PALUBA

By ORIĆAREB



TORPEDNI  ČAMAC  TIPA  “TČ-211”

Početkom 20 vijeka, zahvaljujući razvoju i ekspanziji motora sa unutrašnjim sagorevanjem pojavili su se mali i brzi brodovi kojima su glavno naoružanje bila torpeda te su iz tog razloga i nazvani Torpedni čamci. Britanci ih nazivaju “Motor Torpedo Boat”.

Što se tiče Jadranskog mora prvo veliko i vrlo uspješno korištenje torpednih čamaca izvedeno je za vrijeme prvog svjetskog rata od strane Italijana, kojom prilikom su potopili austro-ugarski bojni brod SMS Szent Istvan kod Premude.

Takav i slični događaji na moru animirali  su i druge mornarice da započnu sa gradnjom torpednih čamaca da bi se između dva rata stvorio standard toga broda dužine 15-30 m sa velikom brzinom od 30-50 čv. Obavezno su bili naoružani, kako koji, sa jednom, dve ili čak četiri torpedne cijevi. Za zaštitu su koristili po nekoliko mitraljeza ili lakih protuavionskih topova.
 
Za vrijeme Kraljevine SHS u saradnji s britanskim brodograditeljima napravljeno je nekoliko dobrih primjeraka ovog broda iz klase Uskok.
Za vrijeme drugog svjetskog rata izgrađeno je na stotine torpednih čamaca. Odigrali su važnu ulogu u cijelom nizu pomorskih operacija. Osim napada na neprijateljske brodove uspješno su korišteni u izviđanju, spašavanju oborenih pilota na moru i sl.

Završetkom drugog svjetskog rata JRM (Jugoslovenska Ratna Mornarica), pored ostalih brodova u svoj sastav je uvrstila i torpedne čamce tipa “Higgins”. To je bio tip američkog torpednog čamca. U periodu od 1949 do 1955 god izgrađeno je 76 torpednih čamaca u brodogradilištu  na Korčuli. Kasnije je pokušano i sa nekim protutipovima, ali se nije odmaklo daleko.
 
Početkom šezdesetih godina zbog novih odnosa u okruženju zaključilo se da je potrebno pristupiti modernizaciji flotnih snaga.  Iz tih razloga ugovorena je kupnja i isporuka torpednih čamaca  od SSSR-a, poznatih po oznaci “Projekt 206”. Isti ti brodovi su po NATO standardu  označeni kao Klasa “SHERSHEN”.

[attachment=2]
U JRM dotični brodovi cijelo vrijeme od uvođenja u Flotnu listu pa do brisanja iz iste vođeni su kao “Torpedni Čamci tipa TČ-211”. U daljnem tekstu koristićemo se ovim terminom iz poštovanja prema JRM.

Odmah na početku valja napomenuti da su Sovjeti ovaj tip Torpednog Čamca pored Yugoslavije prodali ili ustupili još i mnogim drugim malim mornaricama u svijetu, Egiptu, Angoli, Bugarskoj, Vijetnamu, Kongu, Sev. Koreji itd.

[attachment=1]
Prvi Torpedni Čamac TČ-211 dovežen je iz SSSR-a 1966 god. Tokom te godine i sledeće dovežena su još tri, TČ-212, 214 I 215. Ukupno četiri. Ostali deset  počevši sa TČ-213 pa zatim TČ-216 do TČ-224 od 1967 do 1971 god, izgrađeni su u “Titovom brodogradilištu” u Kraljevici po originalnoj ruskoj dokumentaciji.

Trup Torpednog Čamca tipa TČ-211 izrađen je od čeličnih limova koji su spojeni varenjem, kao i paluba. Nadgrađe, komandni most kao i jarbol je od aluminijskih limova i profila koji su spojeni uglavnom zakovicama, varenjem , a na dijelu iznad motornih prostora i vijcima radi mogućnosti demontiranja i skidanja po potrebi. To je izvedeno iz razloga da bi se mogli vaditi glavni motori i ostali glomazni pogonski uređaji kod kvara radi zamjene ili remonta. Sastoji  se od nekoliko odvojenih i vodonepropusnih odsjeka. Gledajući s pramca prvi je pramčani sudarni prostor (Pramčani kolozioni), pa slede, pramčana praona sa prvim mornarskim prostorom, drugi mornarski prostor, i u sredini broda, dve kabine, K-danta broda i pomoćnika, hodnik i radio kabina. Zatim sledi pramčani motorni prostor, pult za upravljanje i krmeni motorni prostor. Na kraju posle mašinskih prostora su krmene starešinske prostorije, kuhinja, ulazni hodnik i još jedna mala  starešinska kabina. I konačno na krmi krmeni sudarni prostor (Krmeni kolozioni).
 
Od pramca do krme nalazi se pet vodonepropusnih pregrada  što u određenim uslovima obezbjeđuje plovnost brodu bez obzira na oštećenja.
U nadgrađu je smješten BOC (Brodski Operativni Centar) u kome se nalazi i “Baklan” te u vertikali ispod jarbola OKM (Komandni Most) kao i vanjski Signalni Most. U sredini nadgrađa su prostorije gde su smješteni računarski i radarski pribori radara “MR-102” te zajedničke higijenske prostorije. U drugom dijelu nadgrađa su Art centrala sa priborima radara “MR-104” i priborima za daljinsko upravljanje sa topovima. Tu je također i glavni ulaz u mašinske prostorije.

Brod je pogonjen sa tri glavna dizel motora oznake M503A, na koje se oslanjaju tri pogonske osovinre i tri properela. Lijevi i desni glavni motor smješteni su u pramčanom mašinskom prostoru dok je treći srednji u krmenom mašinskom prostoru. Brodsko napajanje je sa 220 V jednosmjernog napona, koji se obezbjeđuje sa tri pomoćna motor generatora  također smještena u mašinskim prostorijama.
 
Pramčani tankovi goriva smješteni su ispod kabina komadanta, hodnika i radio kabine, suštinski ispred pramčanog mašinskog prostora. Krmeni tankovi ispod krmenih starešinskih prostorija tj. iza krmenog mašinskog prostora.

Brod je naoružan sa četiri torpeda, tipa M53VA  kalibra 533mm, sa pasivno akustičnom glavom za samonavođenje i bojevom glavom sa eksplozivnim punjenjem od 210 kg. Brzina torpeda je do 32 čv , a domet 10 Km. Potrebni podaci za torpedo se obezbjeđuju praćenjem cilja od strane radara “Baklan” dometa 40 Nm.

Za samoodbranu od vazdušnih i površinskih objekata brod raspolaže sa dva dvocijevna automatska topa 30 mm , oznake AK-230, daljinski upravljanim iz Art centrale na osnovu podataka dobijenih praćenjem cilja radarom “MR-104” ili optičkim, nišanskom  spravom zvanom CNS. Brzina gađanja po topu je 1050 met/min, a obezbeđen je redenikom od 500 metaka po cijevi. Redenici su smješteni u barbet ispod  kupole. Potrebni podaci za topove prilikom gađanja obezbeđuju se osmatračko-nišanskim radarom “MR-104”-RIS.



•   Standardni deplasman broda je 145 tona.
•   Puni deplasman je 170 tona.
•   Dužina je 34,6 m.
•   Širina je 6,75 m.
•   Gaz je 3,75 m.
•   Pogon je 3xM503A dizel motora sa tri propelera.
•   Maksimalna brzina preko 47 čv.  
•   Sa brzinom 30 čv može preći 850 Nm.
•   Posada 11 starešina i 12 mornara.
•   Naoružanje 2x AK230.
•   4x torpedo 533mm.
•   Atonomnost 5 dana.

Poslednji koji je vozio je TČ-214 kroz Bokeljski zaliv 1994 god. Izbrisani su iz Flotne liste 1995 godine.

Pozdrav Rade,

brod na prethodnom postu nije onaj na postu pre njega. Ne znam kada (koje godine) si dospeo u Tivat, ali mislim da nisi zatekao ni jedan TČ tada. Rashodovan brod s oznakom 51 na zadnjem postu je nekadašnji torpedni čamac Jugosovenske Ratne Mornarice TČ-222 "Partizan II". JRM je imala 14 ovakvih brodova. Prva 4 kupljena su u SSSR-u (prva dva isporučena 1965), a preostalih 10 je izgradjeno prema ruskoj dokumentaciji u Kraljevici izmedju 1966 i 1971. SVi su dobili mena po partizanskim naoružanim brodovima iz II sv. rata.

Izbijanje rata na prostoru Hrvatske zateklo je TČ-222  na remontu u RMTZ "Velimir Škoripk" u Šibeniku gde je na koncu svega zarobljen i uvršten u sastav Hrvatske Ratne Mornarice kao TB-51 "Vukovar". Slično kao i sa raketnim čamcem sa pretposlednjeg posta, malo kasnije su uklonjene torpedne cevi i brod je korišćen kao motorna topovnjača i navodno - brzi minopolagač (bar je tako klasifikovan). Odavno je izbrisan iz flotne liste HRM.


Eto ti ga na - dok ja napisah post, nestade i slika i post na koji sam odgovorio.

Primetio sam u zadnjem trenutku pravo da ti kažem. Uočljiv je pravac pružanja ivice palube, dok je korito kao korito vrlo slično (ako izuzmemo broj na trupu :) ). Zato sam pobrisao pa rekoh da je ubacim kad dodju torpednjaci na red.

Pitanje za tebe: imaš li listu torpednih čamaca po broju i imenu. Iz tri izvora dobio sam tri različita podatka tako da ne mogu da uskladim listu.

Pa imam i ja iz nekoliko izvora i isto - ne podudaraju se svi. Ako se dobro sećam, u knjizi Kažimira Pribilovića "Naoružani brodovi mornarice NOVJ" na kraju ima spisak torpednih čamaca i podaci koji je TČ preuzeo ime od kog partizanskog broda. Mislim da mi je knjiga kod kuće, kad se vratim, pogledaću pa ću napisati.

Linija nije bez razloga slična - TČ i RČ su imali gotovo identičnu konstrukciju trupa, isti pogon (po tri zvezdasta motora M-503), isto artiljerijsko naoružanje itd.

E ovako kaze Pribilović za torpedne čamce:

TČ-213 "Jadran" (kao NB-3 "Jadran")
TČ-214 "Topčider" (kao NB-4, kasnije BB-4 "Topčider")
TČ-215 "Ivan" (kao NB-5 "Ivan")
TČ-216 "Napredak" (kao NB-6 "Napredak")
TČ-217 "Kornat" (kao NB-8 "Kornat")
TČ-218 "Biokovac" (kao NB-9 "Biokovac")
TČ-219 "Sloga" (kao NB-10 "Sloga")
TČ-220 "Crvena Zvijezda" (kao NB-11 "Crvena Zvijezda")
TČ-221 "Borac" (kao NB-12 "Borac")
TČ-222 "Partizan" (kao NB-13 "Partizan")
TČ-224 "Pionir II" (kao NB-14 "Pionir")

Fale još 211, 212 i 223.

[attachment=1]

Jel' ima neko na forumu ko je služio mornaricu u torpednoj brigadi na jednom od TČ-jaca? Ove stare kuke tvrde kako su torpednjaci zahvaljujući fantastičnoj brzini bili najbolji brodovi za glisiranje. Iako su i po deklarisanoj max brzini (45čv) bili najbrži brodovi u floti JRM, navodno su pri određenim uslovima mogli izvući i preko 50čv. Mora da je bio fantastičan osećaj stajati na njegovom mostu sa komandama u rukama, dok pod tobom urlaju tri zvezdasta motora koji sa 12.000 KS prave vodopad iza krme, a prova štrči u vis kao da će ceo brod poleteti. Uh...

[attachment=1]

Dragi FF, evo jedne "stare kuke", koje je imala čast ploviti na torpednom čamcu TČ-224 "Pionir II". Bili smo 2.divizion 17.brigade TČ, komandir KBB Rozarijo Ćapalija, a komandir broda PK Žarko Bartulović. U stvari nikad nismo znali kojom brzinom plovimo, jer nije bilo brzinomera, jedino smo se orijentisali po broju obrtaja (normalna vožnja 1500 obrt., brzina cca 25 čv. optimalna potrošnja goriva - 1tona nafte na sat vožnje !!!!!) Jednom smo sa Visa u Split vozili sa 35čv. (tako su nam rekli oficiri !!!) a najbrže posle remonta u Šibeniku 40č. Da ti kažem, istina je ono o vodopadi iza broda a da ne govorimo tek o rupi između broda i vodopada....
Po mojim informacijama TČ su imali maksimalni brzinu 45 čv.( ako se ne varam oko 4500 obrtja), posle toga su bile komande motora "plombirane" sa šipkom, koje se izvukla samo u slućaju velike opasnosti u ratu. Sa gasom  do "daske" moglo se izvuči 53 čvora ali samo za 10 do 15 minuta onda su se uništili motori.         

TORPEDNI ČAMCI (TT karakteristike)

Dužina: 34,08 m
Širina: 6,72 m
Visina (sa antenom):12,5 m

Gaz na krmi: 1,46 m
Gaz na pramcu:1,37m
Deplasma: 148t - 172t(puni)

Pogon: 3 Dizel motora po 4000KS
Rezervoar za naftu: 36 tona
Brzina: 25-30 ČV (ekonomska)
          45-53 ČV (maxsimalna)   

Borbeni odredi:
1. torpedno navigacijski, radar i identifikator
2. artilerija
3. torpedi i mine
4. signalisti i radiotelegrafisti
5. mašinci

Vodonepropustne pregrade:
01-10 pramčani kolizion
10-16 prvi mornarski
16-21 drugi mornarski
21-26 centralne prostorije
26-32 pramčana mašina
32-34 pult upravljanja
34-40 krmena mašina
40-44 prvi prostor mlađih oficira
44-48 drugi prostor mlađih oficira
48-52 krmeni kolizion

Gasne citadele:
1. prvi i drugi mornarski, boc,OKM, centralne prostorije
2. PUP,art.centrala
3. krmene prostorije

Posada: 24 (12 oficira + 12 mornara)

Baza: Lora, 17.brigada TČ, 1. i 2. divizion

op: Ako sam nešto promašio, onda su me slabo naučili !!!! >:(







 
 

1. bo - navigacijski
2. bo - artiljerijsko raketni
3. bo - odred podvodnih oružja
4. bo - odred veze
5. bo - pogonski
6. bo - intendantski
7. bo - sanitetski

PS Za 6. i 7. bo nisam siguran baš (možda sam ih zamenio)

Rade,
dobro si ovo stručno složio BO. 6. i 7. BO su "stvar fikcije" istotako drugi dio 2. BO (artilerijsko -raketni)) ;D

Na većim brodovima su "ispoštovani" svi brodski odredi, dok se na manjim brodovima primenjuje "zbrajanje" odreda. Tako je po formaciji, zamenik komandanta na PČ bio ujedno i komandir I i III bo, k-dir IV bo bio je i k-dir VI i VII bo.
Što se tiče artiljerijsko raketnog bo, takav mu je naziv, šta da se radi... :)

Do danas sam imao nadu, da još jednom u životu vidjim TČ u živo...... Danas sam izgubio poslednju nadu jer sam na ABG našao slike olupina nekadanašnjih TČ. Zamalo da nisam zaplakao..... Da bi znali koliko koliko smo jih održavali, bojali i glancali u ona vremena, kako smo bili ponosni ploviti na njih, najboljih, najbržih..............a sad rđaju negde zaboravljeni i opljačkani. Drugovi torpedisti,ode 17.brigada u smeče istorije............. :'( SLAVA JI !!!
 

Ih, pa TČ-ci su brisani iz flotne liste još 1995. i ubrzo potom rashodovani i od njih su ostali samo ogoljeni trupovi nasukani na obalu Kalardova (kod aerodroma) i Župe Tivatske (ispod sportske dvorane). Ja sam prvi put bio u Arsenalu u Tivtu u leto 1994. i prva scena koju sam video kada sam prošao kroz prijavnicu, bilo je jedno 10-ak torpednih čamaca, vezanih uz operativnu obalu tačno naspram ulaza u Zavod, okrenuti pramcem prema obali i naređani jedan do drugog kao sardine. U sećanju su mi se urezale crvene petokrake na poklopcima torpednih cevi koje su gledale u mene, u tom prvom susretu s tim brodovima u Tivtu. Jedan je bio iskrivljen i naslonjen na bok susednog, verovatno je imao prodor vode. Već iduće godine, nije ih bilo...

Naravno, nisu opljačkani. Brodvi su uredno rashodovani, sve živo je skinuto s njih - motori, naoružanje, oprema, itd. Ostao je goli trup. Čak je i nadgrađe demontirano i verovatno izrezano. Korita su potom razbacana po tivatskom zalivu.

Znam, da su bili odavno van stroja. Čak mislim, da posle povlačenja iz Lore nisu više isplovili. Ali ipak sam mislio, da je neko ostao... Možda je ostao onaj hrvatski.

Neki TČ-ejci su još pre rata poslati u rahod. U Šibeniku je jedan od 2 koji su ostali već bio rashodovan. Možda će ti delovati interesantno tamo negde 1989/90. rađena je studija prenaoružavanja izvesnog broja TČ-jaca sa RBS-15 raketama.

Poslednji TČ koji je vozio mislim da je bio 214 (jer nije bilo broja na boku, bio je prefarban). Prisustvovao sam toj jednočasovnoj vožnji, pošto su mu bile skinute torpedni aparati i artiljerija gaz mu je bio znatno manji od predviđenog, pa je poslednji komandant odlučio da mu ne diže brzinu iznad 33 čv. iz bezbednosnih razloga, ali i pri toj brzini osećaj je jedinstven. To je bilo negde proleće-leto 1994. isplovili smo iz Tivta i plovili kroz zaliv prema H.Novom i nazad. Tada se pričalo da bi mornarica mogla da preuredi te brodove u klasične topovnjače, ali se od toga ubrzo odustalo jer su bili ne rentabilni, mnogo su goriva trošili za oskudnu vatrenu moć koju su mogli da pruže... Nakon toga priča o torpednim čamcima je ušla u istoriju...

Malo je poznata cinjenica da je HRM pokusala izvrsiti 2 torpedna napada na VPbr 32 "Koper" sa bivsim TC 222 (U HRM 51).
Sva ispaljena torpeda su promasila.
Zapovjednik VPbr-a je, predpostavljajuci torpedni napad, smanjio akusticnu sliku broda tako da su torpeda prosla ispod broda bez aktiviranja.
Drugi torpedni napad je izvsen na klasican nacin sa iskljucenim akusticnim glavama za samonavodjenje.
Torpeda su jednostavno prosla ispod broda, jer je gaz VBbr znatno manji od najmanje namjestene dubine.

1986 u ljeto bio sam u BG na Visu (Ceska vila) u sastavu TG (Rtop 406 i 2 TC).
Tijekom tih 15 dana BG imali smo nekoliko zajednickih vjezbi ukljucujuci vjezbu gadjanja iz B 57/70 i AK230, te zajednicke vjezbe sa BROM-om na Lastovu.
Posljednji dio vjezbe je ukljucivao zajednicki plovidbu TG sa Visa za Boku.
Bila je to nezaboravna noc kada je cijela TG u punoj brzini (RTop sa turbinama) osvanula u zoru u mljetskom kanalu.
Komandanti TC su trazili da samostalno nastave za Boku, jer je RTop sa 30+ cvorova bila jednostavno prespora za njih.

Bili su brzi, jednostavno brzi.
Sijecam se jednom nakon izvrsenog remonta u probnoj voznji na mijernoj milji smo bili zajedno moj PC i jedan TC.
Koja je to brzina ljudi moji.

Medjutim da budemo objektivni njihovo primarno naoruzanje i takticka upotreba bili su zastarjeli.
Nikada sastav TC ne bi bio u mogucnosti izvrsiti uspjesan torpedni napad ili eksploataciju raketnog udara kako je to zahtijevalo pravilo upotrebe brodova.
Zbog TT karakteristika motora nisu se mogli uspjesno koristiti za patrolne zadace, iako bi njihovo topnicko naoruzanje u grupi bilo idealno za blisku protivavionsku zastitu.
Bili su zato pogodni za brze ispade i miniranja.

Uvjeti zivljenja i rada su bili spartanski i nehumani. Cini mi se da je samo komandant imao svoju kabinu. Vecinom su ljudi spavali u zajednickim prostorima, a brod nije bio klimatiziran. Ljeti ne bilo nesnosno.
Ljude su iscrpljivali sluzbama, posebno u famoznim BG-ima. Oficiri su bili svaki drugi dan cijeli dan na brodu ako je BG bio u Lori.
Ako su bili na Lastovu ili Visu onda spavaj u Ceskoj i dosadjuj se. Ostalo da ne govorimo. Hrana se nije spremala na brodu jer nije bilo uvjeta, te se dovozila iz kuhinja VPU.
Posljedice za moral su bile vidljive.
Nista bolje nije bilo ni na RC.
RTop su imale bolji smjestaj, klimatizirane prostore i kuhinju tako da su posade mogle same spremati.

Kada su ulazili u podkop, jadan ti ako moras se vezati iza njih kao drugi ili treci brod. Taj dim danima bi ostajao unutra.

Dugo se ta priča vrti iz raznih nezvaničnih izvora, samo se kao nesuđena meta navodi VPBR-31, a ne 32. Navodni pokušaji desili su se u prolazu imeđu Čiova i Šolte, 10. i 11. novembra 1991. u ranim jutarnjim časovima, pre zore, i oba puta je dejstovano sa po 4 torpeda TR-53VA sa otprilike polovine efektivnog dometa. Dali je priča lovačka ili ne, verovatno nikada nećemo saznati, osim ako se zapovednik ili neko od tadašnje posade TČ-a ne oglasi jednom i ispriča priču (k-dant broda je smenjen nepunih meseca dana nakon ovoga). Imaju neke potvrde da je iz skladišta trebovano, isporučeno i ukrcano na brod 2x4 torpeda, i da ista nisu vraćena nazad. Ako su ispaljena na brod, indikativno je da su promašila, što je gotovo neverovatno pod uslovom da su bila ispravna i da nisu imala nikakva ograničenja. To se moglo desiti iz više razloga - ili su sabotirana ili su imala u sebi algoritam sa snimljenim akustičnim potpisom VPBr-a koji je bio domaći brod, pa samim tim što sistem za navođenje ima prevenciju prijateljske vatre, upaljači nisu odradili. No povrh svega, nije mi jasno kako VPBr nije primetio ni TČ ni torpedo, koji je PEL/sonar morao da registruje ako je bio na dežurstvu i ako je bio bliski prolaz. Ima i mogućnost da je zapovednik TČ-jca jednostavno bućnuo torpeda negde u vodu, svestan činjenice da - da mu je pošlo za rukom da potopi VPBr, prevrnuli bi svaku uvalu, svaki kamen duž Jadranske obale, dok ga nebi našli i potopili. Šta je istina - ko će mu ga znati.


Pa i nije baš tako. Specifična snaga torpednog čamca je 70,6KS/t, a topovnjače 68,4KS/t. TČ je u neznatnoj prednosti. Maksimalna eksploataciona brzina topovnjače je 40čv, a TČ 45čv, no mislim da sam negde pročitao da je maksimalna brzina na topovnjačama ograničena na 40čv, zbog pojave vibracija pri većim brzinama. Inače, topovnjače su brodovi s najimpresivnijom i najkompleksnijom pogonskom grupom u JRM.

U vreme kada se navodni događaj zbio, k-dant TČ-51 bio je pbb Vojko Marelić. Misliš na njega?


"Duh sv.Vlaha" - platio je ceh nestrpljivosti admirala Letice, jer se raspao pod težinom TNT-a kojim je nakrcan, a ovaj nije hteo da da dovoljno vremena da se ojača. Inače, ne znam kako su mislili prići VPBr-u čamcem. Bilo je nekoliko pokušaja napada zoljama iz glisera, i svi nisu uspeli prići ni na puškomet. Bilo je i tragi-komičnih scena da kada su opaženi nisu imali vremena ni da okrenu nazad, već bi zavezli krmom, ali već bi bilo kasno... kratak rafal s VPBr-a i ćao. Bilo je uspešnih napada sličnog tipa na brodove na sidrištima - npr. na lastovu, iz glisera u prolazu je zoljom pogođen PO  u radio kabinu, dok je krcao mine. Bez žrtava, samo materijalna šteta.

Iz SSSR-a su dobiveni 211, 212, 214 i 215
U Kraljevici su gradjeni:
213, novogradnja 386 (kobilica postavljena nakon PC 140), 1968. godine

1969. godine su izgradjeni:

216 novogradnja 387,
217 novogradnja 388,
218 novogradnja 389

1970. godine:

219 novogradnja   391
220 novogradnja 392
221 novogradnja 393

1971. godine:

222 novogradnja 396
223 novogradnja 397
224 novogradnja 398

edit by Broker: moderisana slika zbog dimenzija

Par "replika" (reč koju vole slovenski političari ;D) u vezi TČ.

1. Kako vidim, niko od vas na forumu nije plovio na torpednim čamcima, tako, da sve što pišete je ili "stručno" ili   "baba rekla, baba spekla".
2. definitivno su torpednjaci bili brzi, ne samo brzi, nego najbrži..........i sigurno brži od RTOP-a.
3. "Barba" kaže, da na TČ nije bilo komoditeta i neznam čega. Pa ljudi, to su bila "bojna vozila" isto kao tenkovi, podmornice i slično. Da ne govorimo o podmornicama. Ja sam imao jednom priliku biti na podmornici i upored , TČ su bili hotel. Što se tiče vručine u ljeto............ko je imao klimu 80.godina. Znalo se, da ne možeš zaspat pre 24.00. i gotovo. Evo, imali smo plus, da se nam produžilo povečerje....
4. Uslovi za bivanje strvarno nisu bili neznam šta, ali je bilo razlike između 211 (ruski) i 224 (domači). Ali ipak, meni su ostale u sječanju večeri, koje smo  proveli u kupatilu na pramcu, gde je bilo priča, z**** i drugoga, još da je neko uspeo prešvercovati koju litru konjaka...........
5. Što se tiče BG. U ljeto svi su jedva čekali BG.(i oficiri..... samo da su pobegli od žena ;D) To su bili najleši dani ne samo vojske nego i života. Bilo je kupanja, bočanja, veslanja, jedrenja, vadenja parangala, vrši, igranja karata, pečenja ribe, piva,viške Vugave..... 
Ja sam recimo prvi pur jeo prstace na buzaru i hobotnicu u salati u BG na Lastovu. Na Visu imali smo hranu u Češkoj vili a na Lastovu kuvalo se na brodu. Nikad neču zaboravit ručka na Lastovu (posle 3 meseca kupusa u Rojcu), supa, dve kremenadle, krumpir, salata te  Viško bjelo vino   (po tradiciji platila turu starija klasa) 
6.U vezi torpednog gađanja,znam recimo, da smo prilikom torpedne vežbe (meta nam je bila PO-91) prvim torpedom bukvalno pogodili PO............ (greška postavljanju vodene linije.... ;D)

Još jedna replika: :)
brodovi tipa TČ i RČ nisu ni bili namenjeni za neki duži boravak posade. Posada je trebala biti na kopnu, da bi se na brod ukrcala kada ide da izvrši napad. Izleti, gadja, pogodi što pogodi i vraća se u luku. Druga je stvar što smo mi od svega hteli da pravimo univerzalne brodove.

Pa pričaj čoveče - šta kaže!!!  :klap


A razlike su bile koje?


Niko ne kaže da nisu. Zabeležene su brzine i preko 50čv. sa TČ, pod nekim specifičnim uslovima. Ali, bilo je još brodova koji su mogli poterati preko 40čv. Kad si ti služio u mornarici, Higginsi su odavno povučeni iz upotrebe, ali dugo vremena su i oni činili deo torpednih jedinica JRM, rame uz rame s TČ tipa 211. A Higginsi su takođe mogli preko 40čv.

Ma ja pričam o Žarku Bartuloviću ...1984. godine ;D

Tocno Rade.
Lijepo je bilo ljeti i tocno da je bilo i ribe i "dobre spize".
Ajde ti zimi bjezi od zene na Lastovo.
Ja nisam bio ukrcan na TC. Bio sam u zadnjoj godini akademije 10 dana u zimi na RC 310 i onih mjesec dana u ljeto prije promocije na RTop 406.
Rekao sam si - ne u Loru i zavrsio na granicarima. Nikada nisam zazalio iako moj PC nije bio u cvijetu mladosti.
Kad se "bjezalo od zena" bili su to: Izola, Umag, Mali Losinj, a ne rijetko Koper, Piran, Novigrad (Istarski), Porec, Rovinj, Molat, Telascica, i druge vale.
Jednom sam kao komandant PC uplovio u Loru za prenociti prije stanice za demagnetizaciju i zavrsio na raportu kod admirala Bocinova (Bog mu dao pokoj duse). Nisam ispostovao proceduru. Vise se i ne sijecam koji je bio razlog.
I da zavrsim - TC je bio brod idealne deplasmanske forme za svoju funkciju, bio je izuzetno brz i bilo ih je milina gledati u punoj brzini.
Utjecaj dizajna se vidi i na drugim brodvima koje je projektirao Brodarski institut.

         За мало тих година да постанем власник једног од њих.Имао сам у плану да га оспособим за вожњу туриста. ;D

                Мој пријатељ је купио један и отеглио га у Будву.Био је без мотора и надграђа.Покушао је да направи ресторан на њему и усидрио га испод ЈРБ, ако знате гдје је то (ту је касније била моја хидро писта).Пошто је посао ишао лоше, није превише водио рачуна о њему, тако да је за вријеме јаког југа попустио ланац који га је држао за тег и брод се насукао.Није било силе која га је могла одсукати из плићака, па га је продао неком типу који га је на лицу мјеста исјекао и све то однио у жељезару. :(

Što se tiče imena torpednjaka,211 je trebalo da nosi ime NB 1,ali taj naoruzani brod je jedini koji je bio bez imena.Koča je trebalo da bude ime 212,ali mu ga nisu dali iz ko zna kojih raloga,kao i što je 217 trebao da se zove Enare II.

Na naslovnoj strani mornaričkog glasnika 6/1988 je slika torpednjaka sa brojem 297 ???Jel to naš torpednjak ili nečiji strani?Ako je naš,zašto su mu menjali numeru?

Ajd da vidimo tu sliku.

Nemam skener,moraću da idem da je skeniram,čim to obavim,stize sličica.

Haha, danas kupim interesantnu knjižicu u VIC-u u Vasinoj:

[attachment=1]

Na strani 105, pod naslovom "Podgora 72 - kruna moje komandantske karijere", stoji:

"...U potkopu Prežba - Lastovo prefarbali smo svoj broj 212 i zamenili ga sa brojem 297, što je, u stvari, bio naš ratni broj, koji su torpedista vodnik Vinčić, pomoćnik komandanta pf Gojko Njegovan, sa još dva mornara, vrlo lepo i pravilno napisali. Tako smo postali torpedni čamac 297 prema ratnom rasporedu...".

