PALUBA

NATO upozorio Rusiju da "snizi ton"

08.02.2008.

Ministri odbrane članica NATO su sa današnjeg sastanka u Vilnjusu pozvali Rusiju da "snizi ton", pošto je prethodno predsednik Vladimir Putin optužio Alijansu da ignoriše zabrinutost zvanične Moskve za bezbednost države.

"Nema potrebe za retorikom koju Moskva upotrebljava jer postoje prilazi i kanali neophodni za produktivne i prijateljske razgovore. Trebalo bi da iskoristimo prednosti njihovog postojanja i da se ne upuštamo nepotrebno u vatrenu retoriku", izjavio je portparol NATO Džejms Apaturai kako je preneo DPA.

Putin je jutros izjavio da zapadne sile imaju prema Rusiji "imperijalne namere", da ignorišu njenu zabrinutost za bezbednost te države i da pokušavaju da se mešaju u predstojeće predsedničke izbore.

Portparol Apaturai je takođe kazao da su neke članice Alijanse pozvale vlasti u Moskvi da unapred obaveste NATO o planiranim letovima ruskih vojnih aviona, naročito bombardera, u blizini vazdušnog prostora Alijanse, što se više puta dogodilo u poslednjih nekoliko meseci.

Apaturai je objasnio da Rusija ima pravo na takve letove u međunarodnom vazdušnom prostoru, ali da "saveznici žele da ih Ruska federacija o tome unapred obavesti iz očiglednih razloga vezanih za jačanje poverenja".

Rusiju je na razgovorima sa NATO, vođenim na kraju dvodnevnog ministarskog sastanka Alijanse u litvanskoj prestonici Vilnjusu, zastupao general Aleksandar Kolmakov, zamenik ministra odbrane Anatolija Serđukova koji je otkazao dolazak zbog bolesti.

"Rusija će adekvatno odgovoriti"

8. februar 2008.

Vladimir Putin izjavio je da se NATO približava granicama Rusije, što zemlji nameće da preduzme odgovarajuće mere.

Predsednik Rusije je, međutim, ukazao da neće dozvoliti da bude uvučena u trku naoružanja. Nova etapa u trci naoružanja koja se razvija u svetu i koju nije započela Rusija, rastuće vojno-političke pretnje, odsustvo realnih pokušaja od strane NATO-a da se nađe kompromis, teraju Rusiju da preduzme adekvatne mere u zaštiti nacionalne bezbednosti, izjavio je Putin na proširenoj sednici Državnog saveta.

On je rekao da Rusija strogo poštuje svoje obaveze, ispunjava međunarodne sporazume u oblasti bezbednosti, pa i sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi.

"Mi zatvaramo naše baze, i na Kubi i u Vijetnamu. A zauzvrat smo dobili nove američke baze u Rumuniji, Bugarskoj, novi pozicioni rejon protvraketne odbrane u Poljskoj, a uskoro će verovatno biti stvoren i u Češkoj", naveo je Putin.

Prema njegovim rečima, najrazvijenije zemlje sveta, oslanjajući se na svoje tehnološko preimućstvo, troše milijarde za razradu odbrambenih i ofanzivnih sistema budućih pokoljenja. Njihova ulaganja se ne mogu uporediti sa ruskim, i deset puta su veća od onoga što čini Rusija, kazao je on.

Putin je najavio da će narednih godina Rusija razviti nove vidove naoružanja, uključujući i visoku naučnu tehnologiju, nanotehnologiju.

"Rusija ne namerava da se zatvara i da se izoluje od ostalog sveta" i "nema nameru da od nekoga nešto oduzima. Uveren sam da će samostalna, pragmatična i odgovorna politika omogućiti da Rusija učvrsti međunarodni autoritet kao siguran i savestan partner", rekao je Putin.

On je izrazio žaljenje što u poslednje vreme u svetu jača politika "protekcionizma", pod vidom retorike o neophodnosti slobodne trgovine i investicija.

"U suštini, reč je o žestokoj borbi za resurse, naročito za gas i naftu. U tom kontekstu, raste interes prema Rusiji i njenim resursima. Sve češće moramo da se suočavamo sa politikom zaustavljanja, sa nametnutom nepoštenom konkurencijom, kako bi se osigurao dostup resursima", naveo je ruski predsednik.

U isto vreme, Putin je ukazao da Rusija ne sme da dozvoli sebi da bude "uvučena u skupu konfrontaciju, pa i u razornu i pogubnu po rusku privredu trku u naoružanju. Mi želimo da budemo sigurni partneri celoj međunarodnoj zajednici, i u oblasti bezbednosti i privrede i energetike i očuvanja klime".

Prema njegovim rečima, Rusija je zainteresovana za najaktivnije učešće u globalnim i regionalnim integracionim procesima, za tesnu ekonomsku i investicionu saradnju i za napredak visokih tehnologija, jer to odgovara njenim strateškim interesima

Rusija je snažnija nego ikada što je bila. Po svemu sudeći počinje novi (ili se samo nastavlja stari) Hladni rat.

NATO preispituje saradnju s Rusijom

17. avgust 2008.

Brisel - NATO treba da razmotri da li da nastavi
saradnju sa Rusijom, izjavio američki ambasador
u NATO Kurt Volker.

Saradnja je uspostavljena nakon hladnog rata, a prema mišljenju Volkera treba je preispitati zbog ruske ruske intervencije u Gruziji. Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs sazvala je za utorak sastanak ministara inostranih poslova 26 zemalja NATO-a, na kojem će se razgovarati o tome kako će se ruska intervencija odraziti na saradnju NATO-a i Rusije.

Volker je rekao Rojtersu da za sada nije doneta odluka o merama koje će se primeniti, ali da će članice te vojne organizacije razmotriti da li treba i dalje održavati redovne sastanke ministara inostranih poslova i ambasadora zemalja članica NATO-a sa ruskim zvaničnicima.

Kako je naveo, mogao bi biti doveden u pitanje i dijalog eksperata za borbu protiv terorizma, suzbijanje narkotika i protivraketnu odbranu.

"Sve te aktivnosti sada će biti ponovo razmotrene i zapitaćemo šta ćemo činiti i da li ćemo nešto činiti da bismo pokazali da sa Rusijom ne sarađujemo kao obično", rekao je Volker uz napomenu da SAD ne žele ni da se sukobljavaju sa Rusijom ni da zatvore forume dijaloga.

"Ne želimo negativnu dinamiku u odnosima sa Rusijom, želimo razvoj saradnje. Ali da bi se to dogodilo Rusija treba da se povuče iz Gruzije, da poštuje njen suverenitet i teritorijalni intefritet i da igra po pravilima 21. veka", kazao je on.

Volker se osvrnuo i na pretnje koje je Moskva uputila Poljskoj zato što je prihvatila da se na njenoj teritoriji postavi deo američkog antiraketnog štita uz obrazloženje da nije usmeren ka Rusiji.

"Niko ne preti Rusiji i zato Rusija ne treba da preti nikome", kazao je Volker.

Američka vlada je isključila Rusiju iz razgovora Grupe osam najrazvijenijih zemalja o Gruziji, a predsednik SAD Džordž Buš i državna sekretarka Kondoliza Rajs jasno su stavili do znanja da bi pristupanje Rusije u STO i druge organizacije moglo da bude ugroženo.

Analitičari međutim upozoravaju da izolovanje Rusije nije održivo rešenje jer je Rusija isuviše značajna za SAD. Ukoliko bi se odnosi pogoršali na nivo iz hladnog rata, mnoge stvari bi mogle da budu dovedene u pitanje, a jedna od njih je smanjivanje nuklearnih ambicija Irana i Severne Koreje.


Izvor: Beta

Mislim da je moguća i obrnuta opcija - da blok oko Rusije (Rusija, Kina, Indija i druge zemlje) izoluju jednog dana NATO. Šta Rusiji treba NATO? Zbog tehike? Transfera tehnologije i znanja? Sve su to do sada radili bez njih...

Gledajući šta se izdogađalo na zadnjoj Šangajskoj konferenciji slaba vajda od toga, jel Rusija baš i nije dobila punu podršku od članica zemalja Šangajske organizacije. Mada Indija nije članica Šangajske organizacije.

Neće ti istočnački mudraci izneti sva jela na sto odmah. Seti se mudrog Kineza: 'Najbolji su oni planovi za koje neprijatelj sazna kad počnu da se ostvaruju''.  Pametan narod. Osvojiće svet bez opaljenog metka.

Inače je vreme da se oformi protivteža...

Šangajsku organizaciju i zovu azijski NATO.

Da saradnja Rusije i Kine sve više jača, dokaz je i dokument koji su predstavnici zemalja potpisali negde letos o konačnom razgraničenju nekih oblasti na dalekom istoku, a oko kojih nije bilo dogovora skoro 100 god i koje su uvek bile predmet nekih sporenja među državama.

Лавров: УН потписале тајни споразум са „НАТО-ом”
-----------------------------------------------------------
Без обзира на то што се у заглављу говори о сарадњи између два секретаријата, у документу су садржане одредбе које су у непосредној надлежности држава чланица

Специјално за „Политику”
--------------------------
Москва, 9.октобра– Министарство иностраних послова Русије изразило је данас жаљење што су секретаријати НАТО-а и УН потписали споразум о сарадњи а да га нису претходно дали на разматрање државамачланицама УН.

На данашњој конференцији за новинаре, званични представник Министарства Андреј Нестеренко изјавио је да су, према подацима које има руско министарство, „два секретаријата ових дана потписала споразум о сарадњи, о чему је МИП обавестио Дмитриј Рогозин, стални представник РФ при НАТО-у”.

Према Нестеренковим речима, када се та идеја појавила „Русија је била обавештена и предузела је кораке за разматрање проблема, рекла је своју тачку гледишта”.

Руско министарство је очекивало да ће „ако се питање даље буде развијало, консултације са руском страном, као сталним чланом Савета безбедности, бити настављене, и да ће пред доношење одлуке добити јасну слику о томе шта конкретно треба да се ради”, рекао је Нестеренко додавши да је „на последњој етапи усаглашавања, иако су нас на највишем нивоу уверавали у секретаријату УН да без нашег знања тај документ неће бити потписан, он ипак потписан. То не може да не изазива питања о томе како се поштују обећања”.

И министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров рекао је данас на конференцији за новинаре у Бишкеку, где је одржан састанак ЗНД на највишем нивоу, да је изненађен чињеницом да су у самом тексту споразума, „без обзира на то што се у заглављу говори о сарадњи између два секретаријата, садржане одредбе које су у непосредној надлежности државачланица”. То се, објаснио је Лавров, тиче одредбе о спремности сарадње о питањима одржавања међународне безбедности на основу Повеље УН и неких међународних директива. „Ми смо поставили питање руководствима два секретаријата у вези с тим. Чекамо одговор”, рекао је Лавров додавши да је Русија „најстроже упозоравала колеге у руководству УН да такве ствари не треба скривати од земаља чланица”.

Лавров је испричао новинарима да се недавно у Њујорку срео са Бан Ки Муном и питао га за разлоге тајног потписивања споразума, „али није чуо разумно објашњење”.

Боравећи недавно у Њујорку на заседању Генералне скупштине УН, шеф руске дипломатије је изјавио да је разочаран садашњим стањем дијалога са Северноатлантском алијансом, али да га не сматра замрзнутим.

Он је рекао да споразум са НАТО-ом о транзиту у Авганистан преко Русије, потписан на априлском самиту у Букурешту, формално важи, али нема никаквих могућности да се реализује јер се НАТО још није договорио са другим земљама са којима треба да се договори. Транзит ипак функционише на основу билатералних договора с Немачком и Француском. Те две земље преко Русије пребацују у Авганистан све (осим оружја) што је потребно њиховим војницима у Авганистану.

„Верујемо да је Авганистан сфера где се наши интереси поклапају, где можемо да сарађујемо, али смо убеђени да покушаји да се играју политичке игре и неко кажњава због појединих догађаја не помажу нормалној сарадњи у читавом комплексу односа.“

Занимљиво је да се евидентно погоршање односа Русије и НАТО-а није ни на који начин одразило на заинтересованост земаља чланица алијансе за куповину руског оружја. Анатолиј Исајкин, директор „Рособоронекспорта”, руског извозника оружја, изјавио је данас да се преговори о продаји оружја настављају и да ни најмање није опало интересовање за руско оружје.

Руски произвођачи су се у последње време специјализовали и за прилагођавање сопственог оружја стандардима НАТО-а, па је, на пример, грчка војска купила противавионске ракетне комплексе „топ-М1”.

И Дмитриј Рогозин сматра да је сарадња војних професионалаца Русије и НАТО-а на супротстављању тероризму на високом нивоу, али да заостаје политички дијалог.

Љубинка Милинчић

Merkelova: Poslati signal Rusiji

11. novembar 2008.  
Berlin -- NATO treba da pronađe zajednički jezik s Rusijom, jer će zajedničkim delovanjem biti lakše rešavati bezbednosne probleme, kaže nemačka kancelarka Angela Merkel.

Merkelova je na sastanku Udruženja atlantskog ugovora u Berlinu rekla i da podržava nastojanja Gruzije i Ukrajine da postanu članice NATO-a, ali je upozorila da ni jedna od te dve zemlje neće biti spremna za ovaj korak "u doglednoj budućnosti".

"Mislim da je bolje da razgovaramo jedni s drugima, nego jedni o drugima," rekla je ona.

"Znam da to nekada nije lako, ali mislim da bi bilo pametno da pošaljemo signal Rusiji", izjavila je Merkelova i navela da će se dobra prilika za to pružiti sledećeg aprila, na samitu NATO-a u Strazburu.

Članice Evropske unije saglasile su se ranije da ponovo pokrenu pregovore o partnerstvu s Rusijom, zamrznute posle Ruskog upada u Gruziju i rata zbog otcepljene pokrajine Južna Osetija.

"Potrebni smo jedni drugima. Mi smo partneri”, kazala je Merkelova i navela da su Rusija i NATO zajedno jača sila u borbi protiv terorizma, naoružavanja i drugih bezbednosnih izazova.

Nemačka kancelarka je rekla i da očekuje jačanje veza sa novoizabranim američkim predsednikom Barakom Obamom, koji će prisustvovati samitu NATO-a.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je uveren da će NATO i EU bliže sarađivati za vreme Obaminog predsedavanja Sjedinjenim Američkim Državama.

"Kao i njegovi prethodnici, novi predsednik će napraviti kritičku procenu politike", rekao je de Hop Shefer na skupu u Berlinu.

On je rekao i da bi, u vreme kada se SAD suočavaju sa najvećim izazovima, među kojima i sa sirenjem naoružanja, klimatskim promenama i terorizmom, Obama trebalo da ceni saradnju sa Evropom.

"O ovakvom trenutku, neće biti iznenađujuće ukoliko SAD budu smatrale Evropu privilegovanim partnerom. Mislim da nema razloga za brigu," rekao je de Hop Shefer.
 
Izvor: Tanjug

Apaturaj: Moguć nastavak rada Saveta Rusija-NATO

18/11/2008
BRISEL - Ambasadori država članica NATO razmatraju mogućnost nastavka rada Saveta Rusija-NATO, najavio je danas u Briselu portparol Severnoatlantskog vojnog pakta Džejms Apaturaj. "Ambasadori 26 država članica NATO razgovaraju međusobno o takvoj mogućnosti", izjavio je Apaturaj.

Izvor:Tanjug

Shefer: NATO nastavlja širenje uprkos protivljenju Moskve

18/11/2008
Valensija - NATO će i dalje podržavati napore bivših komunističkih zemalja da se pridruže ovom vojnom savezu uprkos protivljenju Rusije, izjavio je danas generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer.

"NATO će nastaviti da sarađuje sa svim zemljama koje žele da se pridruže našem savezu na Balkanu, u istočnoj Evropi i na Kavkazu", rekao je Shefer na sastanku parlamentaraca iz zemalja NATO-a u Valensiji. Shefer je dodao da je formiranje nezavisnih država unutar bivšeg sovjetskog prostora realnost, a da sposobnost ovih država da same određuju svoju budućnost predstavlja "lakmus test za novu Evropu".

Devet bivših članica sovjetskog bloka već su članice Alijanse, a Rusija se oštro protivi ideji da nekadašnje članice Varšavskog ugovora, njeni susedi Gruzija i Ukrajina, čak i počnu proces pridruživanja zapadnom vojnom savezu.

Odnosi Moskve sa NATO-om i SAD drastično su pogoršani u poslednje dve godine, usled širenja Alijanse na istok, želje Vašingtona da u istočnoj Evropi postavi raketni štit i podrške koju su SAD dale otcepljenju Kosova od Srbije.

Izvor:Tanjug

Rogozin: Nastavak dijaloga sa NATO

20. novembar 2008.  
Brisel - Stalni predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin nada se da će odluka o nastavku dijaloga Rusije i NATO biti doneta na sastanku Alijanse u decembru.

"Očekujemo da će na tom sastanku biti dat pozitivan signal za nastavak saradnje. Sada je red da NATO načini korak", rekao je Rogozin, prenela je agencija Itar-Tas. Rogozin je istovremeno pozvao Alijansu da "ne opterećuje najavu nastavka dijaloga sa Rusijom raznim kontradiktornim i antagonističkim komentarima".

On je naglasio da Rusija ne oseća vojnu pretnju od zapadnih država, ali "naše miroljubive tradicije ugrožavaju želja SAD da razmeste raketni štit u Evropi, kao i vojna infrastruktura NATO koja se bliži našim granicama".

"Sada ne može biti govora o davanju predpristupnog statusa u NATO Gruziji i Ukrajini", dodao je Rogozin.

On smatra da Savet Rusija-NATO, ipak, ne može nastaviti rad u dosadašnjem formatu, kao do invazije Gruzije na Južnu Osetiju u avgustu.
 
Izvor: Tanjug

Došlo vreme za obnavljanje saradnje sa Rusijom

28/11/2008
Na evroatlantskom prostoru raste broj onih koji smatraju da je došlo vreme za obnavljanje saradnje sa Rusijom prekinute posle avgustovske krize na Kavkazu. U svakom slučaju, to je priznao predstavnik američkog Stejt departmenta Deniel Frid koji je na pragu sastanka šefova diplomatija zemalja-članica NATO-a izjavio da se u Alijansi razume neophodnost saradnje sa Rusijom.

Ministri inostranih poslova zemalja Severnoatlantske alijanse okupiće se u Briselu početkom decembra. Medjutim, rad na dnevnom redu je u punom jeku, pa je jasno da se pitanje odnosa sa Rusijom ne može zanemariti. Erupcija emocija zbog dogadjaja na Kavkazu, i to, ako ćemo pravo, sasvim besmislena, završila se i sada se nedavna zbivanja na južnim granicama Rusije ocenjuju sasvim drugačije. Iako je ponovio poznatu tezu da će NATO saradjivati sa Rusijom drugačije, nego ranije, gn Frid je priznao da je Moskva u pravu govoreći da potencijal ove saradnje nije realizovan.

Cilj diskusija u Briselu je upravo u tome da se nadje način na koji Alijansa može, ne gubeći obraz, da obnovi kontakte sa Moskvom. Reč je ne samo o reanimaciji Saveta Rusija-NATO, već i o reagovanju na nedavne predloge predsednika Dmitrija Medvedeva o novoj arhitekturi evroatlantske bezbednosti, U svakom slučaju, u Alijansi se manifestuje želja za odgovorom na ove inicijative. A s obzirom na činjenicu da su lideri njenih članica kao što su Francuska, Italija i Portugalija, pa i rukovodstvo EU na sastancima sa ruskim kolegom i Nici prihvatili i ideju o opšteevropskom savetovanju na vrhu, može se reći da je NATO zaostao za njima.
 
Naravno da evropski ministri neće zanemariti temu koja najviše zabrinjava Rusiju. Reč je o širenju Alijanse na istok, odnosno o planovima prijema Gruzije i Ukrajine u njene redove. Iako SAD, Poljska i baltičke zemlje aktivno brane interese Kijeva i Tbilisija, Nemačka, Francuska, Italija, Belgija i Holandija koje imaju veliki ugled u NATO-u i koje su, uz to, osnivačice EU ne žele rast napetosti u odnosima sa Rusijom – smatra politikolog Aleksandar Pikajev.

„One su osnovano zaključile da napetost pored granica EU ne odgovara ničijim interesima. Ona će oslabiti pokušaje EU da postane svetski lider. Jer, SAD će u uslovima konfrontacije sa Rusijom ponovo steći mogućnost za davanje tzv. bezbednosnih garancija evropskim zemljama. A to će rezultirati porastom uloge NATO-a i u konkurenciji izmedju Alijanse i EU poslednja će pretrpeti poraz. To jest, zemlje EU koje se zalažu za jačanje ove organizacije prosto ne mogu dopustiti novi talas širenja NATO-a“.

Dakle, sama Evropa treba da se opredeli kako da živi na zajedničkom prostoru sa Rusijom. Nije moguće donositi u Nici odluku o pregovorima o strateškom partnerstvu sa Moskvom i istovremeno pomerati na istok svoje vojne strukture. Jedno se kosi sa drugim.

Izvor: Glas Rusije

Rogozin: NATO vidi svet crno-belo

1. decembar 2008.
London - Veliki broj lidera NATO-a vidi svet crno-belo, "kao psi", izjavio je ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin.

Uoči sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u utorak u Briselu, Rogozin je televiziji Bi-Bi-Si rekao da postoji "realan rizik od rušenja ukrajinske države" ako se ona jednog dana pridruži Alijansi.

"Nažalost, veliki broj političara NATO-a svet vidi, izvinite, ali kao psi", rekao je Rogozin. "Psi ne vide svet u boji, već crno-belo", dodao je on.

"Za nas, NATO je strani politički blok zato što nam je zabranjen ulazak u NATO, nikada nas neće pozvati", rekao je Rogozin.

Rogozin je rekao da je zato "krajnje alarmantno kada se strani blok približava ruskoj granici".

On očekuje "potpunu političku krizu" u Ukrajini ako nastavi dalje ka članstvu u NATO.

"U poređenju sa sadašnjom nestabilnosti, to će biti sapunska opera", ponovio je Rogozin i dodao da "postoji realna pretnja da se ukrajinska država onda sruši".

Gruzija i Ukrajina se nadaju da će na predstojećem sastanku NATO-a dobiti status kandidata.

Međutim, američka državna sekretarka Kondoliza Rajs, koja poslednji put učestvuje na sastanku NATO-a, navela je da to pitanje više nije aktuelno nakon rusko-gruzijskog sukoba u avgustu.

Ministri spoljnih poslova NATO-a bi zato trebalo da prodube saradnju sa Gruzijom i Ukrajinom, ali se ne očekuje da im i zvanično daju status kandidata.
 
Izvor: Beta

Rajsova: Oprezno s Rusijom

2. decembar 2008.  
London -- Državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs ocenila je problematičnim pojedinačne vojne odnose država članica NATO s Rusijom.

Ona je međutim izjavila i da nije protiv takvih kontakata posredstvom Saveta NATO-Rusija. Rajsova, koja je u poseti Londonu, danas će u Briselu učestvovati na sastanku šefova diplomatija zemalja NATO, na kojem će biti reči i o odnosima s Moskvom.

Odlazeća državna sekretarka SAD zatražila je od zemalja članica NATO da budu oprezne, u trenutku kada je Moskva i dalje prisutna sa svojom vojskom u otcepljenim gruzijskim autonomijama Južnoj Osetiji i Abhaziji, preneo je Rojters.

NATO je otkazao vojne vežbe s ruskim snagama posle izbijanja kratkotrajnog rata u avgustu između Rusije i Gruzije, a Rajsova je danas dala do znanja da ne misli da te manevre sada treba održati.

"Postoje izvesne aktivnosti kao što su kontakti između vojnih snaga (vojno-vojni) koji mi se čine problematičnim kada se ruska vojska i dalje nalaze na gruzijskoj teritoriji ili separatističkih država", rekla je Rajsova novinarima posle razgovora sa šefom britanske diplomatije Dejvidom Milibandom.

Ona je dodala da u principu nije protiv kontakata s Rusijom putem Saveta NATO-Rusija.

"Nemam problema s aktivnostima Saveta NATO-Rusija, ali trebalo bi vrlo dobro da pazimo na to šta rade Rusi i da li se drže obaveza", rekla je Rajsova.
 
Izvor: Tanjug  

NATO zatražio poboljšanje odnosa s Rusijom

03/12/2008
Brisel - Ministri spoljnih poslova NATO-a zatražili su danas u Briselu od generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse Japa de Hop Shefera da ispita mogućnost za poboljšanje odnosa s Rusijom.

"Dobio sam mandat ministara da vidim kakvi politički kontakti su mogući u okviru uslovnog i postepenog reangažmana s Rusijom", izjavio je Shefer na konferenciji za novinare po završetku prvog dana sastanka šefova diplomatije članica alijanse.  

Izvor:Tanjug

Москва поздравља одлуку НАТО о обнављању веза са Русијом

04/12/2008
МОСКВА – Москва је поздравила одлуку НАТО-а о обнављању дијалога с Русијом, као прихватање „реалности”, саопштило је руско Министарство спољних послова.

У саопштењу се оцењује да се Алијанса, „иако ће тај процес бити условљен”, вратила „реалном ставу”.

„Већина земаља НАТО-а није дозволила да се руководе покушајима да се оживи такозвана претња са истока, у духу хладног рата, и свесна је колико је контрапродуктивно немање дијалога с Русијом о кључним проблемима безбедности”, саопштило је руско министарство.

Алијанса је одлучила и да продуби сарадњу са Грузијом и Украјином, али им није одобрила приступање Акционом плану за чланство, што је први формални корак ка пуноправном чланству чему се Русија жестоко противи.

У саопштењу руског министарства наглашава се да одлука НАТО-а да не пружи Грузији и Украјини приступ Акционом плану за чланство указује да су земље западне војне алијансе схватиле „ризике у вези с убрзаним чланством те две земље”.

„Нисмо поборници новог облика хладног рата. Наставићемо да радимо да превазиђемо логику конфронтације у европским питањима и да спречимо појаву нових линија поделе на различитим нивоима безбедности”, наводи се у саопштењу руског министарства спољних послова.

Извор: Бета

Ministri inostranih poslova zemalja-članica Severnoatlantske alijanse su na sastanku u Briselu doneli odluku o obnovi političkog dijaloga sa Rusijom


Moguće je da će se neformalna sednica Saveta Rusija-NATO održati do kraja o. g.

15.12.2008
Glavni ekspert za vojnu analitiku u Centru Ruske akademije nauka za politička istraživanja Vladimir Jevsejev siguran je da Moskva i Brisel imaju veliki potencijal za saradnju u borbi protiv medjunarodnog terorizma, u oblasti neširenja nuklearnog oružja, u osiguranju bezbednosti vazdušnog saobraćaja, suzbijanju morskog razbojništva i drugih opasnosti. Posebno je važan dijalog izmedju Rusije i Alijanse kada se njihova mišljenja razilaze i treba tražiti kompromis. To se, na primer, tiče američkih planova razmeštanja elemenata nacionalnog sistema protivraketne odbrane na teritorijama Češke i Poljske.

Ovde odmah iskrsava pitanje: šta je to 3. pozicioni rejon protivraketne odbrane SAD u Evropi? Kao vojni ekspert mogu reći da on nije namenjen za zaštitu Evrope, već američke teritorije – smatra ruski ekspert. – Zašto? Ako hipotetički pretpostavimo da je sa teritorije Irana u pravcu Vašingtona lansirana interkontinentalna raketa, Amerikancima, će, razume se, biti lakše da je presretnu iz severnog dela Poljske. Tj. radar u Češkoj i protivrakete u Poljskoj nisu ništa drugo do sistem isturenog baziranja protivraketne odbrane SAD koja se stvara u interesu samog Vašingtona.

Ali Iran nema interkontinentalnih raketa koje bi mogle da stignu do SAD na visini od preko hiljadu kilometara – primetio je Vladimir Jevsejev. – Pentagon do dobro zna jer je Amerika izgradila svoj radar u Izraelu, odakle se odlično vidi cela teritorija Irana. Mnogi eksperti ne veruju da će Iran u doglednoj ili, čak, srednjoročnoj perspektivi posedovati takve rakete. Čemu je onda razmeštati u Poljskoj trostepene rakete koje posle lansiranja lete na visini od preko hiljadu kilometara? Rusija bi htela da zna: čije rakete Amerikanci nameravaju da presreću nakon stvaranja elemenata svoje protivraketne odbrane u Evropi? To je prvo.

Drugo, ako pretpostavimo da Iran u daljoj perspektivi stvori interkontinentalne rakete i da se usudi da napadne SAD, velika je verovatnoća da će parčad iranske rakete uništene protivudarom iz Poljske pasti na teritoriju Rusije. U ovoj parčadi mogu biti radio-aktivni materijali, hemijsko ili biološko oružje. Ukoliko se, pak, pogodi bojna glava iranske rakete, to može da izazove nuklearnu eksploziju!

Sve to zabrinjava Rusiju koja, nesumnjivo, ne želi za sebe takvu budućnost. Ubedjeni smo da osiguranje bezbednosti jednih zemalja ne treba da bude nauštrb bezbednosti drugih država. To je naš principijelni stav o kojem su u više navrata govorili Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin. Upravo zato je veoma važna naša zajednička ocena opasnosti, upravo zato je potreban maksimalno pošten i otvoren razgovor u okviru Saveta Rusija-NATO – smatra glavni ekspert za vojnu analitiku u Centru Ruske akademije nauka za politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

Izvor: Glas Rusije

NATO i Rusija u petak obnavljaju odnose na visokom nivou

18/12/2008
BRISEL- NATO i Rusija će u petak obnoviti kontakte na visokom nivou koji su zamrznuti od sukoba u Gruziji u avgustu, najavljeno je u Alijansi. Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i ruski ambasador pri NATO Dmitri Rogozin imaće neformalan ručak u petak, istakao je jedan zvaničnik Alijanse.

Izvor.Tanjug

Svetski mediji obraćaju pažnju na obnovu odnosa zemalja-članica NATO-a sa Rusijom

27.12.2008
Sumirajući rezultate 2008. godine, svetski mediji obraćaju pažnju na obnovu odnosa zemalja-članica NATO-a sa Rusijom, prekinute posle avgustovske krize na Kavkazu. Rukovodstvo Severnoatlantske alijanse predlaže da se održi sednica Saveta Rusija-NATO sa ciljem obnove političkog dijaloga.

Moskva je takodje donela odluku da učini korak u susret Alijansi. Glavni vojni predstavnik RF u NATO-u, general armije Aleksej Maslov, treba već u najskorije vreme da počne konsultacije, pre svega, o pitanjima neširenja oružja za masovna razaranja i zajedničke borbe protiv medjunarodnog terorizma, te o ruskim predlozima o stvaranju nove arhitekture evropske bezbednosti.

Komentarišući izjavu Brisela o obnovi dijaloga sa Moskvom, zajednica eksperata ocenjuje ovaj korak kao logičan i odavno očekivan. Jer, Rusija je, i pored privremenog pogoršanja odnosa sa Zapadom, stalno naglašavala da se zalaže za uzajamno korisnu saradnju. Nije slučajno to što nije prekinut dijalog u okviru Saveta Rusija-NATO nije prekinut dijalog o kontroli konvencionalnog naoružanja, saradnji u vazdušnom prostoru i zajedničkom delovanju sa Severnoatlantskom alijansom u Avganistanu – kaže šef odseka za evropsku bezbednost u Institutu za Evropu Dmitrij Danilov.

„Razumljivo je to što Rusija ne stvara prepreke u odnosima sa Zapadom. Jasno je i to što je Zapad zainteresovan za aktivnu saradnju sa Rusijom. To je normalan razvoj situacije pošto danas nije moguće zamisliti savremeni svet bez partnerskih odnosa izmedju vodećih igrača na medjunarodnoj sceni. I NATO kao osnovni faktor medjunarodne bezbednosti koja ujedinjuje Severnu Ameriku i Evropu je, nesumnjivo, izuzetno važna institucija za saradnju sa Rusijom, tako da nije moguće preceniti zajedničkog delovanja na nivou Rusija-NATO“ – naglasio je Dmitrij Danilov.

U vremena hladnog rata obavezan deo odnosa izmedju Istoka i Zapada bio je mehanizam dijaloga i saradnje — od kontrole naoružanja do razmene naučnika. Danas je zbog dejstava Vašingtona ovaj sistem faktički demontiran.

Sa tim u vezi, treba da se novi predsednik SAD Barak Obama pobrine o boljim odnosima sa Rusijom. Prema pisanju američkih izdanja, bez podrške Moskve Bela kuća ne razrešiti konflikte u Iraku i Avganistanu, niti završiti konfrontaciju sa Iranom. A to znači da je neophodno preći da politike dvostrukih standarda koja je postala vizitkarta Buševe administracije na obostrano korisnu saradnju koja nije moguća bez rešenja jednog od ključnih pitanja današnjice – širenja NATO-a na istok. I predstavnici Severnoatlantske alijanse već su učinili prvi korak u ovom pravcu: Brisel je predložio Kijevu i Tbilisiju samo novi format odnosa u okviru godišnjeg nacionalnog programa.

Izvor: Glas Rusije

NATO za obnovu saradnje sa Rusijom

10.01.2009.
Neophodna obnova vojne saradnje NATO-a sa Rusijom, smatra vrhovni komandant snaga NATO u Evropi. Saradnja prekinuta u avgustu prošle godine zbog ruske intervencije u Gruziji.

Vrhovni komandant snaga NATO u Evropi, general Džon Kredok, smatra da je neophodno da se obnovi vojna saradnja Alijanse sa Rusijom.

Kredok je novinarima u Vašingtonu preneo da želi da se sa Moskvom obnovi saradnja koja bi uključila zajedničke vojne vežbe, razmenu i druge oblike vojne saradnje.

"Od suštinske je važnosti da nastavimo da se angažujemo", rekao je Kredok, koji, takođe, komanduje i američkim snagama u Evropi.

Američki general je naveo da je predložio održavanje vojnih vežbi na "niskom nivou" američke i ruske ratne mornarice u Sredozemnom moru, ali da ruska strana još nije odgovorila. Kredok je rekao da je optimista kad je reč o obnavljanju odnosa sa Rusijom koji su "zamrznuti" zbog intervencija ruske vojske u Gruziji u avgustu prošle godine.

"Dve strane su do sukoba u Gruziji imale razumne razgovore u vezi sa raketnim sistemom odbrane u Evropi, koji su onemogućeni zbog političke retorike protiv planova o razmeštanju američkog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj", dodao je Kredok.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i ruski ambasador u Alijansi Dmitrij Rogozin nedavno su se sastali u Briselu, što je prvi sastanak na visokom nivou od prekida kontakata dve strane u avgustu 2008. godine.

Izvor:Tanjug

Rusija: Za prekid odnosa krive SAD


14. januar 2009.
 
Rusija može obnoviti saradnju sa NATO samo ako SAD priznaju svoje jednostrane
akcije u prekidanju te saradnje, izjavio je general Anatolij Nogovicin.

Zamenik komandanta ruskog generalštaba Anatolij Nogovicin je Itar-Tasu komentarisao izjavu glavnokomandujućeg NATO za Evropu, američkog generala Džona Kradoka, o potrebi da se ponovo uspostavi saradnja Rusije i alijanse u vojnoj oblasti.

"Nismo mi inicirali kraj naših odnosa u vojnoj sferi, već su SAD tražile da NATO prekine kontakte sa Rusijom u vojnoj oblasti označavajući nas kao odgovorne za događaje u Južnoj Osetiji i optužujući nas za agresiju protiv Gruzije, kao i prekomernu upotrebu sile iako su dobro znale ko je, u stvari, agresor", objasnio je Nogovicin.

Izvor: Tanjug

Tome treba dodati i posetu Generala Petreusa Kazahstanu i Kirgizstanu; naime, Amerikanci sada panično razmatraju alternativne pravce za snabdevanje trupa u Afganistanu, jer je Pakistan sve nestabilniji, a pošto sa logističke tačke gledišta, jedini mogući pravac za snabdevanje ide preko Rusije i Centralne Azije, tu treba tražiti uzroke američkog ponovnog "zbližavanja" sa Rusima. To će Ruje, razume se, debelo naplatiti  :D

22.01.2009

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Šefer je na prvoj ovogodišnjoj konferenciji za štampu izrazio zadovoljstvo tokom procesa obnavljanja odnosa sa Rusijom prekinutih na inicijativu Alijanse posle ratnog konflikta u Južnoj Osetiji. Istih dana u nemačkom dnevniku „Zidojče cajtung“ pojavio se članak bivšeg šefa nemačke diplomatije Joške Fišera pod veoma značajnim naslovom: „Rusiju – u NATO“. Šta je to – lična mišljenja ratnih predstavnika vojne sfere i političkog sveta Zapada ili neki usaglašeni kurs?

Jedva da je u pitanju neki usaglašeni kurs. Može se, medjutim, govoriti o izvesnom opštem trendu. Za rukovodstvo Alijanse nije bilo teško da demonstrativno kazni Rusiju za, tobože, neproporcionalnu upotrebu sile prilikom odbijanja gruzijske agresije na Južnu Osetiju najavom prekida rada Saveta Rusija-NATO na svim nivoima.

Ali ruska strana za postojanje dotične strukture nije zainteresovana više od lidera Alijanse. I uopšte, kao što smatra, na primer, poznati ruski naučnik i politikolog Sergej Karaganov, delatnost Saveta Rusija-NATO ima, uglavnom prividan karakter. Politikolog je podsetio da je ovaj organ smišljen 1997. godine da bi zasladio za Rusiju gorku pilulu prvog talasa širenja NATO-a i da bi dao dotičnom procesu oblik legitimnosti. Ambasador RF u Alijansi Dmitrij Rogozin koji je stekao na Zapadu glas rušimira u nedavnom intervjuu za nemački list „Di velt“ bio je još kategoričniji. Savet je, prema njegovim rečima, samo kost koju je NATO bacio Rusiji da ne otvara usta za vreme širenja Alijanse.

Naravno da u ovim rečima ima izvesnog preterivanja. Na za Rusiju pozitivne strane u radu Saveta ukazivao je, na primer, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Ali bilo kako bilo, demarš NATO nije ostao bez odgovora. Rusija je zamrznula svoje učešće u nizu zajedničkih projekata, posebno u programu „Partnerstvo za mir“, interakciju u mirovnim operacijama, i našla da nije blagovremena najavljena poseta generalnog sekretara Alijanse Moskvi. Bili su otkazani takodje zajednički manevri i posete ratnih brodova NATO-a ruskim lukama.

Ko je dobio od blokiranja kanala partnerstva iniciranog od strane Brisela? Po oceni Sergeja Lavrova, kao rezultat, promenjena je konfiguracija evroatlantske politike, naime: porasla je uloga EU uz istovremeno slabljenje NATO-centrizma. Postalo je jasno – izvodi zaključak ministar – da NATO ne može pretendovati na solidnu ulogu u Evropi bez produktivnog kontakta sa Rusijom.

Po njegovom mišljenju, rukovodstvo Alijansi postaje svesno toga. Sudeći po već pomenutoj pres-konferenciji gna Šefera, Lavrov je u pravu. „NATO je potreban Rusiji i Rusija je potrebna NATO-u“ – izjavio je generalni sekretar. – Rusija je bila i ostaje važan partner Severnoatlantske alijanse – dodao je on. Preostaje nam da sačekamo da li će gn Šefer ponoviti ove reči na planiranom za 26. januar sastanku rukovodstva Alijanse sa predstavnicima ruske strane i da li će to slediti konkretni koraci u pravcu potpune obnove odnosa.

Utisak je da toga postaje svestan i sve veći broj evropskih političara. U pomenutom na početku komentara članku Joške Fišera NATO-u se predlaže da se opredeli – da li je Rusija za njega teški partner ili strateški protivnik. Po Fišerovom mišljenju, Rusija bi mogla da dobije u okviru Alijanse širu ulogu uključujući i perspektivu ravnopravnog članstva u njoj. Istina, zauzvrat Rusija treba da se pomiri sa nepromenljivim karakterom današnjih principa i institucija evropskog državnog poretka – smatra bivši diplomata.

To jest, sa daljim sprovodjenjem kursa NATO-a na širenje, odnosno približavanje granicama naše zemlje. Ne mogu a da ne izazivaju budnost i sadašnja mišljenja članova Alijanse da Japa de Hopa Šefera čiji mandat ističe treba da zameni predstavnik tzv. nove Evrope orijentisane na SAD. Reč je, na primer, o ministru inostranih poslova Poljske Radoslavu Sikorskom koji je za vreme konflikta u Južnoj Osetiji pozivao NATO na maltene borbena dejstva protiv Rusije.

Što se tiče članstva naše zemlje u Alijansi u principu, predsednik Dmitrij Medvedev je u okviru prošlogodišnjeg samita Grupe 20 u Vašingtonu podsetio da je NATO svojevremeno imao mogućnost da pozove Rusiju u svoje redove, ali nije to učinio. Sada je, pak, situacija drugačija. Uostalom, Moskva je spremna da razvija partnerske odnose sa Briselom, tako da dilema Joške Fišera – „partner“ ili „protivnik“ – ima, pre, virtuelni karakter. U uslovima gomilanja globalnih izazova partnerstvu NATO-a sa Rusijom nema alternative, čak i ako je teško.

Izvor: Glas Rusije

Рогозин : "Лед се топи" у односима Русије и НАТО

24/01/2009
МОСКВА – Стални представник Русије при НАТО-у Дмитриј Рогозин изјавио је да би предстојећи неформални састанак амбасадора држава чланица НАТО и Русије могао да представља почетак обнове сарадње.

„Лед се топи. Неформални састанак Савета Русије-НАТО је де факто обнова рада”, рекао је Рогозин за радио станицу „Ехо Москве”.

Амбасадори 26 држава чланица Алијансе састаће се са представницима Русије у понедељак у Бриселу, први пут откако је НАТО одлучио да суспендује седнице у знак протеста због, како је оценио, „непримерене” употребе силе Русије против Грузије прошлог августа, пренео је Ројтерс.

Састанак ће бити неформалан пошто не постоји утврђен план, рекао је Рогозин и додао да то неће спречити конструктиван разговор о више питања, укључујући разлику у ставовима Русије и НАТО када је у питању конфликт на Кавказу, пренео је Итар-Тас.

Рогозин је рекао да је „немогуће претварати се да се ништа није догодило у односима НАТО и Русије” и да се мора извршити „анализа ситуације”.

Рогозин је такође рекао да Русија жели да види успех НАТО у Авганистану, јер ће у случају пораза „фундаменталисти...усмерити поглед ка северу”.

Извор:Танјуг

Рогозин: Русија очекује да НАТО не прими Грузију и Украјину

26/01/2009
МОСКВА – Русија очекује од НАТО-а да одбаци све „агресивне намере и експанзионизам” у односу на геополитички простор који „контролише” Русија, изјавио је представник Русије у Алијанси Дмитриј Рогозин.

Он је у интервјуу Росијској газети позвао Алијансу да одбаци војне планове, па и атомске, усмерене против Русије, као и да у своје редове не прими Украјину и Грузију.

„Ако Украјина буде примљена у Алијансу, то ћемо разматрати као непријатељски акт. Никакве сарадње Русије с НАТО-ом тада неће бити. То је апсолутно јасно речено Алијанси”, казао је Рогозин.

Он је оценио да је интеграција Украјине и Грузије у НАТО „црвена линија” иза које Русија „никоме не саветује да крене”.

Говорећи о предстојећем заседању Савета Русија-НАТО у Бриселу, Рогозин је казао да ће без обзира на противљење колега из НАТО-а, Русија поставити питање о догађајима у августу у Јужној Осетији.

После грузијско-осетинског конфликта Алијанса је замрзла одржавање Савета Русија-НАТО на нивоу амбасадора, као и програме војног партнерства.

Централни задатак Савета, првог после замрзавања, биће одређивање путева обнављања односа Русије с Алијансом и одржавање редовних заседања Савета, наводи Итар-Тас.

Извор:Тањуг

Sikorski: Trenutno ne postoji volja za širenje NATO

26/01/2009
LONDON- Ministar spoljnih poslova Poljske Radek Sikorski, koji važi za jednog od glavnih kandidata za budućeg generalnog sekretara NATO, ocenio je da u ovom trenutku ne postoji volja za prijem Ukrajine i Gruzije u tu organizaciju "Trenutno postoji volja da se ove dve zemlje podstaknu na reformu. Ali verujem da EU i NATO osećaju zamor od širenja", rekao je Sikorski u intervjuu londonskom "Dejli telegrafu".

Izvor:Tanjug

I NATO i Rusija za punu obnovu odnosa

26/01/2009
BRISEL- Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer planira da u narednih nekoliko sedmica na najvišem nivou obnovi odnose sa Rusijom, suspendovane zbog prošlogodišnje intervencije ruske vojske u Gruziji, izjavio je danas portparol Alijanse Džejms Apaturaj. Apaturaj se obratio novinarima u Briselu posle sastanka stalnog predstavnika Rusije pri NATO-u Dmitrija Rogozina sa ambasadorima 26 država članica Alijanse, prvog od intervencije ruske vojske u Južnoj Osetiji, avgusta prošle godine.

Izvor:Tanjug

Led je krenuo. Jer, sednica Saveta Rusija-NATO – to je, faktički, obnova čitave naše kooperacije sa Alijansom

26.01.2009
Ambasador Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin rekao je to uoči planirane za danas neformalne sednice Saveta Rusija-NATO u Briselu o kojoj su se strane dogovorile još krajem prošle godine.

Mnogi novinari i eksperti već su stigli da ponove metaforu o ledu koji je krenuo. Istina, da su bili potpuno tačni, verovatno, trebalo bi da smatraju prvom pukotinom na ledenoj površini odnosa NATO-a sa Rusijom zamrznutih posle krvavog konflikta u Južnoj Osetiji sastanak šefova diplomatija zemalja-članica Alijanse održan prvih dana decembra 2008. godine. Upravo tada je većina lidera najvećeg vojnog bloka planete postala svesna političkih realija o čemu je nedavno rekao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Naime: NATO ne može pretendovati na značajnu ulogu u Evropi van produktivnog kontakta sa Rusijom. Na pomenutom sastanku šefova diplomatija NATO-zemalja generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Šefer saopštio je da je dobio mandat za obnovu neformalnih kontakata sa ruskom stranom, naglasivši pri tome da Brisel neće postavljati nikakve uslove za obnovu ovog dijaloga. I već 19. decembra održan je neformalni sastanak izmedju Šefera i Dmitrija Rogozina. Generalni sekretar je na prvoj ovogodišnjoj konferenciji za štampu izgovorio rečenicu koja se takodje pojavila na stranicama mnogih novina: „Rusija je potrebna NATO-u i NATO je potreban Rusiji.“ A pomenuta u početku ovog priloga, istina, još neformalna sednica Saveta Rusija-NATO na nivou ambasadora može se stvarno okarakterisati kao početak kretanja političkog leda u bilateralnim odnosima.

Definicija „neformalna“ u dotičnom slučaju nema posebnog značaja. Prosto, na takvim sastancima nema tačno zacrtanog dnevnog reda, niti se donose zvanične odlike ili rezolucije. Što se, pak, tiče tema za razmenu mišljenja, u medjuvremenu nagomilalo ih se više nego dovoljno. Iz osnovnih problema koji su danas od presudnog značaja za komplikovane odnose izmedju Rusije i NATO-a ruski i strani eksperti izdvajaju 4. To su: obnova političkog dijaloga kao takvog, perspektive članstva Ukrajine i Gruzije u Alijansi, ratifikacija, od strane NATO-zemalja, adaptiranog ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi i razmeštanje elemenata američkog sistema protivraketne odbrane u Evropi.

Ovde je najvažnija, po našem mišljenju, prva tema pošto su sve ostale ovako ili onako vezane za mogućnost redovne i ravnopravne razmene mišljenja. Sa tim u vezi, treba da vas podsetimo na reči iz govora predsednika Rusije Dmitrij Medvedeva na novembarskom samitu Grupe 20 u Vašingtonu. „Želimo da imamo normalne odnose sa Severnoatlantskom alijansom, pa smo spremni da razvijamo partnerske odnose sa njim“ – primetio je ruski lider.

Značajna je i činjenica da je na dnevnom redu sednice Saveta Rusija-NATO planirane za septembar prošle godine bila inicijativa Dmitrija Medvedeva za zaključivanje ugovora o novoj arhitekturi evropske bezbednosti. Uzgred rečeno, vicekancelar i šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer je u svom otvorenom pismu novom američkom predsedniku pozvao njega da se ne ogluši o ovu inicijativu. Ali septembarska sednica nije održana – NATO je odlučio da na taj način kazni Rusiju. Danas vidimo čime se to završilo.

„Strategija čiji je cilj izolacija Rusije neće doneti korist. Naprotiv, već ubrzo će poćeti da škodi sopstvenim interesima Zapada. Niko ne može izolovati Rusiju, svetsku silu sa ogromnim ekonomskim resursima, bez nanošenja štete sebe samom.“ Ovo mišljenje je bivši ambasador Nemačke i Švajcarskoj Frank Elbe izneo nedavno na stranicama dnevnika „Zidojče cajtung“. „Ukoliko ne obnovi rad Saveta Rusija-NATO, Alijansa će odustati od dijaloga upravo u onom medjunarodnom organu koji je najbolje od drugih predvidjen za vršenje konsultacija o prevazilaženju kriza i razrešenju konflikata“ – dodao je nemački diplomata. Blok je samim pristankom na održavanje današnje sednice Saveta, u suštini, priznao da alternativa saradnji sa Rusijom ne postoji.

Ambasador RF u NATO-u Dmitrij Rogozin je pokušaj prekida odnosa sa našom zemljom ocenio kao najveću političku grešku Alijanse poslednjih godina. Naravno da se za sada, prema njegovim rečima, ne radi o ovbnovi saradnje u punom obimu. Ali u svakom slučaju, neka je mir, pa ma kakav bio, te je u tom pravcu učinjen još jedan korak.

Izvor:Glas Rusije

NATO spreman da uključi Rusiju

7. februar 2009.
Minhen, Varšava -- NATO je saopštio da je spreman da uključi Rusiju u razgovore o protivraketnom štitu, ali da očekuje određene promene u spoljnoj politici Moskve.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je danas na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti da smatra da je prava transatlantska saradnja u raketnoj odbrani, koja uključuje Rusiju, "u velikoj meri sprovodiva" i da će "one koji bi mogli da zaprete Evropi raketama naterati da dvaput razmisle", preneo je Rojters.

Shefer je rekao da podržava ideju o razgovorima o široj evroatlantskoj bezbednosnoj strukturi, koje je predložio ruski predsednik Dmitrij Medvedev i u kojoj su mnoge članice Alijanse pokazale spremnost da uzmu učešća.

Shefer je, međutim, rekao da ne vidi kako su "ozbiljni razgovori o takvoj novoj strukturi mogući, gde predsednik Medvedev sam kaže da je teritorijalni integritet primarni element, kada Rusija gradi baze unutar Gruzije, države koja te baze ne želi" i dodao da "to ne može da bude ignorisano".

Shefer je takođe izrazio zabrinutost zbog najave Kirgistana ove sedmice u Moskvi da će zatvoriti američku vazduhoplovnu bazu preko koje se snabdevaju koalicione snage u Avganistanu, ističući da je to u najmanjoj meri "nepodesno" sa podrškom Rusije međunarodnim operacijama u toj državi.

Generalni sekretar NATO je rekao da je neophodno prevazići ideju iz 19. veka o sferi uticaja.

Zamenik češkog premijera Aleksandar Vondra takođe je rekao da SAD i države centralne Evrope treba da sarađuju sa Rusijom na planovima za raspoređivanje protivraketnog štita, ali da Moskvi ne sme da bude dopušteno da stavi veto na te planove.

"Važno je razviti budući raketni sistem odbrane", rekao je Vondra i dodao će takav sistem zaštiti zapadne države od pretnji sa Bliskog istoka.

"Rusija treba da bude pozvana u ovu saradnju, ali ne sme da ima veto na nju", rekao je Vondra.

Bivši američki predsednik Džordž Buš sklopio je prošle godine sporazume o raspoređivanju 10 presretačkih raketa u Poljskoj i radarske baze u Češkoj. Moskva je osudila taj plan i zapretila da će kao odgovor postaviti svoje rakete u blizini poljske granice.

Zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov uputio je juče iz Minhena poruku novom američkom predsedniku Baraku Obami, da Moskva neće rasporediti svoje rakete ukoliko Vašington odustane od planova o raketnoj odbrani.

Američki potpredsednik Džo Bajden trebalo bi kasnije u toku dana da govori na konferenciji u Minhenu i ima nagoveštaja da bi mogao da najavi preispitivanje tog plana.

Izvor: Beta, Tanjug

Merkelova za Rusiju u bezbednosnim strukturama

07/02/2009
Aktivno učešće Rusije u formiranju evropske bezbednosne arhitekture poklapa se sa interesima Evropske unije, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel na godišnjoj Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, na kojoj učestvuju nekoliko desetine šefova država ili vlada.

U skladu je sa našim interesima da privučemo Rusiju u buduće bezbednosne strukture. Rusija igra važnu ulogu u nuklearnom razoružanju kroz saradnju sa Sjedinjenim Državama i strateški je partner Evropske unije", naglasila je Merkelova.

Prema njenim rečima, evropske države "treba da odgovore pozitivno" na predlog ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o uspostavljanju bliže saradnje između EU, bezbednosnih struktura EU i Rusije.

Nemačka kancelarka je istakla potrebu traženja kompromisa između Rusije i NATO po kontroverznim pitanjima, tako da razlike u stavovima ne vode slabljenju evropske bezbednosti, preneo je Itar-Tas.

Nemačka se nada diplomatskom rešenju spora oko iranskog nuklearnog programa, ali je spremna na uvođenje oštrijih sankcija Islamskoj republici ukoliko ne dođe do napretka, rekla je Merkelova.

"Želimo diplomatsko rešenje", istakla je Merkelova, aludirajući na ponudu američkog predsednika Baraka Obame da se sa Teheranom razgovara o nuklearnom pitanju, preneo je Rojters.

"Mislim da će nam nova američka administracija pojasniti svoj pristup prema Iranu u narednim mesecima. Spremni smo da ovim putem idemo zajedno. Mi smo, međutim, takođe spremni za oštrije sankcije ukoliko ne bude napretka", rekla je Merkelova.


Sarkozi: Rusija nije vojna pretnja

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je u Minhenu da "ne veruje da Rusija danas predstavlja vojnu pretnju Evropskoj uniji i NATO".

"Postoji problem poverenja između Evropske unije i Rusije. Moramo obnoviti poverenje i ja ću preuzeti svoj deo odgovornosti", izjavio je Sarkozi obraćajući se učesnicima Minhenske konferencije o bezbednosti.

"Ne verujem da Rusija danas predstavlja vojnu pretnju Evropskoj uniji i NATO", rekao je francuski predsednik na skupu kojem prisustvuje i zamenik predsednika ruske vlade Sergej Ivanov.

"Ne verujem da je za NATO i Uniju najveća pretnja vojna agresija Rusije", dodao je on ističući da je Rusija suočena sa "tako velikim brojem fantastičnih izazova" da je on "ne vidi kao pretnju".

Francuski predsednik je takođe, odbacio tvrdnje da postoji bilo kakva "slabost" ili "interes" Pariza kada je reč o ruskom gasu, jer je "Francuska, zahvaljujući nuklearnim postrojenjima, nezavisna u oblasti energetike".

Izvor:Beta,Tanjug

Bajden: SAD za novi ton u odnosima

7. februar 2009. 
Minhen -- Administracija američkog predsednika Baraka Obame "odlučna je da uspostavi novi ton" u međunarodnim odnosima, kaže američki potpredsednik Džo Bajden.

"Vodićemo dijalog. Slušaćemo. Konsultovaćemo se. Americi je potreban ostatak sveta kao što je, mislim, ostatku sveta potrebna Amerika", rekao je Bajden pred učesnicima 45. minhenske konferencije o bezbednosti. Američki zvaničnik je rekao da je trenutak da se obnove odnosi sa Rusijom koji su u poslednje vreme "opasno skrenuli s puta".

Bajden je, međutim, rekao da SAD neće prihvatiti da separatističke oblasti u Gruziji budu deo Ruske "sfere uticaja" i da SAD "nikada neće priznati Abhaziju ili Južnu Osetiju kao nezavisne države".

"SAD odbacuju tvrdnju da dobitak za NATO znači gubitak za Rusiju ili da je ruska snaga slabost za NATO", dodao je on.

Prema njegovim rečima, Rusija i NATO treba da sarađuju kako bi porazili terorističku organizaciju Al-Kaidu i talibane u Avganistanu.

Bajden je govorio i o američkim planovima o postavljanju antiraketnog štita u Evropi, navodeći da će rad na tome biti nastavljen "uz konsultacije sa NATO saveznicima i Rusijom".

"Nastavićemo da razvijamo raketnu odbranu kako bismo se suprotstavili rastućoj snazi Irana", rekao je Bajden u Minhenu.

Govoreći o ekonomskoj krizi, Bajden je, takođe, istakao važnost saradnje SAD i stranih partnera.

Na trodnevnoj konferenciji u Minhenu, koja je počela juče, učestvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Pored domaćina - nemačke kancelarke Angele Merkel, između ostalih učestvuju i predsednici Francuske i Avganistana, Nikola Sarkozi i Hamid Karzai, kao i zamenik premijera Rusije Sergej Ivanov.

Skupu prisustvuje i iranska delegacija predvođena predsednikom parlamenta te zemlje Alijem Laridžanijem.

Izvor: Beta

Ivanov pozdravio Bajdenov komentar

8. februar 2009. 
Minhen -- Zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov izjavio je da je američka ponuda o okretanju nove stranice u odnosima NATO i Rusije veoma pozitivna.

Američki potpredsednik Džo Bajden izjavio je juče u Minhenu, u govoru na konferenciji o bezbednosti, da je vreme da Moskva i Alijansa prevaziđu opasan jaz koji ih razdvaja, preneo je Rojters. Na pitanje novinara da li može da prokomentariše Bajdenovu izjavu, Ivanov je rekao da je ona "veoma pozitivna" jer ukazuje na mogućnost "novog početka".

Ivanov bi danas trebalo da razgovara sa američkim potpredsednikom.

Bajden je juče saopštio i da će SAD nastaviti sa izgradnjom protivraketnog štita u centralnoj Evropi "u konsultaciji sa američkim saveznicima u NATO, kao i sa Rusijom".

Ivanov je juče izjavio da je Moskva spremna da, što je pre moguće, započne sa SAD pregovore o protivraketnoj odbrani.

Izvor: Tanjug

10.02.2009
Москва је спремна да сарађује са НАТО-ом само на основу равноправности, изјавио је стални представник Русије у алијанси Дмитриј Рогозин

Наша сарадња, истакао је он, могућа је само на основу фундаменталних принципа Римске декларације из 2002. године. У њој је прописано да у раду Савета Русија-НАТО учествује 27 држава, које равноправно разматрају проблеме у области безбедности, подвукао је дипломата. Ако се вратимо тим принципима, тада ће бити могуће да се каже да је наша сарадња, која је пострадала због кризе на Кавказу, обновљена у пуном обиму, истакао је Рогозин.

Извор:Глас Русије

Neformalni samit NATO-a u Krakovu

19. februar 2009.
Varšava -- NATO mora sa Rusijom da nastavi dijalog bez obzira na neslaganja, rekao je danas generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer.

"NATO-u je potrebna nova strateška koncepcija koja bi uzela u obzir nove pretnje kao što su globalno otopljavanje, isporuke energija ili sajber napadi", rekao je prvi čovek Alijanse na početku neformalnog ministarskog samita NATO-a u Krakovu.

Jap de Hop Shefer je rekao da se nada da će tu novu stratešku koncepciju, u kojoj će kao glavni princip ostati klasična uloga odbrane članica ali uz mogućnost slanja misija širom sveta, usvojiti zemlje članice na narednom aprilskom, jubilarnom samitu u Strazburu, kada NATO slavi 60 godina od osnivanja.

“Nova koncepcija mora da uzme u obzir sve što smo naučili, uključujući tu i pouke iz odnosa NATO-Rusija. Bez obzira na razlike u pogledima, moramo da nastavimo dijalog sa Rusijom, kao što se on odvijao čak i u najtežim momentima hladnog rata", naveo je de Hop Shefer.

Današnji prvi dan neformalnog sastanaka ministara odbrane članica NATO-a u Krakovu prema najavama organizatora posvećen je inostranim misijama, pre svega misiji ISAF u Avganistanu.

Današnji početak samita posvećen ja razgovorima sa predstavnicima dve zemlje pozvane u NATO, Hrvatskom i Albanijom, dok će sutrašnje vreme rezervisano za zemlje koje još nisu u Alijansi biti posvećeno Ukrajini i Gruziji.

Ključna tema dvodnevnog samita je upravo priprema nove strateške koncepcije Alijanse.

Izvor: Beta

Rusija jedna od najvažnijih tema razgovora ministara odbrane NATO-a

19/02/2009
Američki sekretar za odbranu Robert Gejts kaže kako očekuje da će ministri odbrane zemalja članica NATO razgovarati o tome kako da obnove zvanični dijalog sa Rusijom, tokom razgovora danas i sutra, u Krakovu, u Poljskoj. Taj dijalog je prekinut kada je Rusija prošle godine izvršila invaziju na Gruziju.

