iznad nas kruži gomila uređaja od kojih se praktično ništa sakriti ne može.

Osim toga, razni superosetljivi senzori ugrađeni na avionima i brodovima, takođe dovode u pitanje opravdanost gradnje u tzv. stealth oblicima i formama.

Tako građeni brodovi i avioni mogu biti donekle nevidljivi samo za osmatračke sisteme starije generacije, mada i tu može biti zamki (mislim na obaranje F-117 iznad Rume)!

Čemu stealth tehnologija u gradnji objekta koji ima deplasman blizu 10.000 t?
Je li to neki modni trend u savremenoj brodogradnji ili je stvarna potreba?

Mislim da su Rusi apsolutno svesni toga da ''nevidljivost'' nije imperativ, može mu se vrlo lako doskočiti, pa uopšte ne teže da njihovi brodovi budu ''nevidljivi''.

Ne znam da li sam u pravu?

Kako piše na naval technology i u članku časopisa "Istorija korablja" Daring je kao prvi u klasi koštao oko milijardu funti. Kuckanje i zavarivanje tokom gradnje svakako magnetizira trup. Postoje razni tehnološki postupci kojima se trup demagnetizira, kako u toku gradnje, tako i posle porinuća/ opremanja. U današnje vreme modularne gradnje, moguće je na brod ugrađivati skoro potpuno opremljene module. Ranije je na navozu/ u doku rađena samo konstrukcija, često sa ugrađivanjem glavnih mašina, a posle porinuća je rađeno opremanje, ugradnja naoružanja i opreme koje je trajalo koliko i sva gradnja pre porinuća, nekad i duže. GT su praktične po tome što se relativno lakše mogu ugrađivati u trup dok je još na navozu.

Lovče, i Rusi se kod najnovijih brodova trude da obezbede određenu malu primetljivost. Sa nestankom poslednjih brodova sagrađenih u SSSR nestaće i ta šuma antena, gomila svačeg što štrči pod najtrazličitijim uglovima, itd. Jasno je samo da Rusi nemaju nameru da zarad manje primetljivosti umanjuju borbena svojstva broda. Ja sam lično, kao obavešteni amater malo skeptičan prema tolikom značaju koji se pridaje "stealth" karakteristikama, upravo zbog onoga što i sam kažeš, da su cela akvatorija i vazduh toliko pokriveni raznim elektronskim, optičkim i satelitskim sredstvima, da je značaj opažanja bitno smanjen. Ipak, npr. smanjenje šumnosti pogona i opreme, a takođe smanjeno toplotno isijavanje može biti veoma važno. Smanjenje radarskog odraza je važno, ako ništa radi manje verovatnoće pogotka, baš kao i IC odraz i šum. Takođe, može biti stvarno iznenađenje kad vam na dve milje pred pramcem, na moru 8 i vetru 8 iz neprozirnog pljuska izroni moćni ratni brod, a vi niste gledali u instrumente. To da se nešto ne primeti, tj. ne gleda u instrumente, događalo se u mnogim ratovima, pa i veoma nedavno. Kako, lepo, jednostavno se događalo!

Stealth" karakteristike su najvažnije kod podmornica svake vrste, kao i kod malih brzih brodova, ako su stvarno mali i brzi.

Ja takodjer dijelim misljenje da primjena stealth tehnologije na ovolikim jedinicama donosi vise stete nago koristi,i operativno i financijski. Kao prvo odraz je i dalje tu,a kao drugo ima i drugih načina za pronaći brod,nije tu samo radar u igri. A sam brod gubi na maritimnim svojstvima, nepraktičniji je za uporabu, povisuje se cijena održavanja...tako da tu na kraju ima više štete nego koristi.

Pokupio sa neta, više se ne sećam odakle, to sam postavio na Palubu pre 6 godina.

Живот је највећи мајстор ироније... Ругали су се Енглези да ће Русима требати реморкер за "Кузњецова", кад оно... неколико дана касније...


Управо је ХМС "Данкан", брод који је доживио хаварију, био један од бродова који је пратио руску ескадру недавно.

Ево и фотографија...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Rekoše da je brod imao "tehničkih ptoblema". E sad, da li je "potpuno ostao bez pogona" - completely powerless, kako je "izgledalo" novinaru, ili je kvar manji, nemamo pojma i verovatno nećemo saznati. Rolls-Royce su veliki majstori gasnih/plinskih turbina i nema razloga sumnjati da su MT-30 na DDG tipa 45 sa konstrukcijom zasnovanom na poznatom avionskom motoru RR-Trent u osnovi dobre turbine. Blamaža svakako jeste da jedan kapitalni brod RN bude otegljen u Devonport zbog kvara. Pojedini ruski brodovi imaju posebne pomoćne pogonske konzole sa kortovom sapnicom koje omogućavaju da se brod u kvaru glavnog pogona dovuče do kuće brzinom oko 5 čvorova. Skoro sve ruske podmornice, od DEP do SSBN takođe imaju takav pomoćni pogon. Nešto slično su imale i FFG O.H.Perry USN. Da ne pominjemo "schottel" na Mirnama.