[attachment=2]

Eto, misterija rešena... :)

Nisam znao da su imali i ratne brojeve.

Koliko se ja sječam je TČ 212 u JRM imao ime Partizan (moram, da proverim ako se vidi na kojoj fotografiji), a za brzinu znam da smo išli 53čvorova (imao sam komandata kojem je bilo najvažnije, da ima najbrži brod na Jadranu).
pozdrav, Dejan

A što ne bi postavio te fotogravije na forum. Možeš da ih postaviš ovde ili u Galeriji fotografije RM:

 Galerija fotografija RM  (https://www.paluba.info/smf/index.php/board,45.0.html)

Imaš ovde detaljno uputsvo kako ide postavljanje fotografija na forum:

 Uputstvo za postovanje slika, šema, skica... na forum  (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6148.msg31844#msg31844)

Pored dobre volje još ti treba skener da preneseš fotografije na računar i to je to.

TČ-222 je nosio ime PARTIZAN

TČ-222 je bio PARTIZAN II (isto je na ovom linku:  photobucket  (http://s9.photobucket.com/albums/a98/stari31/?action=view&current=popisJRM.jpg))

Za 212 nisam siguran pošto se ne sječam ali i na različitin portalima na temu JRM navode se različita imena za 211, 212 i 213.
Na mojoj slici se ne vidi ime a i dok sam bio na njemu nisam ni obratio puno pažnje oko imena svi smo govorili samo po brojevima.

Evo biće ovako lakše:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ispravna lista sa imenima torpednih čamaca još uvek je nepoznanica, pošto se u tri izvora pominju tri varijante imena...

Pozdrav svima,

par zapažanja o ovom tipu TČ. Služio sam na TČ-217 "Kornat" od decembra 1989. do avgusta 1990., signalista (k-dant PBB Anić, zamjenik PF Smiljanić, k-dir "petog" K teh. službe Nedić).
...
Generalno vrlo ugodno mjesto za boravak, ako se ekipa skupi dobra...Nije smetalo ni 50 stupnjeva u prostoru ljeti (kad nam se ne bi dalo natezati šator iznad palube). Budući da brod nije bio do kraja ispunjen posadom, bilo je dosta (i previše) mjesta u prostorima: u prvom mornarskom nas je bilo 3 (6 ležajeva), a u drugom 5 (8 ležajeva) - takav raspored mi se učinio puno boljim nego na raketnim topovnjačama, gdje su svi mornari bili u jednom prostoru, na ležajevima u 3 nivoa).
Naravno, (pre)hladno zimi, kada motorista ne može cijelu noć ložiti kotao da se osigura grijanje. Rezultat - 2 stupnja ujutro u prostoru i akutni reumatizam, koji lokalni doktori ne bi nikako liječili, budući da će to "proći kad se skineš!"
(Da, prošlo je, za sada bez posljedica...)
Brod je mogao ležerno biti brži od 50 čvorova, ali uglavnom kad je prazan i odmah nakon doka, sa glatkom-preglatkom trupinom. To je podatak za TČ-217, ali iz druge ruke. Maksimalna brzina koju sam ja doživio na TČ (ovaj puta na TČ-216, bio sam na "ispomoći") je bila malo iznad 30 čvorova.
TČ-216 i TČ-224 imali su "bliski susret" prilikom tegljenja u Mljetskom kanalu u februaru 1990, na moru stanja 4-5, sa oštećenjima trupa, palube i torp. cijevi, ali nisu izlazili iz stroja.
Za sada toliko.

Jedan torpednjak je `93 zamalo potopio jahtu Podgorku,navodno mu je proklizala kopča prilikom pristajanja i zabo se pramcem u nju.Na svu sreću nije je pocepao ispod vodene linije.

Kod pristajanja bi se svaki put prvo radila "proba kopči", ali bi se masu puta prilikom ulaska u tijesni četverovez između drugih čamaca lupalo što o obalu, što o druge čamce...

Pa dobro, kakve ste vi posade bili, da ste svaki put lupali u obalu ili druge čamce. U moja vremena u Splitu uplovljavalo se "kirurški"............  8)

"kirurški..." ...ako nije "alko" bio u pitanju 8)

Ih, takva čukanja i češanja torpednjaka bile su bezazlene spram nekih "incidenata". Npr. na Podgori 72, 2 Seršena su se noću u punoj brzini sudarila u opozitnim kursevima, rasparavši jedan drugog gotovo po celom boku - šteta zamalo totalna na oba broda. A tek izletanja Higginsa u noćnim vožnjama!? Koliko je samo tih brodova završilo među čempresima.  :marinero

Proba kopči jeste obavezna, ali ni to nije sigurno da će kopča u datom momentu odraditi kako treba. Inače je Jadranka bila lepa meta prilikom pristajanja na graničare u MTRZ.

FF, u vožnji moglo se dogodit svega i svašta. I mi smo jednom prošli na 10m od hidroglisera za Hvar. Na kraju su mene "o.............." što sam slabo osmatrao >:(.
Kad sam ja bio u Lori, največa sramota za komandanta je bila,da je nešto zabrkao prilikom uplovljavanja. Procedura je bila uvijek ista..........uploviš, da imaš brodove na levom boku,......... poravnaš se ispred tvojeg mesta i srednjim motorom uploviš u četverovez. Na otprilike 2m od obale daš motor ukratko u poziciju"napred" i to je to.( tako je bar radio Zule). Ako sve to napraviš pravilno ne trebaju ti ni "bacala". Ako je posada zna svoj posao sve osalo zavisi od komandanta i njegovih komandi .

Jednom bio ja na vožnji na DSM (čak sam i sam proveo jedno pola sata za kormilom), i pred uplovljenje preuzima Cezar (zna ga Rade) brod, i sad treba da provuče baržu između VPBR-a s jedne strane i, mislim da je bio PV-17 s druge, a i tamo i vamo po oko 1-2m prostora. Bilo je malo dodirivanje odbojnicima sa PV, ali se sećam dobro da je prokomentarisao za VPBR - "... ovoga da dotaknem, odmah bi rekli da sam ga probušio. Zato idemo više levo".  ;)

Trebam hitnu pomoč. Juče smo smo sa drugovima uz piče "slučajno!!!!"  prešli na deabatu o JNA. Osramotio sam se jer kao bivši mornar na torpedno čamcu nisam znao objasniti sistem gađanja torpedima. Sečam se, da sam nešto toga znao, ali beše davno.... Zanima me:1. Kako ili zašto torpedo poleti iz cevi? Kako se torpedu odredi kurs? Koji radar je vodio torpede na cilj, ili onaj na "jarbolu" ili drugi iznad mašinsko prostora? I još jedno pitanje u vezi radara na nadgrađu. Za vreme kad sem plovio dva puta se ga uklopilo i svaki pot smo se svi oni koji smo bili na komandnom mostu sklonili iza mrežastih vrata komandnog mosta navodno zboj zračenja. Ima li šta istine u tome? Hvala unapred.

Nisam torpedista, ali bi trebala da je klasična matematika: daljina do cilja, kurs cilja... pravolinijski hitac itd. Što se tiče izbacivanja torpeda iz torpedne cevi, trebalo bi da se vrši komprimovanim vazduhom. Zauzmu se elementi za gadjanje na torpednom aparatu... i... "torpedo los" što bi rekle Švabe.

Pozdrav,

bilo je tu malo više od "klasične matematike".
Osnovne podatke o kretanju cilja oficir-torpedista dobivao je od radara (onog na mostu, "Samšit" mislim da mu je bila oznaka, možda MR-101, ne sjećam se), a ostali su se podaci dobivali iz torpednog računara, smještenog iza BOC-a, u vrlo tijesnom prostoru u nadgrađu. E da, radar na krmi nadgrađa, MR-104 "Ris", služio je za upravljanje vatrom AK230, autom. topova na pramcu i krmi (kod paljbe kojih bi nam se "raspremili" kreveti)...
Torpeda, tip M53VA (VA - "vođeno akustično") su bila samonavodeća, ali dosta spora (oko 30 čvorova, ako se dobro sjećam) - to nam je bilo objašnjeno zbog toga što je glavni cilj bio tipa "teretni brod", a ne nekakav brzi neprijateljski ratni brod). Torpeda su iz cijevi bila ispaljivana piropatronama, znači eksplozivnim punjenjima malo sporijeg sagorijevanja, a ne komprimiranim zrakom. Patrone su se stavljale u male cijevi koje su se nalazile s gornje strane osnovnih torp. cijevi.
Upaljači torpeda su bili magnetni, proračunati ne na udarno djelovanje, već na eksploziju u trenutku prolaza ispod kobilice cilje.
Još, radar naravno da je zračio - oficiri su imali godišnji zdravstveni pregled sa dodatnim ispitivanjima upravo zbog toga, i šalili se da djecu moraju raditi dok su mladi, dok ih radar još nije sredio... ;D
Evo. "Ako su lagali mene i ja lažem vas..."

Onda se kod podmornica koristi komprimovani vazduh...

Nyupnik, lepo si sve napisao. I ja se sečam razvaljenih mornarskih prostora posle gađanja pramčanim topom. Neverovatno kakve su ti bile vibracije i buka.Nijedna stvar nije bila na svome mestu. Zanimljivo je bilo i punjenje tih topova. Trebale su posade dva broda, da se recimo posle BG-a izvuče redenik sa jednog broda i preko kopna prenese na drugi brod.Posebno teško je bilo krcati u barbet pramčanog topa. A sečam se i muke torpedista, koji su čistili cijevi posle ispaljivanja torpeda. Granata, koje je izbacila torpedo bila jo ko neka vežbovna tenkovska granate i jako prljala cev. Sečam se, da su jednom sa našeg broda bila ispaljena 4 torpeda (još ostale posade) tako , da su naši torpedisti skoro sedam dana čistili cev.
ps.
Što se tiče zračenja radara..... ja sam posle vojske napravio još čerku i mislim da  izgleda sasvim normalno :super

Sistem za upravljanje torpednim gađanjem je bio MR-102 BAKLAN,a SAMŠIT je automatsko kormilo.

Evo, priznajem, zaboravilo se...

TC 51 HRM u luci Lora

Pozdrav,

Ovo nije trup torpednog čamca, već raketnog čamca, jednog od 3 koji su rashodovani zajedno sa TČ-ejcima sredinom 90-tih.

Истина, чак сам помислио да можда није неки Хигинс залутао, али рекох мора бити торпедњак...но добро, хвала на исправци.

Pozdrav,

Higginse nećeš naći sigurno. Ostatke Šersena pogledaj u Kalardovu, ako ih neko nije do sada razvukao ...

        Нијесу тамо већ годинама.Једног је купио мој пријатељ али се брод за вријеме јаког југа насукао па су га морали изарезати.

O prvom bojevnom torpedu lansiranom sa TČ tipa 201, na vežbi Podgora 72 (iz pera kbb Radoslava Kreclovića):

„Podgora 72“ – kruna moje komandantske karijere

Sa posadom koja je dva puta bila najbolja u Ratnoj Mornarici nije ni čudo što smo bili izabrani da u najvećoj vežbi koja se planirala u drugoj polovini oktobra 1972. budemo među glavnim učesnicima. Reč je o združenoj vežbi „Podgora 72“, u kojoj su učestvovala sva 3 vida oružanih snaga. To je bila jedna od naših najvećih intervidovskih vežbi, a to je i zauvek ostala, s obzirom na kasniji razvoj događaja …

Združena vežba „Podgora 72“ trebalo je da dostigne vrhunac 25. oktobra, pa smo kao što je to uvek bilo, na vreme isplovili u disperziju u rejon očekivanja. Za našu borbenu grupu (BG) torpednih čamaca 222 i 212 to je bio potkop Prežba – Lastovo, što je bila tzv. treća vojnopomorska zona. Moj torpedni čamac 212 nije u početku bio predviđen da učestvuje u tom prvom istorijskom gađanju bojnim torpedom, već je trebalo da bude dubler. Tako sam se ponašao svo vreme priprema. Čak smo u potkopu ukrcali i „Frontovog“ snimatelja Slobodana Vukadinovića, koga nisu hteli da prime na torpedni čamac 222, pa je u očajanju jednog trenutka hteo da pobaca u more kameru i fotoaparate. Primio sam ga na moj torpedni čamac, što on u prvom trenutku nije mogao da poveruje …

U potkopu Prežba – Lastovo prefarbali smo svoj broj 212 i zamenili ga brojem 297, što je ustvari bio naš ratni broj, koji su torpedista vodnik Vinčić i pomoćnik komandanata poručnik fregate Gojko Njegovan, sa još dva mornara, vrlo lepo i pravilno napisali. Tako smo postali torpedni čamac 297, po ratnom rasporedu. Boravak u potkopu tekao je normalno, ali se ipak osećala „ratna“ atmosfera, pogotovo posle naređenja da usiljenim maršem morem ukrcamo po dva bojna torpeda u luci Šibenik i budemo spremni da 25. oktobra iz rejona očekivanja Brna (ostrvo Korčula) izvršimo zadatak potapanja ratnog broda mete na moru.

Posle isplovljenja iz potkopa Prežba za Šibenik da bismo ukrcali bojna torpeda, tokom vožnje vreme se pogoršavalo, naročito u Viškom kanalu i dalje prema Splitu, koji je bez svetla izgledao kao avetinjski grad. Ceo region bio je pod uzbunom. Plovili smo u stroju kolone bez pozicionih svetala. Samo se naziralo po krmi brazno svetlo komandnog broda TČ-222.

Na komandnom mostu, kormilara Stamenkovića sam stalno proveravao dali vidi brazno svetlo, a od pomoćnika komandanta Njegovana tražio radarske pozicije ostalih učesnika u vežbi. U Drveničkom kanalu polovili smo kroz tzv. okulziju, kada se menja vreme i smenjuju vetrovi. Počinjao je da duva jak zapadni vetar lebić, sa nekom sitnom kišom, koja mi se, pojačana vetrom, stalno zabijala u lice. Vezista Manojlović je izveštavao da su „plavi“ u širem rejonu oko nas, da isplovljavaju iz Velikog Drvenika i da se verovatno vraćaju na južne pozicije – što je značilo da nam plove u susret, sa verovatnoćom da nam seku kurs, dok je pomoćnik komandanta Njegovan izveštavao da je radarska vidljivost smanjena …

Pošto u narednom trenutku nisam video brazno svetlo sa TČ-222, bilo mi je jasno - da moram da preuzmem energičan manevar izbegavanja sudara na moru. Naredio sam kormilaru: „Nalivo sasvim“ i kada on začuđen nije mogao da poveruje svojim ušima u ono što sam naredio, udario sam ga rukom po šlemu i ponovio komadu – „NALIVO SASVIM“ (pravilo za kormilarenje nije narušeno mojom komandom, ali je kormilar Stamenković imao dilemu da se ne nasučemo). Ubrzo se začuo užasan udarac, sevnulo je snagom ogromne munje, a potom su se upalila brodska poziciona svetla i reflektori na okolnim brodovima. Torpedni čamac 220, pod komandom pbb Milana Vege, rasparao je skoro celi levi bok TČ-222 pbb Vladimira Kovačevića, koji nam je bio komandant grupe. Bilo mi je sasvim jasno da sam te noći, uspešno počeo da grickam i šestu koru pomorskog hleba. Torpedni čamac 222 su remorkerom oteglili u Remontni Zavod „Velimir Škorpik“ u Šibenik, a moj brod, TČ-212 (297) je tako od dublera postao jedan od glavnih učesnika vežbe „Podgora 72“.

Kasnije su se kontraadmiral Sveto Letica i kbb Josip Dundov, u svojstvu komisije za ispitivanje sudara brodova zanimali zašto sam naredio „Nalivo sasvim“, kada se sudar na moru izbegava okretanjem brodova na udesno. Govorio je: „Ovega, ovega, Krecloviću, zašto, ovega, nalivo“. Odgovorio sam da u tom trenutku nisam razmišljao o pravilima, već o brodu i posadi i da sam znao da levo nema brodova (već je levo ostrvo Veliki Drvenik), pa sam zato prvo komandovao „Nalivo sasvim“, da izbegnem sudar i povećao brzinu, pa je onda naglo smanjio – da brod ne nasučem. Da nisam tako učinio, torpedni čamac 216, pod komandom pbb Borisa Čupina, u punoj brzini bi nas udario, jer sam u trenutku okretanja „nalivo“ u magnovenju video brod – kao crnu munju – koja prosto proleće pored nas … Bio je to za mene – veliki trenutak istine.

Vežbu „Podgora 72“ nastavili smo kao i započeti zadatak. Ukrcali smo bojna torpeda u Šibeniku i doplovili u rejon očekivanja u luku Brna, na južnom delu ostrva Korčula u plovnom sastavu – komandant taktičke grupe kf Vjekoslav Čulić, komandant grupe raketnih čamaca Milovan Dimitrijević - Dimče i ja – komandant grupe torpednih čamaca.

Neposredno posle isplovljenja na zadatak iz luke Brna, komandant taktičke grupe je sa raketnog čamca 305 pitao megafonom dali je kod nas sve u redu. Kada je dobio od mene potvrdan odgovor, grupa raketnih čamaca otplovila je po svom planu na izvršenje raketnog udara, dok sam ja sa torpednim čamcem povećao brzinu da zauzmem poziciju za  izvršenje torpednog udara.

Sećam se da sam neposredno pred torpedni udar na brod metu vodio računa i bio u pripravnosti da mi Dimčetove rakete prođu subočice (jer je nešto kasnije usledio odličan Dimčetov raketni pogodak), a ja sam morao da se držim sigurnosnog sektora i da tek onda krenem u borbeni kurs i ispalim taj čuveni prvi bojni torpedo sa novih torpednih čamaca. Bio sam savršeno miran i koncentrisan. Bez obzirom na to što je na torpednom računaru brod meta bio obuhvaćen elektronskom viljuškom, nanišanio sam i na komandnom mostu preko krakaste nišanske sprave i pomandovao „PALI“. Ti minuti do pogotka su mi se odužili … i kada samo videli stub vode kao neki veliki gejzir, od očekivane eksplozije prvog bojnog torpeda u brod metu - nastalo je neopisivo slavlje na brodu …

Tim istorijskim pogotkom uništena su dva potpuno isprvana broda tipa DTM, čiji su motori radili i koji su bili potpuno autonomni. Daljina plutona bila je 3NM, a vodeni stub izazvan eksplozijom bio je viši od 100m. To je bilo dostojno finale vežbe „Podgora 72“ pa je opravdano propraćeno u svim mogućim medijima. Snimljen je i „Zastavin“ nastavni film „I na moru jež“ a za TV Zagreb izveštavao je elokventni Zvonko Letica, koji me je intervjuisao. Godinama se kasnije, na televiziji, uoči dana Mornarice „10. septembar“ prikazivala završna faza ispaljivanja prvog bojnog torpeda i moja komanda: „PALI“.

Dakle, od broda mete nije ostala ni trunčica, ali zato od prvog bojnog torpeda, za uspomenu, ostalo je pet torpednih osiguranja, koje komandir torpedista skida sa torpeda prilikom polaska u torpedni napad i predaje komandantu, kako bi se uverio da je torpedo u funkciji, odnosno da je „oštar“. Kasnije sam ih podelio najzaslužnijim članovima posade, a prvo osiguranje ostavio sam sebi, drugo dao pomoćniku komandanta Njegovanu, treće je dobio za uspomenu torpedista Vinčić, četvrto vezista Manojlović, dok sam peto dao prvom motoristi Tasiću. Te torpedne vijke sa crveno obojenom glavom, jedine ostatke prvog bojnog torpeda, čuvamo kao našu dragu – mornaričku ratnu amajliju.


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Sto se tice udaranja TC u Podgorku (Primorku) jeste uzrokovalo otkazivanje kopce. Jednostavno nisu imali kuda...  udarili su bokom u PC 177 a potom u Primorku (iza nje je bila Jadranka privezana). Rupa u jahti je bila ogromna i falilo je 20-ak cm do linije vode.

Pozdrav svima

ISPAVKA

ja sam 79/80  :) :) :) :) god.
57 klasa bio borbeni broj 22 (krmeni motorista na TČ 221 komandant pf. Jakovljevic  Milenko komandir petog bo MT kap. Troskot Zoran) bilo je super. Vozilo se brzo i mnogo u to vreme. Koliko brzo neznam ali sa mojih 80 kila teško sam otvarao vrat na nadgrađu kada se išlo 1700 o/min. Zna li ko šta o komandantu i kapu.
pozdrav

Profil Shershena, doduse iz DDR-a ali bolji nemam.
(http://thumb5.webshots.net/t/66/566/2/38/9/2104238090098921485hdnNqD_th.jpg) (http://good-times.webshots.com/photo/2104238090098921485hdnNqD)

Bivsi torpedni camac "Vukovar" 51 još postoji (rashodovan je) i vezan je u Sv. Kaji kraj Splita i propada.

Imate li sliku TČ-215, na njemu sam bio od 1974-1979g? Ako postoji bio bi jako zahvalan?

Dok sam ja bio ukrcan  bila je  posada:
3 oficira (komandant, pomočnik Komandanta i komandir 5.BO)
8 podoficira
14 mornara
Pozdrav!







 
 

Istina je, da smo jih glancali i održavali. Ko je bio sretniji kad smi izlazili iz remonta(V. Škorpik u Šibeniku) i vozili 2200 Sječanja ipak postoje!
 

"Samšit"  je  bilo kormilo. Torpedno- navigacijski radar je bio BAKLAN!
Pozdrav bivšim torpedistima!

Piropatrone - mi smo jih zvali torpedni metak (punjenje 800gr bruta) su se stavljale u "mužar". Na torpednom metku su bila dva upaljača. Aktiviranje torpednog metka je bilo moguče iz OKM-a (osnovno komandno mesto) električno ili  ručno na torpednoj cevi. Ispaliti si mogao pojedinačno torpedo, par ili sva četri torpeda. U OKM-u je bila pored radarskog ekrana (sa desne strane) ručica sa mogučnošču biranja načina ispaljivanja.

Maximalan broj okretaja je bio 2200. A sve ostalo o prekrasnom osječaju kod glisiranju je istina. "gas" se je davao uređajem koji se je zvao "SERNA" Prvi motorista (jje na mostu) upravljao je sa lijevim i desnim motorom, drugi motorista (sjedio je u mašini) upravljao je sa srednjim motorom.  Sjećanja naviru!!!!
Pozdrav  torpedistima

Mislim da je najbrži Tč bio 217. Bio sam na njemu kad je posle remonta pri maximalnom broju okretaja pokazivao brzinu od 54čv i da je lako ostavljao druge TČ. A mogao je lako napraviti krug oko hidroglisera.

To mi je pričala ekipa, o tih navodnih 54 čvora, nakon što su izašli iz Škorpika.
Ja sam bio na 217, ali max. tridesetak čvorova...

poštovana gospodo mornari
za vrememog boravka na TČ 221 čuo sam da se postavljao pred isplovljenje neki uređaj  ili deo koji su zvali "sablja" koji je navodno služio za merenje brzine. To je radio mornar iz BOC koji je bio mislim navigacista. Zna li neko nešto o ovome
pozdrav

Polako se skuplja 17.brigada. Kolko vidim imamo mašinca(motorista 57.klasa), torpedista(duje), signalista i pomoćnog kormilara(mornar), ne znam šta su bili "nyupnik" i  "seaman". Još da nađemo par palubaraca pa možemo ispoloviti. TA-TA-TAAAA, TA-TA-TAAAA, TA-TA-TAAA....  :marinero

Točno je, ta sprava se zvala "sablja". Prije isplovljenja je "navigacijski" uzeo sablju (cca 70cm dugačka mesingana, cev-nije okrugla)  u mašiskom prostoru (čini mi se pramčanom) gurnuo kroz dno broda, tako da je sablja virila iz broda. Na sablji se bila mala rupa. Kako je brod povečavao brzinu, u sablji je rastao pritisak i pokazivao brzinu
broda.  To bi bilo to.
Pozdrav Duje

Ja sam bio signalista.

Hvala, ipak nismo zaboravili neke stvari a bilo je davno.
pozdrav

Uz pomoć prijatelja "forumaša" iz Beograda uspeo sam nabaviti film DRUGOVI MORNARI, ZDRAVO . Film (igrano -nastavni) je iz arhive VFC Zastava filma iz Beograda a govori o grupi mornara, koja dolazi sa Galebom u prekomandu u Split i ukrcaju se na "moderne"torpedne čamce (konkretno na 219). Posle prvih okršaja sa starom vojskom (slikanje pljuča, mjerjenja kapaciteta pljuča i ostalog...) postaju prava posada i isplove na zadatak prema Komiži.
Sad me zanima nešto. "Kapacitet pljuča" mjerili su jim tako, da su morali duvati u neki uređaj, koji se nalazio u prvom mornarskom, levo iznad ulaska u kupatilo. Ja se ne sečam, da bi tamo nešto bilo..... O čemu se radi. 

Ja sam samo slikao pluća na barbeti pramčanog topa, ali nisam mjerio kapacitet...:)
I još, kad sam došao u decembru 1989. na brod, bio je već takav raspašoj da nas je umjesto slike druga Tita u prvom mornarskom dočekala slika žeMskog spolnog organa umetnuta u okvir preko Tileta...
Na pramčanoj pregradi prvog mornarskog se sjećam samo cjevovoda grijanja...

Mornar, ima li šanse da se film uploaduje na rapideshare?

Rade volje.................samo kako?

To su bili "prijemni ispiti" za mlade mornare. Sječam se, da su kod nas na TČ-215 mornarima slikali pluča na ekranu navigacijskog radara u BOC-u. "Rendgenolog"  je obukao bjelu jaknu od kuhara.
Zezanje ja bilo i sa zaduživanjem čaklje-dubinomera (6m dugačak štap sa crno belim oznakama-svaki metar crveno). Mladi mornar je morao to odnjet u drugi mornarski (naravno,da nije išlo)-no mučio se.
Zaduživali su i bokobrane (one od 80cmvisine). "morali su jih čuvat kod kreveta.
Bilo je puno zezancije, starešine smo prešutno to odobravali do određene mjere.
Pozdrav

Evo ti priča o "odobravanju starješina".
Došo nam gušter, ono, i mi ga odmah uputismo da donese "ključ za kontrašpring". I ako ga ne nađe, da pita oficire.
I traži on, traži...ne može naći, pa pita vodnika. A ovaj će "Jooj, baš sam ga posudio na 224, pitaj vodnika X tamo." A onaj vodnik na 224 još veći zaje8ant, samo to nismo odmah skužili. Uglavnom, ovaj naš gugi se vratio za nekih sat vremena, nešto ljut...
A to smo tek kasnije saznali zašto: vodnik sa 224 mu je rekao "Znaš šta, mi ti to više nemamo u brigadi, ali siguran sam da na Galebu imaju!" A par dana kasnije, u kantini, načusmo priču elipe s Galeba, kao, "Zamisli nekakav budalaš pita siznog na Galebu da imaju li ključ za kontrašpring"...

[attachment=1]

[attachment=2]

Na gornjoj slici u Lori (četverovez) 22.12. 1975 na TČ 215 tri klasiča  svi iz 21.klase MSTVŠ
Na donjoj slici na Dugom otoku mart 1976 u luci Luka  (Tč 215) komandir 3.BO
Pozdrav
Duje

Jeli neko od vas sluzio na TC gde je komandant bio Dimitrije Trajkovic?

Ja sam mu klasic sa bratom Momirom, pa ga tako i poznajem.

Jedno pitanje, koje sam veš negde postavio a možda če mi Duje znati odgovoriti. Koliko je bilo istine sa "žarčenjem", kad je bio uklopljen radar. Kolko se sečam, kad je radio radar, svi smo se sklonili iza mrežnih vrata na komandni most.

Siguran sam, da je zračenja bilo. Koliko se sječam, opasniji je bio atriljerijski radar (RIS) ,onaj na zadnjem djelu nadgrađa. No, on je (barem u moje) vrijeme bio malo puta upaljen. Navigacijsko-torpedni radar bio je upaljen uvjek za vrijeme vožnje. Ja sam bio po formaciji k-dir 3.BO, dopunska dužnost kormilarac. Svaku vožnju  bio sam na mostu.  Čak, kada je bilo vrijeme loše i zima moj k-dant nije dozvoljavao upravljanje broda iz OKM (osnovno komandno mesto), iako su bile iste komande. Vrata (mrežnata na mostu)  bila su obično otvorena radi prolaza ka CNS (centralna nišanska sprava). Djecu imam, a i svi koje ja znam, a da su bili za kormilom. Dali je nekom to štetilo neznam , mislim, da istraživanja nije niko pravio.
Pozdrav
Duje

[attachment=1]

Krmene prostorije na TČ 215. Tu se spavalo, jelo, gledalo TV,(prostor za sve prilike. U "krmi" je bilo šest kreveta. Krevet na kojem ležim ja, bio je od artiljerca, iznad njega je spavao poslužilac RIS-a. U tom prostoru su spavali još: telegrafista, poslužilac navigacijaskog radara (baklandžila), električar i drugi motorista. Jelo se u smenama- po starešinstvu.

[attachment=2]

Slikano u ljeto 2006. Potkop se ne upotrebljava više, pored njega je gostiona i lijepa palža za kupanje.


[attachment=3]

Slikano u ljeto 2006- potkop iznutra. U moje vrijeme nisi mogao ni zamislit, da bi netko pisao grfite u  potkopu.
To je jedan od slabije opremljenih potkopa, bilo jih je i sa vratima (maskirnim mrežama), ventilacijom itd

Pozdrav
Duje

[attachment=1]

Gro plan zastavice jedinice TČ (17.brigada)


[attachment=2]

Zastavica sa maketom torpeda

(http://)

http://www.schnellboot.net/de/vm/inaction/shershen/001.jpg

Nije naš, ali samo da se vidi kako se glisiralo.............. Zbog toplije vode Jadranskog mora mi smo mogli još brže... ;D

koliko se sječam, na 17oo okretaja počelo je pravo glisiranje.  Na 1900 okretaja sam najviše uživao(mogli smo dugo vozit u tom režimu), pramac se je digao za moju visinu, krma je bila ispod razine mora.
Popzdrav
Duje

Pogled sa krme torpednog čamca  u vožnji............
http://www.schnellboot.net/de/vm/shershen/fotos/joerg-jacob/schnellboot-shershen-007.jpg

Na ovoj slici se vidi  (ispod krmenog koplja) "bačva", a to je uređaj magljenik (DA9). Oni koji su služili na TČ  poslije 1980, se tog uređaja ne mogu sjetiti. Bili su več demontirani. Sa tim uređajem (ime mu govori) se postavljala dimna zavjesa. Na levom i desnom boku (na krmi) su bila montirana i postolja za dimne kutije). Ne sječam se, da je iko  (dok sam ja bio  na TČ) ikad upotrebio taj uređaj. Navodno je bila kemikalija, koja se spajala sa vodom i stvarala maglu jako otrovna (agresivna).
Pozdrav
Duje

Još jedan "otrovni dio" torpednog čamca, to je čekanje na isplovljenje iz četrveroveza kad su radili glavni motori. Palubarci su "ginuli" na vezu tražeći svjež vazduh. Ja sam se kao signalista često popeo skoro do navigacijskog  radara iznad komandnog mosta , da sam dobio malo vazduha.

http://www.schnellboot.net/de/vm/shershen/fotos/joerg-jacob/schnellboot-shershen-006.jpg 

Ginuli su i mašinci, ako nisu na vrijeme zatvorili sve otvore prije upučivanja motora. (zrak za mašinu išao je preko filtera u nadgrađu). A upučivanje, prekretanje prije isplovljenja trajalo je oko 30min.
Pozdrav
Duje

Kolko se sečam, pomočni motor ili motori su se upalili odmah posle uzbune "pripremi brod za borbu i isplovljenje",
a glavni par minuta prije isplovljenja. 