Sekretar Gejts kaže da odnosi sa Rusijom neće biti glavna tema razgovora, ali da će ministri odbrane o njoj razgovarati u pauzama između zvaničnih sednica, jer je – uprkos nesuglasicama – važno nastaviti dijalog sa Rusijom o nizu pitanja.

„Postoje ruski postupci koji nas zabrinjavaju. U drugim oblastima Rusi su nam potrebni. Zato mislim da moramo da razrađujemo taj odnos na konstruktivan način, koji će nam omogućiti napredovanje, istovremeno vodeći računa o nekim drugim akcijama koje nam još stvaraju problem“, rekao je Gejts.

Gejts kaže da je jedna od tih problematičnih akcija nastojanje Rusije da ubedi Kirgistan da zabrani Amerikancima dalje korišćenje baze Manas, preko koje se snabdevaju američke i NATO trupe u Avganistanu. On kaže da Rusija nastoji da sedi na dve stolice, nudeći pomoć i istovremeno vršeći pritisak na kirgistansku vladu.

Što se tiče američko-ruskih odnosa, Gejts je rekao da će najviši funkcioneri Bele kuće, Državnog sekretarijata, Pentagona i drugih agencija sprovesti reviziju tih odnosa radi uspostavljanja ravnoteže između želje da oni napreduju i zabrinutosti zbog nekih ruskih političkih odluka.

Neki analitičari nagađaju da bi Obamina administracija mogla da ponudi odustajanje od plana za izgradnju antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici kako bi popravila odnose sa Rusijom, koja se snažno protivi tom planu. Američki funkcioneri nisu zvanično to potvrdili, ali sekretar Gejts je ponovio novi stav administracije o tome, sa dva nova uslova koja nisu postojala tokom Bušove administracije.

„Zabrinjava nas opasnost od iranskih raketa i dok ta pretnja bude postojala nastavićemo da razvijamo raketnu odbranu, ukoliko budemo sigurni da bi ona funkcionisala i da bi se njena izgradnja isplatila. Ali to želimo da radimo u saradnji sa našim partnerima u NATO-u i sa Rusijom“, rekao je američki sekretar za odbranu.

Tokom ovonedeljnih razgovora, Gejts će imati priliku da o tim novim gledištima administracije prema antiraketnom štitu razgovara direktno sa svojim poljskim i češkim kolegom. Dok je bio član Bušove administracije Gejts je pokušavao da dogovori saradnju sa Rusijom u vezi sa evropskom raketnom odbranom, ali ruski funkcioneri nisu bili zainteresovani i tvrdili su da bi američki štit predstavljao pretnju njihovoj bezbednosti. Robert Gejts se sada nada da bi ti razgovori mogli ponovo da se pokrenu.

„Nadam se da će se sa novim početkom možda javiti neke druge mogućnosti sa Rusijom koje bismo mogli da ispitamo“, zaključio je Gejts.

Sekretar Gejts je dodao da će njegovi zvanični razgovori sa kolegama u NATO-u biti usredsređeni na Avganistan, kao i na pripreme za samit alijanse u aprilu. Ali neki razgovori o Rusiji koji će se voditi u kuloarima mogli bi da budu podjednako značajni.

Izvor:VOA

Rogozin: Moguće obnavljanje veza

26. februar 2009.
Brisel -- Rusija i NATO bi mogli da zvanično obnove veze početkom marta, izjavio je u Briselu stalni ruski predstavnik pri Alijansi Dmitrij Rogozin.

On je naglasio i da njegova zemlja insistira na opsežnoj istrazi o događajima iz avgusta prošle godine, kada je NATO zamrznuo veze sa Rusijom, nakon gruzijske invazije na Južnu Osetiju, prenela je agencija Itar-tas.

"Insistiraćemo na ozbiljnim razgovorima o Gruziji, ne na nivou ambasadora, već uz učešće visokih funkcionera iz ruskog Generalštaba", izjavio je Rogozin u Briselu, nakon neformalnog sastanka Saveta NATO-Rusija na ambasadorskom nivou, drugog po redu od rusko-gruzijskog sukoba u avgustu prošle godine.

Ruski diplomata je naglasio da je potrebno iskreno reći zašto je Gruzija bila vojno opremljena i spremna za rat, dodavši da Rusija i NATO još uvek imaju ozbiljno neslaganje u vezi sa ocenom događaja u toj bivšoj sovjetskoj republici.

Izvor: Tanjug

Нато одлучио да обнови везе са Русијом на високом нивоу

05/03/2009
Брисел, Москва –  Министри иностраних послова земаља чланица НАТО сложиле су се данас да обнове везе са Русијом на високом нивоу, што је у првом реаговању из Москве поздрављено.

После састанка шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак изјавио је да је постигнут споразум о тексту, пренео је Ројтерс.

„Настављамо разговоре у оквиру Савета НАТО-Русија што пре, после самита (НАТО у априлу)”, рекао је Лајчак.

У Министарству иностраних послова Русије поздрављена је одлука НАТО о обнови сарадње, али Москва сматра да се одлука мора доносити заједно са руском страном.

„Та одлука је корак у исправном правцу и ми са задовољством уочавамо да је у НАТО превладао здрав разум”, рекао је агенцији РИА Новости заменик директора Одељења за информисање и штампу Игор Љакин-Фролов.

Притом, како је рекао, одлука „не треба да се доноси у једностраном поретку - то треба да буде заједничко решење са Русијом”.

Руски дипломата је казао да је „прекид политичког дијалога са руском страном била грешка, и у принципу је противречила договорима да се усаглашавају позиције у вези са кризним ситуацијама у оквиру Савета Русија-НАТО”.

Односи између НАТО и Русије били су суспендовани прошле године после сукоба грузијских снага са војском Јужне Осетије и Русије.

Извор:Танјуг

НАТО-у је потребна помоћ Русије ради решења низа важних проблема

09/03/2009
О овеме пише британски лист Тајмс. Њен глас у СБ УН има велики значај за проблеме Ирана, Авганистана, Блиског Истока, — истиче се у том чланку. Без сарадње с Русијом није могуће решити проблеме у Авганистану, јер снаге НАТО траже алтернативне маршруте за снабдевање, зато што се конвоји претварају у таоце због напада талибана и њихових савезника у Пакистану. Осим тога, Русија, чији инжењери помажу Ирану да гради атомску електрану у Бушеру, могла би да подстакне преговоре с Техераном о обустављању његовог нуклеарног програма. Дакле, одлука НАТО о обнављању контаката с Русијом на високом нивоу била је прагматична и правилна, — сматра Тајмс.

Извор:Тањуг

SAD: Poboljšati odnose sa Rusijom

17. mart 2009.
Vašington -- Barak Obama trebalo bi da prestane da podržava članstvu Gruzije i Ukrajine u NATO kako bi poboljšao odnose s Rusijom, piše u izveštaju objavljenom u Vašingtonu.

Izveštaj je sačinila dvopartijska komisija parlamentaraca i stručnjaka. Među 19 preporuka za jačanje odnosa sa Moskvom, koji su se pogoršali tokom prethodne administracije, autori izveštaja su naveli da SAD moraju da prihvate činjenicu da "ni Ukrajina ni Gruzija nisu spremne za članstvo" u NATO-u, mada treba podržati očuvanje njihovog suvereniteta.

"Specijalni odnosi s NATO-om, bez zvaničnog članstva, trebalo bi da ispune taj cilj", navodi se u izveštaju komisije na čijem su čelu bili demokrata Geri Hart i republikanac Čak Hejgel. Njih dvojicu je prošle nedelje primio ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Uz ocenu da je neophodno sprečiti svaki pokušaj Rusije da ojača uticaj u bivšim sovjetskim republikama, u izveštaju se preporučuje američkoj administraciji da "još jednom razmotri raspoređivanje antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj".

Izveštaj je predstavljen savetniku za nacionalnu bezbednost predsednika Obame, generalu Džimu Džonsu i potpredsedniku Džou Bajdenu.
 
Izvor: Beta

NATO obnavlja dijalog sa Rusijom
 
17/03/2009
Ministri inostranih poslova Severnoatlantskog saveza, NATO-a, dogovorili su se nedavno da obnove veze sa Rusijom, suspendovane u avgustu 2008. posle petodnevnog rata između Rusije i Gruzije.

Savet NATO-Rusija osnovan je 2002. godine sa namerom da postane forum za dijalog i saradnju između dva bivša neprijatelja iz vremena Hladnog rata. U okviru tog saveta, 26 članica NATOa razgovara sa Rusijom o pitanjima o kojima se slažu - kao što su suzbijanje terorizma i ograničavanje širenja nuklearnog naoružanja, i o pitanjima o kojima se ne slažu – kao što su proširenje NATOa i antiraketna odbrana.

Prošlog avgusta, posle petodnevnog rata između Rusije i Gruzije, NATO je suspendovao tu saradnju, optuživši Moskvu za „nesrazmernu“ vojnu akciju. Ali tokom nedavnog sastanka u Briselu, ministri inostranih poslova NATOa dogovorili su se da obnove rad Saveta NATO-Rusija. Odluku je objavio generalni sekretar NATOa, Jap de Hop Shefer.

„Rusija je važan činilac. Rusija je globalni činilac, što znači da je nemoguće ne razgovarati sa njom,“ rekao je on.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton je tokom svog prvog učešća na sastanku NATOa u tom svojstvu ponovila to gledište.

„Iako se alijansa ne slaže, i ne treba da se slaže u svemu što se odnosi na Rusiju, mi možemo da se složimo, i slažemo se, da moramo da pronađemo načine za konstruktivnu saradnju sa Rusijom u oblastima od zajedničkog interesa. Takođe se slažemo da moramo da pronađemo način za delovanje u oblastima u kojima se naša gledišta ne podudaraju i ostanemo čvrsti kada su u pitanju naši principi i naši najvažniji interesi,“ rekla je Klinton.

Mnogi stručnjaci, među kojima je i Džejson Lajal, iz Škole za javne i međunarodne poslove Vudro Vilson, pri Univerzitetu Prinston, pitaju se da li se nešto promenilo tokom poslednjih sedam meseci, što bi opravdalo zaokret u politici NATOa.

„Apsolutno ništa se nije promenilo. U stvari, Rusija je nastavila da krši mirovni plan koji je trebalo da zaustavi taj rat. Ona se praktično ukopala u Abhaziji i Južnoj Osetiji i utvrdila svoje vojne baze u tim oblastima. Dakle, učinila je veoma malo za opravdanje zaokreta u odnosima. Mislim da je više reč o shvatanju unutar NATOa da je mnogo bolje da Rusija bude uključena, nego da bude isključena iz procesa donošenja odluka,“ kaže Lajal.

Šon Kej, sa Univerziteta Veslijan, u Ohaju, kaže da su zemlje članice NATOa još uvek podeljenih mišljenja o tome, uprkos odluci da se kontakti sa Rusijom obnove.

„Saveznicima u NATOu, posebno onim ključnim kao što su Nemačka i Francuska, vema je stalo do dobrih odnosa sa Rusijom. Zbog toga ideja o njenom dugoročnom kažnjavanju zbog Gruzije jednostavno nije bila moguća. Neke od istočnoevropskih članica nisu srećne zbog toga, što je razumljivo s obzirom na njihovu istorijsku perspektivu. Ali, na kraju dana, ipak moramo da krenemo napred,“ kaže Kej.

Mnogi analitičari ističu da je zaokretu doprinela želja Obamine administracije da uspostavi pozitivan odnos sa Rusijom. Američki ambasador u NATOu tokom Klintonove administracije, Robert Hanter, kaže da je sada na Rusima da pokažu spremnost za saradnju sa alijansom.

„Videćemo da li su spremni za saradnju unutar Saveta NATO-Rusija ili će početi da stavljaju razne prepreke, kao što su to činili i pre rata sa Gruzijom. Po mom mišljenju, Rusija treba da pokaže da neće ponoviti u bilo kom obliku ono što je učinila u Gruziji, pa će poverenje ponovo početi da raste,“ kaže Hanter.

Jedna predstavnica NATOa izjavila je da će se Savet NATO-Rusija sastati u aprilu, ubrzo posle samita alijanse, predviđenog za početak tog meseca.

Izvor:VOA

Obnovljeni odnosi NATO-Rusija

18. mart 2009.
Moskva -- Ruski predsednik Dmitrij Medvedev imenovao je Sergeja Lavrova za šefa Međuresorske komisije za saradnju sa NATO, čime je obnovljena saradnja Rusije sa NATO.

Komisija će se baviti sprovođenjem Osnovnog akta o uzajamnim odnosima i saradnji u oblasti bezbednosti između Rusije i severnoatlantskog saveza, a u njoj će, osim šefa ruske diplomatije, učestvovati pomoćnik ruskog predsednika Sergej Prihotko.

Ruska agencija podseća da su se odnosi Rusije i NATO zaoštrili posle 8. avgusta 2008. godine, kada je Gruzija započela vojna dejstva u Južnoj Osetiji, a Rusija poslala vojsku i nakon pet dana borbenih operacija isterala gruzijske vojnike iz ovog regiona.

Zemlje NATO alijanse su optuzile Rusiju za neproporcionalnu upotrebu sile i odložili održavanje zasedanja Saveta Rusija-NATO na svim nivoima, a Rusija je, kao odgovor, zamrznula niz programa sa zapadnom alijansom, navodi RIA Novosti.

Ministri spoljnih poslova zemalja NATO su u Briselu, 5. marta, odlučili da obnove punu saradnju Alijanse sa Rusijom.

Izvor: Tanjug

Moskva ne odbacuje mogućnost priključenja NATO

04/04/2009
Brisel - Rusija ne odbacuje mogućnost da u nekom trenutku u budućnosti pristupi NATO-u, ali za sada preferira da održi saradnju sa Alijansom na praktičnom, ograničenom nivou, rekao je ruski izaslanik u NATO-u Dmitrij Rogozin. „U ovom trenutku nije neophodno priključenje Rusije Alijansi, ali ne možemo da odbacimo tu mogućnost za budućnost,“ rekao je Rogozin.

„Nije problem u tome što se NATO prostire do ruskih granica, već što seže samo do njih,“ rekao je Garet Evans, predsednik Međunarodne krizne grupe, nezavisne organizacije sa sedištem u Briselu. „NATO treba da poželi dobrodošlicu Rusiji u svom unutrašnjem krugu pod uslovom da je to u saglasnosti sa kriterijumima ljudskih prava“, dodao je on, priznajući da to nije kratkoročna opcija, posebno nakon rata u Gruziji. Rusija se žestoko protivi proširenju NATO-a na njeno susedstvo koje ona još uvek smatra svojom sferom uticaja. „Ne smatramo da je neophodno da napravimo bilo kakve ustupke kada je reč o našem suverenitetu i sposobni smo da nezavisno odgovorimo na sve pretnje, ali u ovom trenutku nismo zadovoljni mnogim stvarima koje se dešavaju u NATO,“ rekao je Rogozin i dodao da je to razlog zbog kojeg članstvo u NATO u ovom trenutku ne dolazi u obzir. „Velike sile ne pristupaju savezima, one ih osnivaju“.

Izvor: Danas online

Obnova odnosa NATO-Rusija do leta

6. april 2009.
Moskva -- Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin kaže da bi Rusija mogla da obnovi odnose sa Alijansom posle minisitarskog sastanka krajem maja.

"Ako susret prođe uspešno ne isključujem mogućnost da se političko rukovodstvo Rusije izjasni za obnavljanje odnosa sa NATO-om i na vojnom planu. Posle ministarskog sastanka odnosi bi mogli da budu uspostavljeni u punom obimu", rekao je Rogozin tokom telemosta Brisel-Moskva.

On je najavio da će od 18. maja do 6. juna u Briselu biti održan ministarski sastanak država-članica NATO-a na kome će učestvovati i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Učesnici bi trebalo da razmatraju perspektive Sporazuma o evropskoj bezbednosti, situaciju u Avganistanu i na Kavkazu.

Navodeći da su u NATO-u spremni za odnose sa Rusijom na nivou amabasdora, ali i šefova diplomatija, Rogozin je rekao da će u sredu u Briselu biti održan sastanak na nivou ambasadora.

On je, takođe, istakao da Rusija nije spremna za to da sa NATO-om razmatra pitanje vojnih tranzita u Avganistan, već samo nevojnih.

Izvor: Tanjug

Lavrov: NATO apriori nije pretnja

23. april 2009.
Moskva -- Rusija ne gleda na NATO apriori kao na izvor pretnji, kaže šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Njemu ipak, kako kaže, nije jasan cilj NATO vežbi u Gruziji.

“Kada se danas preduzimaju pokušaji ponovnog naoružavanja gruzijske vojske, kada se u Gruziji planiraju vežbe NATO, to ne može da ne izazove pitanje šta žele u Alijansi”, rekao je Lavrov u intervjuu za BBC, koji je objavilo rusko Ministarstvo inostranih poslova.

On podseća da su ”poslednji put vežbe NATO u Gruziji održane u julu 2008. godine, par nedelja do napada na Južnu Osetiju”.

Ističući da je nedavno zahlađenje odnosa Rusije i NATO-a, izazvano “jednostranom pozicijom Saveza o Kavkaskoj krizi i odbijanjem da se čak i razmotre njeni razlozi”, pokazalo probeleme u dijalogu, Lavrov je rekao da je za Rusiju Alijansa jedan od ”objektivnih ključnih faktora koji određuje stanje bezbednosti u evroatlantskom regionu, između ostalog i kod naših granica”.

Prema njegovim rečima, problemi se pojavljuju kada se kod zemalja NATO-a pojave recidivi konfrontacione logike iz vremena “hladnog rata” i naginjanje blokovskoj politici.

“Nas brine težnja Alijanse ka širenju koja je zadržana a neobjašnjiva sa tačke gledišta panevropske bezbednosti”, rekao je Lavrov.

On je dodao da da Moskvu uznemirava i težnja NATO-a ka "razlivanju" normi međunarodnog prava i uloge Saveta bezbednosti UN, odbijanja zemalja članica da ratifikuju adaptirani Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi i pokušaji da se opravda ratna avantura režima gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija protiv Južne Osetije i planovi za njegovo ponovno naoružavanje.

”Koraci širenja Alijanse ozbiljno komplikuju našu saradnju i nikako ne jačaju regionalnu i globalnu bezbednost”, rekao je ruski ministar, dodajući da Rusija ne može da prenebregava približavanje vojne infrastrukture zemalja NATO-a njenim granicama.

Međutim, rekao je Lavrov, Rusija je usmerena na traženje konstruktivnih ishoda i zajednički rad, jer konfrontaciju ne dozvoljavaju zajednički globalni rizici i pretnje.

Rusija se, kazao je on, zalaže za jačanje poverenja u odnosima sa NATO-om i protivi stvaranju novih linija podele u Evropi.

“Želimo da verujemo da NATO nije zainteresovan za vraćanje duhu i logici 'igre sa rezultatom nula' i pojavi zona sa različitim nivoom bezbednosti na evropskom kontinentu”, rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, ukoliko NATO ne bude pokušavao da sam gradi bezbednost u svetu samo po svojoj meri, već se usmeri na "organsko građenje globalnog sistema" međunarodne bezbednosti koji odgovara savremenim izazovima, perspektive odnosa sa Rusijom biće predvidive.

“Uz prisustvo političke volje partnera, Savet Rusija - NATO može da se preobrazi u jednu od najvažnijih nosećih konstrukcija saradnje u oblasti bezbednosti u evroatlantskom prostoru i da postane perspektivan element sistema sporazumne politike koja se formira u svetu”, istakao je Lavrov.

Izvor: Tanjug

NATO proterao dvojicu ruskih diplomata


30.04.2009.

NATO je naredio proterivanje dvojice ruskih diplomata kao odgovor na najveći špijunski skandal u istoriji Alijase, u okviru kojeg je jedan visoki estonski diplomata osuđen na zatvorsku kaznu zbog odavanja tajni Alijanse Moskvi.

Portparol NATO Džems Apaturaj nije želeo da komentariše te navode uz obrazloženje da je reč o "obaveštajnim pitanjima", ali je jedan diplomata Alijanse potvrdio izveštaj o proterivanju dvojice Rusa, preneo je Rojters.

"Dvojici ruskih diplomata rečeno je da ovde više nisu poželjni", rekao je diplomata, koji je želeo da ostane anoniman.

Prema "Fajnašenel tajmsu" jedan od proteranih diplomata sin ruskog ambasadora u EU, Vladimira Čižova.

Dvojica Rusa su bili službenici ruske misije pri NATO, ali list je preneo, pozivajući se na izvore iz Alijanse, da se veruje da su radili kao obaveštajni agenti.

Oni nisu bili direktno umešani u špijunsku aferu, ali izvori iz NATO tvrde da je skandal naneo toliku štetu bezbednosti Alijanse da je bila prinuđena da oštro reaguje.

Estonski diplomata Herman Sim (61) osuđen je u februaru pred sudom u Talinu na 12 godina zatvora zbog špijunaže. On je proglašen krivim zbog odavanja bezbednosnih i diplomatskih tajni Alijanse Rusiji.

Istražitelji su nazvali taj slučaj "najvećim špijunskim skandalom u istoriji NATO".Sim je, kako je utvrdila istraga, prosledio više od 2.000 stranica informacija ruskim obaveštajcima.

Izvor: Tanjug

Moskva: Proterivanje diplomata „gruba provokacija”

30/04/2009
Moskva – Zvanična Moskva ocenila je da je proglašenje dvojice ruskih službenika Stalnog predstavništva Rusije pri NATO-u za persone non-grata „gruba provokacija” i, pozivajući članice Alijanse da se „zamisle nad posledicama”, najavila da će izvesti odgovarajuće zaključcke iz toga.

Kako je navedeno u reagovanju ruskog Ministarstva inostranih poslova, ta „revoltirajuća akcija iz korena protivreči izjavama rukovodstva NATO-a o spremnosti na normalizaciju odnosa sa Rusijom”.

„Za nas je očigledno da iza provokacije stoje snage koje nisu zainteresovane za davanje stabilnog karaktera tendenciji ka normalizaciji koja se pojavila”, navodi ruski MIP i dodaje da te snage traže izgovore da bi se na putu uzajamno korisnog razvoja dijaloga Rusija-NATO, pa i rusko-evropskog dijaloga, ponovo formirale prepreke”, i to ne birajući metode.

„Pozivamo sve članice NATO-a da se bez odlaganja zamisle nad posledicama događaja”, istaknuto je u saopštenju zvanične Moskve u reagovanju na nameru „funkcionera službi bezbednosti Alijanse da, bez bilo kakvih shvatljivih ojbašnjenja”, proteraju dvojicu službenika ruskog Predstavništva iz Brisela.

„Naravno, zaključke iz te provokacije ćemo izvesti”, istaknuto je u saopštenju.

Agencija Itar-Tas je prenela izjavu neimenovanog visokorangiranog diplomate iz Brisela da su dvojica ruskih diplomata, od kojih je jedan - prema pisanju britanske štampe, sin predstavnika Rusije pri EU Vladimira Čižova, ocenjeni kao nepoželjne osobe zbog optužbi za aktivnost nespojivu sa poslom diiplomate, kao odgovor posle „skandala sa hapšenjem visokorangiranog estonskog činovnika, koji je predao Rusiji tajnu informaciju o Severnoatlantskom savezu”.

Taj izvor je naveo da je Rusija o tome informisana u sredu.

Itar-Tas je preneo izjavu anonimnog međunarodnog eksperta iz Brisela da ne može biti slučajnost - početak obnove zvaničnog političkog dijaloga Rusije i NATO-a i proterivanje diplomata.

„Ne bih da govorim o namerama, ali se nesumnjivo radi o planiranim aktivnostima Alijanse, koje imaju jasan cilj”, rekao je taj stručnjak ruskoj državnoj agenciji.

Izvor: Tanjug

Evo i pozadine ove zanimljive i prilično čudne priče. Herman Siim je bio pukovnik u miliciji SSSR-a, i regrutovan je za SVR na odmoru u Tunisu 1995. od strane Valerija Zencova, koji je svojevremeno radio u estonskom ogranku KGB-u, pa je vrlo verovatno da su se poznavali od ranije. Siim nije bio ni ucenjen, ni "kupljen", jedino je tražio da mu se vrati čin pukovnika. Za 12 godina, koliko je bio saradnik SVR-a je dobio ukupno 100,000 američkih dolara, što je prilično skromna suma za tako visoko postavljenog špijuna, pa ceo slučaj deluje prilično bizarno. Oficir za vezu za Siima je bio Sergej Jakovljev, koji odlično govori portugalski jezik, i koji je ilegalno dobio portugalsko državljanstvo, pod imenom Antonio de Jesus Amurett Graf. Inače, izgleda da je Jakovljev, alias Graf držao na vezi još nekoliko ljudi koji rade u NATO, i to Portugalaca i Španaca. Inače, NATO proteruje Vasilija Čižova, koji je sin ruskog ambasadora pri EU, i koji je radio kao prevodilac za ambasadora Dimitrija Rogozina (Rogozin od stranih jezika govori samo francuski, pa mu treba prevodilac za engleski), i koji veze sa špijuniranjem nema, i Viktora Kočukova, koji je dosta stariji, i koji je profesionalni diplomata.   

Herman Sim je zadužen za IT sugurnost i čisto sumanjam da je on mogao bog-zna-kakve tajne da dostavi Rusima. Radi se o čoveku koji nije bio tehnološki potkovan da razume poziciju na kojoj se nalazio, već je na toj poziciji bio "po minulim zaslugama", a i karijera mu je bila na izmaku. S obzirom da je Estonija relativno skoro primljena u NATO, ona nema pun pristup NATO računarskim mrežama, niti ima klirens za interkonekciju koja bi mogla da napravi neku ozbiljniju štetu. Da su Rusi od ovog čoveka dobili gomilu dokumentacije, to ne sumnjam, ali da je vrednost tih podataka bila od neke važnosti, te da je sam izvor bio od neke važnosti, ne bi stavljali diletanta kao što je Jakovljev da mu bude hendler.

Cela priča ima mnogo više veze za veoma zategnutim odnosima pre svega između američke vojske (ne i trenutne politike) i ruskih snaga.

NATO žali zbog odluke Moskve

05/05/2009
Brisel – Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izrazio je „žaljenje” zbog odluke Moskve da otkaže učešće šefa diplomatije Sergeja Lavrova na predstojećem sastanku Saveta NATO-Rusija, saopšteno je u sedištu Alijanse u Briselu.

Shefer „žali zbog odluke Rusije zato što smatra da ima veliki broj pitanja od zajedničkog interesa o kojima bi NATO mogao da razgovara sa tom zemljom”, izjavila je njegova portparolka Karmen Romero.

Generalni sekretar NATO koji je „jutros obavešten” o namerama Moskve, „nada se da će uskoro biti moguće utvrditi odgovarajući datum za sastanak ministara spoljnih poslova Saveta NATO-Rusija”, dodala je Romerova.

Sastanak Saveta NATO-Rusija na ministarskom nivou, koji je najavljivan za drugu polovinu maja, trebalo je da označi približavanje Moskve i Alijanse nakon perioda zategnutih odnosa zbog rusko-gruzijskog sukoba u avgustu prošle godine.

Ruski ambasador u NATO Dmitrij Rogozin rekao je ruskim novinskim agencijama da Lavrov neće učestvovati na sastanku Saveta NATO-Rusija zbog proterivanja dvojice ruskih diplomata iz sedišta Alijanse.

Rogozin je to saopštio dan uoči vežbi NATO u Gruziji koje je Moskva ocenila kao „provokaciju”.

NATO je odlučio da protera ruske diplomate zbog špijunske afere u korist Rusije. Estonski zvaničnik zadužen za pitanja odbrane Herman Sim osuđen je u februaru na 12 godina zatvora zato što je Moskvi dostavio hiljade poverljivih dokumenata, posebno vezanih za NATO.

Izvor: Beta

Rogozin: NATO nije spreman za normalizaciju odnosa

05/05/2009
Moskva – Predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin optužio je Alijansu da nije spremna za normalizovanje odnosa, zbog čega neće biti održan ministarski sastanak Rusija-NATO.

„Drskim demaršom alijanse” u odnosu na dvojicu ruskih diplomata i „neadekvatnim dejstvima”, u smislu sprovođenja vežbi u Gruziji, „prinuđen sam da konstatujem da Alijansa nije spremna za obnovu političkog dijaloga sa Rusijom”, rekao je Rogozin ruskoj agenciji Itar-Tas.

On je naglasio da se ministarski sastanak Rusije i NATO u predviđenom roku neće održati.

„Pratićemo kako se razvijaju događaji. Nameravam da otvoreno razmotrim nastalu situaciju na narednom sastanku na nivou ambasadora”, rekao je Rogozin.

Sastanak Saveta Rusija-NATO na nivou ministar spoljnih poslova bio je planiran za 19. maj. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je, međutim, odustao od odlaska u Brisel u znak protesta što je Alijansa otkazala gostoprimstvo dvojici njenih diplomata.

Izvor: Beta

Rusija proterala dvoje kanadskih diplomata u NATO


06.05.2009

Rusko ministarstvo inostranih poslova danas je ukinulo diplomatske akreditacije za dvoje Kanađana koji rade u kancelariji NATO-a u Moskvi, kao odgovor na nedavno proterivanje dvojice ruskih diplomata u Briselu (https://www.paluba.info/smf/ostale-vesti/nato-proterao-dvojicu-ruskih-diplomata/).

Odluku o proterivanju potvrdili su rusko ministarstvo spoljnih poslova i kanadska ambasada u Moskvi.

U saopštenju ministarstva se navodi da je kanadski ambasador "pozvan u rusko ministarstvo spoljnih poslova gde je obavešten o odgovoru na neprijateljski potez NATO-a prema ruskim predstavnicima u Alijansi", i dodaje da je "Rusija bila primorana da ukine akreditaciju" dvojici kanadskih diplomata.

Reč je o direktorki informativnog biroa NATO Izabel Fransoa i još jednom saradniku biroa Marka Opgenorta, navelo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

NATO je prošle sedmice odlučio da protera dvojicu ruskih diplomata akreditovanih u Alijansi zbog navodne umešanosti u predaju osetljivih dokumenat.

Portparl kanadske ambasade u Moskvi rekao je da "Kanada duboko žali zbog ove odluke" i dodao da Kanada i NATO saveznici nastoje da "obnove saradnju sa Rusijom" kao i da je odluka o ukidanju akreditacija "kontraproduktivna" za te napore. Iz ruskog minsitarstva spoljnih poslova juče je najavljeno proterivanje diplomata Alijanse, a izvor iz ministarstva rekao je da nije Rusija ta koja je počela sa takvim ponašanjem već je samo bila prinuđena da reaguje na potez NATO-a.

Šef ruske diplomatije Sergje Lavrov juče je zbog zaoštravanja odnosa između Rusije i Alijanse odustao od učestvovanja u samitu NATO-Rusija koji će biti održan u maju. Sastanci NATO-Rusija nisu održani na ministarskom nivou od avgusta prošle godine i ruske vojne intervencije u otcepljenoj gruzijskoj republici Južnoj Osetiji.

Odnosi Rusije i NATO dodatno su zaoštreni zbog NATO manaevara koji su danas počeli u Gruziji koje je Rusija ranije ocenila kao provokaciju.

Izvor: Tanjug

Smanjenje nuklearnog naoružanja šansa za bolje odnose

06/05/2009
Vojni analitičari ukazuju da je jedina nada za popravljanje odnosa SAD i Rusije u novim razgovorima o smanjivanju nuklearnog naoružanja. Dve strane su odredile rok do decembra da postignu dogovor.

Nedavno završeni razgovori o ograničenju nuklearnog oružja između SAD i Rusije u Rimu ocenjeni su kao uspešni, uz najavu da bi trebalo nastaviti dalje kontake kako bi se postigao dogovor.

Pregovori su zakazani pošto su se predsednici dve zemlje, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, početkom meseca dogovorili u Londonu da zajedno rade na novom sporazumu koji će zameniti Sporazum o smanjenju naoružanja.

Američki zvaničnici saopštili su da su pregovori veoma važan zamajac za promenu rusko-američkih odnosa i vraćanja uzajamnog poverenja.

Obe strane su se složile da je novi sporazum prilika da dve nekada suprotstavljene super sile u vreme Hladnog rata sada mogu da sarađuju uprkos tome što se ne slažu oko brojnih pitanja u svetu.

O rusko-američkim odnosima biće reči i sutra, jer ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov putuje u prvu posetu SAD od dolaska nove američke administracije Baraka Obame.

Lavrov bi trebalo da se sretne sa državnom sekretarkom Hilari Klinton, a najavljeno je da će na sastanku biti razmotren čitav kompleks saradnje u okviru Saveta Rusija-NATO.

Izvor: RTS

Špijunske afere

06/05/2009
Odnos Rusije i najveće vojne organizacije mogao bi dodatno da se pogorša posle odluke Moskve da oduzime diplomatske akreditacije ambasadoru Kanade Ralfu Lisišinu, direktorki Informativnog biroa Alijanse u Moskvi Izabel Fransoa i atašeu kanadske ambasade u Rusiji Mark Opgenort.

U saopštenju se navodi da je taj potez bio iznuđen i da je povučen kao odgovor na neprijateljski akt od strane NATO-a prema službenicima Predstavništva Ruske Federacije pri NATO-u.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov istakao je da je Rusija morala da reaguje.

"Ukinuli smo akreditacije dvojici službenika iz NATO centra za informacije. Naši partneri u NATO-u, bar oni koji su pokrenuli proterivanje dvojice ruskih diplomata, nisu mogli da očejkuju ništa drugo. Takva su pravila igre", naglasio je Lavrov.

Odluka o proterivanju dvojice diplomata doneta je kao odgovor na špijunski skandal u Estoniji iz februara ove godine, kada je visokorangirani estonski činovnik Herman Sim dobio 12,5 godina zatvora zbog špijunaže protiv Estonije i NATO-a u korist Rusije.

Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin najavio je juče da će odgovor Rusije na proterivanje Viktora Kočukova i Vasilija Čižova, biti nesumnjivo, oštar. "Odgovorićemo partnerski", rekao je Rogozin.

Ministarstvo inostranih poslova Belgije odlučilo je da protera dvojicu službenika ruskog Stalnog predstavništva pri NATO-u, kojima je Alijansa ranije oduzela akreditaciju, saopštila je predstavnica tog ministarstva Delfina Kolar.

Kolarova je rekla da je Stalnom predstavništvu Rusije pri NATO-u formalno saopšteno da akreditacija dvojice ruskih službenika više ne važi i da na taj način ne postoji osnov da oni obavljaju diplomatske funkcije u Belgiji.

"Posle isključenja sa spiska diplomatskog personala ruske diplomate - Viktor Kočukov i Vasilij Čižov - ostaju bez dokumenata potrebnih za boravak u Belgiji i potrebno je da napuste zemlju u najskorije vreme", rekla je Kolarova.

Rogozin je kategorički istakao da su njih dvojica kadrovi ruskog MIP-a i da nemaju nikakve veze sa optužbama za špijunažu i skrenuo pažnju da je posle nekoliko sati posle poverljivog razgovora sa Sheferom, detaljna i tačna informacija o incidentu bila u "Fajnenšl tajmsu".

Rogozin je istakao da to svedoči o namernom puštanju informacije u medije i da predstavlja znak političke provokacije.

Stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov, čiji je 23-godišnji sin jedan od dvojice proglašenih za "persone non grata", rekao je da je u ovom slučaju reč o "ciničnoj provokaciji, koja svedoči o nameri njenih autora da nanesu štetu odnosima Rusije i NATO-a, koji tek što su počeli da se izvlače iz ćorsokaka".

Ruski mediji javili su juče da je i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov odustao od učešća na ministarskom zasedanju Saveta Rusija-NATO, planiranom za 19. maj u glavnom gradu Belgije, prvom na tako visokom nivou posle prošlogodišnjeg petodnevnog južnoosetijskog rata, posle kog su zahladneli odnosi.

Izvor: RTS

Rogozin: Moskva će nastaviti da obnavlja odnose sa NATO

08/05/2009
Moskva/Brisel – Stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitri Rogozin izjavio je da će Moskva rešiti probleme sa Gruzijom i nastojati da obnovi odnose sa NATO-om, uprkos nedavnom proterivanju diplomata i vojnim vežbama Alijanse u Gruziji.

Rogozin je, međutim, optužio Alijansu da pokušava da iskoristi teškoće u bilateralnim odnosima Rusije sa susednim zemljama.

„Naša zemja i Gruzija imaju odnose vekovima i mi ćemo pre ili kasnije rešiti naše probleme. Međutim, nastojanje NATO da iskoristi neke teškoće u našim odnosima nije fer”, izjavio je Rogozin.

On je pozvao NATO da se bori protiv istinskih pretnji i ocenio da je insistiranjem na održavanju vežbi u Gruziji, Alijansa pokazala da ljudi koji u njoj donose odluke nisu politički fleksibilni, preneo je Itar-Tas.

Ipak Rogozin je istakao da Moskva ne smatra da su odnosi sa NATO propali.

On je ocenio da bi proterivanje dvojice ruskih diplomata iz Brisela i dva funkcinera NATO iz Moskve kao i problemi oko vežbe NATO mogli biti deo zavere da se sabotira politika poboljšanja odnosa koju zastupa američki predsednik Barak Obama.

„Vreme je da stavimo tačku i što pre obnovimo odnose”, rekao je Rogozin na video konferenciji za novinare, koju je iz Brisela održao za novinare u Moskvi, javio je Rojters.

Izvor: Tanjug

НАТО-у је већ одавно време да заврши хладни рат

13/05/2009
НАТО треба да прекине да делује као да је хладни рат још у току, сматра бивши амбасадор Канаде у Југославији Џејмс Бисет. Подсетивши на страницама листа Глоб енд мејл на прекршено обећање да се НАТО неће ширити на исток после пада Берлинског зида, на бомбардовања Србије и признање независности Косова, он као најновији пример указује реакцију западних земаља на прошлогодишње догађаје на Кавказу. НАТО-у је време да заврши хладни рат и да се помири са Русијом, која може у наредним годинама да постане за Запад један од најкориснијих и најснажнијих савезника, сматра дипломата.

Извор: Глас Русије

Nesterenko: Širenje NATO-a neprihvatljivo za Rusiju

23/05/2009
Moskva – Moskva ne prihvata planove o približavanju vojne infrastrukture NATO-a ruskim granicama, izjavio je portparol ruskog ministarstva inostranih poslova Andrej Nesterenko.

„Planovi o približavanju NATO-a ruskim granicama su za nas neprihvatljivi. Istovremeno, spremni smo da sa tom organizacijom razvijamo odnose na ravnopravnoj osnovi, radi evroatlantske bezbednosti”, izjavio je Nesterenko.

Komentarišući nov koncept nacionalne bezbednosti za period do 2020. godine, Nesterenko je kazao da će Rusija razvijati strateško partnerstvo sa SAD, koje „proističe iz zajedničkih interesa i ključnog uticaja koje rusko-američki odnosi imaju na situaciju u svetu”, prenela je agencija Itar-Tas.

Izvor: Tanjug

Otvoren put za saradnju

27/05/2009
Brisel – NATO i Rusija saopštili su da su se odnosi dve strane „otoplili” posle razilaženja izazvanog špijunskim skandalima i sporom oko Gruzije, čime je otvoren put za bolju saradnju oko pitanja koja se tiču globalne bezbednosti, uključujući situaciju u Avganistanu i borbu protiv gusara.

Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin rekao je, posle sednice Saveta Rusija-NATO koja je održana na nivou ambasadora, da je na sastanku dogovoreno da se radi na usaglašavanju datuma održavanja ministarskog sastanka.

Prema njegovim rečima, sastanak ministara spoljnih poslova 28 država članica Alijanse i Rusije mogao bi da bude održan u septembru u Njujorku, tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN, a možda i ranije.

„Želimo da imamo normalne odnose sa NATO-om, a ne sukobljavanja”, rekao je ruski diplomata na konferenciji za novinare.

On je dodao da je Rusiji „drago” što se NATO udaljio od „konfrontacija i provokacija” koji su viđeni proteklih meseci.

Portparolka NATO-a Karmen Romero rekla je da članovi Saveta Rusija-NATO žele da sastanak bude održan što pre i da je generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer spreman da predsedava sastanku ukoliko bude održan pre isteka njegovog mandata krajem jula.

I Rogozin i Romero su ocenili današnji sastanak u Briselu „pozitivnim”, a Romero je pojasnila da su u centru pažnje bila pitanja vezana za unapređenje borbe protiv terorozima, pirata i neširenja nuklearnog naoružanja, uključujući pitanje Severne Koreje koja je u ponedeljak izvela nuklearnu probu.

Rogozin je preneo da je pokrenuta diskusija o Severnoj Koreji, ali da o tome nije razgovarano detaljno, ocenivši da su potezi Pjongjanga pomogli da se „odblokira” rad na pitanju neširenja nuklearnog oružja, prenele su agencije.

Sastanak Saveta Rusija-NATO odložen je posle intervencije Rusije u Gruziji u avgustu prošle godine, a plan da sastanak bude održan ovog meseca na ministarskom nivou odložila je ruska strana pošto je NATO proterao dvojicu ruskih diplomata.

Izvor: Tanjug

Zasto NATO okruzuje Rusiju


“Amerikancima smo 1986. ponudili drasticno smanjenje nuklearnog arsenala. Nisu pristali. Pitao sam ih zasto im to ne odgovara, kad znaju da bolju ponudu nece dobiti. Odgovorili su da nam ne veruju. Pa, ne verujemo ni mi vama, pokusao sam da se nasalim. Nije vredelo, Sulc i Regan nisu hteli da toliko smanje broj nuklearnih bojevih glava”, svedocio je pre sedam godina u Beogradu clan tadasnje sovjetske delegacije Aleksandar Jakovljev.

Slicna situacija mogla bi da se ponovi, posto su se ruski i americki predsednici Dmitrij Medvedev i Barak Obama u svom prvom susretu dogovorili da se do kraja godine pregovara o smanjenju broja strateskih nuklearnih bojevih glava na oko po 1.500 u svakoj od ovih sila. “Americki zvanicnici priznaju da kontrola strateskog naoruzanja mnogo vise zanima Rusiju – ciji nuklearni arsenal brzo propada – nego Sjedinjene Drzave”, pise “Vasington post”, a “Volstrit dzornal” u komentaru objasnjava da bi “smanjenje americkog nuklearnog arsenala u kvantitetu i kvalitetu bilo podstrek za Severnu Koreju, Pakistan, a mozda i Iran da ojacaju svoj nuklearni potencijal, posto bi im odjednom bila otvorena vrata da dostignu strateski paritet s poslednjom supersilom”.

Iz perspektive Vasingtona vaznije je zaustaviti nuklearni program Irana nego smanjiti broj projektila koji bi sa ruske teritorije mogli da pogode ciljeve u SAD. (Procenjuje se da Amerikanci imaju 4.100 ovakvih raketa, a Rusi oko 5.200.) U Obaminoj administraciji ne veruju da ce se posle susreta dvojice predsednika u odnosu Rusije prema Iranu bilo sta promeniti.

Obama i Medvedev su u britanskoj prestonici prisustvovali samitu Grupe 20, koja okuplja najproduktivnije zemlje sveta, i koja je trebalo da “spase svetsku ekonomiju”. Ishod ovog sastanka na vrhu (odnosno prethodnog dogovora ministara finansija) jeste paket od hiljadu sto milijardi dolara za pomoc zemljama u razvoju i za unapredjenje globalne trgovine. U pocetku, najvecu korist od ovog novca imace Medjunarodni monetarni fond, kompromitovan decenijama uslovljavanja manje razvijenih drzava, kome je sa ukupnim bogatstvom od 750 milijardi dolara udahnut novi zivot.

Jos, medjutim, nije jasno kako ce se ubuduce odlucivati o kreditima, iako su Sjedinjene Drzave najavile da bi Brazil, Indija i Kina trebalo da imaju veci uticaj. Vasington sa 17 odsto glasova u Odboru MMF-a prakticno ima pravo veta, dok sa glasovima zapadnoevropskih zemalja ima pravi monopol u odlucivanju. Ako se zna da ce na racun Fonda posle samita G-20 prve vece sume novca uplatiti Japan i Kina, treba verovati da ce i njihovi glasovi uskoro vise vredeti. Ipak, jos nikakav dogovor o tome nije postignut, vec samo najavljen za 2011, kao sto jos nema dogovora o daljoj liberalizaciji svetske trgovine.

Kriticari londonskog susreta na vrhu kazu da nista dobro od ovako ekskluzivnog skupa nije moglo ni da se ocekuje i da je u odlucivanje trebalo da bude ukljuceno mnogo vise zemalja. Nobelovac Dzozef Stiglic protivi se ideji da MMF ili Svetska banka raspolazu novcem bogatih zemalja i da ga onda pozajmljuju siromasnijima. 

“Taj novac treba da ide direktno zemljama sa manjim prihodima, a ne posrednicima kao sto su Svetska banka ili Ujedinjene nacije ili Program UN za razvoj (UNDP)”, rekao je Stiglic.

Na samitu NATO-a prvi put su ucestvovali Hrvatska i Albanija. Makedonija jos ceka iza vrata koja joj je zalupila Grcka, a sa slicnom sudbinom suocio se i danski premijer Anders Fog Rasmusen koji se muslimanskom svetu (odnosno Turskoj, kao “jedinoj pravoj muslimanskoj clanici Alijanse”) zamerio “losom reakcijom” posle objavljivanja karikatura proroka Muhameda u danskoj stampi. Ipak, NATO nastavlja da se siri.

Vec pomenuti sovjetski akademik Jakovljev neposredno pred smrt 2005. dao je intervju moskovskom “Komersantu” i objasnio sta se SSSR dogovorio sa SAD o buducnosti NATO-a u Rejkjaviku 1986. 

“To je bilo najozbiljnije pitanje. U mom prisustvu, Gorbacov se s Reganom dogovorio da se i Varsavski pakt i NATO pretvore u politicke organizacije, ali to nije bilo stavljeno u saopstenje i Amerikanci su nas obmanuli. Mi smo raspustili Organizaciju Varsavskog dogovora, a oni su poceli da osnazuju NATO. Najcistija obmana. Oni kazu da nismo to stavili u sporazum, ali jesmo se dogovorili. Tome su prisustvovala sestorica: Regan, Gorbacov, Sevarnadze, ja i dva prevodioca.”

Zasto su Sjedinjene Drzave resile da agresivno sire NATO? Mozda se odgovor moze naci u delu Halforda Makindera, britanskog geografa i oca geopolitike, koji je presudno uticao na izgled Evrope posle Prvog svetskog rata. 

“Onaj ko vlada istocnom Evropom, upravlja Sredisnjom zemljom. Ko vlada Sredisnjom zemljom, upravlja Svetskim ostrvom, a ko vlada Svetskim ostrvom, upravlja svetom”, napisao je Makinder u poruci za svetske lidere koji su 1919. pregovarali u Versaju. 

On je pod Sredisnjom zemljom (Heartland) podrazumevao teritoriju Rusije, a pod Svetskim ostrvom Evroaziju i trazio da se po svaku cenu spreci nemacki pokusaj da osvoji istocnu Evropu cime bi joj bio otvoren put ka strateski vaznoj Rusiji, koja cuva i ogromne zalihe rudnog bogatstva. Zato su kao brana Nemackoj osnovane Poljska, Cehoslovacka i Jugoslavija.

Da li su sada Sjedinjene Drzave preuzele osvajacku ulogu carske Nemacke?


Autor: Vladimir Radomirovic
Izvor: www.apisgroup.org

Odnosi NATO-a, Gruzije i Rusije
 
02.06.2009   
Proteklog vikenda NATO je u Gruziji održao vojne vežbe koje su u susednoj Rusiji ocenjene kao "provokativne" i "opasne".

Manevri su održani nepunih godinu dana nakon kratkog avgustovskog rata između Rusije i Gruzije; posledica tog sukoba je da Gruzija garanciju svoje bezbednosti u regionu vidi u budućem članstvu u NATO-u.

Tokom vojnih vežbi, britanski i američki vojnici obučavali su Gruzine i, prema rečima jednog britanskog poručnika, treba ih još mnogo toga naučiti:

"Kada se sve uzme u obzir, rade na sporiji način od nas. Moramo da ih ubrzamo - a to će, što se mene tiče, tražiti još dosta obuke", kaže on.

Oficiri NATO-a sve vreme ponavljaju da nisu tu da bi obučavali Gruzine za borbu protiv Rusa, ali u Moskvi se na ove vežbe gleda sasvim drugačije.

Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Grigorij Karasin za BBC kaže:

"Brinu nas NATO vežbe u Gruziji jer to šalje pogrešan signal Tbilisiju i onima koji kontrolišu Tbilisi. Te vežbe kvare atmosferu u odnosima Rusije i NATO-a, i predstavljaju podršku onima u gruzijskom rukovodstvu koji i dalje misle da su pretnje bolje od ubeđivanja."


Dve petine zemlje pod okupacijom

Sukob u Gruziji se završio ruskom vojnom invazijom i okupacijom velikih delova gruzijske teritorije; nakon deset minuta leta od gruzijske prestonice Tbilisija, stiže se do najdalje tačke na severu do koje sme da se ide - nakon toga počinje vazdušni prostor Južne Osetije, koja je pod ruskom kontrolom.

Rusija pod okupacijom sada praktično drži dve petine Gruzije, zbog čega vlada u Tbilisiju kaže da joj je NATO veoma važan.
   
Ono oko čega se svi u Gruziji slažu, čak i protivnici predsednika Mihaila Sakašvilija, jeste da Gruzija mora da postane deo NATO-a:

"To je za nas veoma važno, da budemo u odbrambenom vojnom savezu sa Zapadom. Ne postoji drugi način da sačuvamo našu nezavisnost i našu zemlju. Rusija je isuviše snažna za nas", kažu građani Gruzije u razgovru sa izveštačem BBC-ja.


"Preti nam istrebljenje"

Gruzijski ministar inostranih poslova Gregorij Vašadze navodi da će bez prisustva NATO-a Rusija "dobiti odrešene ruke da ponovo uspostavi dominaciju nad celim regionom":

"Ako pristanemo da ograničimo svoj suverenitet, ako pristanemo na diktat iz Moskve i ako postanemo ono što sami Rusi zovu zonom privilegovanog interesa Rusije, onda postoji opasnosti da naš narod bude fizički istrebljen", tvdi on.

NATO je u Gruziji, stoga, suočen sa dva veoma ozbiljna pitanja - koliko je spreman da ide daleko u pružanju podrške ovoj malenoj zemlji, i kako će se odnositi prema ponovo "oživeloj" Rusiji, odlučnoj da zapadnu vojnu alijansu drži dalje od područja koje smatra "svojim dvorištem".

Izvor: BBC Serbian

Ministarski sastanak saveta NATO-Rusija 27. juna na Krfu

03.06.2009
Brisel – Ministri spoljnih poslova Rusije i 28 zemalja NATO sastaće se 27. juna na Krfu, najavio je danas portparol Alijanse Džejms Apaturaj.

„Mogu da objavim da će se sledeći ministarski sastanak Saveta NATO-Rusija održati 27. juna na Krfu gde će biti ministarski sastanak Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kojom predsedava Grčka”, rekao je Apaturaj novinarima.

On je rekao da će ministar inostranih polsova Rusije Sergej Lavrov i državni sekretar SAD Hilari Klinton učestvovati na sastanku čiji dnevni red, kako je rekao, još nije utvrđen.

Ranije je bilo predviđeno da se Savet sastane 20. maja u Briselu, ali je Rusija odbila da dođe u znak protesta zbog manevara NATO u Gruziji i zbog proterivanja dvoje njenih diplomata iz ruske delegacije pri NATO u Briselu.

Izvor: Beta-AFP

Rogozin: Širenje NATO malo verovatno

26.06.2009.
Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin ocenio je da je širenje Severnoatlantskog saveza malo verovatno. Prema njegovim rečima, NATO se "zagrcnuo" i u skorije vreme je širenje "nemoguće, čak na Gruziju i Ukrajinu, da se ne govori o drugim zemljama".

Rogozin je na 3. forumu o bezbednosti Saveta evroatlantskog partnerstva u Astani izneo uverenje da je Kazahstan uz sve partnerske odnose sa NATO-om blizak "pre svega s Rusijom".

"Nemoguće je porediti naše odnose, bliske srodničke, porodične, sa odnosima drugih porodica koje dolaze sa tortama i žele da vam se svide", rekao je Rogozin, nazivajući NATO i "udvaračem" Kazahstana.

Itar-Tas s je preneo da je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer u kuloarima foruma u Astani rekao da Alijansa "nije u suparništvu sa Moskvom za uticaj u Kazahstanu", kao i da "ne teži da se meša u politiku osiguranja bezbednosti zemalja Centralne Azije".

Te države su, kako je rekao, suverene i same se mogu pobrinuti za sopstvenu bezbednost.

Izvor: Tanjug

Rusija i NATO obnavljaju odnose

28. jun 2009.
Krf, Beograd -- Rusija i NATO odlučili na samitu Alijanse na Krfu da obnove političke veze, kao i vojne kontakte, narušene posle sukoba u Južnoj Osetiji.

Ministri spoljnih poslova članica NATO-a sastali su se danas na Krfu sa predstavnicima Rusije, na skupu na najvišem nivou od završetka rata u Gruziji, kako bi započeli novu saradnju.

Generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer ocenio je sastanak kao dobar i rekao da su se Rusija i Alijansa saglasile da obnove odnose, i kad je u pitanju vojna saradnja.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je rekao da se Rusija i NATO i dalje ne slažu po pitanju Zakavkazja, ali i da obe strane moraju da prihvate nove okolnosti.

Rusija i NATO odlučili su da obnove političke veze, kao i vojne kontakte, narušene posle sukoba u Južnoj Osetiji u avgustu 2008. godine, saopštio jegeneralni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da njegova zemlja želi da obnovi odnos poverenja s Alijansom, koji bi podrazumevao i vojnu saradnju, kao i saradnju na polju strateške bezbednosti.

Međutim, ruski šef diplomatije bar u razgovoru sa novinarima pre sastanka nije odavao utisak da će razgovori biti konstruktivni.

Novinar: Ministre, koji su ciljevi vašeg sastanka?

Lavrov: Ovo nije moj sastanak. Ovo je inicijativa Dore Bakojani, grčke šefice diplomatije, tako da pitajte nju.

Novinar: Kakva su vaša očekivanja?

Lavrov: Šta god Dora želi.

Ipak, posle sastanka Lavrov je rekao da njegova zemlja želi obnovu poverenja Rusije i NATOa, ali da će To zahtevati praktične poteze, koji će pokazati da predlozi nisu ostali samo na papiru.

Lavrov se osvrnuo i na planove bivše administracije SAD da u Evropi postavi delove svog antiraketnog štita, upozorivši da će, ako Vašington nastavi da sprovodi ovu nameru, buduća saradnja na tom polju u okviru Saveta Rusija-NATO biti besmislena.

Odlazeći generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer rekao je da se današnji sastanak održava posle perioda ozbiljnih kriza, De Hop Shefer je rekao i da on predstavlja dobru polaznu tačku za buduću vojni saradnju između Alijanse i Rusije.

“Pošto smo obnovili naše odnose na političkom nivou, to ćemo uraditi i sa ciljem koji se odnosi na zajedničku izgradnju i očuvanje mira evro-atlantske regije”, kazao je generalni sekretar NATO-a.

Na samitu u Grčkoj većina okupljenih ministara spoljnih poslova zemalja Natoa, bavila se, na prvom mestu, odnosima između Evropske unije i Irana.

Sastanak na Krfu održan je nedelju dana pre susreta američkog i ruskog predsednika Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva u Moskvi, i samita Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta u Rimu.

Izvor: B92, Tanjug

Gruzija stavljena ad akta

02.07.2009
Zasedanje Saveta Rusija-NATO je okončano začuđujuće pomirljivim izjavama, sa obe strane: razmirice treba ostaviti po strani, previše je drugih problema koji pritiskaju današnji svet. Što se tiče alijanse, prošlogodišnji rat u Gruziji je stavljen ad akta, mnogo je važnije okrenuti se Avganistanu, jer tu stvari ne idu baš najbolje. Posle odluke da se povuku sa iračkog bojišta Amerikanci, kao čelna snaga zapadnog vojnog saveza, sve bliže su saznanju da im ni u Centralnoj Aziji nema opstanka ukoliko nešto ne promene, a to „nešto” trebalo bi da im obezbedi obnovljeno savezništvo sa Rusijom.

„Rad Saveta Rusija-NATO, koji je zamro posle gruzijskih događaja, ponovo je oživljen. Ne smatram da je taj problem u potpunosti prevaziđen, ali ga svakako ne bi trebalo shvatiti kao kamen spoticanja u našim odnosima”, izjavio je zadovoljno gensek alijanse Jap de Hop Shefer. Njegov sagovornik ruski šef diplomatije Sergej Lavrov vešto se uklopio u prethodnu konstataciju: „Odluke koje smo doneli nakon što je Tbilisi pokrenuo rat nepovratne su, i kao takve ih treba tumačiti u budućim praktičnim odnosima.” A to podrazumeva sve: od zajedničkog gašenja ratnih žarišta, pa preko razgovora o smanjenju nuklearnog naoružanja, do obustavljanja daljeg širenja NATO na istok.

U tom smislu alijansa se našla na nekoj vrsti prekretnice. „NATO se ‘zaglavio’ u svom pohodu na bivše sovjetske republike”, tvrdi ruski ambasador pri alijansi Dmitrij Rogozin i dodaje: „Dalje širenje za sada nije izgledno. Čak ni kada se govori o Ukrajini i Gruziji, a o drugim državama da i ne govorimo. Očigledno, program ‘Partnerstvo za mir’, zamišljen kao neka vrsta ulaznice u zapadni vojni savez – iscrpen je. U Briselu ne znaju kako u budućnosti da igraju na tu kartu”, tvrdi ruski diplomata. „Nemaju jasnu viziju kako da razvijaju svoju organizaciju: da li da se globalizuju i pretvore u svetskog žandarma, ili da se vrate Petoj tački ustava alijanse prema kojoj su sve članice obavezne da, u slučaju napada na bilo koju državu saveznicu, to tumače kao napad na celu organizaciju.”

Izvor: Politika Online

Bajden: SAD za Ukrajinu u NATO-u

21. jul 2009.
Kijev -- Američki potpredsednik Džozef Bajden rekao je u Kijevu da SAD "čvrsto podržavaju" integraciju Ukrajine u NATO, i pored protivljenja Rusije toj ideji.

Bajden je posle razgovora sa ukrajinskim predsednikom Viktorom Juščenkom, na zajedničkoj konferenciji za stampu, izrazio uveravanja Jušcenku da rusko-američko približavanje u koje je krenula nova američka vlada neće ići "na štetu" Ukrajine.

"Što se tiče obnove odnosa sa Rusijom, uveravam vas.. da to neće ići na štetu Ukrajine. Naprotiv, mislim da će to biti dobro za Ukrajinu", rekao je Bajden pred novinarima.

"Ako se opredelite za evroatlantsku integraciju... mi ćemo vas u tome čvrsto podržati", rekao je on.

Bajden je rekao da ponavlja da SAD ne priznaju nikakve sfere uticaja, "niti ičije pravo da vam diktira kojoj alijansi treba da pripadate ili koje odnose da imate", rekao je Bajden u aluziji na Rusiju, navodi agencija Frans pres.

Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko ponovio je da je NATO najbolji način da se garantuje bezbednost Ukrajini.

"Jedno od glavnih pitanja je nacionalna bezbednost. Živimo u teškom svetu. Teritorijalni integritet, suverenitet i slobode zavise od naših odnosa sa susedima", rekao je Juščenko posle sastanka s Bajdenom.

Bajdenova poseta Ukrajini i kasnije Gruziji, dvema prozapadnim bivšim sovjetskim republikama, događa se dve nedelje posle posete američkog predsednika Baraka Obame Rusiji u nastojanju da "resetuje" bilateralne odnose koji su se jako pogoršali za vreme njegovog prethodnika Džordža Buša.

U Moskvi je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da Rusija neće "monopolisati" kontakte sa bivšim zemljama Sovjetskog saveza ali da će "pažljivo" pratiti posetu američkog potpredsednika Bajdena Ukrajini i Gruziji.

"Mi ćemo pažljivo pratiti šta se dešava, tim pre što se radi o zemljama sa kojima se graničimo", rekao je Andrej Nesterenko.

On je rekao da Rusija neće uzurpirati bilo čija prava i da je suverena volja svake zemlje da bira svoje partnere u međunarodnoj saradnji ali da je važno da se to radi na "trasparentan način bez duple igre i da se ne čini na štetu tuđih interesa".

Izvor: Beta

Vašington menja politiku prema Ukrajini i Gruziji ?

25/07/2009
Bon – Aksiom nove politike Vašingtona prema nekadašnjim sovjetskim republikama više nije sputavanje Rusije uz pomoć Ukrajine i Gruzije, već uspostavljanje partnerskih odnosa sa Moskvom radi ostvarivanja globalnih američkih ciljeva, naročito u Iranu i Avganistanu, ocenio je nemački radio Dojče vele (DW).

DW u komentaru povodom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Ukrajini i Gruziji navodi da je visoki gost iz Vašingtona poručio da Vašington ne prihvata rusku zonu uticaja na postsovjetskom području, da podržava teritorijalni integritet bivših sovjetskih republika i da, u principu, i dalje podržava njihovo uključivanje u evroatlantske strukture.

Tako - kada je o principima reč - predsednik Barak Obama i potpredsednik Bajden nastavljaju politiku prethodne administracije Džordža Buša

No, po DW, postoji i jednu značajna nijansa - Bajden ni u jednom trenutku nije pominjao bilo kakve konkretne rokove za prijem Ukrajine ili Gruzije u NATO.

