PALUBA

"NATO ugrožen podelom oko trupa"

11. februar 2008.

Minhen - Američki ministar odbrane
Robert Gejts pozvao saveznike da
se ujedine u borbi protiv islamističkih
ekstremista u Avganistanu.

Robert Gejts je upozorio da se opstanak NATO dovodi u pitanje ako se Alijansa podeli na zemlje članice spremne da šalju svoje trupe da se bore u konfliktima i one koje to nisu, kao i da se time ugrožava osiguranje kolektivne bezbednosti.

"Mi ne smemo, mi ne možemo postati Alijansa iz dva nivoa, onih koji su spremni da se bore i onih koji to nisu. Takav razvoj događaja, sa svim implikacijama za kolektivnu bezbednost bi, u stvari, uništio Alijansu", rekao je Gejts na minhenskom skupu.

Francuska je saopštila da je spremna da pošalje još trupa u Avganistan, ali Nemačka je tvrda u stavu da ne može da uradi više.

Gejts je rekao da NATO ne može sebi da priušti taj "luksuz" da dozvoli da neke zemlje vode manje opasne misije, dok druge više učestvuju u borbama i gubitku ljudstva, u opasci koja je, izgleda, bila uperena protiv Nemačke, čije su snage raspoređene na severnom, sigurnijem delu Avganistana.

Kada su ga neki nemački zvaničnici kritikovali što upire prst u Nemačku, on je rekao da njegov komentar nije bio uperen ni protiv koga posebno, već da je želeo da istakne problem koji je zajednički svim članicama NATO.

"Sa sigurnim utočištima na Bliskom istoku i novim taktikama izvežbanim na ratištima i njihovim prenošenjem preko Interneta, nasilje i terorizam mogli bi ozbiljno da se povećaju na svetskom nivou", rekao je Gejts.

NATO i neviđena bezbednost

2. april 2008.

Bukurešt - Gotovo 23.000 pripadnika različitih
bezbednosnih službi obezbeđuje Bukurešt
tokom dvodnevnog, 20. Samita NATO.

Tri hiljade gostiju i oko 3.500 novinara iz celog sveta doputovalo je u rumunsku prestonicu, koja ih je dočekala posebno ulepšana za ovu priliku. Već na prvi pogled jasno je da su se gradske vlasti dobro potrudile da umiju grad. Kako javlja specijalni izveštač B92 Peđa Obradović, odjednom je nestala prašina sa brojih gradilišta, nema pasa lutalica čiji se broj procenjuje na oko 150.000, a ni prosjaka.

Grad je okićen rumunskim i zastavama NATO, a svuda su istaknuti plakati sa logom samita.

Grad nadleću vojni i policijski helikopteri, a uniformisana policija, koja je za ovu priliku došla iz drugih gradova Rumunije, može se videti na gotovo svakom koraku.

Za Rumuniju, ovo je prilika da se prikaže u najboljem svetlu, a rumunski zvanični posebno su ponosni na činjenicu da su dobili priliku da organizuju ovakav skup, na kome se očekuje donošenje važnih odluka za budućnost alijanse.

Stanovnici Bukurešta iznenađeni su naglom promenom uobičajenog kolorita Bukurešta. Obični građani suočeni su sa različitim problemima koje donose bezbenosne mere.

"Buš, Putin u Bukureštu, samo problemi", kaže iskusni taksista dok se probija kroz gužvu na glavnom putu od bukureštanskog aerodroma do centra grada. "Nije dobro, pogledajte ovo" pokazuje rukom prema koloni koja se proteže kilometrima, pošto su otvorenim ostavljene samo zaustavne trake.

Većina glavnih gradskih bulevara u centru grada zatvorena je za saobraćaj, a oni koji su otvoreni, funkcionišu prema alternativnim planovima, pošto je na velikom broju raskrsnica izmenjen režim saobraćaja.

"Izvinjavam se građanima Bukurešta za nevolje sa kojima su suočeni zbog ovog događaja," izjavio je sinoć generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer posle sastanka sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, koji je, sa svoje strane, poručio da ako Samit opravda očekivanja, građani sigurno neće imati primedbi.

Ipak, prvi dan samita, obeležen dolaskom američkog predsednika Džordža Buša, u samom gradu protiče uz manje problema nego što se očekivalo. Na ulicama u centru Bukurešta koje su otvorene za saobraćaj, nema velikih gužvi. Sudeći po tome, izgleda da je uspeo apel gradskih vlasti koje su poručile građanima da bez potrebe do petka ne izlaze iz svojih stanova, kao i mini odmor, koji je dobila većina državnih službenika.

Pa lako je njima da se krljaju po guzvi kada imaju metro...  ;D

Ej 23.000 hiljade, što je mnogo mnogo je, pa to kao da je otišao čitav aktivan sastav VS da ih štiti ::) Ako je neko nešto planirao neće ih spasiti ni trostruko veća cifra. Sreća što traje samo dva-tri dana (traje to i duže zato što mere počinju da se sprovode dosta ranije), mogu da zamislim kakvo je samo ovo maltretiranje za građane Bukurešta, i ako imaju metro :).

[offtopic]

Živeo sam nekoliko godina u K.Miloša, to je stvarno bezobrazluk kada prolazi neki zvaničnik (npr. Karla kada je dolazila), ma nema sve se blokira sat ranije pre nego li prođe. Ako si negde krenuo moraš da sačekaš. To posle izazove takav kolaps saobraćaja da je to samo za priču.

Najjadniji su tu svakako žitelji donjeg dela ulice Vojvode Milenka kod SAD ambasade. One rampe što su postavljene to su ujedno i vage, i svako izlaženje-ulaženje sa autom se meri, ako postoji razlika u težini prilikom povratka vozila, ono mora da se opravda ili ulaska sa kolima nema. To je samo jedna od mera, stvarno je žalosno šta sve rade ljudima koji žive u tom delu ulice.

[/offtopic]

Pa isto bi ti bilo i da je Putin dolazio ovde. Evo, kad je bio u Bugarskoj nedavno, nije bilo ništa drugačije (opsadno stanje na ulicama danima pre njegove posete, snajperisti na krovovima, čitava armija vojske i policija koja je obezbeđivala deo Sofije u kome je bio). A istim poslom mu se u Srbiju nije ni dolazilo (možda misli da je rizik veći), tako da je poslao druge da završe posao oko NIS-a.

Mi smo imali premijera koji je mislio da tolike mere bezbednosti nisu potrebne, pa je to platio glavom...

NATO: Poziv Hrvatskoj i Albaniji

3. april 2008.

Hrvatskoj i Albaniji danas
će biti ponuđeno članstvo
u NATO-u.

Prijem Makedonije odložen je zbog protivljenja Grčke. "U ovom trenutku možemo da kažemo da smo se složili da dve od tri države uđu u Savez, odnosno da im bude ponuđeno da počnu pregovore o članstvu. Postoji jednoglasni stav unutar Alijanse da bi trećoj zemlji, Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji, trebalo što pre ponuditi da otpočne pregovore", rekao je portparol NATO-a Džejms Apaturaj.

On je dodao da "nije nikakva tajna da je Grčka delegacija jasno istakla da to nije moguće dok pitanje imena ne bude rešeno.

Grčka smatra da sve dok postoje problemi između neke članice i države koja to želi da postane, poziv za članstvo treba da izostane.

Problem je, u ovom slučaju, verovanje Grčke da ime označava i teritorijalne pretenzije severnog suseda.

Ovim širenjem Alijanse van najmoćnijeg vojnog saveza od zemalja u regionu ostaju Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.

U Bukureštu se okupilo više od 3.000 najviših političkih i vojnih zvaničnika, među kojima je i američki predsednik Džordž Buš.

Buš se založio za tešnju saradnju NATO-a sa Srbijom, ali i ostalim nacijama, kako na Balkanu, tako i iz drugih regiona.

Osim proširenja Alijanse, na skupu, koji će trajati do 4. aprila, raspravljaće se o Kosovu, Avganistanu, kao i problemu antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj.


Makedonija napušta samit?

Makedonska delegacija razmišlja o napuštanju samita NATO u Bukureštu, a odluka o tome zavisiće od zaključaka Severnoatlantskog saveta koji je počeo jutros u Bukureštu, javlja Makfaks.

Delegacija Makedonije će o tome odlučivati na posebnom sastanku po završetku zasedanja Severnoatlantskog saveta.


Slovenija: Poziv i Makedoniji

Bilo bi šteta ako Makedonija ne bi dobila poziv za članstvo u NATO-u, izjavio je predsedavajući EU Janez Janša.

Slovenački premijer Janez Janša je, prilikom dolaska na samit NATO-a, izjavio da bi i za sam vrh Alijanse, kao i za širenje EU, bilo loše ako bilo koja država zapadnog Balkana ne bi dobila poziv za članstvo u NATO-u, prenose slovenački mediji.

Janša je dodao i da će se Slovenija truditi da Makedonija dobije poziv za članstvo u NATO-u, kao i da se radi o "samo jednom problemu sa samo jednom državom", za koji se on nada da će biti "nekako rešen", kao i da bi bilo šteta ako bi zbog jedne bilateralne stvari država - koja je važna za stabilnost zapadnog Balkana - ostala bez poziva.

Janša je ocenio i da bi zbog toga bio "okrnjen vrh NATO-a", koji je namenjen širenju, a to bi bio i loš znak za dalje širenje EU, što je jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja, za šta se Slovenija, kao predsedavajuća EU, posebno zalaže.

Francuska šalje dodatni bataljon u Avganistan

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi potvrdio je na samitu NATO-a u Bukureštu da će ta zemlja uputiti u Avganistan dodatni bataljon, odnosno više od 800 vojnika, koji će biti zadužen za operacije na severu zemlje, saopštila je Jelisejska palata.

"Francuska će takođe da preuzme komandu nad regionom u centralnom delu Avganistana na godinu dana, počevši od leta", rekao je Sarkozi na zatvorenom sastanku sa partnerima iz Alijanse.

Slanje dodatnih trupa u Avganistan, koje je Sarkozi najavio pre dve sedmice, predmet je oštre političke rasprave u Francuskoj.

Socijalistička opozicija vidi ovu inicijativu kao još jedan znak proatlantske politike Sarkozija i njegovog približivanja administraciji u Vašingtonu.

E sta sam od nekoliko prijatelja odande cuo, pa onakav cirkus je nezamisliv, cak i kod nas (verovali ili ne)...  ;D
Kazu, scene su komicne, k'o iz "Tri karte za Holivud", murija i zandarmerija u punoj ratnoj spremi po ceo dan jure cigane, klosare i pse lutalice, ne bi li grad izgledao sto uredjeniji. Ortakinja izvela psa u setnju, dodje murjak i kaze, naredjeno je da da uklonimo sve zivotinje sa ulice, ova ga ubedi da idu na 5 minuta, i taman se ker spremio da sere u parku, kad naidje zandarm, koji joj je odrzao predavanje o medjunarodnom ugledu Rumunije, stoga nema pisanja i sranja po parkovima, kao sta ce svet da misli o nama, ova kaze pa mora i on negde da se olaksa, kad on nesto u stilu "morate da razmisljate patriotski, pa da spremite kantusa peskom na terasi".  ;D

"morate da razmisljate patriotski, pa da spremite kantusa peskom na terasi".