Pomocni motori su se upucivali odmah po signalu za uzbunu. Glavni su se prvo prekretali da bi se ustanovilo da li je kopca u neutralnom polozaju i to pustanjem 12 at vazduha na dva bloka od sedam. Upucivanje glavnih motora je bilo pred samo isplovljenje pustanjem 150 at vazduha. Uglavnom svi smo dobrovoljno imali zastitne maske do izlaska iz cetvoroveza.

Čuo sam da im je kopča bila rak rana, kažu da je "volela" da proklizava. Inače sam bio svedok kada se torpednjak ( ne znam koji), zakucao u Primorku `93-će.

Priznajem, da sam samo jednom ušao u mašinski prostori to kad smo  u BG-ju  bez cigareta, pa se mašinac sjetio, da muje jedna pala ispod "pajola" pramčane mašine. Skoro da smo razmontirali pola mašinskog prostora, da smo ju našli.
Jel su se pomočni motori  koristili za komprestor kao u tenkovima?

Nisam mašinac, ali mi se čini, da su bila tri pomočna motora sa generatorima. Kompresor je bio samostalan (čini mi se električni pogon), Znam, da je bio zrak osnovna stvar, bez njega se nije moglo.
Pozdrav
Duje

To su ustvari 3 generatora za struju 220V DC, 2 su se koristila a 3 je bio u rezervi. Motor za generator je bio traktorski -IMT.

Pomočni motori su bili na svim TČ iz SSSR-a. Prilikom velikog remonta  (prvog), su jih zamjenili naši motori. Činio mi se, da je jedino TČ 218 zadržao ruske, radi toga, da ne ostanu novi u skladištu.
Pozdrav
Duje

Za godinu dana na TC 221 se to nije dogodilo da kopca prokliza Cano (Ante Strazicic) je bio stara kuka i pravi komandir.

Pomocni motori su bili ustvari dizel generatori jednosmerne struje i na 221 su bili proizvodnja IMR Rakovica 75 ks, a kompresor je napajan DC strujom. Ako smo bili prikljuceni na obalu samo na AC onda su se kompresori upucivali preko ispravljaca. Za potrebe AC na brodu postojao je pretvarac DC/AC.

Na ovim kompresorima bila je obavezna promena ulja na svakih sat rada. Kompresor se nalazio u krmenom motornom prostoru odmah pored kotlica za grejanje.

Kada sam pomenuo koltlic najteze je bilo krmenom motoristi da u zimskom periodu kada su se motori predgrevali toplom vodom iz kotlica  pre isplovljenja ne zaboravi da skine dimnjak koji se nalazio desno iza krmenog topa.
Meni se desilo jednom pa me Cano zezao da smo plovili kao parobrod.
Pozdrav
Milance

Ispod pajola u krmenom prostoru na prednjem delu tacno ispod turbine na glavnom motoru je bilo dovoljno prostora da se napravi od stupe lep lezaj. Ja sam to koristio maksimalno. Uvek kada me traze ja sam odmarao pod motorom a na pitanje sta radim odgovor je naravno bio "pa evo cistim ulje koje je iscurelo". Cano (Ante Stražičić) je znao za fazon pa me nije dirao obzirom da je masina uvek bila OK. Najteži je bio Vatreš Dragan električar uvek nešto nezadovoljan.

Na TČ 224 je bio "kapo makina" kapetan Turk a drugi mašinac je bio st.vodnik Zubčić Tomislav - Zule, koji je bio  kasnije član posade HRM  na TČ 51 "Vukovar".

Oznaka za kotlič bila je KOAV68, nadam se, da nisam pogrešio.
Što se tiče skidanja dimnjaka prije vožne, to si u pravu. Sramota za paluberce je bila, ako su ostavili visit bokobrane za vreme vožnje. Obično su zvali sa komandnog broda "VIS", da se dignu bokobrani.
Pozdrav
Duje

Neznam, dali sam tebi napisao, da  (kada sam u Splitu) sretnem Stržičić Antu. U Penziji je več nekoliko godina, ljeti je na rodnom Mljetu, zimi u Splitu. Pre nekoliko godina sam ga sreo i na Mljetu.
Pozdrav
Duje

U moje vreme 79/80 kapo je bio Zoran Troskot OK tip a prvi motorista Ante Stražičic - Cano isto OK tip.
pozdrav
Milance

Da Duje i poslao si mi sliku sa Zekom, Kormanjosem, Vatresom i Zlatanovicem kojrg nisam zatekao na brodu

Na Google Earth se vidi pored Tvornice cementa u Kaštelima na suhom doku neki brod. Da nije to što je ostalo od torpednog čamca 51 "Vukovar"?

DA KOAV 68
sto u prevodu znaci>
Kotao Vatrocevni, vodogrevni 68000 kcal

Pogledat ču, no, taj ostatak od TČ bio je u moru i  vezan uz obalu. Pošto je to vojni objekt (nekad je bilo skladište goriva-možda i danas), nisam mogao priči bliže.
Pozdrav
Duje

Evo  pogledao sam na GOOGLE Earth. Nema ga više tamo. Ako pogledaš snimku sa satelita, onda je bio vezan lijevo od ona dva broda, što su pramcem prema obali znači u područja "goriva" kao što smo mi onda govorili.
Pozdrav
Duje

Po mome najneupotrebljivi brod u JRM. Jedina moguča uoptreba u ratu kao brzi minopolagač te možda brod za brzu oskrbu otoka (mali tereti) te možda još prebacivanje diverzantskih grupa (mada su i tu bolji mali desantni čamci). Zbog specifičnih disela čak nije uporebljiv ni kao patrolni čamac.

Poštujem mišljenje, no ne slažem se. Zašto?
Brodovi su su namjenjeni za brze ispade iza otoka na sporije i veče ratne brodove. Neupotrebljiv (sa torpedima) je u sjevernom jadranu (iznad Pule) jer su dubine malo preko 30 metara. Torpedo je radilo "džep" 30-35met., a bojeva dubina 5-8met. Topovi su bili upotrebivi. Znači srednji i južni Jadran (otoci i dubina mora) bili su upotrebivi. Što se tiče prebacivanja divezantskih jedinica i tu je bio upotrebiv (mali gaz).
Snebdjevanje otoka, e tu nije bilo velikh mogučnosti (malo slobodne površine na palubi).
Prebacivanje bolestnih ranjenih i hitnih intervencija, tu su  brodovi i posade obavili velik posao, dok nije uveden helikopterski prevoz sa otoka (poslije 1990).
Puno je ljudi, koje su spasile posade TČ (neovisno o vremenu i moru)
Neznam u čemu je gorivo specifično (nisam mašinac), ali znam, da su određeni broj godina motali uvozit gorivo iz SSSR-a (takavje bio ugovor o kupovini brodova). Kasnije su gorivo proizvodili naši. Ako si ikad naručivao rez, djelove iz ondašnjeg SSSR-a, moraš znati, da si morao naručiti barem dvije godine ranije (takav su imali sistem i način rada). Zato je bila obavezna RR (ratna rezerva!) Za rezervne djelove iz zapada nikad nije bilo problema, trebalo je samo platit.
Pozdrav
Duje

Ne slažem se ni ja. Ako pogledamo sa današnje perspektive, možda si u pravu ali u vreme kad su se uveli u upotrebu pa i godinama kasnije imali su svoju težu u JRM. Ako ne drugo,djelovali su "brzi,jaki i spremni". Možda bi stvarno n........ u kontaktu sa neprijateljem ali  mornari JRM  bili smo na to spremni. 8)

Ima stvarno nešto u tome.
Kao mornari na torpednom čamcu bili smo vrlo svjesni činjenice da bi u slučaju rata bili "potrošna roba".
Bilo je pitanje samo što obući u "prvu i zadnju" akciju: ratno-radno odijelo ili svečanu uniformu (bijelu), ono, da barem poginemo sa stilom...8)

Koncepcijski, TČ su bili samo jedna karika u lancu jedinica čija se taktika zasnivala na masovnom udaru lakim snagama, iz više pravaca istovremeno. JRM je kroz čitav period svog postojanja i kroz sve realizovane flotne programe uvek razvijala defanzivnu taktiku i prema tome su u upotrebu uvođene adekvatne jedinice i sredstva namenjene ostvarenju te uloge, među kojima su bili i TČ. Razuđenost obale, velika operativna osnovica i dobra zaleđina u vidu otočnih i obalskih uporišta, pružali su prilično dobre uslove za dejstvo torpednih jedinica. Dok su raketni čamci bili neposredni nosioci glavnog udara na neprijateljske pomorske snage, raketne topovnjače i veliki patrolni brodovi pružali neposredno obezbeđenje i informaciona čvorišta, topredni čamci imali bi zadatak da dejstvuju po ciljevima manje brzine (desantni sastavi npr.) u završnoj fazi podilaženja. Usiljenim maršom iz područja radaske maske, grupe TČ bi se razvijale u borbeni poredak i lansirale torpedne plutone, po mogućnosti iz više pravaca, što bi u najgorem slučaju dovelo do razbijanja neprijateljskog poretka, ali i verovatno do uništenja nekih jedinica, naravno uz svestan rizik vlastitih gubitaka u tako neposrednom susretu sa neprijateljom. Dobro pripremljen torpedni baraž, koji ispaljuje 10-ak torpednih čamaca, zasigurno je teško izbeći. Razbijanjem neprijateljske formacije, TČ bi pripremili teren za dejstvo raketnih čamaca, koji bi sasređenim dejstvom sa distance naneli glavni udar po snagama neprijatelja čiji je poredak već narušen izbegavanjem torpednih plutona. Završni čin bio bi eksploatacija torpedno-raketnih udara po onesposobljenim jedinicama neprijatelja dejstvom brodskih i obalskih artiljerijskih sistema i avijcije sa kopnenih aerodroma. Najkraće rečeno, to je bila osnova doktrine upotrebe pomorskih snaga i torpedni čamci su imali važnu i prilično realnu ulogu u svemu tome.

[attachment=1]

FF, hvala ti za iscrpno objašnjenje a posebno ti hvala za sliku mojeg TČ-224. TČ 224, poslednji izgrađen i uveden u 17.BRTČ , nosioc zlatnog "N" kao najbolji brod u brigadi.
 

Odlična slika i objašnjenje. Kada sam to pročitao, onda sam se sjetio predavanja iz taktičke upotrebe TČ. I onda su nam govorili relativno velikom gubitcima u prvom udaru. No, onda niko od nas nije razmišljao o tome tako ozbiljno.
Na TČ 224 se vidi ispod pramčanog topa desni sanduk sa čamcem za spašavanje (LAS5). (na brodu su bila dva takva čamca) To su bili gumeni čamci, prilikom bacanja u more su se aktivirale boce za napuhivanje. Čamac je imao vesla i jedro. Nekoliko puta smo vježbali (Češka Vila na Visu, Jurjeva Luka na Lastovu itd) jedrenje i upravljane sa tim čamcem.
Ispod krmenog koplja se vidi još montiran magljenik (DA-9), iza desne krmene cjevi su dva ležišta za pričvrščivanje dimnih kutija.
Ispod desne krmene cjevi je u morskom vezu (bijela crta) dimnjak od kotliča (KOAV 68)
Pozdrav
Duje

Da li smo konačno usaglasili kako se zvao koji torpedni čamac?

Mislim, da može svaki koji je služio na nekom od njih napisati ime. Ja sam 100% siguran, da se TČ 215 zvao  "IVAN"
Pozdrav
Duje

TČ- 224 PIONIR II

TČ-217 Kornat

TC 221   100% Borac

Kotor, septembar 1971.

[attachment=1]

Šteta što se ne vide brojevi!
Pozdrav
Duje

Al je bilo lepo ovako posjetiti koju civilnu luku. Patrolce ljudi nisu ni primjetili sa svojim TOMOS 4,5, a kad su "prigrmile" udarne snage JRM, ljude su se skupili i divili se nama "junačkim čuvarima Jadrana".  8)
Jedino te u Visu i Komiži niko nije šljivio.

Zdravo svima,

najprije, drago mi je, da se u poslednje vrijeme konstantno razvija ovaj topik, a pozdravljam naročito mog sonarodnjaka Duje-ta, koji vidim je vrlo aktivan ovdje. A nakon toga imam jedno pitanje za vas profesionalce, koji ste služili u JRM: naime, ono što je FF napisao - to je kako bi trebalo da bude prema doktrini i taktiki, a mene interesira, šta mislite, ako bi došlo do realnog sukoba s agresorom, kako bi se sve odvijalo i završilo u praksi ? Nisam bio u JRM i stoga ne mogu ništa tvrditi ali čuo sam nekoliko priča, da u realnom sukobu brzo bi sve prošlo - u korist agresora; govorio sam i s čovekom, koji se služio 76-e u JRM i on kaže, da je sve bilo premalo ozbiljno (navodi i kako se puno alkohola trošilo), pa ne veruje, da su naše sile bile stvarno spremne i organizovane za realan sukob.

LP,

E sad, takve priče su u domenu šta bi bilo kad bi bilo. Osnova tadašnje taktike su bili brzi i iznenadni raketno-torpedni udari po snagama neprijatelja, uz maksimalno korištenje prednosti razruđene obale. Alkohol se trošio i 50-ih i 60-ih i 70-ih i 80-ih, zar stvarno misliš da bi to imalo neke veze ako su ljudi motivisani, odlučni, obučeni i hrabri za izvršenje takvih zadataka?

Alkohol se troši i danas, ni manje ni više nego ranije. Danas se manje plovi, mnogo je manje brodova, manje se vežba, skromnija su sredstva, manji rashodi, stara i prevaziđena tehnika. Ja se sećam po mom ocu, da je nekada bilo sasvim uobičajeno da se isplovi na vežbu, poziciju ili slično, koja traje po 15-20 ili više dana, u kojoj se za to vreme nekoliko puta preplovi Jadran uzduž i popreko, ispuca gomila municije, lansira po nekoliko raketa, topreda, učestvuju podmornice, avijacija, desnante jedinice... Danas, kada smo interoperabilni i učestvujemo na međunarodnim vežbama, vrhunac je kada se presretne i pregleda trgovački brod...  ::). A posade su srećne ako u 5 godina dožive jedno lansiranje rakete na avion/brod metu ili slično.

[attachment=1]

U ratnim uslovima, čak i najveće, najopremljenije i najobučenije RM na svetu posežu za raznoraznim improvizacijama, pa iskustva iz teorije i prakse i nisu baš konvergentna. :)
Što se konkretno JRM tiče, ona je pre svega bila koncipirana za protivdesantnu odbranu, a tokom 80-ih JRM je bila optimalno opremljena za te zadatke. Osim toga, geografske karakteristike Jadranske obale su bile maksimalno iskorišćene. Ukratko, ne bi mi bilo baš svejedno da sam u ulozi "plavog" :D
Nabavku Shershena treba staviti u istorijski kontekst: naime, sve do Foklendskog rata 1982. u stručnim krugovima je preovladavalo mišljenje da rakete ne mogu potopiti cilj, već se taktika uoptrebe LPS zasnivala na kombinovanoj upotrebi raketnih i torpednih čamaca, pri čemu bi prvi udar izvršili raketni čamci, a završni čin bi odigrali TČ. Slučaj potapanja razarača Eilat se smatralo kao izuzetak. Tek posle Foklendskog rata i Izraelsko-Sirijskog sukoba na moru iste godine, postalo je jasno da torpedni čamci polako odlaze u istoriju.
Pozdrav :)

Mnoge se stvari izvlače iz konteksta, pa se i na efikasnost i svrsishodnost upotrebe TČ gleda često van vremenskih i prostornih okvira u kojima su oni prvobitno bili zamišljeni. Treba imati na umu da je plan opremanja JRM torpednim čamcima Tipa 211 usvojen početkom 60-tih godina, te da je 1965. kada su prva dva broda dovežena iz SSSR-a, to bio bez konkurencije najmoderniji ratni brod u sastavu ratne mornarice. To je bilo i pre upotrebe prve protivbrodske rakete (slučaj Eliat), i u vreme kada dobar deo postojećih torpednih jedinica (Higgins) nije imao ni najosnovniju navigacionu opremu, uvodi se u sastav flote brod izvanrednih preformansi, sa samonavodećom torpednim naoružanjem, sa za to vreme jako modernim artiljerijskim sistemima, itd. Uvođenje ovih brodova u paketu sa raketnim čamcima bio je radikalan pomak koji je je uslovio sveopštu transformaciju jedinica JRM, promenu taktike, obuke, uveo novitete u brodogradnji (10 brodova je izgrađeno u domaćim brodogrdailištima) - to je bio strašan iskorak koji je po prvi put od kraja II sv. rata ozbiljno zabrinuo i Italijane, da su i sami morali revidirati svoj flotni program i prilagoditi se nama (hidrokrilni raketni čamci Sparviero bili su direktan italijanski odgovor na jugoslovenske Ose). Sasvim je sigurno da je od početka 80-tih godina taktika torpednih jedinica bila prevaziđena i naravno da ni ondašnja država nije ostala imuna na to. Još pre raspada Jugoslavije, već je započelo rashodovanje torpednih čamaca u RZ "V.Škorpik", i planirano je sukcesivno njihovo povlačenje iz upotrebe do polovine 90-tih godina. Rađene su studije prenaoružavanja tih brodova na RBS-15 rakete ili transformacija istih u brze patrolne čamce, uklanjanjem torpednih cevi. Suština je da su u vreme uvođenja u upotrebu i u narednih 15-ak godina to bili u lokalnim uslovima jako upotrebljivi brodovi. Vremenom su zastarevali i potpuno je jasno da su nakon izvesnog vremena postali prevaziđeni. Zato su u uporebu uvođeni drugi brodovi koji su trebali popunjavati tu prazninu (raketne topovnjače 401, 411, ...)

Upravo sam se vratio iz Splita. Bit če tema za pisanje, jer sam saznao za neke, meni nepoznate podatke (što se tiče TČ) iz prve "ruke", znači od ljudi koji su sudjelovali u tim događajima. No, o tome drugi put.
Što se tiče alkohola u mornarici. Bilo ga je, i biti če ga. Sve je ovisilo o ljudima, koji su pili. Čini mi se, da ja do 1974 bilo dozvoljeno točenje piča(i žestoka, ne samo vino i pivo) u starješinskoj menzi i u kantini. Mornar je sa kolicima vozio između stolova i svatko, ko je želio i imao para mogao je kupit. Pio se je i na "recku" -na dug. Platio si kada je došla plača, plača je onda bila u"kešu". Do tada nije bilo potrebe držati alkohol na brodu. Kada je to zabranjeno, na svakom brodu kojem si došao, bilo je piča, kakvo si želio- zavisilo je od onoga koji je držao "kantinu". E, onda je bila zabrana točenja alkohola osim piva. A kad je zabranjeno, onda je najslađe.
Prije nego smo išli u duže vožnje (BG , pozicija na Brijunima ili neka druga vožnja), telefonirali  smo u splitsku pivaru, oni su nam dostavili piče (samo pivo i sokove) na brod sasvim legalno.  Dali se je ko opio, a opijali su se, bilo je ovisno o pojedincu. Mi tog problema na brodu nismo imali. Važilo je pravilo, da možeš popit koliko hočeš, ali kada je sviralo "pripremi brod za borbu i isplovljene, mora si biti  na svojoj BS (borbenoj stanici)-spremnan.
BG (tako smo zvali zadatak) izvršavali smo ga u početku  2 mjeseca, kasnije su smanjili na jedan mjesec dana. Bilo je jako zahtjevno, bazirali smo van luke Lora (Lastovo, Vis, Dugi otok Mljet....)  Onda nije bilo mobitela, imali smo zabranu udaljavanja sa broda. Tako je bilo i to su činjenice. A da smo čvrsto verovali u svoje poslanstvo- jesmo.
Najbolje se je to pokazalo (1973 g.  zadnja kriza sa Italijom), kada je bila išira mobilizacija.
Pozdrav
Duje
 

Koliko sam pročitao negde, SFRJ je uvezla nekoliko ovih raketa. Da li neko zna zašta su bile planirane?

Duje,

može malo više o "A" i "B" ("quote" - gore), zanimivo je to...

unaprijed hvala,

LP

Uvezla ih je SFRJ podosta, tačan broj ne znam. Rakete RBS-15 su bile planirane da postupno zamene sovjetske rakete P-15, i u početku su trebale da se ugrade na nove raketne topovnjače, danas poznate kao RTOP klase "Kralj" u HRM.

SFRJ je bila jedan od prvih kupaca švedske rakete. Štaviše, testove upotrebe rakete u "toplim morima" šveđani su izvodili u Jadranu uz prisustvo tehničkih lica naše tadašnje RM. Za potrebe JRM kupljeno je cca 100 raketa (tadašnja cena oko 1 mil. dolara po kom.) + kompletna oprema za dijagnostiku, održavanje, skladištenje itd. Za tu svrhu posebno je izgrađena i opremljena podzemna baza Žrnovica. 1989. završen je projekat nove raketne topovnjače Tipa 411 "Sergej Mašera" naoružane sa 8 raketa RBS-15. Izgradnja je započela u Kraljevici i prvi brod je bio pred porinućem u maju 1991. ali je porinuće namerno odgođeno do eskalacije sukoba. Nekoliko meseci kasnije, brod je porinut kao HRM RTOP-11 "Petar Krešimir" - ovih dana je donesena odluka o povlačenju i prodaji istog iz sastava HRM. Prema inicijalnim planovima, JRM je trebala započeti izgradnju još dva broda tipa VPBR-33 (klasa "Kotor"), ali naoružane sa RBS-15 raketama, umesto sa P-20.

Djelomično se slažem sa tobom ali posle 1973 godine bilo je jasno, da su ovi čamci sasvim zastarjeli. Ali oni su bili (ili predviđeni) u naoružanju još 20 godina.

Prenaoružavanje raketama RBS-15 vjerovatno nebi imao smisla. Seršen nema puno mesta za stavljanje raketa, elekronička oprema (radar) je lošiji nego od današnjih civilnik, koje imaju jahte... Čak i motori su bili nepouzdani in nepogodni ...

Hehe, ti promeš forum, ali ne i mišljenje.  ;)

Debakl sirijskih i egipatskih raketnih čamaca u ratu sa Izraelom 1973. mogao bi se nazvati lekcijom, ali prekretnicom, pogotovo u smislu i vezi sa domaćim (jugoslovenskim) prilikama - to nije baš tako isključivo. Prvo, ni egipatska ni sirijska RM u tom sukobu nisu razvile ni primenile nikakvu taktiku, za razliku Izraela koji je poučen gubicima iz prethodnog rata, potpuno promenio pristup. Ti sukobi odigrali su se u sasvim drugačijem ambijentu, na otvorenom moru, pri čemu su Arapi jednostavno isplovili iz svojih baza, uključili radare i lansirali rakete na prve odraze koji su im se pojavili na ekranima. Priznaćeš da ni Izraelu nije bilo teško predvideti njihove postupke, tako da su Arapi (čije su rakete imale veći domet od Izraelskih) lansirali plutone P-15 na lažne ciljeve. Posle toga, Izraelci su ih imali kao servirane na tanjiru i sa 15-ak km su lansirali svoje Gabriele, a ako se dobro sećam, jedan od arapskih raketnih čamaca je potopljen vatrom iz topova.

S druge strane, JRM (sigurno poučena i takvim iskustvom) nikada nije ni razmatrala izlazak i dejstvo svojih jedinica van razuđenog pojasa, po danu ili dobroj vidljivosti. Isto tako, ni potencijalni neprijatelj sigurno nebi izvodio desant u pola bela dana, kada su vidljivi i ranjivi od strane obalske artiljerije i avijacije. Dakle, za pretpostaviti je da bi eventualni desant bio upriličen u uslovima male vidljivosti/noći i da bi desantni sastav "plavog" morao proći akvatorij koji obiluje otocima u čijim radarskim senama bi, na pravcima očekivanja nailaska neprijatelja, čekale borbene grupe torpednih čamaca i dejstovavale nakon brzog isplovljenja iz radarskih zaklona. Dakle, sasvim drugačiji ambijentalni uslovi od onih u Arapsko-Izraelskom ratu iz 1973.


Verovali ti ili ne - raketa RBS-15 sa sve kontejnerom zauzima manje mesta nego torpedna cev 533mm.


Radar je sasvim dobar, ne znam odakle ti ta informacija.


Da, to što su u pojedinim JRM brodovima radili i 40 godina govori da su bili nepouzdani!? Neprilagođeni današnjim uslovima - to stoji.

A.:  BG (BORBENA GOTOVOST) znači, da je bilno stalno spremnih određen broj brodova, koji su mogli djelovati na "prvi borbenoj liniji".Konkretno osamdesetih godina dežurna borbena grupa sastojila se od jedne RTOP, dva raketna i dva torpedna čamca. Brodovi su imali ukrcanu svu municiju, stalno ukrcanu posadu i bili su stacionirani na borbenim položajima , recimo na Visu ili Lastovu. Brod ja bio na redu za BG prosječno svakih 6 meseci u trajanju od 60 dana. Prvih 15 dana provelo se u luci Češka vila na Visu, onda 15 dana u Lori, posle toga 15 dana u Jurjevoj luki na Lastovu i još poslednjih 15 dana u Lori. Posle toga su se recimo torpeda prekrcala na drugi torpedni čamac, koji je ušao u BG. Za tih 60 dana mornari nismo imali izlaska, a od oficira moralo je biti stalno na brodu 50%, a kad smo bili na Visu ili Lastovu posada je bila 100% popunjena.

To, sa dejstvovanjem noču i naglim ispadima, izbegavaju frontalne borbe, to stoju u potpunosti. Mi smo se ljutili, jer smo rijetko kada krenuli u vožnju danju. Uvjek rano ujutro ili kasno uveče. No kada smo shvatili da je to naša mogučnost večeg preživljavanja, onda nije bilo teško. Ko nebi voli plovit danju, kada je sunce i mirno more!? Danju smo vozili delegacije štafetu i išli u demonstraciju sile. Kako sam bio K-dir 3.BO, dodatna dužnost mi je bila - kormilarac. Ljeti nisam nikad došao do dvogleda (kormilo je bilo i avtomatsko). Uvjek je neko "osmatrao" plaže oko Hvara, Brača ili kornata (nudisti!) Tako je to bilo.
Što se tiče motora M503A (ja nisam mašinac) nije bilo večih problema- morao si brinurt o njima. Mjenjali su se na 600 sati, kasnije su to produžili na 700 sati pogona. Istina je, da smo sa jednim motorom vozili preko 5 čv., koliko je bilo dozvoljeno kroz kanal- ulazak u Šibenik . Moj K-dant je dobio prijevu radi "brze" plovidbe.
Pozdrav
Duje

Ma već sam negde na ovom topiku prekucao kazivanje kbb R. Kreclovića, koji je najbolje opisao te noćne vožnje, u stroju brazde, bez pozicionih svetala, brzinama od 30 čvorova - nije to bilo nimalo naivno. Bilo je tu i nesreća i incidenata - npr. baš na "Podgori 72" TČ-220 i TČ-222 su se u punoj brzini sudarali u Drveničkom kanalu i rasparali celom dužinom bok jedan drugom. Ranije je sa Higginsima bilo nekoliko slučajeva "brijanja" bropelera o plićine, ili čak izletanja u punoj brzini na obalu u noćnim vožnjama velikim brzinama. Puno se i vežbalo, pa se i grešilo. Ali činjenica jeste da je su TČ bili jako ranjivi u dnevnim uslovima, posebno od napada avijacije. Zato nije ni bilo predviđeno da dejstvuju po danu, već da dan provode u maskirnim vezovima ili potkopima.

Konkretno, u Iračko-Iranskom ratu, u tzv. fazi "tankerskog rata", iračani su izgubili nekoliko "Osa", jer su pokušali napadati iranske tankere po danu, daleko od obale. Bili su lak plen za iranske F-4 naoružane sa Maverick raketama. U osnovi, raketni i torpedni čamci su i predviđeni kao defanzivne jedinice, namenjene za odbranu obale u uskim i zatvorneim morima. izuzetak i podvig je napad indijskih raketnih čamaca na Karači - to je po meni jedna od najspektakularnijih akcija malih brzih brodova u istoriji pomorskog ratovanja.

Što se tiče alkohola na brodu, mogu govorit iz prve ruke, jer sam bio 6 meseci "kantinjer". TČ-224 je bio jedini brod, koji je držao kantinu i u Lori, dok su ostali imali kantinu samo u BG. U ponudi smo imali kafu, travaricu, vecchiu, pivo, pipi i cocktu. Alkoholna piča "nisu" bila za mornare. U BG imali smo i Viške vugave i kisele vode.
Koliko su oficiri pili....kako ko. Bio nekih koji su popili gajbu piva za vreme dežurstva, drugi su pili samo kafu. Za mene je bilo bitno, da su pili kafu, koju sam ja (1984.godine) "švercovao" iz Italije. 8)
Kako kaže Duje, kad je svirala uzbuna morao si biti spreman. Ne vjerujem, da se zadatki ne bi izvršili zbog alkohola.

Mornar, kojih se starješina sječaš? Ako nabrojiš imena, možda ti mogu javiti gdje su ti ljudi danas-naravno ako znam!?
Pozdrav
Duje

Žarko Bartulović (pf) - komandant
Mome Antevski (st.vodnik)- artiljerac
MT kap. Turk - prvi motorista
Tomislav Zupćič - Zule (st.vodnik I.klase)- drugi motorista
Miloš Jovanović-Fleka ( vodnik I.klase) - veza
Mate Marković (zastavnik I.klase) - radarista ????
i
KBB Rozalijo Ćapalija - komandant 17.brigade TČ

Još o raketama RBS 15 na Seršenu - sigurno bi mogao staviti oko 4 rakete. Ali težko vejrujem, da bi to išlo bez promjene čitave elektronike? A pošto suviše mali depasman ne dozvoljava stavljanje drugog obrambenog oružja, vjerovatno zbog toga nisu išli u tu prepravku ovog broda.