Nemački radio iz toga izvlači zaključak kako je prava poruka Bajdena Kijevu i Tbilisiju da novi početak sa Rusijom, koji bi trebalo da je označila poseta predsednika Baraka Obame Moskvi pre dve nedelje, znači istovremeno i novi početak u saradnji Vašingtona sa Ukrajinom i Gruzijom.

DW podseća kako je cilj politike Džordža Buša bio da drži Rusiju u šahu i otuda je pružana maksimalna podrška Kijevu i Tbilisiju, što je naročito koristio gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

Predsednik Obama sada, pak, nastoji da se oslobodi te zavisnosti od Kijeva i Tbilisija, pogotovo što su Sakašvili i ukrajinski predsednik Viktor Juščenko pod snažnim pritiskom domaće opozicije, ocenio je DW.

Ukrajina i Gruzija mogu i dalje da računaju na podršku SAD, ali njihove mogućnosti pritiska na politiku Vašingtona ubuduće će biti ravne nuli i to je „prava i gorka Bajdenova poruka Juščenku i Sakašviliju”, zaključio je DW.

Izvor: Tanjug

Medvedev o širenju NATO

27. jul 2009.
Moskva -- NATO počinje da shvata da Gruziju i Ukrajinu ne treba “uvlačiti” u Severnoatlanski savez, kaže predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

Medvedev je u intervjuu za rusku Nezavisnu televiziju istakao da “nije ispravno da se neke zemlje uvlače u vojne i političke saveze suprotno volji građana”, i da bi u Ukrajini trebalo održati referendum o ulasku u NATO.

Šef ruske države je komentarisao nedavnu posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Ukrajini i Gruziji i upitao da li je NATO-u potrebna zemlja sa toliko problema, kakva je Gruzija.

“Koliko mogu da vidim, u poslednje vreme se postepeno shvata da te dve države nisu spremne da donesu takvu odluku i da Alijansa nije spremna da ih apsorbuje. Želimo da Rusija bude snažna država. Ne da bi se demonstrirala sila, ili davale lekcije drugima već da bi se stvorili bolji uslovi za život naših građana” istakao je Medvedev.

Izvor: B92

Cilj NATO - Strateško partnerstvo sa Rusijom
 
03.08.2009
Brisel – NATO će nastaviti put ka strateškom partnerstvu sa Rusijom, ali Moskva mora da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svojih suseda, izjavio je novi generalni sekretar severnoatlantske alijanse Anders Fog Rasmusen.

„Moj cilj je da razvijem pravo strateško partnerstvo sa Rusijom, iako sam svestan da može biti dosta različitih stavova po brojim pitanjima”, istakao je Rasmusen u intervjuu Rojtersu.

Bivši danski premijer, koji je pre dva dana stupio na rukovodeću dužnost u NATO-u, ocenio je da Alijansa ima iste ciljeve kao i Rusija - borba protiv terorizma, razoružanje i neširenje nuklearnog oružja, odnos prema pitanju Avganistana.

„Situacija u Avganistanu zahteva zajednički pristup i napore kako vojnih tako i civilnih snaga, radi stabilizovanja zemlje. Prvenstveno je značajno da se popravi bezbednosna situacija, ali, očigledno je da ne postoji mogućnost da se sve reši vojnom opcijom”, istakao je Rasmusen.

Agencija navodi da će novi generalni sekretar NATO pred sobom kao najznačajnija pitanja imati pronalaženje pobedničke strategije za rat u Avganistanu, kao i pobljšanje odnosa sa Moskvom.

Rasmusen će morati da se pozabavi i očekivanjima Ukrajine i Gruzije, kojima je obećan ulazak u NATO, i pored protivljenja Rusije, dodaje Rojters.

Izvor: Tanjug

Za Vašington Ukrajina je "nezavisna zemlja"

13.08.2009
Vašington/Kijev – SAD smatraju Ukrajinu „suverenom zemljom” koja ima pravo na sopstvene interese i donošenje sopstvenih odluka, izjavio je na redovnom brifingu pomoćnik američkog državnog sekretara za odnose sa javnošću Filip Krouli, komentarišući poruku ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva predsedniku Ukrajine Viktoru Juščenku, preneo je Itar-Tas.

Krouli je dodao da je tokom nedavne posete Kijevu potpredsednik SAD Džozef Bajden „to jasno stavio do znanja”.

„Smatramo da Ukrajina ima pravo da stupi u NATO, ukoliko ona to hoće, i mi, razume se, podržavamo to pravo”, rekao je zvanični predstavnik Stejt departmenta, dodajući da je „za Ukrajinu i Rusiju važno da imaju konstruktivne odnose”, prenela je ruska državna novinska agencija.

Agencija RIA Novosti javila je iz Kijeva da je oko stotinu predstavnika nacionalističke Ukrajinske narodne partije ispred ambasade Rusije u Kijevu održalo protest, tražeći od ruskog predsednika da se izvini Ukrajini zbog obraćanja na njegovom video-blogu na internetu.

Učesnici mitinga nosili su plakate sa antiruskim porukama, javila je ruska agencija pozivajući se na agenciju „Ukrajinske vesti”, dodajući da je UNP na predsedničkim izborima podržala Juščenka.

Umesto Juščenka odgovor je stigao iz njegove administracije i propredsedničke partije Naša Ukrajina, sa tvrdnjom da su optužbe „agresivnim tonom” upućene ne predsedniku već „čitavom ukrajinskom narodu”, kao i da se „rukovodstvo Rusije pretvara u taoca starih imperijalnih kompleksa, koji primoravaju na konstantno negovanje lika spoljnjeg neprijatelja i zamenu ravnopravnog dijaloga sa svim susednim državama jezikom uvreda i pretnji”.

Interfaks je preneo iz Kijeva izjavu zamenika šefa Juščenkove administraicje Aleksandra Šlapaka da bi zvanično reagovanje predsednika na poruku Medvedeva moglo da usledi posle njegovog godišnjeg odmora.

„Mislim da će on tako da uradi. Medvedev je svoju izjavu dao u vreme odmora, a ja mislim da naš predsednik može da ne prekida odmor radi te izjave”, rekao je on.

Izvor: Tanjug

Gadafi: Širenje NATO na istok je direktna pretnja Rusiji

14.08.2009
Tripoli – Dalje širenje Severnoatlantskog saveza (NATO) na istok stvara direktnu pretnju bezbednosnim interesima Rusije, koju ne treba provocirati, izjavio je lider Libijske Džamahirije Moamer el Gadafi u eksluzivnom intervjuu koji je emitovala ruska agencija Itar-Tas.

Gadafi je u intervjuu, čija će televizijska verzija biti emitovana u septembru na državnom kanalu „Rusija”, rekao da „u potpunosti deli zabrinutost ruskog rukovodstva planovima Alijanse o daljem širenju na istok”.

Prema njegovim rečima, NATO „pokušava da uvuče u orbitu svog uticaja bivše sovjetske republike, smeštene u Srednjoj Aziji i duž ruskih granica od Crnog do Baltičkog mora, i to ne može shvatiti drugačije, osim kao realna pretnja za Rusku Federaciju”.

Libijski lider, međutim, ističe da „Rusija nije ta sila koju je moguće lako opkoliti, slomiti i uništiti, nju ne treba provocirati”.

„Savetujem svima da poslušaju moje upozorenje”, rekao je Gadafi u intervjuu uoči 40. godišnjice Velike Revolucije, koja se obeležava 1. septembra.

Itar-Tas navodi da je lider Libijske Džamahirije izrazio i zabrinutost povodom sadašnjeg stanja rusko-ukrajinskih odnosa i da se tokom posete Rusiji i Ukrajini „lično uverio da između dve zemlje postoji nekoliko opasnih problema, od kojih je jedan težnja ukrajinskog rukovodstva da stupi u NATO”.

Prema Gadafijevim rečima, zvanični Kijev smatra garantom svoje bezbednosti NATO, „a takav obrt događaja ne može da ne zabrinjava Rusiju”.

Libijski lider je, istovremeno, dao visoku ocenu sadašnjem nivou odnosa između Rusije i Libije.

„Posle dugog prekida, obnovljen je dijalog na najvišem nivou i nedavni susreti sa (ruskim predsednikom i premijerom) Dmitrijem Medvedevom i Vladimirom Putonom jasno su pokazali da dve zemlje imaju dobre veze i saradnju”, rekao je pukovnik Gadafi.

Izvor: Tanjug

15.08.2009
Rusija je spremna da razmatra sa zemljama NATO-a mogućnost tranzita kroz svoju teritoriju vojne robe u Avganistan za potrebe međunarodnih snaga koje tamo deluju.

To je izjavio novinarima u Moskvi zamenik ministra inostranih poslova RF Aleksandar Gluško. Što se tiče tranzita nevojne robe, sporazum o njemu je postignut na sednici Saveta Rusija-NATO u aprilu u Bukureštu i otvoren za sve članice alijanse. Gluško je nazvao osiguranje bezbednosti u Avganistanu važnim pravcem saradnje RF i NATO.

Gluško je istakao da problem narkotrafika iz te zemlje stekao globalni karakter, on direktno ugrožava bezbednost zemalja evroatlantskog regiona. Samo zajedničkim naporima je moguće efikasno suprotstavljanje toj opasnosti. Kao primer takve saradnje je Gluško naveo rusko-NATO-ov projekat za pripremu u Rusiji stručnog kadra za antinarkotičke službe Avganistana. Već stotine stručnjaka su imale odgovarajući tečaj.


Saradnja

Rusija računa na saradu s NATO-om u pripremi nove Strateške koncepcije - izjavio je novinarima u Moskvi zamenik šefa ruskog MIP Aleksandar Gluško. U Moskvi neće indifirentno čekati dok NATO razradi univerzalni recept rešavanja globalnih problema, koji bi direktno pogađao interese Rusije, — istakao je on. Rusku stranu interesuju mnogi aspekti buduće NATO-ove koncepcie. Naprimer, u kojoj meri eventualna primena sile od strane aliđunarodnog prava.

Mnogo pitanja ima i u vezi sa namerama da se NATO-u dodelje veća punomoćja u osiguranju energetske bezbednosti i kiberodbrane. Pored toga, prema mišlenj Gruškoa. U oblasti upoređenja koncepcija i NATO imaju perspektive. Na nedavnoj sednici Saveta Rusija-NATO održana je bila promocija ruske strategije bezbednosti, a predstavnik RF pri alijansi Dmitrij Rogozin učestvovao u seminaru NATO-a, posvećenom strateškoj koncepciji alijane.

Izvor: Glas Rusije

Rasmusen: NATO nije neprijatelj Rusije

18.09.2009
Brisel - Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza (NATO) Anders Fog Rasmusen pozvao je danas Rusiju na stvaranje realnih odnosa strateške saradnje sa Alijansom.

"Moja glavna poruka ruskom društvu sastoji se u tome da NATO nije neprijatelj Rusije", rekao je Rasmusen u intervjuu agenciji Itar-Tas s, posle istupanja u Fondaciji Karnegi u Briselu.

"Želim da između Rusije i NATO-a postoje odnosi pozitivnog strateškog partnerstva", kazao je generalni sekretar Alijanse.

Prema njegovim rečima, Alijansa treba da priznaje postojanje interesa i zabrinutosti Rusije i treba da ih sluša.

Rasmusen je dodao da "savet mudraca", koji je počeo da radi od septembra i bavi se izradom nove strateške koncepcije NATO-a, razmatra mogućnost da poseti Rusiju.

"Grupa od 12 eksperata, koja razmatra novu stratešku koncepciju NATO, trenutno razmatra mogućnost da poseti Moskvu radi diskusija sa ruskim stručnjacima u oblasti bezbednosti", rekao je on. Prema Rasmusenovim rečima, on će podržati odluku saveta ukoliko reši da poseti Moskvu.

On je rekao da bi konačna verzija novog strateškog dokumenta NATO-a trebalo da bude završena do samita Alijanse krajem naredne godine u Lisabonu. Rasmusen je podržao ideju da se u okviru Saveta Rusija-NATO razmatra inicijativa predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva o sklapanju novog sporazuma o evropskoj bezbednosti.

"Naravno, glavna diskusija treba da se vodi u okviru OEBS-a, to je širi format, mada Savet Rusija-NATO može da bude dodatni teren za taj dijalog", rekao je on.

Rasmusen je izrazio nadu da će Rusija i NATO ostvariti napredak u rešavanju razlika povodom Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi, čije je važenje Moskva zamrznula. Kao ključne pravce praktične saradnje Rusije i NATO-a, Rasmusen je naveo Avganistan.

Prema njegovim rečima, stabilizacija stanja u toj zemlji "odgovara temeljnim interesima u oblasti bezbednosti kako Rusije, tako i Alijanse". "Danas je glavni prioritet stvaranje uslova da avganistanska vojska na sebe preuzme vodeću ulogu u osiguranju bezbednosti u zemlji. NATO-u, između ostalog, treba i finansijska i materijalna podrška i to je još jedan pravac saradnje sa Rusijom", rekao je Rasmusen.

Komentarišući istupanje Rasmusena, stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin rekao je da je bilo "veoma konstrtuktivno" i da u njemu nesumnjivo vidi "nove elemente za saradnju".

Kao jedan od takvih elemenata, ruski diplomata je naveo predlog generalnog sekretara Alijanse o zajedničkoj analizi bezbednosnih pretnji u 21. veku.

"Ukoliko generalni sekretar NATO-a zaista želi da sve njegove ideje o sklapanju strateškog partnerstva sa Rusijom budu realizovane, on treba da bude spreman na dugu i iznurujuću borbu, pri čemu, ne sa Rusijom i njenim predstavnicima, već sa nekima od onih koji se nazivaju saveznicima u NATO-u", rekao je Rogozin, a prenela je agencija RIA Novosti.

Ističući da se "nije svima od pozvanih u evropsko odeljenje Fondacije Karnegi dopalo njegovo istupanje", Rogozin je rekao da je u njemu pokazana "sigurnost, konstruktivnost i novatorstvo".  

Izvor: Tanjug, Večernje Novosti   

Rogozin: Rusija obnavlja vojno-tehničku saradnju s NATO

29.09.2009
Moskva - Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio je danas da Rusija obnavlja vojno-tehničku saradnju sa tom alijansom i najavio da će generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen posetiti Moskvu, najverovatnije početkom decembra. Rogozin je, na konferenciji za novinare u Moskvi, najavio da će sa njim u Brisel otputovati načelnik Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Rusije Mihail Dmitrijev i da će u sredu, 30. septembra, u štabu NATO-a biti održana sednica Saveta Rusija-NATO na nivou ambasadora, na kojoj je planirano istupanje Dmitrijeva.

Izvor: Tanjug

Rusija na strani NATO

22.10.2009
 
Glavni cilj je ojačati avganistanske snage bezbednosti!
Ministri odbrane NATO sastaju se u Bratislavi gde će
prvenstveno razgovarati o Avganistanu. U centru pažnje
biće zaštita civila i podrška avganistanskim snagama
bezbednosti, ali i antiraketni štit u Poljskoj i Češkoj.
 


Nakon pritužbi o nepravilnosti predsedničkih izbora u Avganistanu, predsednik Hamid Karzai konačno je izrazio spremnost da učestvuje u drugom krugu izbora protiv svog glavnog rivala Abdulaha Abdulaha. Za NATO, to u isto vreme znači i jedan problem manje i jedan problem više.

Poslednjih meseci problemi NATO u Avganistanu postali su, činjenica je, znatno veći. Uz sve veće gubitke koje Zapadna alijansa trpi u toj zemlji, u zemljama članicama raste otpor ka daljem angažmanu. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ipak je pozdravio Karzaijevu odluku. Rasmusen je u ponedeljak, pre Karzajijeve odluke, istakao šta je ono što je najvažnije po njegovom mišljenju:

„To znači veći i bolji oporavak službi, kako bi nova avganistanska vlada mogla sa više odgovornosti da se uhvati u koštac sa borbom protiv korupcije - a to znači da moraju da se izgrade avganistanske snage, koje bi se uz našu podršku, starale za bezbednosnu situaciju. Ako hoćemo kasnije manje da radimo, sada moramo učiniti više.“

 

Čekajući strategiju Bijele kuće

 
Američki general Stenli Mek Kristal, komandant ISAF-ovih trupa u Avganistanu, kratko je rekao, da je bez masovnog povećanja i do deset hiljada vojnika, rat protiv talibana nemoguće dobiti. Ali, držanje predsednika Baraka Obame u vezi s tim još je nejasno. Shodno tome, oni čekaju novu strategiju koju priprema Bela kuća.

Jedna stvar je jasna: Da bi se uspelo u Avganistanu, NATO bi trebalo da iskoristi pomoć sa raznih strana, pa čak i iz Rusije. Došlo je do olakšanja kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pre nekoliko dana, tokom posete Briselu, obećao upravo to:

„Naše stanovište je takvo da ne želimo da međunarodna zajednica ne uspe u Avganistanu. Mi ćemo, uprkos svemu, učiniti sve da to podržimo. Neuspeh u Avganistanu značio bi da bi problem koji međunarodna zajednica ima što se tiče terorizma, trgovine droge i organizovanog kriminala, za Rusiju bio još veći.“

 

Solidarno prema raketnim pretnjama

 
Sa Rusijom postoji još jedna tema o kojoj će se raspravljati u Bratislavi. Predsednik Obama je, nakon žestokih protesta Rusije, stavio na led projekte antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj. Protivraketni sistemi koji bi uništavali rakete ispaljene, na primer, iz Irana, još uvek su predmet debata - ali celokupnog NATO saveza. I u očima generalnog sekretara Rasmusena to je ključna razlika:

„Nadam se da će to biti dogovor o jednoj evropskoj NATO protiv-vazdušnojodbrani, kako bismo u većoj meri raspravljali o tome kako je sprovesti. I da kao saveznici, solidarno podnesemo teret raketnih pretnji.“

Ali čak i ovde, važi isto kao kod zahteva za slanjem trupa: Čim se radi o tome kako pojedine zemlje mogu da doprinesu uzajamnoj sigurnosti, u sali nastaje tajac.

 

Autor: Kristof Haselbah / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Izvor: http://www.dw-world.de/

Rusi voze NATO


29.10.2009

Problem NATO s nedostatkom transportnih letilica u Avganistanu uskoro bi mogao da bude rešen: Rusija je spremna da pod komercijalnim uslovima ponudi svoje helikoptere

[attachment=1]

Dmitrij Šugajev, zamenik direktora državne korporacije “Rostehnologija”, objašnjava da je reč o različitim tipovima helikoptera. Pitanje je dana kada će agencija NATO za snabdevanje potpisati ugovor s Rusijom.
Moskva je odavno poručila da ne želi da ruski vojnici učestvuju u bilo kakvim vojnim operacijama, pa se i iznajmljivanje helikoptera tumači kao čisti biznis. Nameće se, međutim, pitanje, kakva bi bila reakcija ruske javnosti, ako talibani uspeju da sruše ruski transportni helikopter i ako pogine posada.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen planira da poseti Moskvu 15. decembra. Ruski ambasador pri NATO Dmitrij Rogozin kaže da “Rusija očekuje odgovarajuće inicijative Brisela, koje bi trebalo da podstaknu političku saradnju”.

- Rusija želi da zna cilj nove strategiije NATO-a u Avganistanu koju razrađuju Amerikanci. I dosadašnja podrška i pomoć Rusije bila je velika. Jasno je da mi želimo da budemo informisani o svemu što se tamo zbiva - rekao je Rogozin.

Iako se od novog generalnog sekretara NATO očekuje doprinos u otopljavanju odnosa, u Moskvi su svesni da glavni “dirigent” Alijanse ne sedi u Briselu, nego u Vašingtonu.

Zbog činjenice da Avganistanska armija godinama koristi rusku vojnu tehniku, sasvim je moguće da se jednog dana potpiše ugovor o isporuci ruskog oružja ovoj zemlji. Jasno, to neće biti bespovratna pomoć, nego će to neko (Amerikanci) morati da plati. 


Izvor: Večernje Novosti   

Kanađani blokiraju rad NATO


02.12.2009

Kanadska delegacija zablokirala je usvajanje svih dokumenata
na predstojećem ministarskom sastanku Saveta Rusija-NATO


saopštio je stalni predstavnik RF u NATO-u Dmitrij Rogozin. To govori o tome da se unutar NATO-a formira frakcija koaj se zalaže protiv restartovanja odnosa sa Rusijom, podvukao je on u programu kalana Vesti. Neslaganja u Savetu RF-NATO pojavila su se zbog toga što partneri Rusije nisu saglasni sa stavom Moskve o usavršavanju evropske bezbednosti, smatra Rogozin.

Izvor: Glas Rusije

NATO blok nije prihvatio predlog Rusije


02.12.2009

NATO blok nije prihvatio predlog Rusije da se formira radna grupa o Avganistanu u okviru Saveta Rusija-NATO, saopštio je stalni predstavnik RF u severnoatlantskoj alijansi Dmitrij Rogozin. Od Rusije žele da dobiju sve, ne informišući je o političkim i vojnim aspektima operacije NATO-a u Avganistanu, rekao je Rogozin. Po njegovim rečima, Rusija je predložila da se vode diskusije o Avganistnu na stalnoj osnovi i da se u radni format prevede razmatranje pitanja operativne kompatibilnosti trupa Rusije i NATO-a i o saradnji u vazdušnom prostoru.


Izvor: Glas Rusije

Rusija i NATO započinju revidiranje odnosa


04.12.2009

Rusija i NATO započinju odnose novog kvaliteta, izjavio je stalni predstavnik RF u Alijansi Dmitrij Rogozin uoči ministarstog zasedanja saveta Rusija-NATO u Briselu. Po njegovim rečima, strane nameravaju da potpišu tri dokumenta o saradnji. Na dnevnom redu je takođe razmatranje situacije u Avganistanu.

Izvor: Glas Rusije

Rad Saveta Rusija-NATO vraćen u konstruktivne okvire


04.12.2009

Rad Saveta Rusija-NATO vraćen je u konstruktivne okvire,
— saopštio je u četvrtak RIA Novosti stalni predstavnik RF
pri NATO-u Dmitrij Rogozin.


Prema njegovim rečima, pregovori o doradama programskih dokumenata za ministarski susret Saveta Rusija-NATO 4. decembra u Briselu su završeni. Usvojeni su svi amandmani koji prema našem mišlenju interesuju Rusiju i imaju principielan značaj, — rekao je stalni predstavnik. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen sa svoje strane očekuje da će ministarska sednica biti plodna.

Prema rečima Rasmusena, kao predsednik Saveta Rusija-NATO on se nada da će učesnici sednice uskladiti program delatnosti Saveta za 2010. godinu i novi unutrašnji reglament njegovog rada, kao i dati nalog ambasadorima svojih zemalja da pripreme pregled zajedničkih opasnosti.


Izvor: Glas Rusije

NATO traži veću pomoć Rusije

16.12.2009.

Moskva - Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je
Rusiju da da zapadnoj vojnoj alijansi pruži veću pomoć u stabilizaciji
prilika u Avganistanu.


U prvoj poseti Moskvi od kako je preuzeo dužnost 1. avgusta, generalni sekretar Rasmusen je poručio ruskim zvaničnicima da sporenja proteklih godina ne treba da zaslepe Moskvu kada je reč o zajedničkoj pretnji koju predstavljaju talibanski ekstremisti u Avganistanu. Odgovor Kremlja je da će razmotriti zahteve, ali nema nagoveštaja da je Rusija spremna da pojača saradnju.

"Pozvao sam Rusiju da ojača elemente svoje saradnje u Avganistanu", rekao je bivši danski premijer posle sastanka sa predsednikom Dmitrijem Medvedevim u Kremlju.

Rasmusen je rekao da je od lidera u Moksvi tražio da dozvole da NATO prevozi teret - eventualno i vojni - preko ruske teritorije u Avganistan, kao i da obezbedi više helikoptera avganistanskim oružanim snagama.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da će Moskva razmotriti zahteve NATO, ali nije dao nikakve nagoveštaje da je spremna da pojača saradnju, dok je Rasmusen rekao da nije očekivao momentalno odgovor.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je kazao da se Rusija i NATO kreću kao "novom nivou odnosa".

"Bilo je različitih perioda u našim odnosima - od Hladnog rata do uspostavljanja partnerstva. Bilo je teških perioda, uključujući prošlu godinu", rekao je Medvedev, ukazujući na neophodnost saradnje Rusije i NATO pošto se pretnje u svetu povećavaju.

Premijer Vladimir Putin je u razgovoru sa Rasmusenom rekao kako se nada da će predstavnici Rusije i NATO imati u budućnosti više prilika za razmenu mišljenja, kako bi zajedničke probleme zajedno i rešavali.

Putin je u takve probleme uvrstio borbu protiv međunarodnog terorizma, širenje oružja za masovno uništenje, organizovani kriminal i trgovinu drogom.

Odnosi Rusije i NATO-a postali su zategnuti posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008, a naročito zbog sukoba u Gruziji u avgustu prošle godine, kao i planova NATO-a da se proširi na istok.


Izvor: Tanjug

Rusija-NATO: novi dijalog neće biti jednostavan


18.01.2010.

Savet Rusija-NATO je posle obnove svestranog rada pristupio pregledu opštih opasnosti i izazova 21. veka. Krajem prošle nedelje u Briselu je već održana sednica na nivou ambasadora. Međutim eksperti smatraju da će na putu saradnje i ove godine biti puno prepreka, pre svega, zbog različitih interesa zemalja-članica Alijanse.

 
Početkom decembra prošle godine, na prvoj nakon konflikta u Južnoj Osetiji sednici Saveta Rusija-NATO na nivou šefova diplomatija, bili su potpisani dokumenti o daljim odnosima unutar Saveta. Tada je odlučeno da se otkriju opšte opasnosti sa kojima su suočeni Moskva i Brisel. Dokument u kojem će one biti navedene može da postane osnov za razvoj bilateralnih odnosa, ali za svestrani dijalog Rusije i NATO-a treba rešiti mnoštvo pitanja. U prvom redu, Alijansa mora da odredi pravac svog razvoja. Na sednici u litvanskom gradu Trakaj članovi NATO-a razmotrili su strategiju bloka u pogledu Rusije. Učesnici foruma pretresli su i strateške probleme koje Alijansi predstoji rešavati o. g. Diskusija je pokazala da u redovima pripadnika NATO-a još uvek postoji jaz između njegovih starih i novih članova – konstatuje ekspert Instituta za SAD i Kanadu Vladimir Batjuk.

Stari članovi bloka, pre svega SAD i njihovi zapadnoevropski saveznici smatraju da NATO u novim istorijskim uslovima treba da se orijentiše, pre svega, na otklanjanje globalnih opasnosti kao što su širenje oružja za masovno uništenje, međunarodni terorizam, šverc droga i regionalni konflikti. Ali to je NATO zapadno od Elbe. Istočno od Elbe beleže se sasvim drugačiji pogledi na strategiju Alijanse, njene ciljeve i zadatke. Nove zemlje-članice NATO-a zalažu se, pre svega, za očuvanje Alijanse kao regionalne vojno-političke strukture čiji je osnovni zadatak ne borba sa raznovrsnim međunarodnim teroristima, već otklanjanje opasnosti iz istočnog pravca.

Upravo političari iz ovih zemalja koče realan razvoj odnosa Brisela i Moskve. Pri tome, oni ne uzimaju u obzir činjenicu da NATO vrši zamašnu operaciju u Avganistanu iako je potpuno jasno: kako bi mogla da prebacuje tamo prečicom ratnu tehniku i trupe, Alijansa mora da ima dobre odnose sa Rusijom preko teritorije koje se i ostvaruje znatan deo ovog tranzita.

Sa svoje strane, Rusija je zainteresovana za otklanjanje upravo onih opasnosti koje zabrinjavaju SAD i zapadnoevropske zemlje. I na ovom polju već ima primera pozitivne saradnje, posebno u pružanju otpora piratima u Adenskom zalivu ili u borbi sa švercem droga. Osim toga, Rusija kao vodeća članica Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti predlaže NATO-u saradnju i u okviru ove zajednice. Prema tome, Brisel i Moskva imaju mnogo zajedničkih ciljeva.


Izvor: Glas Rusije

Rusija nezadovoljna naporima NATO-a u borbi protiv proizvodnje narkotika u Avganistanu


18.01.2010.

Direktor federalne službe Rusije za kontrolu prometa narkotika Viktor Ivanov
nije zadovoljan naporima NATO-a u borbi protiv proizvodnje narkotika u Avganistanu.

Situaciju u ovoj zemlji on je okarakterisao kao katastrofalnu. Osam godina posle ulaska američkih trupa u ovu zemlju, Avganistan je postao svetski lider u proizvodnji opijata, izbio je na vodeće pozicije u proizvodnji hašiša, pretekavši po tom pokazatelju Maroko, rekao je Ivanov na konferenciji za štampu u Moskvi. Danas je očigledno da ciljevi antinarkotičke deklaracije UN nisu uspeli, NATO nije uništio narkotike i izgleda ne planira da se time bavi, konstatovao je on. Viktor Ivanov je naveo podatke Uprave za borbu protiv narkotika UN, prema kojima je 2010. godineu svetu od avganistanskog heroina umrlo preko 90 000 ljudi.


Izvor: Glas Rusije

Rusija i NATO onavljaju vojnu saradnju


20.01.2010.

Moskva – Rusija i NATO će obnoviti vojnu saradnju, prekinutu pre više od godinu dana zbog rata u Južnoj Osetiji, saopštilo je danas političko predstavništvo Rusije u severnoatllantskoj alijansi.


Prvo zasedanje Saveta Rusija-NATO održaće se 26. januara u Briselu, i na njemu će Rusiju predstavljati načelnik Generalštaba oružanih snaga i prvi zamenik ministra odbrane general armije Nikolaj Makarov, prenose RIA Novosti.

Odnosi Rusije i Severnoatlantske alijanse zamrznuti su u avgustu 2008. godine, posle rata u Južnoj Osetiji. Tada je NATO optužio Rusiju za neproporcionalnu primenu sile prema Gruziji i doneo odluku da „zamrzne” odnose s Ruskom Federacijom na svim nivoima.

Rusija je odgovorila „zamrzavanjem” svih zajedničkih programa ranije dogovorenih sa NATO-om.

Prvo, posle konfita, zasedanje Saveta Rusija-NATO, na nivou ministara inostranih poslova, održano je 4. decembra prošle godine.


Izvor: Tanjug

Rogozin: Rusija je najveći a ne jedan od partnera NATO-a


30.01.2010.

Moskva - Rusija je najveći partner Severnoatlantskog saveza a ne jedan od mnogih kako smatra Medlin Olbrajt, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin, komentarišući nedavnu izjavu bivšeg američkog državnog sekretara i vođe ekspertskog tima za izradu nove strateške koncepcije Alijanse.

Agencija Itar-Tas s podsetila je da je Olbrajtova u Evropskom parlamentu rekla, između ostalog, da se prema Rusiji treba odnositi prosto kao prema jednim od mnogih partnera NATO-a, dodajući da "rep ne treba da upravlja psom".

Izvor: Tanjug

U Minhenu se otvara 46. Konfencija o bezbednosti


03.02.2010.

U centru pažnje – evroatlantska bezbednost, razoružanje, Avganistan.

2010. godina može da postane odlučujuća na putu nuklearnog razoružanja. 2. i 3. februara u Parizu su razmatrane perspektive stvaranja sveta bez nuklearnog naoružanja. U aprilu predstoji samit o nuklearnoj bezbednosti. Tema razoružanja biće glavna na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, koja će biti održana u bavarskoj prestonici od 5, do 7. februara.

Minhenska konferencija od 1962. godine je mesto godišnjih susreta visokih političara, diplomata, vojnih eksperata u oblasti međunarodne bezbednosti. Svake godine u Minhenu preko 300 učesnika konferencije razmenjuju mišljenja i usaglašavaju prilaze aktualnim međunarodnim problemima.

Deviza aktualne, 46. konferencije je izgradnja globalnih mostova. I ne samo bezbednosti, već i uzajamnog poverenja. Rusija je deo Evrope, zato je zakonomerno njeno učešće u formiranju i osiguranju ukupne bezbednosti, izjavio je predsednik Minhenske konferencije Volfgang Išinger. Sada imamo konkretan nacrt Dogovora od predsednika Dmitrija Medvedeva.

Ruska inicijativa o izgradnji nove arhitekture evropske bezbednosti zahteva otvoreno razmatranje. Ona može da postane katalizator nove faze odnosa između Rusije i Zapada. Odustajanje do ruskih predloga samo će ići na ruku antizapadnim raspoloženjima u Rusiji, onima koi smatraju da Zapad ne želi saradnju sa Rusijom, podvukao je nemački diplomata, bivši ambasador u SAD i Velikoj Britaniji.

Šta ometa usvajanje plana ruskog predsednika na formiranju jedinstvenog prostora bezbednosti od Vankuvera do Vladivostoka? Moguće da se Zapad pribojava slabljenja uticaja NATO-a? Na to pitanje smo zamolili da odgovori Pavel Zolotarev, zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu.

To je prirodno, zato što NATO vidi sebe kao osnovnu strukturu u sistemu evropske bezbednosti, govori Pavel Zolotarev. A za Rusiju takva varijanta je neprihvatljiva, zato što ispada da Rusija, ne baš najmanja evropska zemlja, ostaje van granica ovog sistema bezbednosti. Slikovito govoreći, na rezervnoj stolici. Zato je predlog Medvedeva usmeren na to da sistem bezbednosti obuhvati sve države Evrope i da one tamo zauzimaju jednake pozicije. Za NATO to je, naravno, vezano za gubitak centralne uloge.

Uporedo sa tradicionalnim pitanjima evropske i transatlantske bezbednsoti, po kojima će osnovne referate izneti ministri inostranih poslova Rusije i Nemačke Sergej Lavrov i Gvido Vestervele, u fokusu konferencije će biti i predstojeće potpisivanje rusko-američkog dogovora o smanjenju strateškog naoružanja, saradnja između Rusije i NATO-a. Mada je za prošlu godinu urađeno ne baš previše, ipak postoje pomaci, smatra Pavel Zolotarev.

Pre svega, treba istaći da su prekinuti razgovori o stupanju Gruzije i Ukrajine u NATO, kao događaji bliže perspektive, rekao je general-major u ostavci u intervjuu za Glas Rusije. I ovde je uzeta u obzir zabrinutost Rusije. U mnogome to je vezano, naravno, sa odnosima sa SAD, jer one sviraju prvu violinu u NATO-u. Drugo – to je jačanje praktične saradnje o Avganistanu između Rusije i NATO-a u prethodnom formatu, koji je bio usvojen pre gruzijske agresije protiv Južne Osetije u avgustu 2008. godine. Četvrto – usvajanje odluke o tome da se psotavljanje elemenata strateške PRO u Evropi odloži na neodređeni rok. I, konačno, sremnost 95% dogovora o smanjenju strateškog naoružanja, kako je saopštio predsednik Dmitrij Medvedev.


Izvor: Glas Rusije

Moskva: Širenje NATO je pretnja za nacionalnu bezbednost


06.02.2010.

Moskva – Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odobrio je novu vojnu doktrinu kojom se širenje NATO-a smatra nacionalnom pretnjom i potvrđuje da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ukoliko je njen opstanak ugrožen.


Ova doktrina podrazumeva da širenje NATO-a na zemlje Istočne Evrope i američki plan da u Evropi postavi antiraketne sisteme ugrožavaju nacionalnu bezbednost Rusije, iako, s druge strane, sadrži tvrdnju da je mogućnost nuklearnog konflikta sve manja, preneo je Rojters.

Pošto ruskoj konvencionalnoj vojsci nedostaje moderna oprema i prolazi kroz tešku reformu obrazovanja profesionalnih oružanih snaga, Moskva računa na svoj nuklearni arsenal kao na poslednje sredstvo kojem bi pribegla, navela je britanska agencija saopštenje objavljeno na veb sajtu Kremlja.

Ipak, smernice nove doktrine ne slede ideju koju je prošle godine izneo sekretar Saveta za bezbednost Nikolaj Petrušev, da je korišćenje nuklearnog oružja dozvoljeno u regionalnim sukobima.

„Neki pametni ljudi nadglasali su one koji žele da šire strah od ruskog nuklearnog oružja”, rekao je vojni analitičar Aleksandar Golts.

Rusija je 2008. vodila petodnevni rat sa Gruzijom, a prema novoj doktrini, i dalje bi mogla da bude suočena sa pretnjom regionalnih sukoba i lokalnih ratova.

U doktrini je navedeno da jednu od „najvećih spoljašnjih ratnih pretnji” predstavlja širenje NATO istočno od granica Rusije, dok se širenje oružja za masovno uništenje i države koje poseduju nuklearno oružje navode kao posebna opasnost.

„Izgradnja i razmeštanje strateških antiraketnih sistema koji podrivaju globalnu stabilnost”, takođe je navedena kao pretnja.

Vlasti u Moskvi saopštile su juče da su zabrinute zbog plana Vašingtona da na teritoriji Rumunije razmesti raketne presretačke sisteme i da očekuju objašnjenje takve odluke.

Odluku je doneo američki predsednik Barak Obama, pošto je prethodno odbacio plan bivše administracije o razmeštanju delova antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, čemu se Rusija oštro protivila.

Nova doktrina usvojena je u trenutku u kome Moskva i Vašington pokušavaju da usaglase novi bilateralni sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, kao zamenu za START 1, čija je važnost istekla u decembru.


Izvor: Tanjug

Patrušev: NATO pretnja za Rusiju


09.02.2010.

Moskva - Šef ruskog Saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev izjavio je da je NATO i dalje "ozbiljna pretnja" po Rusiju, preneli su ruski mediji.


Patrušev je rekao da širenje NATO-a na istok među nekadašnje sovjetske saveznike i bivše sovjetske republike podriva bezbednost Rusije. U novoj ruskoj vojnoj doktrini, koju je prošle nedelje potpisao predsednik Dmitrij Medvedev, NATO je izdvojen kao najveća bezbednosna pretnja po Rusiju.

Patrušev je kritikovao ponude iz NATO-a da Gruzija i Ukrajina budu članice te vojne alijanse, a kritikovao je i neimenovane članice alijanse što Gruziju snabdevaju oružjem.

Izvor: Beta

Evo malo deteljnijih izvoda iz intervjua koji je dao Nikolaj Patrušev ...



Patrušev: NATO privlači ruske komšije


10.02.2010.

Vodićemo politiku mira, ali ćemo istovremeno braniti naše nacionalne interese i štititi se svim sredstvima koje posedujemo, kaže sekretar Saveta bezbednosti Rusije


Moskva – NATO predstavlja ozbiljnu opasnost za Rusiju, Ruska Federacija ne namerava nikoga da napadne i nema nameru da šalje vojsku u Avganistan. To su samo neki akcenti iz nekoliko intervjua koji je raznim medijima danas dao Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, objašnjavajući novu vojnu doktrinu koju je nedavno potpisao predsednik Dmitrij Medvedev.

„Mi ne verujemo da će Rusija biti bezbednija ako se NATO bude širio. To je zajednički stav svih koji su radili na doktrini. NATO za nas predstavlja dosta ozbiljnu opasnost”, istakao je on podsetivši na obećanje svojevremeno dato Gorbačovu da se alijansa neće širiti. „Tada je u njoj bilo 12 zemalja, a danas ih je 28, uključujući i neke bivše sovjetske republike.”

„Štaviše, NATO privlači i druge države – Gruziju, Ukrajinu koje vremenom takođe mogu da postanu članice”, rekao je Patrušev dodajući da je upravo NATO svojevremeno naoružao Gruziju i pripremio je za rat u Južnoj Osetiji u avgustu 2008. „Skrećemo pažnju da oni danas nastavljaju da naoružavaju Gruziju. Zašto? Protiv koga? Žele li oni da Gruzija ponovo napadne? Ako ne, ne treba da ih naoružava, mi nemamo nameru da napadamo.”

Govoreći o onom delu ruske vojne doktrine koji je izazvao najviše reagovanja u svetu, sekretar ruskog saveta bezbednosti je objasnio da u doktrini jasno piše da „Rusija ima pravo da primeni atomsko oružje”, ali da ne namerava nikoga da napada. „Ali, ako se postavi pitanje da li će naša država opstati ili ne, mi nemamo izbora. Mi ćemo voditi politiku mira, ali ćemo istovremeno braniti naše nacionalne interese i štititi se svim sredstvima koje posedujemo.”

„U kojim slučajevima ćemo primeniti atomsko oružje? Kao odgovor na primenu atomskog oružja ili drugog oružja za masovno uništavanje protiv Rusije ili njenih saveznika, u slučaju agresije na Rusiju primenom običnog oružja, kad postoji opasnost za opstanak države, njenog teritorijalnog integriteta i neprikosnovenosti”, dodao je Patrušev, istakavši da je atomsko oružje danas sredstvo koje omogućava zadržavanje potencijalnih protivnika.

Rusija ne namerava da čeka da bude napadnuta, kaže Patrušev. „Ako se ima u vidu kakvo sve oružje danas postoji, jasno je da u tom slučaju ne bismo ni mogli da odgovorimo. Zato ćemo raditi na tome da dobijemo informacije o planovima i, naravno, na tome da nas niko ne napadne.”

Sekretar ruskog saveta bezbednosti smatra da bi najbolje bilo da atomsko oružje uopšte ne postoji, ali se mora imati u vidu današnja situacija u svetu, u kome je atomsko oružje sredstvo koje omogućava zadržavanje potencijalnih protivnika. Treba raditi na tome da se ono bar ne širi, ali sve dok druge države imaju atomsko oružje i potencijalno, mogu da ga upotrebe, „Rusija neće žuriti da ga se odrekne i stavi tako pod znak pitanja opstanak države i svoje nacionalne interese”.

Komentarišući pozive zvaničnika NATO da učestvuje u vojnim operacijama u Avganistanu, Patrušev je rekao da je Rusija „kategorički” protiv toga, da se problemi u Avganistanu moraju rešavati mirnim, a ne vojnim putem. Kao alternative vojnoj pomoći RF može da razmotri pitanje tranzita vojne opreme preko svoje teritorije kao i obuku avganistanskih stručnjaka, između ostalog i za borbu protiv širenja narkotika.

Rusija je zainteresovana za mir i stabilnost u Avganistanu, kao i za obnovu privrednih objekata i prodaju oružja i vojne tehnike oružanim snagama ove zemlje, pod uslovom da to finansiraju međunarodne organizacije. Sa svoje strane, Rusija je pomogla tako što je otpisala Avganistanu deset milijardi dolara duga.

Komentarišući situaciju u Iranu, Patrušev je rekao da teoretski postoji mogućnost da zbog iranskog atomskog programa dođe do rata. „Veoma je važno da se problem rešava političko-diplomatskim metodama. Ali, sve one imaju svoja ograničenja, a i svakom strpljenju dođe kraj. Mi smo veoma zainteresovani za dijalog, ali ne ide to uvek lako.” On je pozvao Iran da sarađuje sa međunarodnom zajednicom, nazvavši sumnje da se uranijum obogaćuje u vojne svrhe „prilično osnovanim”.


Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika online

Rusija spremna da nastavi dijalog sa NATO


10.02.2010.

Rusija je spremna da i dalje vodi dijalog sa NATO-om o svojoj novoj vojnoj doktrini – saopštio je predstavnik MIP-a Andrej Nesterenko.

Ovaj izjava je odgovor na reči generalnog sekretara Alijanse Andersa Foga Rasmusena koji se negativno izjasnio o doktrini. U njoj su navedene osnovne vojne opasnosti, uključujući razmeštanje američkog sistema protivraketne odbrane u Evropi i širenje NATO-a na istok – objasnio je diplomata. – pri tome, u doktrini jasno piše da je razvoj odnosa sa EU i NATO-om jedan od glavnih zadataka Rusije za ograničavanje i sprečavanje oružanih konflikata – podsetio je Nesterenko.


Izvor: Glas Rusije

Lavrov će raspraviti sa Madlen Olbrajt o strategiji NATO-a


10.02.2010.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov će raspraviti sa bivšim državnim sekretarom SAD Madlen Olbrajt o ruskim predlozima u vezi sa strateškom koncepcijom NATO-a.

Gđa Olbrajt predvodi delegaciju Saveta mudraca Alijanse koja radi na ovoj koncepciji. Brisel je prvi put u istoriji NATO-a spreman da razmatra sa Rusijom pitanja o formiranju njegovog bazičnog vojnog dokumenta. Eksperti će takođe razmeniti sa ruskim rukovodstvom i naučnom zajednicom mišljenja o odnosima sa Alijansom i bezbednosnim problemima.


NATO je započela konsultacije sa Rusijom


10.02.2010.

Rusija je postala prva zemlja koja nije u sastavu NATO-a, sa kojom je alijansa započela konstultacije o svojoj novoj strateškoj koncepciji.

Ovo je izjavio zvanični predstavnik NATO-a Džejms Apaturaj, komentarišući započeti radni deo posete Saveta mudraca NATO-a, koji odgovara za razradu nove strateške koncepcije Alijanse, Moskvi. Apaturaj je istakao da će Savet na čelu sa bivšim državnim sekretarom SAD Medlin Olbrajt održati u Rusiji široke konsultacije koje podrazumevaju susret sa ministrom inostranih poslova RF Sergejom Lavrovom, rukovodstvom SB RF, poslanicima Državne dume, predstavnicima Ruskog naučnog društva i studenata.


Izvor: Glas Rusije

Olbrajt: NATO nije nikakva pretnja Rusiji


11.02.2010.

Moskva – Bivši američki državni sekretar Madlen Olbrajt izrazila je u Moskvi čuđenje povodom nove vojne doktrine Rusije, ističući da NATO „ne predstavlja nikakvu pretnju za Rusiju”.


„Nisam detaljno izučila dokument jer nema još punog prevoda, ali me čudi da se ta nova doktrina pojavila sada. Osim toga, u njoj je naznačeno da je NATO glavna vojna pretnja za Rusiju, rekla je Olbrajtova, koja u poseti Rusiji predvodi grupu eksperata zaduženu za izradu nove koncepcije Alijanse.

Bivša šefica američke diplomatije je u obraćanju studentima Moskovskog fakulteta za međunarodne odnose rekla da je „obnovljeni NATO organizacija samoodbrane, u koju se ujedinila grupa demokratskih država radi dostizanja stabilnosti”.

„Naš protivnik nije Rusija, već problemi koji destabilizuju situaciju u svetu”, rekla je Olbrajtova i precizirala da misli na međunarodni terorizam, širenje nuklearnog oružja, trgovinu narkoticima i gusarenje.

Ističući da NATO nikada neće napasti Rusiju i da Moskva ne treba za to da brine, ona je kazala da su američki planovi za instaliranje elemenata protivraketne odbrane u Evropi motivisani zabrinutošću zbog „iranske pretnje”.

„Zato želimo da iskoristimo protivraketnu odbranu u Rumuniji radi zaštite od Irana”, rekla je Olbrajtova, koje očekuje da će Rusija sarađivati u tom pitanju.

Govoreći o poseti „saveta mudraca” Rusiji, ona je rekla da poseta svedoči o uvažavanju ruskog naroda i priznanju globalne uloge Rusije.

„Rusija, kao i Zapad, igra važnu ulogu u osiguranju svetske bezbednosti”, rekla je Olbrajtova, dodajući da između Rusije i NATO-a „nema nerešivih problema”.

„Potrebno je da u prošlosti ostavimo ljubomoru i nepoverenje jednih prema drugima. Alijansa je spremna da se kreće u tom pravcu i nadamo se da će i Rusija odabrati taj put”, kazala je bivša američka državna sekretarka.

Ruski mediji izveštavaju da je grupa eksperata NATO-a posetu koja će trajati do sutra, započela juče, susretom sa šefom diplomatije Sergejom Lavrovom i dvojicom ruskih eksperata, a da će danas, zajedno sa Spoljnopolitičkim odborom Dume (donjeg doma parlamenta), razmotriti perspektive odnosa Rusije i tog saveza.


Izvor: Tanjug

Nova strategija NATO-a izaziva zabrinutost


19.02.2010.

Moskva je zabrinuta zbog činjenice da NATO, prema svojoj novoj strategiji, može da upotrebi silu širom sveta

– izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Prema njegovim rečima, to donekle ne odgovara Povelji UN. Lavrov je podsetio da se Severnoatlanstska alijansa i dalje širi. U njenoj novoj vojnoj koncepciji razmatraju se savremene opasnosti kao što su eventualne krize vezane za globalno zagrevanje, isporuke energenata, kibernapade i morsko razbojništvo.


Izvor: Glas Rusije

Rogozin: Pristupanje Rusije NATO bi bilo nepriznavanje sopstvenog suvereniteta


23.02.2010.

Moskva – Pristupanje organizaciji, koju vode SAD, značilo bi stavljanje pod sumnju sopstvenog suvereniteta, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin, komentarišući mogućnost pristupanja Rusije Alijansi.


„Prvo, nama i nije potrebno (stupati) u NATO, jer je Rusija zemlja, koja je u stanju da samostalno osigura svoju bezbednost”, rekao je Rogozin u intervjuu TV Rusija-24, dodajući da će u slučaju neophodnosti Rusija „formirati određene fleksibilne koalicije, tražiti partnere za rešavanje zajedničkih problema”.

Podsećajući da je „na pregovaračkom stolu” plan ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o sklapanju sporazuma o evropskoj bezbednosti, Rogozin se založio za njegovo razmatranje i rekao da se interesi Rusije ne uvažavaju sasvim, preneo je Itar-Tas.

„Zato neka se partnerski pokrene razgovor o inicijativama, koje je Moskva zvanično predložila zapadu, između ostalog NATO-u”, rekao je ruski diplomata.

Agenciji Interfaks je Rogozin, pak, rekao da Rusija neće pristupiti Alijansi, u kojoj je uspostavljen monopol SAD.

„Ukoliko NATO ne podleže reformi i ukoliko se bude razvijao kao globalni sistem američke dominacije, u takav vašingtonskocentrični sistem Ruska Federacija nikako ne može da stupi”, rekao je Rogozin, komentarišući izjave američkog državnog sekretara Hilari Klinton, navela je ta agencija.

Američki Asošijeted pres (AP) preneo je sinoć iz Vašingtona da je Klintonova na pitanje da li može da zamisli dan kada će Rusija postati član NATO-a odgovorila potvrdno.

„Nisam sigurna da Rusi to mogu da zamisle”, rekla je šef američke diplomatije.


Izvor: Tanjug

Klintonova odbacila ruski bezbednosni predlog
 

24.02.2010.

Vašington – Američki državni sekretar Hilari Klinton direktno je odbacila ruski predlog za novi evropski bezbednosni sporazum, istovremeno pozvavši na bližu saradnju Rusije i NATO.„Dozvolite da kažem: Rusija je suočena sa pretnjama, ali NATO nije jedna od njih”, izjavila je Klintonova na seminaru u Vašingtonu posvećenom ulozi NATO-a u 21. veku, preneo je AP.


Moskva na NATO gleda kao na relikt „hladnog rata” i potencijalnu opasnost za svoju bezbednost, dok Vašington veruje da je novi ruski bezbednosni predlog pokušaj da se umanji uticaj NATO-a u Evropi i svetu, navela je američka agencija.

Rusija Severnoatlantskoj alijansi trenutno najviše zamera na planovima da ponudi članstvo bivšim sovjetskim republikama Ukrajini i Gruziji i da postavi protivraketni štit u Rumuniji, a možda i drugim istočnoevropskim zemljama.

Klintonova je pozvala NATO i Rusiju na veću otvorenost u međusobnim odnosima, kao i u pogledu naoružanja, vojnih postrojenja i vežbi, što će, kako je ocenila, doprineti jačanju evropske bezbednosti.Odgovarajući na pitanja učesnika seminara da li može da zamisli ulazak Rusije u NATO, s obzirom na to da je Sovjetski Savez bio glavni razlog za formiranje alijanse, ona je rekla da „može, ali da nije sigurna da i Rusi mogu to da zamisle”.

Klintonova je ocenila da NATO treba da revidira svoju osnovnu doktrinu, poznatu kao „strateški koncept A”, kako bi uzela u obzir promenu vrste pretnji sa kojima su suočene članice alijanse.

Grupa eksperata sa bivšim američkim državnim sekretarom Madlen Olbrajt na čelu radi na modernizovanju strateške koncepcije NATO-a, koja je poslednji put revidirana 1999. godine, pre nego što su počele operacije u Iraku i Avganistanu.


Izvor: Tanjug

Rogozin: Rusija želi da zauzme svoje mesto u evroatlantskom sistemu bezbednosti


25.02.2010

Odnosi između Rusije i NATO-a će u mnogome zavisiti od toga koliko je alijansa spremna da uzme u obzir ruske interese.

O tome se govori u članku stalnog predstavnika RF u NATO-u Dmitrija Rogozina, objavljenog u četvrtak u Zidojče cajtungu. On je istakao da nije kriva Rusija, koja je odavno odbacila ideološke ciljeve komunizma i želi sada da zauzme svoje mesto u evroatlantskom sistemu bezbednosti, ali za sada nam nije pošlo za rukom da stvorimo poverenje između država članica NATO-a i RF, koje bi se baziralo na obostranom poštovanju međusobnih interesa. Za nas je teško da gradimo ravnopravne otvorene odnose sa onima koji psihološki još nisu psremni da odustanu od stava o geopolitičkoj krivici Rusije, rekao je on.

Izvor: Glas Rusije

Rogozin sumnja u dobronamernost NATO


07.03.2010.

Ruski stalni predstavnik pri alijansi ponudio nagradu
od milion dolara onome ko ga ubedi u suprotno
 
Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Ruske Federacije pri NATO, ponudio je milion dolara onome ko ga ubedi da zapadna vojna alijansa ne planira ništa zlo protiv njegove zemlje. Rogozin je ponudu izneo na svojoj stranici na Tviteru, i to na ruskom i na engleskom jeziku.

Povod za ovako neuobičajenu reakciju ruskog diplomjate je najava vojnih manevara koje bi alijansa trebalo da održi u nekim baltičkim zemljama već tokom ovoga meseca. „Za uslovnog protivnika u ovim vežbama označena je fiktivna država pod imenom „Istland”. Imate pravo tri puta da pogađate na koju se državu to ime odnosi”, prenela je ahencija „Interfaks” Rogozinove reči.

Nešto ranije, ruski diplomata je izjavio da će od Brisela tražiti objašnjenje o predstojeći manevrima koji, po njegovim rečima, izazivaju prilično nespokojstvo u njegovoj domovini. „Nadam se samo da nas neće ubeđivati kako je cilj vežbi na Baltiku – priprema za odbranu od eventualne agresije sa strane Irana”, napomenuo je sarkastično Rogozin, dodavši da nema sumnje da je planirana akcija, u stvari, odgovor na manevre „Zapad 2009” koje je ruska armija, u sadejstvu sa beloruskom, sprovodila u septembru prošle godine. Podsetimo, na tim manevrima učestvovalo je 12.500 ljudi, uz podršku 40 aviona i oko 200 artiljerijskih oruđa.

Rogozin je dodao i da je Rusija svoje manevre sprovodila na sopstvenoj suverenoj teritoriji, dok će baltička vežba snaga NATO, u stvari, predstavljati premeštanje dela oružanih snaga SAD do samih ruskih granica. „Sve ovo više liči na direktno sučeljavanje vojne sile i tehnike na evropskom prostoru, nego na partnerske odnose NATO sa Rusijom, o kojima u Briselu tako mnogo govore”, mišljenje je ruskog predstavnika. Sem toga, prema njegovim rečima, pozornost izazivaju i vojne vežbe koje NATO sprovodi u Gruziji u okvirima „Partnerstva za mir”.

Sumnje Moskve u dobre namere NATO posebno su narasle nakon nedavne odluke Vašingtona da u Rumuniji razmesti delove svoje protivraketne odbrane, kao i hitrosti Bukurešta da prihvati ponuđeno. U Moskvi su podsetili da su u toku pregovori o zaključenju novog dogovora START-1 o ograničenju nuklearnog naoružanja i da dolazak novih američkih raketa u Evropu, u tom smislu, definitivno nije korak u dobrom pravcu. Stari dogovor istekao je još u decembru 2009. i mada je bilo dosta optimističkih najava da će brzo biti produžen, do sada nije pronađen zajednički imenitelj koji bi to omogućio.

Rogozin je objasnio da njegov stav prema planovima NATO nije u suprotnosti sa onim što govori generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen. „Uveren sam da je gospodin Rasmusen iskren kada tvrdi da zapadna alijansa nije neprijatelj Rusije. Moguće je da on sam veruje u to. Problem je, međutim, što je od gorbačovskih vremena u Rusiji došlo do velikih promena. Ako je ranije sovjetsko rukovodstvo i verovalo takvim tvrdnjama, sadašnji ruski pregovarači drugačijeg su mišljenja”.

Moskva je svesna da joj je u pregovorima sa NATO glavni sagovornik Vašington, a ne Brisel. Upravo stoga na pojavljivanje američkih raketnih sistema na evropskom tlu u Kremlju ne gledaju kao na akciju NATO, nego kao na direktnu pretnju sa strane SAD. Takvu uverenost izneo je i Rogozin potvrdivši nedavno da Rusija nema nikakvog interesa da postane članica Zapadne vojne alijanse sve dok presudnu reč u njoj vode američki generali.

S. Samardžija
Izvor: Politika

Rogozin ne govori engleski, tako da mi ovo mirishe na jos jedno spinovanje od strane SVR-a. ;D
Evo i link ka njegovom Twitter nalogu: http://twitter.com/rogozin

Folker Rije zove Rusiju u NATO


10.03.2010.

Alijansa nesposobna da se sama nosi sa problemima koji prete – iz Azije
 

Zapadna vojna alijansa, u obliku u kojem sada deluje, nije sposobna da se nosi sa zadacima koji pred njom stoje. Zato joj je potreban pomoć Rusije, smatra bivši nemački ministar odbrane Folker Rije. U autorskom tekstu objavljenom u nemačkom časopisu „Špigl“ Rije navodi da bi NATO morao da pozove Rusiju u svoje redove kako bi se zajednički efikasno borili protiv opasnosti koja preti – iz Azije.

U sadašnjem mnogopolarnom svetu neophodno je obezbediti protivtežu političkoj, ekonomskoj i strateškoj dinamici najvećih azijskih država. Ali bez učešća Rusije taj zadatak, jednostavno, nije moguće ispuniti, smatra bivši ministar koji je za svoje stavove obezbedio podršku bivšeg predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a – Klausa Nojmana, bivšeg uglednog diplomate – Franka Elba i, takođe bivšeg, načelnika Štaba za planiranje u nemačkom ministarstvu odbrane – Ulriha Vajsera.

Prema mišljenju Rijea, NATO mora da se transformiše u „strateški blok tri centra uticaja – SAD, Evrope i Rusije“. Za to, po mišljenju bivšeg ministra, ne postoji nijedna prepreka, pošto se sve tri navedene strane suočavaju sa jednakim i zajedničkim izazovima. Ukoliko alijansa želi da opravda svoju funkciju „osnovnog foruma“ mora da stvori uslove i sprovede neophodne institucionalne promene. Sa svoje strane, Rusija je, takođe, dužna da bude spremna da na sebe preuzme obaveze koje nosi članstvo u NATO, ali kao „jednaka s jednakima“, napominje Rije. Trenutno NATO i Rusija sarađuju samo u okvirima zajedničkog saveta u kojem Rusija ima pravo glasa po svim pitanjima sem onih koja se odnose na kolektivnu bezbednost država članica i prijema novih država.

O potrebi podizanja odnosa između NATO-a i Rusije na pravi partnerski nivo govorio je u februaru 2010. i bivši generalni sekretar alijanse Džordž Robertson, podseća internet agencija „Njuzru“. Prema Robertsonu, svi nesporazumi i optužbe koje redovno cirkulišu na relaciji Brisel–Moskva imaju tek formalni karakter. Bivši gensek je tom prilikom naglasio i da delovanje NATO-a ne predstavlja nikakvu opasnost po Rusiju. S tim u vezi on je nedavno objavljenu novu rusku vojnu doktrinu nazvao „samo parčetom papira“.

Po Robertsonu, NATO i Rusija se suočavaju sa istovetnim pretnjama poput: međunarodnog terorizma, organizovanog kriminala, religioznog ekstremizma, širenja oružja za masovno uništenje... To je bila tema razgovora i prošlog meseca kada je u Moskvi boravila grupa eksperata NATO-a.

Problemi u saradnji NATO-a i Rusije, objektivno, vuku korene iz doba „hladnog rata“, i ma koliko se obe strane u pojedinim trenucima trudile da prevaziđu animozitet iz prošlosti to, uglavnom, ne funkcioniše. Osnovni razlog svakako je uporno nastojanje alijanse da se što više raširi na evropskom kontinentu i dođe do samih ruskih granica, što u Moskvi smatraju direktnom pretnjom. Sem toga, prema ruskim analitičarima, NATO više deluje kao vojna ispostava SAD u Evropi nego kao savez zasnovan na potpunoj jednakosti. Upravo stoga pojedine članice otvoreno negoduju zbog ratova u koje je NATO uključen, a za koje se sve više ispostavlja da su, u stvari – američki.

Stalni predstavnik Rusije u alijansi – Dmitrij Rogozin – nedavno je izjavio da učlanjenje njegove zemlje u NATO dolazi u obzir jedino u slučaju da ova vojna struktura funkcioniše na apsolutnoj jednakosti svih njenih članica. U situaciju i kojoj je glavna komanda, suštinski, u Vašingtonu a ne u Briselu, uslova za članstvo Rusije, jednostavno, nema, smatra Rogozin.