        Како ово јадно звучи... ;D

Medvedev koji je bio kod nas je toliko nizak da bi mogao da stane pod kaput bilo kog ozbiljnijeg telohranitelja :) Humorističke emisije na ruskoj TV su nekoliko puta žacnule Medvedeva zbog visine.

Inače, Putin je morao da ode lično u Bugarsku, jer su Bugari po starom običaju veoma tvrdi pregovarači. Sa druge strane, mi smo sami, a da nam niko nije ni tražio, skinuli gaće, stavili lubrikant i okrenuli zadnjicu ;D

Loša godina za NATO

01.11.2008

Ovo nije bila dobra godina za NATO. Počela je velikim neokonzervativnim nadama da će Gruziji i Ukrajini na samitu NATO-a, koji je u aprilu održan u Bukureštu, biti ponuđen akcioni plan za ulazak u Severnoatlantsku alijansu. Ali američkog predsednika su nadglasali evropski saveznici, naročito nemačka kancelarka Angela Merkel. Zatim je Gruzija pokušala silom da povrati Južnu Osetiju i Rusija je odgovorila invazijom na nezavisnu susednu državu. Obe strane su krivile NATO - Gruzijci zbog toga što je obećavao bezbednosne garancije koje nije mogao ispuniti, a Rusi zbog toga što se mešao u probleme u njenoj sferi interesa. Osim toga, prva kopnena operacija NATO-a u Avganistanu zapadala je u sve veće nevolje.

Izvor:The Guardian

Shefer: NATO spreman da doprinese bezbednosti u Africi

20.11.2008

NATO je spreman da doprinese bezbednosti u Africi, ali očekuje od afričkih država da preuzmu vođstvo u suzbijanju gusarenja u vodama Afrike, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer. "Ovaj kontinent još ima mnogo problema, ali uveren sam da bi Afrikanci trebalo da predvode napore u pronalaženju rešenja za te probleme, a ne neko drugi", rekao je sinoć u Gani Shefer, ne pominjući eksplicitno problem gusarenja u Adenskom zalivu.


Izvor:Tanjug

Sikorski novi šef NATO?

31.12.2008.

Aktuelni šef Ministarstva spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski je najrealniji kandidat za novog generalnog sekretara NATO, smatraju poljski mediji.

Poljski mediji ističu,kako prenosi RIA Novosti, da Sikorski ima najvise šansi da postane novi generalni sekretar NATO.

Kako se očekuje, novi šef NATO treba da bude kandidat iz zemalja "novajlija" u Alijansi. Kandidaturu Sikorskog već su podržale sve krupnije političke partije Poljske, ističući njegove profesionalne i radne kvalitete kao šefa MIP.

Podršku Sikorskom dao je čak i njegov zakleti politički protivnik - lider partije "Pravo i pravičnost", bivši premijer Jaroslav Kacinski.

Sikorski je rođen 1963. godine. Kao student bio je u opoziciji vlastima komunističke Poljske, a 1981. godine napustio je zemlju i azil dobio u Velikoj Britaniji.

Od 1986. do 1989. godine radio je kao reporter za vreme rata u Avganistanu i Angoli. S početkom transformacije vratio se u Poljsku i 1992. godine u svojstvu zamenika ministra odbrane aktivno učestvovao u iniciranju procesa uključivanja Varšave u NATO.

Od 1998. do 2002. bio je zamenik ministra spoljnih poslova Poljske, od 2005. do 2007 ministar odbrane.
Oženjen je poznatom američkom novinarkom i publicistom Anom Apelbaum.

Izvor:FoNet

06/01/2009
ВАРШАВА – Пољски председник Лех Качински подржао је кандидатуру министра спољних послова Радослава Сикорског за генералног секретара НАТО.

Сикорски је политички противник Качинског, иако су обојица политичари десне оријентације.

Мандат генералном секретару НАТО Јапу де Хоп Схеферу, бившем холандском министру спољних послова, истиче ове године.

Качински је новинарима који су га питали шта мисли о кандидовању Сикорског за високи положај у северноалтантској алијанси, рекао да пољски министар „има чак и подршку опозиције”.

„То би био велики успех за Пољску. Сваки пољски политичар кандидат за то место има пристанак пољског председника”, рекао је Качински а пренела агенција Ројтерс.

Извор:Тањуг

Sikorski novi prvi čovek NATO

26.01.2009

Šef poljske diplomatije Radek Sikorski je vodeći kandidat za funkciju novog generalnog sekretara NATO, na koju će, najverovatnije, biti izabran u aprilu, piše danas londonski Dejli Telegraf.

Sikorski je izjavio da je NATO umoran od širenja i da trenutno u alijansi ne postoji volja za prijem Gruzije i Ukrajine.
Učlanjenje te dve zemlje u NATO je Sikorski opisao kao "prilično daleku mogućnost", ali je demantovao ocenu da to znači pobedu Rusije, prenosi Radio BBC.

Izvor: FoNet, BBC

Shefer: NATO da više pomogne Obami


27.01.2009

NATO je danas pozvao svoje članice da učine više kako bi pomogli američkom predsedniku Baraku Obami da se obračuna sa sve većom pretnjom od terorizma, oružja za masovno uništenje i nefunkcionalnih država. Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je na prvoj konferenciji za novinare od inauguracije novog američkog predsednika upozorio da aktuelni problemi nisu "magično nestali" i da svet nije ođednom mirnije mesto, naglasivši potrebu još veće saradnje Evope i Amerike.


Izvor:Tanjug

Francuska se uključuje u vojnu komandu NATO-a


12.02.2009

Shefer: Francuska neće izgubiti suverenitet

Francuska neće izgubiti svoju suverenost ako se ponovo u potpunosti integriše u komandnu strukturu NATO-a, kaže generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer.

De Hop Shefer je pred francuskim parlamentarcima govorio o približavanju Francuske i Alijanse u poslednjih nekoliko godina, sa sve većim učešćem Pariza u operacijama NATO-a.

"Francuska time nije izgubila suverenost, isto tako je neće izgubiti ni sutra", ako se odluči da se vrati u združenu komandu, rekao je De Hop Shefer pred parlamentarnim odborima za odbranu i spoljne poslove francuske skupštine.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je u više navrata od 2007. godine najavljivao povratak Francuske u komandnu strukturu NATO-a koju je napustila odlukom bivšeg predsednika Šarla de Gola 1966, koji nije želeo da Francuska bude pod američkom komandom.

Na konferenciji o bezbednosti u Minhenu, Sarkozi je u subotu rekao da se "bliži trenutak" kada će biti potrebno da se objasni Francuzima da odluka o povratku u vojne strukture NATO neće ugroziti "nezavisnost zemlje".

Odluka o eventualnom povratku Francuske u komandu NATO-a trebalo bi da bude saopštena do samita NATO-a u Strazburu i Kilu početkom aprila.

Izvor:Tanjug

Повратак у команду НАТО не угрожава Француску


11.03.2009

Француски министар одбране Ерве Морен одбацио је као „потпуне неистине” тврдње да повратак Француске у команду НАТО представља претњу њеној самосталности.

„Чујем како се прича да, ако будемо у здруженој команди НАТО, то би довело у питање нашу независности”, рекао је Морен.

Министар одбране Француске отворио је у војној школи у Паризу скуп о потпуном повратку Француске у структуре НАТО.

„Ко би уопште могао да претпоставља да учешће у здруженој команди НАТО намеће учешће у операцијама или одређену опрему, или неку одлуку о формату оружаних снага?”, рекао је Морен.

Он је додао да би „то био НАТО из 1966. године, а не овај из 2009. године” и нагласио да ће Француска учествовати у операцијама НАТО кад то буде желела и са обимом снага који она одреди.

Навео је и да ће Француска сама одлучивати коју ће опрему набављати.

Министар одбране Француске је рекао да су Немци поборници Алијансе и „значајно присутни у здруженој команди” а да их то није спречило да се успротиве САД око Ирака 2003. године.

Морен је рекао да су „потпуно неистините” тврдње да би Француска морала да учествује у операцији у Ираку 2003. године да је била у здруженој команди НАТО.

Француска је у време председника Шарла де Гола иступила 1966. године из команде НАТО, али је остала чланица Алијансе.

Противници повратка Француске у здружену команду НАТО тврде да ће због тога она морати да усклађује своје ставове са америчким.

Извор:Бета-АФП

Rasmusen glavni kandidat za novog generalnog sekretara NATO


11.03.2009

Danski premijer Anders Fog Rasmusen smatra se glavnim kandidatom za novog generalnog sekretara NATO, zbog potpore naporima Alijanse u Avganistanu i podrške ključnih evropskih zemalja za izbor - Nemačke, Velike Britanije i Francuske. Britanska agencija Rojters navodi da su glavni kandidati za novog generalnog sekretara NATO, koje tradicionalno pripada Evropljaninu, pored Rasmusena, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, šef norveške diplomatije Jonas Gar Ster i bivši britanski sekretar za odbranu Des Brauni.


Izvor: Tanjug

Схефер: Ширње једна од стртегија НАТО


12.03.2009

Ширење НАТО и даље је на дневном реду Алијансе, посебно зато да би се осигурала безбедност процеса стабилизације Европе, изјавио је у Будимпешти генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер.

„Врата ће увек бити отворена будућим чланицама”, рекао је Схефер на конференцији за новинаре поводом десет година од проширења НАТО на Чешку, Пољску и Мађарску.

Схефер је истакао да „ширење НАТО остаје једна од главних стратегија за консолидацију Европе”.

Шефица мађарске дипломатије Кинга Генц је истакла важност даљег ширења НАТО.

„Треба омогућити улазак свима који желе и могу да испуне критеријуме”, рекла је она.

Схефер је рекао да су највећи изазови који су пред НАТО Авганистан и односи са Русијом.

Избор:Бета

Džon Mekol: Mnogi smatraju da EU i NATO nisu komplementarni 


17.03.2009

Britanski general, ser Džon Mekol, zamenik glavnokomandujućeg snaga NATO-a za Evropu, nedavno je u Vašingtonu govorio o teškoćama saradnje Evropske unije i Severnoatlantskog saveza na Kosovu i u Avganistanu.

General Džon Mekol govorio je na skupu organizovanom pod pokroviteljstvom Evropske komisije i privatne grupe Savet za spoljnopolitičke odnose. Prema rečima britanskog generala, NATO i Evropska unija godinama govore o potrebi unapređenja saradnje, ali bez većeg rezultata.

„Predsedavajući Evropske unije, koji se svakih šest meseci menja, na dnevni red organizacije po pravilu na prvo ili drugo mesto po važnosti stavlja saradnju sa NATO-om. Tu potrebu često pominje i generalni sekretar NATO-a, koji takođe govori o nužnosti zajedničkog rada, a ne međusobnog takmičenja i o korišćenju sredstava bez rasipanja“.

Međutim, zvaničan dogovor o tome još uvek nije postignut, kaže general Mekol.