Možda bi najbolja modernizacija bila zamenjivanje torpednih cevi za višecevnim bacačem raketa oganj. Nsešto slično su uradili v Egiptu krajem sedamdesetih godina.

Zubčič je bio kasnije u HRM. No, ne vjerujem, da je onda imao taj čin, jer on se aktivirao  i nije završio vojnu školu. Možda je bio vod. I.kl.
Mate markovič je u penziji i živi u Splitu.
Kap. Turk je bio vjerojatno K-dir V.BO, je su oficiri to bili, a podoficiri 1. motorista.
Za ostale neznam gdje su.
Pozdrav Duje

Duje, u pravu si, znam da se Zule aktivirao i možda bio samo vodnik I.klase. Živio u Vodicama.
 
Drago mi je za Markovića, da je još živ i zdrav. Bosanac iz Bosanskog broda, ličio na Bud Spencera, pušio Cigarilose. Sa njim sam imao najviše kontakata jer smo zajedno držali kantinu. Kad neko od oficira nije na vreme platio piće (pisalo se u podsetnik i platilo kad je stigla plata).. samo sam rekao Markoviću. Još par godina posle vojske od njega sam dobio čestitku za Novu godinu. Žao mi je, da nisam imao njegove adrese da bi mu vratio čestitke. Sad kad razmišljam, mislim, da nije bio radarista nego torpedista.

Žarko Bartulović je bio krajem 80.godina komandant Pitomačkog centra u Splitu (ili Akademije ????). Zdravlje mu nije služilo, pa je bio vrlo malo na brodu.Još onih para dana kad je bio,našao me spavati na "siznoj"(dobio dve prekoredne ;D). Čitao sam negde, da mu je sin istotako išao u vojsku i studirao na jednoj od mornaričkih akademija u Ameriki. Pomenut u spisku agenta KOS-a u Hrvatskoj.

KBB Rozalija Ćapalija - "gospodin oficir".



   

Istina je, da su bila izvedena dva torpedna napada na VPBR31. Oba puta su  torpeda ispaljena. Napad je izvršen po naređenju iz više komande i sa detaljnim uputama. No, Posadi je bilo več onda jasno, da je mala šansa za potopit "Split". Uvjeren sam, da su jim dali mogučnost, da sami odluče kada i kako če napast, da bi ga pogodili, svjesni rizika u manevru izvlačenja. Prvo je bila greška napadati sa samonavodečim torpedima, a cilj ne proizvodi dovoljnu jačinu zvuka, da bi se torpedo navelo. Drugo, bojeva dubina torpeda je 5-8m. I treče "Split" nije bio u najidealnijem položaju za napad. Napad je izvršen u potpunom mraku bez radara. U napad su plovili u radarskoj sjeni uz Čiovo.  Izgleda da se je naredbodavcima previše žurilo. Naređenje za napad je izdano u Šibeniku. Ne vjerujem, da su bila torpeda sabotirana.
Da su prva dva torpeda bila podešena kao pravolinijska (bez samonavođenja), podešena bojeva dubina na 2-3m, a druga dva podešena kao samonavodeča (lansirana sa zakašnjenjem) mogučnost bi bila veča. I priprema torpednog napada sa lažnim topovskim napadom sa Šolte ili kopna (da se cilj prisili premjestit-upalit motore), onda bi bilo drugačije. Meni je sada lako pametovat, ali takve ideje su postojale u glavama onih koji su terbali izvršit taj zadatak.
Kod prvog napada je bio "pogođen" i TČ. Ne direktnim pogodkom, nego gelerima. Pogođena je bila mornarska praona. Večeg oštečenja nije bilo. Komandant nije bio smjenjen nego je postavljen na višu dužnost.
Pozdrav
Duje

Markovič je boi radarista. Doživio je veliku osobnu tragediju. Neke budale su mu ubila sina- bez razloga.
Pozdrav Duje

Šta to znači - da je VPBR primetio hrvatski TČ i otvorio vatru na njega?

Netko je otvorio vatru, ili VPBR ili netko od osiguranja RTOP!?
Pozdrav
Duje

Duje,

možeš li malo s čisto tehničke strane obrazložiti šta bi mogao da bude uzrok tih silnih promašaja. Ipak mi je nepojmljivo da 8 torpeda u dva odvojena napada promaše brod dužine 100m, koji verovatno nije išao preko 15čv u tom trenutku.


Šta to znači - da je prag osetljivosti torpeda na akustički potpis broda veliki? Pri ekonomskoj vožnji (12-15čv) nepojmljivo mi je da je VPBR toliko tih.

Bilo da su pomenuti promašaji rezultat smišljenih poteza, ili pak slučajnosti, mislim da bi pogodak (i sasvim izvesno potapanje VPBR-a) impliciralo odmazdu mnogo većih razmera od one nakon gubitka PČ-176 pred Šoltom, i toga su sigurno neki ljudi bili prilično svesni. I tako je povlačenje JRM iz severnog i srednjeg jadrana koordinirano između obeju strana i neki objekti (npr. Žrnovica) su napušteni/predati sporazumno, uz garancije koje su se tu i tamo kršile, do izvesne granice, koja je za Hrvatsku stranu značila provocirati, ali ne izprovocirati sukob većih razmera, a za JRM izvući se, uz minimalne gubitke. Potapanje VPBR bi značilo preći tu granicu i nakon toga bilo bi jako teško konrolisati dalji razvoj događaja. Sigurno je s Hrvatske strane bilo struja koje su bile i za i protiv takvog ishoda.

Tu se potvrđuje moje mišljenje o lošim karakteristikama torpednih čamaca. Ako su imali problema sa potapanjem fregata klase Kotor, kakvi problemi bi bili tek sa nekim modernijim razaračem klase Lupo, Maestrale, Spruance i Perry.

Ovdje se puno pričalo, kako se protivnik nebi usudio praviti desant danju (zbog osetljivosti napada sa naše strane - avijacija, obalska odbrana). Šta ja znam - desant večih razmjena težko je ostvariti noču (možda sada u 21 veku to i ide - a pred 15-20 godina možda nije bilo tako). Neki diverzantski prepadi - ti bi bili sigurno noči. Pa da i dođu danju, kakve mogučnosti je imala JNA da se odbrani. Avijacija je bila loša - u početku 80 godina - Migi serij F, PMF i MF te Jastrebi. Obalska odbrana se sastojala uglavnom od fiksnih topova flak, ansaldo... Največa opasnost je bila od topova 130mm, koji su bili barem pokretni. Te od mina, podmornica te djelomično raketnih čamaca Osa.

Najveća opasnost bile bi podmornice u zasedama na očekivanim pravcima nastupanja, BROM i minske prepreke (JRM je dosta sredstava ulagala u razvoj i proizvodnju savremenih minskih sredstava). Generalno gledano, posmatrati efikasnost i upotrebljivost pojedinih jedinica i sredstava JRM pojedinačno i nezavisno od sistema i ambijenta delovanja koji je bio koncipiran, nema baš nekog smisla. Eskalacija sukoba na moru tokom građanskog rata u ex Jugoslaviji nema baš nekih dodirnih tačaka s tim konceptom na kome se zasnivala JRM.

Zanimljivo bi bilo znati dali je VPBR prilikom slučaja u kome je bio napadnut od strane HRM torpednog čamca preduzeo neke kontramere i uopšte bio svestan da je napadnut. Oštećenje torpednog čamca je nova informacija za mene - znači da je ipak došlo do obostrane razmene vatre, što je za sada jedinstven slučaj u tom sukobu. Mornaričko-Tehnički Opitni centar je krajem 80-tih godina razvio i uveo u upotrebu na VPBR-ovima akustičke plutače u formi protivtorpednih mamaca.

Napisao sam, da su napad TČ pustili posadi, uvjeren sam, da bi  "Split" bio pogođen. U ono vrijem kada je svaki hio biti specialac i puno gledao ratne filmove, nije čudo, da su onu noč kad se je izvodio napad čekali na rivi i čekali kada če planut "Split". U pitanju je i tajnost planirane akcije. To koliko je JRM bila sposobna i usposobljena može se samo nagađat. Nije isto ako te napada "Italija" ili ono što je bilo 1991. Objavio  sam podatak, da je preko 100 granata, od svih koje su  pale na Split,  nisu eksplodirale-zašto? FF je objavio, da su na "Splitu" tjekom rata imali česte zastoje na topovima. Otkrili su tek kasnije. Čudno je i to, da je prilikom napada na grad Split, pogođen samo stari dio, a nova naselja nisu. Neki to objašnjavaju time, što su neki ukrcani na "Splitu", ima porodice u gradu!? Mislim, da bi to mogao objasnit moj bivši pom.k-dant na TČ Gilić Zoran.
To sam napisao, da se vidi ondašnja situacija i promatra u onom vremenu.

Pozdrav
Duje 

Ako si dobro pročitao što sam napisao, brod nije vozio. A varka, da bi ga pokrenuli (napad sa Šolte ili kopna), ideja posade,  nije izvršena!? O drugom napadu nisam pisao. O tome neki drugi put. Pročitaj šta sam napisao Janezek67, i to je možda jedan od uzroka neuspešne akcije, no ja sam ubjeđen, da je naopako planirana što je posada odma izjavila!
Pozdrav
Duje

PS kada več pišem, tvoj otac mi je rekao, da če pokušat nabavit tel. broj jednog našeg klasiča, koji je živio u Aleksincu. Više podataka mogu poslat osobnom porukom.

Bio je na sidru obe noći uzastopno kada su pokušani napadi? To je već bilo previše neodgovorno.  :-\


Naravno.

Kod čitanja starijih priloga sam primjetio i ovaj u kojem se piše šta se događalo sa TČ poslije brisanja iz flotne liste. Logično je, da su nadgrađa poskidana, jer su bila iz aluminija i vjerojatno prodana na otpad.
Pozdrav
 Duje

Za članove posada TČ (kada su bili u Lori) su bile zgrade br. 2 (starješine) i zgrada br. 3 (mornari), neko vrijeme su i mornari spavali u zgradi br. 2. Kada sam ja bi na TČ to se koristilo. Sječam se, kada sam bio dežurni, da sam morao iči  na ustajanje mornara. Kada je brod bio u BG, se spavalo na brodu.

Posada RČ je bila smještena u zgradi br.4, podmorničari u zgradi br.6
Pozdrav
Duje

Duje, šta pričaš. U moje vreme smo spavali na brodovima (mornari i oficiri). U zgradi broj 2 bila je komanda brigade i tamo su spavali kuvari. Kad si navikao, moglo se super spavati na onim malim uskim krevetima, čak mislim, da je bilo bolje mornarima nego oficirima, pogotovo u krmenom oficirskom.
Jedino su podmorničari spavali na kopnu.     

Bit će da je Duje govorio o nekim drugim vremenima.
Mi smo spavali u mornarskim prostorima na brodu, koji su bili puno gospodskiji za spavanje nego npr. mornarski prostori na topovnjačama, gdje su spavali u tri razine.
Ali smo čuli da se "prije spavalo u zgradama"...

Komanda brigade nikad nije bila u zgradi br.2.  Sječam se, da je bila zajednička komanda za TČ i RČ na  R11 Split. Pa je onda bila u zgradi ispred kuhinje, gdje je kasnije bila komanda RČ.  Zadnja komanda je bila u zgfradi br 6. To znam sigurno, jer kada smo bili več blokirani (od strane ZNG ) u Lori, obično sam TV gledao u njihovoj komandi. A da mornari nisu stalno spavali u zgradi 3, to nisma ni tvrdio. Takva premeštanja su bila česta. Svi neoženjeni (starješine) su imali obezbeđen smještaj u zgradama. No, jer jim se nije dalo uveče iči u zgradu, spavali su na brodu, kada su bili službena smjena. Ja tvrdim to za vreme, dok sam ja bio na TČ 1974-1979.
Pozdrav
Duje

Pogledaj Google earth! (Split) nači češ Loru. Zgrada podmorničara je u obliku slova "I" ležeče, ispred je zgrada br.6 u obliku slova "L" (na okomitom djelu  je zgrada kao zubi na pili) e, tu je bila komanda TČ (ulazilo se sa zapada), a prema istoku bila zgrada br.4 (RČ ali ne i komanda) u obliku slova "T". Ispred zgrade br.6 (crveni krov) bila je praona i frizer.
Pogledaj, sjetit čes se. Zgrada br.2 je sjevernije.
Pozdrav
Duje

Duje, u pravu si. :zid :zid :zid. Bez gledanja na Gogle. Sigurno je bila zgrada br.6. Komanda je bila na prvom spratu. Ja sam tamo spavao odmah posle prekomande jer sam čekao od subote do ponedeljka prevoz na Vis jer je bio 224 u BG. Drugi put sam spavao kad sam za 20 dana mjenjao ćatu. U podrumu je bio divan mornarički klub kojeg su držali kuvari sa punim frižiderom jaja, sira,slanine..... :P. 

Znaš, i meni nije poslije toliko godina sve potpuno jasno. No ipak, bio sam tolike godine tamo i nikada nisam "napustio" jedinicu TČ, iako više nisam bio u njoj. Kasnije, kada sam bio u Tehničkoj radionici i još kasnije u skladištu (dužio sam rez. djelove za TČ,RČ I P), taj sam kontakt održavao. Nekako sam bio vezan za tu jedinicu.
Pozdrac
Duje

Danas sam pazario ovu fotografiju na buvljaku .... TČ 220 "Crvena Zvijezda" ...


[attachment=1]

Na kojem buvljaku ?

Deo Kalenić pijace koji je pretvoren u buvlji deo ...U Beogradu, naravno ....Svašta se da naći samo treba biti uporan i često odlaziti ...
Naravno, bitno je da imaš i poznanstva a i reputaciju (laku ruku  :D) pa ti onda prodavci čuvaju ovakve poslastice ....

Ma bio sam ja na Kalenić pijaci ali ništa od toga nisam vidio.

Pa sačuvali prodavci za mene  ;D .... Šalu na stranu (Mada u svakoj šali, pola zbilje) Treba biti uporan i redovan tamo ....

Ali odosmo u debeli offtopic ....vratimo se temi, o buvljacima možemo da otvorimo temu u "Kantini" ....

Krasna slika. Antene (radarske) imaju još rusku boju, slika je znači prije prvog velikog remonta. Na tom TČ sam počeo karieru (stažiranje  jun 1974)) Komandant je bio  Mance Josip (danas več pokojni), K-dir III. BO Mačukatić Vinko (skinuo se iz vojske drugu polovinu 80-ih) Prva vožnja  i nočenje u Rogoznici kraj Šibenika. Spavao sam u II. mornarskom.
Pozdrav
Duje  

[attachment=1]
Lora, četverovez, u pozadini Š/B Jadran


[attachment=2]
Vožnja u "klinu"


[attachment=3]
Torpedo je upravo lansirano


[attachment=4]
TČ 213, stariji tip torpednih cjevi-zakovice, "pribor 10" ima još original rusku boju

Bravo duje  :klap .... Ovo je zaista vredno  :super

   [attachment=1]

   Evo TČ i u potkopu.
   Pozdrav
   Duje

(http://)
Evo i od mene jedne fotografije. Mislim da je ovo 1979??? (davno) brod u eskortu mislim da je slikano sa Galeba.

Motorista zdravo!

Sliku ja ne mogu otvorit, samo je neki križič. Pogledaj molim te, dali si to dobro stavio na post.
Pozdrav
Duje

Izvinjavam se moja greska
 ispravicu

[attachment=1]

Bravo Duje za ovu fotografiju,stvarno je prava za TC !!!
[attachment=1]

Dobra slika. Rjetko vidim brod u plovidbi i sa pramčanom zastavom. Vjerojatno je stvarno eskort .
Pozdrav
Duje

Pozdrav
evo Cana sa svojim V Bo. u Plocama/Kardeljevu februar 1980

[attachment=1]
Milance

Čini mi se, da sa nemamo još TČ sa oznakama iz Egipta. Ako to možemo nazvati TČ, jer nema montirane torpedne cjevi!

[attachment=1]
Pozdrav
Duje

Interesantna boja palube, a i top nije baš standardan za naše područje.

[attachment=1]

Pozdrav
Duje

Ajoooojjjj...koja je ovo budževina, mora da su Kineski, čak su im namestili i lansere za Strele :D

Ne samo da je paluba crvena,nego i gornji deo kabina??? Veoma lako za vizuelni kontakt pilota,stvarno ne razumem?

Verovatno su farbani za neku paradu.

Motorista,verovatno si u pravu,mozda su i muzejski primerci.

Ova drečava crvena boja palube je karakterističa za sve brodove VMF Sovjetskog Saveza, a zadržala se i na mnogim ruskim brodovima danas. Tako su bolje iz vazduha razlikovali svoje od tuđih.

57-ma - hvala na slici Ploča. Sidrište Baćina, baza 16. protivminskog diviziona.

Evo nešto što nije još objavljeno na ovom forumu. Za to nađeno torpedo znam več dugo, no sve je bilo rekla-kazala. Ubjeđen sam, da je to jedno od torpeda lansiranih na "Split".
No članak u "GLAS DALMACIJE" to ne potvrđuje.
Pisac članka navodi, da je ribarska koćarica u merežu zakačila torpedo. Otegljeno je u bivšu kasarnu u Segetu kraj Trogira, kasnije je uništeno. Torpedo je nađeno u akvaroriju između Šolte i Čiova, gdje se je i izvodio napad na VPBR Split.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Pozdrav
Duje

Pozdrav svim mornarima
Molim upucene da mi kazu da li je u vreme ovih dogadjaja komandant Hrvatske mornarice bio Vid Stipetic bivsi
komandant 17. Brtc
Milance

U vrijeme pokušaja potapanja VPBR 31 "Split" Vid Stipetić nije bio još komandant HRM (komandant je bio Sveto Letica). Vid je postao komandant kasnije. Sada je več nekoliko godina u penziji, i često ga vidim, kada sam u Splitu. Još uvjek je velika "ljudina" kao i onda kada sam bio u 17br. TČ.
Pozdrav
Duje

Evo nekoliko slika za sve zaljubljenike u torpedne camce. Mozda je i broj stranica u ovoj rubrici pokazatelj koliko su ti brodovi ostavili trag u JRM, kada se i danas o njima toliko govori i kada su u stanju da izazovu ovolike emocije. Inace TC 223 je bio PARTIZAN III.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Ne znam zasto mi ovo nije uspelo od prve, ali mislim da je to jedan od najlepsih snimaka TC u voznji.

[attachment=1]

Hvala
pozdrav
Milance

Nyupnik, molim te nomoj..... Srce mi puca !!!!!! :'(
 

Mornaru
bilo je prelepo kada sam u retkim vožnjama po danu izlazio na pomocni izlaz krmene masine, odmah iza barbeta krmenog topa
i uživao u brazdi i gejziru koji se koja se dizao za brodom. To je trebalo doživeti.

pozdrav
Milance
[attachment=1]

Dakle Nyupnik, osim onog "ovo...", imas li jos koji komentar na ovu fotografiju. Nju sam inace svojevremeno dobio od Kbb Stipetica.

E moj Motorista, ja sam kao signalista to svaki put doživljavao. Gejzir je bio još lepši i veči kad si ga gleado preko krmenog topa... Pozdrav. Zoran

Samo sam ponovo stavio sliku koja se u tvojem postu prije nije vidjela, prije nego što je Dread editirao...
A komentari...pa čudi me zapravo koliko je malo slika TČ u opticaju kad se zna da su se non-stop vozili po Jadranu.
A slika je vrlo dramatična, daje dobru ideju o najbržim brodovima JRM.

Pa te brodove su najviše voleli oni koji su plovili na njima. kako da ga slikam u vožnji a nije u moje vreme  ni bilo foto aparata (1979/80)
kao danas. tada se i na fotografisanje išlo kod Majstora u radnju da ti napravi ono "pozdraav iz JNA ili Mornarice i da te stavi u neki kartonski ram sa vencima sidrima i sl.
pozdrav
Milance

/off

Razumem da ste svi kulturni ljudi, lepo vaspitani... ali mora li na kraju svakog posta "pozdrav milance", "pozdrav ovaj", "pozdrav onaj"

pozdrav
Rade
:)

Tu se lijepo vidi "magljenik" -DA9. Vide se i mlaznice za "maglu". Inače su sve slike odlične. Bravo Jantar! Samo tako dalje. Na 223 bio sam u zamjeni 1976g, u junu mjesecu, bili smo na nekoj proslavi  u Makarskoj. Mjenjao sam torpedistu (Tekić??)
Duje

Da Duje taj tekic je 79/80 bio STV I kl. mislim da nie bas bio obdaren kosom i bio je I motorista na 223 tada je mislim Separevic Pbb. bio komandant.
Milance

Da, Duje, Tekic, ali nije na ovim fotosima sto sam ih postavio. Ovo je posada TC 223 dok je komandant bio pbb Smiljanic Momcilo, popularno nazvan "Kockica". Ali. Ti se sasvim sigurno secas tih lepih vremena, pa ces prepoznati ostale sudionike tog velikog poduhvata koji su neki nazivali "ukrcanje na TC". Inace, Duje, da li si Ti bio na "Higinsima" prethodno?

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Ne Jantar ja sam 21. klasa, moji klasiči su Stanković, Lizatović, Beti, Bešić Ćirić, Duško Trailović- bio je na 223 sada je potpuno propao i propiose,  kada sam došao na TČ bilo je jš 7 higinsa. prepoznajem dosta prisutnih na slikama, pogorovo tebe. Santini k-dir V BO, Stražičić Ante (često ga viđam kada je u Splitu- inače je na Mljetu, i tamo sam ga sreo), Joškp Matulić, konačno se oženoi i ima djecu,znam i električara (nesječam se imena), lijevo od Santinija je isto jedan od kasnijih komandanata (volio je popit), ma znam sve, neznam jim imena.
Hvala za ove fotografije. Sa Benčićem Mirkom sam se dogovorio, dat če mi neke fotografije, da jih skeniram, pa ču jih objavit.
Duje

84.godine bio je komandant jednog TČ-ja Slovenac sa činom PK. Znaš ko je bio? Ne sečam se kojeg broda ali mislim da iznad 220. Zajedno smo bili u Komiži prilikom odkrivanja spomenika dolasku Tita na Vis. Čak smo par reči  "rekli po domače".

Ne sječam, raspitat ču se, pa ču ti javit.
Duje

Lizatović Jure?
Bio je na TČ-217 kad sam ja služio 1990. ...

Duje, kaze se : "ko nije bio na Higinsima-taj nije bio u mornarici:, odnosno, to smo se mi stariji tesili, kada je nastupala mlada garda. A na fotografijama nema Santinija, verovatno mislis na MT porucnika Segulina (sada je MTppuk u penziji i nalazi se u Pozarevcu, a povremeno skokne do Splita, pa ga mozes ponekad sresti). Na prvoj slici su (osim mene i njega) st.v. Popovic Ante, zivi u Splitu, st.v Matulic Josko (u Splitu), pbb (sada kbb u penziji) Smiljanic Momcilo, zivi u Banatu, vod.I klase Martin Basic, u Splitu, Kbb Blazo Micunovic, MPV-ejac iz k-de VPO, pk Milovan(Tripo) Uljarevic (sada kbb u penziji i moj susjed u Beogradu), Segulin, vod.I klase Petar Matic(pok) i vodnik Dragan Bijelic (sada zast.I kl u penziji) zivi u Bosanskoj Dubici. Josko Matulic se poodavno ozenio, jos dok sam ja bio u Splitu, dakle, pre vise od dvadeset godina.

 U pravu si, svih se sječam. Ti si bio sa njima na brodu, zato i bolje pamčenje. Za Segulina si pogotovo u pravu (Santini je bio upravnik u skladištu VP3569). Bašića ponekad vidim u Splitu. Svejedno osvježio si i meni pamčenje.
Duje

Da Lizatović Jure, bio je radarista. Otišao je u penziju prije događaja 1991. Živ je još, ukrcan je bio na TČ 217.
Duje

Reportaža FRONT-a iz 1988.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Evo konačno i mog TČ 215. Na desnoj slici, gore lijevo je Kuzmanić Ante zvani Šilja električar na TČ 125 još uvjek stanuje u Splitu u "plavim neboderima"
Duje

[attachment=1]

Posada TČ-212 1971/72.

Komandant: pbb Radoslav Kreclović
Pom. komandanta: pf Gojko Njegovan
K-dir V BO: kap Frane Papka
K-dir IV BO: zast I kl Radomir Manojlović
K-dir III BO: vod I kl Milivoje Vinčić
K-dir II BO: vod I kl Stanko Rajković
Poslužilac torpedno-navigacijskog radara "Balkan": zast Josip Iviša
Poslužilac artiljerijskog radara "Ris": vod Dušan Nikolić
Prvi motorista: zast I kl Uroš Tasić
Drugi motorista: vod I kl Stanko Paunović
Električar: vod Ljubisav Marković

Mornari: Mile Dimić, Vladimir Bjeleš, Dušan Andrejević, Dušan Berčić, Marko Jarčević, Mirsad Hafizović, Luka Dačević, Dragan Stamenković, ...

Samo neznam, dali su več onda bili zast. I.kl. Čini mi se, da je taj čin uveden tek 1974 godine.
Duje

TČ 221 Borac
posada od avgusta 1979-avgusta 1980

kdant Jakovljević Milenko PF
pomoćni Stanković Ivan PK
kom. V Bo. Troskot Zoran MT kap.
I motorista stražičić Ante StvIkl.
ostali oficiri:
Kormanjoš Karolj Stv
Beronja Milan Stv
Zevnik Edvard Stv
Dabić Kruno Stv
Janković Jordan Stv
Vatreš Dragan vodnik

mornari raznih klasa od 55-58 (oni kojih se secam)
Plut Joža, Milinković Milovan, Bišćan Davor, Avdić Sadik, Halilović Miralem, Kvasina Dragan, Jovanović Dragan, Avramović Jovan, Mitić Živojin,
Cmiljanic Milance, Kostovski Petre, Bizjak .., Dušović Domeniko, Abdović Kemal....
ako nekoga od ovihpoznajete pozdravite ih svi su bili OK.
Milance

Izvinjavam se FF, radar je bio "Baklan" a ne "Balkan".

Šta je bilo "ZIP"  na TČ?   

Šta je bilo "ZIP"  na TČ?   
Mislim, da se zvao Edo ili Edvard. Imo žutu kosu i brkove.(ko ih nije imo u to doba ;D ;D ;D

Evo jos par fotografija mog omiljenog broda.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

na najgornjoj  slici je izgleda u teglju, barem s meni čini, da vidim tegleči konop.
Duje

Barba jantar - slike su antologijske. Klanjam se do poda!  :klap

Pitanje - od kog uređaja je rešetkasta antena sa zadnje strane jarbola?

Ako smijem ja odgovorit i ako sam u pravu, onda je to antena od identifikacijskog uređaja "NIHROM". Neka me neko od "radarista" ispravi, ako nisam u pravu!
Duje

I ja mislim da je "Nihrom", IFF uređaj, tj. ruski "svoj - čužoj"...

Jeste NIHROM.

Slike mozda jesu antologijske, ali imam jos neobjavljenih fotografija koje su zaista rariteti i koje je, sasvim sigurno, malo ko video jer na poledjini imaju oznaku pov, ali sada nemaju taj znacaj. Evo Ti jedna pa pogadjaj!

[attachment=1]

Sigurnu je u teglju, vidi osmatrače na pramcu i na  komandnom mostu a bio je jedan i na krmi.

U pravu ste, u teglju je, na TC, u voznji, na pramcanoj palubi se moglo zadrzavati samo u teglju ili kod pripreme veza za uplovljenje. Evo jos jedne fotografije, snimljene istog dana, na kojoj je jasno da je brod u teglju. Ne secam se, verovatno za Pulu.

[attachment=1]

Uf,uf, nije lako, na poslu sam, pa nemam ni jednu sliku da uporedim. Onako iz prve - PBR-581 "Udarnik" (Francuz) pušta dimnu zavesu?

Jantare, nije mi jasno kakva ja to vojska.Kakve su to uniforme,jedan ima čak bele čarape.....

U mornarici, naročito na manjim brodovima bilo je najbitnije da se zadatak izvrši, dok se manje robovalo propisima. Za pokazivanje uvojničenosti, za "paradne dužnosti" u floti su bili predvidjeni drugi brodovi.

Zbog toga imam ja lepe uspomene, jer smo bili kao velika familija, mornari i oficiri, svi smo bili jedno. Zamalo sa nekim oficirima da nismi bili na "ti".

Ma Jantar odakle jih vadiš? Na sanduku za čamc za spašavanje (LAS-5) sjedi sada več pokojni  zast Smiljanić (od njega sam primio dužnost kada sam došao na TČ 215). U sredini stoji oficir (jeli Uljarević??) desno je električar Kuzmanić Ante-Bračanin.
Dok nisu došla u upotrebu plava radna odjela, nosili smo zelena obična radna odjela (bluza + hlače). Vanjski izgled nam nije bio puno bitan. To, da je bio najvažniji zadatak je istina. (bili smo mali zanesenjaci)

Sječam se, (bo sam k-dir III BO), da sam prilikom teglja, morao kod bitve na koju je bio nametnut tegleči konop pripremit pili i sjekiru u slučaju naglog puštabja teglja.
 
Duje

Sto se tice odece kod ove trojice verovatno su u pitanju civilna lica u radnim odelima. Iako se nije isterivala disciplina po svaku meru ipak se postovao nacin oblacenja bez obzira na velicinu brodova. Nosila se radna(kaki) uniforma a leti naravno kratke pantalone i mornarska majica. Motoristi su mogli da nose kombinezone i to je bila jedina razlika, ujedno se motoristima malo gledalo kroz prste ako kapa bas i nije potpuno bela. Uglavnom su svi postovali nacin odevanja bez posebnog nadzora staresina jer mislim da smo se na taj nacin osecali vaznijim od ostalih i da smo se po tome razlikovali od "obicne" vojske.
Milance

Jantar,svaka cast za licnu arhivu fotografija,ocekujemo jos...A sto se tice uniformi,vodilo se racuna,mislim bas onoliko koliko treba ni previse ni premalo...Ovima danas bi bilo bolje da vode racuna o brodovima jer ono sto vidimo je sramota,jadno, i neko ko je gledao te brodove u tip-top stanju sigurno ne moze da shvati dokle su doveli flotu...