Dodajmo i da je Rusija poslednjih godina razvila veoma jako strateško partnerstvo upravo sa zemljama u Aziji, posebno sa Kinom. Uostalom, i sama je azijska država i sve što se dešava na ovom uzburkanom kontinentu direktno je pogađa. Tako posmatrano, učlanjenje u zapadni vojni savez, koji na azijske države gleda kao na protivnike, u priličnom je neskladu sa sadašnjim nastojanjima Moskve da putem političkih i ekonomskih kontakata dodatno ojača svoj uticaj na tom kontinentu.

S. Samardžija
Izvor: Politika

Portparol NATO-a o vojnoj doktrini Rusije


28.04.2010.


NATO smatra novu vojnu doktrinu Rusije izbalansiranim dokumentom čiji je cilj saradnja

- izjavio je portparol Alijanse Džejms Apaturaj u Briselu. – Iako je u ruskoj vojnoj doktrini izražena zabrinutost zbog procesa širenja NATO-a, u celini dokument karakteriše saradnju Rusije i NATO-a kao prioritetnu za osiguranje bezbednosti u Evropi – rekao je Apaturaj.

Izvor: Glas Rusije

"Vreme da Rusija uđe u NATO"


19.05.2010.

Ulazak Rusije u NATO ojačao bi Evropu, što Sjedinjene Američke Države već duže vreme priželjkuju, izjavio je u intervjuu za "Glas Amerike" član Saveta za međunarodne odnose u Vašingtonu Čarls Kapčan.

d"Ulaskom Rusije u NATO konsolidovao bi se mir na evropskom tlu. Potencijalni vojni doprinos Rusije je takođe značajan. Rusija je, zatim, veoma aktivna na međunarodnoj sceni nasuprot Evropskoj uniji koja je još uvek u velikoj meri usredsređena na svoje unutrašnje uređenje", ocenio je taj američki stručnjak čiji intervju danas prenosi "Glas Amerike" (VOA).

On smatra da je predstojeći samit NATO-a u novembru, na kojem bi trebalo da bude usvojen novi strateški koncept o ulozi alijanse u 21. veku, prilika za početak debate o prijemu Rusije u NATO i da bi jedan od prioriteta posthladnoratovskog perioda trebalo da bude integracija te zemlje u evroatlantsku zajednicu.

Isključivanje Rusije iz evroatlantskih tokova nije u geostrateškom interesu Zapada, kaže Kapčan.

Kako je ukazao, bez obzira na podozrivost baltičkih i centralnoevropskih zemalja, naročito posle ruskog upada u Gruziju 2008. godine i povremenih prekida dotoka ruskih energenata nekim evropskim potrošačima, učlanjenje Rusije ne bi poremetilo odnose u NATO-u.

"Trend politike Rusije je u celini više pozitivan nego negativan. Zato smatram da je u ovom trenutku bitno da se Rusija pokuša privući i uključiti u integracione procese, koji su bili tako uspešni u stabilizaciji posleratne Nemačke, kao i u reformi i demokratizaciji centralne Evrope. Taj posao je svakako teže obaviti s Rusijom, ali mislim da bi vredelo uložiti takav napor", rekao je on.

Kapčan je ocenio i da je bezbednosno partnerstvo sa Rusijom je posebno važno za Ameriku zbog niza zajedničkih akcija na međunarodnom planu.

"Rusija je sila koja igra krupnu ulogu u osujećivanju severnokorejskih nuklearnih ambicija u okviru šestostranih pregovora sa Severnom Korejom. Rusija je angažovana u Iranu, na Bliskom Istoku, u Centralnoj Aziji. Dakle, veća bliskost i pridruživanje Rusije doneli bi niz prednosti zapadnom vojnom savezu", rekao je ekspert.

Kapčan je rekao i da se o ideja o članstvu u NATO-u naveliko raspravlja u Rusiji, čak i u "krugovima tvrdolinijaša".

"Mnogi istraživački centri u Moskvi aktivno pišu o tome. Istina je, međutim, da je prerano verovati da su politička elita i rusko javno mnjenje u celini spremni na takvu pomisao. Većina Rusa je duboko uverena da NATO ugrožava legitimne ruske bezbednosne interese i da je Zapad potcenjivao Rusiju dok je bila politički i ekonomski slaba", dodao je.

Međutim, sam Vladimir Putin, prilikom stupanja na položaj premijera rekao je da je "došo vreme da Rusija razmotri mogućnost učlanjenja u NATO".

Zbog toga je potrebno promeniti način predstavljanja NATO saveza, čiji je cilj da bude "kišobran" panevropske bezbednosti zajedno sa Rusijom, zaključio je Kapčan.

Izvor: Beta

Rusija i NATO – zakleti partneri


22.05.2010.

Unutar NATO-a i dalje postoje dijametralno suprotni pogledi na saradnju sa Rusijom. Postojeći raskol priznao je glavnokomandujući ujedinjenim oružanim snagama alijanse u Evropi, američki admiral Džejms Stavridis.

Visoki NATO zvaničnik, govoreći na seminaru Atlantskog saveta u Vašingtonu, ukazao je da unutar zapadnog vojno-političkog bloka postoji niz država koje vide Rusiju kao potencijalnu opasnost. Pri tome pozcija ključnog člana NATO-a - SAD, sastoji se u jačanju partnerskih veza sa RF u najrazličitijim pravcima: od zajedničke borbe protiv međunarodnog terorizma do suprotstavljanja avganistanskoj trgovini narkoticima. Dobar primer takve saradnje pokazali su pripadnici ratne mornarice u regionu Adenskog zaliva. Bez obzira na to što države ne mogu da se dogovore o zajedničkom komandovanju u ovom regionu u kome haraju pirati, saradnja ruskih i NATO brodova ratne mornarice u poslednje vreme se može smatrati prilično efikasnom.

Govoreći o zemljama koje su neprijateljski raspoložene prema Rusiji, američki admiral, najverovatnije, imao je u vidu pionire alijanse - pribaltičke države. One su pokazale svoje negativno raspoloženje na poslednjem Savetu Rusija-NATO, pokušavši da suze krug pitanja vojne saradnje. Bez obzira na to što je težina svih tih država u alijansi ništavno mala, što direktno proističe iz minimalnih mogućnosti njihovih oružanih snaga, one mogu da blokiraju važna rešenja. Zato i Rusija i alijansa moraju da im pružaju dodatne garancije da Moskva u pogledu njih nema zle namere.

U NATO-u se aktivno odvija proces izrade buduće strateške koncepcije i teku intenzivne konsultacije, rekao je u intervjuu za Glas Rusije šef odeljenja evropske bezbednsoti Instituta za Evropu RAN Dmitrij Danilov.

I jedno od glavnih pitanja je saradnja sa Rusijom. Problem odnosa sa Rusijom razmatran je faktički na svim poslednjim važnim manifestacijama alijanse, uključujući samite u Strazburu i Talinu. U tom kontekstu u NATO-u se osetno razlikuju pozicije u pogledu Moskve. Najverovatnije će prevladati prilaz prema kojem zemlje NATO-a u svakom slučaju čuvaju jake funkcije kolektivne odbrane, između ostalog na svijim istočnim granicama. Pri tome će se sa Rusijom razvijati takozvano pragmatično partnerstvo tamo gde se interesi podudaraju.

Jedno od ključnih pitanja saradnje Rusije sa NATO-om leži u ravni stvaranja jedinstvenog evropskog sistema PRO. Ruski lider Ditrij Medvedev podvukao je zainteresovanost Rusije za stvaranje kontinentalnog protivraketnog štita, mada za sada nikakvu konkretiku o formatu saradnje u toj oblasti NATO ne predstavlja. Može se ispostaviti da na predstojećem samitu alijanse, u toku kojeg će biti doneta odluka o stvaranju zajedničke evropske PRO, Rusiju u novi odbrambeni sistem neće pozvati. Uzimajući u obzir pokušaje SAD da izgrade u Istočnoj Evropi sopstveni sistem PRO, prikrivajući se iranskom pretnjom, takav razvoj događaja je sasvim verovatan.

Konačno, saradnja Rusije sa Severnoatlantskom alijansom u avganistanskom pravcu takođe ima svoje teškoće. Težnja da se vodi zajednička borba protiv narkotika, čija je proizvodnja, između ostalog, upravo u vreme prisustva NATO-a u Avganistanu više puta uvećana , ne izaziva nikakve sumnje. Ipak posebno se oprezno treba odnositi prema neizrečenoj direktno, ali indirektno lobiranoj ideji zapadnih partnera da se u tu zemlju uvede ruski vojni kontigent i da se isporuči vojna tehnika, koju će obsluživati ruski stručnjaci. Drugi Avganistan savremenoj Rusiji uopšte nije potreban.

Izvor: Glas Rusije

Русија ће, ако буде морала, ратовати због трговине дрогом из Авганистанa

Руски вицепремијер Сергеј Иванов је трговину наркотицима, коју уАвганистану подржавају САД и НАТО, означио као „највећу опасност за међународни мир и безбедност“

Према документима који циркулишу у Кремљу, премијер Русије Владимир Путин наредио је руским оружаним снагама да се припремају за сукоб са америчким војницима у Авганистану пошто је вицепремијер Сергеј Иванов трговину наркотицима, коју у Авганистану подржавају САД и НАТО, означио као „највећу опасност за међународни мир и безбедност“.
Америчком народу се не објашњава да рат у Авганистану нема ничег заједничког са одбраном од терориста, али зато има с тим да главне обавештајне службе Запада (у првом реду ЦИА) зарађују милијарде долара од продаје хероина који се производи у региону (90 одсто светске производње). Реч је о оном истом хероину, чију су производњу талибани практично ликвидирали до 2001. године.

Одмах после америчког упада у Авганистан октобра 2001. године Централна обавештајна агенција (ЦИА) званично је именовала једног од својих главних авганистанских агената Хамида Карзаја на функцију председника државе. Карзај је довео на власт свог брата Ахмеда Вали Карзаја, који је од тада повећао производњу хероина до невиђеног нивоа у савременом свету, што је проузроковало смрт десетина хиљада руских грађана.

Виктор Иванов, шеф руске Федералне службе за контролу промета наркотика, у мају је пред посланицима у парламенту изјавио да се „бујица авганистанског опијума“ без резерви може означити као „друго издање опијумских ратова“. Иванов је имао у виду рат у 19. веку између Британије и Кине, који је избио због извоза опијума из Индије под контролом Британије у Кину.

ИВАНОВ НИЈЕ УСАМЉЕН „Могу вам навести многе руске политичаре који говоре да су Американци створили такву ситуацију у Авганистану специјално због тога да би у нашем правцу потекла река наркотика, и да је у томе заправо реални циљ окупације“, каже заменик шефа комитета Думе за међународне односе Андреј Климов. „Нисам сигуран да је то тако, али ко зна?“

Ако је неко заиста знао да је то тако, онда је то председник Немачке Хорст Келер, који је, вративши се прошлог месеца из Авганистана, повезао тај рат са заштитом немачких економских интереса јер он обезбеђује слободне трговинске путеве за Запад и нема ничег заједничког са тероризмом. Због отворености председника Келера њега су приморали да поднесе оставку, што је још више појачало политичку нестабилност око ионако исцрпљеног канцелара Ангеле Меркел.

Најшокантније у тој информацији је заправо да је ЦИА највећи наркотрговац на свету, и да се то чак и не крије. Нови председник САД Барак Обама је стао под ту заставу искористивши милијарде долара добијене продајом авганистанског хероина за финансирање мисија америчких специјалних служби у преко 75 земаља, а такође и да би изградио за њих нови штаб у Авганистану, вредан 100 милиона долара, и то у време док Авганистанци тону у све већу беду.

Важно је, међутим, приметити да Обама није први амерички председник који је користио трговину наркотицима јер су скоро сви његови претходници на сличан начин почињали и подржавали ратове, како би сачували у целости оне милијарде зарађене на том најодвратнијем криминалу, угњетавајући најслабије чланове свог друштва, у првом реду сиротињу и „обојене“.

Они ретки новинари који теже да информишу америчку јавност о тим преступима добијали су сурову и жестоку лекцију када су агенти ЦИА најпре ставили покојног Герија Веба на црни списак, а потом га „довели до самоубиства“ зато што је раскринкао везу ЦИА са наркотрговином. То је застрашујући пример на шта су спремна та чудовишта како би заштитила себе и своје право да трују свакога ко им падне на ум. (Гери Веб је амерички новинар, познат по серији чланака „Дарк Аллианце“, посвећених ЦИА и трговини наркотицима покрета Контрас у Никарагви. Погинуо је у загонетним околностима 2004. године од два метка испаљена у главу. Званична истрага је то оквалификовала као самоубиство; прим. прев.).

Осим тога, занимљиво је истаћи да је шеф Управе УН за наркотике и криминал Антонио Марија Коста изјавио да је видео доказе да су приходи од организованог криминала били и „једини ликвидни инвестициони капитал“ доступан неким банкама које су се прошле године налазиле на ивици колапса. Он је рекао да је резултат (тих ињекција) велики део наркоприхода у висини од 352 милијарде долара апсорбовао економски систем.

ДОКТРИНА „СОПСТВЕНИХ ЧИЊЕНЦА“

Иако амерички народ, као и до сада, игнорише преступе које чине њихови лидери, он не би требало да заборави на поуке из своје историје, нарочито ако их сагледава у светлу тога да се закони о наркотичким супстанцама и алкохолу користе да би се огроман део становништва земље држао под стражом, у време док се америчка држава трансформише у драконску тиранију, а људи губе своје слободе.

А шта да се каже о оним Американцима који мисле да њихов живот већ не може бити гори? Како тек они греше! Управо је прошле недеље Федерална трговинска комисија САД изнела такозвани „нацрт за унутрашње разматрање“ „потенцијалних стратешких препорука за подршку обнови журналистике“. У том нацрту садржи се доктрина „сопствених чињеница“, која ставља ван закона сваког ко пише или извештава о било ком догађају без коришћења „чињеница“ које предочи влада.

Али могуће је да - како то показује и историја тих Американаца - са њиховим огромним владиним дугом, који само што није први пут у историји премашио њихов БДП, затим са њиховим јединим ефикасним регионом на обали Мексичког залива, који је постао жртва највећег изливања нафте у свету, са њиховим научницима НАСА, који сада упозоравају да „пробуђено“ Сунце може уништити планету - они заиста људима не би требало да саопштавају истину, већ да се према њима опходе као са децом каква су, судећи по њиховом понашању, и они сами.

četvrtak, 10 jun 2010 10:09   Sorcha FAAL Превод: Рајко ДОСКОВИЋ
http://www.in4s.net/globus/78-globus/18986-2010-06-10-09-18-25

[attachment=1]

Rusija i NATO: problemi nerazumevanja


18.07.2010.

Zemlje NATO-a i dalje ne žele predmetno da razmatraju inicijativu Rusije na stvaranju novog dogovora o evropskoj bezbednosti. Takvu izjavu dao je stalni predstavnik RF u Severnoatlantskoj alijansi Dmitrij Rogozin posle zasedanja Saveta Rusija-NATO u Briselu.

_{Kollaž: Golos Rossii}
[attachment=1]

Po rečima ruskog predstavnika, partneri Rusije u Evropi i NATO smatraju da pitanja vezana za evropsku bezbednost treba da se razmatraju na drugim platformama i u drugom formatu. Pri tome oni su uvereni da je važna praktična saradnja, a ne potpisivanje novog pravno obavezujućeg dokumenta. Uzrok Dmitrij Rogozin vidi i tome što NATO nastavlja da se povlači od jasnog opredeljenja pojma „bitne bojeve snage" , koje je obećalo da neće smeštati na granicama Rusije još pre 10-15 godina. Ipak to su tako i ostala obećanja, a alijansa je nastavila da se proširuje na istok.

Uporedo sa tim inicijativa o novoj arhitekturi evropske bezbednosti, sa kojom je istupio predsednik Rusije Dmitrij Medvedev 2008. godine, treba da formira u evroatlantskom regionu jedinstveno prostranstvo, u kojem ni jedna država ili organizacija neće moći da jača sopstvenu bezbednost na račun drugih. I to će biti kardinalni korak na prevladavanju nasleđa hladnog rata. Faktički predlog da se potpiše novi ugovor o bezbednosti u Evropi postala je jedna od glavnih spoljnopolitičkih inicijativa ruskog lidera. I ona je naišla u Evropi kako na pristalice, tako i na protivnike.

Došlo je vreme da se detaljno razmatra ovaj projekat, uveren je šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov.

Rusija je dala sasvim konkretan nacrt dogovora. Ali ne shvataju svi do kraja šta Rusija želi od sklapanja dogovora. I ne prihvataju svi tekst koji je objavljen kao nacrt. Ipak ima zemalja koje su od početka podržale samu ideju, koja stoji u osnovi predloga o dogovoru. Tačnije - učiniti Evropu nedeljivom u pogledu bezbednsti, preraditi evropsku arhitekturu bezbednosti tako da vojni konflikt u Evropi bude nemoguć, ili u svakom slučaju da regulisanje sličnih situacija bude opšteevropska stvar. U tom pogledu Rusiji su najbliži njeno osnovni parnteri u Evropi, kao što su Nemačka i Francuska. Ali treba reći da i sa oponentima Moskva pokušava da nađe zajednički jezik. Među njima je tradicionalno Poljska, pribaltičke zemlje, druge istočnoevropske države.

Da dodamo da ni za koga nije tajna da u okviru samog NATO-a ne postoji jedinstvo u viđenju nove strateške koncepcije alijanse. I na tom fonu, najverovatnije, prevremeno je očekivati da dogovor može da bude primljen i odobren u skorije vreme. Ipak u narednih pola godine treba da bude održan novi samit OEBS-a. I na njemu će nesumnjivo biti podignuto pitanje novog dogovora o evropskoj bezbednosti u njegovim konkretnim aspektima.

Diskusija oko dogovora u svakom slučaju nadlje će se povezivati sa sistmom PRO u Evropi. Za sada on nije evropski, već pripada NATO-u, što je i zapisano u 5. članu Vašingtonskog sporazuma. Prvu violinu u njoj igraju SAD, koje osim toga i dalje nameravaju da postave svoje protivraketne baterije u Bugarskoj i Rumuniji. U međuvremenu, predlog predsednika SAD Baraka Obame dat Rusiji da se formira globalni štit može da promeni format odnosa Rusije sa EU i SAD po pitanjima bezbednosti u svetu. Razume se, to će tražiti od Vašingtona izvesnu korekciju planova za proširenje vojnog prisustva u Istočnoj Evropi, koje Moskva nikada nije odobravala. Pri tome nije isključeno da će pre ili kasnije evroski lideri podeliti stav Rusije, izražen u jednoj od ključnih teza dogovora o bezbednosti u Evropi. On je zasnovan na odustajanju od blokovskog prilaza prilikom rešavanja strateških pitanja na kontinentu. To će po mišljenju Dmitrija Medvedeva omogućiti da se izvrši proboj u budućnost i da se podvede crta pod deficit stabilnosti u poslednjih 20 godina.

Izvor: Glas Rusije

Odnosi NATO i Rusije u usponu


28.07.2010.

Odnosi NATO i Rusije su u usponu, čemu su doprineli zajednički interesi za bezbednost u Avganistanu, borba protiv terorizma i gusara, rekao je danas u Briselu visoki zvaničnik NATO italijanski admiral Đampaolo Di Paola.

[attachment=1]

Di Paola, koji je prošlog vikenda posetio Moskvu, rekao je da su se vojni odnosi poboljšali posle niza susreta ministara spoljnih poslova i drugih zvaničnika.

"Vojna saradnja je sigurno bolja nego ranije i poboljšava se", rekao je Di Paola koji se nalazi na čelu vojnog komiteta NATO.

Admiral Di Paola se u subotu u Moskvi sastao sa načelnikom generalštaba ruske vojske generalom Nikolajem Makarovom. Dve strane su "identifikovale i razgovarale" o oblastima moguće saradnje - Avganistanu, borbi protiv terorizma i suzbijanju gusarenja uz obale Somalije, rekao je italijanski admiral.

Odnosi NATO i Rusije prekinuti su 2008. godine, u vreme rusko-gruzijskog rata, a krenuli su uzlaznom putanjom kada je američki predsednik Barak Obama izrazio nadu u "resetovanje" odnosa sa Rusijom.

Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev u aprilu su potpisali novi sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja.

NATO je u junu počeo snabdevanje trupa u Avganistanu preko Rusije i Centralne Azije i tako izbegao puteve snabdevanja preko Pakistana, na kojima su bile česte zasede.

To, po oceni AP-a, ukazuje na rusku spremnost da indirektno podrži misiju NATO, iz bojazni da bi poraz međunarodnih snaga u Avganistanu mogao da ugrozi stabilnost u Centralnoj Aziji.

Izvor: Beta

NATO podržava pomoć Rusiji od strane zemalja alijanse


09.08.2010.

Koordinacioni centar NATO za reagovanje na vanredne situacije podržava pomoć Rusiji koju su pružile zemlje
alijanse u gašenju požara, izjavila je za Itar Tass zvanični predstavnik NATO-a Karmen Romero

Kako je objasni visoki izvor u štabu alijanse, iako Rusije nije tražila pomoć od NATO-a, organizacija prati tešku situaciju u Rusiji sa šumskim požarima. Neke NATO države, kao što su Francuska, Nemačka, Italija, Turska, Bugarska i Poljska već su poslale tehnička sredstva i stručnjake za podršku ruskih napora u borbi protiv stihije.

Izvor: Glas Rusije

Rusija očekuje od NATO-a realni progres u borbi protiv avganistanskog prometa narkotika


01.09.2010.

Rusija očekuje od NATO-a realni progres u borbi protiv avganistanskog prometa narkotika, izjavio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, istupajući u sredu u Institutu za međunarodne odnose povodm početka školske godine u Rusiji. Ovaj problem je ozbiljna pretnja međunarodnoj bezbednosti, direktno vezan za finansiranje ekstremizma.

Prema podacima UN, od avganistanskih nrkotika svake godine umire oko milion ljudi. U celini ministar inostranih poslova ocenio je odnose Rusije sa NATO-om kao dvostruko egzistiranje između prošlosti i budućnosti. I ova situacija, po mišljenju Lavrova, otegla se preko svake mere.

Izvor: Glas Rusije

Rusija-NATO: na horizontu nova era?


15.09.2010.

Uoči zasedanja Saveta Rusija-NATO planiranog za 15. septembar u Briselu stalni predstavnik Rusije u alijansi Dmitrij Rogozin upozorio je zapadne partnere na pokušaje, kako je on rekao, antagonizacije odnosa između Moskve i vojnog bloka. To se tiče između ostalog predstavnika baltičkih zemalja i nekih istočnoevropskih država, koje tiražiraju pitanje o tobože nezakonitom postavljanju ruskih protivavionskih kompleksa S-300 u Abhaziji.

[attachment=1]

Na dnevnom redu prvog zasedanja Saveta Rusija-NATO posle letnjih odmora bila su uključena pitanja pripreme za neformalni sastanak ministara inostranih poslova Rusije i NATO-a u Njujorku 22. septembra, toka ispunjavanja odluka prethodnog ministarskog zasedanja Saveta, posvećenog izradi pregleda zajedničkih pretnji po bezbednost 21. veka, kao i tema pravaca zajedničkog rada predstavnika Rusije i NATO-a u Savetu. Pitanje o komčlesima S-300 zbog protesta ruske strane nije bilo uključeno u dnevni red. Pokušaje da se ono uključi u osnovnu diskusiju Rogozin je nazvao špekulacijom. Po njegovim rečima, određenim snagama unutar alijanse nikako nije po volji situacija, kako se on izrazio, pomirenja, koja je nastala danas između Rusije i vojnog bloka.

Naravno, teško da pitanje o kompleksima S-300, samtraju eksperti, može da postane kamen spoticanja na putu uspostavljanja punopravnog rada saveta Rusija-NATO, koji je preživeo ledeno doba posle tragičnih događaja na Kavkazu u avgustu 2008. godine. Tim pre što se ovih dana u intervjuu za britanski Sandi Telegraf generalni sekretar alijanse Andres Fog Rasmusen, govoreći o ideji formiranja evropskog protivraketnog štita, izjasnio za neposredno učešće Rusije u tom projektu. U takvom slučaju, izjavio je Rasmunsen, otvoriće se perspektive nove ere saradnje sa Moskvom. A na nedavno održanom Međunarodnom političkom forumu u Jaroslavlju Institucije savremenog razvoja, čiji starateljski savet predvodi predsednik Dmitrij Medvedev, predstavio je referat koji uverava u neophodnost stupanja Rusije u NATO.

Izjave Rasmusena su istina, još samo ideja, mada politikolozi već nagađaju ne znači li njena pojava izvesno ublažavanje stavova SAD u pogledu Irana. Ali planove za razmeštanje sistema američke PRO u Evropi još niko nije ukinuo. Po rečima Pavela Zolotareva, zamenika direktora Instituta za SAD i Kanadu, sada, recimo, rakete Petriot postavljene u Poljskoj ne predstavljaju opasnost po Rusiju. Ali ako se tamo pojave strateške protivrakete, situacija će se bitno promeniti.

Nailazimo na prilično paradoksalnu situaciju, kaže naš vojni ekspert. Približili smo se onoj granici kada nas život tera da donesemo neku principijalnu odluku. Pitanja saradnje u okviru PRO i razvoja odnosa sa NATO-om sve do stupanja u alijansu su uzajamno povezana. Stuapnje je možda daleka perspektiva. Ali ta daleka perspektiva se meri vremenskim odsekom od možda najviše 10 godina. Zato što za 10 godina treba da se pojave strateške protivrakete na evropskoj teritoriji.

Povodom mogućeg stupanja Rusije u NATO, mada to nije nova tema, mišljenja eksperata se dijametralno razlikuju. Na bajonete dočekuju tu ideju između ostalog iste te baltičke i neke druge istočnoevropske države, novajlije u alijansi. Ali sasvim iz drugog razloga. Nedemokratska zemlja, kažu oni, imajući u vidu Rusiju, i ne navodeći nikakve argumente, nema pravo da pretenduje na članstvo u NATO-u. Ona i ne pretnduje.

Ali je zanimljivo drugo. U Tbilisiju se, recimo, otvara zvanično predstavništvo alijanse, a pre toga sa Gruzijom je bila potpisana Povelja o saradnji. Vojna agresija protiv Južne Osetije u Briselu se smatra, kao što vidimo, sasvim demokratskim činom. U novembru samit NATO-a u Lisabonu treba da usvoji novu koncepciju alijanse. U njoj je Rusija nazvana strateškim partnerom. Neće li ove reči ostati samo reči?

Izvor: Glas Rusije

Rusija ne vidi korist od NATO-a u Arktiku


16.09.2010.

NATO će počiniti grešku ako bude ukazivao ko je i kako dužan da rešava pitanja u Arktiku, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov posle pregovora sa kanadskim kolegom Lourensom Kenonom u Moskvi.

Rusija ne vidi korist od učešća alijanse u tom problemu. Lavrov je podvukao da arktičke zemlje - Rusija, Kanada, Danska, Norveška, SAD - mogu da nađu rešenje političkim sredstvima, na osnovu međunarodnog prava. Ruski i kanadski ministar su podvukli da o militarizaciji Arktika ne može biti reči. Pri tome obe zemlje snose odgovornost za bezbednost svojih granica i puteve plovidbe u Severnom Ledenom okeanu.



Generalni sekretar NATO-a predložio da se u novembru sazove samit Rusija-NATO

Stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin potvrdio je da je generalni sekretar Alijanse Andres Fog Rasmusen predložio da se održi samit Rusija-NATO 20. novembra u Lisabonu. U glavnom gradu Portugalije 19-20. novembra treba da bude održan samit Severnoatlantske alijanse.


Izvor: Glas Rusije

NATO za strateško partnerstvo sa Rusijom


22.09.2010.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je danas da će predloženi sastanak lidera Rusije i 28 država članica NATO u novembru pokazati strateško partnerstvo bivših rivala iz ere "hladnog rata" i rezultirati većom saradnjom na polju rata u Avganistanu, protivraketne odbrane, kao i drugim oblastima.
 
"Odnosi između Rusije i NATO su prošli kroz jedinstvenu transformaciju...mi imamo konkretnu saradnju u brojnim oblastima uključujući Avganistan, razoružanje, borbu protiv terorizma i sprečavanje širenja nuklearnih i balističkih raketnih kapaciteta", rekao je Rasmusen u govoru na ministarskom sastanku Saveta NATO-Rusija u Njujorku, preneo je AP.

Sastanku Saveta NATO-Rusija prisustvovali su šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američka državna sekretarka Hilari Klinton.

Rasmusen, koji je prošle sedmice uputio poziv Rusiji da prisustvuje sastanku sa članicama NATO, na marginama samita Alijanse 20. novembra u Lisabonu, poručio je da će takav sastanak "podići odnose (dve strane) na novi nivo".

Američka državna sekretarka je pozvala NATO i Rusiju da prošire saradnju na polju protivraketne odbrane, vojnih doktrina, kontrole narkotika i ograničenja konvencionalnog naoružanja u Evropi, ali je odbacila rusku incijativu za novu bezbednosnu arhitekturu u Evropi, koju je predložio ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

"Verujemo da je najbolji način da ovo postignemo jačanjem stubova koji su držali evropsku bezbednost decenijama, ne pregovaranjem oko novih sporazuma, kao što je Rusija predlagala", rekla je Klintonova.

Odnosi NATO i Moskve pali su na najniži nivo u razdoblju posle Hladnog rata posle sukoba Rusije i Gruzije pre dve godine.

Odnosi dve strane su, međutim, značajno poboljšani pošto je američki predsednik Barak Obama najavio "resetovanje" rusko-američkih odnosa, ocenila je američka agencija.

Izvor: Tanjug

Nikolaj Makarov smatra preuranjenim pitanje učlanjivanja Rusije u NATO


26.09.2010.

Šef Generalštaba oružanih snaga RF Nikolaj Makarov smatra preuranjenim pitanje učlanjivanja Rusije u NATO.


Prema njegovim rečima, ni zemlja, ni narod, ni oružane snage nisu spremni za takav potez. Osim toga, Rusija i NATO za sada imaju različite ciljeve i zadatke, - istakao je Makarov na ruskoj TV. On je takođe saopštio da u Rusiji od iduće godine stupa na snagu program  opskrbljivanja armije novim naoružanjem. Za njegovu realizaciju se izdvaja 19 triliona rubalja. Do 2020. godine će snage biti potpuno opskrbljene novim oružjem, - konstatovao je Makarov.

Izvor: Glas Rusije

Moskvа rаzmаtrа poziv nа sаmit NATO-а


27.09.2010.

Moskvа rаzmаtrа poziv ruskom rukovodstvu dа poseti u novembru sаmit NATO-а
u Lisаbonu, izjаvio je ministаr inostrаnih poslovа Rusije Sergej Lаvrov.

U intervjuu zа kаnаl Rusijа-1 on je istаkаo dа je u ovkiru Sаvetа Rusijа-NATO stаv Moskve bio jаsno rаzjаšnjen. Vаžno je to što je NATO pozvаo Rusiju nа uvećаnje sаrаdnje u prаktičnim pitаnjimа: o Avgаnistаnu, borbi protiv prometа nаrkotikа i terorizmа, o PRO.

U problemu PRO, ukаzаo je Lаvrov, Moskvа morа dа shvаti koliko se slаžu dogovori između predsednikа Rusije i SAD i između Rusije i NATO-а o rаzrаdi zаjedničke аnаlize rizikа rаketnog rаsprostirаnjа. Zа Moskvu, podvukаo je ministаr, nаjvаžnije je dа rаdi ruskа inicijаtivа o nedeljivosti bezbednosti nа čitаvom evroаtlаntskom prostoru.

Izvor: Glas Rusije

Sаmit RF-NATO trebа brižljivo pripremiti


01.10.2010.

Sаmit Sаvetа Rusijа-NATO biće održаn аko bude pripremljen nа nаjbrižljiviji nаčin,
izjаivo je stаlni predstаvnik RF u аlijаnsi Dmitrij Rogozin.

On je podsetio dа je predlog dа se održi sаstаnаk Rusijа-NATO nа vrhu 20. novembrа u Lisаbonu dаo generаlni sekretаr Severnoаtlаntske аlijаnse Andres Fog Rаsmusen. Rаnije je zvаnični predstаvnik NATO-а DŽejms Apаturаj izjаvio dа su predlog Rаsmusenа prihvаtili lideri svih 28 zemаljа NATO-а, i odgovor ostаje nа predsendiku RF Dmitriju Medvedevu. Po rečimа Rogozinа, Rusiju zаnimа sаdržаj nove strаteške koncepcije NATO-а.

Izvor: Glas Rusije

Moskva pozvala NATO da napusti dvosmislenost prema Rusiji


03.10.2010.

Moskva je pozvala NATO da napusti dvosmislenost prema Ruskoj Federaciji

Za NATO-ov stav je karakterična dvostrukost: "Sa jedne strane se tvrdi da je Rusija partner, s druge se stavi na znanje da je ona problem u oblasti bezbednosti, a čak i opasnost po bezbednost" - izjavio je u intervjuu Interfaksu zamenik šefa ruskog MIP Aleksandar Gruško. On je podvukao da za izgradnju pravih ravnopravnih odnosa alijansa mora da se opredeli - kakvom ona vidi Rusiju. Što se tiče Rusije, ona ne smatra NATO protivnikom. U Moskvi razmatraju saradnju sa alijansom kao jedan od instrumenata učvršćenja bezbednosti u evroatlantskom regionu.

Izvor: Glas Rusije

Samit Rusija-NATO: nade i realnost


28.10.2010.

Izgleda da termin restrartovanje ulazi u leksikon NATO činovnika. Uoči samita Rusija-NATO u Lisabonu upravo tako je generalni sekretar alijanse Andres Fog Rasmusen nazvao pristanak predsednik Ruisje Dmitrija Medvedeva da učestvuje u tom sastanku. Uoči samita, 5. novembra, u toku svoje posete Moskvi on će se sastati sa rukovodstvom Rusije.

[attachment=1]

Ako se do danas pojam restartovanje odnosilo na rusko-američke odnose, sada mu predstavnici Severnoatlantske alijanse daju novi smisao. Reč je o početku nove faze u odnosima dva partnera. Uveravanja rukovodstva NATO-a o predstojećem proboju na lisabonskom sastanku sadrže više spoljnog optimizma nego realnih nada. Do danas mnogim članovima NATO-a i nije pošlo za rukom da prevladaju stereotipe hladnog rata.

Za sada je glavno što Rusija i alijansa imaju dobre perspektive saradnje – to je Avganistan. Dobro radi tranzit vojnog tereta preko ruske teritorije. Moguće je i njegovo priširivanje. Obe strane sarađuju u borbi protiv avganistanskog šverca narkotika. Postoji razumevanje zajedničke odgovornosti u borbi protiv međunarodnog terorizma.

Što se tiče razgovora o učešću Rusije u planovima za stvaranje evropskog protivraketnog sistema, ovde, bez obzira na izjave generalnog sekretara NATO-a, još ima mnogo toga nejasnog. Moskva želi da dobije odgovore na elementarna pitanja. Od koga će štititi ovaj raketni kišobran, kada čak nema ozbiljne analize opasnosti? Pozivanja na Iran i Severnu Koreju kao izvore napada očigledno su neozbiljna. Pre nego što se nešto reši, neophodno je razabrati se zašto je sve to neophodno.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev prošle nedelje posle sastanka sa svojim kolegama iz Nemačke i Francuske Angelom Merkel i Nikolom Sarkozijem u Dovilu izjavio je da je spreman da razmatra temu zajedničke PRO. Ali je pri tome podvukao da NATO sam treba da shvati u kom rakursu vidi pridruživanje Rusije tom sistemu, šta će to dati, u kom ključu mogu da budu postignuti sporazumi i kako dalje da se radi. Jedan od uslova mogućeg učešća Rusije u tom projektu treba da bude potpuna ravnopravnost. Naši oficiri ne treba da budu samo ekskursanti u Centru koji upravlja tim sistemom. Takvo mišljenje izrazio je za Glas Rusije predsednik Instituta za strateške ocene i analize Aleksandar Konovalov. Između ostalog, on je video drugi, mada i sporni momenat težnje NATO-a da uključi Rusiju u evropsku PRO.

Evropske države su osetile potrebu da pomalo uvećaju distancu od politike SAD, kako ne bi zavisile 101% od volje preko okeana. To ne znači da one žele da se posvađaju sa Amerikom. One žele jednostavno da imaju malo veću slobodu u izboru mogućih strategija. A kako bi postala više ili manje nezavisan centar sile, Evropi je potrebna saradnja sa Rusijom.

Kao i Rusiji sa Evropom, dodaćemo. U savremenom svetu nemoguće je postići bezbednost jedne države na račun druge. Svet je toliko povezan da ne oprašta takve zablude. Tada će i restartovanje odnosa Rusije i NATO-a dobiti istinski sadržaj.

Izvor: Glas Rusije

Između Rusije i NATO-a postoje neslaganja, ali strane će težiti opštem mišljenju


01.11.2010.

Između Rusije i NATO-a postoje neslaganja, ali strane će težiti njihovom prevladavanju,
kako bi došle do zajedničkog mišljenja, smatra načelnik ruskog Generalštaba Nikolaj Makarov.

Ovo je on izjavio posle pregovora u Moskvi sa Vrhovnim komandantom Uedinjenih oružanih snaga Severnoatlatnske alijanse u Evropi, američkim admiralom Džejmsom Stavridisom. Učesnici sastanka su razmotrili između ostalog borbu protiv terorizma, pomoć Oružanih snaga Rusije u stabilizaciji situacije u Avganistanu, kao i konkretna dejstva u borbi protiv pirata. Makarov je podvukao da je posebna pažnja bila poklonjena strateškom partnerstvu, kao i sistemu PRO u Evropi. Potrebno nam je da nađemo zajedničko rešenje ovih problema radi stabilnosti u 21. veku, izjavio je Stavridis.

Izvor: Glas Rusije

Pregovori Medvedeva i Lavrova sa generalnim sekretarom NATO


02.11.2010.
            
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen dolazi danas u Rusiju na pregovore sa predsednikom Dmitrijem Medvedevom i ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Jedna od glavnih tema će biti priprema za samit Saveta Rusija-NATO krajem novembra. Moskva se takođe nada da će dobiti od Rasmusena informaciju o tome, kakav projekat PRO rukovodstvo Alijanse planira da stvara zajedno sa Rusijom. Osim toga, govoriće se i o saradnji u Avganistanu, borbi protiv međunarodnog terorizma i piraterije.

Izvor: Glas Rusije

NATO pokušava „da prisustvuje svuda i na svakom mestu“


10.11.2010.
            
Rusija još nije imala mogućnost da se upozna s novom Strateškom koncepcijom NATO, koja će biti prihvaćena na samitu u Lisabonu.

Ujedno, ruski stalni predstavnik pri alijansi Dmitrij Rogozin, je uveren da će NATO pokušati „da prisustvuje svudai na svakom mestu“, i da preuzme na sebe ulogu „globalnog policajca“. Alijansa ima nameru da garantuje bezbednost Pribaltici i Istočnoj Evropi u slučaju spoljašnje agresije. Pritom se Rusija najverovatnije neće pominjati u svojstvu vojne pretnje, smatra Rogozin.

Izvor: Glas Rusije

NATO i Rusija treba da prevladaju zabrinutost


15.11.2010.
            
Prva u istoriji zajednička ocena pretnji po bezbednost Rusije i NATO-a biće završena na samitu u Lisabonu 20. novembra i postaće osnova za kvalitetno produbljivanje odnosa, izjavio je generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen na konferenciji za štampu u Briselu.

Po njegovim rečima, NATO i Rusija treba da prevladaju zabrinutost jedne strane povodom druge. On je izrazio nadu da će učesnici samita prihvatiti odluku o saradnji u oblasti PRO i da će ona izvršiti isključivo pozitivni uticaj na bezbednost u Evropi.


Proširenje NATO-a i blokovski prilaz su anahronizmi

Proširenje NATO-a uprkos svemu ne odgovara savremenim realijama, smatra ministar inostranih poslova Rusije. U članku u listu Itogi, Lavrov je nazvao anahronizmom blokovski prilaz u savremenom svetu. Danas su jednake garancije bezbednosti potrebne svim državama nezavisno od vojno-političkog statusa, izjavio je on. Ministar je podvukao da je Moskva spremna ozbiljno da prouči ideju NATO-a o formiranju zajedničkog protivraketnog štita za Evropu. Ipak Rusija mora da ima garancije da sistem PRO neće narušiti statešku stabilnost, izjavio je Lavrov.

Izvor: Glas Rusije

Strаteško pаrtnerstvo između Rusije i NATO je od posebne koristi zа istočnoevropske držаve


17.11.2010.
            
Glаvni cilj NATO u odnosimа s Rusijom je prаktičаn rаzvoj strаteškog pаrtnerstvа.

To je izjаvio generаlni sekretаr NATO Anders Fog Rаsmusen nа sаstаnku s predstаvnicimа vodećih svetskih sredstаvа zа mаsovno informisаnje uoči sаmitа NATO i Sаvetа Rusijа-NATOu Lisаbonu 19-20. novembrа. Rаsmusen je istаkаo dа su dаnаs „svi člаnovi аlijаnse svesni potrebe zа jаčаnjem pаrtnerstvа s Rusijom“. Po njegovim rečimа „to je korisno zа sve zemlje NATO, uključujući i istočnoevropske, а moždа pre svegа zа njih.“

Izvor: Glas Rusije

Nаjvаžniji susret u istoriji NATO


19.11.2010.
            
Rukovodioci NATO zemаljа okupljаju se nа dvodnevni susret u Lisаbonu, koji već nаzivаju nаjvаžnijim u istoriji аlijаnse.

Glаvne teme su izrаdа nove strаteške koncepcije orgаnizаcije i Avgаnistаn, а nаime, plаnovi NATO zа okončаnje rаtnih dejstаvа do 2014 godine. U subotu učesnicimа sаmitа će se pridružiti i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. On će govoriti o predlozimа Moskve zа zаjednički sа NATO sistem PRO, sаopštio je pomoćnik šefа držаve Sergej Prihodko. Moskvа tаkođe nаmerаvа dа pomogne аlijаnsi u nаoružаnju аvgаnistаnske аrmije i dа dozvoli veće mogućnosti zа trаnzit nevojnog teretа preko svoje teritorije.

Izvor:Glas Rusije

Rusijа i NATO: vreme je zа zаjednički rаd?


19.11.2010.
         
Učiniti Severnoаtlаntsku аlijаnsu efikаsnijom. To je cilj reformi NATO-а, koje nаmerаvаju dа odobre člаnovi аlijаnse nа sаmitu u Lisаbonu. Među inovаcijаmа je strаteškа koncepcijа NATO-а. U njenom projektu, koji je blаgovremeno rаzаslаt po NATO presonicаmа, određuju se nove pretnje, između ostаlog rаketnа i kiberterorističkа. U novoj koncepciji je odrаžen i stаv o težnji аlijаnse dа grаdi strаteške odnose sа Rusijom. Mаpа putа tаkve izgrаdnje biće određenа 20. novembrа nа sаmitu Rusijа-NATO.

Severnoаtlаntskа аlijаnsа ne krije dа očekuje od sаstаnkа u Lisаbonu obnovu odnosа sа Moskvom, istаkаo je stаlni predstаvnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin.

NATO želi, po mom mišljenju, istorijsko pomirenje sа Rusijom. Rusijа im je potrebnа, i oni su konаčno to počeli sа dhvаtаju. Zаto je u dokumentimа reč čаk o strаteškom pаrtnerstvu, o rešаvаnju globаlnih problemа zаjedno sа Rusijom. Govori se o tome dа tаkаv forum kаo Sаvet Rusijа-NATO trebа dа rаdi u bilo koje vreme, dа može dа bude otvoren zа svа pitаnjа. Jа ne pаmtim tаkvu fleksibilnost NATO-а, koji je usvojio između ostаlog i nаjozbiljnije ruske poprаvke.

Tokom poslednje godine Rusijа i NATO zаjedno su rаdili nа oceni zаjedničkih pretnji. Ponekаdа su se vodile ozbiljne diskusije. Nа primer, ocenu rаketne opаsnosti strаne vide nа sаsvim rаzličite nаčine. Konаčno su rešile ne dа trаže kompromisne formulаcije, već dа fiksirаju u dokumentu svа neslаgаnjа i dа ih predstаve predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu i NATO rukovodstvu. Nekа oni rešаvаju štа sа tim dа se rаdi, jer od uzаjаmne pomoći u dаtom pitаnju zаvisi hoće li biti ili neće zаjedničkog sistemа PRO.

U principu, neprevlаdivih preprekа zа stvаrаnje zаjedničke PRO eksperti ne vide. Nаjvаžnije je što se Rusijа kаtegorički protivi dа se ovаj sistem PRO nаlаzi u blizini ruskih grаnicа i protiv je demonizаcije neke zemlje, između ostаlog Irаnа. Kаko je izjаvio pomoćnik predsednikа RF Sergej Prihodko, Rusijа je spremnа zа sаrаdnju, i idejа zаjedničke PRO u potpunosti može dа bude reаliovаnа čаk neu dugoročnoj, već u srednjoročnoj persepektivi. Predsednik Institutа zа strаteške ocene i аnаlize Aleksаndаr Konovаlom slаže se sа tаkvim viđenjem situаcije.

Nаjvаžnije je što preprekа zаistа nemа. Dаnаs postoji jedаn problem – shvаtiiti štа nаm nude. Fаktički, postoje tri mogućnosti. To je stvаrаnje PRO teаtrа vojnih dejstаvа – u tom prаvcu smo već nekаdа kontаktirаli sа evropljаnimа. Može se govoriti o proširenju sаmog sistemа PRO zа teritoriju Evrope. I konаčno, može se govoriti o globаlnoj PRO, u koju bi se uključile i sve zemlje u pojаsu od Atlаntikа do Urаlа. U jednom slučаju može se govoriti o tome dа svаkа držаvа kojа bi ušlа u ovаj sistem rаzrаđivаlа bi svoje elemente PRO. Zаtim bi oni bili spojeni i koordinisаni. U drugom slučаju trebаlo bi rаzrаditi zаjedničke elemente ovog sistemа. To su sve rаzličite stvаri, i trebа se dogovoriti o tome štа imаmo u vidu, kаdа govorimo o zаjedničkom sistemu PRO.

Dmitrij Medvedev u Lisаbonu nаmerаvа ne prosto dа ponovi poznаti stаv Rusije, već i dа izrekne niz konkretnih idejа o srаdnji u oblаsti PRO. I tаdа će NATO imаti reč, imаće reč njegovа sposobnost nа rаvnoprаvno pаrtnerstvo prilikom ocene opаsnosti i izgrаdnje sistemа bezbednosti.

Izvor: Glas Rusije

"Bezbednost NATO i Rusije neodvojiva"


20.11.2010.

Rasmusen je izjavio i da su bezbednost NATO-a i njenog bivšeg protivnika Rusije od sada "neodvojivi".

"Naša bezbednost je neodvojiva", rekao je Rasmusen na samitu na kojem su predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama.

Rasmusen je najavio sporazum s Rusijom o pobobljašavanju železničkog tranzita oprema za vojnike NATO-a u Avganistana preko ruske teritorije i zemalja centralne Azije.

"Došlo je vreme da produbimo naše odnose preko partnertstva", ocenio je Rasmusen i dodao da savet NATO-Rusija može mnogo da učini za međunarodnu bezbednost.

Izvor: www.beta-press.com

Rusija i NATO i zajednički ciljevi


20.11.2010.

Ruski predsednik koji je danas (20.11.) stigao na skupu u Lisabonu rekao je da će Rusija razmotriti učešće u postavljanju sistema protivraketne zaštite.

Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže: “Činjenicu da će se sa Rusijom razgovarati o procenama opasnosti, o zajedničkom radu oko postavljanja sistema protivraketne zaštite, smatram suštinski Angela Merkel u Lisabonu važnim korakom. Tako bi se moglo reći da je Hladni rat zaista okončan.”Angela Merkel u Lisabonu

Generalni sekretar NATO-a Rasmusen smatra da Rusija i NATO, kada je reč o izgradnji protivraketnog štita imaju zajedničke interese. Jer, "kada se pogleda preko" preti im ista opasnost.

Rasmusen je ponovio je da je ovo jedan od najvažnijih samita u 61-godišnjoj istoriji NATO-a, napomenuvši da će usvojeni dokument "osigurati produktivnost NATO-a u zaštiti bezbednosti, mira i napretka stanovništva i teritorija svojih zemalja članica". NATO će se, potvrdio je Rasmusen, i dalje temeljiti na konceptu kolektivne odbrane, u kojoj sve zemlje solidarno brane svaku državu u slučaju napada na nju, i tako će "ostati zauvek". Ipak, svet se mijenja, menjaju se i opasnosti sa kojima smo suočeni, pa se tome mora prilagoditi i NATO, dodaje generalni sekretar Severnoatlantske alijanse.

Izvor: www.dw-world.de

Samit Saveta Rusija-NATO u kojem učestvuje predsednik RF odvija se u Lisabonu


20.11.2010

Samit Saveta Rusija-NATO u kojem učestvuje predsednik RF Dmitrij Medvedev, odvija se u Lisabonu. Ruski lider će na samitu govoriti o poziciji Rusije u vezi sa saradnjom s NATO u oblasti PRO u toku sledećih godina.

Dan ranije generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen izjavio je da NATO želi da izgradi s Rusijom odnose strateškog partnerstva, i on se zbog toga nada da će susret na vrhu predstavljati „svež početak“ u odnosima s Moskvom. Očekuje se da će na sastanku zemlje NATO ponuditi Rusiji saradnju u okviru sistema protivraketne odbrane alijanse za severnoatlantski region, o čijem osnivanju su doneli odluku lideri 28 zemalja NATO.


Rogozin: Nova strateška koncepcija alijanse stvara „dobru osnovu za širi dijalog s Rusijom u vezi sa strateškim pitanjima bezbednosti“

Nova strateška koncepcija alijanse stvara „dobru osnovu za širi dijalog s Rusijom u vezi sa strateškim pitanjima bezbednosti“.

Ovo je u intervjuu za ITAR-TAS izjavio stalni predstavnik RF pri Severnoatlantskoj alijansi Dmitrij Rogozin. Po njegovom mišljenju, alijansa je izvukla određene zaključke iz nedavnih konflikata, pre svega nesuglasica u vezi s Gruzijom i priznala je da zapadna civilizacija danas ne može da reši probleme bezbednosti bez uzimanja u obzir interesa Rusije i njenog angažovanja u zajedničkim stvarima. „Zahvaljujući tome, tamo gde se naši interesi budu podudarali neće biti moguć samo dijalog, već i praktična saradnja,“ istakao je Rogozin.


NATO: „dug i sveobuhvatan“ mir s Rusijom

Zemlje NATO imaju čvrstu nameru da grade „dug i sveobuhvatan“ mir zajedno s Rusijom u Evroatlantskom regionu. O tome se govori u zaključnoj deklaraciji samita Severnoatlantske alijanse, koji je završen u Lisabonu. Ovaj dokument je objavljen istovremeno s početkom samita Rusija-NATO. To je prvi susret na najvišem nivou od konflikta u Južnoj Osetiji 2008. godine, nakon kojeg je usledilo privremeno zahlađenje u odnosima između Rusije i NATO.

„Želimo da vidimo pravo strateško partnerstvo između Rusije i NATO i imamo nameru da delujemo u skladu s tim očekujući uzajamni pristup i od Rusije. Ponovo potvrđujemo svoju privrženost ciljevima, principima i obavezama Saveta Rusija-NATO,“ izjavili su lideri 28 zemalja alijanse.


Medvedev i Berluskoni: zona komplikacija između Rusije i NATO prevladana

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i premijer-ministar Italije Silvio Berluskoni su na bilateralnom susretu potvrdili da je zona komplikacija između Rusije i NATO prevladana. Oni su obavili pregovore odmah nakon završetka samita Rusija-NATO u Lisabonu. „Imamo velike planove, razmislićemo kako da radimo i na evropskom PRO,“ rekao je predsednik RF. On se zahvalio italijanskom premijeru na prijateljskim odnosima s Rusijom i na njegovoj konstruktivnoj ulozi, dodavši da su odnosi između Rusije i Italije uzorni. Sa svoje strane, Berluskoni je istakao da je „avet hladnog rata ostala u prošlosti“, i strane imaju nameru da idu dalje putem razvoja odnose. On se zahvalio Medvedevu za dolazak na samit Rusija-NATO.

Izvor: Glas Rusije

RF ne vidi NATO kako pretnju


06.12.2010.
            
Rusija ne vidi NATO kao pretnju, već naprotiv, gradi sa ovom organizacijom partnerske odnose, izjavio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

„U našoj odbrambenoj doktrini nije rečeno da je NATO pretnja, - naglasio je Medvedev. – Rečeno je drugo: da nekontrolisano širenje NATO može da stvori uslove za destabilizaciju međunarodne situacije“. Ruski predsednik je rekao da u odobrenoj u Lisabonu strateškoj koncepciji NATO takođe nije rečeno da alijasa predstavlja pretnju za Rusiju.

Izvor: Glas Rusije

Rogozin: NATO da komentariše podatke koje je obelodanio Vikiliks


09.12.2010
         
Dmitrij Rogozin je na sednici Saveta Rusija-NATO tražio da alijansa da politički komentar na podatke „Vikiliksa“ o postojanju plana odbrane Poljske, Letonije, Litvanije i Estonije od Ruske Federacije.

„Podaci koje je objavio „Vikiliks“ i preneo ih britanski list „Gardijan“ kao i druga izdanja, baca senku na lisabonske sporazume“ – izjavio je Rogozin. On je rekao da NATO ne može da prođe samo sa lakonskim komentarima na to pitanje i insistira na političku reakciju. Kako je rekao Rogozin, podaci koji su procureli posle Lisabonskog samita o tome da alijansa nastavlja da tretira Rusiju kao potencijalnog agresora „protivreči duhu i slovu odluke Lisabonskog samita, na kojem su strane nazvale jedna drugu strateškim partnerima i izjavile da odustaju od pretnje primene sile“.


Lavrov: Kada je NATO iskreniji?

Moskva očekuje od NATO odgovor povodom otkrivanja planova za odbranu Poljske i baltičkih zemalja od moguće pretnje od strane Rusije. Povodom toga imamo ozbiljna pitanja, i postavljamo ih, imamo na to pravo, izjavio je na konferenciji za novinare šef MIP-a Rusije Sergej Lavrov. On je obratio pažnju na to da su ti planovi razrađivani u decembru 2009 godine. Tada je na prvoj posle dugog vremena sednici Saveta Rusija-NATO odlučeno da se aktivira saradnja. Kada je NATO iskreniji? – pita Lavrov.


Rasmusen: Rusija i NATO nisu u konfrontaciji
      
NATO i Rusija ne predstavljaju uzajamnu pretnju, potvrdio je generalni sekretar alijanse Anders fog Rasmusen u Briselu posle susreta ministara odbrane zemalja EU. On je ponovo naglasio spremnost NATO da radi na strateškom partnerstvu sa Moskvom. To je zapisano i u našoj novoj političkoj koncepciji, i u zajedničkoj izjavio nedavnog samita Rusija-NATO u Lisabonu, rekao je Rasmusen. Pri tome on je odbio da komentariše curenje NATO planova za odbranu baltičkih zemalja i Poljske od Rusije

Izvor: Glas Rusije

Један, по мени интересантан чланак Слободана Самарџије из јучерашње "Политике" на тему односа Русија - НАТО, а кога нема у електронском издању новина.

[attachment=1]

Rasmusen: NATO neće napadati Rusiju


07.06.2011.

Severnoatlantski savez (NATO) nikada neće napasti Rusiju, izjavio je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, i izrazio želju da 21. za razliku od 20. veka bude vek saradnje Rusije i Alijanse.

[attachment=1]

- Mogu vam pružiti uveravanje - javno sam o tome više puta govorio - NATO nikada neće napasti Rusiju i uvereni smo da Rusija posmatra Alijansu u istom svetlu -  rekao je Rasmusen u intervjuu ruskoj agenciji Interfaks, pred susret Saveta Rusija - NATO na nivou ministara odbrane u Briselu.

Ističući da je potrebno „još više uzajamnog poverenja“, kao i da je nasleđe „hladnog rata“ još „ostalo u pameti nekih ljudi“, generalni sekretar NATO-a je rekao da je potrebno više političkih diskusija i razmene mišljenja .
  
Govoreći o oštrom protivljenju Rusije širenju NATO-a na istok, generalni sekretar Alijanse je rekao da „stupanje novih članica u Alijansu ne samo što širi i jača NATO, već blagotvorno deluje i na evroatlantsku bezbednost, uključujući bezbednost Ruske Federacije“.

Generalni sekretar NATO-a je, istovremeno, rekao da Alijansa ne podržava ideju o pravu Rusije na neke sfere uticaja, na primer u Zajednici Nezavisnih Država i Srednjoj Aziji.

- Tu koncepciju treba ostaviti tamo gde pripada - na smetlištu istorije. Mi živimo u uzajamno zavisnom, globalizovanom svetu, gde sve zemlje - velike, srednje i male, treba da imaju jednaka prava i suverenitet. A NATO ni u kom slučaju ne formira svoje sfere uticaja- rekao je Rasmusen.
  
Govoreći o svojoj inicijativi da Rusija učestvuje u zajedničkom radu na stvaranju protivraketne odbrane u Evropi, generalni sekretar NATO-a je rekao da ne žali zbog nje i da se saradnja u toj oblasti nastavlja.

- Svi saveznici u NATO-u zainteresovani su za razvoj saradnje sa Rusijom u oblasti protivraketne odbrane. Razlog za to je jednostavan - NATO ne može da predaje zemljama koje nisu članice obaveze u kolektivnoj odbrani koje povezuju članice. A teritorijalni sistem protivraketne odbrane NATO-a biće deo takvog mehanizma kolektivne odbrane. Takođe, polazimo od toga da ni Rusija nije spremna da ustupa bilo kome sopstveni suverenitet- rekao je on.


Ista procedura pripreme i za Crnu Goru

Prema Rasmusenovim rečima, učlanjenje novih zemalja povećava zonu stabilnosti i predvidivosti, svaki potencijalni član mora prvo da obezbedi potreban nivo političkih standarda, od kojih je jedan dobri odnosi sa susedima, među kojima je „često i Rusija“.

- Sada postoji nekoliko evropskih zemalja, na primer Crna Gora ili Gruzija, koje su zainteresovane za priključenje Alijansi. Svi kandidati treba da prođu istu proceduru pripreme, kako bi imali mogućnost da doprinesu međunarodnoj bezbednosti - rekao je Rasmusen, dodajući da članice NATO-a „nemaju nameru, planove i razloge da instaliraju nuklearno oružje na teritoriji novih zemalja Saveza“.


Izvor: www.interfax.ru

Rasmusen: Strateško partnerstvo sa Rusijom imperativ


08.12.2011.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je u Brieselu da strateško partnerstvo izmedju Rusije i Severnoatlantske Alijanse predstavlja imperativ, uprkos neslaganjima oko planova NATO da izgradi raketni štit u Evropi.

Rasmusen je podsetio da dve, nekada rivalske strane, već blisko sarađuju u borbi protiv terorizma, patrolama protiv gusara i ratu u Avganistanu, gde Rusija omogućava prolaz snagama NATO.

Ministri spoljnih poslova članica NATO, medju kojima i američka državna sekretarka Hilari Klinton sastali su se u Briselu sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim, kako bi preneli Moskvi želju da prevaziđu spor oko raketnog štita, navode agencije.

Izvor: www.tanjug.rs

Najzad pokazani zubi, VALJDA ??????


         http://www.www.enovosti.info/index.php?option=btg_youtube_video&id=251#.TuI_mbLNU2F

Фог Расмусен је пре свега политичар. Речи типа "никад" не треба узимати озбиљно. У политици је увек у оптицају "можда" и "али". НАТО неће "никад" напасти Русију, а Русија неће "никад" напасти НАТО?! Што се онда сви не разоружају (бар нуклеарно)?

stra cuva lojze a ne vrzan ker ;)

Тј. ваљда, страх чува башту, а не везан кер. Преведите на књижевни јаколи не разбирам по пироћански.

Страх чува лозу, а не везан кер (пас).

lojze = vinograd. nije piroCki, neposredna okolina nisa (kamenica-matejevac).

не ваља кад реч НАТО сувише уђе у уши. почнеш да плашиш мечку решетом.

литванија прети да ће блокирати калињинград. е баш би то волео да видим :)

http://ruskarec.ru/news/2013/10/03/litvanija_preti_da_ce_kalinjingradsku_oblast_odseci_od_ostalog_dela_rusi_25325.html

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1396474/Rusija,+juriš+na+Severni+pol.html

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Rusija gradi i obnavlja vojne uzletno-sletne staze

Datum objave:
18.10.2013

Rusko ratno zrakoplovstvo trenutno obnavlja uzletno-sletne staze na sedam aerodroma, a do kraja godine započet će radove na još jednoj, priopćilo je rusko ministarstvo obrane. Zrakoplovstvo već gradi i prekriva stazu na aerodromu Akhtubinsk, Chkalovsk, Chkalovsky, Engelsa, Korenovsk, Krymsk i Privolzhsky dok će kasnije početi s radovima na aerodromu Voronezh.