„Jedan od problema koji ometaju dogovor je to što mnogi te dve organizacije ne smatraju komplementarnim. NATO je isključivo vojni savez, dok Evropa stvara ekonomsko-političku uniju sa širokim spektrom „oruđa“, uključujući bezbednosne snage. Mnogi ukazuju na opasnost od dupliranja poslova, budžeta, institucija pa i snaga bezbednosti“.

Odsustvo formalnog sporazuma o saradnji dve organizacije stvara niz praktičnih problema, na primer na Kosovu i u Avganistanu, kaže general Mekol.

„NATO i Evropska unija rade u istom operativnom prostoru, na Kosovu i u Avganistanu, obavljajući odvojene funkcije. U oba slučaja NATO igra vojno-bezbednosnu ulogu, dok  Evropska unija vodi civilnu upravu i obavlja policijske zadatke. Na Kosovu to znači razvoj vladavine zakona, pravosuđa i policije, dok se u Avganistanu to odnosi na obuku i nadzor policijskih snaga. Logično bi bilo da NATO i EU koordiniraju svoje zadatke, pogotovo kad su mnoge zemlje koje učestvuju u tim misijama članice i jedne i druge organizacije. Međutim, takva saradnja je gotovo nemoguća“.

Glavni razlog je, kaže general Mekol, to što nisu sve članice Evropske unije i članice NATO-a.  Posebnu teškoću stvaraju napeti odnosi između Turske, koja je u NATO-u, ali ne i u Evropskoj uniji, i Kipra, koji nije član alijanse, ali je grčki deo tog ostrva član evropskog bloka.

„Zbog takve situacije NATO ne može da prosleđuje bezbednosne informacije Evropskoj uniji.  To maksimalno koči izradu procedure prema kojoj bi dve organizacije mogle da usklade rad u istom području u kojem se nalaze. Uzmimo za primer Kosovo. U slučaju izbijanja demonstracija, trebalo bi prvo da reaguje kosovska policija. Ako bi došlo do eskalacije bila bi potrebna intervencija EULEKSA, dok K-FOR nastupa u slučaju da nemiri izmaknu kontroli.  Međutim, o tome ne postoji nikakav zvaničan aranžman između EULEKSA i K-FOR-a. Njihova zajednička akcija zavisi od dobrih odnosa NATO i evropskih komandanata na terenu, koji se dogovaraju na neformalnim sastancima, bez dnevnog reda i vođenja zapisnika“.

U Avganistanu, Evropska policijska misija do danas nije uspela da potpiše memorandum o razumevanju sa NATO-om, čija misija broji oko 36.000 vojnika u međunarodnim snagama za stabilizaciju.

„Umesto nekog sveobuhvatnog sporazuma, Evropska unija je prinuđena da poptisuje pojedinačne sporazume sa 14 zemalja koje učestvuju u radu NATO-vih timova za rekonstrukciju u Avganistanu. Unija nije uspela da postigne sve potrebne sporazume ni posle 18-mesečnih pregovora.Ni posle dve godine međunarodne snage za stabilizaciju nemaju sistem prepoznavanja registarskih tablica vozila Evropske Unije kako bi se isključila mogućnost da greškom napadnu jedni druge“.

Zamenik glavnokomandujućeg NATO-a, general Džon Mekol, još jednom je podvukao da bi rešavanje tog pitanja znatno unapredilo saradnju između dve ključne institucije transatlantskih partnera.    

Izvor:VOA

Što se odbrambene politike EU tiče, njena realizacija u praksi nailazi na brojne teškoće. Naime, većina OS zapadnoevropskih zemalja još uvek su koncipirane za borbu protiv snaga VU, dok su OS novih članica EU uglavnom ostaci nekadašnjih ogromnih komunističkih armija. Samim tim, i jedne i druge su prilično "statične", tj. nemaju dovoljno sredstava pomoću kojih bi mogle da brzo i efikasno budu raspoređene u daleke krajeve sveta, sa lošom infrastrukturom, kao što je Avganistan. Samim tim, bilo kakva samostalna vojna akcija EU je nemoguća bez aktivne podrške NATO-a (čitaj Amera). Tako da u EU preovladava mišljenje da je bolje da se EU koncentriše na humanitarne misije, i misije očuvanja mira kod sukoba niskog intenziteta i policijske akcije, dok bi NATO služio za "prave" ratove. Da li, i kako će to da funkcioniše u praksi, videćemo. 

Гејтс предложио Ставридиса за команданта НАТО-а у Европи


19.03.2009

Амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс саопштио је данас да је препоручуо председнику Бараку Обами да именује адмирала Џејмса Ставридиса на чело америчких снага у Европи, чиме ће постати врховни командант НАТО-а.

Он ће на тој функцији заменити генерала Џона Кредока.

Адмирал Ставридис је од октобра 2006. био командант зоне југ, која надгледа америчке војне активности у Латинској Америци.

„Мислим да је адмирал Ставридис урадио изузетан посао као командант јужног крила, јачањем наших војних односа широм Латинске Америке”, изјавио је Гејтс на конференцији за новинаре.

Нагласио је његово знање француског, шпанског и португалског језика, као и да је један од најбољих високих официра САД.


Извор:Бета-АФП

Rasmusen na čelu NATO?

23.03.2009

Novi generalni sekretar NATO od avgusta, po svemu sudeći, biće danski premijer Anders Fog Rasmusen, javlja Dojče vele.

Posle Nemačke, Francuske i V. Britanije kandidaturu Rasmusena podržale su i SAD, još jedino Turska ima rezerve. Krajuem jula ističe mandat dosadašnjem generalnom sekretaru NATO Jap de Hop Sheferu.

Tradicija je da evropske članice NATO imenuju generalnog sekretara i time najvišu političku ličnost vojnog saveza.

Vrhovnog komandanta NATO i time najvišu vojnu ličnost imenuju SAD. Prošlog četvrtka američki predsednik Barak Obama iznenadio je saveznike nominujući admirala Džejmsa Stavridisa za taj položaj. Iz krugova američke vlade u subotu se čulo da SAD podržavaju pedsedšestogodišnjeg Rasmusena. I dvojica visokih diplomata u sedištu NATO potvrdili su vest.

Planirano je da se ime kandidata za sledećeg generalnog sekretara saopšti na proslavi šezdesete godišnjice osnivanja NATO u nemačkom Kelu i francuskom Strazburu 3. i 4. aprila.

Izvor: Večernje Novosti online

NATO menja strategiju


31.03.2009

Novi strateški koncept, biće - uz poboljšanje odnosa s Rusijom, usaglašavanja stavova oko akcije u Avganistanu, prijem Hrvatske i Albanije u članstvo i povratak Francuske - okosnica proslave 60. godišnjice NATO u petak i subotu na samitu u francuskom Strazburu i nemačkim gradovima Kelu i Baden-Badenu.

- Izazovi 21. veka se razlikuju od izazova 20. veka. Moramo da se borimo protiv novih pretnji kao što su terorizam, posledice klimatskih promena i prirodne katastrofe - najavila je nemačka kancelarka Angela Merkel u kom bi sve pravcu NATO mogao da evoluira.

Merkelova je takođe poručila da NATO više treba da radi zajedno s drugim međunarodnim organizacijama. Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, usaglasio je stav s Angelom Merkel. On smatra da bi evropska politika bezbednosti i odbrane trebalo da bude bolje integrisana u NATO.

Sadašnji strateški koncept NATO datira iz 1999. godine. U njemu je akcenat stavljen na reakciju. To danas nije dovoljno, već se smatra da bi više pažnje trebalo posvetiti prevencijama kriza i ratova. Stav je da bi stratezi NATO danas trebalo više da razmišljaju kako da spreče konflikte, nego kako da čuvaju mir.

Baza za ove razgovore biće Deklaracija o bezbednosti Alijanse koju bi šefovi država ili vlada 26 zemalja članica NATO trebalo da usvoje u Strazburu. Dokument se zasad drži u tajnosti, ali se zna da se očekuje da se unutar NATO ubuduće vode političke debate, kao i da NATO ima globalni pristup bezbednosti u svetu, uz kombinaciju vojnih i civilnih sredstava. Istovremeno, očekuje se i regionalni pristup, jer rešavanje konflikta odavno više ne poznaje granice.


Shefer: Rusija nije pretnja

Njujork - Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da Rusija ne predstavlja pretnju za Alijansu, uprkos fundamentalnim razlikama. Priznao je da je postojanje dobrih odnosa sa Rusijom za NATO važno, i pozdravio izjave ruskih lidera da Moskva ne pokušava da prikaže NATO kao agresivnu organizaciju. Dodao je da će se Gruzija i Ukrajina naposletku priključiti NATO, iako je teško davati bilo kakve prognoze.


Energetska bezbednost

U sedištu NATO u Briselu kažu za “Novosti” da na samitu ne treba očekivati “gotove proizvode”, već da će to samo biti prilika za početak razgovora o novoj strategiji. Biće reči i o tome na koji bi način, NATO na primer, mogao da se uključi u očuvanje energetske bezbednosti ili, čak, pruži podršku protiv “sajber-napada”. NATO bi, usled klimatskih promena, mogao, na primer, i da obezbedi puteve kroz ledena mora.

Izvor: Večernje Novosti online

Ponovo Lazanski? :) A Amerika će se raspasti kad Čak Noris otcepi Teksas? ;D

NATO drže mnogo jače niti nego što je nečiji interes. Raspadanje NATO-a u trenutnoj situaciji je najmanje moguće.

NATO izabrao novog genseka

Istina da nije iznenađenje izbor danskog premijera Rasmusena, iako je Turska izrazila negodovanje.

Ipak, meni će u pamćenju ostati "matorko" Silvio Berluskoni i njegovo zafrkavanje svega i svakog. Čovek je ladno izašao iz automobila sa telefonom u ruci i pričao nekoliko minuta dok ga je Merkelova čekala na crvenom tepihu da ga pozdravi. Na kraju je popizdela i otišla u svečanu salu, ostavivši Berluskonija da ćaska na telefonu ;D

Ovo mi je jedan od boljih gafova Berluskonija. Samo da podsetim da se šalio sa Merkelovom i krajem prošle godine, kad joj je krijući se doviknuo "ku-ku" dok je ona prolazila crvenim tepihom :) A tu su i odlične epizode kad je Berluskoni rekao za Obamu da ima "dobar ten", pa kad je rekao da je danski premijer toliko zgodan da misli da ga upozna sa svojom ženom, kad je dansku predsednicu "muvao" za protivuslugu, nerviranje engleske kraljice... Stvarno neponovljiva figura evropske vlasti!

A najbolji gaf Berluskonija je svakako kad je 2002. na sastanku ministara spoljnih poslova iza leđa španskog ministra pokazao da je ovaj "rogonja" ;D

[attachment=1]

Samit lidera NATO u Strazburu kojim se obeležava 60 godina od osnivanja Alijanse

Nova strategija za Avganistan preti da podeli vojni savez

04/04/2009
Strazbur - Lideri NATO okupili su se juče u Strazburu na redovnom godišnjem samitu, na kojem će biti obeležena šeztedesetogodišnjica postojanja Vojnog saveza, suočeni sa neprijatnom realnošću neuspeha prve misije Alijanse izvan Evrope koja rizikuje da podeli savez.