Milance, kao što sam napisao, to su sve aktivna vojna lica. Drukčijih radnih odjela nismo imali. Na takvo odjelo se nosila šapka, beretki još nije bilo, mornarskih čizama isto nije još bilo.  Što se tiče cipela i čarapa, e tu je bilo liberalno.
Duje

Mene je povuklo to sto su se u moje vreme malo kasnije nego sto si ti otisao sa broda ovako oblacili ljudi iz gradjanske sluzbe kad anesto rade na brodu. Postujem i izvinjavam se akosam uneo zabunu.
Milance

Ovaj zastavnik Smiljanić, da li mu je sin isto završio na torpednim čamcima, kao oficir?
Meni je na TČ-217 zamjenik komandanta pbb Anića (danas, čini mi se, kbb u HRM) bio pk Darko Smiljanić, a pričalo se da mu je "otac zastavnik"...

Dalje, ovo sa sjekirom za prekidanje teglja nam je vrlo dobro došlo jednog zimskog dana u Mljetskom kanalu, kad smo se na TČ-216 isudarali s TČ-224, pa je trebalo hitno sjeći tegalj...Motorista je uspio presjeći konop iz negdje četvrtog-petog pokušaja, prvo je dobro izrezao palubu...

Svaka cast FF - od prve. Za ovo imas nesto posebno od mene. Posalji mi svoj e-mail da ne opterecujemo forum. Pozdrav!

Ovaj zastavnik Smiljanić, da li mu je sin isto završio na torpednim čamcima, kao oficir?
Meni je na TČ-217 zamjenik komandanta pbb Anića (danas, čini mi se, kbb u HRM) bio pk Darko Smiljanić, a pričalo se da mu je "otac zastavnik




Da njegov sin je završio akademiju i postao oficir. Bio je na TČ.
Anića sam nekoliko puta sreo u Splitu i kod nas u Sloveniji, kada smo organizirali neke "kongrese" u vezi "Partnerstva za mir". Čini mi se, da je danas predstavnik Hrvatske u NATU.
Duje

Dakle, Milance, stvar stoji ovako, lica na fotografiji su clanovi posade TC 223, s vod Martin Basic, "baklanista", s vod. Jantar, rtg i komandant, pk M.Uljarevic, dakle, nisu civilna lica, a uniforme su tzv. radna uniforma, SMB, koja se nosila do ustanovljavanja tzv ratno-radne TPB uniforme. Sto je najuocljivije, upravo se postovala disciplina odevanja, a iskreno, 12 - 24 sata u teglju, obicno se nije nosila sapka. Ovo je ujedno odgovor i Duje-tu, pomesao je Basica sa Smiljanicem i mene sa Kuzmanicem. A treci jeste Uljarevic. Pozdrav

Daj, Duje, okaci neku fotografiju iz tog vremena da Te identifikujem. Pozdrav

Jantar, imam jako malio slika iz tog vremena. Ipak, idi na 6. stranu tamo je slika, gdje ležim na krevetu u krmi TČ 215. Slika ispred potkopa 2006 sam prvi sa lijeve (slika je loše skenirana).
Onda idi na stranu 7. Na krmi TČ 215 smo slikani (sa lijeve na desno) Benčić Mirko, Savić Momčilo, Gudelj Ivan i ja.

Duje

Na pramcanoj palubi TC 223 u Lori
[attachment=1]

Da li je ona zgrada sa desne strane menza? Slabo se vidi ali rekao bih da je to s obzirom na mesto veza TC.

Jeste Brko, to je restoran torpednih camaca ili menza, kako si je Ti nazvao.

Dugo godina bio je upravnik restorana zast. Bašić. Nasljedio ga je Vulikić Božo.
Duje

Pa i mi iz OPS-a smo se tu hranili a prvi utisak posle restorana na Muzilu bio je super...Muzil pasulj skoro svaki dan,Lora becka snicla i pomfrit,kolaci +ronilacki dodatak...

Vec sam napisao moja greska jer kada sam ja bio na brodu uniforme su bile drugacije.
Evo mornara na vezu u gradskoj luci Rogoznica.
Milance

[attachment=1]

Evo jedne fotke iz Lore.
Nedelja novembar mesec 1979 veliko ciscenje.
(da probam postavljanje slika po novom.
Milance[attachment=1]

Milanče, zar u tvoje vreme nije bilo zabranjeno fotografiranje?  ;D I još jedan detalj.... obe slike mislim, da su nastale u isto doba. Zašto neki nose skroz zimska odjela ( čak sa dolamicom) a drugi letna? 

Niko nam nije branio da se slikamo.
A razlika u oblacenju je sledeca: ovi lepo obuceni u teget uniforme su iz pomoracke struke a ovi masni i braon su motoristi. Bilo bi glupo da u vožnji budemo u teget uniformi a i brate pretoplo bi bilo. U krmenoj  masini (moja BS) osim jednog glavnog radila su i dva pomocna motora i kompresor tako da je temperatura u vožnji bila oko 30Cdeg. A po gasenju pogona penjalo se i na mnogo više. A osim toga to je bilo mislim i po PS, kasnije smo dobili i kombinezone SMB koje smo nosili uglavnom na golu kožu.

Na zalost nemam nijednu fotografiju u beloj uniformi, jer sam po dolasku na brod odmah otisao u BG a potom se uniforma promenila u zimsku,
a onda od 04.01.1980 do 10.04.1980. u BG (Titova bolest) pa 11.04.1980. na redovno do Titove smrti zatim mali remont u Sibeniku i iz remonta 01.08.1980. Lora i 05.08.1980. skidanje (u međuvremenu je bilo skracenje od 3 meseca).
Moja klasa (57) nikada nije brojala "100 do kuce". Nama su kada je bilo 180 skatili na 90.
Milance

Deo posade TC 223, na pripremama za veliko ciscenje broda u RZ "Velimir Skorpik" u Sibeniku, negde 1977. godine. Mora se priznati da su momci imali duha i pored sve tezine ukrcanja na brodovima.
[attachment=1]

Osim "muzickog" u remontu je bilo zastupljeno i "opuštanje"  druge vrste.

[attachment=1]

A što se tiče težine boravka i rada na TČ imam utisak da smo to normalno podnosli, mladost valja šta bi drugo moglo da bude.
I smo bili ponosni što smo na brodu ipak malo je njih moglo da vidi, u to vreme, more sa one strane a ne samo sa obale.
Milanče

"MILANČE FOR PRESIDENT !!!!"

Hvala ne bih ja tako visko, ali nikad se ne zna

U tamnom odjeu je st.vod.I.kl. Beronja, čini mi se, da je bio radarista.
Duje

Je, Duje , dobri stari Beronja. Evo Ti par slika posade 223, da vidis kako su svi nekada bili mladi. A znas kako se kaze: sve je lako kad si mlad..."

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Da Stv Beronja Milan poslužilac RIS  radara mnogo dobar čovek ( šteta što je bio Badelov maneken) posle mog odsluzenja vojnog roka dolazio je u Beograd sa porodicom 1981 i tada smo se videli. Poslužilac radara je bio Janković Jordan - Džek
Momak u tamnoj maji sa kratkim rukavima je Pk. Stanković Ivan u to vreme pom. kdanta na 221.
Milance

Pitanje za Jantara vezano na seriju fotografija.
-Dali je onaj oficir sa prve slike koji stoji desno u prostoru mlađih oficira, MT kapetan Turk?
-U kojem prostoru broda je napravljena poslednja fotografija?
- Povodom čega je  bila ta  "fešta"?

Za Motoristu 57,
oficir koji stoji na fotografiji u krmenom podoficirskom prostoru je, tada porucnik korvete Milovan-Tripo Uljarevic (sada kbb u penziji), pomocnik komandanta TC 223.
Prostor u kome se odvija "festa" na poslednjoj fotografiji je pramcani mornarski prostor na TC 223, a festa je, ja mislim, Dan JNA ili docek Nove godine.

Jantare, više gledam poslednju sliku, manje mi je jasno o kojem se prostoru na TČ radi. Koliko se setim, stol je bio postavljen preko prostora, znači sa levog prema desnom boku, tamo, gde je televizor bili su kreveti, a iza mornara sa dolamicom vidi se oplata levog boka, nije mi jasno kako.....   

Ja mislim, da je to krmeni podoficirski prostor. Televizor je bio u ormariču za opremu podoficira. TV je na desnom boku. U lijevom kutu dolje je GAG (koliko se sjećam za stabilizaciju topova). Mornar drži desnu ruku na njemu. Mi smo to zvali veš mašina. Stol je sigurno montažni.
Duje

Covece, sad si me nas`o. Otkud znam, ja pretpostavljam da je bilo u mornarskom prostoru, mornarima nije bilo dozvoljeno zadrzavanje u podoficirskom (krmenom) prostoru, pa ni slavlje. A bilo je tako davno, da se sada i ne secam dobro. Pozdrav.

Koliko se secćam a mislim da ne greši u knjižici borbenog broja koji je imao svako od nas pisalo je tačno u koje prostore ko može da uđe čak i kojom stranom broda da ide. Mi smo se toga strogo pridržavali tako da za godinu dana boravka nikada nisam ušao na primer u radio kabinu. Kod nas su se slavlja održavala u mornarskom prostoru II.
Milance

Ova poslednja fotografija pokazuje kakva je bila atmosfera i odnosi na relaciji oficiri - mornari na brodovima JRM. Možda u vreme Jantara i Dujeta još ne ali ja imam lepe uspomene. (izuzevši pk Lekića na 223 ;D)
Milanče, prvi put čujem za knjižicu borbenog broja i čak o smeri kretanja na brodu :o. Ako možeš, objasni.
PK Jovanović Miloš bio mi je komandir nastavne čete u Rojcu, a tebi komandir bataljona na "olimpijadi"?

Mornaru
PK Jovanović Miloš rodom iz Kraljeva je meni na MIS bio komandir voda u bataljonu za podršku MIS.(tada je vojska pomagala mnogo takve manifestacije) poosle toga je verovatno vraćen na dužnost u Pulu. Šta je posle sa njim bilo neznam. Znam i da je bio dobar drug sa PK Ivanom Stankovićem (iz okoline Osijeka) koji je bio pom.kdanta na 221. što je meni puno pomoglo.

A što se odnosa oficiri - mornari tiče disciplina je bila OK ali obzirom na uslove života i rada (kao u firmi) ako je sve funkcionisalo kako treba niko na 221 nije isterivao disciplinu po svaku cenu. Vrlo je bilo normalno da se igra fudbal i da se bije po nogama bez obzira na čin a da ti niko to ne uzme za zlo.
Milanče

U moje vreme svako na brodu je imao knjižicu ( malo manja od bukvice) koja se zavala borbeni broj (oficiri i mornari). U ovoj knjižici je osim pravca kretanja pisalo i koja ti je rola za čišćenje, gde spavaš, kada i gde jedeš, u slučaju havarije broda za šta se hvataš i kako se spašavaš (konkretno bb 22 je trebalo da se okači na siznu dasku i tako se spasi) nešto kao malo pravilo brodske službe.

 ;D ;D ;D Milanče, ti nas malo zezaš sa siznom daskom......

Nije zezanje, zaista se znalo ko se čega vata prilikom napuštanja broda. Kako bi to izgledalo u stvarnosti!????!
Duje

Ja bi se hvatao Milančetu za .................... ;D ;D :super ;D

Svako je imao svoje mesto za napuštanje broda, to jest priručno sredstvo za spasavanje. Moje je, na minolovcu, bio plovak za lovku.

Mala knjižica, zelene boje, ako se dobro sećam i u nju su se upisivali izvodi iz knjige Borbenih rasporeda za sopstveni broj. Bile su predvidjene sve aktivnosti, od isplovljenja, uplovljenja, sidrenja, četvoroveza, ukrcavanja municije, ulaska na sinhrolift.... pa i napuštanje broda, zlu ne trebalo.

Pretpostavljam da je onaj drugi džep u unutrašnjosti mornarske bluze služio za smeštaj ovih knjižica.

Vec sam objasnio da su ona dva dzepica sa unutrasnje strane mornarske bluze sluzila za nozic i pistaljku. Na starijim fotografijama moze se videti gajtan vezan u "osmicu", na cijim su krajevima bili nozic i pistaljka. Ovo vuce poreklo jos sa brodova na jedra, kada je nozic bio neophodan pribor kod rada sa konopima, a pistaljka je bila redovan inventar svakog mornara, zbog svakodnevnog brodskog ceremonijala. Kasnije su (kod nas) pistaljku nosili samo podoficiri ( na s/b "Jadran" kod razapinjanja jedara i dizanja camaca na brod) i komandanti brodova, kojima su komandovali radnje "na vez". Mornarska pistaljka nije imala kuglicu i visina tona se davala otvaranjem i zatvaranjem sake, dok je "komandantska"  bila obicna, policijska", pistaljaka, sa kuglicom. U JRM mornari nisu nosili pistaljku i nozic, iako su imali na bluzi ova dva dzepica, pa su ih, sticajem okolnosti, mogli koristiti i za ovu potrebu - nosenje te male knjizice. Ili cigareta i slicno. A generacije su izasle iz mornarice da nikad nisu znale zasta ova dva dzepica sluze.[attachment=1]

Mornaru meni je najsmešnije bilo to što sam imao utisak da će sizna daska ako padne u more obzirom da je bila teška i okovana odmah potonuti. By the way komandiru petog je to isto bilo priručno sredstvo za spašavanje.

Stvarno nikad nisam čuo za tu knjižicu. A izgleda, da nije bilo ni bezveze imati ju. Mi smo učili od starijih mornara. Konkretno kao signalista nisam znao, da mi je bio zadatak u vožnji osmatranje i javljanje komandantu. To sam saznao, kad me komandant op........... , kad smo jednom skoro sudarili sa nekim od " Krila.." u splitskim vratima. Izgleda, da več 84.godine torpedni čamci nisu bili više "elita", tako, da je i disciplina i obuka bila malo olabavljena. A što se tiče spašavanja sa broda, jedino što se sećam, da su imali jednom torpedisti vežbu kako izbaciti čamce za spasavnje.

Kada smo došli na brod i bili kao guske u magli i nismo znali ni kako se hoda po palubi komandiri BO su nas preuzimali i obučavali za dužnost.
Niko od motorista nije mogao da bude stavljen na dnevnu zapovest ako nije položio interni ispit za motoristu.
Tako mislim da je bilo i sa ostalima. Od mornara i ostalih članova posade smo dobijali drugu vrstu "obuke" kao što je jednom napisano "slikanje pluća" na radaru i slično.

U to vreme smo stvarno stručno bili obučeni govorim za V BO (verovatno i ostali), da sam siguran da bi mogli da vozimo bez ijednog starešine.
Kap Troskot i StV I kl Stražičić su nas obučavali kao da ćemo sami da vozimo.
I sada tačno znam kakav je raspored cajgera na tablama glavnih i pomoćnih motora u PUP (prostor za upravljanje pogonom) koji se nalazio između dva mašinska prostora, šta se sve i kada upisuje u Dnevnik rada motora i slično.
Sa SERNA uređajem smo svi bili upoznati do skoro u detalje. Prekretanje kopče i motora smo radili uvek sa I motoristom, često smo prekrcavali gorivo na brodu  iz pomoćnih rezervoara (3 u krmi, 2 u pramčanoj mašini) u srednji (potrošni) radi  vežbe i trimovanja broda.

O redovnom održavanju uređaja i ponavljanja obuke neću ni da pričam ali sam siguran da sam smeo da u beloj uniformi uđem u mašinu i prođem smotru (koje nije nikad bilo) za izlazak u grad.
I najlepše od svega, niko nas nije posebno terao na ovo, jednostavno smatrali smo delom ličnog prestiža da poverena sredstva držimo u 100% ispravnom stanju.

Vidiš Mornaru ti si mi negde na početku napisao da si se vozio "mojim" brodom (221) i pohvalio me da sam motore održavao dobro, meni veća pohvala nije trebala posle toliko godina.

Ja bih sada posle 30 godina od skidanja sa broda mogao da uđem u krmenu mašinu (na žalost ne postoje više) i da redom odradim sve radnje potrebne za bezbedno isplovljenje i uplovljenje broda i to bez upaljenih svetala u mašinskom prostoru.

Nisam ja bio neki specijalno pametan i dobar mornar. Jednostavno moram da priznam da je obuka bila izvanredna.

Još jednom ako neko vidi Zorana Troskota (kapo)  i Antu Stražičića (I motorista) neka ih pozdravi od mene bili su ljudine i pravi oficiri.
Milanče

Milanče, lepše nisi mogao napisati. Možda ipak nisam imao na brodu neku neobhodnu specialnost, tako, da mi nije trebala posebna obuka jer kolko se sečam mašinci su ipak morali znati više od ostalih.Ipak sve što sam morao znati, znao sam. U stvari sad kad razmišljam i mi bi mogli isploviti bez oficira, znači mašinci su znali svoje, palubarci svoje, a i ja bih kao rezervni kormilar znao postaviti kurz i ploviti. Znači, kako ti kažeš, obuku smo opravili neznajuči, da je to obuka.
 

Dragi moj
ipak smo mi bili I ešalon i nije svako mogao da dođe u 17 brigadu.
Milanče

Pre nekih 10-ak godina, sedim ja jednog letnjeg popodneva sa ćaletom pod tendom na njegovom tadašnjem brodu i gledam prekoputa njegov nekadašnji brod (minolovac M-153). Pitam - kada si bio zadnji put na njemu? Kaže, pre 12 godina. I, kako bi se sada snašao? Kaže - hoćeš da idemo sada, siđemo u mašinu, ti mi veži oči i pitaj gde je šta, ja ću ti pokazavati... Inače je u svoje vreme bio je najmalađi k-dir V BO u celom 16. protivminskom divizionu, u činu st.vod. (formacijski, to je mesto MT kapetana).

Hoću kazati - to ti jednom uđe u glavu i ostaje za ceo život. Tada je obuka bila način života. Bilo je nedelja i meseci, kada se mnogo više boravilo na brodovima, u vožnjama, obuci itd. nego kod kuće.

To što si napisao, istina je. Vjerojatno če neko reči, šta to pričate i idealizirate. No, tako je bilo. Ja vjerujem, da su pojedinci znali vezanih očiju razstavit i sastavit PM M53 ili neko drugo oružje. Tako smo i mi morali (barem večina) savladati sve tajne svoje specialnosti. To, da je tvoj otac, a moj klasić, bio K-dir   V BO i to je istina. Zbog pomanjkanja kadra je dosta podoficira obavljalo dužnosti oficira (povremeno ili stalno).

Poseban pozdrav klasiću!¨!!
Duje

 

U ovom slučaju, više od 15 godina (LM-153, PS-12 i više brodova nakon raspada države)... Ni ja to nisam znao, dok nisam pre nekih 2 godine slučajno gledao neke koeficijente na njegovom rešenju za penziju, koji su bili iznad propisanih ...

FF, u potpunosti si u pravu. Sa TČ-217 sam otišao u junu 1981., a siguran sam da i danas mogu da nacrtam sve šeme - ulja, goriva, vode, i da znam raspored svih uređaja, ventila, svega u mašini. Tako se tada učilo, do automatizma, tako da si stvarno mogao raditi zatvroenih očiju. A još ako si i voleo to što radiš, što je često bilo slučaj...

Ilustracije radi, sa MJ Podgorka sam premešten u 5. MDBR u maju 1985. U avgustu 1988. na Brionima se održavao sastanak predstavnika zemalja OPEC - a, trebale obe jahte da ih voze, a moj naslednik Vinko Maršić se nešto uzjogunio - sve u mašini Podgorke neispravno. Da skratim, pošalju me privremeno (10 dana) na Brione, prvog dana do uveče zIk Bego Ivan, vIk Žerić Edin i ja popravimo sve i sutra vozimo naftaše... Kao da sam bio na godišnjem, a ne više od tri godine na dugom poslu...

Danas kod nas malo gde ima takve obuke, na žalost.

Da se malo potsetite kako je to nekad izgledalo pomalo idilicno, a danas, mogli bi reci - egzoticno ili slicno[attachment=1]

Jantar, hvala ti. Slika nekog praznika, jer se diže pramčana zastava.

Ne vidim na slici "Ruse" (211-214). Jesu li bili rashodovani kada je napravljen ovaj snimak (80-tih godina - tu su topovnjače), ili su bili vezani na drugom mestu. Koliko je TČ bilo u brigadi u trenutku raspada Jugoslavije i kojim redom su odlazili u rashod?

Svi su na broju. Fale dvojica koji su možda bili u BG-ju. Bila je mala šansa, da vidiš njih 14 zajedno u Lori.

Pazi stvarno!  :-[ Učinilo mi se da su u četvorovezu poređani po brojevima, od 215 do 224.

Koliko se sećam redosled vezivanja nije bio po rednim brojevima. Uglavnom smo uplovljavali i vezivali se tamo gde je bilo mesta. Čak nisam siguran i da li se strogo vodilo računa kiji divizion je gde vezan.( tad su 17 brtč bila 2 diviziona)
Milance

Vidi ga moj 215 u prvom planu!
Duje

To sam slikao jutros. Bivši "Vukovar" kao meta na poslednjem vezu. Nisam mogao bliže, zato su slike takve kakve jesu. U pozadini je brodogradilište Split.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Duje

POSLEDNJI MOHIKANAC!

Duje, gde si se ti penjao za ove slike. Znao sam, da mora, da je neko preživio. :super

Transport TC....Kao sardine  ;D

Zna li se njegova sudbina, hoće li ga iskoristiti za gađanje ili postoji bar neka šansa da se sačuva i petvori u brod muzej?

Za gađanje, čisto sumnjam. Moguće je da ga negdje zavežu kao muzejski eksponat, nešto kao DJB-103.

Nego, jel TB-51 posljednji Šeršen na Jadranu, ili je koji sačuvan i u CG?

E moj Boro, a Marsic ti sada gradi brodove u Kini, tj. nadzire gradnju za moju bivsu firmu.

Ma nisam se nigdje penjao. To je slikano sa stare kaštelanske ceste. Nisam htio prići bliže, jer znam, da je tamo zabranjeno slikanje. Oni koji poznaju taj kraj, znaju, da je to područje skladišta goriva i bivšeg vojnog otpada. Na "gorivu" sam bio dosta puta. Poslije tragedije u Paraćinu (Keljmendi!), sam bio i komandir straže, čini mi se dva puta. Tako, da tamo za mene nema tajni. No promjenili su se ljudi i teško bi objasnio, da me stvarno interesira stari TČ. Predlažem, da netko iz sada aktivnih u HV, koji mogu prići, da ga slikaju. Ja več imam ideju za bolji kut slikanja TČ. Ako nitko od forumaša ne slika, slikat ču ja kada budem u Splitu.
Duje

Duje,
ovo je vec negdje bilo postavljeno.[attachment=1]

Cini mi se i ovo.
Bivsi TC 211 u Sibeniku.[attachment=1]

A evo ga u Lori [attachment=1][attachment=2]dok je jos bio u aktivnoj sluzbi.

Kako visi na jednu stranu.Sigurno mu Milanče precrpio previše goriva u lili rezervoar  ;D ;D ;D

Barba bravo! To je slikano iz ugla gdje sem ja mislio slikati (iz bišeg rezališta starih brodova-sada luka za ribarske brodove). Na tom brodu  bilo je ( i dok je na njem vijorila hrvatska zastava) dosta mojih bivšig kolega, pa i klasič. Komandir V BO bio je moj najbolji prijatelj (i danas).
Duje

Na ove dvije slike još nije (ili više nije) postavljena zaštita za artiljerca oko CNS-a (centralne nišanske sprave). Imam sliku na kojoj se ta zaštita vidi. Nema ni čamca na krmi.
Duje

Duje, objasni kakva zaštita i kakav čamac. Meni se čini sve na mestu.

Dali neko zna sta je sa Mance JOSIPOM koji je bio k-dant 2. diviziona a kasnije presao na granicare. Najbolji covjek u jedinici kad sam ja bio tamo. Bilo bi mi drago da ga vidim.

Kad sam stažirao kao pitomac (jun-jul 1974) na TČ 220, onda je bio komandant Mance Josip. Poslije 1991 je naravno ostao bez posla, radio u nakom  automat klubu u Splitu
 i jako brzo umro. Neznam točno koje godine, ali čini mi se pri je 1995.
Duje

Na TČ - Vukovar 51 su u HRM ugradili zaštitu oko CNS-a i mali čamac (šljupka-šajka??  Barba ispravi me ako sam falio!) postavili na krmu iza desne torpedne cijevi. I nije izgledalo loše. Napravili su i neke preinake u unutrašnjosti broda. Bolje bi to znali oni iz HRM. Ja ču se raspitat, ako netko ne napiše več prije o tome.
Duje

[E moj Boro, a Marsic ti sada gradi brodove u Kini, tj. nadzire gradnju za moju bivsu firmu.]

Barba, ne mogu da verujem! Taj čovek nije hteo da siđe u mašinski prostor, jer "on je inženjer, to rade podoficiri" i time odmah stvorio front svih na brodu protiv sebe... Možda nije korektno, ali bio sam i član komisije kada je polagao za SOFD - nije znao ni dužinu broda, ni SNAGU GLAVNIH MOTORA, svi odgovori su bili otprilike...

Časna reč, nisam plašljiv ali ne bi rado plovio brodom koji on gradi... :(

Evo jos par fotosa sa Torpednih camaca. Mislim da bi Boro Prodanic mogao jos ponesto da napise o njima.[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Hvala Jantare za lepo mišljenje, ali ja sam na torpednim čamcima radio samo 10 meseci, ima mnogo iskusnijih i boljih poznavalaca. Na prvoj slici prepoznajem pbb Đurića (kbb u penziji sada).

Jantare, hvala ti za "zalazak sunca............"

Ne, Boro, na prvoj slici smo ja, kao rtg i (tada) pbb Smiljanic Momcilo, komandant TC 223 (sada kbb u penziji), u toku neke vezbe.

Izvini Jantar, izuzetno liči na Đurić Dragu, a tebe tako mladog nikada ne bih prepoznao...

Mašinci, evo vam glavni motori M503A. Koliko se sjećam, poslije vožnje bio je obavezan pregled lopatica na turbini (ako je lopatica slučajno pukla-a to se dešavalo, onda je znala probiti nadgrađe). Znam, da je prvi motorista na TČ 216 dobio novčanu nagradu jer je sprečio oštečenje motora, pošto je otkrio napuknuče lopatice.

[attachment=1]
[attachment=2]

Još imam pepeljaru iz klipa od tog motora iako ne pušim  od 1986 godine.

TT podatke neka napiše neki mašinac.

Duje

Svaka čast Duje! Za lopatice si u pravu, tražili smo male pukotine u korenu ili pri dnu lopatice, a za TT podatke, kao što rekoh Jantaru, ima mlađih i pametnijih... Veliki pozdrav!

Bravo Duje majstore.

Boro ne pretendujem da sam pametniji a bogami ni mlađi ali da probam da se setim

Koliko se sećam:
Zvezdasti dizel motor 7 blokova po 6 cilindara prečnik cilindra 42mm.
Turbopunjač se uključivao automatski pri 1600 o/min. pregled lopatica posle svake vožnje i pre upućivanja motora.
Prekretanje motora i kopče 12 atm zraka na 4 i 6 bloku radi provere kopče.
Upućivanje motora zrakom 120 atm.
Snaga 4000 ks.
U zimskom periodu predgrevanje motora do temperature 30 Cdeg. vodom iz kotlića za grejanje.
Hladjenje motora emulzijom ulja i destilovane vode.
Hladjenje rashladnog fluida morskom vodom. Hladnjak pod pajolama krmenog motornog prostora levo od glavnog motora. Otvaranje Kiston ventila za ovaj hladnjak ručno pre upućivanja.
To je otprilike ono čega se sećam ako neko ima više podataka voleo bih da ih podeli sa nama.
Milance

Da li bi zaboravljanje zatvaranja Kingston ventila nakon vožnje moglo dovesti do poplavljivanja strojarnice?
(Čini mi se da se to jednom za vrijeme moje službe bilo dogodilo na jednom od raketaša...)

Nisam siguran. ako neko zna neka napise.
Milance

Kako su se motori izvadili iz mašinskog prostora prilikom velikog remonta ?

Milanče, sigurno se nisi dobro setio prečnika cilindra, nije 42 mm, barem duplo veći je, ali ne mogu sada da ti dam pravu meru, uključiće se još neko od motorista sa pravim podatkom. Pozdrav!

Skidalo se nadgrađe, motor vadio i menjao drugim i to relativno brzo....

Celo nadgrađe ?

Promjer cilindra ču javiti, kada opet idem u Split (jedva čekam). Tamo imam, kao što sam rekao gornji dio klipa kao pepeljaru (cca 200mm), pa ću izmjerit. A kod mjenjanja motora se je dizalo nadgrađe iznad mašina (pramčana i krmena). Prostor za upravljanje art. radarom RIS, nije se dizalo. Kao što znate nadgrađe bilo je iz Al i zakovicama spojeno za čelični trup.
Duje

Evo slika svakojakih...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

...pa još malo slika svakojakih...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Svetla tacka na sredini je od blica[attachment=1]

U pravu si Duje, nisam mislio o tome da ne poznaju svi te brodove kao oni koji su na njima radili... Pozdrav!

Jantar, vidim, za koga je bila slika, znaš li, gdje je taj danas?
Duje

Duje, vidim da ti Jantar ne odgovara pa ću ja biti slobodan da ti odgovorim, mislim da se moj prijatelj neće naljutiti. Slobo Rajčević je u penziji od kraj 2006., kao kontra-admiral, ima stan u Baru u Crnoj Gori, tamo provodi većinu vremena, a ima i nešto stana (nerešenog statusa) u Bgd, pa i tu naiđe. Skoro sam ga sreo, dobri smo pošto smo nakon torpednih radili zajedno u još 4 jedinice, ima šećernu bolest. Još nije na insulinu, ali nije ni daleko. Ako te interesuje, poslaću ti u privatnoj poruci i brojeve telefona. Pozdrav!

Zahvaljujem, Boro, ja nisam imao ove informacije pa ih i nisam mogao postovati.

Ništa druže, malo sam se bojao da se ne naljutiš, a o njemu imam još puno informacija, neke jesu a neke i nisu za forum. Pozdrav!

Zahvaljujem za informaciju. Mislim, da se on mene neče ni sjetit.  No, svejedno mi je drago čuti o ljudima sa kojima sam nekada radio. Žao mi je da nije zdrav. Kad ga budeš vidi, pozdravi ga. Želim mu sve najbolje.
Duje

Pozdrav za Tebe Duje. Pozdravicemo ga i ja i Boro sa Tvoje strane, ako ga vidimo, nema da brines.

Važi Duje!