Slažem se. Mere za smanjenje primetljivosti broda su prihvatljive u bilo kom dijapazonu - optičkom, toplotnom, radarskom, zvučnom..., ali samo ako nisu nauštrb nekih drugih važnih ili suštinskih karakteristika broda kao plovila i kao oružja.

https://youtu.be/p8snXN4Ul48

Flota vredna 6 milijardi funti ne može da plovi u toplim morima


Ratni brodovi britanske pomorske flote ne mogu da plove u toplim morima zbog čega godišnje 80 posto vremena ostaju u luci.

Šest tipova britanskih razarača, koji su okosnica Kraljevske mornarice, prošle godine je uglavnomostalo na vezu u pristaništu. za preuređenje ovih brodova, od kojih svaki košta milijardu funti, treba više od milijardu funti za preuređenje, pošto su se nekoliko puta u Persijskom zalivu "prokuvali" i  jednostavno se ugasili.
 
Rekonstrukcija neće početi pre 2020. godine”,  piše Larisa Braun. Dva od ovih ratnih brodova, “HMS Dontles” i “HMS Defander”, 2017. godine uopšte nisu plovili, iako su prošlu godinu britanski zvaničnici i ministri pozdravili kao “godinu ratne mornarice”.

Svih šest ratnih brodova su u floti od 2008. godine i izrađeni su sa motorima koji se gase u toplim morima, ostavljajući mornare satima nasukane u potpunom mraku. Zbog ove činenice nastala je panika jer se ispostavilo da su brodovi Kraljevske mornarice, dizajnirani za zaštitu ostatka flote od vazdušnih ili raketnih napada, zapravo “plutajuće patke”.
 
Brod "HMS Dragon" je prošle godine 309 dana bio na vezu u Portsmutu,zatim "HMS Daring"  232 dana i "HMS Dajmond" 203 dana. "HMS Dankan", je većinu vremena na moru, ali je na vezu ipak bio 197 dana. Od januara do marta ove godine "HMS Daring", "HMS Dontles" i "HMS Defender" nisu napustili luku.
 
Čudno je saopštenje proizvođača motora "Rols-Rojsa", koji tvrdi da im Ministarstvo odbrane nije reklo da će brodovi od 8000 tona provoditi dosta vremena u toplim vodama, pa zato nisu ni dizajnirani da rade u toplim morima.

Zaduženi za radove se pravdaju da su nedostatak radne snage, božićni praznici mornarima i redovno održavanje bili ključni faktori zbog kojih su  brodovi ostali u Portsmutu.

Lord Alen Vest, bivši admiral i načelnik mornarice, izjavio je da je “sramota što se prepravka brodova ne radi pod hitno. Imamo tako malo fregata i razarača da morati da okrenemo i nebo i zemlju da uradimo taj posao”.
 
Velika Britanija u decembru po prvi put nije imala nijedan veliki brod koji je bio operativan u svetskim morima. Odsustvo 19 fregata i razarača Kraljevske mornarice u inostranstvu su vojni stručnjaci opisali kao “stratešku neprijatnost za zemlju”.
 
Problem je dospeo u javnost 2016. godine, kada se ispostavilo da se dve turbine motora svakog broda usporavaju u toploj vodi i ne mogu da proizvedu dovoljnu energije.

Sistem ne prepoznaje zbog čega se to događa i automatski “isključuje” brodske generatore, što dovodi do potpune električne blokade. U Severnom moru, ne dolazi do ovih problema jer pri hladnim temperaturama motori proizvode više energije. Ministarstvo odbrane je izdvojilo 160 miliona funti za otklanjane problema, a veruje se da će biti potrebno više milijardi funti.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3074625/pukla-bruka-britanski-razaraci-su-ko-plovece-patke-flota-vredna-6-milijardi-funti-ne-moze-da-plovi-u-toplim-morima-evo-sta-se-desava-sa-brodovima-video)

https://youtu.be/dn9l7uDsL-4

Najpre je bilo planirana gradnja deset ovih skupih brodova. Naručeno je osam, a na kraju je izgrađeno samo šest. Cena svakog je bila više od milijardu funti. Radi štednje se odustalo od ugradnje pojedinih sistema.

https://youtu.be/sHKVV7JoZiI

https://youtu.be/Vh3vbvw0Gok

https://youtu.be/bmgSp7-KvnA

https://youtu.be/5uPMI0vtjFY





https://youtu.be/zatG3Xu9eDE

https://youtu.be/emKeS6T-rRM