„NATO samit je prilika da se razmene mišljenja i nadam se, pronađe sporazum o daljim koracima, uzimajući u obzir nove američke napore koji uključuju više podrške i pomoći Pakistanu, napore u cilju jačanja avganistanske policije i iskorenjivanja korupcije u vlasti u Kabulu“, izjavio je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer. Iako su lideri i pre početka samita naglasili da dvodnevno zasedanje ne sme biti samo rođendanska proslava, ne očekuje se veliki proboj povodom ključnih izazova sa kojima se suočava Alijansa.

Kako je i najavljeno, američki predsednik Barak Obama predstavio je novu strategija za Avganistan pred saveznicima NATO, koja odražava rešenost da se pobedi u ratu pomoću dominantnije uloge Amerike. Najavljeno povećanje broja američkih vojnika u Avganistanu na ukupno 68.000 do kraja godine u odnosu na sadašnjih 38.000 jasan je znak amerikanizacije operacije koja je u proteklih nekoliko godina bila podeljena između američkih trupa i savezničkih snaga.

Sposobnost NATO da uspešno okonča rat u Avganistanu posmatra se kao ključni test moći Alijanse. Iako su evropske vlade jasno stavile do znanja da nisu voljne da rasporede dodatne kopnene snage u Avganistan, mnogo više gaje entuzijazma povodom humanitarne i razvojne pomoći oslabljenoj vladi u Kabulu. Američki NATO saveznici nude novčanu pomoć ali i nekoliko hiljada civilnog osoblja.

Ono što je Avganstanu potrebno, ističe jedan nemački zvaničnik, nije veći broj stranih vojnika već mnogo više avganistanskih trupa i policijskih zvaničnika. Nemačka će uputiti novi policijski mentorski tim, dok će nekoliko stotina policijskih zvaničnika stići iz Francuske, Italije, Holandije, Portugala, Rumunije i Španije.

 Francuska pokušava da koordiniše drugi stub evropskih policijskih snaga u Avganstanu koji će biti zaduženi za obuku na period od više od 11 meseci. Takav projekat, za koji neki neki evropski zvaničnici smatraju efikasniji je od slanja lokalnih policijskih zvaničnika u Kabul, može imati evropsku etiketu.

Izvor: Danas online

Nova definicija uloge NATO-a


07.08.2009.

NATO je saopštio da je potrebna nova definicija njegove uloge u 21. veku, radi borbe protiv novih pretnji.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je da to uključuje rat u Avganistanu, odnose sa Rusijom, operacije protiv terorista, kompjuterske napade i patrole čiji je zadatak borba protiv pirata u Indijskom okeanu.

De Hop Shefer je to rekao na konferenciji kojom je označen početak jednogodišnje izrade nacrta nove bezbednosne strategije, umesto one usvojene pre jedne decenije.

Agencije ocenjuju da se NATO nada da će nova strategija ubediti sve sumnjičaviju javnost u mnogim evropskim zemljama da je alijansa i dalje važan faktor, mada je Hladni rat završen pre dve decenije.

Ispunjenje tog zadatka je izuzetno teško u vreme svetske ekonomske krize i smanjenja odbrambenih budžeta, ocenili su učesnici konferencije, a javlja AP.

Izvor: FoNet

Sakašvili gubi nadu


21.07.2009

Usahlo verovanje gruzijskog predsednika u priključenje NATO-u i Evropskoj uniji  
 
„Šanse Gruzije da uskoro postane članica NATO-a, ili da povrati kontrolu nad dvema otcepljenim republikama Abhazijom i Južnom Osetijom, veoma su male”, izjavio je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili u najnovijem intervjuu listu „Volstrit džornal“. „To je tragično, ispada da su Rusi bili potpuno u pravu“, rezignirano je potvrdio Sakašvili.

Izjava šefa gruzijske države data je svega nekoliko dana pred dolazak na Kavkaz (i u Ukrajinu) potpredsednika SAD Džozefa Bajdena. Posle rusko-američkog susreta u Moskvi, a potom i u L’Akvili u Italiji i odluke da interese Vašingtona u dve bivše sovjetske republike ne prenosi predsednik Barak Obama već Bajden, postalo je jasno da su nade u brzo približavanje Tbilisija i Kijeva Briselu sasvim izjalovljene. A upravo na tu kartu igrali su i Sakašvili i Viktor Juščenko, predvodnici dveju „obojenih revolucija“ (gruzijske 2003. i ukrajinske 2004), čiji se ugled među sopstvenim biračima u međuvremenu srozao na najniži mogući nivo.

Kako prenose mediji, Sakašvili je do petodnevnog avgustovskog rata prošle godine, kada su Abhazija i Južna Osetija definitivno odvojene od Gruzije, bio ubeđen da mu je put ka Zapadu uveliko trasiran, a reintegracija dve republike (tada još tek u statusu „pobunjenih“) pitanje dana. Ispalo je drugačije i po predsednika – porazno.

Verovatno stoga, ali i u nameri da utiša sve glasnije kritičare i nekako ipak sačuva položaj, Sakašvili je odlučio da parlamentu predloži dodatnu raspodelu vlasti i demokratizaciju političkog života. To znači raspisivanje novih lokalnih izbora, davanje opoziciji više medijskog prostora i uključivanje opozicionih predstavnika u rad vlade.

„Posle psihološkog preispitivanja shvatio sam da je moj zadatak da modernizujem Gruziju, učvrstim demokratiju i omogućim mirnu predaju vlasti 2013“, izjavio je predsednik u intervjuu „Volstrit džornalu“. Teško je, međutim, verovati da bi čovek koji je svoju zemlju doveo u potpunu zavisnost od stranog faktora, a građane naterao da izlaskom na ulice izraze neslaganje sa takvom politikom, mogao da učini značajniji preokret i mirno sačeka datum svoje zakonske smene.

Treba pomenuti i da je intervjuom „Volstrit džornalu“ Sakašvili, na neki način, dao odrešene ruke Džozefu Bajdenu koji će sada, očigledno, moći u potpunosti da se okrene kontaktima sa gruzijskom opozicijom – i sve ono što su SAD pre nekoliko godina obećavale (ali ne i ostvarile) Sakašviliju sada će moći da obeća njegovim političkim protivnicima i potencijalnim naslednicima. Sa druge strane, i upravo u takvim okolnostima, Bajdenova poseta mogla bi da se pretvori u protokolarnu, pa čak i izlišnu.

S. Samardžija
Izvor: Politika Online

Shefer: Najvidljiviji izazov NATO ostaje Avganistan


30.07.2009

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer, koji odlazi s položaja posle pet i po godina na kormilu zapadne vojne alijanse, izjavio je da njegov naslednik, bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen, nasleđuje Alijansu koja će morati da se prilagođava da bi zadržala svoj značaj i u 21. veku.

Govoreći o ulozi NATO snaga u Avganistanu, Shefer kaže da Alijansa mora da ostane i nastavi borbu, prenosi Glas Amerike.

„Ako bismo otišli, Avganistan bi pao u ruke Talibana, sa užasnim posledicama za stanovništvo, posebno žene. Pakistan bi takođe trpeo posledice, uz sve ostalo što podrazumeva internacionalna bezbednost”, kaže Shefer.

„Istinski uspeh u Avganistanu, podrazumeva civilnu rekonstrukciju - nešto što NATO ne može da obezbedi, ali bi morali drugi. Ako se ti drugi ne angažuju, ni NATO neće moći istinski da uspe. Da kažem otvoreno: uspeh NATO-a sve više zavisi od faktora koji su izvan njegove kontrole”, smatra on.

Izvor: Tanjug

Rasmusen od sutra na čelu NATO


31.07.2009.
 
Bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen, preuzeće sutra funkciju generalnog sekretara NATO od Jap de Hop Shefera.

Rasmusen nasleđuje Alijansu koja će morati da se prilagođava da bi zadržala svoj značaj i u 21. veku i čeka ga nimalo lak posao, na prvom mestu - misija NATO u Avganistanu, koja do sada nije dala zadovoljavajuće rezultate.

[attachment=1]
_{Andres Fog Rasmusen (FoNet)}

U Avganistanu se situacija ne popravlja, a od prošle godine se bezbednosna situacija znatno pogoršala i postaje sve opasnije i u do sada prilično mirnim delovima zemlje.

Odlazeći sa funkcije, Shefer je poručio da Alijansa mora da ostane i nastavi borbu u Avganistanu.

"Ako bismo otišli, Avganistan bi pao u ruke talibana, sa užasnim posledicama za stanovništvo, posebno žene. Pakistan bi, takođe, trpeo posledice, uz sve ostalo što podrazumeva internacionalna bezbednost", smatra Shefer.

Među otvorenim pitanjima su i odnosi sa Rusijom u okviru Saveta Rusija-NATO, a za očekivati je da jedan od Rasmusenovih prioriteta bude i unapređenje odnosa sa Moskvom, posle zahlađenja koje je usledilo zbog prošlogodišnjeg rata u Južnoj Osetiji.

"Jako sam počastvovan činjenicom da ću biti generalni sekretar NATO i sve ću uraditi kako bi opravdao poverenje kolega", rekao je novoizabrani generalni sekretar na samitu NATO u Strazburu i Kelu početkom aprila.

Izbor Rasmusena za generalnog sekretara NATO nije tekao bez problema, pre svega, zbog mišljenja Turske da se tadašnji premijer Danske nije ispravno postavio u trenutku objavljivanja karikatura proroka Muhameda u njegovoj zemlji, zbog čega su ga neki prozvali "neprijateljem islama".

Izvor: Tanjug

Izazovi za novog sekretara NATO


03.08.2009.

Novi generalni sekretar NATO suočiće se sa mnogim otvorenim pitanjima, ali ne treba očekivati velike promene u radu Alijanse, ocenjuju stručnjaci.

Novi generalni sekretar NATO Andreas Fog Rasmusen održaće prvog radnog dana u sedištu Alijanse konferenciju za novinare, a sutra će predsedavati prvim sastankom Saveta NATO-a. Rasmusen je u petak preuzeo dužnost od Jap de Hop Shefera, koji je na tom položaju bio pet i po godina.

Rasmusen će se suočiti sa mnogim otvorenim pitanjima, poput onih kojim putem ide Alijansa i da li želi da igra ulogu "svetskog policajca", kaže vojni analitičar Zoran Dragišić.

On ocenjuje da će se NATO u većoj meri posvetiti borbi protiv terorizma i razvijanju spostobnosti za reagovoanje u postkonfliktnim situacijama.

“Države članice nisu spremne da menjaju proces donošenja odluka u NATO, a to je ono na šta SAD naviše ukazuju kao problem u funkcionisanju saveza” ističe Dragišić.

On ne očekuje da će doći od nekih bitnih promena, dodaje da treba imati u vidu i ovlašćenje generanog sekretara i način na koji NATO funkcioniše.

“Način na koji će NATO funkcionisati zavisi prevenstveno od država članica, generalni sekretar može da predlaže, ali ne može sam da donosi neke strateške odluke” objašnjava Dragišić.