Evo tačnih podataka za glavni motor M503a izvinjavam se zbog grešaka koje sam napravio (davno je bilo)

[attachment=1]

[attachment=2]

Možda sam već to spominjao ovde, ali ne sećam se više. Duje će možda znati jer su on i moj stari sedeli zajedno u školskim klupama, sad baš neznam dali i na SUS motorima, jer su specijalizirali različite stvari, ali ovako - u to vreme (rane 70-te) ovaj motor, M-503A, bio je kako se to u današnjem žargonu kaže Top Clasiffied uređaj u RM. Prilikom izvođenja teoretske obuke, predavači su iz sefa vadili zapečaćene skripte, koje su nakon završetka predavanja morali opet zapečatiti i vratiti u sef.

Evo kako se M503a i danas koriste
Milanče
[attachment=1]

Istina je. Ja doduše nisam mašinac kao otac od FF, ali smo imali slične probleme. Teke (sveske-bilježnice) iz nekih predmeta (kod mene od podvodnog oružja) su nem bile numerisane i uvedene u knjigu povjerljivih dokumenata. Zato i nemam tih teka. Poslije završetka specializacije vratili smo jih. Knjige smo uzimali iz biblioteke i isti dan jih vračali. Takva su bila vremena. Napisao sam več, da je kod prvih remonta TČ i RČ oko navoza (sinhro lifta još nije bilo) bila postavljena ograda, tako da se nije mogao vidjeti podvodni dio. Još u moje vrijeme na brod u remontu nije mogao nitko bez posebne dozvole.(ni radnici MTRZ ni druge starješine)
FF pozdravi mog klasiča!!!
Duje

Ja sam na TČ 217 došao u septembru 1980 (pravo iz akademije), a tzv. albume šema, da učim drenažu, prvi put sam dobio oko Nove godine, valda da se proveri da neću "zbrisati" sa broda nakon kratkog vremena sa nekim znanjima ...

Takva su to vremena bila, ("o tempora-o mores"), ali sta je - tu je. Ja imam pregrst fotografija na kojima PBr 581 postavlja dimnu zavesu, a koje na poledjini imaju uredno zaveden pov. broj. To je nekad bio poverljiv podatak, iako danas izgleda malo smesno, ali svako ko je tih godina bio u JNA sigurno se seca pregrst ovakvih smesnih pojedinosti. Ja se, na primer, secam da smo sezdesetih godina branili da se fotografise s/b "Lavsa", koji je bio jedan malo veci trabakul. A sta je sve bilo vojna tajna, o tome bi se moglo naci dosta materijala za rubriku: verovali ili ne ili za smehoteku.

Da mlađi nam danas ne bi verovali. Pošalje me jednom prilikom komandant, Zvonko Rodin, u komandu po šifre za NIHROM identifikator, pred vožnju. I idem ja u komandu, a za mnom idu dva naoružana mornara i prate me, da mi neko "ne otme" šifre...

Nas motoriste mornare na TČ 221 su kap. Troskot Zoran  i Ante Stražičić I motorista, učili drenažu od dolaska na brod. (avgust 1979) čak smo i šeme  imali na raspolaganju. Naročito su insistirali da svi motoristi znaju drenažu goriva a razvod tople vode krmeni motorista u detalje a ostali dovoljno za samostalno rukovanje.
Milanče

Tako to ide, Milanče, "O tempora, o mores" - vremena se menjaju pa i običaji...

Ne mogu da ja dajem ocenu mislim da bi bilo  zanimljivo da neko od vas koji je radio sa
vojskom kaže kakav je realno bio nivo obučenosti posada (mornara) na brodovima.
Milanče

Prema mom iskustvu, do kraja 1990 godine nivo obučenosti mornara na brodovima je bio odličan. Nakon rata i selidbe u Crnu Goru, dolazi do pojave manjka posada, posebno mornara, i uz sve druge već poznate probleme to utiče na znatan pad nivoa obučenosti, koji se nastavio sve dok sam ja radio, do septembra 2006.

Mada, ovo je šira tema, nije ista obuka mornara po specijalnostima -  VES-tima, čak nije isto ni trajala, tako da bi neko ko je neke druge specijalnosti imao i neku drugu priču... Pozdrav!

Pa forumasi da i ja nesto kazem ocoravi citajuci ove poruke.Zna li neko gde zavrsi tc-217.A Bori moram da kazem da nisam krio seme drenaze od njega,već je taktika verovatno bila da ih sam nacrta na licu mesta u masini,jer se tako mozda bolje pamti.A sto se tice obucenosti,mislim da su tu ipak bili iznad ostalih mornari motoristi,jer su i dolazili sa skolama slicne struke,a i bilo im je interesantnije da uce.

Genta, nisam ni mislio da kažem da si ih ti krio, jednostavno je bilo tako u to vreme...

Polovicom 2003 imao sam prilike posjetiti vukovar u lori zajedno sa RČ dubrovnikom i tenkonoscem bez imena. Od tada počinje moja fascinacija shershen klasom. ¾ broda bio je motor, minimalni prostor za posadu i jos minimalniji komandni prostor. Pancirna stakla, čelični trup ostalo sve od aluminija. Netko je napisao da je komanda treceg krmenog motora bila u stroju međutim na komandnom mostu podtojale su tri ručice kopči i dugmad povecavanja okretaja. Za uspomenu imam aluminijskih cijevi od rukohvata i neke manometre.
tamo su se zatekli dva narednika koji su mi ispricali jednu od zanimljivosti, pa brzinu, poteskoce pri manevriranju itd.

MTU, motorima se moglo komandovati po izboru: sa mosta, iz mašine, a ako me sećanje ne vara, i iz otvorene kormilarnice. Genticd ili Duje će ovo videti i ispraviti me ako sam pogrešio. Pozdrav!

navodno jedan od brodova klase je imao poteskoca u postizanju okretaja pa su kratili propelere mada su bili isti ko i u ostalih, takodjer dimenzije trupa itd..rezultat je bio max brzina od 48 cv ali krstareca je bila veca od ostalih i potrosnja manja.
motori nisu smjeli radit vise od pola sata na minimalnim okretajima zbog tlaka ulja.

Zdravo, jeste, ručice "Serne" su bile tri. (jedna za lijevi, jedna za srednji, jedna za desni motor). Kada se je dizao broj okretaja motora- povečavala brzina broda, na sva tri motora onda je prvi motorista koji je bio na mostu "dodavao gas" lijeviom i desnom motoru, a drugi motorista u pultu upravljanja srednjem motoru. Međusobno su bili povezani unutrašnjom brodskom vezom. (šljemafon i laringofon radi buke).
Na brodu su bila tri takva mjesta. OKM (osnovno komandno mesto), na mostu i u pultu upravljanja u prostoru izneđu pramčane i krmene strojarnice.

Dali su bila stakla na OKM pancirna neznam, no sjećam se, da su bila debela. Ti otvori su imali i formacijske  Al polkopce za slučaj zamračenja broda ili ABH udara. Interesantno je i to, da su na svim vratima i poklopcima (vanjski) na brodu bili ugrađeni prekidači za isključivanje rasvjete kada su se otvarali.
Duje

i vukovar vise nije vezan kod tvornice cementa ???

Sto se ovog uredaja tice mogu dodati sledece:
Glavno mesto upravljanja motorima je bio PUP.  Po pravilu tu su sedeli Kapo i II motorista.
Pre podizanja broja obrtaja motora, sa mosta ili iz OKM trazena je dozvola iz PUP, jer su se motori  mogli opteretiti samo ukoliko je to tehnicki bilo moguće na osnovu pokazatelja rada motora.
I motorista (sa mosta ili iz OKM ) je podizao broj obrtaja na levom i desnom motoru a kapo ili II motorista u PUP  na srednjem motoru.
Jedini merodavni podaci o broju obrtaja su bili oni sa table u PUP tako da je kapo ili II motorista vrsio korekciju broja obrtaja levog i desnog motora.
Na rucicama SERNA uredjaja su bile po dve kotve koje je trebalo drzati pritisnutim nekoliko sekundi a tek onda je rucica mogla da se pokrene.
U dnevnik rada motora je obavezno za svaku promenu broja obrtaja upisivano vreme i svi pokazatelji rada motora. Ukoliko se broj obrtaja ne bi menjao onda su se podaci upisivali na svakih pola sata rada motora.
U PUP su bili svi pokazatelji rada glavnih i pomocnih motora i to:
za glavne motore:
temperature ulaznog i izlaznog ulja u motor,
temperature ulazne i izlazne vode za hladjenje
pritisak ulaznog i izlaznog ulja
temperatura izduvnih gasova (presudna za moguće opterećenje motora odnosno podizanje broja obrtaja)
Obrtomer.
za pomoćne motore na posebnoj tabli.
obrtomer i temperature ulja i vode i pritisak ulja.

Treba takodje napomenuti da je postojao i brodski telegraf odnosno mogucnost upravljanja brojem obrtaja direktno na motoru. Ovo je uvek pre voznje kontrolisano ali mi nikada nismo vozili na taj nacin.
davno je bilo ali mislim da su podaci tacni.
Milance

Motorista 57 klasa, podatci su ti točni, tako se i ja sječam. Pošto sam bio na mostu (za kormilom-dužnost k-dira III BO), pratio sam rad I. motoriste. Ima još jedan interesantan podatak. U slučaju pojavljivanja "opiljaka" u filteru ulja (ako se ne varam), moglo jih se "splati" pritiskom na  određeno dugme. Možda zna neki mašinac više o tome!?
Duje

Slike koje sam napravio prije manje od mjesec dana, bile su od tamo ( skladište goriva). Možda se netko javi, ako zna, gdje je sada bivši "Vukovar"?
Duje

Pozdrav Duje!

Opiljci u ulju javljali su se zbog normalnog trošenja delova motora, a nisu se "spirali" nego SPALJIVALI na posebnoj rešetki, električnom strujom. Ukoliko spaljivanje ne bi uspelo, motor e gasio i tražio se uzrok. Ako tada ne bi bio pogašen, motor bi "zaribao".

Nadam se da će GenticD videti ovo i dodati potrebne detalje, mnogo je iskusniji od mene na tom pogonu.

Boro u pravu si, kod mene je greška u pisanju. Mislio sam na spaljivanje. Znam, da se je to uradilo strujom (opiljci su zatvorili strujni krug i upalili signalnu sijalicu u pultu upravljanja), no htjeo sam potaknut nekog mašinca, da to detaljno opiše.
Duje

znaci kada bi  se komadici lezaja, najvjerovatnije letecih pa onda temeljnih, pojavili na toj elektricnoj spravi bio bi to znak da nesto nije uredu (nevjerujem da je to bio materijal s kosuljica cilindara). motor je imao 6 parova zvijezda po 7 cilindara a to znaci da je jedan leteci lezaj imao na sebi 7 cilindara!!
600-700 radnih sati je stvarno jako malo za generalni remont..pa to nisu ni 3 izmjene ulja po 250 sati (koliko je normalno za obicno ulje u svijetu strojarstva)
dali netko zna od kojih materijala su bili pojedini djelovi motora..cuo sam da je vecina bila od aluminija
steta za tako posebne motore da nisu bili usavrseni (mozda jesu danas jer su u prodaji)

imam informaciju od ekipe veslackog kluba iz kastel kambelovca da ga vise nema tamo (vukovara)

Većina delova motora bila je od aluminijuma, osim osovina, vratila, zupčanika, klipnjača, ventila i nekih sitnijih delova. Inače motor je imao izuzetno malu specifičnu težinu - odnos snage (kW) i težine motora (kg).

Komadići metala koji su spaljivani najčešće su bili od ležajeva, ako bi se pojavili drugi put nakon što spališ prve, već je to bila uzbuna za veći kvar. Sećam se da je na TČ 223 (ili 224), nisam više siguran, došlo do zaribavanja motora, komandir V BO bio je moj klasić Tarbuk Dragan.

Malo sati rada do remonta je upravo zbog te male specifične težine i sa tim u vezi velikih termičkih opterećenja motora u radu, posebno na visokim brojevima okretaja. Na malim brojevima okretaja, opet, zbog nižeg pritiska ulja bila je opasnost od slabijeg podmazivanja.

Ukratko, motori su bili za Mornaricu, tada se nije puno gledalo koliko košta, moralo je da se ima...

Pozdrav.Generalni remont motora je bio po prvobitnom uputstvu 600 radnih sati ali smo mi kasnije to podigli na 800,stedelo se malo.

Kotor, 10. rujan 1978.

Specificna tezina motora  /odnos tezine i snage/je bila 1,posto su motori bili teski 4000 kg ili 4050kg koji su imali dodatni zupcanik u kopci.Mi smo ih zvali desnokretni i levokretni.

Da Milance moglo se upravljati i sa motora.Vrsio se prekret kopce i moga se podizati broj okretaja,ali se to radilo samo u slucaju kvara serne.Tada je drugi motorista morao stajati pored motora i imati unutrasnju brodsku vezu da bi primao komande.Ali to se retko desavalo.To bi poseban problem bio kod uplovljenja jer bi bilo otezano komandovanje.A uplovljenje je u cetvorovez ipak bila mala umetnost.Lako je bilo uploviti kada je bonaca,ali trebalo je uci u cetvorovez po olujnom jugu i buri a i tad se normalno plovilo.I nije bilo puno ostecenja.Desavalo se da se i komandant izgubi u svemu tome,ali su ih spasavali ponekad I motoristi.

Ma, ne moze proci bez 223!

Nije samo 223 ima i drugih primera 218 na Katarini (mislim da je Marasovic spasao stvar,ili mozda Paunovic ali na zameni ko ce se svega setiti)

Sitna ispravka za gendera,posada tc je formaciski bila 11 staresina(tri oficira) i 14 mornara a ne 12 mornara i 12 staresina.

Ma, Genticu, mislio sam samo na fotos iz Kotora koji je postovao Batik. Pozdrav

A moglo je biti i ono sto sam ja mislio,jer i 223 je imao problema sa uplovljenjem.

Nemoj mi 223, vidis da je bio najlepsi (salim se)[attachment=1]

Sto se tice spaljivanja opiljaka da i ja dodam nesto.Prvo sam hteo reci da to i nije postojalo ali posle mozdane fiskulture pocelo mi se pamcenje malo vracati.I evo sta sam se setio.Uredjaj za spaljivanje opiljaka se nalazio u pultu upravljanja sa desne strane kontrolne table glavnih motora.Ali na motoru se na povratku ulja posle podmazivanja nalazila trosekciona resetka kroz koju je prolazilo ulje.Kad se u ulju pojavi neki opiljak od delova u trenju on prespoji resetku i u pultu se upali kontrolna sijalica.Tada  se sa prekidacem dovede struja visokog napona i opiljak spali.Za svaki motor je bilo po 3 sijalice.Ako se upale sve tri sijalice ,i ne mogu opiljci da se spale to znaci da je puno opiljaka u ulju i da je opasnost od zaribavanja velika pa smo gasili motor.Zatim smo skidali resetku i pazljivo skupljali opiljke sa nje i nosili u Sibenik da se ispitaju koji je materijal u pitanju i na taj nacin ustanovi kvar.Ja sam to radio  a eto jedva da se setih.Jos uvek ne mogu da se setim pozicije resetke na motoru.Verovatno negde kod kopce.Pozdrav

Genta, znao sam da ćeš dodati ono što treba oko spaljivanja opiljaka u ulju za podmazivanje, zato sam te i "prozvao"!

Idemo dalje...

Kad bih ja umeo da stavim sliku TC-217 videli bi onda sta je lepota inace najbrzeg broda u RM.Sve eventualne primedbe su vam uzaludne, to je opste poznata stvar.Mi smo kruzili oko topovnjace koja je vozila maksimalnom brzinom.Nije da se hvalim.

I ako nisam mašinac, poslije toliko godina, sjetio sem se detalja, koji je otvorio interesntnu temu. Mislim, da smo sada rekli sve o tome. Vjerujem, da bi uspješno uputili glavne motore i održavali pogon.
Duje

Pa ja ne sumnjam u to ,treba samo da stanem na palubu broda i mislim da bi mi se sve vratilo a tek kad bih usao u masinu.Eh kad bi bilo mogucnosti da se zaplovi bar jos jedna voznja, bacio bih koju kintu.I dan danas mi se ponekad cini da u glavi cujem onu buku motora,i onda se samo najezim,iako mi je ta buka odnela lep komad zdravlja.

Ne znam kako vi, ali ja, kao što ronim barem jednom nedeljno, tako isto u snovima vozim brodove: TČ, Podgorku, DTM, DJČ, PČ 302, BM, BMT...

I to tako živo, sa toliko detalja, kako ništa drugo nikad ne sanjam. Kažu da snovi traju par sekundi, a meni se čini da sanjam satima!

Genta, verujem da me neko hipnotiše da bih mu nacrtao sve i najmanje detalje sa svakog broda na kojem sam radio! A i ti i ostale kolege, siguran sam!

E pa, mirno nam more noćas, mornari!

Kapo hajde molim te objasni očemu je to moglo da se radi, pogoni su svi bili isti, razumen da je bilo u pitnju starijih i noivijih btodova ali razlika u brzini od 10-15 čvorova je čini  mi se velika.
Milanče

Milanče, razlika nije bila 10-15 čvorova, nego samo 3-4...

Hvala Boro
ja sam na osnovu dosadašnjih diskusija mislio da je bilo više.
Milanče

Milance da bi se objasnila,razlika brzine brodova potrebna je sira diskusija.Neki tc su jedva prelazili 40 cv a neki su isli i 50.Treba znati da motor ima svoje karakteristike ,propeler svoje,osovinski vod sa lezajima svoje,pa kad se sve to spoji dobijes brzinu broda.To se sve predstavlja odredjenim dijagramima i krivuljama.Negde je i kostrukcijono sve to bolje pogodjeno,pa su se motori mogli vise opteretiti,a gde nije moglo kracena su krila propelera da bi se motori rasteretili,sto je normalno uticalo na brzinu.Ova oblast spregnutih karakteristika motora propelera i osovinskog voda te uticaj eksploatacionih faktora na rad dizel motora izucavao se u MVA citav jedan semestar.Znaci nema apsolutno ista dva motora a narocito ne dva osovinska voda niti propelera.Na jednom brodu su motori bili razlicito optereceni.Pozdrav!Inace kad je  kap Zeleni bio u zameni na Tc 217 ni on nije mogao da ide vise od 30 čv.Eto ima i taj uticaj.

Vjerovatno završna izrada nije bila jednakog kvaliteta za sve brodove. I upitno je, koliko su bili dostupni svi parametri za izradu brodova u Jugoslaviji.
Inače Seršeni su po mome bili več tada promašeni brodovi - skupo održavanje specifičnih motora, koji su bili namenjeni dirkanju i ne neki normalni upotrebi broda, loše glavno naoružanje (torpedi), loša elektronika, loše PVO naoružanje ...

Janezek, potpuno si u krivu za "promašenost" tog tipa brodova, ali ne bih da ulazim u polemiku. Uglavnom, tvoje ocene možda mogu da stoje ako se gleda sa današnjeg aspekta, a nikako ako Šeršene postaviš u kontekst vremena u kome su bili aktivni... Imaj u vidu kada se pojavilo raketno naoružanje na brodovima, jer su do tada artiljerija i torpeda bili osnova vatrene moći brodova!

Dakle, nikako se ne može reći da su bili promašeni!

Kapo
upravo ova informacija mi je bilo potrebna. A o komandirima V BO u 17 brigadi imalo bi mnogo da se priča. J asam bio na par zamena pa sam imao svašta da vidim kao običan mornar a da ne pričam o vama koji ste se najbolje poznavali između sebe.

Seršeni su ušli u naoružanje zbog straha, da raketa nemože potopiti jedan brod. Taj strah su imali pored Rusa i Šveđani. Posle 1967 sa potapanjem razarača Eliat-a, to mišljenje se brzo izmenilo. Domači Seršeni su bili svi izrađeni posle 1967 godine, pa bi se tu moglo nešto da izmeni. Ali pošto je bio posao več dogovoren, niko nije htio to da promeni.

Seršeni se nisu mogli upotrebljavati skoro za ništa drugo osim za brzi napad torpedima, kojeg učinkovitost bi bila dvojbena. Ako bi skinuli torpedne aparate, mogli bi staviti višecevne bacače raketa (to su uragili egipčani) ili mine. Zbog motora, koji ima vrlo kratak rok do remonta, brod nije pogodan za patrolne zadače.

Sve što kažeš je istina, ali opet u koncepciji tadašnje odbrane, bilo je zastupljeno mišljenje o kombinovanim raketno-torpednim udarima na potencijalnog neprijatelja. Tim konceptom bi se formirale udarne grupe sastavljene od raketnih (1-2) i torpednih ( 2-3) čamaca, koje bi, koristeći razruđenu obalu za maskiranje, izvršile udar po neprijateljskim brodovima i opet brzo zamakle za neko od ostrva. Ta taktika je i bila logična za to vreme, tako da ne vidim ništa sporno u nabavci ovih brodova. Što se tiče patrole oni nisu ni bili predviđeni za to, za to si imao sijaset patrolnih brodova i čamaca.

Kao što kaže Motorista, torpedni čamci su bili namenjeni za "eksploataciju rezultata prvog udara" koji su nanosili raketni brodovi, i za napade na trgovačke brodove protivnika. Imajući u vidu razuđenost istočne obale Jadrana, imali su sijaset mogućnosti za skrivanje u radarskoj senci obale i za brzo povlačenje nakon ispaljivanja torpeda u prostor između ostrva, što sve vodi na zaključak da su tada bili upotrebljeni u borbi, da BI BILI DOSTA EFIKASNI.

Zbog toga tvoje ocene Janezek, stvarno ne stoje. Ovo govorim ne emotivno (jer sam i sam radio na tom tipu brodova), nego sa aspekta tadašnje taktike upotrebe brodova RM. koja je bila potpuno logična i opravdana za to vreme.

O ulozi TČ kao brodova za patrole ne bih govorio, tu ulogu nikada nisu imali, čak ni kao sporednu.

Drugo, prema podacima naših obaveštajaca iz tog vremena, veće mornarice Sredozemlja (članica NATO bloka) ozbiljno su uzimale u obzir vatrenu moć TČ - a, te nema razloga da sada mi sami nakon 30-ak godina tu ulogu i moć osporavamo, osim eventualno iz čistog kritizerskog stava i razloga.

Treće, ako se analiziraju sumarni podaci za pogone brzih lakih pomorskih jedinica u svetu, uočiće se podatak da su gotovo svi brzohodni dizel motori imali manji resurs radnih sati do remonta, baš zbog VISOKOG BROJA OKRETAJA  motora. Treba imati u vidu i kada su se brzohodni dizel motori počeli šire upotrebljavati za potrebe mornarica u svetu...

..da ali nikad dosad u praksi nisam cuo da motor ima remont nakon 600 radnih sati. stavljanje plinskih turbina u ono vrijeme bila bi jedina dostojna zamjena zvezde a vjerujem da bi s time jos izgubio na tezini a i na periodama remonta..mozda bi reduktor bio problem
neznam koliko su se trosili cilindri i prstenovi nakon 600 sati ali po meni leteci i temeljni lezajevi morali su biti vecih dimenzija

konkretno mtu4000 s kojima radim imaju 8000kg s kopcom i 3150ks i 12000 sati izmedju remonta postoje verzije istog motora ali sa skoro 6000ks ali su remonti skraceni na 6000 sati (ako se dobro sjecam) sto je jos uvijek 10X vise od zvezde

Boro ,slazem se sa tvojim stavom sto se tice opravdanost uvodjena Tc,Rc,pa i topovnjace u JRM.Njihova namena se ne moze razdvojiti od koncepcije opstenarodne odbrane,zasnovane u prvom redu na partizanskom ratovanju i osloncu na razudjenu obalu.Caki i dan danas bi se nasla svrha ,za te brodove.Ali se ne slazem sa uvodjenjem VPBR,koji su po mom misljenju bespotrebno kupljeni.Veliki brodovi velike mete skupi za odrzavanje,ne uklapaju se u tadasnju koncepciju odbrane.Da napomenem i to da su TC mogli i mine da polazu sto je uvek aktuelno.

Janezek, ni ja se ne slažem sa tobom. Treba brodove projektirane 50-tih, a građene60-tih i kasnije postavit u ono vrijeme. Nisam stručnjak za taktiku, ali sam siguran, da nije bila tako loša (objasnio je Boro).
Ja sam več napisao (zadnja ozbiljna kriza sa Italijom 1973 godine), da nije logično, da su poslani TČ, pored svih ostalih brodova, u sjeverni Jadran (poviše Brijuna su male dubine), jer torpedo poslije lansiranja (53VA) napravi đep od 30-35m, kasnije se diže i opet spušta na tražeču dubinu. Kad je more plitko ima smetnje kod "slušanja"-traženja cilja. No samo informacija, da je ispred tebe netko ko ima oružje, djeluje negativno na protivnika. TČ su imali i topove-mislim dosta kvalitetne. Da su bili TČ jedini brodovi  prisutni tamo, onda bi se mogao djelomično složiti sa tobom.
Ništa nije novo, da bi kod prihvatanja prvog udara dosta TČ bilo uništeno. Na to je JRM računala i nije krila od nas.
Duje

Slažem se, ali VPBR su druga tema...

MTU, vodi računa o kom vremenu se radi! U međuvremenu je tehnologija materijala znatno napredovala, a time su i resursi ne samo motora već i mnogih drugih uređaja znatno produženi.

Ko je u to vreme mogao da razmišlja o na primer kompozitnim materijalima? I metoda sinterovanja pojedinih delova je bila relativno nova...

Možda stvarno malo pogonskih sati za pogon. Moraš znati, da su se prvi remonti izvodili po instrukcijam iz SSSR-a. Negdje sam već napisao, da je veliki remont TČ 211 trajao preko 13 mjeseci. Veliki remont na TČ 215 (kolovoz ili avgust 1974 veljača ili februar 1975) trajao je "samo" sedam mjeseci, kasnije se je to vrijeme još skračivalo. Več u moje vrijeme na TČ, počeli su izvodit remonte sa 700, pa i 800 sati pogona. Malo ili puno? Svakako su  ondašnji stručnjaci došli do toga, da se može vozit i više sati bez opasnosti od havarija na motorima. Koliko se sječam, VTRZ Velimir Škorpik-Šibenik, proizvodio je i neke rezervne djelove ta te motore (i to ne cjevi, podloške itd). U samim ugovorima o nabavi TČ, bilo je precizirano koliko godina nismo smijeli proizvodit koje djelove. Pa i gorivo smo morali uvozit odrđeni broj godina. Valjda češ mi vjerovati, da smo u ono vrijeme znali napravit daske za meso, žlice, viljuške i ostale stvari za kuhanje. I da bude još nelogičnije sav taj pribor za jelo bio je iz aluminija. Napisao sam več, da smo imali (brodovi koji su došli iz SSSR-a) i krznene cerade za torpedne cijevi. Naša klima jih sigurno ne treba.  No ugovor je bio potpisan-kompletno opremljen brod.
Duje

duje neke su mi stvari jasnije, a vjerujem da je i nas narod u ono vrijeme uvidio i znao kako poboljsati nešto
evo jucer mi je prijatelj pricao (koji je inace kapo na Šolti, bivši mukos) kako u topovnjace s zvezdama upotrebljavaju gorivo DS (navodno s umanjenim udjelom sumpora) ,a ne D2 što se toči u ostale, i da postoji problem s remontom zvezda jer meštri što su bili školovani u rusiji više nema ili su u penziji..a i kriza čini svoje

I u stare m503a-2 se sipalo gorivo DS deklarisano sa manje sumpora.Ovaj remont motora na 800 sati se mora posmatrati i sa stanovista upotrebe TC u RM.Mozda je to malo, teoretski gledano za  eksploataciju motora medjutim TC ipak nisu puno vozili,oko 150 sati god.Brzo se prelazilo od otoka do otoka i tu onda baziralo.Na primer od Splita do Visa/ceska vila/se plovilo 1,5 sati i to bi bilo manje da nije Kastelanskog zaliva i ogranicenja brzine.Od Pule do Splita smo stizali za 4 sata.To je znacilo generalni remont svakih 5-6 god.Da li je ova topovnjaca sto se pominje novo izgradjena sa motorima od 56 cilindara i 5600ks.A sto se tice remonta i u staroj Jugi je bilo problema oko remonta,jer navodno nije bilo para za sve radove,pa se radilo samo ono sto je bilo bitno za bojevu gotovost,a ostalo slabo.Majstora je bilo ali se i plovilo i radilo skoro za djabe,sto danas nece niko,pa tako i dodatni problemi.

Oko Seršena i upotrebljivosti - ako se za protivnika uzme samo RM Italije, oko 1973 (Trščanska kriza), protivnici su imali rakete Tartar, topove 127mm i 76 mm te helikoptere Bell 212 ASW. Od avijacije Starfightere i G91. Podmornice ovdje neču istači.

Raketni čamci bi tu dobro prošli, za torpedne bi oba topa bila vrlo opasna. Kada su u RM Italije u naoružanje došle fregate Lupo i Maestrale, su i torpedni i raketni čamci postali vrlo zastareli. Posle 1980 godine ti čamci bi trebali iči kroz jedan proces modernizacije i promjene glavnog naoružanja, što se nije dogodilo.

Oko ovih zvezda motora - zamislite si, da su istočni njemci kod klase fregata (korveta) Parchim imali ove zvezda motore za patrolne brodove. Najbolja jim je bila taktika traženja podmornica - prvo idu sporo a zatim za nekoliko minuta, prvi brod počne da juri, pa onda drugi i treči. Zapadni njemci su se pitali, kakva je to taktika u pitanju. Pošto nisu znali, da je bio problem u motorima, koji nisu pogodni za tu vrstu zadače.

Zamslite si, da imaš ovakve brodove u naoružanju. Pa posle mjeseca i dva plovidbe u sezoni idu na generalni remont mašina.  ;D

Janezek, ne znam šta želiš da dokažeš?

Kako to misliš nakon mesec-dva u generalni remont? Pa to bi bilo 10 sati pogona dnevno, a u kojoj mornarici na svetu lake pomorske snage tako plove? Možda samo trgovački brodovi, od ratnih eventualno patrolci, ali to je i izuzetno naprezanje za posadu, to se nigde ne radi. Genticd ti je objasnio da se sa prosekom od oko 150 moto-časova godišnje u remont išlo svakih 5-6 godina. Otkud sad mesec-dva?

Ne moraš nešto voleti, ali ni koristiti slabe argumente da dokažeš da ne valja!

Niko ne tvrdi da su torpedni bili jači od npr fregata, samo da su imali svoju, vrlo usko određenu ulogu i da su za to bili solidni, u to vreme.

Treba imati u vidu da se u to vreme u SSSR pa ni u SFRJ nisu žalila sredstva za vojsku, bilo je novaca više nego sada!