Ministarstvo obrane je naglasilo kako su inženjerijske postrojbe ratnog zrakoplovstva nadogradile 15 uzletišta za korištenje tijekom noći i u svim vremenskim uvjetima. Poboljšanja uključuju novi radar, navigacijska pomagala, rasvjetu i meteorološku potporu. U međuvremenu, glasnogovornik zračnih snaga je izjavio za RIA Novosti kako će se najmanje pet novih uzletno-sletnih staza staviti u funkciju tijekom 2014 .

Jos da mi neko objasni sta trazi fotografija sakupljanja izlivene nafte na obali mora/okeana, sa obnavljanjem PPS-a po aerodromima. ;D ;D ;D

Možda deo te nafte koriste u proizvodnj asfalta? :)

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Rusija kupuje nove zrakoplove, oklopna vozila i rakete
 
Photo: the Presidential Press and Information Office

Datum objave:
12.12.2013

Ruske oružane snage nabavljaju 210 novih zrakoplova i helikoptera, više od 250 oklopnih vozila i više od 40 interkontinentalnih balističkih projektila u 2014, najavio je ruski predsjednik Vladimir Putin. Postojeći program modernizacije naoružanja i vojne opreme ide dobrim tempom, rekao je Putin, piše Kommersant.

Objava je uslijedila na sastanku kolegija ruskog ministarstva obrane u nazočnosti ministra obrane Sergej Shoigua. Na vojne nabave će se potrošiti 650 milijardi američkih dolara do 2020. Putin je rekao da bi se Rusija mogla suočiti s nekoliko potencijalnih sigurnosnih prijetnji i izazova u bliskoj budućnosti . To uključuje oružane sukobe na Bliskom istoku, povlačenje međunarodnih snaga iz Afganistana i planove za proširenje američke proturaketne obrane u Europi. On je također istaknuo da ruska mornarica mora zaštititi sigurnost i interese zemlje na Arktiku.

Shoigu je rekao da je, uz nabavku novog naoružanja, nužnost pojačati obuku vojnika. U 2013.godini, ruske oružane snage su dobile 56 zrakoplova, 122 helikoptera, 260 tenkova, 112 borbenih oklopnih vozila, 279 oklopnih transportera, šest brodova , podmornicu i nekoliko raketnih sustava, rekao je ministar obrane.

Pozdrav svima, u kontekstu skorašnje izjave Sergeja Šojgua je verovatno i Putinova izjava:

              http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=12&dd=12&nav_category=78&nav_id=788272

Ono što je meni zanimljivo je to da nešto baš i nisam viđao reakcije amerike i njihovih satelita.

Mislim da se sve ovo mora povezivati sa uzbunom u Ukrajini i enormnim pritiskom koji ta zemlja trpi od evropske unije.

Iako Rusija ima zavidan armijski potencijal (u svakom obliku) ona poseduje i gas koji je energetski pokretač ekonomske snage eu.

Nekoga možda čeka hladna zima. 

Gas ima perfektan pregovarački potencijal (naravno Rusi će voditi računa o svojoj plićoj ili dubljoj kasi).

Putin je upravo ponudio Ukrajini jeftiniji plin u zamjenu za bolje uvjete u lukama u Crnom moru za rusku crnomorsku flotu. Drugim rijecima produžite i proširite ugovor o vojnoj suradnji tj budite još jace uz nas a ne uz zapad i dobit cete jeftiniji plin a da necete to morat platiti. Putin zna. Koji je to igrac. ;D

Janukovič je spreman da potpiše neki ugovor sa eu, tako barem kažu neke vesti.

ešonova Je bila u Ukrajini da pritiska.

Može on potpisivat šta god oce al Putin je prefrigan igrac. Nudi im upravo jeftiniji plin u zamjenu za bolje uvjete i proširivanje ugovora za rusku crnomorsku flotu u ukrajinskim lukama. Svatko sa dva zrna soli u glavi zna šta ovo znaci.

---
RUSIJA će možda biti spremna sniziti cijenu plina koji isporučuje Ukrajini ako vlasti u Kijevu budu ponudile bolje uvjete za smještaj ruske Crnomorske flote na Krimu, izjavio je za Reuters ruski dužnosnik koji je htio ostati anoniman.

On je dodao da je teško razgovarati o sniženju cijene plina ako se Ukrajina ne pridruži carinskoj uniji sa Rusijom. Ukrajina je na rubu bankrota i bilo kakvo sniženje cijene glavnog energenta koji kupuje od Rusije predstavljalo bi veliko olakšanje.

Ukrajina je 2010. godina pristala produžiti ugovor o baziranju Crnomorske flote na Krimu, ali Rusija bi htjela povoljnije uvjete za smještaj svojih ratnih brodova.

Ruski dužnosnik rekao je da bi za kreditiranje Ukrajine Rusija mogla tražiti da joj se stave na raspolaganje neki ukrajinski kapaciteti koji su potrebni ruskoj vojnoj industriji. "Ako su nam to spremni prodati, ili iskoristiti kao jamstvo za zajmove, mi ćemo pristati i odobriti im kredite", dodao je on.

http://www.index.hr/vijesti/clanak/rusija-cijenom-plina-od-ukrajine-pokusava-izvuci-bolje-uvjete-za-smjestaj-ruske-crnomorske-flote-na-krimu/716087.aspx

Delimo neke stavove.

eu-nato je "čudan" ekonomski savez, izrazito agresivan, to ja mislim.

Pritiskaju i jedni i drugi. Svatko gleda svoj ekonomski interes, u tome se ne razlikuju ni istok ni zapad.

EU je pokušala sabotirati južni tok a onda su se digle tri clanice EU protiv toga. Slovenija , Mađarska i Bugarska. Zanimljiva situacija jer ostaje da je Rumunjska koja je americka kujica ostala izolirana. Rumunji ko Rumunji , prevrtljivi kakvi jesu kad vide da ruski medo jaca a americki orao pada samo ce okrenit plocu. A Ukrajina svakim danom sve gore i gore a zapad ekonomski pada i šta Putin više ovo rasteže sve više Ukrajinaca ce htjeti ici prema Rusiji. Matirat ce ih cika Putin sve.

Ukrajici  rodom i porodom žele u EU,Rusi naseljeni nakon 45-te na sjever sadašnje Ukrajne to ne žele.Zemlja je čak i tačno geografski podjeljena sa ovom  političkom podjelom.Borba se nastavlja.

Pa i otici ce. Polako al sigurno svatko kome nije ok u Ukrajini ici ce radit u EU. Ostat ce ovi proruski nastrojeni a ovi europejci ce bit manjina. Vecina odlucuje ipak na kraju krajeva. Šta više Putin ovo rasteže to samo dobiva sve vecu podršku. EU nema šta ponudit Ukrajini a prevelika su slavenska zemlja da bi je primili ikad u EU. Upravo taj podatak ce i sami Ukrajinci sve više i više shvacat kako ne godine nego mjeseci budu prolazili.
...
Pola miliona više nezaposlenih u Francuskoj

PARIZ - U Francuskoj je početkom 2013. na birou rada bilo prijavljeno 3,1 milion nezaposlenih, pola miliona više nego godinu dana ranije, saopštilo je Ministarstvo rada Francuske.

Stopa nezaposlenih u toj zemlji je 1. januara iznosila je 13 odsto radno aktivnog stanovništva, preneo je AFP.

Krajem 2011, oko 2,6 miliona zaposlenih, ili svaki deseti zaposleni, primao je minimalnu mesečnu zaradu.

Prema podacima ministarstva rada Francuske, 1. januara 2013, oko 1,9 miliona zaposlenih sa minimalnim mesečnim primanjima radilo je u privatnim preduzećima, 540.000 u administraciji, 340.000 u korporativnim preduzećima a 100.000 je bilo zaposleno na određeno vreme.

Početkom ove godine, minimalna cena rada po satu povećana je na 9,43 evra neto, a minimalna bruto mesečna plata za zaposlene sa 35-časovnom radnom nedeljom na 1.100 evra.

Najveći broj zaposlenih sa minimalnim mesečnim primanjima ostaje u hotelijerstvu, ugostiteljstvu, turističkom sektoru i trgovinama prehrambene robe.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:468027-Pola-miliona-vise-nezaposlenih-u-Francuskoj

Ulazak Ukrajine u eu bi bio ravan onom pokušaju instalacije raketa na teritoriji Kube.

Rusi se sada osećaju za nijansu relaksiraniji, sad su u velikom finansijskom problemu, popili su šamar u vezi Sirije, eu takođe grca u dugovima, a hvala BOGU sve više se čuju disonantni tonovi i unutar unije.  

Pa ono s obzirom kako se ponašaju ja to nebih nazvao EU nego Briselskom unijom. Ekipa jednostavno odlucila da blokira južni tok i šta njih brige za ekonomiju zemalja i ljudi dole. Digle se odma Slovenija , Mađarska i Bugarska na noge. Mislim mogu ljudi jednostavno politicki njima svima rec pa pa i to je to pa nek briseluju i dalje sa sankcijama kome god oce.

Sve će biti isto do onog trenutka kada bilo koja članica eu ne napusti taj savez.

Obratite pažnju kakvu histeriju je izazvala želja Ukrajine da odbije potpis.

Ovo se unapred tumači kao još jedna velika Ruska pobeda.

Pogledajte koliko su kojekakve kancer NEvladine organizacije aktivne po društvenim mrežama.

U tekstovima se pominje hladni rat koji Rusija navodno ponovo podgreva  ;D

nato-usa Bi silno voleo sukob u samoj Ukrajini (isti kakav je proizveo cepanjem Koreje).

Da , samo ovi imaju nešto šta Koreja ( tada ) nije imala.

---

Rusija će se braniti atomskim oružjem u slučaju napada

MOSKVA - Vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin je izjavio da će u slučaju napada Rusija koristiti atomsko oružje za odbranu, preneo je ITAR-TAS S.

"Može da se eksperimentiše sa razmeštanjem konvencionalnog naoružanja na strateške nosače, ali treba imati u vidu da ćemo u slučaju eventualnog napada na nas, u skladu sa usvojenom doktrinom, bezuslovno u određenim situacijama pribeći odbrani viših državnih interesa pomoću atomskog oružja", izjavio je zamenik premijera u Dumi.

On je dodao da bi bilo koji napadač ili grupa napadača morali toga da budu svesni i da je ta mogućnost glavni faktor za uzdržavanje od provokacija ili napada na Rusiju.

"Nikada nismo umanjivali ulogu atomskog naoružanja u odbrani", rekao je Rogozin.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:467979-Rusija-ce-se-braniti-atomskim-oruzjem-u-slucaju-napada

A mislim ako EU želi da se smrzava a da im poviše glave visi atomska opasnost onda rat može poceti.

Tako je, ja sam omaškom napisao Šojgu a trebalo je Rogozin.

Nije u interesu clanica EU nekakvi korejski scenarijo na tlu Ukrajine. Prvo preblizu im je , drugo ruski plin , trece atomska ... uglavnom pregovarat ce se no to je u osnovi plus za Putina jer jedino šta on ima radit je da nutka Ukrajinu sa nekakvim povoljnim ekonomski ugovorima i da tako to mirno održava dok se sa druge strane ista ta EU ekonomski raspada. Na kraju ce sami Ukrajinci vidit da od te EU nema ništa i onda ono jednostavno rec : ma tko šiša sve to ( EU ) i ajmo mi prema plinu i ekonomiji ( Rusija , Kina i ostalo ). Nema EU šta ponudit Ukrajini i to je sve. Kad im nisu do sada ništa ponudili onda i nece.

eu je nemačka, njihov stav i politika su davno zacrtani, samo su pojavni oblici drugačiji u zavisnosti od trenutne snage.

Jenom rečju podg... e muve nato, a i njihov cilj još nije završen, iako se veliki SSSR raspao a Rusija je ipak jaka.

само да се не заборави да је киев "мајка руских градова". те према томе, не знам кад су то руси насељени после 1945...

ЕУ је вероватно непозната чињеница: да се део Славјаносербије налази у Доњечкој области -одакле је председник Јануковић.

Nije baš tako al je dosta blizu no opet nisu oni samo EU ono.

Uopce nije bitno koliko su Rusi jaki. Jaki su i to je za ovu pricu sasvim dovoljno. Puno je bitnije koliko je EU slaba. To gledaj i sve ce ti biti jasnije.

---
Ajde sad kad sam se ovoga dotakao onda da kažem i dvije tri na ovu tematiku. U Rusiji ne cvatu ruže. Današnja Rusija nije SSSR. Imaju puno narkomana , alkoholicara , nezaposlenih i uglavnom ono recimo da oni globalno kad se gledaju statistike više tonu nego šta plivaju prema gore ALI ... ali oni tonu SPORIJE nego EU. Upravo ovaj podatak ce se pokazati kljucan u dominaciji između zapada i Rusije. Rusija tone SPORIJE.

НАТО а преко њега и већина чланица ЕУ, Русију доживљава као потенцијалног непријатеља. Иако формално, на речима није тако, у пракси (на пример у војним школама, на војним вежбама, у разговорима између политичара) јесте тако. Такође, Русији се изгледа не признаје да и она, као и свака друга европска држава ЕУ има економске интересе које жели да штити, на начин како то ради и саме земље ЕУ (на пример Немачка).

Поставља се питање да ли је покушај ширења ЕУ на земље бившег СССР-а мотивисан истим разлозима којим се руководило код пријема, на пример, Португалије или неки другим разлозима са "задњим" намерама? Очигледно је да разлози нуђења приступних преговора Украјини, али и Азербејџану, Белорусији, Грузији, Молдавији, Јерменији и другим бившим совјетским републикама нису само укључивање ових држава и заједнички економски и политички систем ЕУ у циљу општег просперитета , мира и економске стабилности у Европи.

Са друге стране Русија се данас осећа довољно економски моћном да свој уцењивачки капацитет чешће и грубље искаже него што би требала и да посебно вежба "мишиће" на формално независним, али економски итекако зависним (слабим) државама бившег СССР-а. Чак и када се ради о економски независној држави као што је Азербејџан Русија увек може да нађе начин да их "стисне" и "подсети" где су и захваљујући коме су то што јесу. Дакле, ни Русија не игра баш увек фер. Ипак, оценио бих да је то пре свега последица начина на који САД, НАТО и ЕУ "играју" према Русији, а тек потом стања политичке свести у Русији као (никад доказаној) империјалној сили.

Свакако да је неопходно да ЕУ а потом и НАТО, за почетак, Русију престану да посматрају као непријатеља који их војно угрожава.  Као друго, потребно је да се код ширења ЕУ уважавају и Руски интерес, односно да се договоре да се постепено усклађују. Имаће сви заједно, у блиској будућности, довољно економских и политичких противника на Средњем и Далеком истоку. Требаће им савез за заштиту заједничког интереса. Или ће га Русија наћи (као што га тражи) управо тамо где ЕУ неће одговарати.


Каћо, мало боље проучи географију и демографију Украјине. Има и оних Руса који тамо живе и мало раније од 1945. године. А има и оних Украјинаца који Русију и Русе сматрају најближим народом са којим никако не би желели да буду завади и на различитим странама.  Ако имаш времена прочитај "Тарас Буљбу" (а имаш и два истоимена филма, старији амерички, млађи руски). Неке ствари се нису ни до данас нису промениле.

Руска средњевековна држава је настала у Украјини и звала се Кијевска Русија. Ја и даље не знам каква је разлика између Руса и Украјинаца осим што им се језици малчице разликују и што у Љвовској области живе католици, а иначе они су најгласнији против Русије, а у току Другог светског рата су ишли у СС дивизије да се боре против Стаљина. Крим је до 1956 био део РСФСР!

Католика је у закарпатској Украјини било мало, далеко је више тзв. Гркокатолика, тј. Унијата. То јесте слично, али није исто. Процес унијаћења је кроз историју био веома сличан нама у недавној историји познатом програму "Natrag vjeri otaca!" Закарпатска Украјина била је позната по упорној борби против совјетске власти, по СС јединицама, по врло малом број партизана... Нарочито су се истакли што су скоро одмах по уласку немачких трупа ефикасно истребили све Јевреје у кругу од стотинак километара и вршили погроме руског становништва - клетих Москаља.

Извините на мом ставу,али за мене је Украјина највећим делом "руска земља", била и остала током многовековне историје. Било је досељавања руског становништва током двадесетог века, али у процесу који није био систематичан нити је број досељених био такав да може битно утицати на збивања.

Добро је што је Русија успела да преживи и ојача, јер би у супротном њена судбина била слична судбини Србије - шутирао би их и пљувао ко год би стигао. По ставу Запада - да ли Русија има право да брани своје интересе - НАРАВНО ДА НЕМА ПРАВО. КАД БИ БИЛИ У СИТУАЦИЈИ РАДО БИ НА МЕСТУ РУСИЈЕ ОСТАВИЛИ ЈЕДНУ ВЕЛИКУ, ОГРОМНУ РУПУ. СВЕ БИ ИХ НАЈРАДИЈЕ ПОДАВИЛИ.

Узгред, по многим показатељима је 1991. године све било спремно за стравичан грађански рат и распад у мору крви, са жонглирањем атомским бомбама приде. Можда је Јељцин био пијаница, овакав и онакав, али је уз помоћ Горбачова обезбедио релативно бескрван распад совјетске империје, огромном ценом за земљу и људе купио је за Русију десет година мира, да се освесте, отрезне(!?), обазру се око себе и размисле шта им ваља чинити. После је дошао Путин...

Raspad SSSR-a je bio krvav, ali nije nastao opsti sukob. Nagorno karabah, Cecenija, Tadzikistan, Moldavija,... E sad koliko su Gorbacov i Jeljcin doprineli mirnom resenju to ne bih znao da cenim. Treba imati u vidu da je tokom Avgustovskog puca '91 u Moskvi poginulo troje ljudi, a da je u napadu na Beli dom '93 izginulo mnogo vise. Zna se ko je naredio napad.

Rusija ne sme da dozvoli pad vlasti u Ukrajini jer ce joj Nato uci u dvoriste i poceti da zvoni na vrata. Sibir, Kaspijsko more i Severni ledeni okean su konacni cilj zapadnih sila i njihovih NATO saveznika jer su zapadne zemlje siromasne energentima. Takodje Rusija i Ukrajina raspolazu ogronim poljoprivrednim dobrima koje danas vrede mnogo s obzirom da je sve manje zdravije hrane i obradivih povrsina na zemlji.

I ja sam zabranio komšiji da gleda drugi program, ali ne sluša..  ;)

Tko je rusija da ima pravo da se meša u unutranje poslove nezavisne države?
Ne volim kada se amerikanci mešaju, a ne vidim zašto bi na ruse gledao drugačije.

@Bozo13

Niko ovde nepita ukraince koji ce program da gledaju samo je borba ko ce vise da pritisne da se gleda "njegov" program.

A da bi najbolje bilo kad bi ukrainci mogli samostalno da odluce to je svima jasno ali nisu u takvoj situaciji.

a ko su amerika i eu da imaju to pravo a rusija da nema??? ako vec ne mo\es drugacije, tuci neprijatelja njegovim oruzjem.

Problem je taj šta Ukrajinci "boluju" od "bipolarnog poremećaja" ,rezultat ovakvih odnosa je burna povijest, klasična priča ..., Rusija je oslabila po pitanju vanjske politike i ovo je sad prilika da malo pokažu zube ,a vremena iz doba vica gdje se Rusi doma voze u žigulinu a preko granice idu samo s tenkovima su prošlost, zna se gdje bi to dovelo ...

Kad je Ukrajina unistila 10 bombardera Tu-160 i sav nuklearni potencijal pod nagovorom Zapada to je bilo prihvatljivo, kad su zatvorili podmornicke baze na Krimu i to je bilo dobro... Zasto se tada Amerika mesala u Ukrajinska unutrasnja pitanja? Zasto Ukrajina ne moze da ima SS-24 i Tu-22M?

Da li se SSSR raspao sam od sebe ili se i tu neko mesao u unutrasnja pitanja? Sto se Rusija ne bi mesala u svom komsiluku kad vec Amerika koja je hiljadama kilometara daleko ima neko kvazi pravo da odlucuje kako ce ko da se ponasa? Zasto bas ceo svet mora da bude privezan na fejsbuk i tviter, da jede bigmek i da gleda MTV?

Jednu stvar svi zaboravljate, a to je da je vecina naroda uz Janukovica. Vecina. Ova situacija me podseca na demonstracije u Srbiji i promenu vlasti 2000. Nema veze da li imate vecinu vec da li imate kriticnu masu koja ce da glumi vox populi i da menja vlast po potrebi.

Aspiracije Zapada prema istoku, a pogotovu pravcem gde je Ukrajina na Rusiju, odvija se več vijekovima.
To je već poznato po mnogim povijesnim, isključivo ratnim pohodima. Ni jedan diskutant odavde, koji
podržava ili simpatiše današnja nastojanja Evrope i NATA ne postavlja pitanje " a odakle im to pravo".

Nisu Ruski tenkovi prodrli u II sv. ratu, do polovice Evrope, što im se šetalo i išlo na izlet, nego ih  muka
naterala. Rusa je poginulo 20 miliona. Nepitate se danas, "jeli Evropi bilo potrebno to da izazove". Ne nepitate
se. Čak su i mnogi sa Balkana bili toliko revnosni da idu tamo na osvajanje tog područja.

I danas to radi Evropa i NATO alijansa, ali sada u rukavicama. Zapamtite u rukavicama. To je već viđeno pre
20 godina na Balkanu za vrijeme Balkanskog cunamija. Ta sada pokušavaju sa Ukrajincima. I nanijeće im
toliko zla, a malo koristi.

Jadan je onaj koji traži "šaku soli" preko okeana, a prvog komšiju nepita iako mu je pred nosem..... :udri

"ORIĆAREB" in medija res.

Moje je mišljenje da je sadašnji problem nastao samo zato što na teritoriji Severne amerike dugo vremena nije bilo ozbiljnog sukoba.

I naravno stalno podgrevanje aspiracija (K&k monarhije-Austrougarske-Nemačke), čitaj stvaranje trusnog područja u Evropi od strane baš te amerike + GB od ll rata (i ranije) do današnjih dana, bez prestanka.

I što se Rusija meša u poslove Ukrajine? Zato što je to ruska zemlja. Do početka XX veka je Ukrajina bila samo geografski pojam, a rašireniji naziv bio je Malorosija. Postojala je sama Rusija, Belorusija i Malorusija - Ukrajina.  Bogdan Hmeljnicki nije bio Poljak, kao što neki tvrde.

Eh "Kumbor" Vi-Ti možeš da pričaš i pozivaš se na istoriju, deo si prostora sa dugom istorijom, koja nekome, nešto znači.

amerika Nema istoriju, nikakvu, oni to propagiraju i to im je smernica, taj nakazni stav i gubitak pamćena i prekrajanja istoriskih činjenica je deo njihovog političkog i dnevnog mentaliteta.

To prihvataju njihovi sateliti u onom obliku u kom im to odgovara.

Критикује се Русија (због чега?), а то што је Унија понудила Украјини да изврши економско и привредно самоубиство, које би довело још до ко на чега, то није толико битно. Помињу се интереси Русије, који су неспорни, а нико не каже да је Русија потребнија Украјини него Украјина Русији. Преко 30% украјинске спољно-трговинске размјене отпада на Русију, док руске према Украјини тек неколико постотака.

Нико не примјећује оне силне црвено-црне заставе на кијевском Магадану?

Rašo, kao da pričaš o Srbiji.

Рашо, у праву си. ЕУ ништа не обећава, али је постала истина коју је забрањено оспоравати да су евроатлантске интеграције једини исправан пут, да сваки други пут води малтене у уништење и нестанак читавог народа и државе. Истина је да је положај Србије у таквој причи далеко тежи него положај Украјине, Србију шутирају и пљују како ко стигне, а Србија наравно нема право да се брани чак ни вербално, јер се само чека условни знак светских паликућа за њено даље цепање, па да се стрвинари обруше на овај остатак који себе сматра државом. :krsta
- Црвеноцрни барјаци су општепознати симбол анархиста, а суштина анархизма се не разликује много од онога што су нам причали у школи.
- Трг у Кијеву није Магадан (то је град на обали Охотског мора на руском далеком истоку), трг је Мајдан. Можемо га тумачити и као Мејдан/Мегдан. Леп, огроман трг, права Площадь.

Да, погријеших. Знам гдје је Магадан и немам појма зашто ми он паде на памет. :)



Мислим да црвено-црни барјаци у овом, украјинском, случају имају далеко злокобнију симболику. Наиме, ти барјаци су симбол Украјинске побуњеничке армије (Українська Повстанська Армія, УПА). Њемачког чеда које је харало западом земље.

Ви`ш Рашо, ово сам сметнуо с ума. Украинская Повстанческая Армия била је чувена са своје суровости, примитивизма и одсуства било каквих људских обзира. Назив УПА дао сам у руској транскрипцији, јер "украјинску Мову" не знам. Тај се језик прилично разликује од руског, нарочито западни говори.

Ta armija se nije predavala ni nakon '45. Davali su otpor i nakon pada Treceg rajha. Juscenko je rehabilitovao ukrajinski fasizam za vreme svoje vladavine. Inace Ukrajina nije jedina. Jos gore stanje je u tri balticke republike gde Rusi nemaju nikakva prava iako u Estoniji cine 30% stanovnistva. U Madjarskoj postoji nekoliko fasistickih organizacija koje dejstvuju i u Vojvodini, u Slovackoj je postojala sterilizacija Cigana i cak je bila zakonom regulisana. Da se ovakve stvari desavaju u Srbiji gadjali bi nas atomskom bombom. Ne znam kako to da su SSSR, Rusija, Putin i Staljin sinonimi za totalitarizam i sve lose, a Miklos Horti, SS Galicijska divizija i slicni uzasi predstavljaju nesto prihvatljivo?

Nas i Rusa 300 miljuna ,znao je i Tito za njihovu dobrotu plemenite namjere i blagodati staljinističke represije pa se brže bolje okrenuo zapadu :)

Zašto, zato što su Srbi po zapadnom mišljenju "vlaški nakot". Rusi su "vlaški nakot na kub". Ako nešto ne urade sami, niko ih neće podržati, niti će im pomoći.

Vratimo se mi ponovo Ukrajincima.

Ako nenađu prihvatljiv modus sami za sebe, naje... :rtfm su. Nema im spasa.  :-\

Tito se borio protiv "staljinista" istim tim staljinistickim metodama od kojih je navodno hteo da pobegne i zastiti narod. Na Golom otoku je boravila jedna zena koja je prethodno bila zatocena u jednom nemackom logoru (da li je Dahau ili Buhenvald vise se ne secam) i rekla je da je u Nemackoj bilo bolje. Toliko o tome.

Postavlja se pitanje koja je svrha postojanja NATO pakta nakon propasti Varsavskog ugovora i SSSR-a? NATO je stvoren da bi se drzave u zapadnoj Evropi odbranile od sovjetske invazije. I sta sad oni predstavljaju? Savez postoji da bi se od nekoga branio ili nekoga napao. Ko je njihov zvanicni neprijatelj? Terorizam se ne racuna jer je to jedna vrsta farse.

Slažem se. Trebajo jih je poslati u spa, sa all incluzive aranžmajom... :zid

Lako sada gledati natrag i tražiti greške. Ali ipak, imamo veliku sreču da nismo došli pod rusku čizmu kao Čehi...

Pa dobro ljudi, oće te li vi da se vratite temi "odnosi na relaciji Rusija-Nato"
uz aktuelni trenutak o problemu Ukrajine, ili izazivate vraga da nam se
moderatori dovedu u stanje da se mora tema zaključati.

Uozbiljite se.... ::)

Oricareb ja ozbiljno pisem o ovome i ne skrecem sa teme. Pitao sam koja je svrha postojanja NATO pakta nakon propasti SSSR-a. To je u skladu sa temom. Drugi clanovi foruma skrecu sa teme i ja im odgovaram na to. A evo sad cu i Bozu...

Prva stvar CSSR i DDR su imale veci bruto drustveni proizvod od Jugoslavije uprkos tome sto su bile iza gvozdene zavese. Mi smo uzimali ogromne kredite sa Zapada i to niko ne moze da porekne. Niko. I eto odakle nam pare za luksuz.

Druga stvar. Nemojte da se salite sa Golim otokom i logorasima. Tamo je vecina ljudi bila nevina i nije imala nikakve veze sa Staljinom i NKVD. To znaju pojedini clanovi foruma. Takav odnos prema tom logoru je nedopustiv.

Dakle, ja ozbiljno diskutujem i o Rusiji i o NATO i trudim se da ne pisem van zadate teme.

Ma kakve veze ima GOLI OTOK sa odnosima Rusija-NATO. A pogotovu
o situaciji u Ukrajini.
Tražite i otvorite temu o Golom Otoku, pa tamo tupite o tome. Lično nemam
ništa protiv, ali nemojte mješati sve i svašta.

Ajmo sa činjenicama ,meni osobno je rasprava veoma zanimljiva i dosad protiče u jednom ugodnom tonu bez ikakve galame i baš je dobro da imamo različite stavove i mišljenja jer da nemamo čemu forum ? :)

Ne volim pisati na dugo i široko al evo kako ja gledam na tu cijelu situaciju ,poznajem osobno neke ljude, neki su mi i članovi obitelji šta su prirodom posla išli na rad u Rusiju, DDR ,Čehoslovačku tako da sam se naslušao dosta priča o životu u takvom sistemu,  život jednog običnog čovjeka radnika u takvom sistemu se ne može usporediti sa životom u Jugoslaviji ili na Zapadu ,bitan je radnik/seljak običan čovjek koji je kičma jedne države i takvih je najviše oni su ključ uspjeha pojedinog društva ako se na njih vrši represija i ne prućaju im se uvjeti za pristojan život nema tu ničega (ne obazirimo se na političke komesare i funkcionere njima je dobro u svakom sistemu pogotovo u totalitarnom) to je znao Tito i išao je tim smjerom i odmakao se od Staljinističkih metoda ,možemo slobodno povući paralelu i sa Hitlerom koji je također znao da je ključ u narodu pa je recimo svaki Švabo u doba nacizma imao stan posao i vozija je Bubu - Folks Wagern olitiga Narodno Vozilo i to je bilo najljepše razdoblje njihovog života.

To šta je Jugoslavija imala Goli Otok i ostale ustanove i razračunavala se sa neistomišljenicima to je bilo neizbježno , Tito je stvorio mladu državu i u tom nestabilnom razdoblju da je netko urušava iznutra je bilo nedopustivo ,što bi se reklo cilj ne bira sredstvo , razvoj i prosperitet nekoliko miliona ljudi i očuvanje mira nema cijene !

i što tiče NATO-a ,netko mora biti glavni ili bar misliti da je glavni da to nisu oni bio bi netko drugi i dobro je šta postoji Rusija kao protuteža i tako stvara ravnotežu. u tome svemu nadajmo se da će Ukrajinci naći rješenje koje odgovara svima i da u tome svemu neće ispaštati narod i da se ni Zapad ni Istok ne razračunava preko njihovih leđa.

I baš je dobro da se danas može otvoreno raspravljati svak sa svojim razmišljanjem jer da su neka druga vremena optuže te da si proruski ili prozapadno orijentiran eto ti tajne policije na vrata i dok kažeš keks uzmu ti glavu i odma o tipk o ..jdsdhldjdlfkjhafjkhglsgjkhfgljkdfhčglkfh  :P

Dajte ljudi, tema je aktualna politička zbilja a ne balkanski ratovi i goli otok.
Vi kad bi krenuli pričati o dojenju djece završili bi na seljačkoj buni ili ko zna čemu.

poz.

Jasno je Jestere da neko mora biti glavni ili da se trudi da to bude, ali i taj glavni mora da ima jasno definisan cilj biln strateski ili takticki. Kod NATO pakta taj cilj je formalno jedan, a de facto drugi.

Interesantna je poruka Vladimira Putina da niko nece moci vojno da nadjaca Rusiju. Data je bas sada kad se pogorsala situacija u Kijevu. Moje licno misljenje jeste da je Rusija bila mnogo popustljiva prema NATO u poslednjih 20 godina i da se sve vreme povlacila pred njegovim pritiscima. Prvo je Gorbacov raspustio Varsavski pakt, pa je onda krenulo povlacenje sovjetskih odnosno ruskih vojnika iz centralne Evrope. Nemacku su napustili '94. Kljucni momenat je bio kada je Jeljcin dozvolio Poljacima da udju u NATO. Amerikanci su prethodno pitali Ruse sta misle o ulasku Poljske u NATO, a Jeljcin im je rekao da su Poljaci glavni i nek oni odluce. Sad je Poljska glavni stub odbrane NATO-a, a u prilog tome govore cinjenice da imaju jako RV i PVO kao i da ne zele da se odreknu podmornicke flote makar je iznajmljivali. Posle toga dolazi Agresija na SRJ gde se Rusija nije pomerila. Nakon toga padaju Irak 2003 pa zatim Libija 2011. Obruc se previse stegao i sad je napeto. Putin nije dao Siriju jer nema dalje. Isto tako ne sme ni Ukrajinu.

Naravno, naravno. Početkom 90-ih NATO je usmeno izjavio prvo Gorbačovu, a zatim i Jeljcinu da se neće širiti na istok. Nije prošlo ni deset godina, a proširili su se. Ukrajina je bila označena kao sledeća meta za širenje, kao i Gruzija, ali to "malo morgen". Od granice Ukrajine ispod Belgoroda do Moskve ima nešto oko 600km, što je nedopustivo. Ko je tako mislio, smatrao je da su Rusi pijane veverice da pristanu na tako nešto. Ne može!, Ne može i tačka. Zašto? Zato što Rusija tako kaže. Zato. Ali... Nema ali. Ne može.

Mislim da ni sa Ukrajinom neće ići tek tako, ulog je preveliki.

Ona šamarčina u Siriji još peče onu bagru u nato i briselu.

Mislim da se ovo sa Ukrajincima baš zato i podgreva, tu u Ruskom komšiluku će biti ili nebiti.

Ravnoteža dva jaka bloka mora da bude vraćena ili Rusije neće biti.

e baš, BoriseP, malo preteruješ. Rusija je u državnom kontinuitetu od moskovske kneževine do danas pregrmela i daleko gore situacije, pa nije nestala. Suviše je velika da bi propala. Osuđena je da bude prvorazredna država, kako bilo da bilo. Najveći neprijatelj ona može biti sama sebi. Kriza je davno prošla, na delu je ciklus uzdizanja, ali koliko će trajati, kada će i kako će nastupiti vrhunac ciklusa, za sada se ne može znati.

Rusija je pristajala na jacanje Amerike i NATO-a jer je bila u teskoj ekonomskoj situaciji, a Zapad im je stalno obecavao nekakvu pomoc i saradnju. '98 Rusija je bankrotirala potpuno, Jeljcin je rasprodao gotovo sve zlatne rezerve, a to je omogucilo NATO-u da se jos vise rasiri. Kako cete da vodite drzavu, politiku i vojsku bez para? Nikako. Rusija je pocela da gasi svoje baze u Vijetnamu, Angoli, na Kubi itd. , a NATO je otvarao nove. '95 se Rusija povukla iz baltickih republika da bi se NATO odmah tu stvorio. Smeta im Kalinjingrad i Iskander rakete. Jeljcin je '95 oslobodio crnomorsku flotu nuklearnog naoruzanja, ni to nije dovoljno. Ugasio radarsku stanicu kod Sevastopolja (pogledajte slike na Google earth, radar veliki ko hotelski kompleks u Kuparima), povukao podmornice tipa Alfa iz upotrebe,... Dokle? Rusija, DR Nemacka, Cehoslovacka i Bugarska su do 2002 unistile sve sisteme SS-23. Zasto? Zato sto Zapad nema nista bolje od toga pa ne mogu ni ovi da imaju. SS-18 SATANA je previse jaka i Rusija treba da je unisti. Sto NATO nesto tako ne napravi pa nek ima? Sto oni ne uniste svoje Minuteman rakete? Odose svi Kijevi i sve Moskve u staro gvozdje ili na dobos. Sto Francuska ne potopi Fosch ili De Gola? Sta ce Italiji nosac aviona? Otkazi Buran sta ce ti kad Amerika vec ima 4 satla (e sad nema nijedan). Odustani od Glonasa, odustani od laserskog tenka, drogiraj se, bavi se kriminalom, gledaj Sopranove i MTV. Sta ce ti lada niva kad je tu linkoln navigator. Eto.

E pa kriza i nije prošla, prošao je samo jedan "pik" krize, novi "pik" je samo novi pojavni oblik.

Nisam ljubitelj Krugmanovog lika i dela ali to što tvrdi je nažalost tačno.

Na Rusiju zbog izvoza utiče svaka kriza u uniji.

Otud i tako dobra ponuda Ukrajini za gas.

Janukovic i Putin se dogovorili da Rusija kupi ukrajinske obveznice u vrednosti od 15 milijardi dolara i da snizi cenu gasa sa 400 na 268 dolara za 1000 kubika pod "nepoznatim" uslovima. "Analiticari" tvrde da ovo nece izvuci Ukrajinu iz ekonomske krize i da ce naneti stetu i ruskoj strani, a pogotovu preduzecu Gazprom.

Nagadja se da ce ruska flota u Sevastopolju dobiti povoljnije uslove kao i da ce Ukrajina eventualno pristupiti carinskoj uniji sa Rusijom.

Zvanicnici sa Zapada su izrazili "zabrinutost".

негде сам прочитао да су украјинска гаранција за те обвезнице војне фабрике. можда је то разлог зашто су услови "непознати"

Moguce je i to. Ruska vojna industrija koristi odredjene komponente koje stizu iz Ukrajine.

Vrlo su zainteresovani za OKB Južmaš, glavnog proizvođača ICBM raketa u SSSR. Do današnjeg dana Rusija nije uspela da nadoknadi propušteno (npr. neprilike sa Bulavom). A i glavna fabrika Antonova je u Ukrajini. Sevastopolj i njegova sigurnost vrlo su važni takođe.

Ko zna sta bi bilo sa tim fabrikama da je Ukrajina kojim slucajem usla u NATO i EU. Ukrajina, koliko sam ja shvatio, proizvodi elektronske komponente za ICBM i da je to ono sto Rusiji fali.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ruski vojnici "ne pucaju dovoljno", tvrdi ruski ministar obrane

Datum objave:
05.02.2014

Ruska vojska će peterostruko povećati korištenje streljiva za obuku vojnika nakon što je vojna inspekcija otkrila da vojnici provode premalo vremena na strelištima, rekao je ruski ministar obrane. " Dragovoljni ročnici i vojnici ne pucaju niti približno dovoljno. To je u cijeloj vojsci općenito slučaj i za sve one koji prolaze kroz naše borbena središta za obuku" , rekao je Sergej Shoigu.

On je dodao kako je vojni vrh zemlje odlučila povećati vrijeme za gađanje nakon analize rezultata prošlogodišnjih iznenadnih inspekcija vojnih postrojbi. Vojska trenutno gradi novi centar za obuku u blizini Moskve sa svim potrebnim simulacijskim sadržajima i to u sklopu plana za poboljšanje spremnosti vojnika do 2017.

Ruski ministar obrane, Sergej Shoigu, najavio gradnju i oživljavanje vojnih baza po svijetu (Vijetnam, Kuba, Venezuela, Nikaragva, Sejšele, Singapur i još mnoge druge države).
Rusija  ima više vojnih baza u inostranstvu - samo jednu pomorsku u Tartusu u Siriji). Najviše vojnika ima Rusija u Ukrajini (26.000), Tadžikistan (5.500 vojnika),  Armenija (5.000), Abhazija (3.500), Južna Osetija (3.500), Pridnjestrska republika (del Moldavije, 1.500), Azerbajdžan (900), Bjelorusija (850), Kirgizija (?), Sirija (150 vojnika)......

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

Sovjetski in ruski vpliv po svetu

KMALU OŽIVITEV RUSKE RADARSKE POSTAJE NA KUBI IN POMORSKEGA OPORIŠČA V VIETNAMU

Rusija namerava razširiti svojo stalno vojaško prisotnost zunaj svojih meja in gradnjo vojaških oporišč v številnih tujih državah, je včeraj sporočil ruski obrambni minister Sergej Shoigu.

Seznam držav, kjer bi imela Ruska vojska nove vojaške baze, vključuje Vietnam, Kubo, Venezuelo, Nikaragvo, Sejšele, Singapur in številnih druge države. Ob tem je Shoigu novinarjem v Moskvi dodal: “Pogovori so v teku  in smo blizu podpisom ustreznih dokumentov.” Pogajanja naj bi poleg postavitve ruskih vojaških baz zajemala tudi gostitev ruskih ladij v tujih pristaniščih in dotakanje goriva ruskih bombnikov na letališčih.

Moskva ima trenutno le eno pomorsko oporišče zunaj nekdanje Sovjetske zveze  v Tartusu v Siriji, vendar je usoda tega pomorskega objekta Ruske mornarice negotova, več pa bo znano ob koncu sirske državljanske vojne.

Rusija že ima več vojaških baz v tujih državah. Največ ruskih vojakov je v  Ukrajini (26.000), sledijo Tadžikistan (5.500 vojakov),  Armenija (5.000), Abhazija (3.500), Južna Osetija (3.500 vojakov), Pridnjestrska republika (del Moldavije, 1.500), Azerbajdžan (900), Belorusija (850), Kirgizija /00) in Sirija (150 vojakov).

Zapuščena ruska vojaška baza na Kubi

Ruski vojaki so v času Sovjetske zveze že delovali v pomorskem oporišču v Vietnamu in na Kubi, kjer je bila radarska postaja, vendar je Rusija obe vojaški bazi zaprla v letih 2001 in 2002 zaradi finančnih omejitev. Rusija že od leta 2008 razmišlja o ponovni oživitvi radarske postaje v Lourdu na Kubi, kar sovpada z načrtovanjem postavitve ameriškega raketnega ščita v njeni bližini (Poljska).

Rusija je že pred nekaj leti začela posodabljati svojo in strateško letalstvo, kar vidijo kot orodje za širitev svojega vpliva v tujini in za zaščito ruskih nacionalnih interesov po vsem svetu. Nove vojaške baze v strateško pomembnih regijah sveta bi Rusiji tako ponovno prinesle nekdanjo vojaško moč in slavo iz časov hladne vojne.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos

Руски војни брод пристао у Хавани

Обавештајно-извиђачки брод "Виктор Леонов ЦЦБ-175" пристао у луку у Хавани.

Руски војни брод пристао је у луку у Хавани, дан пошто је руски министар одбране најавио планове за веће војно присуство Русије широм света.

Обавештајно-извиђачки брод "Виктор Леонов ЦЦБ-175" привукао је пажњу становника кубанске престонице. Са јарбола су се виориле руска и кубанска застава.

Москва је јуче саопштила да је тражила дозволе да руски бродови користе луке на Куби и у другим латиноамеричким земаљама и Азији.

Брод "ЦЦБ-175" је опремљен напредном опремом за електронско осматрање, као и противаздушним оружјем.

www.rts.rs (http://www.rts.rs/)

Video zapis vezan uz gornju vijest ;
http://www.youtube.com/watch?v=sREzey3rV2Q

U Rusiji su ovih dana u toku vojne vježbe kojima je cilj uvježbavanje premještanja borbenih jedinica zapadne i srednje vojne oblasti ,u idućim kratkim snimkama prikazane su vježbe oklopnih i zrakoplovnih jedinica ;
http://www.youtube.com/watch?v=4dWp-0KVBXg
http://www.youtube.com/watch?v=5f7-zQau-To

Узгред, Руси не користе двоазбучје у војсци, па је ознака брода ССВ(SSV)-175.

OT
Na drugom snimku, na 1:04 se vide BTR-80 sa belim medom. Isti znak su nosili neki tenkovi Crvene Armije prilikom oslobađanja Beograda.

Također velike iznenadne vježbe u kojima se ispituje spremnost protupodmorničke borbe ,protuzračne obrane i kontrole morskih prolaza se trenutno događaju na Baltičkom i Barentsovom moru, u vježbama sudjeluje oko 80 borodova razne namjene kao i podmornice ;

http://www.youtube.com/watch?v=J2afQWyT1uE

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Pentagon šalje dodatne zrakoplove za zračni nadzor Baltika

Pentagon će više nego udvostručiti broj borbenih zrakoplova koje šalje u misiju NATO-a za nadzor zračnog prostora na Baltiku, a također šalje i zrakoplov cisternu, izjavio je u srijedu jedan američki dužnosnik, a taj je potez u sklopu odgovora Washingtona na ukrajinsku krizu.

Ministar obrane Chuck Hageel objavio je ranije u srijedu planove za pojačanje deset godina stare misije NATO-a, koji obavlja zračnu nadzor nad baltičkim saveznicama Estonijom, Latvijom i Litvom.

Jedan američki dužnosnik, koji je želio ostati anoniman, rekao je da će Pentagon poslati šest dodatnih zrakoplova F-15 i jedan zrakoplov cisternu KC-135 kako bi pojačao misiju ovoga tjedna. SAD već daje četiri F-15 za tu misiju koja je zadužena za zaštitu baltičkog zračnog prostora.

Ovo uopće nije odgovor SAD-a na predposljednju vijest o velikim vježbama Ruske vojske na sjeveru ,sad se mogu slobodno igrati skrivača na radarskim zaslonima ili vježbati "potapanje brodova" ...

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rusija traži strateške zrakoplovne baze u svijetu, Nikaragva i Venezuela odbile

Datum objave:
06.03.2014

Neposredno prije eskalacije krize u Ukrajini, ruski ministar obrane Sergej Shoigu objavio je napredak u pregovorima sa osam država kako bi se uspostavila ruska mreža zrakoplovnih baza diljem svijeta i tako proširio doplov i dolet ruskih pomorskih i zrakoplovnih sredstava čime bi Rusija povećala globalno prisustvo. "Aktivno radimo na sporazumima sa Sejšelima, Singapurom, Alžirom, Ciprom, Nikaragvom, Venezuelom i nekim drugim zemljama. Blizu smo konačnih rezultata", izjavio je za Itar- Tass ministar Shoigu. Pregovori o dugoročnim ugovorima o korištenju zračnih baza također uključuju Kubu i Vijetnam.

"Moramo imati baze za opskrbu gorivom u blizini ekvatora", nastavio je Shoigu, dodavši : "Važno je da naša mornarica ima mogućnosti za nadopunjavanje zalihama". Rusija već ima zrakoplovne baze u Armeniji, Abhaziji, Bjelorusiji, Kazahstanu, Kirgistanu , Tadžikistanu, Siriji, Ukrajini i Južnoj Osetiji, a nedavno je ojačala mrežu zrakoplovnih baza na Arktiku. Shoigu je naglasio da se eskadrila ruskih borbenih aviona u Bjelorusiji, podiže u ovoj godini na razinu pukovnije dok se prisutnost ruskih vojnika u Tadžikistanu na razini brigade podiže na divizijsku razinu uz povećanje broja zrakoplova i zračno-desantnih snaga. Međutim, Venezuela i Nikaragva odbijaju daljnje pregovore o ruskim bazama na njihovom tlu.

Elias Hawa, venezuleanski ministar vanjskih poslova rekao je medijima da ruske vojne baze nisu bile na dnevnom redu posljednjih razgovora. " U skladu sa našim ustavom, ne možemo odobriti bilo kakve strane vojne baze u našoj zemlji", rekao je ministar. Istodobno nikaragvanski zamjenik ministra vanjskih poslova Wilfredo Navarro je izjavio da "Ustav Nikaragve zabranjuje strane vojne baze na svom teritoriju." Tako se čini da, unatoč ranijim najavama, Rusija mora tražiti aranžmane s drugim zemljama Srednje i Južne Amerike te Kariba .

Ovdje se spominje i ubrzana obuka Poljaka....

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

SAD vojno odgovorio na ukrajinsku krizu slanjem F-15 na Baltik

Datum objave:
06.03.2014

U prvom otvorenom američkom vojnom odgovoru na ukrajinsku krizu, ministar obrane Chuck Hagel jučer je poslao šest F-15 aviona u patroliranje iznad baltičkih zemalja koje graniče sa Rusijom. Hagel je rekao kako je vojna mjera donesena na zahtjev Latvije, Litve i Estonije, bivših sovjetskih republika koje se nalaze u NATO savezu.  Hagel je također intenzivirao američko-poljsku obuku na avionima kako bi pokazao američku odlučnost u zaustavljanju bilo kakvih daljnih ruskih vojnih poteza.

Sjedinjene Države trenutno imaju četiri F-15 u sklopu NATO Baltic Air Policy misije, u kojoj borbeni zrakoplovi iz 14 članica NATO saveza na smjenu patroliraju nebom iznad bivših sovjetskih republika. Čak i uz ovakvu demonstraciju, Hagel i šef američkih OS Martin Dempsey,, u Kongresu zagovaraju oprez i donošenje Rezolucije kojom bi se izbjeglo izravno korištenje vojne sile.

Iznenadna sveobuhvatna revizija spremnosti zapadne vojne oblasti, provedena po nalogu Vrhovnog zapovjednika Oružanih snaga Ruske Federacije od 26. veljače do 4. ožujka 2014 ;

http://www.youtube.com/watch?v=YycdiOgjOn0

Video kao da je režiran u Holivudu, a možda i jeste. Samo sam čekao da ugledam i Čak Norisa, dobro ako ne Čaka onda Sigala, pošto je on trebao da promoviše (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,21198.0.html) rusku vojsku.

Pa gde se hvata za okvir dok puca kad ga snimaju na 1:32 :D
Bas sam skoro gledao kako se "skontao" Sigal sa Putinom. Zlo i naopako...

Ulažu Rusi naveliko u promociju ,šteta da ne pokažu ono šta imaju ako već imaju publiku :)

Uh to kad vidim uhvate me žmarci. :rtfm

Pa imaš tu na linku kako se "kontaju" sve dok se nije desilo ovo
[attachment=1]
posle se Sigalu gube svi tagovi.

Šalim se malo za ovo drugo u vezi Putina - Sigala. ;)

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO pojačava vojne aktivnosti u istočnoj Europi zbog Ukrajine

Datum objave:
11.03.2014

NATO zrakoplovi sudjelovat će na prvim zajedničkim vojnim vježbama iznad istočne Europe nakon ruske vojne intervencije na Krimskom poluotoku. Zajedničke patrole u misijama diljem Poljske i nad Baltičkim morem su se provodile u posljednjih deset godina, ali su ove godine nadopunjene američkim borbenim zrakoplovima na zahtjev Poljske.

Vojne vježbe će se pokretati iz poljske vojne baze u Lasku, a posjetit će ih i poljski predsjednik. Poljska je članica NATO-a i veliki američki saveznik te je uznemirena ruskom intervencijom u Ukrajini. Vježbe su do sada bile rutinske, ali na zahtjev Poljske su pojačane dolaskom američkih borbenih zrakoplova F-15 .

U međuvremenu, NATO će početi letjeti sa izvidničkim zrakoplovom AWACS iznad Poljske i Ukrajine kako bi pratio stanje u Ukrajini. Američki raketni razarač USS Truxton, sudjelovat će na vježbama u Crnom moru sa bugarskom fregatom i tri rumunjska ratna broda .

Francuski ministar vanjskih poslova Laurent Fabius rekao je da bi sankcije protiv Rusije zbog Ukrajine mogla biti donesene ovog tjedna, ako Moskva ne odgovori na prijedlog za smirivanje krize.

Ruska padobranska divizija vrši velike vježbe kao odgovor na trenutnu političku situaciju u Ukrajini.
Pripadnici 98. gardijske padobranske divizije su u najvišem stepenu spremnosti, premješteni su na nepoznatu lokaciju radi provjere njihove borbene spremnosti. 6.000 pripadnika, 36 transportnih aviona i nepozneti broj borbenih vozila, uključeno je u vježbu koja će se izvoditi do 14.03.2014. Vježba uključuje i desant iz zraka u kojem će sudjelovati 3.500 padobranaca.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

RUSIJA IZVAJA OBSEŽNE VOJAŠKE VAJE

Ruska padalska divizija, nameščena v osrednjem delu Rusije, je začela z obsežno vajo, kot odgovor na zapleteno politično in varnostno situacijo v Ukrajini.

Kot je sporočilo rusko obrambno ministrstvo so postavili enote 98. gardne padalske divizije Ruske vojske, nameščene v Ivanovu, vzhodno od Moskve,  v visoko stopnjo pripravljenosti in jih premestili na neznan kraj, da bi »preverili njihovo pripravljenost« in izvedli simulacijo bojnih pogojev.

Štiri tisoč pripadnikov, 36 transportnih vojaških letal in nedoločeno število bojnih vozil so vključili v vajo, ki bo potekala do 14. marca. Vaja bo vključevala tudi množične desante iz zraka v  katere bo  vključenih kar 3500 padalcev.

Vaja sodi v sklop številnih podobnih vojaških vaj v zahodnem delu države v teh dneh, med drugim so imele vaje enote zračne obrambe, preizkusili so bojno pripravljenost več različnih enot, naposled pa izstrelili tudi medcelinske balistične rakete. Kljub temu pa Rusija trdi, da vse omenjene aktivnosti Ruske vojske nimajo nobene povezave z dogodki na Krimu in Ukrajini.

Pripravil: B. Knific, foto: Sdrvdv

http://www.youtube.com/watch?v=Q5mfLtAFgSc

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rusija razmjestila još 6 borbenih aviona Su-27 u Bjelorusiju

Datum objave:
14.03.2014

Šest ruskih borbenih aviona Su-27 i tri vojna transportna zrakoplova koja su prevozila zemaljsko osoblje stigli su u četvrtak u bjelorusku zrakoplovnu bazu Babruysk kako bi se pojačala obrana zračnog prostora unije između dviju zemalja, priopćilo je rusko ministarstvo obrane. Ministarstvo je priopćilo da su avioni iz Zapadnog vojnog okruga razmješteni u bazi Babruysk u skladu sa bilateralnim sporazumom o zajedničkoj zaštiti zračnog prostora Unije. Zrakoplovi će se pridružiti već ranije razmještenim avionima  Su-27 u obližnjoj zrakoplovnoj bazi Baranovichi, dakle sveukupno 10 ruskih borbenih aviona u Bjelorusiji od 13.03.

Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko rekao je ranije da će Bjelorusija zatražiti od Rusije razmještaj do 15 borbenih aviona na svom području kao odgovor na pojačanu vojnu aktivnost NATO-a u blizi zapadnih granica Unije. NATO je počeo vojne vježbe u Poljskoj u blizini granice s Bjelorusijom i Ukrajinom zbog trenutne sigurnosne situacije na Krimskom poluotoku. Američko ratno zrakoplovstvo poslalo je 12 F - 16 borbenih aviona iz Italije kako bi sudjelovali na vježbama, dok su dva NATO AWACS aviona počela izvidničke letove iznad Poljske i Rumunjske u cilju praćenja krize u Ukrajini. Osim Rusije, Bjelorusije graniči sa Ukrajinom i NATO članicama Poljskom, Litvom i Latvijom.

http://www.youtube.com/watch?v=4YERHYaa9yM

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Britanci šalju borbene avione Eurofighter na područje Baltika

Datum objave:
19.03.2014

Velika Britanija je ponudila razmještaj borbenih aviona Eurofighter Typhoon na teritoriji Litve u potpori misije zračnog patroliranja NATO saveza nad Baltičkim zemljama, izjavio je viši ministar u britanskoj vladi. Govoreći u Donjem domu britanskog Parlamenta, državni tajnik za obrambenu politiku Philip Hammond je izjavio rekao da će RAF-ovi borbeni avioni Eurofighter Typhoon biti na raspolaganju za jačanje poljske zrakoplovne skupine u litavskoj bazi Siauliai od travnja.

Hammond nije otkrio brojeve, ali je vjerojatno da se radi o četiri zrakoplova koji će se pridodati poljskim avionima MiG-29 koji patroliraju Baltikom za razliku od poljskih F-16 koji za sada nadziru samo poljski zračni prostor.

Velika Britanija je sudjelovala samo jednom u misiji nad Baltikom sa avionima Tornado F.3 krajem 2004.godine, a ovo je prvi put da je ponudila dati potporu drugoj državi u toj misiji. Ponuda je uslijedila zbog regionalne napetosti koja i dalje raste nakon ruske invazije na ukrajinski poluotok Krim.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Njemačka suspendirala vojni ugovor tvrtke Rheinmetall sa Rusijom

Datum objave:
20.03.2014

Njemački ministar gospodarstva Sigmar Gabriel zaustavio je realizaciju velikog vojnog ugovora njemačke obrambene tvrtke Rheinmetall sa Rusijom, barem privremeno, u svjetlu najnovijih događanja na Krimu. "S obzirom na trenutnu situaciju, njemačka vlada smatra kako je izgradnja vojnog poligona u Rusiji u ovom trenutku neprimjerena," priopćeno je iz kabineta ministra, a prenosi novinska agencija DPA. Rheinmetall će ostati u kontaktu sa Berlinom, priopćilo je ministarstvo, "tako da njemačka vlada može poduzeti sve potrebne mjere u vezi s daljnjim razvojem situacije."

Rheinmetall je u izgradnji objekata za borbenu obuku na poligonu Mulino trebao dobiti 120 milijuna EUR, a središte za obuku bi moglo obučavati 30.000 vojnika godišnje .

A šta će biti sa onima što su u januaru bili u delegaciji firme MTU u Uralvagonzavodu? O tome nema vesti. Ja sam samo čuo da su bili, ništa drugo ne znam, ali i to je dovoljno. ...MTU... ... Uralvagonzavod... 8)

Pošto je usko povezano uz temu prenjeti ćemo najzanimljivije dijelove članka objavljenog u SD koji govori o tome kako odnosi između velikih utječu na nas male ;

NEIZVJESNA SUDBINA INA-E
U rusko-američkom klinču gube Hrvati

Družba Adria

Nastojanja SAD-a da zaustavi ulazak financijski moćnih Rusa u Inu ponovno je otvorilo rasprave o karakteru odnosa SAD-a i RH. Stoga je vrijeme da se već jednom jasno izmjere, ili barem pokuša procijeniti, korist svih dosadašnjih američkih upletanja u odnose Hrvatske s Rusijom, ali i nekim drugim velikim zemljama.
Kada su Rusi u pitanju, do sada su Amerikanci više puta zaustavili realizaciju projekata. Još je pokojni predsjednik Franjo Tuđman nudio ruskom kolegi Borisu Jeljcinu suradnju na naftnim projektima. Na samom početku predsjedničkog mandata Stipe Mesića u Zagreb je došao Vladimir Putin s projektom “Družba Adria”, koja bi se spojila s hrvatskim “Janafom”.

Projekt “Družba Adria” bio je međunarodni projekt izvoza ruske nafte na svjetsko tržište od Samare u Rusiji preko Bjelorusije, Ukrajine, Slovačke, Mađarske i Hrvatske do Omišlja na otoku Krku. Ni projekt transporta plina Južni tok, koji nam je Putin nudio 2007., također nije dobio odgovor. Kako se ne bi zamjerio Amerikancima kojima je bio vidljivo naklonjen tijekom cijelog svog premijerskog mandata, Ivo Sanader ni jednom nije posjetio Moskvu, što kod Rusa nije prošlo nezapaženo. Njegova nasljednica Jadranka Kosor više puta se srdačno sastajala s Putinom. No, konkretnijih rezultata nije bilo osim da je Hrvatska iznenada prestala kupovati plin od “Gazproma” i okrenula se Talijanima.

Ostali bez MIG-ova 29

Ni vojna suradnja s Rusijom ne dolazi u obzir. Lovci MiG 29 bili su u opciji za obnovu HRZ-a, uz veliki offset program kao spas za hrvatske tvrtke. Međutim, preko američkog diplomatskog predstavništa u Zagrebu savjetovano je kako kupnja ruskih aviona nije prihvatljiva. Amerikanci rekli, naši prihvatili. Članstvo u EU-u i NATO-u nije spriječilo jednu Francusku da za Ruse gradi nosače helikoptera. NATO članstvo nije spriječilo ni Tursku da kupuje kineske PZO sustave, a ni Grčku u kupnji ruskih PZO sustava.


Korčulanski 'Greben' izgubio posao s Iranom

Još 2000. godine korčulanski "Greben" trebao je za Iran graditi 12 patrolnih brodova. U priču su se upetljali Amerikanci, pa je na njihov politički pritisak Hrvatska odustala od posla jer se "time pomaže terorizam". Posao su, međutim, nekoliko mjeseci kasnije dobili – Francuzi. Radi tobožnje kompenzacije, iz SAD-a su stizale poruke kako ćemo graditi nekoliko brodova za njihovu obalnu stražu, ali taj posao nije nikada realiziran. I prije dvije godine bila je ponovo aktualizirana priča o izgradnji brodova za Iran. Prema planu, gradili bi se u nekom od hrvatskih škverova, a naoružanjem opremili u Iranu. U igri je bio i manji servis iranskih podmornica koji bi obavili hrvatski inženjeri. Treba li reći da je posao opet zaustavila Amerika. Sličnih primjera zaustavljanja hrvatskih poslovnih ambicija bilo je i u Siriji, te Libiji, a poslovi su preusmjeravani na druge kompanije za zapada.

cijeli članak na sljedećem linku : NEIZVJESNA SUDBINA INA-E U rusko-američkom klinču gube Hrvati (http://www.slobodnadalmacija.hr/Biznis/tabid/69/articleType/ArticleView/articleId/239860/Default.aspx)

Već sam napisao da u ovom sukobu (međusobno uvođenje sankcija) SAD i EU sa jedne i Rusije sa druge strane ima da nagrabuse (u ekonomskom smilsu) male zemlje, posebno na Balkanu gde se intersi sukobljenih starna tradicionalno prepliću. Rusija ne može mnogo, posebno ne brzo da naudi Francuskoj, Nemačkoj, pa čak i Poljskoj. Ali mogu Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji. Koliko zavisi od toga kako se "žestoko" opredele u ovom aktuelnom sukobu. To isto važi i za drugi starnu. I niko neće ponuditi kompenzaciju za izgublejnu dobit. Smatraju da je to što nas "štite" dovoljno.