Izbor bivšeg premijera Danske za generalnog sekretara NATO nije tekao bez problema, podseća Dragišić. Turska smatra da Rasmusen nije ispravno postupio kada je objavljena karikatura proroka Muhameda u Danskoj.

Oko njegovog imenovanja na prošlom samitu NATO bilo je dosta problema, pošto se Turska protivila, ali je u kasnijim konsulatacijama zvanična Ankara omekšala svoj stav, navodi Dragišić.

Rasmusen će rukovoditi procesom smanjenja broja snaga tog vojnog saveza na Kosovu sa 14 na 10 hiljada, a jedno od pitanja kojim će se baviti biće i nastojanja zemalja zapadnog Balkana da postanu članice Alijanse.

Među otvorenim pitanjima su i odnosi sa Rusijom u okviru Saveta Rusija-NATO, pa bi jedan od Rasmusenovih prioriteta mogao bude i unapređenje odnosa sa Moskvom, posle zahlađenja koje je usledilo zbog prošlogodišnjeg rata u Južnoj Osetiji.

Izvor: B92

NATO pred bankrotom

25.10.2009.

Svetska ekonomska kriza prazni i budžet NATO-a.
U kasi trenutno nedostaje 50 miliona evra, a na
dugi rok čitavih deset milijardi. Ministri Alijanse,
na sastanku u Bratislavi, sporili su se oko toga
treba li misija u Avganistanu da proguta sav novac,
a na štetu potreba zemalja članica


[attachment=1]

Na sastanku se, osim o Avganistanu, razgovaralo i o novom planu za protivraketnu odbranu, umesto štita od kojeg je Amerika odustala.

Za misiju NATO-a u Avganistanu nedostaju i novac i vojnici. Komandant misije, američki general Stenli Mekristal, traži još 40.000 vojnika jer još nije došlo vreme da se Avganistancima prepusti briga o bezbednosti.

Prvi čovek NATO-a objašnjava da bi odlazak značio predati tu zemlju Al Kaidi. Da bi se avganistanska vojska i policija osposobile i opremile, treba još novca.

- Međunarodna zajednica mora da uloži u jačanje Avganistanaca da sami biju svoju bitku i da sprečimo da tamo ponovo procveta terorizam - rekao je generalni sekretar Anders Fog Rasmusen.

Zemlje članice se teška srca odlučuju da šalju vojnike i daju novac. Što se vojnika tiče, većina čeka da vidi da li će ih i koliko još poslati Amerika, ali i ko će biti novi predsednik Avganistana.

Novac je problem za novije članice jer manje ostaje za obnavljanje njihove vojne infrastrukture. Analitičari kažu da je u suštini reč o sporu o prioritetima NATO-a.

Članice iz srednje i istočne Evrope brine bezbednost posle odluke Vašingtona da umesto protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj ponudi postavljanje mobilnih antibalističkih raketa.

- Novi plan stavlja protivraketnu odbranu u kontekst NATO-a. To je dobro i za savez i za solidarnost. Dobro je što ćemo u roku od nekoliko godina imati sistem koji će braniti građane Evrope i Severne Amerike od rastućih pretnji - istakao je Rasmusen.

Prvi čovek NATO-a kaže da bi bilo dobro kada bi novi plan odbrane podržala i Rusija. Neki ruski stručnjaci, međutim, kažu da izmenjeni američki plan protivraketne odbrane, koji je ovih dana na mini evropskoj turneji ponudio potpredsednik Džozef Bajden, nije realan.
U isto vreme, NATO-u prija to što je šef ruske diplomatije rekao da Moskvi ide u prilog uspeh misije u Avganistanu, jer bi suprotno značilo veće probleme sa terorizmom, trgovinom drogom i organizovanim kriminalom. U Rusiji završi oko 80 tona heroina iz Avganistana.


Aitor: AG.
Izvor: http://www.pressonline.rs/

Barem za mene, ova vest i nije novost. Još od pada berlinskog zida, NATO "traži" razlog daljeg sopstvenog postojanja, u situaciji kada je drugi pol bipolarnog sveta praktično ugasio sam sebe raspuštanjem Varšavskog ugovora.

Na žalost, kao jedan od razloga poslužila je i situacija kod nas 1999. godine.

Obzirom na relativno diskutabilne razloge za postojanje NATO -a, ne čudi činjenica da države članice sve teže izdvajaju ogroman novac potreban za funkcionisanje Alijanse, a još teže ljudstvo za angažovanje na svetskim kriznim žarištima.

Mislim da sam pre par dana pročitao u Politici vest da je Obama dozvolio angažovanje novih 4 000 američkih vojnika u Afganistanu...

Ovde je potrebno ukazati na činjenicu da nijedan osvajač, još od vremena britanskih osvajanja u tom delu sveta krajem XIX veka, nije pokorio Afganistan! Čak ga ni Britanci nisu u potpunosti kontrolisali, već samo delove zemlje u kojima su bili gradovi.

Rasmusen: Rešiti sporne odnose između Grčke i Turske


17.11.2009

Brisel – Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je da evropske nacije moraju da učine više da reše spor između Grčke i Turske, zbog koga je u blokadi dogovor o poboljšanju bezbednosne saradnje u Avganistanu.


„Potrebno je da pronađemo pragmatična rešenja za to”, rekao je Rasmusen danas u Briselu uoči sastanka ministara odbrane i spoljnih poslova EU.

Većinski muslimanska Turska trpi nepoverenje članica EU zbog svog kulturnog i verskog izgleda, a iznad svega zbog antagonizma Kipra.

Zbog protivljenja nekih evropskih država turskom zahtevu za članstvo u EU, Turska kao članica NATO-a ne dozvoljava formalizovanje saradnje između NATO-a i EU, čime je učinila praktično nemogućim da NATO obezbedi zaštitu za instruktore Unije u Avganistanu.

Turska, takođe, ne priznaje legalnu vladu kiparskih Grka na podeljenom ostrvu Kipru, koji je članica EU.

U međunarodno nepriznatom severnom otcepljenom delu Kipra, koji je pod vlašću kiparskih Turaka, Turska ima raspoređenih 35.000 vojnika.


Izvor: Tanjug

NATO će doprinositi nuklearnom razoružanju


03.03.2010

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen saopštio je da je na razmatranje zemalja-članica Alijanse podneto pitanje o tome kako NATO može da doprinese nuklearnom razoružanju.

Prema njegovim rečima, u svetu ima mnogo nuklearnog oružja i zato njegov broj treba da se uskladi sa postojećim opasnostima. Amerika je jedina članica Alijanse koja ima nuklearno oružje van svoje teritorije: 20 američkih bojnih glava razmešteno je u Nemačkoj, a u Belgiji se nalazi 20 atomskih avio-bombi. Osim toga, po 90 nuklearnih naboja SAD razmešteno je u Italiji i Turskoj.

Izvor: Glas Rusije

Lord Robertson: NATO na ivici provalije


05.03.2010   


Lord Džordž Robertson, generalni sekretar NATO-a od 1999. do 2004, tvrdi da se Severnoatlantski savez nalazi na ivici ambisa. Robertson je to izjavio na ovonedeljnom godišnjem skupu članova Atlantskog saveta Sjedinjenih Država, održanom u rezidenciji nemačkog ambasadora u Vašingtonu.

_{Paralela između Avganistana i Kosova:
Lord Džordž Robertson}
[attachment=1]

„Nalazimo se na ivici ambisa dok je svet zahvaćen sve većim nezadovoljstvom i previranjima. Jedino otvoren i pošten razgovor može da nas spasi od propasti“, kaže lord Robertson.

On smatra da bi misija u Avganistanu mogla da doživi neuspeh.
 
„Odluka Danske, od pre dve nedelje, da okonča svoje učešće u Avganistanu i najava Kanade da će učiniti to isto, najavljuju težak momenat. Ako ova dva energična saveznika žele da se povuku, pored zemalja koje već doprinose manje nego što bi trebalo, i drugih koje takođe misle da mogu da izbegnu jednoglasnu odluku, šta drugo može da se kaže nego da je reč o krizi“.

Robertson je kritikovao lidere NATO-a zbog toga što evropskoj javnosti, koja se sve više okreće protiv operacije u Avganistanu, ne objašnjavaju zašto je pobeda u Avganistanu bitna za mir i bezbednost udaljenog evropskog kontinenta.

On je povukao i paralelu sa kampanjom NATO-a protiv Miloševićevih snaga na Kosovu, 1999.

„Borili smo se protiv dobro naoružanog protivnika, koji se koristio zastrašujućim, drugačijim metodama od naših i koji se pokazao veoma sposobnim u borbi, ali odneli smo pobedu. Nismo pobedili zbog naše superiorne vojne moći nego zato što ni u jednom trenutku nismo razmišljali o porazu. Uverili smo Miloševića i njegove generale da nećemo  odustati. Naša kampanja je bila i vojna i informativna. Pridobili smo svetsku javnost jednostavnim svakodnevnim porukama“.

U Avganistanu, neprijatelj je taj koji koristi medije protiv Zapada, dodaje Robertson.

„Taliban gleda i posmatra, superiorno koristeći stare i nove medije. Oni tempiraju svoje napade improvizovanim eksplozivnim napravama računajući na krhku podršku naše javnosti. Oni mobilišu sredstva kako bi nas finansijski nadmašili. Oni, a ne mi sa našim pozivima za povlačenje, kažu da će se boriti sve do pobede i dok nas ne izbace“, kaže Robertson i nastavlja:

„Činjenica je da u Avganistanu možemo da uspemo, ali i da doživimo poraz. To zavisi od naše volje“.

Robertsonov govor bio je ujedno i tradicionalna godišnje izlaganje o transatlantskim odnosima posvećeno Kristoferu Makinsu, bivšem angloameričkom diplomati i predsedniku Atlantskog saveta Sjedinjenih Država, od 1999. do 2005.


Izvor: Glas Amerike na srpskom

Roberts je pored brda demagogije rekao i jednu veliku istinu bez obzira na tehnicku i tehnolosku razliku pobedu uvek ondosi ovaj koji ima (vise) VOLJE da ide do pobede.

Zanimljivije je to sto je jasno poslao svetu (onom koji porice ucesce medija u sukobima) da oni znatno kotrolisu medije! Podrska javnosti je danas kljucan faktor za mobilisanje ratnih resursa. Nazalost, direktna posledica toga je velika potreba svih rezima da dodatno cenzurisu sve informacije i time nepotrebno guse slobodu svojih naroda.

Još samo da mu se pridruži Džejmi Šej, da i on kaže koju!  :zid

Pvanja, rekao je on još jednu veliku istinu: da mogu biti poraženi!
Verujem i nadam se da hoće!

@ Lovac

Kako ide ona narodna izreka "Nicija nije do zore ..."