Ajd da dodam jos koju.Janez je u pravu za tc ako se posmatra tc na moru i u ratu. Na otvorenom moru je uvek pobednik onaj ko dalje vidi i ko ima domet oruzja veci.Ali moramo tu posmatrati i druge faktore.Prvo koncepcija odbrane,ne ulazenje u frontalne sukobe.Oslonac na prvenstveno obalsku artiljeriju,ometanje transporta i eksploatacija tudje vatre,sto ukratko znaci lesinarenje.Vidimo da se ratovati moze i tako sto se okaci kg eksploziva oko pojasa pa buuu!!!Znaci u uslovima gde je neprijatelj jaci skloni se pa napadaj kad tebi odgovara.Sa Borom se ne slazem oko finansiranja vojske,sto je ovde drugi znacajan faktor.Izgleda da je odavno neko krenuo sa razbijanjem drzave iznutra tako da je vojsku doveo na ivicu bede .Naravno da je najjednostavnije bilo kupiti bolje brodove bolje naoruzanje i bog te veselio,ali trebalo je za to imati i obucene ljude,koji ce da rade za 500 dm mesecno.problem onda ide sa napredovanjem tih ljudi koji se kasnije skupe u cinu majora ili potpukovnika pa nikom vise ne trebaju.Zatim odziv u akademije ocajan.Kljuc je dovodio do toga da primimo u akademiju momke iz Slovenije koji na testu imaju 0 bodova,jer bolji nisu hteli da se jave  i td i td.Problema koliko hoces,i sve se to slomilo na nasem ponosu torpednom camcu, kojeg smo mi bili spremni da vozimo do smrti,sto se srecom nije desilo.Slava im!!Uskoro stize slika tc-217 !!!

evo slike!!!

...[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

...ma vidi ti Anića kako zapovjeda janjetinom...

A Žarko Bartulović kontroliše vađenje kiselih krastavaca iz konzerve!

Genta, lepo ti je stajala štafeta, kao isvima nama u to vreme!

Nisu krastavci mislim da sam ulovio velikog morskog crva

Nije važno, važno je da on to kontroliše!

A sećaš se bisera za Smehoteku: u ukršetenim rečima - atletski razvijen čovek, šest slova - Žarkovo rešenje: GORILA!

Ili kad si ga pitao koliko konjskih snaga ima ručna pumpa za kaljuže, odgovor: OKO 100!

Na ovim slikama su ljudi sa više brodova. Prepoznajem među ostalima Lizatović, Samarđija, Anić (217;  Špeh Alojz (216) Mate Marković (218) I još poneki.
Duje

Duje, pokojni Špeh Alojz je bio na 217, bar u vreme dok sam ja stažirao na tom brodu. Pozdrav!

Da, ali je bio i na 216. Na 217   bio je kao artiljeraci i Tasevski, koji je kasnije otišao na ohridsko jezero.
Duje

Izvini Duje, nisam mislio da te popravljam, mislio sam da je lapsus. Ja Lojzu znam kao člana posade 217. Bio je interesantna osoba, jadnik, i vrlo simpatičan, uvek dobroćudan i nasmejan. Mnogo pozdrava!

Ma ne ljutim se ja. I ja mogu pogrešiti. No, za njega znam gdje je bio, jer smo bili zemljaci. Poznavao sam ga jako dobro. Baš danas, kada sam bio na groblju u Splitu, tražio sam njegov grob i nisam ga našao. Sledeči put ču se raspitat u upravi groblja.
Duje

Da Speh je bio na tc-216 ali smo ja, on i Nakic /umro/ , 1978 presli skoro zajedno na tc-217.Tada je sa broda otisao Tasevski i nesto kasnije Pera Bunjevcevic .Inace ove slike su iz Ceske vile/VIS/ i bili su verovatno TC_224 i TC-217.Na prvoj slici se vide Samardzija Antun /umro/Lizatovic Jure,vod sa Visa/ne secam se imena/,Bartulovic Zarko/umro po mojim informacijama/,Jovanovic-fleka,Marinkovic Goran ,Speh Alojz,Mihaljevic Miran,ovaj sareni se ne secam ko je/ moguce je neki mladi kom Vbo./  i Karlovic Vinko.Na sledecoj slici su Marinkovic Mate ,Mitrakovic,Radujkovic ispred speha i Karlovica.Bilo je ovde verovatno ljudi na zameni.

A sto se smehoteke tice da napises knjigu.Kladim se ja sa Bartulom da cu iz masine da pogodim kojim kursom oni voze gore i uvek pogodim,i nije mogao da shvati kako.Zatim da ne moze da pogodi koliko nafte na sat trosi kompresor ni u 50 lit i td i td.Kaze on meni da ne znam morzea,a ja kazem ajde u radio kabinu pa da vidis.On govori slova a ja kucam bez greske.Naravno cestitka,samo nije primetio da na stolu imaju ispisana slova i znakovi.Bio je simpatican,zadnju noc pred  mojo dlazak iz Splita proveo je na mojim vratima jedno 2 sata,i ponudio pomoc ako je budem imao prilikom selidbe,jer je on tada bio u 404 zboru narodne garde,zamenik mom  dotadasnjem prijatelju Matulovicu.

Lizatović, Mihaljević i Anić su 1989/90 bili na TČ 217, upravo kada je Radujković bio komandir voda 2. čete 4. bataljona u Puli, kasarna "Karlo Rojc".
Sa torpednog čamca među regrute signaliste, ima li tu kakva priča ili je to najobičnija kadrovska križaljka JRM?

Nakić Zvonko umro? I Bartulović? Bože, kako ljudi odlaze mladi...

Pričao sam o klasi Parchim, koja je bila veča korveta ili bolje da kažemo veči patrolni brod, sličan klasi Koni. Ove fregate su sada u naoružanju Indonezije, a svima su promenjeni motori. Zna se zbog čega.

Inače za namjenu torpednih čamaca u tadašnje vreme su ovi motori bili dovoljno dobri.

Nisam razjasnio ovo sa jagnjetom.Morao sam ja da kontrolisem kad je peceno,a Anic je bio svedok.Kad svi kazu da je peceno /nestrpljenje/ onda je trebalo jos pola sata da se pece da bi bilo dobro.Neki bi ga posle onog piva pojeli i napola zivo.A stafetu smo nosili zadnje dve godine u kombinaciji sa TC-216.

Žao mi za PF Žarka Bartulovića............ bio je dobar komandant, tih i nekako stidljiv, puno na bolovanju, tako, da sam ga možda vidio ukupno par meseci od celog služenja. Mir i pokoj...
A drago mi je vidjet Fleku, koji je bio moj komandir BO a najviše zastavnika I.klase Markovića. Ličio na Bad Spencera, pušio Cigarilos.... a kad neko od oficira nije platio na vreme u kantini samo sam njemu rekao...... ;D
Ps: Sečam se kad smo za Dan mornarice pekli jagnje kod Češke vile, pa je neko dovukao kol na kojem bi mogao peći vola, pa je ono jagnjence na kraju izgledalo kao ražnjić ;D . Eh,uspomene.....
(Slike mora da su negde iz početka 80.godina a brodovi su 217 i 224 jer smo često zajedno izlazili).

Nakić Z. jedan od prvih podoficira, koji nisu završili vojnu školu, nego su bili primljeni na ugovor sa mogučnošču produženja ugovora. Čini mi se, da je počeo karieru na TČ 216 kao drugi motorista, prvi motorista Filipović Zoran (sada živi u Splitu) k-dir V BO Kap. I.kl. Pavetiček Zvonko, električar Stanković Ljubisav (moj klasič), živi u Srbiji.
Duje

Neka mu je laka zemlja!

Verovatno mu je alkohol mnogo pomogao da one na onaj svet: ujutro bi doneo flašu vinjaka, prodavao na čašicu Špehu, Lizatoviću i društvu tako da on pije džabe, pa sutra ponovo tako. Dobro smo sarađivali, bio je dobar čovek.

Da Nakic je pio,bio je rocnik i 9 god je izdrzao u rm a onda je raskinut ugovor sa njim.Imao je psihickih problema zadnjih 6 meseci a i prestao je bio da pije.I ja sam imao tada problema sa njim.Komanda je trazila od mene da mu dam negativnu ocenu pa da ga izbace iz vojske,sto sam odbio ,i rekao sam da je on za lecenje a ne za ocenjivanje.Ja sam otisao na go i kad sam se vratio oni su ga vec bili otpustili.Posle njega su me usrecili sa Savic Momcilom kao prvim motoristom.Sa mnom je nekako i funkcionisao,za razliku od prethodnog broda.Videh ga jednom prilikom u Beogradu,ali iz autobusa.

Kapo da li je taj Savić bio pre toga II motorista na 215

Da, taj Savić je bio drugi motorista na TČ 215. Moj je klasić kao i Gudelj. Sva trojica smo došli na brod u avgustu 1974. Savić sada živi na Palama, 2007 sam ga tamo i posjetio.
Duje

Duje molim te da li ti je poznato ime Ivica Baleta aktivirao se kao električar početkom 1980. Bio mornar električar na 221.
Milanče

Imam jednu sugestiju oko ove teme na Seršenu - ovdje je puno postova, koji djelomično spadaju u to temu - a to su sječanja bivših drugara na služenje vojnog roka na brodovima. Pa bi mogli ove inače zanimljive postove da se stave na možda odvojeno temo - život i rad na brodovima JRM.

Pa Janez je u pravu,ove stvari koje interesuju nas koji smo bili na tc ,neke ljude ne interesuju,pa razdvajanje ne bi bilo lose.

Janez je  možda u pravu.
Ali Mi smo ovde na Seršenima zar nije logično da se ovde i raspitujemo jedni o drugima i da evociramo doživljeno na brodovima koje je trebalo  izmisliti da ih nije bilo , jer gde bi se upoznali ili ponovo sreli takvi kao Duje, Jantar, Mornar, Boro, Genta,.................. i svi ostali koje nisam nabrojio, svi oni koji su deo svog života proveli na ovim brodovima.
Možda ja ovo lično shvatam ali na svakim vratima postoje dve kvake tako i ovde ulaz i izlaz su slobodni.
Milanče

Postove ne treba premeštati. Evociranja uspomena na život i rad na torpednim čamcima JRM je sastavni deo ove teme. Nigde u naslovu teme ne piše da je ona ograničena samo na taktičke i tehničke odlike tih brodova. Štaviše, ne verujem da bi se mnogi bivši pripadnici brigade TČ uopšte javili i napisali mnogo zanimljivih i korisnih postova i prikazali gomilu fotografija sada već izvanredne arhivske građe, na ovoj temi, da nije bilo i tekstova koji se odnose na njihove kolege, uslove rada i boravka na ovim jedinicama i sve one male stvari koje čine mornarski život tako specifičnim.

Go on!  :pirat

Ja sam uveren da postove ne treba premestati a ocigledno je da je ovaj topic medju najzastupljenijim na Palubi brojem stranica i interesovanjem, sto govori u prilog njegovoj aktuelnosti, kakva je do sada.

Ni ja ne bih premeštao postove. Čitaocima je interesantno i to, ti naši razni doživljaji i anegdote!

Konačno objavljujem slike klipa, jer sam obečao. Moram napomenuti, da je na slici več obrađen klip (služio mi je kao pepeljara dok sam još pušio). Na trečoj slici je slikan donji dio klipa. Onaj koji ga je ikad vidio, znati če kako je izgledao cijeli.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Duje

Ma,i za pepeljaru je dobar bio.

U MTRZ Velimir Škorpik i ja sam nabavio jednu ovakvu pepeljaru, dugo je čuvao ali je danas na žalost nemam. Bila je lepa i uvek izazivala pitanja od čega je napravljena.

interesantno...može li se di nać slika kompletnog klipa?

Ubjeđen sam, da bi se mogao naći klip u nekadašnjem  MTRZ Velimir Škorpik. Vjerujem da ima u nekadašnjoj motornoj radionici kakav "otpad". Možda netko od starijih radnika još čuva takvu "tofeju".
Duje

E, a tek kakvu su buku ovi klipovi pravili.Pitanje je da li je ikada izmeren nivo buke na punoj snazi/2200okr/min/.Ja koliko se secam bilo je jedno mernje,na tc i izmerena je buka 128 db na oko dve trecine snage ,ali povratne informacije o tom ispitivanju nisu nikad dosle do nas.Inace po iso standardima na 115 db je zabranjen ulazak u radni prostor. Svake godine smo kao motoristi snimali audiograme i svake godine bili sve gluvlji.Inace ta buka je i veoma lose delovala na nervni sistem motorista.Ovo merenje buke sto ja znam se odigravalo u Lori i bilo je veoma interesantno.Bila je to neka ekipa iz Beograda.Usli su na brod i upaljeni su motori,a posto je bila bonaca normalno motori su povukli ispusne plinove nazad u masinu sto se uvek dogadjalo u takvim uslovima.Mi u masinskom  prostoru  bi se tada gusili i plakali, dok se ne isplovi i i sve to razidje.Kako ovi iz Beograda nisu za to znali/a inace su bili zaduzeni da brinu o nasem zdravlju/,oni su poceli da beze sa broda jer su mislili da se zapalio.Govorili su da je to neka namestaljka i da tako ne moze biti.Jedan pukovnik je maltene hteo da se bije sa nama na obali,govoreci jebes ovaj brod ako je ovo ovako i ovo je gore od Ausvica.Neko je rekao da su im instrumenti kasnije pocrkali od buke.Onda su lepo kasnije otisli a rezultate ispitivanja ne znam da li je iko ikad  video.

Genta, mislim da je nivo buke morao biti dosta veći, barem 170 dB. Na Podgorki je izmereno između turboduvala bočnih motora 172 dB, a M 503A2 su bili mnogo jači!

Ovo sa bukom je podatak o kome se pricalo.Nisam siguran gde je to mereno.Moguce je u pultu upravljanja a i ne na punoj snazi.Znam samo da na 2200 okr/min sam imao utisak da vazduh igra u masini,a o razgovoru ni govora nema.Cak ni vristanje bilo kakvo se ne bi culo.Da je buka merena pored motora na pojedinim mestima ko zna do kakvih podataka bi se doslo.Ja sam probao da malo maknem slemafon sa usuju i imao sam utisak kao da mi neko zabija ekser u glav kroz uho.Ta buka je prelazila granicu bola.Negde na 140 db pas bi uginuo,mi smo eto izdrzali ali sa posledicama.

vidiš,ima par godina sam radio kao kurir,redovito bi tamo nosio poštu,da sam znao...

Usli su na brod i upaljeni su motori,a posto je bila bonaca normalno motori su povukli ispusne plinove nazad u masinu sto se uvek dogadjalo u takvim uslovima.Mi u masinskom  prostoru  bi se tada gusili i plakali, dok se ne isplovi i i sve to razidje.Kako ovi iz Beograda nisu za to znali/a inace su bili zaduzeni da brinu o nasem zdravlju/,oni su poceli da beze sa broda jer su mislili da se zapalio.
[Vidiš Kapo ja sam već jednom napisao u vezi ovog dima, mi smo svi obavezno nosili zaštitne maske sve do isplovljenja]

Gazda, možda su ostala kakva poznanstva, ne gubi nadu, nego pokušaj. Lako se može desiti, da u kakvom uglu stoje nekakvi djelovi, a niko nezna zašto su tamo, a boji se jih baciti.
Duje

dobro kažeš,kad odem slijedeći put(a odem svako 5-6 mjeseci)raspitat ću se,ništa me ne košta.znaš li u kojem su se pogonu remontovali motori?

lani na remontu zadnji dan nešto sam pričao s voditeljem našeg remonta i pitam ja dali se može vidjeti probni stol..,a on kaže kako ne..,a mi pred isplovljenje,doduše ponuda vrijedi za dogodine u 3.mjesec.navodno su još zvezde negdje u hangaru

što se tiče buke pouzdano znam da ako ti je recimo danas pištalo u ušima od buke spavat će ti se jer to je znak oštećenog sluha.
ja bez slušalica ili čepova NEĆU ući u makinu

mislim da se dim mogao rješit da su motori bili predgrijani na pedesetak celzijevih.

Nije bilo u pitanju da li uci sa zastitnom opremom u masinski prostor na visokim rezimima ili ne.Nije se moglo uci jer se to nije moglo izdrzati,tu su bolovi u usima bili prejaki,a dim se nije mogao resiti zagrevanjem motora jer smo to radili u zimskim uslovima cim temperatura padne na 8 stepeni.Jednostavno motori usisaju nazad  deo onoga sto je iz njih izaslo i to je to.Kada malo ima vetra onda on to rastera pa je situacija sasvim drugacija. Sa druge strane gledano trebalo je usred leta kad je brod usijan upaliti kotao pa malo podgrevati . Zatim  propisano je bilo i vreme za pripremu broda za borbu i plovljenje,sto bi onda trebalo produziti. Sto se tice klipa mozda nadjem uputstvo za odrzavanje m503a-2 / kad si podstanar ne znas gde je sta/ pa da vidite sliku,mada nema nista bitno.Celo klipa se vidi a bocno su po secanju 5 kompresionih prstena i 3 uljna.Inace motori su remontovani u novoj motornoj radionici koja se nalazila desno iduci od kapije pa pored mora prema nekadasnjem vezu granicara.

Što se buke postojalo  je naređenje da se bez antifona ne ulazi u motorni prostor. Mi smo to uglavnom poštovali i bez naredbe.
A u vezi dima kada smo u četvorovezu jedina varijanta da se izduvni gasovi ne vrate u mašinski prostor je bila da si spoljni brod pa da nema nikoga pored tebe. Važi samo za jednu stranu. Kao što sam napisao nosili smo zaštitne maske do isplovljenja.

Ne sećam se da smo videli tu sličicu ... ako je nismo videli, da je vidimo  ;)

Dakle mornarički glasnik 6/1988 ...

[attachment=1]

Sliku vidim prvi put, no znam za "ratne brojeve". Vodnik Vinčić Vinko k-dit III BO na TČ 220(skinuo se 80-tih godina) i Njegovan Gojko kasnije k-dant TČ212
Duje

najbolja tema.samo nastavite pisat šta više,šteta da vaša iskustva ostanu zaboravljena.....

Može li malo pojašnjenje o "ratnim brojevima"? Pretpostavljam da im je svrha bila zavaravanje neprijatelja? Je su li ih dobivale sve plovne jedinice u JRM.
 

Samo mjenjanje broja ne može zavarati "neprijatelja" što se tiče naoružanja, i borbenih mogučnosti broda. Poznavanje imena posade može reči puno više. Sa istoim tipom broda može kvalitetna posada napravit više od posade koja je na brodu, da joj prođe vrijeme. I to je bio jedan od razloga "ratnih" brojeva. Jer u početku je moguče zavarati, ili barem dovesti u nedoumicu potencijalnog protivnika. Mislim, da je svakom jasno, da su obavještajne službe i onda  radile i taj posao.
Vjerovatno ima i drugih razloga, možda bi mogao tko napisati.
Duje   

Pozdrav Duje!

Kad sam ja 1980. došao na torpedne, ta priča o ratnim brojevima je već bila stara 7-8 godina. Koliko se ja sećam jeste bio cilj da se zavara potencijalni protivnik, ali time da smo "kao dobili od Rusa još mnogo TČ i ostalih lakih površinskih jedinica" jer ih je relativno lako transportovati.

Dakle, tu je bila "caka".

Još dve u crno beloj tehnici ...

[attachment=1]

[attachment=2]

Donja fotografija je snimljena prije 1978 (TČ još ima magljenik)-Ona bačva ispod krmenog koplja. Antene za radare imaju još rusku boju.
Duje

ovaj maglenik je imao oznaku koja se citala de a devet a ne secam se kako je to pisalo verovatno d-a9

Šta je to magljenik ? (unaprijed hvala za odgovor).

LP,

Magljenik je oprema za polaganje dimne zavese.

Da, to je bio uređaj za polaganje dimne zavjese (DA9). U mojoj karieri nikad upotrebljen!. Več sam negdje napisao, da je bila aktivna supstanca koja se je pod pritiskom ispuštala iz spremnika jako agresivna i štetna za okolinu. Jako brzo su demontirani, formacijske  zamjene  nije bilo.
Duje

u pitanju je vjerovatno mravlja kiselina.

[attachment=1]

[attachment=2]

Na donjoj fotografiji se vide tende (zaštita od sunca). U moje vrijeme toga još nije bilo. Slike su svakako poslije 1980 godine. One su malo štitile od sunca, no velike hladovine nije bilo. Ka sam  bio ja na brodu,  palubu smo hladili vodom. To svakako nije bilo ekološki i štedljivo, no, onda još nismo razmišljali o "ozonu"
Duje

Šta bi mi bez našeg Dreda... :super
 Tende su dobro služile, jedini problem je bio, da si ih morao ujutro rastegnit a naveće sklapat (za normalan rad potrebna četrvorica !!!!).
Na prvoj slici je povratak u Loru sa vožnje .Posada postrojena pozdravlja komandni brod flote,signalista je več oddao zovku breoda.SlikaTČ-223 mora da je prije nego je došao Lekić jer mi brod djeluje nekako zapušten a i posade je jedva dovoljno za ispolovljavanje. Izgleda, da morao čak artiljerac na vez... a čeka ih još pranje bokova. Ajme  :krsta

Krvav posao.

Malo hladnije jest bilo - ali i dalje npr. 46 stupnjeva u prvom mornarskom...

Artiljerac je po formaciji morao na krmeni vez.
Duje

U početku smo nešto napisali u vezi BO na torpednim čamcima. Ajde Duje, napiši sve tačno koji su bili BO, koliko ljudi je bilo u svakom (ofciri i mornar), šta su jim bile dužnost u plovbi,na vezu itd. (počni sa komandantom ;D) 

Napisti ću, samo da najprije to stavim na papir, pomalo zaboravljam, zato molim dopunu, kada bude postavljeno na forum, naravno to če biti formacija u moje vrijeme, kasnije se je nešto mijenjalo, pogotovo u HV i SRJ.
Duje

U moje vrijeme sastav posade bio je takav:
3 oficira
8 podoficira
14 mornara
Oficiri:
-komandant
-pomočnik komandanta
-kdir V BO pogonski odjel

Podoficiri : torpedista, artiljerac, baklanđija, risista, vezista, I.motorista, II. motorista, električar

I BO Navigacija (pom. K danta-oficir i radarista Baklan-podoficir , 2 mornara)
II BO  Artiljerijski (K-dir artiljerac-podoficir, radarista-Ris-podoficir , 2mornara)
III BO Torpedno-minski (K-dir podoficir, 4 mornara)
IV BO Veza ( K-dir podoficir 2 morna)
V BO Pogonski  ( K-dir oficir , I motorista-podoficir, II motorista-podoficir, električar-podoficir , 4 mornara)

6. i 7 BO nije postojao.
 Poslove 6. BO-intendantski, obavljao je kao dopunsku dužnost k-dir IV BO (veza).
 Poslove 7. BO-sanitetski, obavljao je kao dopunsku dužnost radarista- Ris (II.BO).

Na pramčanom vezu  K-dir je bio pomoč. K-danta, u praksi K-dir III BO sa svojim mornarima. Na krmenom vezu bio je K-dir II BO sa svojim ljudima. Moj k-dant je tražio, da svi mornari poznaju dužnosti na oba veza (osim mašinaca i električara)

K-dir III BO bio je i vođa grupe BOB i PNHBO, bio je zadužen za sve brodarske poslove (konopi, bojanje itd). Po formaciji je mjenjao i pomoč. K-danta.

Smještaj po prostorijama:
K-dant imao je svoju kabinu (pramčani dio broda)
Pomoč. k-danta i k-dir V BO imali si svoju kabinu (pramčani dio broda)
K-dir III BO i I.motorista imali su svoju kabinu (krmeni dio broda) torpedista gornji krevet, motorista donji krevet

Ostali podoficiri su spavali u krmenim prostorijama.
lijevi bok: gornji krevet radarista- RIS, donji krevet artiljerac
desni bok:
Prema pramcu gornji krevet radarista -Baklan, donji krevet električar
Prema krmi gornji krevet II. motorista
donji krevet k- dir IV BO vezista

Mornari su spavali u I. i II. mornarskom prostoru (pramčani dio broda.

Smještaj u krmenim podoficirskim prostorijam  prilagođavao se  i nije bio na svim brodovima isti.

Kad je došlo do starješinskog pomjeranja ( na brod se je ukrcao-privremeno neko iz komande), onda je to ovisilo o činu novoukrcanog. K-dant je ustupio svoju kabinu k-dantu diviziona ili k-dantu brigade, išao je u kabinu gdje su bili pomočnik i k-dit V. BO, jedan od njih u malu kabinu u podoficirski prostor, taj je išao u veliki krmeni prostor jedan iz krme ja otišao u II. mornarski prostor ili je spavao na stolu  na kojem smo jeli.

Starješine su jele u krmenom podoficirskom prostoru. Jelo se u dvije smjene.
1. smjena:  K-dant, pomoč. k-danta, k-dir V.BO, k-dir IIIBO,  k-dir II.BO. k-dir IV BO
2. smjena: Risista, Baklanđija, električar, I. motorista, II. motorista

U praksi su stariji  podoficiri  jeli prije mlađih.
Mornari su jeli u II. mornarskom prostoru.

Mornari su čistili i namještali krevete starješinama. Kuhar je bio mornar sa završenim kursom u Puli. Tako se dešavalo, da ti je donjeo kuhar juhu, a palac je bio uronjen u nju. Rjetko su, barem kod nas na TČ 215, kuhali mornari. Nama su obično kuhali električar i risista (več oženjeni , imali su praksu od kuće).


To bi bilo to. Možda sam gdje pogrešio, ali mislim da ne puno.
Duje

Nisi pogrešio nigde Duje, svaka čast!

Za nameštanje kreveta - kako kome, meni nisu nikad, sam sam to radio uvek.

Za kuvanje - u BG često sam ja kuvao, jer sam se brzo "otkrio" da znam, pa nije bilo mogućnosti da izbegnem, a bolje je bilo da sam skuvam nego da jedem brljotine mornara-kuvara.

Vratio si me ovim postom u mlade dane, druže!

Samo u vrijeme nedjeljnog "velikog spremanja", inače ne.

Druže, u moje vrijeme je to bilo tako. Svaki dan, kada smo spavali na brodu. Moraš znati, da smo neoženjeni imali i smještaj u zgradi br.2. Tamo smo krevete namještali sami.
Ima još jedna zanimljivost (to se tiče čistoče na brodu). Na TČ 215 nikada nismo imali "bakule", inače se smatra normalno, da te životinjice žive na brodovima (žive na vlažnim i toplim mjestima-kuhinja jim je carstvo). Za to smo se morali zahvaliti "Šilji" (električar-Bračanin). Nebi sada mogao tvrditi, ali povremeno su bile na svim ostalim TČ. Prije ukrcavanja hrane na brod (tako su se bakule najčešče donjele na brod), hrana je morala odstajati neko vrijeme na obali i obavezan je bio pregled.

Duje

Duje,bravo za "bakule" :super,stvarno su bile dosadne a mislim da smo ih svi dobro upoznali  :zid

To bi bilo to. Možda sam gdje pogrešio, ali mislim da ne puno.
Duje

[/quote]Obzirom da je to i moje vreme sve  je tačno a ponovo se vraćam na jedan raniji post
sve ovo je napisano u knižici borbenog broja. Ima li koga na forumu da se seća ove knjižice,
mi smo je svi imali na uvid da naučimo i onda je vraćana komandantu u kasu ili već negde na sigurno.

Knjižice borbenog broja sa svim ratnim i mirnodopskim zaduženjima se sjećam, samo ne znam da li smo je vraćali nekome, ili držali negdje kod sebe...

Knjižica borbenog broja je u sebi imala izvod iz knjige brodskih rasporeda, sa aktivnostima i postupcima vezanim za dotični broj. Knjižica je ostajala kod mornara do kraja služenja vojnog roka.

TČ-222 "Partizan"

[attachment=1]

Pramčano koplje i ograda su položeni na palubu, izgleda, da je u pitanju art. gađanje. I to je bila priprema broda za izvršenje art. gađanja.
Duje

Minolovac je kod teme "Minolovac 153-Blitvenica pisao i o nasukavanju. Sjetio sam se, da se je i TČ 211 nasukao krajem 80-tih. Zaboravio sam detalje. Možda ima netko, ko je bio onda na tom TČ ili zna nešto više o tome. Možda postoji i neka slika?
Duje

TČ 214 na 2200 okretaja.

TČ na maskirnom vezu.

Evo, da se prisjetim stažiranja na TČ 222 godine 1979. Zapovjednik je bio Romano Bonin ( ili Roman Bonino), telegrafist zast Vukelić, sjećam se Bugara, rekli su mi da je to najbrži brod u JRM i da je postigao 52 čvora. Vjerojatno ili ne, ali kad smo nagazili da prestignemo hidrokrilca u Splitskim vratima, jedino mjesto na palubi na kojem si mogao stajati je bilo između krmenog nadgrađa i krmenog topa... Pa  čovječe, paluba je stajala pod kutom kao da se penješ na Sljeme, a vjetar puše sa stotkom na sat...

Minolovac, svaka čast TČ 222, ali najbrži je bio naš TČ 217!

Da, a kolko?

Druže, već smo u ovom topicu vodili raspravu o tome, i sa najmanje tri TČ je potvrđeno da je 217 bio najbrži, ako se dobro sećam (jer ja tada još nisam bio na brodu) bilo je to 54 čvora.

Pozdrav!

Vidim dobro da je krmena paluba i nadgrađe puno ljudi?

Sve je u redu, ljudi. Po pricama sudionika 217 je isao 55 cv, ali, morate priznati da je 223 bio najlepsi. Ili je bar imao najlepse fotografije. A motorni prostor mu je bio sasvim sigurno jedan od najcistijih u oba diviziona.

Jantare izvini, ali mislim da nisi vidio 244. :super (zlatni "N")

Mornar, pretpostavljam da si mislio na 224? Tamo je, ako nisam skroz posenilio k-dir V BO bio Tarbuk Dragan?