Najbolje bi bilo kada bi prestali da nas "štite" i ostave da sami procenjujemo šta je po nas najbolje. Nekada je to i moglo, a danas je jedino moguća varijanta: "ili si sa nama ili si protiv nas". Nema sredine. "Demokratija" je to.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ruski vojni proračun raste 18,4 posto u 2014.

Datum objave:
25.03.2014

Ruski službeni podaci potvrđuju kako će se obrambeni proračun u ovoj godini povećati za 18,4% u odnosu na godinu prije, što je u skladu sa najavama.  Povećanje znači da je vojna potrošnja porasla za 92,3% nominalno od 2010. Brojke koje je objavila ruska Savezna riznice 25. ožujka, pokazuju ambiciozne planove potrošnje zacrtane 2012. unatoč značajnom usporavanju gospodarskog rasta od tog vremena.

Izdaci za obranu će porasti sa RUR2,101.400.000.000 ( USD58.2 milijardi) na RUR2,488.100.000.000, sa 3,1 % BDP-a na 3,4 %. Sadašnji planovi potrošnje pokazuju da će proračun za obranu porasti za daljnjih 21,7 %  u 2015. na RUR3,026.900.000.000 i 11,6% u 2016. Proračun za obranu sada čini 20,1% ukupnih rashoda države , u odnosu na 12,6% u 2010.

Владимир Владимирович Путин договорио размештање руских војних база у Аргентини

извор: http://guardianlv.com/2014/03/argentina-to-host-russian-military-bases-while-america-sleeps/

[attachment=1]

Аргентина, друга по величини земља Јужне Америке, пристала је да омогући Руској Федерацији, да на њеној територији изгради војну базу. Владимир Путин је још раније, са министром одбране Сергејом Шојгуом, разговарао о овој могућности.

Vježbe avijacije zapadne vojne oblasti ;

http://youtu.be/gdwh4Fxjen4

Vježbe izvlačenja i ubacivanja u neprijateljsku pozadine u regiji Kostroma ;

http://youtu.be/q25d7IDlJFc

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Litva zbog Rusije namjerava dvostruko povećati vojni proračun
 
Datum objave:
27.03.2014

Predsjednica Litve Dalia Grybauskaite pozvala je u četvrtak vladu da do 2019. više nego udvostruči proračun za obranu kako bi zemlja ispunila ciljeve koje je zadao NATO, u kontekstu napetosti zbog ruske aneksije Krima, prenosi AFP. Litva trenutno izdvaja za obranu 0,8 posto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP), ispod cilja od dva posto koliko je zacrtao NATO. Litva je članica NATO-a od 2004.

"Za pet godina bismo mogli dostići cilj od dva posto BDP-a za obranu", kazala je predsjednica u parlamentu. "Gledajući sve što se dešava u Ukrajini, još jednom smo shvatili koliko je sloboda krhka", dodala je Grybauskaite.

Američki predsjednik Barack Obama je dan ranije pozvao Europljane da preuzmu svoju odgovornost i izrazio "zabrinutost" zbog pada izdvajanja novca za obranu u nekim članicama NATO-a.

"Situacija u Ukrajini nas podsjeća da sloboda ima cijenu", kazao je Obama.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Norveška prekinula sve bilateralne vojne aktivnosti sa Rusijom
 
Foto: Barentsphoto
Datum objave:
27.03.2014

Norveška vlada je prekinula sve bilateralne vojne aktivnosti s Rusijom, javlja Barents Observer. Taj potez je napravljen kao odgovor na rusku aneksiju Krima i kršenje međunarodnog prava, navodi se u priopćenju norveškog ministarstva obrane. Sve planirane vojne aktivnosti su otkazane su do početka lipnja, rekao je ministar obrane Ine Eriksen Soreide. Ministarstvo će tada ponovno razmotriti situaciju. Poništeni programi uključuju posjet ruskog vojnog broda Oslu prigodom obilježavanja 200. obljetnice norveške ratne mornarice, zajedničku vježbu Northern Eagle te planirani posjet ruskog šefa mornarice Bergenu.

Zakazan posjet ruskog ministra obrane Sergej Shoigua u travnju također će biti odgođen. Neka područja neće biti pogođena ovom suspenzijom, a to su akcije traganja i spašavanja, sigurnosti plovidbe te obalne straže. Godišnja razmjena osoblja između ruske granične postaje Nikel i norveške Sor-Varanger će biti otkazana, rekao je glasnogovornik ministarstva obrane.

Po mom sudu ovo je dušu dalo za vojno-industrijske lobije i razne "jastrebove" i upumpavanje para u njega. U suštini sve će se svesti na troškove i "bacanje para" jer Rusi nisu niti planiraju napasti pribaltičke zemlje, Poljsku ili bilo koju drugu članicu NATO-a. Uz uslov da ni oni nju ne napadnu.

Ma za sve tipove profitera, evo i onaj vampir soroš se povampirio.

Predlaže rasprodaju američkih rezervi nafte, kao šatro 12$ ispod cene, pa će Rusija tako da propadne.

Naravno sitnim slovima negde piše da će on-njegovi da kupe te zalihe pa da ih valjaju posle ispod ruke.

HM, svemi se čini da su oni lepo iscenirali pogoršanje odnosa, jer treba malo i vojna industrija da se ovajdi ...
sad će da povećaju budžete svi, imaju dobar izgovor ...

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Danska ponudila slanje šest borbenih aviona F-16 na područje Baltika
 
Photo: M. van Leeuwen (Z.A.P.P.)
Datum objave:
28.03.2014

Danska je priopćila kako je spremna odmah poslati šest borbenih aviona F-16 na područje Baltika kako bi se pridružili NATO misiji zračnog patroliranja, izvjestio je Reuters. Danski ministar vanjskih poslova rekao je kako NATO nsavez treba odlučiti o broju potrebnih aviona. Dansko patroliranje će početi 1. svibnja , rekao je ministar vanjskih poslova Martin Lidegaard. NATO je odgovoran za nadzor zračnog prostora Latvije, Litve i Estonije,  koje su se pridružile Savezu još 2004.godine. Savez je povećao broj patrola i američkih aviona nad Baltikom nakon ruske aneksije Krimskog poluotoka.

не знам што ли арче паре и ресурсе, руси их ионако неће дирати.

Sekvenca iz intervjua nemačkog novinara sa Vladimirom Vladimirovičem  ;)

https://www.youtube.com/watch?v=qxSiL36IasY#t=12

Ruske strateške podmornice počinju 01.jula 2014 ponovna patroliranja po svjetskim morima pa tako i uz američku istočnu obalu. Najavili su i testiranja balističkih raketa Bulava.  Radi američke politike povećat će i broj podmornica....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

RUSIJA ODGOVARJA NA AMERIŠKO (VOJAŠKO) POLITIKO S PODMORNICAMI IN NAPOVEDUJE NOVA TESTIRANJA RAKET BULAVA

Ruska mornarica bo s 1. junijem 2014 ponovno začela stalno patruljirati po svetovnih oceanih s strateškimi jedrskimi podmornicami, je dejal admiral Vladimir Vysotsky. Rusi pa so napovedali tudi nova testiranja podmorniških balističnih raket bulava.

To naj bi bil odgovor Ruske federacije na “nevarnost”, ki jo predstavljajo ZDA, ki so sprejele “preventivno vojno strategijo.” Po mnenju ruskih vojaških in obveščevalnih služb Ameriška vojska predstavlja največjo posamezno vojaško grožnjo svetovnemu miru in stabilnosti.

Po podatkih nekaterih anonimnih virov, bodo ruske jedrske podmornice patruljirale ob vhodni obali Združenih držav Amerike v svarilo vse glasnejšim ameriškim grožnjam. Ruska mornarica naj bi sledila tudi plovilom Ameriške mornarice na njihovih poteh po celem svetu, pravi upokojeni ameriški mornariški častnik Roger Gravano in dodaja: “Da ne bo pomote, to bodo počeli zaradi ameriških vojn v zadnjih 10 letih. Večina Američanov očitno ne razume, da so ZDA (skupaj s še nekaterimi državami članicami pakta Nato) obtožene vojnih zločinov, ki vključujejo stvari, kot so zločin proti človeštvu, vojaške agresije, kršitve mednarodnih zakonov, genocida, terorizma, financiranje terorizma, če naštejem le nekaj stvari.” Pri tem se sklicuje na obtožnico Mednarodnega kazenskega sodišča v Haagu  zoper držav članic pakta NATO, o kateri so pred leti poročali v članku Indictment against NATO na spletni strani Pravda.

“To so zelo resne obtožbe, podprte z dokazi. Osrednji mediji v Združenih državah Amerike ne bodo nikoli poročale o takšnih novicah,” je dejal Gravano za medije.

Ruska strateška podmornica razreda delta III

Število letnih rutinskih patrulj ruskih podmornic je upadla na manj kot 10 z več kot 230 v letu 1984. Zaradi politike ZDA, kot pravijo Rusi, pa bodo ponovno povečali to število, hkrati pa tudi število strateških podmornic iz sprva 12-ih načrtovanih na 20 do leta 2020.

V tem tednu pa je Ruska federacija tudi sporočila, da načrtuje nova testiranja (vsaj štiri) medcelinskih podmorniških balističnih raket bulava (SLBM – Submarine Launched Ballistic Missile) za poletje in jesen 2014. Rusija že nekaj mesecev preizkuša izstrelke bulava za svoje strateške podmornice razreda borei (projekt 955), vendar se jih je izmed vsaj 20-ih izstrelitev ponesrečilo vsaj 8 (uradno). Nove podmorniške balistične rakete bulava bodo preizkušali z jedrskima podmornicama Vladimir Monomakh in Aleksander Nevsky razreda borei.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos

"Rusi kroje granice i prete NATO"


01.04.2014

Poljska se zalaže za razmeštanje savezničkih trupa i otvaranje baza NATO na
svojoj teritoriji i u novim članicama na istočnoj granici zapadnog vojnog saveza.

Mogućnosti za takvu reakciju na krizu u odnosima sa Rusijom danas će u Briselu razmotriti šefovi diplomatija zemalja članica.

"Rusija je prekršila obaveze zajedničkog dokumenta jer je silom izmenila granice u Evropi i preti članicama NATO. Zato moramo da razmotrimo da li i mi da menjamo naše obaveze, između ostalog i o razmeštanju naših trupa", kazao je za današnju Žečpospolitu neimenovani visoki diplomata NATO.

Normalizacijom odnosa sa Rusijom 1997. godine, NATO se obavezao da ne razmešta veće snage na teritoriji novih članica Alijanse koje su svojevremeno bile sateliti Sovjetskog Saveza.

SAD, prema rečima svog ambasadora pri NATO Daglasa Luta, razmatraju i mogućnost otvaranja baza NATO u Poljskoj ili baltičkim republikama, zato što je pomoć u čuvanju vazdušnog prostora samo kratkoročno rešenje.

"Treba razmotriti dodatna sredstva koja bi našim članicama iz istočne Evrope obezbedila veću sigurnost", kazao je američki ambasador.

Poljski eksperti realnu mogućnost za skoro otvaranje baza NATO u Poljskoj vide pre svega u vojnom vazduhoplovstvu.

"Očekujemo takav predlog da se baze pomere na istok NATO. Najbolje rešenje bi bilo otvaranje logističke i vazduhoplovne baze NATO na istoku Poljske", kazao je rektor Akademije narodne odbrane Boguslav Packo.

"Baze u Lasku i Kšesinama su spremne već sada da prihvate savezničke vojnike. Takodje i luka u Švinoujšću (na zapadu Poljske) spremna je za prihvat savezničkih vojnih brodova", kazao je bivši zamenik ministra odbrane Poljske, general Valdemar Škšipčak.

"U kriznoj situaciji bili bi sigurni da bi reakcija saveznika koji imaju kod nas svoje vojnike bila automatska", kazao je poljskom listu i šef Nacionalnog centra strateških studija Tomaš Šatkovski.

Beta (http://www.beta.rs)

U ovoj krizi mi puno tog nija jasno. Što su Rusi htjeli postići? Dobitak krima, a gubitak Ukrajine je loš potez. Možda su procijenili da će biti građanskog rata, pa će upasti u Ukrajinu kao osloboditelji, kao na Krimu. Ovako mi se čini da su dosta izgubili. Financijski strahoviti gubitak, strateški mali dobitak, taktički se još nezna.

 01.04.2014.

NATO snažno osuđuje rusku intervenciju, prekida vojnu suradnju s Rusijom

Ministri vanjskih poslova zemalja članica NATO-a snažno su osudili kao ilegalnu rusku vojnu intervenciju u Ukrajini i izrazili punu potporu ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnoj cjelovitosti te suspendirali vojnu suradnju s Rusijom.

"Mi, ministri vanjskih poslova NATO-a, ujedinjeni smo u osudi ruske ilegalne vojne intervencije u Ukrajini i rusko kršenje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ne priznajemo ruski nelegalni i nelegitimni pokušaj aneksije Krima", kaže se u zajedničkoj izjavi 28 ministara, među njima i hrvatske ministrice Vesne Pusić.

Ministri NATO-a koji u utorak i srijedu zasjedaju u sjedištu Saveza u Bruxellesu sastali su se i ukrajinskim ministrom vanjskih poslova.

NATO je od Rusije zatražio da se uključi u "istinski dijalog koji će voditi prema političkom i diplomatskom rješenje koje poštuje međunarodno pravo i ukrajinske međunarodno priznate granice" te da hitno poduzme mjere koje će voditi smanjenju napetosti - smanji broj vojnika na Krimu na razinu od prije krize i da ih povuče u baze, da smanji vojne aktivnosti duž ukrajinske granice, da poništi nelegalnu i nelegitimnu aneksiju Krima, da se suzdrži od daljnjeg miješanja i agresivnih akcija u Ukrajini, da poštuje prava ukrajinskog stanovištva, uključujući krimske Tatare te ispuni svoje međunarodne obveze i poštuje međunaraodno pravo.

NATO ističe da je "neovisna, suverena i stabilna Ukrajina, snažno privržena demokraciji i vladavini prava, ključna za euro-atlanatsku sigurnost".

Ministri su također odlučili suspendirati sve praktične aspekte civilne i vojne suradnje s Rusijom, ali će nastaviti politički dijalog kako bi razmjenjivati stajališta o ovoj krizi.

Sjevernoatlantsko vijeće na razini ministara vanjskih poslova razmatrat će odnose s Rusijom na svom sljedećem sastanku u lipnju.

Izvor : SD (http://www.slobodnadalmacija.hr/Svijet/tabid/67/articleType/ArticleView/articleId/240776/Default.aspx)

Ruski SU-30 oborili dva nemačka lovca, nema informacije o preživelima


 1. april 2013.



Kako javlja grčki vojni sajt defencenet.gr,  pozivajući se na ruske izvore, za vreme NATO vazdušne vojne vežbe, koja se odvija na Istočnom Baltiku, iznad, Litvanije, Letonije i Estonije, srušena su dva nemačka NATO vojna aviona od strane ruskih lovaca SU-30.

Kako izveštava Glas Rusije danas su u vazdušnom prostoru baltičkih država počeli letovi obuke ratne mornarice NATO snaga, u kojima učestvuju vojni avioni SAD, Švedske i Litvanije. Slične vojne vežbe se već nekoliko godina održavaju u baltičkom regionu, ali su ove godine organizovane zbog zabrinutosti zemalja istočne Evrope povodom Rusije i njenog delovanja po pitanju Ukrajine.

U dvonedeljnoj vežbi  učestvovuju i pripadnici ratne avijacije SAD, koji sada patroliraju iznad Baltike na lovcima F-15C Eagle, kao i ratna avijacija Švedske na lovcima JAS-39 Gripen i ratna avijacija Litvanije sa transportnim avionom C-27J Spartan i helikopterom Mi-8.

Međutim, po grčkom vojnom portalu, defencenet.gr, na vazdušnom prostoru Istočnog Baltika pojavili su se i dva nemačka lovca Eurofighter Typhoon, koji su se opasno približili ruskoj vojnoj pomorskoj bazi u Kaljingradu i ruskom  avionu Il-20M, koje se koristi za elektronsko izviđanje, a koji je pratio pomenutu NATO vazdušnu vežbu.

Dva nemačka Eurofighter Typhoon su tražila da se ruski avion skloni sa tog prostora, odakle je pratio NATO vojnu vežbu, dok je iz ruske vazdušne baze u Kaljingradu upučen nalog nemačkim borbenim lovcima da se udalje od ruskog elektronsko-izviđačkog aviona IL-20M i kaljingradske oblasti gde je i stacionirana jako bitna ruska protivazdušna vojna baza. Pošto su nemački avioni se oglušili od zahteva ruske strane prema njima su poleteli dva ruska lovca SU-30, koji su ih presreli i uputili im prvo raketa upozorenja, a onda, kako se nemački lovci nisu uklonili, nego su i dalje preteći leteli prema ruskim avionima, oborili u vazdušnoj borbi.

Kako izveštava defencenet.gr, pozivajući se na ruske izvore, oba nemačka aviona su oborena i video se padobran jednog pilota koji je pao u Baltičkom moru. Zasada grčki portal nema informacije da li su nemački piloti preživeli vazdušni borbu koja se desila između njih i ruskih pilota na Istočnom Baltiku.

(defencenet.gr, Srbin.info)

Za prvi Aprila često osvanu i neslane šale...

Као што је ова коју је поставио Жељко :laugh:.

 ;D

Ruski zvaničnik: Američke kolege da se ne opterećuju, da rade jogu, gledaju komedije
Tanjug    03.04.2014.

Izražavajući neprihvatanje slobodno izražene volje stanovništva Krima i ruskih odluka u vezi sa tim, Vašington prekida kontakte sa Rusijom i tamo gde je nastavak dijaloga u interesu SAD, izjavio je danas zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov, dodajući da bi situacija sa krizom u bilateralnim odnosima mogla da navede Moskvu na odluke "koje se neće dopasti Vašingtonu".

[attachment=1]

- Šta da se radi, to je američki izbor. Vidi se da je rukovodstvo SAD "dobro zagrizlo" i da se tamo nikako ne mogu pomiriti sa novom situacijom, nastalom umnogome posle zauzimanja kursa s jednim ciljem istih tih SAD i njihovih saveznika u Evropi da pripreme dolazak na vlast u Ukrajini antiruski raspoloženih snaga - rekao je on.
- Šta se tu može savetovati američkim kolegama? Da više budu na svežem vazduhu, da se bave jogom, komplementarnim namirnicama, možda da gledaju komedije na TV. To je bolje nego da opterećuju sebe i druge, znajući dobro da je voz prošao i da dečji kaprici, suze i histerija neće pomoći - kazao je ruski diplomata. Prema rečima Rjabkova, stvorene su komične situacije u kojima se, na primer, otkazuju radni susreti meteorologa, a NASA prekida saradnju sa Roskosmosom u svim oblastima, osim za funkcionisanje Međunarodne kosmičke stanice. Zamenik ruskog ministra inostranih poslova rekao je da poslednjih dana iz Vašingtona signali sustižu jedan drugi da zbog događaja sa Krimom i u Ukrajini, američka administracija menja sve planove dijaloga i saradnje s Rusijom u najrazličitijim oblastima i da Moskva razume da je pod znakom pitanja i nastavak saradnje u oblasti protivraketne odbrane (PRO). Rjabkov je rekao da se ne uočava spremnost da se uvaži bojazan Rusije povodom američkih planova o raspoređivanju PRO u Evropi.
- Nije je bilo ni ranije, dugo pre dramatičnih događaja u Kijevu, u Ukrajini. Nema je ni sada, jer težnja za osvetom i za "nadoknadom" zbog događaja na Krimu zamagljuje pogled Amerikancima - rekao je on, izražavajući istovremeno skepsu da će u skorije vreme biti obnovljen produktivan dijalog o tome.
- Mi sami ništa ne prekidamo, ali je jasno da situacija, u koju su naši prekookeanski partneri doveli bilateralne odnose, može nametnuti niz rešenja koja se neće dopasti Vašingtonu - rekao je Rjabkov i dodao da bi to uključivalo i odustajanje od "nekih kontakata i procesa".
- To nikada nije i neće biti naš izbor. Ukoliko takve poteze preduzimamo to se čini samo kao reakcija na neodgovorno i destruktivno ponašanje druge strane - dodao je on.
- Ukoliko se zadatak jačanja globalne bezbednosti bude prinosio kao žrtva geopolitičkim težnjama i neodoljivoj želji da se i dalje bave političkim i socijalnim inženjeringom hiljadama kilometara od SAD, tada ćemo morati da zaboravimo na mogućnost rusko-američke saradnje u oblasti PRO - kazao je Rjabkov.
- U svakom slučaju, učinićemo sve da nikakvi protivraketni napori SAD ne dovedu do slabljenja potencijala ruske strane u oblasti nuklearnog odvraćanja - dodao je on.

Izvor: www.blic.rs

Rusija namjerava ojaćati svoje zračne snage u avio bazi Khurba u blizini grada Komsomolsk  uz Amur u blizini kineske granice.
U ovoj godini u avio  bazi biti će smješteni 48kom Su-27SM i 24kom SU-35S (12kom ih je smješteno tu  prošle godine). Pored toga, kao odgovor na jaćanje zračnih snaga Amerike, Japana i Kine, na Daleki istok biti će poslani i avioni SU-30SM, Su-33MKK i SU-35S.
Grad Komsomolsk je strateški važan za Rusiju i rusku vojsku, jer je tu tvornica aviona Suhoj u kojoj proizvode avione SU-30MKK, SU-33 i SU-35, kao i putničke avione Suhoj superjet 100.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

RUSIJA BO NAMESTILA VEČJE ŠTEVILO NAPREDNIH LOVCEV NA DALJNI VZHOD

Rusija bo namestila večje število lovcev 4. generacije Suhoj Su-30, Su-33 in Su-35 v vojaški letalski bazi Khurba v bližini mesta Komsomolsk ob Amurju v okraju Khabarovski ob kitajski meji.

Na območju v bližini kitajske meje bo Rusija v odgovor na naraščajočo moč Kitajskih, Ameriških in Japonskih letalskih sil na Daljnem vzhodu (v vzhodni Aziji) okrepila svoje letalske sile..

Združene države Amerike in Japonska ne predstavljata več edini resni grožnji za Rusijo na Daljnem vzhodu, potem ko so začele Kitajske letalske sile in Kitajska mornarica v zadnjih letih uporabljati sodobna letala in vojaško tehniko. Iz tega razloga namerava Ruska vojska na Daljni vzhod poslati svoje (trenutno) najbolj napredne lovce Suhoj Su-30SM, Su-33MKK in Su-35S.

V letu 2014 bo Ruska vojska v Komsomolsku ob Amurju namestila skupaj 72 naprednih lovcev, 48 Su-27SM  in 24 SU-35S (12 jih je že v letu 2013), kljub krepitev vezi s Kitajsko. Že v letu 2013 so v letalski bazi Domna v bližini mesta Chita, le 27 km stran od kitajske meje, zamenjali stare suhoje Su-25 z 10-imi sodobnimi lovci Su-30SM.

Najbolj napreden ruski lovec 4.++ generacije SU- 35S je, po ruskih podatkih, sposoben za boj proti trem ali štirim kitajskim lovcem SU- 27SK ali Shenyang J-11 naenkrat.

Vsekakor je mesto Komsomolsk ob Amurju v okraju Khabarovski, ki je le 300 kilometrov od province Heilongjiang na severovzhodu Kitajske, tudi strateškega pomena za Rusijo in Rusko vojsko. Tam ima namreč proizvajalec ruskih vojaških letal Suhoj svojo tovarno, v kateri na montažni liniji nastajajo lovci Su-30MKK, Su-33 in Su-35, kakor tudi potniška letala Suhoj superjet 100.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos, Wikipedia

већи су проблем ту јапанци него кинези

Savremena rusko-kineska granica na Amuru u najvećem delu određena je Ajgunskim sporazumom od 1858. godine. Njime je Rusija konačno učvrstila svoje pravo na dalekom Istoku. Eventualno posezanje Kine za ovim teritorijama, a to je ceo ruski dalekoistočni pojas relativno umerene klime za Rusiju može biti katastrofalan. Stanovništvo ruskog priamurja i Vladivostoka broji par miliona, dok samo u Mandžuriji živi preko 100 miliona ljudi. Japanska mornarica je snažna i dobro obučena vojna sila, sjajnih tradicija, i može efikasno zatvoriti sve prolaze ruskoj Tihookeanskoj floti u široki okean. Ipak, tu postoje krupna ustavna ograničenja i nedostatak ofanzivnog oružja većeg dometa. Japanske pretenzije završavaju se svakako sa ona četiri kurilska ostrva (Urup, Iturup, Šikotan i Habomai).

Posezanje Kine na ruski daleki istok, a to je ceo ruski dalekoistočni pojas relativno umerene klime za Rusiju može biti katastrofalan. S obzirom da su Kinezi vrlo odmereni, to se ne bi moglo očekivati pre 2050. godine, i to vrlo optimistično. Već danas u Habarovsku Kinezi čine značajan deo stanovništva. Žene se, udaju i rađaju decu koja imaju pravo na rusko državljanstvo. Ostrvo Damanski na Amuru, zbog kojeg je 1968. izbio rat između SSSR i Kine, 2008. je zvanično predato Kini. Da li će i kada stvarno NR Kina posegnuti na taj deo Rusije, niko naučno opredeliti ne može u ovom trenutku. U igri može biti čak i 1,5 miliona kv.km.

Neće Kinezi ništa nasilno uzeti. Čak ni formalno. Jednostavno će se naseliti (kao što jesu), biti većina i tražiti i dobiti (izboriti) prava. Većina su i u Singapuru (preko 70%) pa ga Kina nije zauzela. I neće.

Sa Singapurom ne postoji kopnena granica. Sa Habarovskom, pa i Komsomolskom postoji. Odmah tu, preko reke. Pri čemu je životni standard na kineskoj strani već vrlo uporediv sa ruskim u gradu, a sela će uskoro biti daleko naprednija od ruskih. Dovoljno je videti kuće, stradale prošlog proleća od poplave u habarovskom kraju, u naprednijim selima u Srbiji tako ne bi ni stoku držali, ne što bi tako živeli. Jedina opipljiva prednost je ruski penzioni sistem, jer Kina još uvek nema obavezno PIO osiguranje.

Ovo o Kini i Rusiji na dalekom istoku: kakave to veze ima sa odnosima na relaciji Rusija - NATO?

Usput: od Singapura do Kine je nekih 2.500 km - ne znam kako i zašto bi ga Kina zauzela ;D Da niste mislili na Hong-Kong? On je doduše, već kineski, ali ko zna ....

Slažem se ovo je izvan teme, ali nije loše prodikutovati.
Ne, mislio sam baš na Singapur, kao primer kineskog naseljavanja van svojih granica (gde su postali većina). Hong-Kong je oduvek bio kineska teritorija,naseljena kinezima, samo je privremeno bio otrgnut matici.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Napredni Mig-31BM presretači stacionirani u zapadnoj Rusiji

Datum objave:
08.04.2014

Modernizirani MiG-31BM presretači započeli su borbene dužnosti u zrakoplovnoj bazi u regiji Tver u zapadnoj Rusiji. Potpuna modernizacija postrojbe će biti dovršena do kraja godine, rekao je vojni glasnogovornik, prenose RIA Novosti. " U regiji Tver modernizirana dva presretača MiG-31BM započela su sa borbenim dužnostima u Zapadnom vojnom području", rekao je pukovnik Oleg Kochetkov, načelnik press službe Zapadnog vojnog područja, dodajući kako su zrakoplovi isporučeni na kraju prošle godine. "Do kraja 2014.godine, eskadrila MiG-31 iz Khotilova će biti u potpunosti opremljena novijim moderniziranim presretačima", rekao je pukovnik. MiG-31BM je nadzvučni avion dvosjed namjenjen presretanje aviona na velikim udaljenostima. Ima unaprjeđenu avioniku, otkriva ciljeve na 320 km i radijus djelovanja sa 280 km. Multimode radar može otkriti do 24 cilja istovremeno, a djelovati istovremeno po osam ciljeva.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Švedski Volvo zaustavio projekt sa ruskim Uralvagonzavodom

Datum objave:
09.04.2014

Švedski radio je izvijestio da je Renault Trucks Defense u vlasništvu Volva objavio 7. travnja kako je zaustavio suradnju sa ruskom državnom tvrtkom Uralvagonzavod ( UVZ ) na razvoju novog oklopnog vojnog vozila. Odluka dolazi u trenutku krize u Ukrajini, javila je agencija AFP.  Nazvan "Atom",novo je vozilo trebalo koristiti motor Volva što treba odobriti švedska vlada. Volvo će preispitati projekt u strahu da bi Vlada mogla zaustaviti posao, kaže AFP.

"S obzirom da smo vidjeli mnoge neizvjesnosti oko moguće suradnje, obustavili smo naš ugovor o suradnji do daljnjeg," rekao je glasnogovornik Volva za novinsku agenciju.

UVZ je prikazan prošlog listopada na 9. međunarodnoj izložbi oružja , vojne opreme i streljiva ("Russia Arms Expo 2013") u ruskom gradu Nižnji Tagil . Model je prikazan kao 8x8 pješačko borbeno vozilo opremljeno automatskim 57mm kupolom.

Težine 33 tone, vozilo je trebalo zamijeniti BTR-80 amfibijsko oklopno vozilo. Inačice koje se razmatraju uključuju pješačko borbeno vozilo, sa 120mm minobacačem ili protutenkovskim projektilima, medicinska, izvlačenje i za polcijske postrojbe.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Američki F-16 ostaju u Rumunjskoj i nakon vježbe ovog mjeseca

Datum objave:
10.04.2014

Američki borbeni avioni F-16 poslani su u Rumunjsku ovog mjeseca kako bi sudjelovali u zajedničkim vježbama, javlja Romania Insider. "Imamo na rasporedu vježbe sa Amerikancima u rumunjskom zračnom prostoru, a zrakoplovi će ostati duže vremena u Rumunjskoj", rekao je ministar obrane Mircea Dusa za Mediafax. Prošli tjedan, Pentagon je objavio da će rasporediti dodatnih 175 osoba u vojnu bazu Mihail Kogalniceanu gdje je već stacionirano 265 marinaca.

Dusa je rekao kako Bukurešt ima i druge zahtjeve "spram naših američkih partnera i NATO-a", a riječ je o razmještaju NATO borbene eskadrile u Rumunjskoj dok domaća eskadrila F-16 ne postane operativna do 2017, izvijestio je Reuters. Prošle godine Rumunjska je nabavila rabljene avione F-16 iz Portugala.

Raste zabrinutost zbog toga što Moldavija također može postati dio ruske intervencije na sličan način kao što je Rusija učinila sa Krimom.

Video uradak sa zadnjih vježbi u Rumunjskoj ;

https://www.youtube.com/watch?v=HUj_Bz5xDkw

Na zvaničnom sajtu NATO alijanse predstavljen dokument kako oni gledaju iz svog ugla na svu dosadašnju saradnju i odnose sa Rusijom.
Ovo je svojevrstan odgovor na,po njihovim rečima,sve pretenzije Moskve i kršenje svh dosadšnjih napora alijanse za mir u svetu.Posebno se osvrćući na situaciju u Ukrajini.

nato (http://www.nato.int/cps/en/natolive/topics_109141.htm)

Detalj koji je nama zanimljiv.

To je ono - ko u klin, ko u ploču. To nije dijalog. Nije ni pokušaj dijaloga. NATO ima svoje mišljenje, ne želi da ga menja bez obzira na činjenice, i utoliko gore po činjenice. Stav je "zakovan" i može ga promeniti samo suštinska izmena svetskog poretka, a proces je započeo. Za formulisanje nove politike biće potrebno nekoliko godina. Da li će za to biti potrebno proliti i mnogo krvi, još ćemo videti.

Ankara odbacuje navode Rusije o brodovima SAD u Crnom moru
Beta   12.04.2014.

Turska je danas odbacila navode Rusije da je prekršila međunarodnu konvenciju pošto je dozvolila da se u Crnom moru duže zadrže američki ratni brodovi.

[attachment=1]

Konvencija iz Montrea predviđa da ratni brodovi iz država koje ne izlaze na Crno more, mogu da ostanu u tom moru najduže 21 dan. Vlasti u Moskvi su nedavno izrazile zabrinutost zbog dugog prisustva brodova NATO-a, čime se, kako se navodi, krši Konvencija iz Montrea doneta 1936. godine. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je prošle nedelje da su američki brodovi u nekoliko navrata bili duže od 21 dana u Crnom moru, istučući da je Turska "čuvar tog moreuza" i da je trebalo to da spreči. Ruski mediji su preneli da je američki brod "Tejlor" (USS Taylor), upućen za bezbednost Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, ostao duže pod izgovorom da je bio u turskoj luci Samsun zbog neophodne popravke. Mediji su dodali da je drugi brod, američki razarač "Trakstan" (Truxtun) ostao u martu duže posle manevara s Rumunijom i Bugarskom. Ankara je danas navela da ni u jednom od navedena dva slučaja nije prekršena konvencija iz Montrea i dodala da je na razgovor pozvala ruskog diplomatu da mu to saopšti.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Litavska vojska će razmjestiti radare u blizini Bjelorusije

Datum objave:
15.04.2014

Litavsko ministarstvo obrane planira rasporediti tri nova radara na granici sa Bjelorusijom kako bi pojačala sposobnosti zračnog motrenja. Oprema će zamijeniti litavske radare P-18 i P-37, koji su izgrađeni još za vrijeme SSSR-a, priopćilo je ministarstvo. Litavski ministar obrane Juozas Olekasom je izjavio kako je nabava u vezi sa povećanjem regionalnih napetosti zbog ruske intervencije u Ukrajini.

"Promjena sigurnosne situacija nameće potrebu da se prilagodimo novim rješenjima. Mi bi trebali ne samo osloniti se na potporu naših saveznika, već preuzeti odgovornost za vlastitu sigurnost", rekao je Olekasom .

Akvizicije su procijenjena na vrijednost od oko 81 milijun USD. Prema planovima, projekt će biti dovršen do 2019. Litavsko ministarstvo je do sada planiralo nabavu dva radara dugog dometa, a nedavno je odlučio proširiti kupovinu na tri. Treći radar će biti smješten na području Ignalina u istočnom dijelu zemlje.

Konsenzus o nužnosti povećanja litavske obrambene potrošnje raste među svim glavnim političkim strankama, tvrdi ministar obrane.

Vir. Defender hr
http://www.defender.hr/

Kanada šalje šest borbenih aviona CF-18 u istočnu Europu

Datum objave:
18.04.2014

Kanada će razmjestiti šest borbenih aviona CF-18 u istočnu Europu u sklopu NATO odgovora na pogoršanje stanja u Ukrajini, izjavio je kanadski premijer Stephen Harper. Ruski predsjednik Vladimir Putin upozorio je da je Ukrajina na rubu građanskog rata, što bi moglo dovesti do izravne ruske intervencije.

NATO je povećao broj aviona i brodova u regiji dok se ruske snage koncentriraju na ukrajinskoj granici. Estonija , Latvija i Litva koje imaju granice sa Rusijom i značajan broj etničke ruske populacije, zatražile su prisustvo NATO snaga kao što je to učinjeno u Poljskoj i Rumunjskoj koje graniče sa Ukrajinom.

Harper je osudio " Rusku protuzakonitu okupaciju Ukrajine i njezine vojne provokacije." Kanadski vođa izjavio je kako je zabrinut zbog " ekspanzionizma Rusije pod predsjedanjem gospodina Putina. Ja vjerujem da je to dugoročno ozbiljna prijetnja svjetskom miru i sigurnosti, a mi smo uvijek spremni da radimo s našim saveznicima u NATO-u kako bi donijeli stabilnost."

Vir: Dnevnik hr
http://dnevnik.hr/

Putin pozdravio izbor novog šefa NATO-a: 'Imamo dobre odnose'

Moskva, 19.04.2014
Unatoč dobrim odnosima, čak i onim osobnim, sa Stoltenbergom, Putin je poručio da treba vidjeti kako će se razvijati kad preuzme dužnost.

Ruski predsjednik Vladimir Putin pozdravio je u subotu izbor bivšeg norveškog premijera Jensa Stoltenberga na mjesto novog glavnog tajnika NATO-a, ustvrdivši da njih dvojica imaju 'vrlo dobre odnose', ali je naglasio da normalizacija odnosa sa Zapadom ovisi o postupcima zapadnih zemalja.

Odnosi Rusije i NATO-a na najnižoj su razini od završetka Hladnog rata, pošto je Rusija anektirala ukrajinski poluotok Krim, što je Putin nedavno opravdao širenjem NATO-a na istok Europe.

›Pitali Putina: 'Kad ćete nam predstaviti ženu?' Evo što je odgovorio
U razgovoru za televiziju Rossiya Putin je naznačio da bi izbor Stoltenberga, koji na dužnost glavnog tajnika NATO-a stupa u listopadu, mogao pomoći u popravljanju odnosa.

'(Stoltenberg i ja) imamo vrlo dobre odnose, uključujući i osobne odnose. Riječ je o vrlo ozbiljnoj, odgovornoj osobi', rekao je Putin, dodajući da ipak treba vidjeti kako će se 'ti odnosi razvijati pošto Stoltenberg preuzme dužnost'.

Putin je isto tako rekao da nema razloga da se odnosi Rusije i Zapada ne poprave. 'Mislim da nema ničega što bi moglo spriječiti normalizaciju odnosa i normalnu suradnju' sa Zapadom, rekao je Putin.

›Putin: Pogledajte što su napravili Jugoslaviji
'Ali to ne ovisi o nama, ili ne ovisi samo o nama. To ovisi o našim partnerima', rekao je ruski predsjednik.

Putin nije govorio o tome što misli da bi Zapad trebao napraviti, ali njegov je glasnogovornik u petak nagovijestio da je glavna prepreka normalizaciji odnosa nedostatak poštovanja koje Zapad pokazuje u odnosu na Rusiju, tretirajući je poput "školarca koji je nešto skrivio". (Hina)

Vir. Defender hr
http://www.defender.hr/ 

Češki avioni Gripen i 300 vojnika raspoloživo za obranu NATO članica
 
Photographer: Milan Roudny
Datum objave:
22.04.2014

Češka vlada je pokazala spremnost osigurati četiri borbena aviona i 300 vojnika kako bi se osigurala zaštiita zemalja članica NATO saveza zbog novonastale krize u Ukrajini , prenosi češka novinska agencija. Prošlog četvrtka, ministar obrane Martin Stropnicky je izjavio: "Ako NATO pita za to, spremni smo osigurati četiri Gripena za zaštitu Baltičkog zračnog prostora ili poslati 300 vojnika u sklopu NATO snaga za brzi odgovor. Glavni tajnik NATO-a Anders Fogh Rasmussen je naznačio kako će Savez ojačati svoju obranu zbog situacije u Ukrajini.

:krsta Baš su se pretrgli.

Москва — Русија ће у руском делу Арктика формирати јединствени систем базирања бродова и подморница нове генерације, најавио је данас руски председник Владимир Путин.

“Треба јачати војну инфраструктуру. Између осталог, ради се о формирању јединственог система базирања бродова и подморница нове генерације у нашем делу Арктика”, рекао је Путин на седници националног Савета за безбедност, пренеле су агенције.

Агенција РИА Новости подсећа на ранију изјаву министра одбране Русије Сергеја Шојгуа да ће развој инфраструктуре на Арктику бити један од приоритета Министарства ове године и да, по плановима, ове године треба окончати формирање руских војних јединица, а да предстоји јачање поузданости обезбеђења руске границе на Арктику, између осталог, јачањем морнаричке компоненте пограничне групе Федералне службе безбедности.

Путин је данас рекао да објекти за експлоатацију нафте и гаса, терминали за утовар и цевоводи треба да буду поуздано заштићени и од терориста и од других потенцијалних претњи, пренео је Итар-Тасс.

“Треба уважити и динамично променљиву спољнополитичку и социјално-економску ситуацију у свету, која носи нове ризике и изазове по националне интересе Русије, укључујући и на Арктику”, рекао је руски председник.

Према Путиновим речима, пажња међународне заједнице према региону Арктика расте.

“Овде се све чешће укрштају и сучељавају интереси како арктичких држава, али и интересе изражавају и земље које се налазе далеко од Арктика”, рекао је председник Русије, истичући да је зато потребно да Русија донесе допунске мере како не би заостајала за партнерима и како би очувала свој утицај у региону.

Путин је позвао руске експерте и дипломате да искористе успешно искуство одбране сваког дела континенталног гребена и акваторије Русије у Северном Леденом океану током медјународноправног утврђивања спољних граница, наводећи као пример 52.000 квадратних километара континенталног гребена у Охотском мору.

У марту је на 33. седници Комисије УН за границе континенталног гребена Русија истакла своје право на део Охотског мора, на део од 52.000 квадратних километара, чије је дно продужетак руског континенталног гребена.

“Управо тако наши експерти треба да поступају и при одржавању билатералних и мултилатералних консултација са владама арктичких земаља. Да бране сваки део континенталног гребена руског дела Арктика, морске акваторије”, рекао је Путин.

Руски медији пренели су да према проценама геолога на том делу Охотског мора укупна количина пронађених угљеводоника премашује милијарду тона.

Путин је тражио да се у потпуности заврши формирање модерне навигационе и комуникационе инфраструктуре, техничког сервисирања и пружања помоћи.

“Потребно је да урадимо тако да компанијама буде повољно да плове под руском заставом, да такви бродови под нашом јурисдикцијом, остварују главни део превоза на Арктику”, рекао је руски председник.

Путин је најавио да ће држава улагати знатна средства у Арктик, јер то диктирају дугорочни национални интереси.

(Танјуг)

Bitna je spremnost da ne kažem politična odluka, a kasnije o brojčanom stanju lako se može iči u + ili -, po potrebi.

Iznenadio sam se kad sam čuo da računaju da u sledećih par godinu dana povećaju transport Sevmorputem do četiri miliona tona  godišnje. Milioni k`o milioni, ali to je veoma mala količina robe. Infrastrukturu moraju razvijati, prosto jer je za sve ove godine nisu razvili, a ono malo što je bilo propalo je.

Ministarstvo: Ruski borbeni avioni narušili vazdušni prostor Holandije
Beta   23.04.2014.

Borbeni avioni Holandije su, uz pomoć saveznika iz NATO - Britanije i Danske, presreli danas popodne dva ruska ratna aviona koja su ušla u vazdušni prostor Holandije preko Severnog mora, saopštilo je Ministarstvo odbrane iz Haga.

[attachment=1]

Holandsko ministarstvo identifikovalo je ruske avione kao tupoljev TU-95, i navelo da je uputilo dva aviona F-16 iz vazduhoplovne baze Volkel da ih presretnu. Major holandske vojske naveo je da su angažovani i avioni Britanije i Danske kako bi bili sigurni da će avioni odleteti iz holandskog vazdušnog prostora. Holandsko ministarstvo je navelo da su se slični incidenti dešavali i ranije, uključujući jedan od 23. marta i drugi od 10. septembra prošle godine.

Izvor: www.blic.rs

Ruski vojni avioni blizu britanskog vazdušnog prostora
Tanjug   24.04.2014.

Borbeni avion britanskih vazduhoplovnih snaga (RAF) uzleteo je iz baze Lukers u Škotskoj pošto su dva ruska aviona za nadgledanje prišla blizu britanskog vazdušnog prostora, preneli su danas londonski mediji.

[attachment=1]

Ruski avioni, za koje se veruju da je reč o “Tupoljevima 95s”, uočeni su juče u blizini severoistočne obale Škotske, ali su se okrenuli i otišli pošto je borbeni avion RAF-a “Tajfun” uzleteo iz baze, prenosi “Dejli mejl”. "’Tajfun’ je brzo reagovao uzletanjem iz baze RAF-a u Lukersu kako bi ustanovio identitet nepoznatog aviona koji se približavao vazdušnoj oblasti koju kontroliše NATO severno od Škotske”, kaže se u saopštenju RAF-a i dodaje da “ni na jedan drugi način nije bilo moguće identifikovati letelicu”. Dalje se navodi da je ubrzo ustanovljeno da je reč o dva ruska vojna aviona koji su “sve vreme bili u međunarodnom vazdušnom prostoru, na šta i imaju pravo”. Incident se dogodio u trenutku jačanja tenzija u međunarodnoj zajednici zbog situacije u Ukrajini, a posle odluke Krima da se pripoji Rusiji, podseća taj list. Oglasio se sinoć i britanski ministar odbrane Filip Hamond koji je naveo da su “nedavni događaji povećali svest o aktivnostima ruske vojske”. “Ali, mi smo uvek uvežbano presretali, identifikovali i ispratili ruske avione i brodove koji tranzitiraju međunarodnim vazdušnim prostorom i vodama na domašaju oblasti od interesa za Britaniju”, stoji u saopštenju. Ministar odbrane je poručio da će RAF i ratna mornarica ostati u pripravnosti i biti spremni da presretnu bilo koje snage koje ne pripadaju NATO u oblastima koje vojni savez kontroliše. Stručnjaci za bezbednost kažu da Rusija koristi avione za nadgledanje kako bi “podsetila svet na svoju vojnu snagu i ispitala vazduhoplovne odbrambene sisteme drugih zemalja”. Incidenti sa stranim avionima u blizini britanskog vazdušnog prostora su veoma češti, a prošle godine je, prema podacima britanskog ministarstva odbrane, zabeleženo osam.

Izvor: www.blic.rs

колико ја знам, увек се диже најмање пар авиона. откуд сад само један тајфун???

Skup benzin.

Iz drugog je snimljena fotka iz vesti.

Švedska nije članica NATO, ali ova vijest ima veze.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Švedska naoružava Gripene krstarećim projektilima zbog Rusije

Datum objave:
25.04.2014

Švedska vlada planira opremiti borbene avione Gripen krstarećim projektilima sposobnim gađati ciljeve u Rusiji, najavljeno je samo nekoliko dana nakon odluke o povećanju vojnog proračuna zbog sukoba u Ukrajini. " U budućnosti sposobnost gađanja ciljeva na velikim udaljenostima može biti važno," izjavio je švedski ministar obrane Karin Enstroem za švedski radio, dodajući da projektili moraju imati " visoku preciznost zbog čega bi djelovali kao faktor odvraćanja."

"Dakle, to bi povećalo naše zajedničke obrambene sposobnosti, a time i podiglo razinu učinkovitosti naše obrane." U utorak je vlada desnog centra vlada objavila planove za porast vojne potrošnje za 5,5 milijardi švedskih kruna (604 milijuna €) do 2024. što bi uključivalo i isporuku dodatnih deset aviona Saab Gripen čime bi njihov ukupan broj dosegao 70 u sastavu švedskog ratnog zrakoplovstva.

Švedske obrambene snage traže naoružanje većeg dometa kako bi odvratile Rusiju od pokušaja uništavanja švedskog vojnog arsenala. Nove rakete bi se instalirale na Gripen i imale bi domet 1000 km. " To pokazuje potencijalnom protivniku da se možemo boriti na velikim udaljenostima, pa vjerujemo da služi odvraćanju protivnikovih namjera," izjavio je pukovnik Johan Hansson za Švedski radio. Novi pristup od strane švedske vlade označava odstupanje od tradicionalnog obrambenog stajališta nesvrstane i neutralne zemlje.

PS:Interesantna je zadnja rečenica! (Duje)

Neutralna je bila uvek, ali svrstana je bila i te kako.

у чланку пише да је један...

Ruski brodovi između Kube i Floride

Pentagon javlja da su ruski izviđački brodovi plovili  u zadnjim mjesecimu  uz američku istočnu obalu i blizini Meskičkog zaljeva. USA su zabrinute, jer je jedan brod, među  njima,  opemljen sa  visokotehnološkom opremom za šijuniranje.  Primječeni su brodovi   “Nikolay Chiker”,  brod projekta P-5757, koji ima mogućnost dizanja  i popravak podmornica, te brod Viktor Leonov (SSV-175) klase “višnja” – projekt 864 meridian, koji je namijenjen prikupljanju podataka.

Službenici u pentagon sumnjaju da brodovi Ruske mornarice več od marta skupljaju podatke (špijuniraju)  amričku pomorsku  bazu,  Kings Bay,  za podmornice sa balističkim projektilima (rakete SSBN) kao i druge vojne objekte u USA.  Ruski brodovi otkriveni su u blizini pomorske baze Mayport na Floridi, južno od Kings Bay-a. Brodovi su bili u međunarodnim vodama u blizini Kube.
 
Prikupljanje podataka ruskih obavještajnih službi podudara se sa povećanjem napetosti između USA i Rusije poslije nedavnog odcjepljenja Krima od Ukrajine.

Predstavnik  Pentagona kaže da je elektronsko špijuniranje američkih baza, možda, dio vježbi  ruskih nuklearnih snaga. Ruska vojska  imala je između 17. i 19. aprila 2014 vojne vježbe Strateških nuklearnih snaga u kojima je sudjelovalo oko 10.000 ruskih vojnika.
 
Kubanski mediji javljaju da je bio  ruski “špijunski”  brod , “ Viktor Leonov”  (SSV175), u zadnjim mjesecima,  više puta u Havani.


Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

RUSKE LADJE MED KUBO IN FLORIDO

Iz Pentagona so sporočili, da ruske izvidniške vojaške ladje zadnje mesece plujejo ob vzhodni obali ZDA in v bližini Mehiškega zaliva. ZDA so zaskrbljene, saj je ena izmed njih opremljena z visokotehnološko opremo za vohunjenje.

Po ameriških podatkih gre za ruski ladji Nikolay Chiker, spremljevalno ladjo razreda projekt P-5757, ki ima zmogljivosti za dvig ter popravilo podmornice, in 91-metrsko ladjo Viktor Leonov (SSV-175) razreda vishnya (project 864 meridian), ki je namenjena pridobivanju podatkov in opremljena z visokotehnološko opremo za vohunjenje.

Uradniki v Pentagonu sumijo, da so ladje Ruske mornarice že od marca del operacije zbiranja obveščevalnih podatkov (vohunjenja), tako iz pomorskega oporišča za ameriške podmornice z balističnimi raketami (SSBN) Kings Bay, kot tudi drugih vojaških objektov v ZDA. Obe ladji so odkrili ob obali Floride v bližini ameriške pomorske baze Mayport na Floridi, ki je južno od Kings Baya.

“Opozorjeni smo bili, da se ruski ladji Viktor Leonov in Nikolay Chiker trenutno nahajata v vodah, ki so izven ameriških teritorialnih voda, vendar blizu Kube,” je dejal podpolkovnik Tom Crosson ,tiskovni predstavnik Pentagona. “Spoštujemo svobodo vseh narodov, kot določa mednarodno pravo, ob delovanju njihovih vojaških plovil izven teritorialnih voda drugih narodov.”

Zbiranje podatkov ruske obveščevalne sovpada s povečevanjem napetosti med Združenimi državami Amerike in Rusijo po nedavni vojaški odcepitvi Krimskega polotoka od Ukrajine ter priključitvi k Rusiji, so zapisali pri ameriškem WCBM.

Predstavnik Pentagona je ob tem dejal, da je možno, da je elektronsko vohunjenje povezano z nadzorom ameriških oporišč del ruske jedrske vojaške vaje. Ruska vojska je namreč imela med 17. in 19. aprilom 2014 vojaške vaje Strateških jedrskih sil, na katerih je sodelovalo okoli 10.000 ruskih vojakov in 1.000 kosov vojaške opreme. Ta datum, kot pravijo Američani, naj bi sovpadal s potjo ene izmed ruskih vojaških ladij (Nikolay Chiker), ki je priplula v bližino Floride iz Kube.


Poročila kubanskih medijev pa tudi razkrivajo, da je bila ruska “vohunska” ladja Viktor Leonov (SSV-175) večkrat zasidrana v Havani v zadnjih treh mesecih.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos, AP

"špijunski brod" Viktor Leonov

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,23106.msg320364.html#msg320364

poz.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Britanski borbeni avioni Eurofighter Typhoon stigli u Litvu
 
Datum objave:
28.04.2014

Četiri britanska borbena aviona Eurofighter Typhoon danas su stigla u Litvu kao dodatna potpora postojećoj NATO misiji nadzora zračnog prostora Baltičkih zemalja usred rastućih napetosti između Rusije i Ukrajine. Četiri poljska aviona MiG- 29 će se pridružiti britanskim avionima u utorak, a četiri danska F-16 će se razmjestiti u Estoniji. Od početka svibnja, 12 savezničkih zrakoplova će patrolirati baltičkim nebom. Još od početka NATO misije nad Baltikom prije deset godina, četiri su savezničk aviona u svako doba čuvala i nadzirala zračni prostor Baltika. Sjedinjene Države, koje trenutno završavaju svoju rotaciju u misiji, pojačale su prisustvo na 10 aviona F-15 u ožujku ove godine. Prigodna svečanost rotacije snaga održat će se u srijedu. Od srijede misija će se dijeliti između Velike Britanije, Danske i Poljske te će trajati od svibnja do rujna 2014.

зна ли неко да ли су руси некако реаговали на ово повећање броја авиона? нешто се причало да ће повећати број у белоруским базама. да ли се ту нешто урадило или "кулирају" ово арчење горива?

Dodatne snage iz SAD pristigle u baltičke zemlje
Tanjug   28.04.2014.

U Litvaniju i Estoniju danas su britanskim borbenim avionima "tajfun" pristigle dodatne američke snage, u atmosferi nastojanja NATO da umiri strahovanja baltičkih država povodom dešavanja u Ukrajini.

[attachment=1]

Britanski avioni, koji su sleteli u vazduhoplovnu bazu Siauliai na severu Litvanije, prvi su od planiranog pojačanja od 12 letelica, koje treba da patroliraju baltičkim nebom. Novih 150 američkih vojnika je smešteno u vazduhoplovnu bazu Amari u Estoniji. Dosad je ukupno 600 američkih vojnika razmešteno u Poljskoj i baltičkim državama (Litvaniji, Letoniji i Estoniji). Oni će za početak učestvovati u pešadijskim vežbama. U planu je da te snage, koje će se rotirati, ostanu u navedenim zemljama bar do kraja 2014. Bazi Siauliai, iz sovjetskog doba, nedostaje savremena infrastruktura, tako da će štab vojne misije biti smešten u bloku metalnih kontejnera, dok će ostatak snaga biti smešten u četiri neuslovna hangara, od kojih su tek dva napola završena. Baltičke države su članice NATO od 2004. godine, ali strane trupe dosad nisu tamo trajno razmeštane, delimično da bi se izbegao antagonizam Rusije.

Izvor: www.blic.rs

Moskva: Zapad podržao puč, Rusija ne prihvata jezik ultimatuma
Tanjug   28.04.2014.

Zvanična Moskva saopštila je večeras da su zapadne zemlje, u suštini, podržale oružani državni prevrat u Ukrajini i istakla da je za Rusiju jezik ultimatum neprihvatljiv.

U komentaru Ministarstva inostranih poslova Rusije izražava se nedoumica u vezi sa sadržajem i tonom zajedničke izjave šefova država ili vlada zemalja Grupe sedam industrijski najrazvijenih zemalja (Nemačke, Kanade, SAD, Francuske, Italije, Japana i Velike Britanije), kao i predsedavajućih Evropskog saveta i Evropske komisije od 26. aprila. "Izgleda čudno usvajanje te izjave u kontekstu toga da su zapadne zemlje, u suštini, podržale oružani državni prevrat u Ukrajini, kršeći sporazum, potpisan u prisustvu visokih predstavnika Poljske, Nemačke i Francuske, kojim je uvedena obaveza početka sprovođenja ustavne reforme i tek potom održavanja izbora", navodi se u saopštenju koje prenosi Itar-Tas. Rusija navodi da vlasti u Kijevu do sada "nisu preduzeli ništa" da bi bila započeta ustavna reforma uz učešće svih regiona Ukrajine, što bi "doprinelo izlasku te zemlje iz veoma oštre političke krize", a posle tog procesa bio bi usvojen ustav prihvatljiv za sve regione, na osnovu kog bi bilo moguće "održati predsedničke i parlamentarne izbore i sprovoditi decentralizaciju vlasti". Zapadni partneri, kako se ističe, prećutkuju "grubo kršenje elementarnih prava građana", kao što je sloboda izražavanja i sloboda medija. "U Ukrajini su isključeni praktično svi ruski TV kanali, redovno se privode i proteruju novinari", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva i dodaje da na zapadu Ukrajine "neometano marširaju ideološki naslednici divizije 'vafen-Š' - Galičina". Ukazuje se da su tek posle upornih poziva Moskve OEBS-u, njegovi predstavnici mogli da posete lidera narodnog pokreta protesta u Donjeckoj oblasti, Pavela Gubarjova, a u "izjavi G-7 nema ni reči o sudbini mnogih drugih političkih zatvorenika koje drži kijevski režim". Navodeći da je "jezik ultimatum za Rusiju neprihvatljiv", Moskva je izrazila spremnost da "i dalje pomaže deeskalaciji konflikta u Ukrajini" i istakla da je potrebno "prekinuti svako nasilje, odbačen svaki ekstremizam, razoružane nelegalne oružane formacije, a pre svega esktremisti Desnog sektora", prenela je agencija RIA Novosti. Agencija podseća da su zemlje G-7 u subotu optužile Rusiju za nepoštovanje Ženevskog sporazuma od 17. aprila I zapretili novim sankcijama. "Zar Grupa 7 smatra da je 'pozitivna mera' sprovođenje vojne operacije uz angažovanje ukrajinske vojske i specijalnih službi u istočnim oblastima zemlje protiv sopstvenog stanovništva koje se ne slaže sa politikom aktuelnog kijevskog režima?", postavila je Rusija pitanje u saopštenju povodom ocene zemalja Zapada da Moskva ne poštuje sporazum, a Kijev sprovodi "pozitivne mere".

Izvor: www.blic.rs

NATO: Ne vidimo da se Rusija povlači sa ukrajinske granice


29.04.2014.

NATO dosad nije video dokaze da su ruski vojnici počeli da se povlači sa granice sa Ukrajinom, uprkos saopštenju ruskih vlasti da su se trupe vratile na svoje stalne pozicije, izjavio je jedan neimenovani zvaničnik Severnoatlantske alijanse agenciji Rojters.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je sinoć u telefonskom razgovoru sa američkim kolegom Čakom Hejgelom rekao da su se trupe ruske vojske, koje su prošle nedelje započele vojne vežbe u blizini granice sa Ukrajinom, povukle na svoje stalne pozicije, saopštila je ruska vlada.

"Trenutno nemamo informacije koje ukazuju na to da se ruske trupe povlače sa ukrajinske granice. Želimo ponovo da podstaknemo Rusiju da se pridržava odluka Ženevskog sporazuma i da povuče sve svoje trupe sa ukrajinske granice i umesto toga se okrene diplomatiji i dijalogu", rekao je zvaničnik NATO Rojtersu, odgovarajući na pitanje o izjavi Sergeja Šojgua.

Prema odredbama sporazuma postignutog u Ženevi 17. aprila, u Ukrajini bi trebalo da se razoružaju sve nelegalno naoružane formacije, da se deblokiraju sve državne vladine zgrade i da se pomiluju svi demonstranti, izuzev onih koji su počinili teške zločine.

Na razgovorima u Ženevi učestvovali su predstavnici Rusije, SAD, Evropske unije i Ukrajine.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Rumunjski ministar obrane Mircea Dusa, je za vrijeme posjete gradu Targu Mures u Transilvaniji izjavio da su rumunjski lovci MiG-21 lancer u zraku svali dan i da već odavno nisu toliko letjeli kao u zadnjem vremenu.
Od početka krize u Ukrajini,  NATO je preduzeo mjere nadzora zračnog prostora graničnih država pakta NATO pa avionima AWACS svakodnevno preletavaju rumunjski zračni prostor uz pratnju rumunjskih MiG-ova……

http://www.youtube.com/watch?v=Rdyvel-Zuu4

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

PREOSTALE ČLANICE PAKTA NATO TESNO SODELUJEJO Z ROMUNIJO

Romunski obrambni minister Mircea Dusa je med obiskom mesta Targu Mures v Transilvaniji izjavil, da so romunski lovci MiG-21 lancer v zraku vsak dan in da romunski vojaški piloti že vrsto let niso leteli toliko, kot v zadnjem času.

“Od začetka krize v Ukrajini  je zveza Nato  sprejela ukrepe za nadzor zračnega prostora mejnih držav pakta Nato in za to vsak dan uporablja letala za zgodnje opozarjanje in nadzor (AWACS) …  Od začetka krize zveza Nato vsak dan z letali za zgodnje opozarjanje preletava romunski zračni prostor skupaj z našimi lovci MiG-21. Romunski vojaški piloti že dolgo časa niso leteli toliko, kolikor letijo v tem obdobju,” je dejal Dusa.