NATO јесте у кризи идентитета, односно јасно дефинисаних политичко-војних циљева. Нема јасног непријатеља. Војни део га ипак, за сада, бар у вежбама види у Русији. Политички делимично, јер објективно Русија није противник који би захтевао постојање војног савеза. Зато упорно покушавају да повећају број чланова како би оправдали своје постојање. Ако постоји интересовање за пријем и савез има оправдање. Међутим, они који се јављају за пријем или су ушли, устежу се да шаљу своје људе на ратна попришта из простог разлога што су својим бирачима обећавали да ће уласком у НАТО обезбедити мир и да нико више неће гинути јер их НАТО штити, да ће уштедети на одбране и да ће потећи мед и млеко. Ипак, када их мало повуку за уши, тек да се зна ко је тата, шаљу невољно, неприпремљене и демотивисане војнике који углавном статирају, а они који би и да помогну велика су мањина. Стари чланови такође зановетају јер их јавност притиска - нема победе а има губитака, чему то води. Зато је НАТО-у пошто-пото потребна победа. Пре једанаест година, 1999.године су сачували јединство уз приличне муке,победили су (уз помоћ Руса) Србију. Сада је још теже и биће још теже јер Авганистанци немају шта да изгубе.

Prosto ne vidim način na koji NATO može da pobedi u Afganistanu - čak ni taktika "spržene zemlje" zbog konfiguracije reljefa ne bi im obezbedila pobedu a izazvala bi strašne reakcije i proteste. Najverovatniji epilog će biti uspostavljanje marionetske vlade, medijsko proglašavanje pobede i realizacije postavljenih ciljeva i odlazak slavnih ratnika kući.

Ako se dobro sećam iz istorije, u Afganistanu se praktično bez prekida ratuje više od 100 godina i niko sa strane nije postigao zapaženiji vojni uspeh nikada, a uvek su agresori bili nadmoćniji...

Марионетску владу већ имају. Остаје да прогласе победу. Само смишљају "жваку", да се лакше прогута. Ипак, ту су Американци главни, као и у НАТО- у, тако да ће се то пре рачунати као њихов пораз. Ову причу око тога да је НАТО на ивици провалије су и подстакли Американци преко свог највернијег савезника (Британаца) и људи који су им били и остали блиски. Играју на карту опасности од "других" (Руса, Кинеза...) ако НАТО пропадне и како би изгледало да долази иза "НАТО базе" (глас узрујаног "народа").

NATO i treba da propadne jer je relik nekih proslih vremena.
A EU treba da formira svoje vojne snage to ima mnogo vise smila i vojnicki i pliticki, ali ameri se grcevito bore protiv toga i to najvise preko zemalja bivseg varsavskog pakta.
Kako olako su pristali i Poljaci i Cesi pa sad Rumuni i Bugari da se na njihovoj teritoriji razmeste elementi PRO.

Tačno tako Pvanja, a to bi u svakom smislu odgovarlo svim ex YU zemljama, pa i njihovim susedima.
Ma ustvari to bi odgovaralo gotovo celoj Evropi osim možda Britaniji.

Brok, Britanija sebe i ne računa u potpunosti u evropske zemlje. Tokom poslednjih hiljadu godina, sa kontinenta njima su dolazile samo invazije i agresori, tako da su razvili nešto kao nacionalnu crtu - oprez prema svemu što dolazi sa one strane kanala. Ni Evro nisu prihvatili, a čini se da su u EU samo da bi Veliki brat imao informacije iz prve ruke, i da mogu da prikoče čim se pojavi uzbrdica... Dok SAD, kao svojoj tvorevini, čini se više veruju. Neki govore čak i da su SAD marioneta u rukama Britanije, ali to je već domen teorija zavere.

Počeo sastanak ministara NATO-a


22.04.2010.

Talin - U Talinu počeo skup ministara spoljnih poslova NATO-a.
Alijansa razmatra novi strateški koncept, sistem odbrane i kontrolu naoružanja.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da će na dvodnevnom skupu ministri spoljnih poslova Alijanse razmatrati novi strateški koncept i pitanje nuklearnog oružja, raketne odbrane i kontrole naoružanja.

Otvarajući dvodnevni skup, Rasmusen nije spomenuo zahtev BiH za članstvo u NATO-u, ali je u najavi sastanka navedeno da će se razmatrati da li je ta zemlja ispunila uslove za dobijanje Akcionog plana za članstvo.

Agenciji Beta je ranije rečeno da će šefovi diplomatija NATO-a u četvrtak i petak u Talinu razmatrati da li je BiH ispunila uslove za dobijanje Akcionog plana za članstvo u Atlantskom savezu, kao i da na tu odluku ne može uticati da li će u Savetu bezbednosti UN glasati za nove sankcije prema Iranu.

Rasmusen je rekao da je u proteklih nekoliko meseci ostvaren značajan napredak u kontroli naoružanja.

NATO bi trebalo da učestvuje u tom procesu, rekao je Rasmusen i dodao da će se raspravljati o tome na osnovu načela solidarnosti, zajedničkih troškova i potreba za vojnom moći u nesigurnom svetu.

Generalni sekretar NATO-a ocenio je i da je sastanak u Talinu važna etapa za odluke koje će biti donete na samitu Alijanse u Lisabonu krajem ove godine.

"Takođe ćemo razmeniti mišljenja o onome što će biti središnja tema Lisabvonskog samita: usvajanje novog strateškog koncepta", rekao je Rasmusen.

On je naveo da će grupa stručnjaka koje će predvoditi bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt uskoro predati izveštaj s analizama i preporukama, na osnovu kojih će on pripremiti nacrt koncepta i početi pregovore koji bi trebalo da dovedu do dokumenta sa smernicima za budućnost NATO-a.

"Taj dokument će izvesno odrediti novu ulogu i misiju Alijanse, a dve stvari neće biti promenjene: transatlantski cenar gravitacije NATO-a i naša posvećenost uzjamnoj obrani. To su temelji NATO", rekao je generalni sekretar NATO-a.

Ranije je najavljeno da će glavne teme nezvaničnog sastanka šefova diplomatija Atlantskog saveza u Talinu biti operacija NATO-a u Avganistanu, novi strateški koncept Atlantskog saveza, američko-ruski sporazum o smanjenju strateških nuklearnih snaga i buduća nuklearna politika NATO-a.

Izvor: Beta

НАТО стеже каиш


12/06/2010



[attachment=1]


 Западна војна алијанса треба да уштеди 1,5 милијарди евра у наредне четири године

Криза и беспарица докачили су и најмоћнији војни савез на свету – НАТО. Притиснута новчаним проблемима западна војна алијанса одлучила се за ригорозну штедњу. Преведено на језик бројева, НАТО би требало да у наредне четири године смањи трошкове за 1,5 милијарди евра.

Предлог о озбиљном стезању каиша предочен је министрима одбране држава чланица НАТО-а који су се окупили у Бриселу на дводневном састанку.

Мере штедње образложио је генерални секретар НАТО-а Андерс Фрог Расмусен. Према његовим речима, због светске финансијске кризе и драстичног повећања трошкова војне интервенције у Авганистану припремљен је пакет штедње који предвиђа озбиљно кресање трошкова. „Резови“ ће бити изведени и у војном и цивилном буџету НАТО-а који, на годишњем нивоу, износи око две милијарде евра.

„Штедеће се на бетону и бирократији“, закључио је немачки дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, извештавајући о резултатима самита министара одбране НАТО-а у Бриселу.

Ова дефиниција штедње немачког листа заиста одговара чињеницама. Предвиђено је да НАТО затвори шест од садашњих 11 командних места. Још драстичнији захват предвиђен је за агенције алијансе – од 14 „преживеће“ само три.

Ове мере пратиће, наравно, и смањење броја запослених. Од садашњих 13.500 људи на платном списку, око шест хиљада могло би да добије отказ.

О штедњи у НАТО-а говори се већ извесно време, а процес је покренут после писма неколико министара одбране генералном секретару Андерсу Фрогу Расмусену – међу потписницима били су, између осталих, министри САД, Велике Британије и Немачке – с предлог да се озбиљно провере сви трошкови алијансе. Убрзо после тога направљен је и конкретан програм штедње „тежак“ 1,5 милијарди евра.

Овоме треба додати и да чланице НАТО-а појединачно крешу своје издатке: између 2008. и 2009. године смањени су са 939 на 875 милијарди долара.

Без обзира на намеру да наредних година осетније стегне каиш, НАТО не планира да одустане од највећег цивилног трошка у наредном периоду. Реч је о изградњи новог главног штаба НАТО-а у Бриселу који ће коштати алијансу импозантних 1,5 милијарди евра.


Izvor:Politika

НАТО иде стопама империје

13. јун 2010.


НАТО иде стопама империје


 Уко­ли­ко али­јан­са же­ли да пре­жи­ви не­ста­нак Вар­шав­ског уго­во­ра по­треб­но је да од Ру­си­је ство­ри нај­бли­жег са­ве­зни­ка

Ве­ли­ка свет­ска еко­ном­ска кри­за по­го­ди­ла је и НА­ТО, ме­ре штед­ње од­ра­зи­ће се ка­ко на уки­да­ње број­них ре­ги­о­нал­них ко­ман­ди, та­ко и на сма­ње­ње ад­ми­ни­стра­ци­је и аген­ци­ја али­јан­се. До­шло је вре­ме да пад Бер­лин­ског зи­да и не­ста­нак Вар­шав­ског пак­та узму свој да­нак, до­ба див­ног бе­сми­сла је­ди­ног вој­ног пак­та у Евро­пи из­гле­да да је за­вр­ше­но. Те­шко да ће би­ло ко у Бри­се­лу, или у Мон­су, мо­ћи да на­те­ра вла­де чла­ни­ца НА­ТО-а да одво­ји нај­ма­ње 2,2 од ГДП за сво­је ору­жа­не сна­ге. Ако је у по­бе­ди у хлад­ном ра­ту НА­ТО ви­део бо­гом да­ну мо­гућ­ност да ус­по­ста­ви Но­ви свет­ски по­ре­дак, у ко­јем би Аме­ри­ка пре­у­зе­ла уло­гу „до­бро­твор­ног гло­бал­ног хе­ге­мо­на”, хтео то свет или не, еко­но­ми­ја је за­тво­ри­ла тај про­зор мо­гућ­но­сти. На­и­ме, НА­ТО је да­нас у ис­тој си­ту­а­ци­ји као Бри­тан­ска им­пе­ри­ја кра­јем 19. ве­ка, са до­сад не­ви­ђе­ним оба­ве­за­ма ши­ром све­та, али све ма­њим де­лом свет­ске вој­не мо­ћи ко­ја би мо­гла да ис­пу­ни те оба­ве­зе. У ис­точ­ној Евро­пи НА­ТО мо­ра стал­но да пре­и­спи­ту­је рат­не га­ран­ци­је да ће бра­ни­ти др­жа­ве ко­је ве­ћи­на Аме­ри­ка­на­ца не би ус­пе­ла да про­на­ђе на ге­о­граф­ској кар­ти. С дру­ге стра­не, гу­ра­ју­ћи НА­ТО до гра­ни­ца Ру­си­је дат је адут сви­ма они­ма ко­ји ја­ча­ју ру­ску вој­ну моћ и ко­ји учвр­шћу­ју вој­не ве­зе Ру­си­је и Ки­не. Фор­ми­ра­ње ли­сте тзв. „от­пад­нич­ких” др­жа­ва до­би­је­ни су но­ви про­тив­ни­ци, а ни­је ис­кљу­че­но да се не ра­ди и на про­на­ла­же­њу но­вог не­при­ја­те­ља.