Pa, TC 224 je bio u mojoj GTC (obicno) tako da ga vrlo dobro znam, ali ne razumem sta to znaci da li sam ga video, a na 223 sam bio ukrcan. A fotografije koje sam postavio, sigurno su najlepse fotografije TC koje su postavljene na topicu. Ako neko ima lepse, pa da diskutujemo. A evo, postovacu ih opet
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Ili, naprimer, ova... koja je obicno na mom desktopu.[attachment=1]

Ma, jeli važno, koji je bio brži? Mislim, a nije bitno, dali je 50, 52 ii 54 čvora. Neznam šta bi dao, da ponovo čujem komandanta:"Diži na 2200!", da čujem zvuk turbina. Koja je slika najljepša? Mene svaka vrača u mladost.
Duje

Evo ,torpedista ponovo Zamrtvalo malo.Jos jednom moram da napomenem da po podatcima koje sam ja imao TC-217 je u prototip voznji isao 52 cv,ali je tu negde isao i dok sam ja bio komandir.Isao je minimum 50 cv.Pitanje je kada je ikako mereno.Koliko je brodski trup bio obrastao i koliko je sablja mogla tacno da pokaze.Zatim meteo uslovi ,vetar u pramac ili krmu ,sa torpedima ili bez i niz drugih faktora.Ali cinjenica je da je tc-217 bio najbolje pogodjen brod sto se tice odnosa trupa i osovinskih vodova.Cini mi se da sam i ja imao nesto losiji desni motor.Ne znam da li sam vec napisao da smo jednom prilikom kruzili oko topovnjace dok je isla punom brzinom.Slazem se i ja da bih rado bar jos jednom seo u pult i zaplovio bar na nekoliko sati.Inace Bonin Romano je napustio rm i plovio na civilnim brodovima i sada zovi u Sidneju i cesto se dopisujemo.a komandir na tc-224 je bio Turk Antun ,a Tarbuk na tc-223 posle Segolin Damjana,ako se dobro secam.

Razmišljam oko mogučnosti, kako bi početkom 90-tih naoružali Seršene raketama RBS 15 i jih modernizirati. Po mome brodovima ne bi bilo ekonomično mjenjati motore i topove. I elektronika je vjerovatno bila vakumske cjevi te vjerovatno čak analogna logika. I tu bi težko promjenio čitavu elektroniku da digitalnom te izradio domaču obradu signala od obstoječih radara. Pošto su serije bile male, možda bi bilo čak jeftinije ugraditi jarbol sa radarima od raketnih topovnjača te ugraditi njihovu elektroniku.

Vjerovatno bi bilo najjeftinije ugraditi možda samo jednu do dvije dodatne konzole te komunikaciju za prijem podataka od senzora drugih jedinica ili stacionalnih radara (sistem Stina). Ovakav Seršen nebi mogao samostalno izpaljivati rakete RBS15, za samoodbranu i vožnju ostali bi mu još postoječi sistemi. Nekako bi bio ovaj seršen samo kao neka isturena lansirna rampa. Što i ne bi bilo toliko loše, pošto ga elektronički neprijatelj nebi mogao otkriti do samog ispaljenja raketa, a tada bi bilo več kasno.

Jantare, ja sam se malo šalio oko lepote brodova u smislu "moj je najlepši".Znam, da je bio i 223 lep i lepo održavan brod jer normalno, da ga Lekić ne bi "opustio".
U vezi zlatnog N na 224. Osvojen je bio pre nego je bio komandant Bartulović. Ko je to bio?
Potvrđujem, da je bio komandir V.bo Antun Turk. Dobar čovek, mislim, da je bio iz Bjelovara.

Koliko se ja sećam na 224 kada je dobio zlatno N bio je čini mi se PBB Raičević.
A što se održavanja i čistoće mašine tiče i kod nas na 221 sam smeo da u beloj uniformi uđem u krmenu mašinu i posle toga prođem smotru za izčaz u grad. Važno je napomenuti u to vreme nas nisu mnogo pritiskale starešine da to bude tako jednostavno to je bilo pitanje ličnog prestiža među nama motoristima.
Milanče

Na 223 je u moje vreme motorista bio st.vodnik Matulic Josko, komandir V MT por Segulin Damjan. Matulic je bio jedna osebujna licnost. Pogonski prostor je odrzavao kao apoteku, a kada bi mu se nesto pokvarilo (sitniji kvar) nije pisao spiskove opravki nego bi platio pice i marendu majstorima u tehnickoj radioni, samo da mu sve u masini stima. Kada je neku delegaciju trebalo provesti po brodu, kod nas su je dovodili da vidi motorni prostor. A kada bi Matulic rukom zavrnuo osiguranje na serni na komandnom mostu, komandant je morao traziti francuski kljuc da je odblokira. 

Jantar, u pravu si , što se tiče zavrtanja vijaka. I ja se sječam, da smo Joška zvali, ako se nije nešto dalo odvit. A šake su mu bile kao vesla!
Duje

Kakav je bio računr Baklana, dobro se sječam. Kad bi otvorili poklopce kutija, bilo je puno zupčanika. Što se tiče elektronskih cijevi, i to je točno. Svi mi znamo, da je to bila tehnika kasnih 50-tih godina.
Duje

Da na tc-224 komandant je bio Rajcevic Slobodan,A kako se dobijao N ni dan danas ne bih znao.Nije se znalo ni mnogo sta drugo.Mislim da su to uglavnom bile komandne igre i sminkeraj.Bilo je tu par komandanata koji su glumili neku strogocu,i na tome kao gradili imidz.Prekontrolisu smenu ko je na brodu a onda odu preko kapije,pa se vrate posle nekoliko sati pa opet kontrola i posle ide N.Jedan od najboljih komandanata na tc bio je po mom skromnom misljenju Franjo Orehovac.Dok je on bio na brodu tc-217 je bio devojka za sve .Nikada nismo dobili ni novcanu nagradu jer se nismo ulizivali komandi,a o N da i ne pricamo.Evo kad pominjem komandante ko je sve bio redosledom kojeg se secam
-Franjo Orehovac -Rodin Zvonimir -Djiuric Vinko -Anic Ivan .Mislim da se ne mozemo ni pohvaliti komandom brigade ni diviziona.Uglavnom su bili okupirani svojim problemima a ljudstvo na brodovima je bila zadnja rupa na svirali.
Evo setih se jednog takmicenja u streljastvu,na koje sam ja isao.Ni  puske nisam imao,vec su mi je neki na strelistu pozajmili,ali i podvalili tako da nisam uspeo ni metu da pogodim.Bruka /nisam bio tako los/.Pa na primer odem na zamenu u bg na Lastovo pa peske iz Ublija na brod.Kazu nema vozila.Za to vreme se obicni vojnici voze po Lastovu iz zabave.Mogao bih knjigu da napisem.

možeš li reć koje je godište ivan anić ako se sjećaš,otac jednog mog prijatelja je bio u jrm,i imao je neki visoki čin,pa da se raspitam

Anic je verovatno bio  57-58- god nisam bas siguran.To bi bolje Boro Prodanic mogao znati .

Mlađi je od mene 2-3 godine, znači da je 58-59 godište.

vrlo vjerovatno je isti čovjek u pitanju,otac mog jako dobrog prijatelja.sad je na školovanju ja mislim u bruxellesu,kad se vrati popričat ću malo s njim,pa napišem koju ovdje

Imas Anicevu sliku na 28 stani u prvom planu .Iznad je slika tc-217.Izgubio sam kontakt sa njim,a rado bih se cuo.

Franjo Orehovac je bio ljudina,  on i Lazo Pešut bili su tandem, Pešuta ponekad sretnem u Slitu, valjda navigaje na strancu. Kasnije se skinuo iz vojske. Valjda je išao raditi u teritorjalnu odbranu negdje u Hr. Zagorje.
Duje

Anića sam zadnji put sreo kod nas na Bledu. Bila je neka konferencija (Partnerstvo za mir). I ja i on smo bili iznenađeni. I koliko ja znam je u Bruxellesu.
Duje

Da Franjo se skinuo iz vojske,a sa Pesutom sam bio na tc -216 i odlicno smo se slagali,pa i kasnije kad sam presao na tc-217,ali posle 90-ih godina nisam imao kontakt sa njim.Bilo je interesantan covek.

Evo jos nekoliko fotografija mojih omiljenih brodova iz onih vremena.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6]

Močne slike Jantar....

LPB

to je taj anić,58.godište,a ja ću kad odem do njega doma prvi put ponijet fotoaparat,jer ima doma neke plakete,slike itd,pa da i ja svojim skromnim prinosom obogatim ovaj topic.

Gazda, molim te pozdravi Anića ako me se seća. Hvala!

Kako je dobjao N, tako jei dogurao do kamandanta 20. GMD do izlaska diviziona iz Sibenika (doduse je ostao bez 4 broda). Poslije ne znam sto je bilo s njim

Evo jos jedne iz te serije by foto Ante Righi[attachment=1]

Jantar svaka čast. Na ovoj zadnjoj je "moj" TČ215. Koliko sam truda uložio u održavanje. Kad ga vidim ovako, nije mi žao!
Duje

Pozdrav za Jantara.Nije mi jasno odakle ti vadis ove slike.Hvala svakako sto imamo prilike da ih vidimo i malo protresemo emocije.Ja sam imao jos nekih slika ali ne mogu da ih nadjem.Valjda su se u seljakanju nagde zaturile.

Pozdrav Genticu, pronasao sam nesto foto materijala iz fotolaboratorije Ante Righija, prilikom dislokacije iz Lore za Boku 1992. godine. Fotografije su na dijapozitivima, pa ih ovih dana skeniram i postujem. Da ih nisam ja pronasao, verovatno bi propale, pa mi je zao sto nisam spasao vise tog materijala, ali, znas kakvo je to vreme bilo, ko bi jos mislio onda o tim stvarima.

Septembar 1974 godine u Šibeniku. Slikano u maloj kabini u krmi, U toj kabini su bili smješteni prvi motorista i k-dit III BO.

Lastovo jun 1975. "Turistička" vožnja. Slikano kraj potkopa.

Na za zamjeni na TČ224. Zbog pomanjkanja kadra i bolovanja, zamjene su bile česte. Ovo je slikano u vožnji iz Makarske u Loru  13.06.1977 na BSbr.2 (kormilo)

Au, Duje al` si bio mlad. Ajd` sad stavi neku sliku, da vidim bih li Te prepoznao. Pozdrav!

Fotografiju sam postavio ovdje jer su na njoj dva "Šeršena".
Međutim, želja mi je bila da se ovako, slikovito, podsjetimo suštine Opštenarodne odbrane. ;)

[attachment=1]

Podgora 72

Rasho, fenomenalna slika!  :klap :klap

I ja imam nešto slika brodova iz "popisa". Čim stignem postavit ću jih. Možda bi bilo pametno otvorit temu o tim brodovima, ONO i DSZ . Za mlađe bi to trebalo prevesti. (Opšte narodna odbrana i društvena samozaštita)
Duje

NNNP - nič nas ne sme presenetiti!

ako čitaš od pozadi - prav nič nismo naredili

Dobra ideja ... idemo posebnu temu o ovome !!

Pretekli ste me, baš sam ovih dana planirao predložiti temu o "popisnim" brodovima jer vjerujem da imamo više članova koji imaju šta reć na tu temu, kako tekstom tako i slikom - vas dva (Duje i Dreadnought), a vjerujem i Boro i Brodarski.

evo još jedna slika,bio sam danas kod anića mlađeg,pa sam uslikao jednu plaketu,darovana u 6.mjesecu 1990 svim članovima posade....na poleđini su i imena i pozicija svakog člana,ali slika mi nije uspila.ivan nije bio doma pa mu nisam prenip pozdrave vas nekolicine,al pomalo,ima dana:)

[attachment=1]

Misliš darovana oficirima/podoficirima na TČ-217, a ne i mornarima?

(Ja nisam ništa dobio! Sh_t!) :)

zabuna,ovako točno stoji ispod slike:"za uspomenu i sjećanje na susret članova posade TČ-221 "borac" povodomn 20.godišnjice broda.split, 02.06.1990."

Pozdrav gazda.Eto polako se napreduje.Bice tu jos slika.Mozda i Anica dovuces na forum ,ako se ne plasi da se prikljuci.Steta sto nema druge strane slike da vidimo ko je u posadi bio tada na tc-221.A Anic je tu sliku dobio jer je mozda nesto kratko boravio na tc-221/pretpostavka kao pomocnik kom./.Mladjeg Anica verovatno znam kao dete,ali se zaboravilo.Ajd malo se potrudi mozda bude napretka, i jos slika.

tako je,pomoćnik komandanta.nažalost nije bio doma,a mlađi mi je izvadio sliku,tako da toga vjerovatno ima još.često se ja i mlađi viđamo tako da će bit toga još sigurno.pitat ću starijeg kad ga vidim da se priključi,naravno.

Gazda, držimo te za reč!

I ne zaboravi da ga pozdraviš od mene. Hvala!

Ja sam bio na brodu 02.06.1980. (10 godišnjica) niko to nije ni spomenuo.
Slučajno sam pročitao na nekoj pločici, ne sećam se tačno gde se nalazila, datum porinuća i još neke podatke o tome gde je brod proizveden.
Da li se neko seća gde se tapločica nalazila.

Ne secam se gde se ta plocica nalazila,ali logicno u BOC-u ili jos pre  na OKM-u ,zanitovana za oplatu.10 god nije niko ni slavio ,a iako je slavio bila je to interna organizacija.A 90 god je raspad drzave bio na pomolu pa su malo emocije malo proradile,pa su se ljudi oprastali od broda ,kao sto smo se i mi na drugim mestima ,vec gde smo se nasli ,pravili neke zalosne skupove predosecajuci sta ce da se desi.Pozdrav!

Evo jedne fotografije koju imam odavno ali nikako da je skeniram jer je bila na dijapozitivu. Konačno sam neke od njih poskenirao pa će biti još novotarija  :super

Transport torpeda pri ukrcavanju (ili iskrcavanju ?) na torpedne čamce ...

[attachment=1]

Molim da mi neko objasni šta će im šatorska krila.????????????

Motoristo, to je bio deo vojničke opreme za uzbune i slično, a torpeda su se uvek krcala i iskrcavala pod borbenom uzbunom.

Koliko se sječam, je to slikano u Šibeniku na torpednoj stanici (legendarni majstor Dunkić). Ovi što prevoze torpedo su sigurno pripadnici torpedne stanice. U moje vrijeme su mornari na brodi nosili samo zaštitnu masku i opasače. Ovi na slici imaju pušku M48 i šatorska krila. I torpedo mi izgleda kao "balvanka". Takva torpeda smo ispaljivali poslije remonta torpednih cijevi. Na glavi torpeda se je zavezao konop, da smo ga poslije lansiranja naši i privukli brodu. Na slici su zavezani "brkovi" radi lakšeg ukrcaja torpeda.
Duje

Još jedno krcanje torpeda[attachment=1]

ekskluziva iz šibenika
sutra još

@mtu, šteta što nisi postavio ove slike kad smo u ovoj temi raspravljali o klipu za M 503 A2, ali bolje ikad nego nikad!  :super

jel možeš maznit koji ovaj klip da i ja napravim pepeljaru?

zdravo dragi mornari!  :marinero

moram to sad da napisem, ali svaka vam cast, i bas vam se divim. nepisem ja cesto, ali gotovo svaki dan pogledam na palubu i citam vase posts i komentare! hvala sto tako nesto imade, da mladici kao ja (koji nikad nisu plovili, ali zainteresovani o pricama roditelja/cice/familije) mogu da saznaju nesto o JRM. bas divno da se sjetite SVEGA i SVACEGA! BRAVO! nastavite tako dalje. vi ste svi bas narodni heroji (pogotovo sto ocuvate sjecanje na tako nesto lepo) ako mogu tako reci. jos jednom hvala i svaka vam cast. :super :klap


p.s.: nadam se da se nece niko ljutiti posto nisam otvorijo novi topic nego sam se tu "predruzio"


pozdrav

Postoji li jos nova motorna u Šibeniku ili su ovi klipovi samo tuzna uspomena na na neka druga vremena.

Pa s obzirom na dve r. topovnjače sa M-503 motorima u HRM, sigurno da još ima potrebe za ovim rez. delovima.

I ja se prijavljujem ako može da se nabavi jedan ali ne za pepeljaru već kao uspomena.

MTU svaka čast. Sad imaju svi priliku vidjeti, kako izgleda čitav klip. Ako imaš priliku, (sada više to nije državna tajna) postavi još koju sliku RD.
Duje

danas stvarno nisam imao vremena, jučer sam slikao i blok ali nemogu sliku nikako smanjit, obećan mi je i manual na kopiranje..
što se tiče klipova ..teško..očito ovi djelovi još nekome služe ali nevjerujem da će to ikad itko ugradit, čak i na ove hrvatske topovnjače
jučer smo moja ekipa i ja uletili u odjeljenje motora i jedan nas je ljubazni gospodin odveo do stalaže s M-503 ali je prekratko trajalo jer je došao šef radione i počeo vikati

Pozdrav FF i pitanje? Da li je u pitanju greska sa ovim motorima  /m-503/na topovnjaci.Ako se radi o novoizgradjenoj topovnjaci trebalo je da na nju ugrade jace motore m-504 koji su imali 56 cilindara i 4600kw snage.Doista slicni zvezdasti motori ali jaci.Mozda je odluka promenjena ali tako je 91 god bilo predvidjeno.Ako znas tacno napisi sta se desilo.Ovi m-504  motori imaju isto 7 krakova ali u liniji 8 cilindara,a m-503 u liniji 6 cilindara.

U pravu si - hrvatske RTOP imaju M-504 B2. Mislio sam na klipove, koji su isti za oba motora.

točno, koji su došli na nove brodove rabljeni

Da, jer su novi M-504 koji su bili nabavljeni 1990. završili u Srbiji/Crnoj Gori nakon raspada države. Kasnije su zamenili istrošene M-503 na 5 raketnih čamaca koji su prodati Egiptu.

dobio sam danas tri klipa ;)..pošalji adresu da ti pošaljem

Možeš li dobaciti iz remonta do Mula Krke?

mogu sutra oko 17 00 ispred veslačkog kluba

danas sam došao do malo čudne informacije
navodno da je vrijeme između remonta bilo 2000 a ne 600-800 radnih sati ??? i još da je remont trajao 2500 radnih sati znači deset mjeseci je bilo potrebno za remont jednog motora..
vijci klipnih mehanizama su morali biti vagani i vraćeni na isto mjesto s kojih su skinuti, postoji ploča u koji se ubode skinuti vijak da se slučajno nebi zamjenio
leteći ležaj je bio naravno od dva dijela od kojeg je jedan imao 3 bolcena za prihvat klipnjača a drugi također 3 samo što je sedma klipnjača bila kovana zajedno s polovicom
klipovi su imali dva kompresijska (trapezna) i dva uljna nakošena od kojih je gornji uljni bio 'polukompresijski' svi prsteni su bili niklovani
temeljni ležaji su bili valjni (kuglageri) i vrlo uski kao što se vidi na slici
navodno su na leru radila samo dva bloka
turbina čije su ,dimenzije zastrašujuće,sa sedam ulaza ispuha i usisa pokretana je samim motorom preko planetarnog multiplikatora..vjerujem da bi ovaj motor imao još više snage da je turbina pokretana samo ispušnim plinovima

Do veslačkog imam puno klipsati. Skoro 4 minute.

Da, kad bi radio samo jedan čovek. Ako radi 10 ljudi, što je verovatnije, onda bi remont motora trajao samo mesec dana...

sutra sam u 1700 ispred kluba, dolazim sivim gumenjakom

Budi bez brige. Harpun neću ponijeti.

lako je tako ekipa!

Pozdrav za mtu i ostale palubarce.Ove informacije za motor m503 su ti stvarno cudne.Ako se ja ista vise tacno secam,evo nekih komentara.Turbina je dobijala snagu od motora i ispusnih plinova na nizim okretajima ,a na visokim samo od ispusnih plinova i deo snage vracala motoru.Motor se palio tako sto je uputne ventile imao samo na dva bloka,ali kad se motor upali onda bi trebalo da rade svi blokovi ,jer kako obezbediti da ostali ne rade.Jedino nekim mehanizmom koji bi prekidao dovod goriva ili drzao ventile otvorenim non stop ,da se ne moze postici komresija u sta ja ne verujem.A ovo da je moto-resurs 2000 sati to je pitanje iz kog je vremena informacija.Mogao je neko promeniti normu i staviti i 3000 sati.Ostalo je logicno,da su delove vracali na mesto skidanja jer je bilo bitno dobro uravnoteziti motor a to je jedan od prostijih nacina,ali vredi.I jedno pitanje?.Dali je na novoj topovnjaci zadrzana prekretna kopca ili propeler sa zakretnim krilima.

Teoretski je bilo 2000 sati puno sa obzirom, da se nije plovilo više od 50 do 80 sati godišnje.... Govorim za osamdeste godine, kad sam ja bio na TČ. Ja sam konkretno "isplovio" 23 puta jer sam bio par puta na ispomoči na drugim brodovima. U prosjeku se plovilo po dva sata (Vis,Lastovo,Šibenik...) tako, da sam plovio 92 sati ceo vojni rok.   

Pozdrav svima mene samo jedno zanima ako se jos netko sjeca tko je bio kapetan TČ  272 ili 273 u ljeto 1984 tocnije u 8 mjesecu ako zna neka ostavi komentar jel sam na tom TČ skoro rodjen a ne kako sam dosada mislio na RTOP toliko od mene pozdrav od Pukovnika......  :marinero

Pukovniče, nešto sa brojevima TČ nije u redu - TČ 272 i 273 nikad nisu postojali u JRM. Možda su ti brojevi bili kod Higginsa, ali mislim da ni to nije slučaj, a u doba o kojem ti govoriš oni i tako više nisu bili u operativnoj upotrebi.

TČ su imali taktičke brojeve od 211 do 224. Možda ti je neka informacija koju si dobio nepotpuna?

Pozdrav za pukovnika.Moguce da je to bio tč-217 ,jer se ja secam da smo nekom prilikom isli na neki otok po neku trudnicu,ali se ne secam koje godine.A i inace smo cesto prevozili sa otoka povredjene i bolesne ,jer smo mogli brzo da obavimo takve zadatke.Ako je to bilo 84 god ja sam bio kom V-bo a komandant verovatno Anic Ivan.Posto sam ja bio u masinskom prostoru za vreme voznje ne bih mogao jos koji detalj o tome da ti kazem.Mozda Anic zna nesto vise,ali ga za sada na palubi nema.A otok je mogao biti Lastovo.

Za ove brojeve TČ 272 i 273 ne znam, ali ranije u ovom topiku je bilo reči o "visokim" brojevima na našim TČ. Možda je o tome reč ??

https://www.paluba.info/smf/brodovi-jrm/torpedni-camci-klase-'shershen'/msg3887/#msg3887

https://www.paluba.info/smf/brodovi-jrm/torpedni-camci-klase-'shershen'/msg41162/#msg41162


To su bili tkzv "Ratni brojevi" ...

[attachment=1]

Za Pukovnika i Gentcida. Ako ste bili tada u BG onda ste vi vozili "malog pukovnika" i majku sa Šolte. Sječam se, smo imali na TČ- 224 uzbunu oko polanoči. Na brzinu smi skinuli pramčanu i kremnu tendu , tako, da smo posle izgubili pola dana da smo ih ponovno postavili ;D. Bili smo spremni za ispovljenje ali se kasnije otkazalo jer su izgleda vas povukli sa Visa. Čuo sam, da ste imali problema kod oplovljavanja u Split, jer je bio na obali jedan glup policajac, koji vam nije uhvatio konope, pa se moralo još jednom upoloviti....

Druze mornare ja jesam sa Šolte rodjen sam 28.08. 1984 u Splitu po prici mojih roditelja brod je stigao na Šoltu u 5 sati ujutro krenuli su sa Šolte u 5:15 i stigli su u Split u 5:20 a ja sam se rodio u 5:30 u splitskom rodilistu kako je svit mali da sam samo malo ranije se rodija bija bi se rodija na RČ hvala vam puno na ovim informacijama puno ste mi pomogli pozdrav od Pukovnika.....  :)

HIGGINSI su imali brojeve od 111 do 174

kopče

dali je postojao koji Žuvela u posadama TČaca

Pozdrav svima... Kad sam završio MTSVŠ jedino mi je bilo važno da ne dođem na TČ. Svaka Vam čast. To je trebalo izdržati. Dok sam bio na stažiranju, sjećam se Romana Bonina, Šuke Milomira, Bugara i nažalost to je sve. Da i zast Vukelić.  Bili su dobra klapa, ali dvaput udarija brod u 20 dana. A i to triba napravit...

Imao sam ja klasića Žuvela Darišu, iz Vela Luke, ali ne mogu sigurno da tvrdim da je bio na TČ.

Evo drago mi je da nasi mornari pamte dobro pojedine detalje iz JRM.Ja se nisam setio otoka Šolte,ali sasvim je moguce.A i ta prica sa uplovljenjem u Splitsku luku mi je poznata.Bio je neki problem sa prihvatanjem veza.Medjutim mi smo to imali cesto,narocito na Zadarskim otocima/Prvic,ZLarin,Murter/,gde najcesce niko nije hteo da pridje da prihvati vez,pa su mornari palubarci skakali sa broda na obalu i razvlacili konope ali to je druga tema.Tako g.pukovnice velika verovatnoca je da te u Split dovezao tc-217 po imenu Kornat  a ne rc/Raketni camac/,a meni je drago da sam ucestvovao u toj a i u puno drugih humanih akcija.Nama oficirima je nekad teze da se setimo nekih detalja jer sam ja osim na tc-217 plovio i na svim drugim tc zamenjujuci druge komandire,pa su se tako neke stvari pomesale.Bilo je svakakvih situacija. Pukovnice drago mi je da si se javio,a i posle toliko godina si nam vratio secanje na taj za nas drag dogadjaj jer smo ga uspesno zavrsili.Kasnije o tome nismo imali nikakvu informaciju.Ali mogao si napisati jos kakav detalj ,gde si sta radis i tako to.Pozdravi majku u svakom slucaju jer noj je tu bilo ipak najteze.

Sto se tice Žuvele mislim da su  postojala dvojica,ali ne znam da li su bili na tc.Jedan je trenirao dzudo.

Darisa je bio na patrolcima. Koliko znam prije nego je prekomandovan u MSC bio je na 581 (Francuzu). Njemu je zena rano umrla, pa je vodio sam racuna o djeci. Sada zivi u Vela Luci.

Barba, hvala za info!

Da mu je umrla žena čuo sam ranije, ali nisam znao gde je on. Kada moj klasić Oreb Boris bude letos išao kući, moraću po njemu pozdraviti Darišu.

Bilo je mnogo u moje vreme 79/80 sličnih akcija. Jedna od zanimljivh je sledeća:
išli smo sa TČ 221 na Vis po nekog bolesnika i u gradskoj luci na Visu posle ukrcavanja noslila, ukrcava se na brod žena za koju su svi mislili da je u pratnji bolesnika. Smestili smo ih u krmu naravno uz svo moguće poštovanje i gostoprimstvo a u Splitu kada je hitna pomoć preuzela čoveka ona ode niz rivu. Nikada nismo saznali da li mu je bila u pratnji ili je samo koristila brz i besplatan prevoz do Splita.

to je on

Pukovnik, sad mi je žao, da nismo mi isplovili ali bili spo spremni, da te spasimo :super. Šteta što nečeš nikad vidjeti kde se majka na TČ vozila. Svi "torpedisti" znaju kako izgleda vožnja u tzv.praoni u nadgrađu. Prostor je otprilike 2 za 1,5m, tačno iznad mašine,temperatura 40st. Za vreme vožnje su u tom prostoru bili: 4 mornara-palubarca, navlake za topove i torpeda plus ti, tvoja majka i doktor koji ju je pratio. Zamisli ti....
Jedino što mi nije jasno kako su stigli za 5 minuta sa Šolte do Splita  :o  

Pa kako stici za 5 min od Šolte do Splita? Odgovor prost .Sa najbrzim brodom na Jadranu to jest  sa TC-217.Eto i to je dokaz da je bio TC-217.

I jos da dodam.Nisu sigurno zenu stavili u praonu,vec verovatno na OKM,jer da je bila u praoni odma bi se porodila i da nije trebalo.U krmeni prostor sigurno nije mogla da sidje.

Genticu, nemoj opet...... ;D

Tako su pričali tvoji mornari a i oni su se čudili, kako nije več tamo porodila .

Torpedni čamci u potkopu ...

[attachment=1]

Evo šta kaže Pukovnik:
"Druze mornaru moj otac i moja baka tj. njegova majka bili su u krmenom djelu a moja majka i doktor sestra bili su u pramcanom djelu inace hvala ti za sve informacije sto si mi pruzio pozdrav od Pukovnika  Alena "

Definitivno se jadna žena vozila u "praoni u nadgrađu", jer ako nije sišla u krmene rostorije nije ni u pramčane a sumnjam da bi bila u BOC-u.

[attachment=1]

Ma mornar sve je moguce,mozda su zenu i stavili u praonu mada ,praona nije pramcana prostorija,ali ja to ne bih tako uradio,a kako nisam izlazio iz masine i sve se brzo odigralo nije mi nista poznato.Uglavnom sve se dobro zavrsilo.A ova slika da nam dusu razgali.Hvala !!

Nekad bilo, sad se spominjalo... Eh, pusta nostalgijo!

[attachment=1]

Prije neki dan sam razgovarao sa jednim starim penzionisanim zastavnikom I klase JRM, covjkekom koji je sluzio na Higginsima, a potom presao na Shershene. Kaze da su Higginsi bili brzi, isli su sa novim straojevima oko 40 cvorova, ali da su Sheresheni bili prave munje. Jednom prilikom su sa novim ruskim torpednjakom plovili od Sibenika do Splita. Nije imao puno toga da kaze opisujuci tu plovidbu:
"Stigli smo prije nego sto smo se odvezali i vezali!"
Voznja je dakle, trajala maltene krace nego manovra isplovljenja i uplovljenja u luku.... ;)

Rjetko kada se je vozilo maksimalnim brojem okretaja(2200). Vrijeme vožnje u tom režimu bilo je i limitirano. Prema mojim sječanjima to je bilo 30 minuta (mašinci neka me isprave). Sama brzina vožnje između Spita i Šibenika je bila uslovljena i obalom, otocima i prolazima. Činjenica je, da se je moglo jako brzo ploviti, no, trebalo je poštivati sve faktore. Sa godinama nam sječanje slabi, zato je vjerovatno i taj sa kojim si razgovarao pogrešio. TČ tipa 211 su vozili oko 50čv., što je ovisilo o mnogim faktorima. O tome je več puno pisano na ovoj stranici.
Duje

Moj Kapo nostalgija je neizlećiva bolest

evo,dobia sam i ja svoj klip.mislia sam ga rezat za radit pepeljaru,al neću,ostaviću ga ovako,žao mi ga je.hvala korisniku mtu,vidimo se još!

[attachment=1]

@Genticd, da li se možda prepoznaješ na levom brodu? Mene nema, mislim da je snimljeno još dok sam bio pitomac.

P.S. Hvala Dread!  :super

Evo gledam ovu sliku i sebe ne prepoznajem.Ovo levo je Jure Lizatovic,A u sredini drugi Spasoje Milicevic moj elektricar.Desno mi lici na Bartulovica.Ali ova je slika pretpostavljam, iz 79 god.Puno mi je sve sitno i nedovoljno jasno,ali predpostavljam da je to bio rubni pozdrav kod poslednjeg Titovog dolaska u Split.