Romunski obrambni minister je za maj napovedal tudi novo vojaško vajo Romunskih letalskih sil v kateri bodo sodelovale tudi nekatere letalske sile držav članic pakta Nato, tudi USAF z lovci F-16. Vaja bo potekala v letalski bazi Campia Turzii, kjer so nameščene 711. In 712 eskadrilja z lovci MiG-21 lancer ter 713. In 714. eskadrilja s helikopterji IAR-330.

Dusa je ob tem dodal, da se s članicami severnoatlantskega zavezništva dogovarjajo tudi za kopenske in pomorske vojaške vaje v Črnem morju, ki bodo služile za krepitev sodelovanja med vojskami. Romunija se je pridružila zvezi nato leta 2004, tako kot Slovenija.

Pred kratkim smo že poročali (v spodnji novici), da sta imeli Ameriška in Romunska vojska skupno vojaško vajo Dacian Viper 2014, med katero je romunski premier Victor Ponta kot kopilot poletel z ameriškim lovcem F-16 med obiskom vojaške letalske baze Campia Turzii v severozahodni Romuniji.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos

S obzirom da ni jedna ni druga strana ne poštuje odredbe sporazuma u Ženevi, mogu samo zaključiti da je sporazum  "mrtvo slovo na papiru" i da nema nikakvu faktičku važnost. Rusija smatra da je prvi korak na "zapadnim partnerima", a oni opet tvrde da Rusija mora "deeskalirati" situaciju. S obzirom da u sporazumu izgleda namerno odsustvuju detalji kako se šta ima sprovesti, Zapad tumači sporazum kao obavezu da Rusija praktično odustane od svojih interesa u Ukrajini, što njima, naravno, ne pada na pamet Isto važi i za prorusku stranu. Ako se demonstranti povuku i vrate zauzete zgrade, i ako se vojska RF povuče sa granice, to će značiti signal da kijevski nacionalisti mogu raditi šta hoće. A u tom slučaju, može se očekivati samo mnogomilionski jednosmerni pravac izbeglica u Rusiju, što može, u krajnjoj liniji, dovesti do destabilizacije vlasti u Kremlju, što i jeste krajnji cilj Zapada. S obzirom na današnje stanje faktičke nemogućnosti sprovođenja centralne vlasti u Kijevu na celoj državnoj teritoriji, kao i da je ta nemogućnost, sudeći po svemu, prilično trajna, te da se teritorija ukrajinske države, do trajnog rešenja, u ovom trenutku ne može smatrati celovitom, namerno više neću u postovima ovim povodom koristiti termin "državne", ili "centralne" vlasti Ukrajine, već samo "kijevske vlasti", odgovarajuće varijante i izvedenice.

NATO: Nove vojne vežbe na Baltiku biće održane u junu
Srna   30.04.2014.

Zbog pogoršanja situacije u Ukrajini nove vojne vežbe NATO biće u regionu Baltičkog mora biće održane u junu, saopštio je danas portparol Pentagona, kontraadmiral Džon Kirbi.

[attachment=1]

"Američki sekretar odbrane Čak Hejgel saopštio je da će pomorske vežbe biti održane u regionu Baltičkog mora u junu. Biće angažovani vojnici iz više od 10 država članica Alijanse i njihovih partnera", izjavio je Kirbi. Baltičke države i Poljska nedavno su izrazili želju da američke trupe budu stalno raspoređene u regionu. SAD su saopštile da mogu da češće obavljaju vojne vežbe, ali da ne planiraju stalno raspoređivanje vojnika u regionu, prenosi RIA "Novosti". Američki padobranci trenutno su raspoređeni u Poljskoj, Estoniji i Litvaniji i učestvovaće u vežbama tokom ove godine.

Izvor: www.blic.rs

Četiri danska vojna aviona stigla u estonsku bazu
Tanjug   30.04.2014.

Četiri danska vojna aviona F-16 stigla su danas u Estoniju i to će biti prvi slučaj da letelice NATO budu stacionirane u ovoj baltičkoj državi, u susedstvu Rusije.

[attachment=1]

S avionima je u bazu Amari, na zapadu Estonije, stigao i tim za podršku od 60 ljudi. U atmosferi zabrinutosti oko krize u Ukrajini, estonski premijer Taavi Roivas je povodom ovog događaja izjavio kako "otvaranje baze Amari za redovne letove aviona NATO povećava bezbednost regiona", dodajući kako se radi na tome da estonski NATO saveznici trajno ostanu u toj zemlji. Dosad je jedina vazduhoplovna baza NATO na Baltiku bila Siauliai, na severu Litvanije. U Estoniju je u ponedeljak stiglo i 150 američkih vojnika - četvrtina snaga koje su Amerikanci uputili u Poljsku i baltičke države. Britanija je ove nedelje u Litvaniju poslala četiri svoja borbena aviona tipa "tajfun", Poljska četiri aviona Mig 29, dok je Francuska u Poljsku poslala četiri svoja vojna aviona ripa "rafal". Estonija, Letonija i Litvanija su početkom devedesetih godina izašle iz sastava bivšeg SSSR, nakon čega su 2004. godine ušle u NATO i EU.

Izvor: www.blic.rs

Rusi pripremaju odgovor na prekid suradnje sa ukrajinskim firmama koje dobavljaju opremu za ruske oružane sisteme. Potrebno je dvije i po godine da bi Rusi sami projektirali i proizvodili komponente za te oružane sisteme.

Predsjednik Putin pozvao je Ukrajinu da ostanu dugoročno siguran partner na podrućju vojno-tehničke suradnje sa Rusijom. Najavio je vlastitu organizaciju proizvodnje komponenata koje su  proizvodile ukrajinske firme. Osigurat če se i finansijska sredstva za preseljenje ukrajinskih stručnjaka iz industrije obrane u Rusiji, kojima je Putin zaželo dobrodošlicu. Pridošli stručnjaci dobit će stanove, pristojne plače te sredstva za ponovni razvoj komponenti. Kriza u Ukrajini “udrila” je rusku vonju industriju sa dvije strane: prva – ukrajinski dobavljači prestali su isporuku sastavnih komponenti i drugi put: radi sankcija ruskim firmama sa starne USA i EU. Šteta je vjerovatno velika u nuklearnoj i raketnoj industriji.

Putin je najavio da će Rusija nadomjestit uvoz ukrajinske vojne tehnike u roku od dvije i po godine ako dođe do potpunog prekida suradnje. Ruski minister za industriju i trgovinu Denis Manturov, komentirao je izjavu ruskog predsjednika i rekao da su već počeli projektirati komponente za motore srednjih helikoptera, koje je u Ukrajini proizvodila firma Motor-Sich, no, trebat će im barem dvije godine za potpunu samostalnost samoopskrbe. Komponente za motore helikoptera  Mil Mi-26 imaju dovoljno u rezervi do početka vlastite proizvodnje. Za motore školskog aviona Jak-130 nebi trebalo biti problema, jer motore proizvode i u Rusiji.


Vir: "Obramba" Slo
http://www.obramba.com/

RUSIJA BO V DVEH LETIH IN POL RAZVILA SVOJE KOMPONENTE ZA VOJAŠKO INDUSTRIJO

Rusija pripravlja odgovor na nastale vrzeli v industrijskih vezeh z Ukrajino in o možnih sankcijah zahoda proti ruskim obrambnim podjetjem. Ukrajinska podjetja, ki dobavljajo dele in sisteme za ruske oborožitvene sisteme, so namreč večinoma že prekinila sodelovanje z Rusijo.

Ruski predsednik Vladimir Putin je pozval Ukrajino, naj dolgoročno ostane zanesljiv partner na področju vojaško-tehničnega sodelovanja z Rusijo. Napovedal pa je tudi že organizacijo lastne proizvodnje komponent, ki jih proizvajajo ukrajinska podjetja, hkrati pa tudi, da bodo zagotovili finančna sredstva za preseljevanje ukrajinskih znanstvenikov v Rusijo. “Dobrodošli v Rusiji,” je Putin pozval strokovnjake iz ukrajinske obrambne industrije. Putin je ukrajinske strokovnjake v svoji izjavi tako povabil naj se preselijo v Rusijo, kjer bodo prejeli dostojne plače in stanovanja ter vsa potrebna sredstva za ponoven razvoj komponent.

Ukrajinska kriza je rusko industrijo “udarila” iz dveh smereh: prvič, ko so ukrajinski dobavitelji nehali dobavljati sestavne dele; in drugič zaradi sankcij ZDA in EU proti ruskim podjetjem. Škoda zaradi tega pa je verjetno precejšnja za podjetja v ruski obrambni, jedrski in raketni industriji.

Putin je že napovedal, da bo Rusija lahko nadomestila uvoz ukrajinskega vojaškega blaga v obdobju dveh let in pol, če pride do dokončne prekinitve sodelovanja. Za organizacijo razvoja in proizvodnje pa naj bi Rusija porabila dobršen del proračunskih sredstev, vendar naj bi se v proračunu Rusije našel denar za to, so zapisali pri VPK Russia.

Ruski minister za industrijo in trgovanje Denis Manturov je že komentiral izjavo ruskega predsednika. Dejal je, da so že začeli razvijati komponente za motorje za srednje helikopterje, ki jih je jih v Ukrajini izdelovalo podjetje  Motor-Sich, vendar da bodo potrebovali vsaj 2 leti za popolno samooskrbo. Komponent za motorje transportnih helikopterjev Mil Mi-26 pa naj bi imeli dovolj do zagona lastne proizvodnje.

Po njegovem mnenju pa naj ne bi bilo težav z motorji za šolske reaktivce za Jak-130, saj motorje proizvajajo tudi v Rusiji.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos

U zavisnosti od komponente, vreme potrebno za supstituciju ukrajinskih sklopova može biti od jedne do dve i po godine. Ukupna vrednost nije naročito velika, reč je o par milijardi dolara, ili čak i manje, ali kašnjenje će se odraziti na programe preoružavanja OS RF novim sistemima u skladu sa planom Gosoboronzakaza do 2020. godine.

A opaska Putina da to nije veliki problem za rusku vojnu industriju, ali je ogroman problem za Ukrajinu je ispravna, jer je reč o sklopovima i delovima za proizvode koji iz raznih razloga ne odgovaraju zapadnim standardima, te imaju vrlo ograničenu mogućnost izvoza na zapad.

NATO: Rusija je danas pre neprijatelj nego partner
Tanjug   02.05.2014.

Ruska aneksija Krima i njeno očigledno manipulisanje nemirima u Istočnoj Ukrajini su fundamentalno promenili odnose NATO-Rusija, istakao je na konferenciji za novinare zamenik generalnog sekretara Alijanse Aleksander Veršbou.

Posle dve decenije pokušaja da izgradi partnerstvo s Rusijom, NATO je danas prisiljen da Moskvu tretira više kao neprijatelja nego kao partnera, naglasio je Veršbou, a prenosi AP. Prema njegovim rečima, danas postoje dve različite vizije o tome šta bi trebalo da bude evropska bezbednost - dok NATO smatra kako treba braniti suverenitet i slobodu ruskih suseda, Rusija nastoji da "ponovo uspostavi svoju hegemoniju". NATO je u aprilu obustavio svaku civilnu i vojnu saradnju sa Rusijom, koja je, međutim, zadržala svoju diplomatsku misiju u NATO, uspostavljenu 1998. Veršbou ističe kako NATO sada razmatra nove odbrambene mere sa ciljem odvraćanje Rusije od bilo kakve agresije protiv članica Alijanse duž svojih granica, kao što su baltičke države, koje su nekad bile u sastavu SSSR-a. "Želimo da budemo sigurni da možemo brzo da pohitamo u pomoć tim zemljama ukoliko postoje bilo kakve, čak i indirektne pretnje", naglasio je Veršbou, dodajući da će za to biti nužno da NATO skrati vreme potrebno za odgovor na takve pretnje. On je rekao da je među merama koje se razmatraju i slanje većeg broja vojnika združenih snaga u Poljsku i druge članice NATO u Istočnoj Evropi, bilo trajno, bilo na bazi rotacija. Komentarišući Verršbouov intervju, Sajmon Saradžijan, američki ekspert za rusku bezbednosnu politiku, izrazio je sumnju da bi neke druge velike sile u NATO, kao što su Francuska i Nemačka, lako prihvatile stav da je Rusija danas neprijatelj zapadne alijanse.

Izvor: www.blic.rs

Ovi iz alijanse stvarno nemaju mjere. Ni Gebels im u propagandi nije ravan. Oće na Rusiju pa to ti je.
I onda mi neki ovde pričaju kako su garant mira u svijetu, šijo im ga Đuro....

Hejgel: Srušen je mit da je kraj hladnog rata doneo mir
Beta   02.05.2014.

Američki ministar odbrane Čak Hejgel izjavio je danas da bi NATO morao da preispita svoje odnose sa Rusijom u svetlu njene politike prema Ukrajini, i da bi to moglo da znači propast ideje da je kraj hladnog rata doneo trajan mir Evropi.

[attachment=1]

"Postupci Rusije u Ukrajini uzdrmali su taj mit i vode ka prihvatanju novih realnosti", rekao je Hejgel u govoru u Međunarondom centru "Vudrou Vilson" u Vašingtonu. Američki ministar nije govorio o tome da li će SAD ojačati svoje vojno prisustvo u Evropi, već se usredsredio na to kako NATO može da se pripremi na bolje suočavanje sa izmenjenom političkom slikom sveta, posle krize na Krimu i u istočnoj Ukrajini. Hejgel je izrazio zadovoljstvo načinom kako su američki saveznici u Evropi odgovorili na poteze Rusije u Ukrajini. "Međutim, dugoročno, treba da očekujemo da će Rusija staviti na probu svrhu naše alijanse, njenu izdržljivost i posvećenost", rekao je Hejgel, nazivajući to "trenutkom pojašnjenja" za NATO, koji se navikao na ideju postojanja jedne benigne Rusije na istoku. On je ponovio poziv Vašingtona da Evropljani treba više da izdvajaju za odbranu, ocenivši da se čak i ujedinjena, Evropa suočava sa velikim opasnostima. Hejgel je ponovio i da evropske članice NATO-a treba da preuzmu veću odgovornost u sistemu kolektivne odbrane. Naveo je i da su američka izdvajanja za odbranu tri puta veće od ukupnih izdvajanja evropskih članica NATO-a. "Poslednjih godina, jedna od najvećih prepreka za investiranje u alijansu bio je osećaj da je kraj hladnog rata doneo i kraj istorije i kraj nesigurnosti, barem u Evropi, od napada neke države. Ruski potezi u Ukrajini razbili su taj mit i vode prihvatanju novih realnosti", rekao je Hejgel. On je odbacio primedbe pojedinih kritičara da je američka podrška proširenju NATO-a, počevši od kraja 1990-ih, kriva za najnovije agresivne poteze Rusije. Upitan posle togo govora da li Hejgel veruje da je Rusija neprijatelj SAD, njegov portparol, kontraadmiral Džon Kirbi, izjavio je da priroda odnosa u potpunosti zavisi od Rusije, pošto su njeni potezi glavni uzrok destabilizacije istočne Ukrajine. "Nema razloga za nas da Rusiju smatramo neprijateljem, osim ako sama Rusija ne želi da se tako deklariše, a mogu da kažem da put kojim je krenula u Ukrajini svakako nije putu u dobrom pravcu", rekao je Kirbi.

Izvor: www.blic.rs

лицемерје на нивоу  :zid :zid :zid

Ajde nek se više povataju ti Ameri i Rusi i to onako pošteno "na šake" šta bi se reklo , al nek idu preko Pacifika jedni na druge široko im polje ,molio bih da u svom ludilu zaobiđu nas male beznačajne Europske države ...

Pa to nije onda zanimljivo. Nema onih slatkih igrica sa tuđim glavama. ;)

Nećemo nazočiti takvoj "ferki". Nije fora da Ameri ginu. Rusi mogu. :-[

Vir: "Slobodna Dalmacija"
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

NATO: Destabilizacija Ukrajine bila bi povijesna greška Rusije

Glavni tajnik NATO-a Anders Fogh Rasmussen je u razgovoru za Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung (FAZ) od nedjelje ocijenio da bi Rusija počinila "povijesnu grešku" ako nastavi destabilizirati Ukrajinu.

"Moskva bi počinila povijesnu grešku koja bi mogla imati teške posljedice za odnose između Rusije i Zapada", upozorio je Rasmussen, prenosi FAZ.

On je precizirao da bi mogle biti poduzete stroge sankcije protiv ruskog gospodarstva dok je vojna opcija isključena.

U subotu su zapadne zemlje pozdravile oslobađanje promatračke skupine OESS-a koje su proruski separatisti u Slovjansku u zatočeništvu držali duže od tjedan dana, posebice zahvaljujući ruskoj intervenciji.

Ali stanje u zemlji i dalje je iznimno napeto nakon nasilja u petak u Odesi, kada su 42 osobe poginule u sukobima i požaru zgrade.

Ukrajinska vojska nastavlja "anititerorističke" vojne operacije u Slovjansku i susjednom gradu Kramatorsku, gdje je živote izgubilo pet ukrajinskih vojnika.

Pobunjenici su u petak objavili kako je pet poginulih, tri pobunjenika i dva civila.


                                                                                                                                          h,

Rasmusen: Rusija greši, NATO ne razmatra vojnu opciju
Tanjug   04.05.2014.

Ruska aneksija Krima predstavlja prekretnicu na koju bi NATO morao da reaguje, izjavio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen.
On je u intervjuu za nemački list Frankfurter Algemajne Zontagscajtung izjavio da će događaji u Ukrajini imati dugoročne posledice po odnos NATO-a prema Rusiji. Rasmusen je, ipak, dodao da u slučaju Ukrajine Alijansa “ne razmatra vojnu opciju”. Ukoliko bi Rusija nastavila da destabilizuje Ukrajinu, “to bi bila istorijska greška”, ocenio je generalni sekretar NATO za nemački list. To bi imalo teške posledice po odnos Rusije i Zapada, zaključio je Rasmusen.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Kanada poslala vod padobranaca u Poljsku
 
Datum objave:
05.05.2014

Kanada je poslala vod padobranaca u Poljsku sa ciljem jačanja sigurnosti NATO saveznika u istočnoj Europi zabrinutih zbog rastuće napetosti sa Rusijom. Premijer Stephen Harper je rekao da će oko 50 vojnika su sudjelovati pod vodstvom SAD-a na vojnim vježbama u Swidwinu, oko 500 km sjeverozapadno od Varšave u vremenu od 5-9 svibnja.

"Oni će provoditi obuku u padobranstvu, zračno desantnim operacijama i pješačkim vještinama uz poljske i američke kolege u vježbi pod vodstvom SAD-a s ciljem jačanja savezničke interoperabilnosti i spremnosti", rekao je u izjavi premijer. Razmještanje padobranaca je uslijedilo nakon što je Ottawa poslala ratni brod i šest borbenih aviona u regiju istočne Europe, u sklopu napora da NATO poveća obrambenu sposobnost svojih članica uslijed rastuće krize.

Kanada je već poslala ratni brod u Crno More i šest borbenih aviona CF-18 u Rumunjsku u sklopu jačanja obrambenih sposobnosti NATO članica na istoku Europe.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO brodovi u Klaipedi u sklopu jačanja obrane Baltičkih zemalja
 
Photo: NATO
Datum objave:
05.05.2014

Pet NATO brodova u sastavu Standing NATO Mine Counter-Measures Group ONE (SNMCMG1) stigli su u Klaipedu koncem prošlog tjedna tijekom razmještanja Skupine na Baltiku koja ima za cilj jačanje sigurnosti i spremnosti NATO-a u regiji.  " Ovi brodovi NATO-a u u Klaipedi su još jedan primjer savezničkih napora da osiguraju sigurnost naše države i regije u sklopu kolektivne obran . Vrlo smo sretni da su saveznici odgovorili na događaje u regiji. Situacija u regiji vrlo je ozbiljna te su napravljeni konkretni koraci. Jačanje zrakoplovnih, pomorskih i kopnenih sposobnosti u regiji je demonstracija savezničke solidarnosti i opredjeljenja za kolektivnu obranu", izjavio je litavski ministar obrane.

Samo što smo u ovom trenutku veoma daleko čak i od pomisli o postavljanju minskih baraža u Baltičkom moru. Ipak, očigledno je da zemlje NATO Pakta razmišljaju unapred, možda bi želele da do toga dođe, iako su protivminske sposobnosti baltičkih zemalja NATO daleko od one pre dvadesetak godina, čak iako geografski ubrojimo one zemlje koje su članice postale znatno kasnije.

Pa imaju druge clanice NATOa mino polagace itd itd itd. Cisto sumnjam da ce itko postavljat mine jer Rusija ima atomsku tako da je ovo sve ono šema : eto tu smo ko i da nismo al cisto da se zna bla bla bla.

Kakve to veze ima sta Rusija ima atomsku? Pa ima i NATO. To uopce nije razlog da se ne posibaju malo - konvencionalno.

Ma tamo je plinovod sjeverni tok tako da nije nikome u interesu da tu bude nekakvih konfrotacija. Ovo je više malo natezanje odnosa i nekakve kvazi mjere predstrožnosti.

http://www.mc.nato.int/org/smg/Pages/SNMCMG1.aspx

Jedan od brodova iz flote , estonski a bivši britanski minolovac :

http://en.wikipedia.org/wiki/EML_Admiral_Cowan_(M313)

Lovci mina klase Sandown, kojoj pripada gornji estonski brod su "single role minehunters", dakle baš samo lovci mina, protivminski brodovi koji uopšte nemaju klasičnu opremu za čišćenje mina, već samo sonare i protivminske ronilice i/ili ronioce za uništavanje pre svega na dnu ležećih mina. Mislim da su svojevremeno to bili najveći brodovi na svetu građeni od stakloplastike. Nešto su ih se Englezi brzo otarasili, iako su kukali da su strašno skupi bili.

Moskva: Poštujemo sporazum o strateškom naoružanju START
Tanjug   06.05.2014.

Zamenik šefa diplomatije Rusije Sergej Rjabkov rekao je danas da će Moskva poštovati sporazum o smanjenju strateškog naoružanja sa Sjedinjenim Državama (START), uprkos postojećim razlikama u vezi sa krizom u Ukrajini.
 
- Nema razloga da se ne primenjuje sporazum - rekao je Rjabkov u izjavi agenciji RIA Novosti. Ruski mediji su ranije javili da ministarstvo odbrane razmišlja o mogućnosti da suspenduje inspekcije na terenu, predvidjene sporazumom o smanjenju strateškog naoružanja koji su Moskva i Vašington postigli 2010. godine. U međuvremenu je u sličnom tonu stigla i izjava direktora odeljenja za bezbednost i razoružanje u ruskom ministarstvu spoljnih poslova da razlike oko Ukrajine ne utiču na saradnju izmedju Rusije i SAD u sferi razoružanja.
- Razlike oko Ukrajine nisu stvarno uticale na oblast kontrole naoružanja i smanjenja oružja - rekao je direktor tog odeljenja Mihail Uljanov u izjavi agenciji Itar tas.
- Nismo uveli sankcije SAD u toj oblasti, a ni američki partneri nisu to učinili, očigledno polazeći od činjenice da saradnja izmedju dve države u ovoj oblasti odgovara interesima Vašingtona - objasnio je Uljanov. On je dodao da to, u odredjenoj meri, važi i za rusku stranu.

Izvor: www.blic.rs

Bridlav: Malo verovatno da će ruska vojska preći granicu
Tanjug   06.05.2014.

Komandant snaga NATO u Evropi Filip Bridlav rekao je da je malo verovatno da će ruski predsednik Vladimir Putin upotrebiti rusku vojsku na istoku Ukrajine.

[attachment=1]

"Mislim da to nije najverovatniji kurs delovanja...mislim da bi Putin mogao da postigne svoje ciljeve u istočnoj Ukrajini i da neće nikada preći glanicu sa svojim snagama", rekao je general Bridlav na vojnoj konferenciji u kanadskom gradu Otavi, prenela je ukrajinska agencija Ukrinform. Prema Bridlavu, predsednik Rusije "nastaviće da radi to što radi - da diskredituje vladu, stvara nemire, pokušava da stvori uslove za separatistički pokret". Komandant snaga NATO u Evropi rekao je i da je siguran da se ruske specijalne snage nalaze u istočnoj Ukrajini.

Izvor: www.blic.rs

Znao sam da čita Palubu ;)!

САД доводе у везу руске авионе изнад Тихог океана са Украјином


Амерички војни врх наводи да је појачана активност руске стратешке авијације изнад Тихог океана и да је то повезано са ситуацијом у Украјини, преноси РИА „Новости“.

Такву изјаву је, како преноси РИА „Новости“, дао командант јединица ратног ваздухопловства САД у Азијско-тихоокеанском региону, генерал са четири звездице Херберт Карлајл.
Амерички генерал такође тврди да су руски бомбардери долетели до обала Калифорније и острва Гуам које припада САД. Калифорнија и Гуам су удаљени од Украјине око 10 хиљада километара.

„Деловање Русије у Украјини и на Криму непосредно утиче на Азијско-тихоокеански регион. Један део онога што ми видимо је већи број летова стратешке авијације. Њихови стратешки бомбардери су летели до обала Калифорније и око острва Гуам“, рекао је Карлајл.

ruskarec.ru (http://ruskarec.ru/news/2014/05/06/sad_dovode_u_vezu_ruske_avione_iznad_tihog_okeana_sa_ukrajinom_30351.html)

a možete pročitati vest o tome po pisanju cbsnews.com (http://www.cbsnews.com/news/russia-jets-fly-to-california-coast-in-show-of-force-over-ukraine-commander-says/)

Ovo samo govori koliko je situacija ozbiljna. Inače, kakve veze imaju Tihi okean i Ukrajina :zid. Svaki će se detalj koristiti da bi se nagadilo Rusiji.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rumunjska ratna mornarica nastavlja sa vježbama u Crnom moru

Datum objave:
08.05.2014

Oko 1.600 rumunjskih mornara sudjeluje u vježbama na Crnom moru, javlja rumunjski Insider, pozivajući se na ministarstvo obrane. Godišnja vjžeba Vectorul ( " Vektor " ) planirana je od strane mornarice više od godinu dana te prije sadašnje krize na Krimu i Ukrajini, objavilo je ministarstvo.  Vježbe su započele u ponedjeljak i trajat će do petka , objavilo je ministarstvo . Vježba se održava u rumunjskim teritorijalnim vodama kao i međunarodnim vodama u Crnom moru , rekli su dužnosnici.

Rusi testiraju svoje strateske raketne snage

http://www.blic.rs/

Predsednik Rusije Vladimir Putin danas je nadgledao vojne vežbe ruskih snaga u slučaju nuklearnog sukoba, koje su bile planirane još u novembru.

"Ispitujemo spremnost ruskih oružanih snaga. To je bilo najavljeno u novembru. Vežbe uključuju sve jedinice oružanih snaga širom zemlje", rekao je Putin novinarima u Ministarstvu odbrane Rusije.

On je kazao i da su vežbe izvedene širom Rusije. Putin je vežbe nadgledao uz lidere nekoliko bivših sovjetskih zemalja, sada članica Organizacije za kolektivnu bezbednosti i saradnju.

U okviru vežbi, uspešno je ispaljen interkontinentaln projektil "Topolj" čime je testiran domet tog oružja iz baze na severozapadu Rusije, a iste rakete ispalile su i dve nuklearne podmornice u Severnom moru i Tihom okeanu.

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu rekao je danas predsedniku Putinu, koji je proveravao borbenu spremnosti u jeku krize u Ukrajini, da je ruska nuklearna sposobnost na kopnu, moru i vazduhu na najvišem nivou.
 
"Naša nuklearna trijada( na kopnu, moru i vazduhu) je u stalnoj borbenoj gotovosti, sistematski sprovodimo zamene na savremenim raketnim sistemima sa vrhunskim vojnim dostignućima", rekao je Šojgu predsedniku Putinu, prenele su ruske agencije.

Pod komandom predsednika Putina danas su uspešno testirane tri strateške balističke rakete u okviru planiranih vojnih vežbi kontrole oružanih snaga Rusije, prenela je agencija Itar tas s.

Dve balističke rakete su lansirane sa podmornice Tula u Barencovom i Ohotskom moru.

Raketne bojeve glave dostigle su područja u severnoj i severoistočnoj Rusiji prema unapred sračunatom vremenu, rekao je portparol ruskog ministarstva odbrane.

Ruske strateške raketne snage uspešno su testirale i interkontinentalnu balističku raketu "RS-12M Topolj" sa severnog ruskog kosmodroma Pleseck, u Arhangelskoj oblasti.

https://www.youtube.com/watch?v=v71eF8HdZb8

Да, да, сви су они планирали вежбе одавно ;). Само нису знали тачно време извођења.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ruska skupina nosača zrakoplova prošla Engleski kanal

Datum objave:
09.05.2014

Skupina ratnih brodova iz ruske Sjeverne flote na čelu sa nosačem zrakoplova Admiral Kuznetsov ušao je u Engleski kanal tijekom jučerašnjeg dana, izjavio je Vadim Serga, šef press službe ruskog Zapadnog vojnog distrikta za Sjevernu flotu, prenose RIA Novosti. Prema njegovim riječima, skupina će uskoro proći Sjeverno more prije dolaska u sjeveroistočni Atlantik. " Tijekom prijelaza preko Engleskog kanala ruski brodovi će obilježiti 69. obljetnicu Dana pobjede", rekao je Vadim Serga. Tijekom plovidbe kroz Atlantik, posada Admiral Kuznjecova i raketne krstarice Petr Velikiy će provoditi zajedničke vježbe obuke sa mornaričkim pilotima, težak zadatak s obzirom na jake ciklonalne aktivnosti tipične u sjevernijim dijelovima.

U vodama sjevernog Atlantika, posade dijela Sjeverne flote će provoditi složene borbenu obuku i vježbe PZO. Petr Velikiy proveo je više od šest mjeseci u Sredozemnom moru. Posada je sudjelovala u 13 operacija osiguravanja prijevoza sirijskih kemijskog oružja . Admiral Kuznjecov ostao je u Sredozemnom moru više od tri i pol mjeseca. Očekuje se povratak brodova u matične luke do kraja svibnja.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Velika Britanija nudi dodatne avione Eurofighter Typhoon za nadzor Baltika

Datum objave:
14.05.2014

Velika Britanija je ponudla još dva borbena aviona Typhoon za patroliranje nebom iznad istočne Europe zbog rastuće napetosti u odnosima sa Rusijom, rekao je David Cameron. RAF je već poslao četiri borbena aviona Eurofighter u NATO misiju patroliranja svojih članica Estonije, Latvije i Litve, a premijer je jasno dao do znanja kako je Velika Britanija spremna učiniti više kako bi se Baltičke zemlje uvjerile da su sigurne pod okriljem saveza, uključujući i avione za izviđanje Sentry i zračne tankere. Cameron je rekao kako se Britanija mora pripremiti za "vrlo zategnute dugoročne odnose s Rusijom", ako Vladimir Putin ne odustane od svojih stajališta o Ukrajini.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Francuski špijunski brod u obavještajnoj misiji u Crnom moru

Datum objave:
16.05.2014

Francuski brod za elektroničko izviđanje FS Dupuy de Lome isplovio je iz bugarske crnomorske luke Varna, dan nakon što se vratio u vode Crnog mora, izjavio je vojni izvor za ruske RIA Novosti. " Brod je trenutno stacioniran u zapadno 30 km od luke Varna", potvrdio je izvor. Inače, brod prikuplja podatke o radarskim postajama, signalima i komunikacijama iza neprijateljskih linija.

Može presretati telefonske razgovore i E-mailove. Prema Montrealskoj konvenciji, brod zemlje koja ne graniči sa Crnim morem može maksimalno ostati 21 dan u tome području. Spoarzum je ranije prekršen od strane američkog broda USS Taylor koji je u turskoj luci ostao 11 dana duže od dozvoljenog. Rusko ministarstvo vanjskih poslova je protestiralo, jer Turska nije obavijestila Moskvu o tome prekršaju. Francuski brod Dupuy de Lome ranije je boravio u Crnom moru u razdoblju od 11-30 travnja ove godine.

Vir. Defender hr
http://www.defender.hr/

Američki Kongres traži da Ukrajina prestane podržavati ruski ICBM

Datum objave:
21.05.2014

Američki Kongres poziva Ukrajinu da prestane podržavati program ruskog SS-18 Satan (Voyevoda RS-20) interkontinentalnog balističkog projektila (ICBM) . Američki kongresnik Mike Rogers (Republikanac - Alabama), predsjednik Pododbora za oružane snage koji nadgleda američki nuklearni arsenal, predstzavljajući izmjene godišnjeg proračuna Pentagona, pozvao je ukrajinski Yuzhnoye Design Bureau da prekine suradnju s Rusijom. Ukrajina je izgradila stotine ICBM za Rusiju. Samo 40 balističkih projektila je zapravo proizvedeno u Rusiji.

Ukrajinska vlada i dalje igra ulogu u pružanju usluga održavanja ruskih balističkih projektila. Ako ta suradnja bude prekinuta, Rusija ima sposobnost da nastavi sa održavanjem RS-20 raketa, tvrde stručnjaci. Ipak, Moskva će se suočiti sa određenim poteškoćama, jer se detaljni planovi i specifikacije za rakete nalaze u Yuzhnoye Design Bureau.

оваквим потезима само ће натерати русију да дефинитивно заузме све потребне територије у украјини. и још да је памети да отворе нову кубанску кризу...

NATO gura EU u novi Hladni rat,

a Europska Komisija naoružavanje od sada označava ne kao "trošak", već kao "investiciju"


23. 05. 2014.


[attachment=1]
Potpuna političko-medijska šutnja o sastanku NATO-ovih ministara obrane u Bruxellesu dana 21-22 svibnja. Ipak, nije to bio rutinski dogovor, već dogovor na vrhu, koji je najavio novu strategiju, koja će uvjetovati budućnost Europe. Treba samo pomisliti da su 23 zemlje od 28 zemalja Europske Unije istovremeno i članovi NATO pakta: odluke koje je donio taj Atlantski Savez, pod neospornim vodstvom Sjedinjenih Država neizbježno određuju pravce kretanja Europske Unije.

General SAD-a Philip Breedlove – Vrhovni komandant saveznika za Europu, kojeg je kao i uvijek imenovao sam predsjednik Sjedinjenih Država – najavio je kako je došlo do zaokreta. 'Nalazimo se pred ključnom odlukom, kako da se suočimo, i to kroz dugo vrijeme, s agresivnim susjedom'. Naravno s Rusijom, koju optužuju da nasilno krši uvažavanje nacionalnih granica u Europi, da destabilizira Ukrajinu kao suverenu državu i da prijeti zemljama NATO pakta u istočnoj regiji.

Ova prodika dolazi se prodikaonice vojnog saveza, koji je ratom razorio Jugoslaviju i to do te mjere, da je izdvojio Kosovo iz Srbije; saveza koji se protegao na istok, uključivši u sebe sve zemlje Varšavskog pakta, dvije od zemalja Jugoslavije i tri zemlje bivšg Sovjetskog Saveza.; koji je prodro u Ukrajinu, uspostavljajući kontrolu ključnih pozicija u oružanim snagama i uvježbavši neonacističke grupe pučista u Kijevu.

Značajno je da na sastanku vođa generalštaba zemalja članica NATO-a, 21. svibnja u Bruxellesu, sudjelovao i general Mikhajlo Kutsyn, novi ukrajinski šef generalštaba. Sekretar NATO-a Rasmussen, došavši u Skoplje, izjavio je kako vrata NATO saveza ostaju otvorena za nove članice, kao što su Makedonija i Gruzija i naravno Ukrajina. Dakle nastavlja se ekspanzija NATO pakta na Istok, izvjestio je Vrhovni komandant za Europu, koja mora započeti sa 'strateškim adaptacijama kako bi se mogla suočiti sa neočekivanim vojnim vježbama sa ruske strane, upoznati se sa kibernetskom aktivnošću i s operacijama pokrivenim tajnom'.

To će 'zahtijevati novaca, vremena i snage'. Prvi korak u tome je povećanje izdataka u vojne svrhe, a oni već danas iznose više od 1.000 milijardi dolara godišnje: u tom cilju tajnik SAD-a za obranu Chuck Hagel je najavio zajednički sastanak ministara obrane i ministra financija, čija je svrha natjerati europske saveznike na povećanje izdataka.

Scenarij 'strateških adaptacija' NATO nadilazi Istočnu Europu i širi se na regiju Azije i Pacifika. Ovdje – na tragu rusko-kineskih dogovora, koji poništavaju zapadne sankcije protiv Rusije, otvarajući nove trgovinske izlaze na istočnoj strani – već se ocrtava izvjesna ekonomska euroazijska unija, koja će moći postati protuteža one SAD-EU, koju Washington želi pojačati s transantlantskim partnershipom za trgovinu i za investicije.

Dogovori potvrđeni u Pekingu ne ograničavaju se jedino na plin, već se odnose i na sektore visoke tehnologije. Upravo je u fazi proučavanja projekt linijskog zrakoplova, koji bi, proizveden od jedne rusko-kineske joint venture kompanije, bio konkurencija Boeingu proizvedenom u Sjedinjenim Državama ili europskom Airbusu. Jedan drugi projekt odnosi se na super helikopter, koji će moći prevoziti teret od 15 tona.

Fundamentalno pitanje, koje nitko nije ni okrznuo u europskoj izbornoj kampanji, jeste da li Europa treba slijediti SAD u toj 'strateškoj adaptaciji' NATO-a, koji teži za novim konfrontiranjem Zapada s Istokom, a ono nije ništa manje opasno i ništa jeftinije no što je to bio Hladni rat, ili bi se pak Europa trebala otkačiti od toga, kako bi započela konstrunktivni put, odbijajući pomisao na bacanje mača na tas vage, što u stvari znači povišenje vojnih izdataka te da na taj način sačuva izvjesnu prednost, čije smanjivanje Zapad svaki dan promatra.

Jedini znak koji dolazi iz EU prava je uvreda za inteligenciju: Europska komisija je odlučila da se za godinu 2014. pri računanju BDP-a izdaci za naoružanje ne uvrštavaju u rubriku troškova, već u rubriku investicija za sigurnost zemlje. Kako bismo povećali BDP u Italiji treba dakle investirati u kupnju aviona F-35.


Manlio Dinucci, tekst iz lista Il Manifesto.
Prijevod s talijanskog: Jasna Tkalec

Vir. Defender hr
http://www.defender.hr/

Rusija, post-ISAF dominiraju sastankom NATO ministara obrana
 
Photo: NATO
Datum objave:
03.06.2014

Reakcije NATO-a na stanje u Ukrajini i oko nje, prisutnost Saveza u post-2014 Afganistanu i daljnji razvoj sposobnosti su pitanja oko kojih će se voditi rasprava na sastanku ministara obrana NATO saveza u Bruxellesu 3-4 lipnja . " Ono što je Rusija učinila sa Krimom u potpunosti je u skladu s moskovskom novom doktrinom: sposobnost vođenja lokalnih i regionalnih ratova," izjavio je visoki dužnosnik NATO-a novinarima tijekom brifinga uoči sastanka. "Imamo planove za održavanje više vojnih vježbi, poboljšanje procjene ugroženosti i ranog upozorenje te više planiranja upravljanja kriznim situacijama . Douglas Lute, veleposlanik Washingtona u NATO-u, rekao je da je " prerano reći kakav će biti dugoročno utjecaj ruskih akcija u Ukrajini na Savez.

Međutim, saveznici trebaju ponovno promisliti oko visine obrambenih troškova. Došlo je do pada vojne potrošnje šest godina zaredom uslijed financijske krize - to je bilo najteže razdoblje u povijesti NATO-a". Prema dužnosnicima, saveznici rade na reviziji zajedničkih obavještajnih procjena. " To se ne može dogoditi preko noći . Moramo poduzeti neke početne mjere, naši vojni stručnjaci rade dubinske analize", dodajući da saveznici također žele da NATO Response Force ( NRF ) " odgovore još brže na prijetnje gdje postoji malo upozorenje". To je teško napraviti kada snage nisu nikada bile angažirane u vojnoj operaciji u svojoj 12-godišnjoj povijesti. NRF sastavnice rotiraju saveznici svakih šest mjeseci, a snage se do sada koriste jedino za obuku i provjeru interoperabilnosti.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Milijardu USD vrijedan američki plan zaštite Europe od Rusije
 
Datum objave:
04.06.2014

Na sastancima s poljskim i istočnoeuropskim liderima, Obama je predstavio milijardu USD vrijedan plan jačanja zaštite za saveznike NATO-a i upozorio Rusiju kako će dodatna agresija na Ukrajinu donijeti više sankcija. Paket - nazvan" Europska inicijativa Re-osiguranja" od strane suradnika je nazvana "snažnoman demonstracijom američke nepokolebljive predanosti našim saveznicima u NATO savezu ", rekao je Obama nakon sastanka s poljskim predsjednikom Bronislaw Komorowskim.

Tijekom dana Obama se susreo sa brojnim čelnicima europskih zemalja i rekao kako je europska sigurnost "kamen temeljac naše vlastite sigurnosti i to je svetinja". U sklopu milijarde dolara pomoći, koju mora odobriti Kongres, više američkih vojnika će se rotirati u cijeloj Europi. Povećat će se broj vojnih vježbi u svim granama oružanih snaga na cijelom europskom kontinentu. Pomoć će također biti dostupni za ne-NATO zemlje na ruskoj granici, uključujući Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju.

Генерално, ценим да се у целој причи око "руске опасности" по Европу ради о, како се сада каже спиновању, односно намерном подстицању кризе и додатном увеличавању опасности. Јасно је да НАТО, а посебно и САД не могу без непријатеља. Не осећају се корисним и довољно моћним.  Не бих дубље улазио у ово већ бих се осврнуо на "реалну" опасност од војног угрожавања европских земаља од стране Русије.

Може се поставити питање: када је то Русија угрожавала Европу и када је она војно напала неку Европску земљу?

Неко ће рећи, ето Украјину. Објективно она то није урадила већ је реаговала на реално угрожавање њених објективних интереса (које је узгред буди речено и сам Обама поменуо као реалне) и то тек када је запретила (потенцијално, али објективно врло реално би се десило)опасност ескалацији и блокирања њених база на Криму. Можда је претерала, али је само одговорила на претњу коју је створио неко други.

Неко рећи ето, напала је Грузију. Ни то није тачно већ је Грузија права напала. Напала је руске мировне снага које су тамо раздвајале сукобљене стране (осетинске сепартисте и грузијске снаге). Тамо су Руси били и по споразуму на који је сама Грузија потписала. Дакле, Грузија је напала јер јој је неко, показало се лажно нешто обећао. Као што је познато Грузијске снаге су се лоше провеле, а Руска војска се, иако је  могла да спроведе потпуну окупацију Грузије, вратила на почетне позиције.

Неко ће речи да су тамо 1919-1921. напали Пољску. Ни то није тачно. Чињенице говоре да су Пољаци напали први желећи да у то ровите и несигурно време, добију нешто више од онога што им је припало Версајским миром, односно да барем осигурају себи наклоњену независну Украјину (можда и садашњу криту у Украјини требало мало сагледати из контекста овог сукоба од пре скоро 100 година). У целом конфликту Пољаци су територијално профитирали задобивши значајне територије које данас припадају Белорусији и Украјини.

Да. Русија је увек исказивала жељу за излазак на "топла мора". У 19. веку то је био разлог њеног повременог територијалног ширења. Међутим није успела. Данас то баш и није тако, али исказује намеру (која је сасвим легитимна) да заштити своје границе и то тако што је рекла да ће штити своје интересе и у зони бивших совјетских република. Будимо реални, Русија има интереса у том региону. Ту живи велика руска мањина. Ту се налазе неки индустријски капацитети које и сам и даље користи и делимично зависи од њих. Свако угрожавање тих интереса и ресурса свака земља би схватила као напад или припрему напада.  Исказала је само оно што су САД и НАТО већ приграбили себи. Исказала је то само као одговор на очигледан покушај да јој се преотму интереси па и територије.

Да скратим, руске трупе су марширале Европом два пута: у време краха Наполеона када је Русија предводила антинаполеонову коалицију и у време Другог светског рата када је била најјачи део савезничке антинацистичке коалиције. У оба рата Русија је била нападнута од стране неких, и онда "европских " земља. Излгеда да су управо ова два рата били поводи за страх од Русије и њеног ширења и то већ ево два века (толико траје тај страх у континуитету). Од тада се терторија Русије, уз повремена ширења током 19. и 20. века, у коначници  смањивала. Сума-сумарум за ова два века Русија је испала, гледано територијално, велики губитник. Како то онда губитник угрожава победнике?

Да закључим објективно Русија није војна претња Европи. Није претња у смислу територијалног ширења. Није чак ни у економском смислу јер тржиште је отворено и на њему има места и за Руске компаније, чак и државне као што је Гаспром. Русија је део Европе и треба и може да буде њен равноправни део. Ако се Русија од противника претвори у партнера онда ће Европа бити сила способна да се одупре притисцима и изазовима и претњама који долазе изван ње. Да би се то десило потребан је другачији однос према Русији (пре свега онај који ће настати следећи "европску" памет) али мало другачији однос саме Русије према Европи како би прво ублажила, а затим потпуно развејала страх од себе.

укратко речено

Meni su te sovjetske karikature vrlo retko duhovite i ne odišu domišljatošću. Ukratko, ne dopadaju mi se.

ипак не можеш да кажеш да нису истините.

То је био одраз једног времена - неких старих, добрих времена. За оно време су биле потребне и оправдане. Многе су потписали чувени руски аутори "Кукриникси"

наравно. али конкретно овај постер је врло актуелан и данас (уз измену речи совјетска у руска)

Zimski rat ili Sovjetsko-finski rat 1939
Sovjetski napad na Poljsku 1939
Sovjetska okupacija baltičkih država 1940
Mađarska revolucija 1956
Praško proljeće 1968

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Drugi američki razarač u sklopu proturaketnog štita dolazi u Španjolsku

Datum objave:
05.06.2014

Drugi od ukupno četiri američka raketna razarača kojima SAD pomažu stvaranju proturaketne obranu u Europi, napustio je Norfolk 3 lipnja. USS Ross (DDG 71) - drugi od četiri raketna razarača klase Arleigh Burke biti će razmješten u španjolskoj bazi Rota. On će se pridružiti sestrinskom brodu USS Donald Cook (DDG 75) koji se već nalazi španjolskoj bazi Rota od veljače 2014. Spomenutim razaračima pridružit će se do kraja 2015. još USS Porter (DDG 78) i USS Carney (DDG 64). Uz radar AN/TPY-2 stacioniran u Turskoj u sklopu NATO saveza te četiri američka razarača u Roti, su dio prve faze gradnje proturaketne obrane u Europi.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

SAD razmješta strateške bombardere B-52 u Europu

Datum objave:
05.06.2014

Američko ratno zrakoplovstvo privremeno razmješta u Europu teške bombardere sposobne za nuklerni udar, samo dan nakon što je predsjednik Obama najavio je da će povećati vojnu prisutnost SAD-a u regiji. Dva aviona B-52 Stratofortress iz zrakoplovne baze Barksdale, Louisiana i jedan B-52 iz zrakoplovne baze Minot, Sjeverna Dakota, stigla su u zrakoplovnu bazu britanskog zrakoplovstva Fairford u srijedu gdje će piloti provoditi obuku i integraciju sa američkim i savezničkim snagama u regiji, priopćilo je američko ratno zrakoplovstvo.

" Tijekom ovog razmještaja, koji će trajati oko dva tjedan, teški bombarderi će provoditi obuku u području Zapovjedništva američkih snaga za Europu, pružajući mogućnosti posadama u jačanju vještina u nekoliko ključnih operativnih paketa kao i upoznavanje sa zrakoplovnim bazama i operacijama u regiji ," stoji u priopćenju.

Tako je. Ipak, Rusija (SSSR) je tu ratovala (Finska), ili intervenisla (sve ostalo), u "svom" ataru. Delovi Poljske koje je zauzela 1939. godine su oni sporni delovi iz rata sa Poljskom dvadesetak godina ranije. Ako se ne varam ta teritoroja ni sada nije u sastavu Poljske. Dakle, upitno je da li je napadnuta Poljska (jeste tadašnja državna teritorije, ali dobrim dobrim delom naseljena Ukrajincima i Belorusima). I Finska i baltičke zemlje su bile deo Ruskog carstva koje su uz saglasnost sovjetske vlasti dobile nezavisnost (pravom na samopredeljenje). I Finska i Baltičke zemlje su pred Drugi svetski rat bile naklonjene Nemačkoj. Tokom Drugog svetskog rata Finska je bila faktički na strani Nemačke (istine radi nije se baš pretrgla napadajući SSSR, a oni je nakon rata nisu okupirali kao druge zemlje). U većini baltičkih zemalja SS je imao veliku bazu za regrutovanje dobrovoljaca. Čak i za vreme SSSR-a imali su neki autonomiju (republike i sastvau SSSR-a). Pravo za taj "atar" ("pravo" da interveniše posle Drugog svetskog rata) su SSSR-u priznali upravo zemlje Zapadne Evrope i SAD 1945. godine dogovorom na Jalti. Pa one su zadržale da to isto čine u svom ataru. Nisu jer nije bilo potrebe, ali nesumnjivo bi, da je zatrebalo.

Ne radi se o zemljama Zapadne Evrope. Izvan tog prostora Rusija nikada i nije ratovala (osim u doba Napoleona). A Zapadne zemlje jesu. Na primer Krimski rat. Pa onda Prvi svetski rat (Nemačka je prva objavila rat Rusiji). Pa onda Drugi svetski rat (Nemačka, Italija, Mađarska, Rumunija, NDH, Slovačka, čini mi se i neke dobrovoljačka jedinica iz Španije i SS dobrovoljačke jedinice iz Holandije, Farncuske). Dakle, zemlje Zapadne Evrope su itekako vojno napadale Rusiju. To se izgleda relativiziuje.

Suština onoga što sam hteo reći jeste da Rusija vojno ne ugrožava EU. Sve dok se EU, sa SAD prema Rusiji ponašaju osvjački, ona će zauzimati gard i "opleviti" po onim susedima gde porceni da su joj ugroženi interesi. Kada EU Rusiju bude uzela za partnera, biće to politički i ekonomski druga priča. A to će biti kada EU i njene države članice budu politički samostalne da odlučuju u korsit Evrope.

Ova "džumbina" analiza trebala bi biti sasvim dovoljna onim članovima na forumu koji su ANTIRUSKI nastrojeni i nevide dalje od sopstveno
nosa,da se dozovu pameti. A ima ih podosta. Moraju shvatiti, da Rusija nije antievropski nastrojena i da je svjesna da bi najbolje rešenje
za sve bilo korektan i iskren partnerski odnos sa Evropskom unijom. Međutim, Evropa je u raljama SAD-a, koja je svjesno gura u neprijateljski odnos prema Rusiji, kroz sve ove događaje koji se namjenski podgrijavaju zadnji nekoliko decenija.

U prilog sličnom razmišljanju, evo i intervjua Ministra VP Rusije Lavrova o svemu tome:


SAD radi sve kako bi spriječili savezništvo između Rusije i Europske Unije


05.06.214.

Tijekom jučerašnje sjednice Ruskog Vijeća za Vanjske Poslove, ruski ministar vanjskih poslova, Sergej Lavrov, osvrnuo se na aktualnosti oko Ukrajinske krize i odnosa između SAD-a i Rusije. Istaknuo je kako SAD na sve načine pokušava "ograničiti ruske prilike", naročito kada je riječ o potencijalnom savezništvu između Rusije i Europske Unije.

"Izgleda kao da se Rusiju najviše napada zato što danas zastupa nezavisno stajalište po pitanju događanja u svijetu, no pravo na nezavisno stajalište nama pripada. Dakako, ovo se nikako ne dopada onima koji za sebe tvrde da su 'izuzetni'", rekao je Lavrov, jasno se referirajući na tzv. koncept "američke izuzetnosti" kojeg u zadnje vrijeme naglašava predsjednik Obama.

"Kurs stavljanja restrikcija na ruske prilike nije nešto čime se bave europske zemlje, već primarno SAD. Mnogi analitičari u Rusiji, Europskoj Uniji, pa i u SAD-u, slažu se kako SAD želi spriječiti ujedinjenje potencijala Rusije i EU-a vodeći se pritom isključivo ciljevima zadržavanja svog globalnog vodstva", rekao je.

"Ako pogledamo događaje iz aktualne perspektive, ispada kako je cijeli Istočni partnerski program Europske Unije iniciran od strane EU članica koje su ekstremno lojalne SAD-u kako bi se otvorio novi sanitarni koridor između EU-a i naše zemlje. Drugim riječima, ovime se sprječavaju strateški interesi i Rusije i cijele Europske Unije u zajedničkom pronalasku novih izvora razvoja", rekao je Lavrov.

"Stvar je odlučena dugo prije početka krize u Ukrajini. Anti-ruska spirala počinje s tzv. Magnitski listom, pa onda tvrde kako mi podupiremo Iran, pa onda Siriju, a Olimpijske igre u Sočiju su postale povod za anti-rusku propagandu koja je bila takvih proporcija da više nema osnove u zdravom razumu niti dostojanstvu", rekao je Lavrov te istaknuo kako događaji u Ukrajini nisu manifestacija novih trendova već kulminacija anti-ruskog stava ovih Zapadnih zemalja.

"Nema potrebe da se sada bavimo pitanjima zašto pokušaji pravog partnerstva s Europom nisu uspjeli: očito je kako su razlike u svjetonazorima, povijesnim iskustvima, tradiciji, a u konačnici i samoj veličini naže zemlje, odigrale ulogu", rekao je.

"U zadnje vrijeme javljaju se očite kontradikcije između multipolarnosti - koja postaje sve snažnija - i želje SAD-a i povijesnog Zapada da zadrže svoju dominantnu poziciju", naglasio je.

"Zapad radi sve kako bi stavili pod kontrolu što veći dio prostora uz rusku granicu", rekao je Lavrov te istaknuo kako je Rusija tijekom zadnjih 25 godina na razne načine promovirala i nudila partnerstvo Zapadnim silama, no - ističe Lavrov - oni su imali drugačiju agendu.

"Kada zagovaramo principe međunarodnog prava, odbacujemo nezakonito uplitanje u unutarnja pitanja drugih zemalja, tada nas se optužuje da smo pretjerano konzervativni, da smo opsjednuti sa statusom quo i da ne shvaćamo promjene koje se događaju u svijetu. No, kada podupremo slobodnu volju naroda Krima u potpunoj suglasnosti s pravom na samo-opredjeljenje, onda nas se naziva revanšistima koji pokušavaju vratiti geopolitičko rivalstvo u međunarodne odnose. Činjenica je da geopolitika nikada nije nestala, samo se pokušalo pretvarati kao da se radi o pogrdnom terminu kojeg koriste pojedine zemlje sposobne mijenjati situaciju u svijetu prema vlastitom nahođenju", zaključio je ruski ministar vanjskih poslova.


 The Voice of Russia

Još veliki De Gol je pre pola veka govorio o krajnjem cilju - Evropa od Lisabona do Vladivostoka. No, on je davno umro, a današnji političari dalje od nosa svoga ne vide. Bar da im je veliki taj nos kao u De Gola, nego nije ..., što im ne smeta da njuškaju, buškaju i sebi samima i narodima svojima ogromnu štetu prave u svom zloćudnom slepilu!

Zanimljivo je pomenuti da je po završetku DSR lično Staljin dao lažan spisak pokolja oko 22 hiljade Poljaka. Taj spisak je bio lažan i nekompletan.
Kompletan spisak žrtava masakra u Katinskoj šumi je predao Boris Jeljcin tek 1992. godine Leh Valensi. Staljin je lično i naredio taj zločin, i dobro je pitanje da li je uopšte i to sve...

Da, to je bila velika greška. Ali svi oni imaju mrlja u svojoj "biografiji". Samo neki slučajevi:

-Ameri - istrebili skoro kompletnu populaciju Sjeverno američkih Indijanaca, ni broja se nezna.
-Španci i Portugalci, kompletnu Južnu Ameriku urnisali. Ubijali Inke ko zečeve.
-Francuzi po Africi,
-Nijemci po Africi (neki i neznaju za to),
-Englezi po svojim kolonijama ni broja se nezna.
-Nizozemci, najveći izvedbenici robstva u istoriji itd....  

Za njih sve, Rusi su bili male mace, tek toliko.... ;)

PS: Izvinjavam se na Of....

Male mace, Holodomor, 7,5 mio ukrainca izgladneli do smrti... NIje ni čudo da ne vole ruse.

Staljin nije žalio ni svoje a kamoli Ukrajince , „Smrt jednog čovjeka je tragedija, smrt milijuna- statistika”

Ne razumem, ispada da je za gladomor kriv Ruski narod?

Političari, ne narod. Ali se mržnja pokaže onda na narod.

Staljin nije imao "svoje" njegovi su bili samo oni koji su 105% bili poslušni, nisu talasali, nisu se slučajno našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i slično. Sve redom je ubijao kako bi održao vlast. Tako da 7,5 miliona jednih ili drugih njemu nije bilo bitno kojih,
bilo je bitno da su mu po njegovim merilima krivi (ne kaažem da mu je merilo bilo ispravno, naprotiv). Tvrdim da je bio manijakalni ludak  iako sam nestučan za tu vrstu procene.

Mislio sam se javiti šoš kod prvih postova na ovoj strani ali mislim da će se vidjeti razlog iz samog mog teksta.

Pitanje je bilo da li je Rusija napadala Europu? Odgovor je bio netočan i to sam smatrao previdom  odnosno čisto terminološka greška.U svih pet navedenih slučajeva ne navodi se ime Rusija nego Sovjetski savez što je sasvim korektno.Međutim,pitanje  je bilo u vezi sa Ukrajinom i jasni navod Rusija.

Iza dalje se javljaju diskusije i onih koji razumeju o čemu se radi ali i onih koji ne razumeju.Dakle treba uključiti i vrijeme točan naziv države a treba znati i koji je društveno ekonomski sistem tada a koji sada.

Da ne nabrajam svih pet navedenih slučajeva evo na pr. Mađarska ili neki za vrijeme Staljina imate li podatke da li u tome nisu učestvovali i vojnici iz drugih država tadašnjeg SSSR-a.Tko je bio na vrhu vlasti da li Rus ili netko druge nacionalnosti,mada ja mislim da u komunizmu nije bio bitan toliko nacionalni identitet nego ideologija.Dakle sadašnja  RF nikako nije SSSR čak mislim da možda imaju više bogatih kapitalista (tajkuna)nego SAD.

Nemam namjeru braniti nikoga ovo sam naveo samo zbog istine a i da se vodi računa da neki postovi ne izgledaju kao anti Ruska propaganda.

Poz.

Za intervencije VU u Mađarskoj 1956. i Čehoslovačkoj 1968. traba imati u vidu sastav interventnih trupa, kao i činjenicu da li ih je neko iz Mađarske i Čehoslovačke pozvao da dođu?

pa ovaj, drug Džugašvili mi nekako ne zvuči kao Rus  ;D

Spisak delovanja SSSR-a je bio širi... u planu bila i agresija prema neutralnoj FNR Jugoslaviji, ali su znali da se ne bi dobro proveli da su napali tadašnju, veoma jaku i neutralnu Jugoslaviju. A i naš drug Stari je znao šta radi te je obezbedio podršku i kod drugog tabora.

Što se tiče ratnih zločina Saveznika, najpre Amera i SSSR-a, o čijim odnosim je posvećena ova tema, za vreme i neposredno posle DSR-a, prema narodima čije su zemlje bile u sili Osovine, nikada se nije puno pričalo, a kamoli da je jedan zločin koji se graniči sa genocidom procesuiran.
Neko će pomisliti da štitim ili da imam nameru da opravdam nacizam i fašizam, ali to nije tačno, samo bih voleo da pravda i istina važi za sve podjednako, ali od kada je sveta i veka to nije tako, već je sve po principu jačeg i onog koji izađe kao pobednik.

Napad na FNRJ je razmatran 1949-1951., dakle u vreme najgore blokade, pre nego što je FNRJ dobila iole veću količinu pomoći sa Zapada. Do pristupanja MDAP, JA je oskudevala u svemu, zemlja razrušena ratom, narod polugladan.

Staljin se nepotrebno i potpuno pogršeno vezuje za Ruse. On je po nacionalnosti bio Gruzijac. Trocki je na primer bio Jevrejin. Berija verovatno Abhaz (možda isto gruzijac). Uostalom za komuniste nacija nije ni bila bitna. Nisu Ukrajinic stradali u onom gladomoru zato što su Ukrajinci već zato što je neko cenio da imau žita i da im ga treba oduzeti. Stradali su svi na toj teritoriji. Ako ćemo tačno to je pretežno ta teritorija koja je i danas problematična (ona je u to vreme pripadala SSSR-u; drugi "ukrajinskiji" deo je pripadao Poljskoj). I tada je tamo bilo Rusa. Ne znam tačno koliko, ali u ne baš malom procentu. U tom procentu su i oni stradali. Dakle, poturanjem teze da su Rusi krivi za taj gladomor je potpuno pogrešna, čak i opasna (jer "vuče" na predrasude, da ne kažem nešto grublje).