Као глав­ну зе­мљу НА­ТО-а, Аме­ри­ку ви­ше не сма­тра­ју по­ште­ним по­сред­ни­ком из­ме­ђу Изра­е­ла­ца и Па­ле­сти­на­ца, ми­ров­ни про­цес у том су­ко­бу на иви­ци је сло­ма. У Ира­ку је си­ту­а­ци­ја вр­ло ро­ви­та, аме­рич­ки вој­ни­ци и да­ље ги­ну, исти­на ма­ње не­го про­шлих го­ди­на, али слав­ни да­ни „Пу­стињ­ске олу­је” из 1991. и ин­ва­зи­је на Ирак из 2003. го­ди­не де­фи­ни­тив­но су про­шли. У За­ли­ву се ра­ђа но­ва ре­ги­о­нал­на си­ла, Иран, са ну­кле­ар­ним оруж­јем. Ни­ка­кве ре­зо­лу­ци­је УН не­ће за­у­ста­ви­ти Иран да се до­че­па атом­ског оруж­ја и ту не би сме­ло би­ти ни­ка­кве ди­ле­ме. На­и­ме, Те­хе­ран је ви­део ка­ко је про­шао Са­дам Ху­се­ин без атом­ског оруж­ја.Ток исто­ри­је у За­ли­ву не иде у при­лог ни мо­нар­хи­ја ни За­па­да.

На Да­ле­ком ис­то­ку Ки­на по­ста­је до­ми­нант­на си­ла. Она већ са­да ис­по­ру­чу­је оруж­је свим ан­ти­а­ме­рич­ким на­стро­је­ним ре­жи­ми­ма у све­ту. Аме­рич­ка и НА­ТО по­ли­ти­ка ка­да је Ки­на у пи­та­њу по­чи­ва на на­ди „да ће ста­ри ко­му­ни­сти на­пу­сти­ти ма­о­и­стич­ке сно­ве о азиј­ској хе­ге­мо­ни­ји и при­кљу­чи­ти се по­тро­шач­кој ре­во­лу­ци­ји”.

„Ако сте хте­ли да во­ди­те ми­ран жи­вот ни­је тре­ба­ло да се ро­ди­те у 20. ве­ку”, ре­као је Лав Троц­ки. Исто, из­гле­да, ва­жи и за 21. век. За­пад­не ели­те би­ле су по­сле па­да Бер­лин­ског зи­да ду­го вре­ме­на охо­ле, аро­гант­не, са­мо­за­до­вољ­не, баш као не­ка­да Бри­тан­ци уочи Бур­ског ра­та. Кра­јем 19. ве­ка Бри­та­ни­ја је би­ла ско­ро без при­ја­те­ља, али је до­не­ла сјај­ну од­лу­ку. Ре­ши­ла је да на­пра­ви са­ве­зни­ке од бив­ших не­при­ја­те­ља, пре све­га од Аме­ри­ка­на­ца. Тај са­вез спа­сао је Бри­та­ни­ју у два свет­ска ра­та.

Ако НА­ТО же­ли да пре­жи­ви не­ста­нак Вар­шав­ског уго­во­ра он под хит­но мо­ра да од од Ру­си­је ство­ри нај­бли­жег са­ве­зни­ка. Ши­ре­ње НА­ТО-а ка гра­ни­ца­ма Ру­си­је ни­је искре­на по­ли­ти­ка пре­ма Ру­си­ји. Вла­да­ти све­том у не­ка­да­шњем бри­тан­ском им­пе­ри­јал­ном ма­ни­ру, зна­чи про­ћи кроз исто бри­тан­ско по­ни­жа­ва­ју­ће ис­ку­ство. Кад тад. Еко­ном­ска кри­за и сма­ње­ње тро­шко­ва али­јан­се са­мо су ини­ци­јал­не ка­пи­сле за оно што тек сле­ди.

Ми­ро­слав Ла­зан­ски


Izvor:Politika

Danska odbila zahtev NATO-a za angažovanjem aviona F-16 u Avganistanu

26.08.2010.
AFP

[attachment=1]

Danska je odbila zahtev NATO alijanse da pošalje svoje avione F-16 u Avganistan, jer je, kako se izjasnila, već "dovoljno učinila za misiju u Avganistanu".

Ministar spoljnih poslova takodje je izjavio da Danska ima veliku želju da smanji svoje angažovanje u Avganistanu, jer je budžet za poslove odbrane Kraljevine Danske "pod pritiskom". Dodao je i da Danska može biti ponosna na svoju ulogu u Avganistanu, te da je na ostalim zemljama partnerima da odigraju svou ulogu i izadju u susret zahtevima Alijanse.

Danska trenutno ima angažovanih 750 vojnika u misiji ISAF, većinom u provinciji Helmand, i do sada je izgubila 34 vojnika u borbenim akcijama.

Visoka cena za tuđu avanturu.

U Estoniji zаvršenа izgrаdnjа piste zа vаzduhoplovnu bаzu NATO-а


15.09.2010.

U estonskom Emаriju, u blizini Tаlinа, u sredu je održаnа ceremonijа
otvаrаnjа nove piste vаzduhoplovne bаze NATO-а.

Predsednik Tomаs Hendrik Iljves je nаzvаo to dogаđаjem od vojnog i političkog znаčаjа. Vаzduhoplovnа bаzа u Emаriju, gde je pre rаspаdа SSSR bio vojni аerodrom, sаdа može dа primi do 16 lovаcа NATO-а i do 20 trаnsportnih аvionа. Rekonstrukcijа bаze zаpočelа je pre dve godine i bilа je nаjskuplji projekаt ministаrstvа odbrаne Estonije. Deo sume zа projekаt dаo je NATO.

U potpunosti bаzа će biti gotovа 2012. godine. NATO bаzа otvorenа je u toj bivšoj sovjetskoj republici bez ozbirа nа proteste Rusije, kojа se zаlаže protiv proširenjа Severnoаtlаntske аlijаnse i njene infrаstrukture nа Istok.

Izvor: Glas Rusije

Baza nije proširena samo za potrebe NATO-a, već za formiranje školske eskadrile estonskog vazduhoplovstva. Na aerodromu će se stalno nalaziti samo estonski avioni. Pista je produžena sa 2000 m na 2750 m, i biće opremlljena savremenom navigacionom opremom.

Nuklearna selidba ka Italiji


08.11.2010.

„Dok bude bilo nuklearnog naoružanja, NATO će ostati nuklearno savezništvo”, stoji u pravilu Vašingtona, koje je preneo i generalni sekretar Atlantskog saveza Anders Fog Rasmusen, a što je i usvojeno na sastanku ministara odbrane održanom 14. oktobra u Briselu, svojevrsnoj pripremi dvodnevnog samita šefova država i vlada 19. i 20. novembra u Lisabonu.

Drugim rečima, Sjedinjene Države će u Evropi zadržati nuklearni arsenal. Pa ipak, Barak Obama je, u istorijskom govoru koji je održao u Pragu 5. aprila 2009, objasnio da će SAD napraviti konkretne korake ka svetu bez nuklearnog naoružanja, pojačavši Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja. Od nuklearnih zemalja zatražio je da taj ugovor uklone, a od onih koji ga nemaju da ga ne nabavljaju.

Iz toga je zaključeno da se Obama zalaže za uklanjanje američkog nuklearnog naoružanja iz Evrope. Polazeći od toga, pet zemalja članica NATO-a. Nemačka, Belgija, Luksemburg, Norveška i Holandija, izrazile su nameru da na samitu u Lisabonu pokrenu ovo pitanje.

Kako, naime, stoje stvari, proizlazi iz izveštaja „Sjedinjene Države, nestrateško nuklearno naoružanje u Evropi: osnovna NATO rasprava”, koji je krajem oktobra podnet na sastanku Parlamentarne skupštine NATO.

Potvrđeno je pre svega da nije poznata ukupna količina nestrateškog nuklearnog naoružanja (čiji je domet manji od 5.500 km) koje su SAD zadržale u četiri zemlje EU – Italiji, Belgiji, Nemačkoj i Holandiji – i u Turskoj. Prema proceni o smanjenju, koju navodi izveštaj, trebalo bi da ostane negde oko 150 do 200, od čega 70 do 90 u Italiji (u bazama Avijano i Gedi-Tore).

Prema drugim procenama, barem duplo više. Radi se o bombama B-61 u različitim verzijama, čija snaga iznosi od 45 do 170 kilotona (što je 13 puta više od bombe u Hirošimi). Od njih, najverovatnije će ostati B-61-11 koja ima toliki domet na terenu da njena nuklearna eksplozija može da izazove izuzetno jak udar koji je u stanju da uništi ciljeve ispod zemlje.

Sve ove bombe čuvaju se u specijalnim hangarima zajedno sa lovcima bombarderima F-15, F-16 i „tornadom”, spremnim za nuklearni napad.

Izveštaj je potvrdio da postoje tajni „nuklearni bilateralni dogovori”, na osnovu kojih jedan deo ovog naoružanja mogu da upotrebe gostujuće oružne snage onda kada SAD odluče da ga upotrebe.

Ali, podseća se u izveštaju, zagovornici kontrole naoružanja zastupaju mišljenje da „NATO ima odgovornost da okonča tu praksu nuklearne podele”, jer se time krši Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja: njime se zabranjuje zemljama koje poseduju nuklearno oružje da ga presele u druge (član 1) i nenuklearnim zemljama da ga od bilo koga prime (član 2).

Pored opcije da se zadrži postojeće američko nuklearno naoružanje u Evropi i opcije da se u potpunosti povuče, ima i onih koji su između ove dve mogućnosti. Prema izveštaju američkog Ratnog vazduhoplovstva, najizvesnija je mogućnost da se „nuklearno naoružanje grupiše na manje geografskih lokacija”.

Većina eksperata smatra da su najverovatnije lokacije za to ponovno premeštanje baze pod kontrolom SAD – Avijano u Italiji i Indžirlik u Turskoj.

Značajno je i to, ističe izveštaj, da su na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a, u aprilu 2010. pitanje nuklearnog naoružanja pokrenule Nemačka, Belgija i Holandija, dok su Italija i Turska ćutale.

Možemo samo da pretpostavimo da je italijanska vlada tajno odobrila plan za premeštanje američkog nuklearnog naoružanja iz Nemačke, Belgije i Holandije radi njegovog grupisanja u Avijanu, gde će biti premešteno i naoružanje koje se nalazi u bazi Gedi-Tore.

U Avijano je premešten i 31. Lovački puk, sastavljen od dve eskadrile lovaca bombardera F-16, lovačke eskadrile 510 i lovačke eskadrile 555. Njihova misija je da „obezbede borbene snage od jednog do drugog kraja sveta radi očuvanja američkih i NATO ciljeva”. Ali i nuklearnu silu, što se vidi i na amblemu lovačke eskadrile 510, na kome se pored orla krstaša nalazi i znak atoma sa tri munje koje pogađaju zemlju.