Lavrentij Pavlovič Berija rođen je u Tiflisu (Tbilisi). Staljin nije bio Rus, naravno, i otac iz Džugašvili i majka Keke iz Svanidze su mu bili Gruzini. (Antisemiti tvrde da su 17 od 19 članova prvog Politbiroa bili Jevreji, ili su imali jevrejsko poreklo, što je tačno, ali nije suštinski bitno samo po sebi)  Rusi nisu krivi za gladomor u Ukrajini, jer su ista pravila prinudnog otkupa i uništavanje gazdinstava kolektivizacijom  važila u celom SSSR, ali je zbog plodnosti zemlje i obilja plodova baš Ukrajina postradala najviše. Ipak, ta velika nesreća već se godinama, ako ne i decenijama politikantski koristi kao primer ruskog genocida nad Ukrajincima, što nije ljudski, ali je korisno po mišljenju nekih za raspirivanje mržnje između dva sasvim bliska naroda. U tu kampanju i "bratsku svađu" uključuju se i Zapadnjaci, naravno, potpirujući je kada i koliko njima treba.

Nakon Praga otpor militarizaciji Istočne Europe i iz Bratislave:

Češka i Slovačka odbijaju dolazak NATO trupa na svoj teritorij


Češka i Slovačka, dvije istočnoeuropske države koje su dugi niz godina bile u zajedničkoj zemlji, pokazuju se kao sve veći problem američkim planovima širenja vojne prisutnosti u ovoj regiji otkako je izbila Ukrajinska kriza. Naime, premijeri obje zemlje su poručili kako ne žele strane NATO trupe i vojne baze na svom teritoriju.

U trenutku dok je skoro cijela Europa ponavljala gotovo identične izjave, prva je glas protiv NATO trupa podigla Češka. Iz Praga je stigla jasna i nedvosmislena poruka - ne dolasku stranih NATO trupa (vidi: Dok jača vojna prisutnost diljem istočne Europe, Češka ima drugačiji stav: "Ne želimo NATO vojnike na svom teritoriju").

Nakon ove manifestacije otpora iz Praga prema planovima militarizacije cijele Istočne Europe, isti stav danas zauzima i Slovačka. Kako prenosi Reuters, slovački premijer Robert Fico rekao je kako će njegova zemlja i dalje ispunjavati sve obveze prema NATO savezu, ali dolazak stranih trupa na slovački teritorij ne dolazi u obzir. "Ne mogu zamisliti strane trupe na našem teritoriju, njihov dolazak u formi nekih baza", istaknuo je.

Slovački premijer Robert Fico i njegova stranka Smer drže apsolutnu većinu u slovačkom parlamentu te zagovaraju bolje odnose s Rusijom.

Ovo su stavovi gotovo dijametralno suprotno od onih koji se ističu u Varšavi - podsjetimo, Poljska je tražila dodatne NATO trupe i prije no što je američki predsjednik Barack Obama na posljednjoj europskoj turneji počeo zagovarati veću vojnu prisutnost.

Kolike različitosti među zemljama - dok češki ministar obrane poručuje kako se nipošto neće dovoditi strane trupe na njihov teritorij, ministar obrane Poljske u travnju ove godine javno je tražio od SAD-a da dovedu 10,000 američkih vojnika u Poljsku.

Slovački premijer Fico podsjetio je na invaziju Čehoslovačke 1968. od strane trupa Varšavskog pakta te istaknuo kako je to jedan od razloga zašto je njegova zemlja osjetljiva na stranu vojnu prisutnost. Sličan argument su istaknuli i u Pragu.

Češki premijer Bohuslav Sobotka osvrnuo se na Obamine zahtjeve za većom vojnom prisutnošću - istaknuo je kako Češka neće tražiti prisutnost bilo kojih stranih vojnika na svom teritoriju te neće pozivati na povećanje NATO vojne prisutnosti u Europi. Ovaj stav Praga direktno proturječi američkim idejama.

Što se pak tiče zemalja gdje su se u zadnje vrijeme pojavili NATO vojnici, neki su iznimno kritični prema njima


izvor(i): Reuters | RT

Нисам баш сигуран да Пољска стварно жели старне базе, макар и америчке, на својој територији. Пре бих оценио да се ради о актуелној политичкој изјави него о стварној намери.

Bojim se da ako dođe vreme za instaliranje baze, niko ih neće mnogo brenovati. Ušli su u igru progutali mamac i jednog gospodara zamenili drugim. Ako se budu odlučili da pokušaju sa furanjem svog fazona naje..će.

Пољска са једне стране и Чешка и Словачка с друге имају различите прилазе и захтеве. Пољска је изричито тражила повећање НАТО трупа на својој територији. Пошто ти људи не могу да лебде у ваздуху, нужне су им базе. Чешки/Словачки приступ је мислим мудрији. Пољска је велика земља, Пољака има скоро 40 милиона и понекад им проради синдром "велике нације", без обзира на горко историјско искуство. Сем тога, Пољаци имају "становите" нерашчишћене рачуне са Русима, одавно. Има појединаца, надам се само појединаца, који би ђипали од среће кад би им се пружила прилика да се прошетају у тенку по руској земљи, па макар погинули у тој шетњи.

Šta da mu se radi, neke "zarazne bolesti" se nikad do kraja nemogu iskorijeniti.  :)

Ne znam kakav im je danas moral ali pre 30 godina nisu nešto imali muda. Nas 10 u Varšavi (20-30 god starosti) trezni posle jedne
namerno ne odsvirane lične greške smo ispraznili dvoranu sa oko 200 gledalaca, nisu se uopšte ponašali kao pripadnici velike nacije, mislim da su navikli da ih neko drugi brani i da su zaboravili neke slavne dane svoje istorije.

Више то није "она Русија"(царска) или СССР. Уосталом спорне територије и становништво су сада на територији Украјине у Белорусије.

NATO pokrenuo vojne vežbe u baltičkim zemljama
Beta-AFP   10.06.2014.

NATO je u baltičkim zemljama pokrenuo vojne vežbe u kojima učestvuje 10 zemalja i koje su najveće od pripajanja Krima Rusiji. Oko 4.700 britanskih, kanadskih, američkih, finskih, poljskih vojnika, sa oko 800 oklopnih vozila, učestvuju u vežbama nedaleko od glavnog grada Letonije, Rigi.

"Vežba je značajna imajući u vidu trenutnu bezbednosnu situaciju", izjavio je novinarima letonski ministar odbrane Raimonds Vejonis. Rusiji je kritikovala održavanje vežbi, uz ocenu da je u pitanju "manifestacija neprijateljskih namera". "Raspoređivanje dodatnih snaga NATO u centralnoj i istočnoj Evropi, čak i u okviru rotacije trupa, predstavlja kršenje sporazuma između Rusije i NATO", rekao je ruski pomoćnik ministra odbrane Vladimir Titov. Vežbe su počele juče, danas bi trebalo da budu nastavljene u Litvaniji, a trajaće do 20. juna.

Izvor: www.blic.rs

Колико сам прочитао у медијима и Руси су почели војне вежбе у Калињинградској области. Тек да обе стране не вежбају на "суво" 8).

Rusija poslala 24 ratna broda u Baltičko more
Tanjug   11.06.2014.

Flota od 24 ruska ratna broda poslata je u Baltičko more u regionu Kalinjingrada zbog višestrukih vojnih vežbi, saopštilo je danas rusko ministarstvo odbrane.

[attachment=1]

Brodovi imaju zadatak da osiguraju odbranu ruske državne granice i pomorskih komunikacija, bezbednu navigaciju i vazdušnu odbranu, kao i da tragaju za "neprijateljskim brodovima i podmornicama", navelo je ministarstvo, prenosi Itar-Tass. Tokom vežbi posada korvete Sobrazitelni, koja je izgrađena u skladu sa najnovijim tehničkim standardima, izvela je probe ispaljivanja raketa za vazdušnu odbranu koje su uspešno pogodile mete na zemlji.

Izvor: www.blic.rs

Pa moraju, Bogami izać` namore i pratiti sve što se dešava.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

US Army Europe piloti stigli u Poljsku vojnu bazu sa UH-60L
 
Photo by Capt. Michael Barranti, 12th CAB Public Affairs/Released
Datum objave:
12.06.2014

Više od 60 pilota i pomoćnog osoblja i pet helikoptera UH-60L Black Hawk iz 12. brigade borbenog zrakoplovstva (CAB) razmješteno je iz njemačke baze Katterbach u Poljsku kako bi podržalo američke i NATO snage za vrijeme vojnih vježbi u Poljskoj, Latviji, Litvi i Estoniji.

Vojnici iz sastava CAB-a stigli su helikopterom u 12. zrakoplovnu bazu poljskog ratnog zrakoplovstva, gdje su ih dočekali pripadnici poljske vojske i razmjestili u objekte koje će koristiti za vrijeme trajanja svog boravka.

Prebacivanje snaga iz Katterbacha u poljski Mirosławiec obavljeno je sa tri CH-47F Chinook helikoptera iz 5. bojne 158. zrakoplovne pukovnije (Opća potpora), a zatim su se helikopteri Chinook vratili u svoju bazu u Njemačku. Gotovo odmah nakon dolaska i istovara opreme, vojnici su uspostavili središte za održavanje, letačke operacije i zapovjedno mjesto u objektima koje im je dalo na raspolaganje poljsko ratno zrakoplovstvo.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ruski marinci uvježbavali urbanu borbu u Kalinjingradu

Datum objave:
13.06.2014

Ruski marinci iz sastava Baltičke flote su završili uvježbavanje borbenih vještina u urbanom okruženju na poligonu Khmelevka u regiji Kaliningrad na Baltičkom moru. Tijekom ovotjednih vježbi, marinci su djelovali po različitim ciljevima sa automatskim puškama, strojnicama, snajperskim puškama, podcjevnim bacačima granata uz korištenje BTR-82A oklopnih transportera. Više od 500 vojnika sudjelovalo je na vježbi.

Sve veće protivljenje NATO-u u Europi:

čak 74% Nijemaca protiv NATO baza u Poljskoj i Baltiku


26.06.2014.


[attachment=1]
Nove ankete, provedene od strane njemačkog lista Internationale Politik, prenosi Reuters, pokazuju kako protivljenje NATO-u postaje sve snažniji trend. Rezultati ankete otkrivaju kako se čak 74% stanovnika Njemačke protivi stalnim NATO vojnim bazama na prostoru Poljske i baltičkih zemalja.

Istraživanje otkriva kako se NATO-u u Njemačkoj najviše protive stanovnici nekadašnjeg DDR-a, odnosno Istočne Njemačke. S druge strane, zemlje bivšeg Istočnog bloka - Poljska, Estonija, Latvija i Litva - tvrde kako strahuju od ruske vojne agresije te kako zbog toga žele veće sigurnosne garancije od NATO-a. U tome prednjači Poljska, njihov ministra obrane Tomasz Siemoniak zatražio je od Pentagona ovog travnja da pošalju 10,000 američkih vojnika u Poljsku.

Otkako je izbila kriza u Ukrajini, NATO je pojačao svoju prisutnost trupama, vojnim zrakoplovima i ratnim brodovima, no NATO također razmatra i uspostavljanje trajno stacioniranih trupa na prostoru Istočne Europe.

Njemački narod žestoko se protivi gomilanju NATO snaga na prostoru Istočne Europe. Njemačke vlasti po tom pitanju ne predstavljaju volju naroda te u zadnje vrijeme čak pozivaju na što veći njemački "vanjski vojni" angažman, čemu se Nijemci također žestoko protive (vidi: Njemački lideri žele aktivniji Bundeswehr, no što misle stanovnici? Istraživanje: Čak 4 od 5 Nijemaca želi manje stranih vojnih operacija).

Nijemci nisu jedini koji se protive gomilanju NATO snaga u regiji - Češka i Slovačka odbile su dati NATO snagama trajnu vojnu prisutnost na svojem teritoriju (vidi: Nakon Praga otpor militarizaciji Istočne Europe i iz Bratislave: Češka i Slovačka odbijaju dolazak NATO trupa na svoj teritorij).

No, SAD očito ima plan za jačanje prisutnosti - ovih dana američki predsjednik Barack Obama objavio je kako će SAD investirati 1 milijardu USD u jačanje vojne prisutnosti na prostoru Istočne Europe.

Svaki razumni stanovnik Europe protivi se prisutnosti NATO-a, naročito američkih trupa, na teritoriju Istočne Europe jer je jasno kako ta prisutnost nema za cilj de-eskalaciju tenzija, već upravo suprotno - jačanje tenzija između Rusije i ostatka Europe.

Imajući u vidu ankete u Njemačkoj, jasno je da aktualna vlast u Berlinu ne predstavlja volju naroda, kako po pitanju odnosa prema NATO-u, tako i po pitanju odnosa prema Rusiji. No, Nijemci imaju izbora - ljevičarska stranka Die Linke istaknula se u racionalnom stavu prema Rusiji i krizi u Ukrajini. Njihova zastupnica Sahra Wagenknecht "održala je lekciju" Merkel i aktualnoj vlasti osudivši politiku Berlina prema Ukrajinskoj krizi.

"Podržavate predsjednika koji je ukrao milijarde, oligarha koji nije ništa bolji od Janukoviča. Šutite o tome da banditi iz Desnog Sektora i dalje kampiraju na Maidanu, da se ljevičari u Ukrajini danas boje za vlastiti život. Nova ukrajinska vlast umjesto da razoruža nacističke bande Desnog Sektora, ona se bavi zabranom komunističke partije", istaknula je Wagenknecht.


izvor(i): Reuters | RT | Vimeo | Internationale Politik ! advance

Ово би била вест да је тај проценат против НАТО база евидентиран у поменутим земљама (Пољска и балтичке земље), а не у Немачкој.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

EUCOM: Vrijeme je da se zaustavi smanjivanje američkiih snaga u Europi
 
Datum objave:
08.07.2014

Glavni američki zapovjednik u Europi rekao je da će vjerojatno trebati više vojnika kako bi se suprotstavili obnovljenoj vojnoj prijetnji iz Rusije koja se kotrlja na krajnjem istoku Europe. Ali prvo mora uvjeriti Pentagon kako bi službeno zaustavio američko vojno povlačenje koje je u tijeku pod njegovim zapovjedništvom nakon završetka Hladnog rata.

Američki general Filip Breedlove, Vrhovni zapovjednik savezničkih snaga za Europu i šef američkog zapovjedništva za Europu, izjavio je kako novi izazovi stavljaju američke kopnene postrojbe i zrakoplovstvo u istočnoj Europi, uključujući Poljsku, Baltičke zemlje i Rumunjsku, pod pritisak zbog trenutne brojnosti snaga od oko 67.000 vojnika.

"Možda ćemo morati dodati još rotacijskih snaga kako bi ostvarili stalnu prisutnost," rekao je Breedlove novinarima tijekom posjeta Washingtonu 30. lipnja. Ukazao je na primjer rotacijskih snaga koji dolaze u listopadu, kada vojnici iz teksaške 1. konjičke divizije dodijeljene NATO Response Force snagama, se raspoređuju pod okrilje EUCOM-a na razdoblje od šest mjeseci.

EUCOM-ove dugoročne potrebe ostaju nedefinirane, jer Pentagon nije službeno otkazao dugogodišnje planove smanjenja vojnika u Europi koje je pokrenuo deset godina nakon raspada Sovjetskog Saveza.

"Mislim da je prvo i osnovno, napraviti pauzu i odlučiti: Da li nastavljamo sa bilo kojim programom smanjenja koji su u planu za Europu?", kaže Breedlove. "Kao rezultat manjeg proračuna i rezovba, već postoje neka smanjenja. Dakle, mislim da je prvi korak u tom procesu razviti mehanizam kojim ćemo zaustaviti ponovno pregledati planirane aktivnosti za Europu."

Vojni dužnosnici EUCOM-a i Pentagona nisu bili u stanju pružiti informacije na pressici o aktualnim planovima za smanjenje snaga ili reći hoće li zaustavljanje programa povlačenja koje zagovara Breedlove biti odobreno.

Breedlove je rekao da podržava tijek planova za smanjenje EUCOM-ove fizičke infrastrukture i objekata, " ali što se tiče strukture snaga, mislim da se ne mogu raditi daljnja smanjenja."

EUCOM-a trenutna snaga uključuje dvije brigadne borbene skupine i šest borbenih eskadrila F-15 Eagles i F-16 Fighting Falcons, koji su stacionirani u Njemačkoj, Italiji i Engleskoj. Breedlove je rekao kako očekuje nova smanjenja borbenih aviona F-15 u Europi.

Генерал се спрема за политичку каријеру. То је очито. Кључно је питање да ли земље ЕУ једнако тако виде "руску претњу"? Такође, да ли уопште желе повећање војних снага САД на својој територији. Нисам баш сигуран да и Пољска то стратешки жели јер шта би тиме постигла ако су остали европљани против.

Највећи број земаља управо не жели повећавање броја снага САД на својој територији. А пољска "искакања", она су типично карактерно пољска.

Prosto je nevjerojatno, kako se kockice oko Ukrajine uklapaju u ovakva nastojanja i izjave pojedini čelnika Alijanse. Očito ništa nije
slučajno. Sve je po svoj prilici pomno planirano unapred. Teško će se Evropa htjela ili ne, kurtalisati nakana koje predlaže gore
navedeni američki komadant. Neka dugoročno zemlje nekadašnjeg istočnog lagera slobodno zaborave na san o svojim zemljama bez
strane vojničke čizme.

Što to znači '' kurtalisati ''?

To ti mene ono kao malo zaj.... :rtfm . Nevjerujem da ti, čovjek poliglota, nikad nisi čuo za tu riječ.  :jok

KURTALISATI = osloboditi, odstraniti, i tome sično.

Neznam kako se to kaže na Novo Hrvatskom... :)

Još je tačnije ako kurtalisati upotrebljavamo kao povratni glagol - kurtalisati se nečega/nekoga. Lepa stara reč, nepoznatog meni porekla, koja se danas stvarno retko upotrebljava.

Ma ja volim malo ponekad koristiti riječi iz mog zavičaja, koje su svakodnevno koristile moje komšije i
moji djedovi. Puno ih je koristila i moja pokojna baba, pa iz poštovnja prema njoj, ja volim da "začinim"
moje tekstove. To mi nekako dođe kao mala relaksacija.

Hvala Ćiro na objašnjenju. Nisam imao namjeru za..frkavati jer tu riječ nikad nisam koristio u svakodnevnom govoru.
Novohrvatski jezik ne postoji kao što ne postoji starohrvatski. Oduvijek postoji hrvatski književni jezik kao i hrvatski pravopis.
S književnim jezikom i pravopisom nisam baš na ti ali u ovim godinama me to ne zamara. U kući imam dvije lingvistice ( jezičarke ) koji uskoče kad je potrebno. Sad je jedna na privremenom radu u bodulima ( UK, Engleska ) ali loša skype veza ipak pomaže.
Nikad nije kasno naučiti nešto novoga.
 

најпрецизнији "превод"  би значио ослободити се нечег што ти прави главобољу, решити се беде

Ferguson komandant NATO u Evropi
Tanjug   23.07.2014.

Američki admiral Mark Ferguson preuzeo je juče od svog zemljaka admirala Brusa Klingana, dužnost komandanta NATO snaga u Evropi.

[attachment=1]

Ferguson (57) je bio žamenik šefa za pomorske operacije u Vašingtonu, a sedište u Evropi biće mu Lago Patrija u blizini Napulja, gde se od decembra 2012. godine nalazi komanda savezničkih združenih snaga. Ferguson je u saopštenju naveo da je posvećen jačanju alijanse. "Radićemo s našim saveznicima i partnerima da ostanemo pozitivna snaga za stabilnost i mir u regionu", rekao je on. Klingan odlazi u penziju nakon što je u mornarici SAD proveo 37 godina.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

EU priprema obrambene sankcije protiv Rusije, nema remonta u Rusiji

Datum objave:
23.07.2014

"Ako EU uvede sankcije na području obrane i vojnih tehnologija te roba dvojne namjene, RH će morati poštovati takvu odluku i neće moći dopustiti ruskim tvrtkama sudjelovanje na natječaju za remont sljedeća četiri helikoptera Mi-8 planirana ove godine, odgovorio nam je visoki obrambeni dužnosnik na pitanje vezano uz najavu uvođenja EU sankcija protiv Rusije na području obrane i vojnih tehnologija.

Naime, austrijski ministar vanjskih poslova Sebastian Kurz je rakao kako će uskoro EU donijeti sankcije protiv Rusije na spomenutim područjima.  I drugi EU izvori potvrđuju njegov komentar i izjavu,  a očekuje se da će odluka biti donesena na redovitom sastanku ministara vanjskih poslova EU kao odgovor na rusko držanje spram rušenja malezijskog aviona MH17 u istočnoj Ukrajini.

NATO planira znatno pojačati bazu u Poljskoj za mogući direktan sukob s Rusijom


25.'7.2014.



Prema pisanju britanskog lista The Times, NATO-ovo europsko zapovjedništvo se zalaže za znatno jačanje baze u Poljskoj s oružjem, municijom i svom drugom potrebnom opremom koja bi bila dovoljna za pokretanjem tisuća trupa u potencijalnoj direktnoj vojnoj konfrontaciji s Rusijom.

Isti izvor također prenosi kako će NATO-ov general Philip Breedlove, čija je ovo ideja, predstaviti plan članica vojnog pakta za vrijeme predstojećeg summita u Walesu koji se održava u rujnu.

Okvire ovog plana predstavio je ovog tjedna u Napulju. Trenutačno je nekoliko potencijalnih lokacija na razmatranju, no ističe se kako je baza u Szczecinu, na poljsko-njemačkoj granici, vodeći kandidat.


[attachment=1]
"Radilo bi se o 24/7 funkcionalnom sjedištu iz kojeg bi snage mogle brzo reagirati po potrebi", prenosi britanski list pozivajući se na izvore upoznate s ovim prijedlogom.

Ovaj plan ne iznenađuje, naročito ako znamo tko ga zagovara - otkako je buknula Ukrajinska kriza general Breedlove zagovara jačanje NATO prisutnosti u cijeloj Europi, naročito na teritoriju istočne Europe.

NATO već ima pojačanu prisutnost na prostoru Baltika i Crnog mora, a u NATO članice na istoku Europe dovedeni su dodatni vojni zrakoplovi. Kao razlog se ističe važnost osjećaja sigurnosti istočnih NATO članica pošto iste navodno strahuju od potencijalne ruske agresije.

Ruski mediji pak prenose kako bi ruski generali ovakvo gomilanje snaga u Poljskoj vjerojatno mogli protumačiti kao "pripremu za blitzkrieg napad na Rusiju".

Poljska je ključni američki saveznik na prostoru Istočne Europe te je upravo njihov premijer, Donald Tusk, tražio znatno veću NATO vojnu prisutnost u zemlji (vidi: Tenzije oko Ukrajine: Poljska traži od NATO-a da dovedu 10,000 vojnika na njihov teritorij - "Ne želimo vježbe, tražimo stalnu prisutnost", pojedine NATO članice skeptične). S druge strane, NATO članice kao što su Češka i Slovačka odbacile su takvu ideju ističući kako ne žele NATO trupe (vidi: Nakon Praga otpor militarizaciji Istočne Europe i iz Bratislave: Češka i Slovačka odbijaju dolazak NATO trupa na svoj teritorij).

Jučer je Poljska proglašena krivom zbog operiranja tajnih CIA-inih zatvora na njihovom teritoriju (vidi: Povijesna presuda: Europski sud za ljudska prava proglasio Poljsku krivom zbog tajnog CIA zatvora na njihovom teritoriju u kojem su se događala mučenja zatvorenika).


izvor(i): The Times | RT


PS: Ovi Poljaci stvarno se krajnje ostrašćeno ponašaju i na samu pomisao o Rusima.
     Pa nisu samo oni bili u Varšavskom paktu. Bilo ih je još pa racionalno razmišljaju... ::)

Uzmi pa prouči Poljsko-Ruske/Sovjetske odnose kroz istoriju i biće ti sve jasno. Niti oni podnose ruse, niti rusi podnose njih.

Prema pisanju britanskog lista The Times, NATO-ovo europsko zapovjedništvo se zalaže za znatno jačanje baze u Poljskoj s oružjem, municijom i svom drugom potrebnom opremom koja bi bila dovoljna za pokretanjem tisuća trupa u potencijalnoj direktnoj vojnoj konfrontaciji s Rusijom.

Опрости им, Господе, јер не знају шта раде. Другог коментара немам и бојим се да га имам.

Zanavljanje je majka mudrosti.  ;) Dobro je da su koliko toliko razdvojeni.   :)

Све је то тако као што ви кажете, мада... хм...

Једино Русима, тј. Совјетима, Пољаци могу бити захвални што Пољска данас овако изгледа. Јесте да су 1939. изгубили територије на истоку али су 1945. добили далеко боље територије на западу. И нормалан, простран излаз на море приде. Велик дио Источне Пруске, Померанију, Источни Бранденбург и Силесију. Мало ли је?
Када се ујединила Њемачка и распао СССР, не сјећам се да су Пољаци затражили ревизију источних граница већ су брже-боље завапили за гаранцијама за границу на Одри и Ниси.

Мало захвалности не би било на одмет...

Zanimljivo je kako, kada su u pitanju protivljenja članica NATO-a pojedinim razmještajima to smatrate opravdanim i razumnim.
A s druge strane kada se povlaći bilo koji potez koji je protuteža/ugroza za stavove Rusije onda je to naravno nerazumno itd itd..

Čudite se Poljacima i njihovom stavu prema Rusiji?.. bili su u Varšavskom paktu...možda baš zato...
kad paše u sličnim temama evociraju se i puno starija događanja.. pa eto meni padaju na pamet samo neki bljeskovi.. Katinska šuma.... Ustanak u Varšavskom getu.... stvarno kako su mogli Poljaci biti tako nezahvalni, nakon takve pomoći?

E da ali poslije toga slijedilo je "dobrovoljno" članstvo u Varšavskom paktu....
jako dobrovoljno i jako spontano u što su se uvjerile ostale članice kad ono.. pedesetih i šezdesetih.. a ako je vjerovati pričama ni Juga nije bila daleko od toga da primi svesrdnu pomoć oko učlanjenja..

I ne pričam niti skroz napamet ... pred zakuhavanje nemira u Poljskoj , boravio sam u Krakovu kao gost studenata i o raspoloženju bolje da ne govorim... a indikativna je bila pruga šireg kolosjeka koja je dolazila do Katovica... društvo sa kojim sam bio nije se moglo složiti da li joj je primarna svrha dovoz ruskih tenkova (za bratsku pomoć) ili odvoz poljskog ugljena (opet za bratsku pomoć)

Mislim da je povjest između Poljaka i Rusa (SSSR-a) jako složena. Vjerovatno je prevagnula negativna strana prema Rusima, zato, danas, i takav odnos. No, sami će to morati riješit. Danas žive u ubjeđenju, da su im Rusi neprijetelji.

Sve gore navedeno samo govori o Poljacima kao državi i narodu. Najmanje su sami svoji, a
olako traže nekog sa strane. To se kroz povijest pokazalo vrlo pogubno za svakog ko je sklon
takvom ponašanju.

ovo zadnje nisam baš shvatio.. što bi to znaćilo da su mogli reći NE članstvu u Varšavskom paktu??

Pa nije u povijesti Poljske samo Varšavski pakt jedini. Bilo je pre toga iha, haj.
Ma uostalom, pustimo ih neka rade šta im milo.

Zahvaljujući Rusima, Poljska je proširena na Zapad dalje nego što je ikada bila, na teritorije koje etnički nisu bile poljske nikad, zemlja uređena, industrijska, čisti, uređeni gradići sa cvećem i baštama. Pa priobalje Baltika... A na istoku su izgubili seljačke, zaostale krajeve, sa prilično "šizmatičkog stanovništva". Šta je Wroclaw nego Breslau, šta je Šćećin nego Stettin. To su od XII veka bile nemačke zemlje, pošto su pobili ili ponemčili sve balto/slovene koji su tamo živeli.

Пољска и Русија су се кроз историју спориле и ратовале управо око Украјине.

Да, Украјина је древна пољска постојбина, како им само име каже -Пољаци , пољани, живели су у бескрајним украјинским пољима!? :jok

Ni jedni ni drugi nisu bili cvećke u međusobnim odnosima, tako da ne čudi otkud takva "ljubav" jednih prema drugima. Kao što rekoh, proučite malo njihove odnose, pa će vam neke stvari biti jasnije.

http://en.wikipedia.org/wiki/Polish-Russian_relations

http://en.wikipedia.org/wiki/Polish-Russian_War

Počnite od Wikipedije, dobra je osnova, pa malo progooglajte.

Dovoljno je sjetiti se kako su se ponjeli prema herojima Warsave 44g. pa je puno toga jasnije.

poz.

Je li to ono kada su sovjetski korpusi stajali na Visli dok je u Varšavi besneo ustanak?

Da.

poz.

Da, mnogi izvori navode da je Crvena armija mirno gledala kako nemci surovo guse ustanak u Varsavi. Sa druge strane, skoro sam citao memoare marsala Zukova i on se posebno osvrno na taj dogadjaj. Koliko se secam pise da sovjetska komanda uopste nije bila upoznata sa tim ustankom niti je bila u mogucnosti da pomogne...

Ipak, ako hocete da iznervirate poljaka samo mu recite da je Poljska ruska kolonija i odmah peni. Prisustvovao sam jednom takvom dogadjaju i meni je bilo veoma smesno jer nisam znao o cemu se radi...

Zukov nije imao pojma a Britanci ispred njega bacali pomoc avionima. Ali dobro ...

poz.

Mogla je sovjetska komanda da pomogne, da baci trupe koje su upravo završile ogromnu ofanzivnu operaciju, dalje napred na Varšavu. Poginulo bi još nekoliko desetina hiljada ruskih momaka. Sa kojim ciljem, da spasu Armiju Krajowu, svog ljutog političkog protivnika, od uništenja!? Vojno, to bi bilo moralno, ljudski i velikodušno, a politički bilo bi potpuno necelishodno, možda katastrofalno. Staljin je verovatno znao šta se događa, i Staljin je doneo političku odluku da se trupe dobro odmore, popune, da se ranjenici zbrinu, pa da tek onda krenu napred. Za to vreme, sondertruppen Vermahta su uništile Varšavu i pobile silan narod. To je dakle bila politička, a ne vojna odluka. Možda je Žukov za to znao, a možda i nije. I Žukov je morao dobro slušati šta se poručuje iz Stavke. To je onaj "duboki jezik" o kome sam davno napisao i na Palubi. Zbog neznanja da se tumači "duboki jezik", milioni su stradali. I pre rata, i za vreme rata i posle njega. Bliža je košulja od kaputa.

Mislim da je @SOLARIS upotrebio neadekvatan primjer.@kumbor je dosta toga tačno napisao ali on to toliko "usložni" da to izgleda neadekvatno.

Da li su Sovjetske jedinice trebale da pomognu Poljskim jedinicama je njihova stvar i može se objašnjavati i šire,recimo podelom interesa sa Jalte.Ja mislim da je ispravan zaključak,da su Varšavu i njihove jedinice,uništile Njemačke jedinice a ne Sovjetske, i nevidim nikakve razloge za mržnju prema Sovjetima.Takođe,uopće nemogu shvatiti kad se to pripisuje Rusima ili bilo kojim narodima i za Staljinističko-Sovjetsko vrijeme pošto koliko ja znam najviše je stradalo Rusa(možda i zbog brojnosti stanovništva),a da li su oni znatno bolje živjeli od drugih.

Vjerujem da su razlozi za mržnju na pr.vjerske ili još neke druge historijke činjenice.

Poz.

Ovu epizodu iz WWII sam naveo samo kao primjer velike "ljubavi" poljaka i rusa.
Nebi da idemo dalje sa ovim ot. ako nekoga zanimaju detalji Warsawskog ustanka-link na wiki.

Warsaw Uprising (http://en.wikipedia.org/wiki/Warsaw_Uprising)

poz.

Ne znam oko politike ali još nisam sreo Poljaka, Čeha, Slovaka, Estonca ili Latvica koji bi imao koju lepu reč o Rusima. Pričali su več na Palubi, da smo dobili deo dokumentacije, koju nam Rusi nisu hteli dati, (ispod stola, na prijateljskom nivoju) o T-72 baš zbog ljubavi Čeha prema Rusima..

Игром случаја, мајка мог кума је Пољакиња. Госпођа рођена у првој години њемачке окупације, поријеклом из грађанске породице (више) средње класе, чак су у давнини били неко ситно племство. Дакле, "по дифолту", такви се у комунизму нису требали надати ничему добром. Али, по ријечима старе куме, а дуго смо разговарали и раговарамо о томе, живот у Пољској "под Русима" у то доба је био релативно нормалан, обичан. Водиш нормалан живот и нико те не дира и не гњави. Када је дошла овдје на одмор почетком 70-их ( а одморе су проводили и у Шведској и Финској), никакву већу разлику између Пољске и СФРЈ није примјетила.

To ti je isto kao i ovde što je bilo. Neko je u do0ba Socijalizma živeo normalno, a nekome je bilo loše...ili barem tvrde da im je bilo loše.

Izgleda da ću morati da "usložnim "kao @kumbor.

Još oko 1970-te u Splitu čitao sam neke brošure,ako me sjećanje služi,od dr.Supeka o istraživanju (ispitivanju)javnog mjenja.Mislim da se radilo o istraživanju rasne diskriminacije u SAD.Tu imate točno razrađene postupke i čini mi se o reprezantivnom uzorku.Da ne duljim dalje ne može se javno donositi zaključak na osnovu ličnog iskustva(koga sam ja susretao).

U vezi sa Poljskom,iz historije znam da je WWII počeo a Engleska je obećala da će ući u rat ako Poljska bude napadnuta ali su ih ostavili na cjedilu.Cio WWII su ih držali u zabludi da su oni njihova interesna zona i na kraju ih prepustili Staljinu.Poljaci su učestvovali na strani Engleza i koliko sam pratio imali najbolje pilote.Sami Englezi su kasnije izjavljivali da ih nisu cjenili.Zar nije trebalo da se Englezi angažuju da im pomognu jer koliko znam taj pokret nije bio komunistički.

Dakle mržnja postoji Rusi -Poljaci ali to nije zbog tog ustanka nego zbog drugih razloga.Kolika je ona trebalo bi istražiti na malo većem uzorku pa eventulno utvrditi i uzroke.

Poz.

Mrze se oni vekovima pre DSR-a.

Socijalizam u Jugoslaviji je bio odličan sve gubitke je plaćala država ,jedan radnik je radio za deset direktora, dizali su se krediti koji se nisu vraćali, kralo se do iznemoglosti, a onda je naravno sve propalo jer nemožeš potrošiti više nego privrediš ,pošto se dobrih navika teško odreći tj. lopovluka i nerada taj trend se nastavio i nakon pada socijalizma pa su tako države ex Jugoslavije danas tu di jesu. Socijalizma u drugim zemljama nije bio ovakav jer su bili pod Ruskom čizmom no i njihov model se nekim čudom raspao ali lkaše su to podnjeli jer nisu znali za bolje, Česi i Slovaci danas voze nove Škode dok Poljaci također voze nova kola, moj poznanik koji je mojih godina ovde ne može naći posao pa zato radi u Poljskoj kao profesor i ima početnu plaću 2 ipo tisuće eura. A šta se tiče Poljaka i Rusa nema veće ljubavi od bratske tako je od pamtivjeka...

A i poljske psovke se lepo razumeju. Kad drugovi koji se sećaju boravka Poljaka u Kumboru 1988. (nakupovah se od njih peškira koje i danas tamo koristim) hoće da me nerviraju, oteraju me "na pitu". Zato se ona druga stvar zove "kako treba, opšteslovenskim imenom".

Inače i odnosi Rusije i SAD povodom obaranja MH-17 već prelaze na teren međusobne psovačine, pa je moj gornji komentar umesan.

Ukrajina kao izgovor

 
28.07.2014

Tragedija malezijskog aviona u Ukrajini, bespoštedni građanski rat koji se tamo vodi, sankcije koje s vremena na vreme uvode SAD i EU protiv Rusije, kao i adekvatni odgovori Moskve, samo su deo tihog rata koji se već duže vreme vodi između dve najmoćnije nacije sveta: jedne sa Zapada, druge sa Istoka. U tom ratu sva sredstva su dozvoljena: od medijske satanizacije protivnika, a posebno njegovih istaknutih pojedinaca, do podsticanja drugih država da se i same u sve uključe. Direktno, ili indirektno. Sudbina 298 putnika malezijskog aviona na liniji ka Kuala Lumpuru samo je karika u tom lancu.

[attachment=1]

Takav je stav analitičara sa obe strane Tihog okeana.

Mada su mnogi spremni da ovakvu tvrdnju karakterišu kao samo još jednu od bezbroj teorija zavere, stvarnost, nažalost, daje drugačiju sliku. Kako, naime, tvrde u Moskvi, svi pokušaji da se na miran način, pregovorima, razreše sva sporna pitanja između SAD i Rusije, odgovori Vašingtona ne ulivaju optimizam.

Upravo stoga mnogi ruski analitičari skloni su da predviđaju da će se raskol između dve velike sile i dalje samo pojačavati. Mnogi podsećaju na taktiku SAD u svojevremenom rušenju Sovjetskog Saveza. U ovom trenutku ista taktika ponovo deluje. „SAD sprovode „taktiku zadržavanja” koja je, kao što je „hladni rat” rasturio SSSR, usmerena na slabljenje i konačno uništenje Rusije kao geopolitičkog protivnika”, prenosi američki list „Kriščen sajens monitor”.

Suština netrpeljivosti između dve sile koja neprestano narasta je u tome što je Rusija najveća i politički najuticajnija među državama sa ubrzanim ekonomskim rastom. Samit čelnika zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), održan nedavno u Brazilu, a posebno stvaranje nove Banke za razvoj, predstavljao je u tom smislu pravi „prst u oko” Vašingtonu i izazov svetskom poretku, političkom i finansijskom, koji su posle Drugog svetskog rata, a posebno po padu SSSR-a, svetu nametnule SAD.

Problem Amerikanaca je, međutim – tajming. Ruska Federacija se od sticanja nove nezavisnosti 1991. stabilizovala i vojno i ekonomski. Stvorila je krug poslovnih partnera, posebno među najmoćnijim državama i Evrope i Azije. Takođe, propast „obojenih revolucija” u pojedinim postsovjetskim republikama, a koje je Vašington tako štedro finansirao, ukazali su Moskvi odakle bi mogla da joj preti opasnost i čega je neophodno čuvati se. Sama činjenica da danas više od 80 procenata Rusa veruje u politiku predsednika Vladimira Putina, ukazuje da su događaji u Gruziji (2003), Kirgiziji (2005) i sadašnji u Ukrajini, sa američkog gledišta, bili promašaji. Umesto političkog uticaja, Vašington je dobio samo – haos

„Iluzija je smatrati da možemo da načinimo bilo kakve konkretne poteze u vezi sa Ukrajinom koji bi ublažili stav SAD, odvratiti ih od sankcija i vratiti normalnoj komunikaciji”, smatra ruski sociolog Sergej Markov i dodaje: „Umesto toga oni pomeraju liniju mogućeg sukoba sve bliže Rusiji”.

Taj sukob se vodi i na medijskom planu. Prosto je neverovatno da američki predsednik Barak Obama za pad malezijskog aviona u Ukrajini odmah optuži Rusiju, mada u tom trenutku nije posedovao ni jedan dokaz kojim bi potvrdio svoje reči. Slično je postupio i jedan holandski ministar koji je na osnovu samo dela jednog filma snimljenog na mestu događaja proglasio proruske pobunjenike za prave zveri. Ostatak filma pokazao je celom svetu svu tragičnu zabludu Holanđanina koji, uzgred, nije smatrao za potrebno da se, povodom svog postupka, bilo kome izvinjava.

U tom medijskom ratu kao „činjenice” navode se komentari najrazličitijih pojedinaca postavljeni na društvene mreže poput „Fejsbuka” ili „Tvitera”, a upravo se na njima, jer su pristupačne svakome ko danas ima kompjuter povezan na internet, vodi najžešći rat poklonika jedne ili druge strane u kojem se istina i neistina jednako tretiraju.

Na prošlogodišnjem Međunarodnom humanitarnom forumu održanom u Bakuu jedna od najvažnijih tema bila je upravo zloupotreba interneta kada je reč o osetljivim svetskim dešavanjima. U slučaju pada malezijskog aviona ovo je potvrđeno na veoma drastičan način.

Da li će aktuelne sankcije zaista nauditi Rusiji ili će joj, naprotiv, pomoći da se više angažuje na planu unutrašnje ekonomije i saradnje sa državama koje smatra saveznicima pokazaće vreme. Ono što je već sada jasno jeste da SAD svojom otvorenom antiruskom politikom izazivaju sumnjičavost i kod drugih velikih zemalja, posebno Kine i Indije. Ako bi uspeli da izoluju Rusiju, nema sumnje da bi Amerikanci pokušali da istu taktiku primene u odnosu na druge zemlje koje smatraju potencijalnim konkurentima. Kina bi se tu, verovatno našla prva na udaru.

Pri tome treba imati na umu da današnja Rusija, za razliku od SSSR-a svojim međunarodnim partnerima prilazi kao prema sebi jednakima. Drugim rečima ova komunikacija odvija se u okvirima koji donose obostranu korist. SAD neretko koriste sasvim drugu taktiku – pritisak.

Vratimo se tragediji malezijskog aviona, kao što rekosmo, samo još jednoj karici u lancu američko-ruskog suprotstavljanja, kao i medijskom pokrivanju ovog događaja. Šta god da je uzrokovalo tragediju, odnosi dveju sila neće se promeniti. Jezičak na vagi ovog nadmetanja mogla bi da bude reakcija zemalja Evropske unije. To znači ili konačno oslobađanje Evrope od američkog tutorstva, ili potpuno priklanjanje Vašingtonu.

A ova druga opcija lako bi mogla da svet dovede na samu ivicu novog velikog rata.

Slobodan Samardžija
Politika (http://www.politika.rs)

Ја сам убеђен да ма шта Русија предузимала на терену "деескалације" у Украјини, то неће променити општи правац деловања САД према Русији, па ни правац ЕУ. Машинерија је покренута и постепено појачава обртаје, ми сви знамо шта то значи. Да се цијела Русија у бијеле гугутке преметне, зауставити машинерију неће, па ни пад цијелог Донбаса у Кијева руке јаросне и грубе.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rusija pod vojnim sankcijama EU i SAD, Hrvatska prekida uvoz ruskih vojnih usluga

Datum objave:
29.07.2014

Predsjednik Vladimir Putin u ponedjeljak je pozvao rusku vojnu industriju da brzo smanji potrebe za uvozom vojnih tehnologija i sredstava iz EU koja će već danas nametnuti zabranu prodaje oružja i tehnologije Rusiji zbog njezine uloge u ukrajinskoj krizi. Putin je rekao da je ruska vojna industrija "definitivno" u stanju proizvoditi sve što zemlja treba. Rusija će se usredotočiti "na ubrzanje razvoja zamjenskih tehnologija nacionalne obrambene industrije i na najširi mogući prelazak na domaće proizvedene materijale i sredstva te dijelove za specijalnu opremu i oružje," izjavio je Putin, a prenosi agencija Interfax.

EU će usvojiti danas šire sankcije protiv Rusije što uključuje, između ostalog, zabranu prodaje novih paketa oružja, osjetljive tehnologije, roba i usluga. SAD i EU su se dogovorili da se postojeći ugovor sa Rusijom vezan za isporuku dva ratna broda Mistral vrijedna oko 1,2 milijarde € (1,6 milijarde dolara) može nastaviti, jer je ugovor ranije potpisan.

Kako smo ranije i najavili, zbog novih sankcija Republika Hrvatska neće moći prihvatiti bilo kakvu rusku ponudu za remont četiri vojna helikoptera Mi-8 ove godine. Umjesto toga, remont će biti povjeren velikogoričkom ZTC-u u suradnji sa ukrajinskim zavodom Motor Sich iz Zaporožja za remont motora te zavodom Aviakon iz Konotopa za ostale dijelove ili u suradnji sa češkom tvrtkom LOM Praha. Nešto treće nije moguće, osim pokušaja remonta u Bjelorusiji političkom satelitu i ispostavi Ruske Federacije.

29.07.2014.

UPRAVLJANI NERED
Američki recept: razori i ostavi kaos

Pripremajući se za unipolarni svijet, SAD je već u sovjetsko-afganistanskom ratu (1978. – 1992.), koji se vodio između komunističke vlade i islamističkih pobunjenika, preko CIA-e oformio Al-Qai’du kao političko oružje za rušenje režima.

Edward Snowden otkrio je da je CIA u suradnji s MI6 i Mossadom podučavala borce i aktiviste Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), što pokazuje da se nastavlja taj model iskorištavanja vjerskog ekstremizma u svrhu mijenjanja režima.

Američki pristup mijenjanju režima i izgradnji države varira od države do države, budući da situacije u Afganistanu, Iraku, Libiji, Siriji ili Ukrajini nisu iste. Nakon što se ciljani režim sruši, bilo američkom intervencijom u Afganistanu ili Iraku, bilo potporom uz pomoć NATO-a pobunjeničkoj opoziciji u Libiji ili Siriji, nastoji se uvesti “fast democracy” iliti nametnuti demokratski obrazac u vidu slobodnih izbora neslobodnih građana kao pripremu za uvođenje globalne ekonomije, a ne kompaktnijeg društva.

Ukidanje posebnosti

Bijela kuća je 2005. izradila Nacionalnu strategiju za pobjedu u Iraku (NSV), a 2007. i diplomatsku i vojnu strategija za Irak u kojoj je dominirala obnova, reforma, izgradnja, integriranje, slobodna trgovina i ulaganja. Cilj je bio izgraditi novi Irak uključen u sustav američkih ekonomskih i političkih vrijednosti i koristiti ga kao uspješnu ekonomsku i demokratsku priču u smjeru regionaliziranja i globaliziranja Srednjeg istoka, zbog nafte i geopolitike pogodnom za manifestaciju globalne moći Amerike.

Irak je trebao postati paradigma prilagođavanja neoliberalnom društvenom modelu i globalizaciji, koja zapravo nije bila drugo negoli otvaranje iračkog tržišta, Saddam Hussein, recimo, nije dopuštao upotrebu mobitela. Međutim, takav ekonomski proces amerikanizacije vodio je ukidanju povijesnih i kulturnih posebnosti.

S druge strane, ako ekonomska liberalizacija postaje važnija od istinske demokracije i prava različitih manjina, rezultat može biti istodobno postojanje tržišne ekonomije i teokratske države. To se odigralo u mnogim zemljama “arapskog proljeća”, koje je zbog rasplamsavanja islamizma završilo kao “islamsko proljeće”. A to je u Iraku automatski vodilo u sveti rat sunita, koji su za Saddama vladali Irakom, i šijita jer su nakon američkog rušenja Saddama postali većina s namjerom da iz novog društva izbace sunite, pa se projektirana pojava isilovaca može tumačiti i kao bumerang takvog državotvornog teokratskog ekstremizma.

Teškoće uvođenja zapadne demokracije američki su analitičari radije tumačili tim međusektaškim borbama, sporom izgradnjom države, pa čak i padom dolara, negoli konceptualnim razlozima – iračko društvo, a tako i afganistansko, libijsko, sirijsko i ukrajinsko ne mogu se modernizirati i demokratizirati jedino prema zakonitostima tržišne ekonomije.

Slomljena Ukrajina

Američki recept za rušenje država nije pomogao u građenju njihovih društava. Ratom razoreno i godinama planski vođeno iračko gospodarstvo nije moglo po nalogu prijeći na tržišni sustav i da se Irak nije našao u tako kaotičnom stanju. Tranzicija država istočne Europe pokazala je kako pretvorba jednog društvenog modela u drugi traži postupnost, sustavnost i stabilnost kako bi se društvo oblikovalo prema potrebama građana, a ne stranih ulagača i multinacionalnih korporacija.

Odgovornost američkih političara za recentne ratove promjene režima je neupitna. George Bush snosi političku krivnju za ratove u Afganistanu i Iraku, ali i geopolitičku dobit jer je SAD zauzeo dotad geostrateški neovisne prostore. Barack Obama umiješan je za udar na Libiju i destabiliziranje Sirije. Njegov protukandidat na predsjedničkim izborima 2008. John McCain dolazio je u Ukrajinu za vrijeme Janukoviča, huškao na njegovu smjenu i stimulirao destabilizaciju Ukrajine, sve to u svrhu protezanja globalne moći SAD-a preko NATO-a na istok. Rezultat – slomljeno ukrajinsko društvo.

Današnji Irak, uza svu stratešku logistiku SAD-a, spada u propale države (failed state). Nakon rušenja Gaddafija uz političku i vojnu pomoć SAD-a, Libija je dezintegrirana i nalazi se u permanentnom građanskom i plemenskom ratu bez ikakve perspektive stabiliziranja. SAD i financijski i pravno najviše na svijetu ulaže u borbu protiv islamističkog terorizma, a svojski se potrudio srušiti sekularne režime u Afganistanu, Iraku, Libiji i to želi učiniti i u Siriji!? Sve pod neoliberalnom ideologijom širenja demokracije i tržišne ekonomije, za što mu nitko u svijetu nije dao mandat.

U Siriji i Ukrajini na tom mu se putu ispriječila Rusija, pa najnoviji svjetski poredak ili upravljani kaos ne ide po planu, što zabrinjava njegove političke i medijske kreatore.

Čemu gubiti vrijeme na civile?

Premda je vojska glavni instrument za nametanje ekonomskog mira u Afganistanu i Iraku, vojni zapovjednici na terenu shvaćaju da se ta tranzicija mora voditi na drugačiji način. Zapovjednik svih američkih i NATO-ovih snaga u Afganistanu, general Stanley A. McChrystal, smijenjen je 2010. nakon što je u časopisu Rolling Stone kazao da je antiteroristička strategija potpredsjednika Joea Bidena kratkovidna i da vodi u “Kaosstan”.

Biden je to isto mislio za strategiju generala McChrystala, koji je u Afganistanu provodio vojnu strategiju poznatu kao “counterinsurgency” (COIN) ili borbu protiv nesigurnosti na terenu. Bit COIN-a sastojao se u tome da vojne snage u Afganistanu ne služe samo uništavanju neprijatelja, nego pomažu civilnom stanovništvu u izgradnji civilnih vlasti i kulturnih institucija te tako šire klimu sigurnosti.

Za rezultate COIN-a potrebne su godine i milijarde dolara, a to je za Bidena bilo gubljenje vremena i novca jer sve to navodno nije imalo utjecaj na slabljenje međunarodnih terorističkih mreža. Dakle, razaraj lokalno, a gradi globalno!
Ali, što se uspjelo sagraditi globalno osim američke vojne supremacije?

Autor : Danko Plevnik
Izvor : SD (http://www.slobodnadalmacija.hr/Svijet/tabid/67/articleType/ArticleView/articleId/252479/Default.aspx)

Optužbe za kršenje sporazuma iz 1988. - SAD tvrdi kako je Rusija testirala zabranjenu krstareću raketu s kopnenim lansiranjem


29.07.2014.


Američka Vlada jučer je optužila Rusiju za kršenje sporazuma o Nuklearnim Snagama Srednjeg Dometa. Naime, radi se o navodnom ruskom testiranju zabranjene krstareće rakete s kopnenim lansiranjem. No, za sada nema informaciju da li je Rusija to oružje testirala sada ili ranije.

Naime, u vrijeme Hladnog rata, 1988., SAD i tadašnji SSSR potpisali su sporazum kojime se zabranjuje uporaba krstarećih raketa lansiranih s kopna koje imaju domet između 500 i 5,500 kilometara.

SAD smatra kako se radi o vrlo ozbiljnom prekršaju te inzistiraju na bilateralnim razgovorima, a predsjednik Barack Obama jučer je Vladimir Putinu poslao pismo po ovom pitanju.

"Ovo je jako ozbiljna stvar koju smo htjeli adresirati s Rusijom već neko vrijeme", rekao je jedan američki dužnosnik.

Dakako, izgleda kako je sada "idealno" vrijeme jer su odnosi između SAD-a i Rusije na najnižim razinama još od raspada SSSR-a, a ovo pitanje može biti - vjerojatno i hoće - dodatni izvor pritiska na Moskvu, kao i povod za jačanje anti-ruske histerije u Europi gdje se već mjesecima tvrdi kako je Rusija prijetnja cijelom bivšem istočnom bloku, pa i šire.


[attachment=1]
Američki sustav za kopneno lansiranje krstarećih raketa, BGM-109G


Oko navodnog kršenja sporazuma digla se velika buka u medijima, no američki dužnosnici uopće ne otkrivaju na koji je način spomenuti sporazum prekršen. Naime, list The New York Times je još u siječnju ove godine pisao kako je Washington obavijestio svoje NATO partnere da je Rusija testirala krstareću raketu s kopnenim lansiranjem.

Ako se radi o tom slučaju, onda je ova jučerašnja objava, kao i navodno oštro pismo američkog predsjednik ruskom, isključivo u ulozi jačanja pritiska na Rusiju, što bi bilo i logično pošto SAD tek sada ostvaruje konkretan napredak u nagovaranju Europe da se Rusiji nametnu još strože sankcije (vidi: SAD i EU uvode strože sankcije Rusiji, Njemačka polako popušta tvrdeći kako je u pitanju "mir u Europi").

No, pojedini dužnosnici američkog State Departmenta tvrde kako bi se dodatni detalji ovog slučaja mogli tek otkriti. Jedan od njih ističe kako ovo kršenje ne predstavlja novu vojnu prijetnju SAD-u i njihovim europskim saveznicima, imajući u vidu već postojeći ruski arsenal, ali navodi kako je ovo kršenje "uznemirujuće".


 Izvor (http://www.advance.hr/vijesti/optuzbe-za-krsenje-sporazuma-iz-1988-sad-tvrdi-kako-je-rusija-testirala-zabranjenu-krstarecu-raketu-s-kopnenim-lansiranjem/)

Ovakav lanser prvi put vidim, ne mogu povezati ni sa jednim projektilom koji sam video (na slikama/u knjigama).

Kopneni lanser za krstarece rakete.

http://en.wikipedia.org/wiki/BGM-109G_Ground_Launched_Cruise_Missile

poz.

Fala ti bože da si i ti konačno iznennnnnnađen... ;D

NATO nije spreman da odgovori na pretnju iz Rusije


31.07.2014

NATO nije spreman da odgovori na vojnu pretnju iz Rusije i mora da se prilagodi kako bi bio u stanju da odgovori na "nekonvencionalan napad" te zemlje, upozorili su danas britanski poslanici.

"Rizik od napada Rusije na neku članicu NATO-a, čak i ako je mali - značajan je. Nismo uvereni da je NATO spreman za ovu pretnju", rekao je predsednik parlamentarnog Odbora za odbranu Rori Stjuart.
   
Članovi Odbora su sačinili izveštaj u kome od Alijanse zahtevaju da uputi stalnu misiji i vojnu opremu u svoje baltičke članice - Estoniju, Litvaniju i Letoniju, kao i da oformi regionalno sedište.
   
Događaji u Ukrajini, kako stoji u dokumentu, opisani su kao "poziv na buđenje" koji je otkrio "alarmantne nedostatke u pogledu spremnosti NATO-a", prenosi AFP.
   
"Na ruski nekonvencionalan napad, koji bi značio upotrebu asimetričnih taktika, bilo bi posebno teško da se odgovori", stoji u izveštaju.
   
Poslanici smatraju da bi NATO, u Osnivački akt trebalo da uvede mogućnost da koristi hakerske napade i "neregularne milicije", a AFP podseća da je prema aktu svaka država članica obavezna da pomogne ako jedna od njih bude napadnuta.
   
Parlamentarci su pozvali britansku vladu da iskoristi samit NATO-a u Velsu u septembru da zatraži promene u cilju bolje spremnosti da se odgovori na pretnju iz Rusije.
   
"Alijansa nije smatrala Rusiju protivnikom ili potencijalnom pretnjom u proteklih 20 godina. Sada je primorana da to učini posle nedavnih akcija Rusije", stoji u dokumentu Odbora za odbranu.
   
Portparolka NATO-a je izjavila da će taj izveštaj biti veoma pažljivo proučen i podsetila da je vojni savez već preduzeo mere na jačanju svoje odbrane i da će taj "akcioni plan" biti razmatran na samitu u septembru.
   
"NATO je već preduzeo mere da ojača kolektivnu odbranu, posebno za naše istočne saveznike, sa još više aviona u vazduhu, više brodova u moru i više vežbi na zemlji", rekla je ona.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Nekonvencionalan napad bi se i odnosio na nekonvencionalnu taktiku i način upotrebe snaga, a ne na potencijalno "zabranjena" nekonvencionalna oružja. Šta to znači, mogli smo videti npr. na Krimu.

Kopneni BGM-109 izgleda nije korišćen ni 1995. ni 1999., pa i ne mogu znati kako izgleda. Po indeksu " BGM 109", to je Tomahawk, samo sa startnim motorom - busterom, kao i brodska varijanta. Vazduhoplovna raketa je ALCM.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rusija potvrdila suspenziju talijanskih i francuskih vojnih programa suradnje
 
Datum objave:
31.07.2014

Ruski dužnosnici su potvrdili da su zbog zapadnih sankcija dva ključna vojna programa suradnje s Francuskom i Italijom (ASTAIS-VBL laka amfibijska oklopna vozila s Francuskom i razvoj S-1000 malih dizel-električnih podmornica s Italijom) suspendirana. Odgovarajući na pitanje medija da li će ASTAIS-VBL biti predstavljeni na izložbi Oboronekspo (13-17 kolovoz u Zhukovskom, ) Vladimir Babaev, šef ruske ASTAIS tvrtke rekao je za ARMS-Tass: "U ovom trenutku smo suspendiralii rad na projektu zbog trenutne političke situacije i sankcija protiv Rusije. "Proizvodnja vozila u Rusiji je trebala započeti ove godine u Naberezhnie Chelny, a ruski partner bi isporučio tijelo vozila, ploču i žice dok bi Renault Trucks isporučio motor, mjenjač i ostale dijelove podvozja.

Do 10 pre-serijski proizvedenih vozila trebala su biti isporučena u Q2 i Q3 2014. za testiranje i naknadno do postrojbi ministarstva unutarnjih poslova. Odluka o serijskoj proizvodnji se očekuje kasnije, na temelju iskustva stečenog sa 10 pred-serijskim vozilima. Također suspendiran je rusko-talijanski S-1000 projekt podmornice koji je u početnoj fazi. S-1000 je zajednički razvojni program sponzoriran od strane talijanskog ministarstva obrane u kojem sudjeluju talijanski brodograditelj Fincantieri te ruski projektni zavod Rubin. "S obzirom na političku atmosferu realizacija projekta je zaustavljena i nama je žao zbog toga", rekao je Igor Vilnit, voditelj projektnog zavoda Rubin za ITAR-TASS.

Drugi čovek NATO: Trebaju nam brže snage za reagovanje
Beta   02.08.2014.

Rusko mešanje u Ukrajini je pokazalo da su NATO-u potrebne "spremnije" snage za brzo reagovanje koje bi mogle da se rasporede na teritoriji članice alijanse koja bi bila izložeba agresivnim vojnim pretnjama Moskve, rekao je juče drugokomandujući NATO, britanski general Edrijan Bredšo.

[attachment=1]

"Prosto rečeno, ako oni postave nekoliko desetina hiljada vojnika uz granicu neke članice NATO-a, kao što su uradili duž granice sa Ukrajinom, u pretećem stilu, takva članica treba da zna da će NATO obezbediti odgovarajuće odbrambeno prisustvo na njenoj teritoriji da odagna tu pretnju dokle god je to potrebno", rekao je Bredšo AP-u. Prema rečima britanskog generala, nema znakova da Rusija namerava da takav vojni pritisak primeni na NATO članice. "Ne kažemo mi da oni to nameravaju da urade, ne kažemo ni da postoje indikacije da oni trenutno razmišljaju na sličan način o nekoj NATO zemlji, ali kažemo da nam je, u slučaju takve situacije, potrebno da imamo sopstvene snage odgovarajuće spremnosti", rekao je Bredšo. NATO već ima jedinice za reagovanje u slučajevima kriza, poznate kao Snage za brzo reagovanje, ali Bredšo je ukazao da njima nedostaje element "vrlo visoke spremnosti" koje imaju borbene jedinice. Prema njegovim rečima, vojni lideri NATO-a veruju da bi stvaranje snaga za brže reagovanje bilo podesno, ali da odluka o njihovom stvaranju leži na političkim vođama Alijanse koji će se u septembru sastati u Velsu da razmotre dešavanja u Ukrajini i druga pitanja. Ukrajina nije članica NATO-a, ali je u partnerskom odnosu s tim vojnim savezom - kao i Rusija. Britanski general je rekao da NATO ne može da isključi neka buduća iznenađenja od ruskog predsednika Vladimira Putina. "Gospodin Putin, radeći ono što je uradio u Ukrajini, razgoropadio je tigra ruskog nacionalizma i njegova popularnost otišla je nebu pod oblake. A to su postavlja pitanje kuda bi on mogao da ode dalje, šta on smatra da treba da uradi ako njegova popularnost u budućnosti počne da opada. Opasno je ovo ponašanje", ocenio je Bredšo. Prema njegovim rečima, rusko intervenisanje u Ukrajini, uključujući pripajanje Krima i podršku separatistima u istočnoj Ukrajini, podseća na Evropu iz tridesetih godina prošlog veka kada je nacistička Nemačka bila u nadiranju. Bradšo je rekao da to nije način ponašanja u međunarodnim odnosima Evropi kakav NATO očekuje u 21. veku. "On predstavlja promenu bezbednosne paradigme u Evropi, i NATO na to mora da odgovori", rekao je ovaj general koji je pre sadašnje funkcije u Alijansi bio čovek broj dva međunarodne vojne koalicije u Avganistanu.

Izvor: www.blic.rs