Izvor: Il Manifesto, Politika

U vezi sa ovom temom, razmišlja i Miroslav Lazanski u današnjem broj lista "Politika".


Novi strateški koncept NATO-a


08.11.2010.

Hakeri i teroristi
 
Svet se promenio, ali je pitanje da li se i koliko promenio i NATO i kako se on priprema za budućnost. Lideri Alijanse izgleda da još tragaju za novim misijama saveza. „Držati Ruse na distanci, Nemce pod kontrolom i Amerikance angažovane u Evropi” bio je slogan NATO-a tokom hladnog rata i zapravo je na neki način i odražavao smisao postojanja Alijanse. Da li je NATO, onakav kakav je osmišljen 1949. godine, posle nestanka Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta postao suvišan? Kako gledati na budućnost Alijanse i njeno širenje kada nisu jasne granice između zapadne i ruske interesne sfere, razmeđe čiji se potencijalni strateški značaj ne sme zapostavljati.

Čemu služi NATO posle 11. septembra 2001. godine? Je li u pitanju proširenje saveza ili njegova transformacija?S dogovorom s Rusijom ili bez dogovora, ostaje činjenica da je širenje NATO-a na istok usmereno protiv Rusije, to nikakva demagogija ne može da sakrije. Čak i da nije tako, važno je kako to nuklearna sila Rusija doživljava. A u Moskvi to upravo tako i doživljavaju. U Moskvi se pitaju zbog čega se modernizuje šest aerodroma na teritoriji baltičkih država radi prihvata strateških aviona NATO-a?

Teroristički napadi 11.septembra 2001. godine nadahnuli su Alijansu da se prvi put pozove na ;lan 5. Sporazuma NATO-a, odredbu o zajedničkoj odbrani. No, ovaj istorijski gest je izgubio na veličini kada ga je Bušova administracija takoreći ignorisala, nedvosmisleno mimoilazeći komandne strukture NATO-a prilikom svog napada na Avganistan. Jer, SAD su svoj rat protiv terora povele u velikoj meri na sopstvenu ruku i u Avganistanu 2001. i u Iraku 2003. Amerika je u vojnotehničkom i tehnološkom razvoju otišla predaleko, a da bi mogla da sarađuje s mnogim od evropskih vojnih snaga. Nove članice NATO-a unele su u savez više svoju dobru volju nego istinsku vojnu moć. Iako je istina da Alijansi nije više potrebno da vodi stare ratove, pitanje je koliko je savez spreman da se uhvati u koštac s najnovijim opasnostima. U Vašingtonu smatraju kako NATO mora da učini pomak sa unutrašnjeg ka spoljnom težištu jer najveće pretnje više ne dolaze iz same Evrope, već iz regiona od severne Afrike do centralne Azije, posebno u kombinaciji terorizma i oružja za masovno uništavanje. U uslovima kada postoji asimetrična pretnja, bez jasno definisane državne podloge, NATO se okreće u borbi protiv terorizma i oružja za masovno uništavanje, iako je sam savez istorijski gledano i najgušća koncentracija upravo takvog oružja, bez premca u prošlosti i sadašnjosti.

Upravo zbog toga NATO već neko vreme oblikuje novu stratešku koncepciju saveza koji brzo može da odgovori ne ove pretnje. U maju 2002. godine ministri spoljnjih poslova zemalja članica saveza prećutno su ukinuli tabu na zadatke „van teritorije država članica“, pa je od tog vremena moguće da se, ako je potrebno, Alijansa suoči s neprijateljem izvan Evrope. Istovremeno, mnogi Evropljani gaje zabrinutost da bi pojačani NATO mogao da osujeti napore EU da u vojnim i spoljnopolitičkim pitanjima deluje nezavisno od Vašingtona.

Naime, centralni problem saveza pre deset godina bila je „inicijativa vojnih kapaciteta“, koja predviđa 59 domena, od poljskih bolnica do tankera, u kojima bi zemlje članice trebalo da pojačaju svoje arsenale. SAD su pre osam godina ponudile formiranje jedne borbene snage od 20.000 NATO vojnika koje bi u borbenom dežurstvu ostajale po najmanje mesec dana, što bi, zapravo, bile NATO snage za brz odgovor. Automatski se razvila diskusija, da li time Vašington želi da spreči formiranje EU snaga za brz odgovor ili su ti koncepti komplementarni? Iako su snage NATO-a za brz odgovor koncipirane za prava borbena dejstva, dok su takve jedinice EU predviđene više za mirovne misije nižeg intenziteta, jasno je da Amerika nastoji da spreči Evropu da krene sopstvenim vojnim putem. Tu postoji i tursko pitanje, naime Turska ne dozvoljava vojnoj komponenti EU pristup sredstvima NATO-a, dokle god EU ne definiše tačan datum ulaska Turske u EU. Ovakva „natezanja“ pokazuju izvesno nepoverenje koje među nekim Evropljanima postoji u pogledu insistiranja SAD na transformaciji NATO-a. Stalno je prisutno pitanje specifičnih misija koje će transformisani NATO biti pozvan da obavlja. Rat u Iraku je pokazao političko nejedinstvo unutar NATO-a, dok je u operativnom smislu Irak bio slon u NATO konferencijskoj dvorani. Evropska obećanja data NATO-u, ovlašćenja za ratovanje na dalekim ratištima ne znače da će neki Evropljani zaista i hteti da biju te bitke. Debata oko Avganistana i Iraka pokazala je da je jedna stvar imati kompatibilne vojne snage, a sasvim druga stvar imati kompatibilne spoljne politike. Odnosno, pitanje je li Amerikanci i Evropljani i dalje dele istu stratešku bezbednosnu kulturu?

U tom kontekstu, stari NATO kao vojni savez nije zamenjen proširenim NATO-om. Zapravo, prošireni NATO čine tri saveznika koji govore engleski i slično razmišljaju: Amerika, Britanija i Kanada, u jezičnom smislu tu je još i neformalni član NATO-a Australija. Tu je i Francuska, kao partner za mir u zavisnosti od rata. U Briselu je pre nekoliko meseci „Savet mudraca“ NATO-a, pod komandom bivšeg državnog sekretara SAD Medlin Olbrajt, izdao saopštenje u kojem se najavljuje nova strategija Alijanse za sledećih deset godina. Tek što je minulo 60 godina od formiranja NATO-a, Alijansa je i dalje u užurbanoj potrazi za svrhom svog postojanja. Jer, glavna strateška funkcija NATO-a bila je da sačuva zajednicu interesa između Evrope i Amerike, a ti interesi sve su više različiti. Nemačka insistira i da ubuduće svaka vojna akcija NATO-a mora prethodno da ima odobrenje Saveta bezbednosti UN.

Tokom hladnog rata NATO je imao jasnog neprijatelja: Sovjetski Savez. To mu je i dalo preciznu funkciju: odbraniti Zapadnu Evropu od konvencionalnog i nuklearnog napada snaga Varšavskog pakta. Jasnoća funkcije protiv definisanog neprijatelja pomogla je da se oblikuje vojna struktura i doktrina razmeštanja sile. Posle raspada Sovjetskog Saveza i nestanka Varšavskog pakta, Alijansa i struktura opstaju, ali su konceptualno i operativno prepuštene same sebi u ratu protiv terorizma koji pogrešno spaja taktiku – terorizam – s neprijateljem.

Jer, NATO nije sasvim spreman da se izbori s drugim velikim savremenim pretnjama kao što su islamski fundamentalizam i širenje nuklearnog oružja. Strateški koncept NATO-a prvi put je promenjen 1991. godine, druga promena je urađena 1999. godine, a karakteristična je po jasnoj odredbi da NATO napušta Londonsku deklaraciju iz jula 1990. godine, koja u članu 5. određuje „da je NATO odbrambeni savez koji brani teritorije svih članica saveza, da NATO nema nikakvih agresivnih namera i da se NATO obavezuje na miroljubivo rešavanje svih sporova i da nikada ni u kakvim okolnostima neće prvi upotrebiti silu“. Tada, 1999. godine, u drugoj promeni strateškog koncepta Alijanse, izostavljena je i formulacija da će NATO delovati u skladu sa načelima Povelje UN. Ako Evropa nije statičan fenomen, ako se ona razvija u svojim institucijama u razmerama svoje integracije i u svom identitetu, onda se razvija i novi NATO. Možemo, naravno, da se sporimo u kom pravcu. Dakle, nacrt nove strategije NATO-a govori o terorizmu, Avganistanu, propalim državama, proliferaciji nuklearnog oružja, klimatskim promenama, napadima na informacione mreže i piratima na moru i zaštiti značajnih postrojenja za snabdevanje. Ovo, „zaštita značajnih postrojenja za snabdevanje“ izazvaće, verovatno uz spominjanje Irana i njegovih raketa, i najviše komentara i nedoumica. Jer, šta su to po novoj strategiji NATO-a „značajna postrojenja za snabdevanje“? Postrojenja s naftom, s vodom, s hranom? Termin „značajno postrojenje“ može se vrlo široko tumačiti. Šta sve može da znači ako će se NATO baviti „energetskom bezbednošću“?

S druge strane, nove članice NATO-a, a bivše zemlje Varšavskog ugovora, insistiraju na klasičnoj odbrani svojih granica i shodno tome na klasičnoj ulozi NATO-a. Znači, Evropa će opet gledati velike vežbe NATO-a, manevre tipa „Rifordžer“, za koje se mislilo da su prošlost nestankom Varšavskog pakta. „Rifordžer“ protiv nekog Johana, Ivana ili Jovana, koji hakerišu Internetom, upadaju u kompjutere Pentagona ili blokiraju informacioni sistem nosača aviona „Nimic“. Uzgred, kako će oklopno-mehanizovane divizije, borbena avijacija i mornarica da se bore protiv trgovine narkoticima i prodaje „belog roblja“?

Nova strateška koncepcija NATO-a treba da pronađe ravnotežu između starih i novih misija u okviru kojih bi NATO trebao da bude „globalni bezbednosni forum“, odnosno „centar globalne mreže za kooperativnu saradnju“. Na kraju, o usponu, ili padu NATO-a odlučiće praksa. A ona ne bi smela da bude u senci fascinacije retorikom o zapadnom vojnom savezu, transformacijama i novim strateškim koncepcijama. Jer, sve skupa to liči na novi Versajski mir posle Prvog svetskog rata, na strategiju punu provokativnih naznaka i rešenja, lažnih obezbeđenja, prividnih prepreka i obaveza. U tom smislu u najboljem slučaju nova strateška koncepcija NATO-a i nema nekog velikog značaja, a u najgorem slučaju može jednog dana da posluži kao izgovor za nove ratove.

Miroslav Lazanski
Izvor: Politika

Petnaest zemalja NATO-a proglasilo smanjenje troškova


11.11.2010.

U najmanju ruku 15 zemalja NATO-a u uslivma globalne finansijske krize objavilo je smanjenje nacionalnih troškova na odbranu, saopštio je za RIA Novosti predstavnik pres-službe Alijanse.

Po njegovim rečima samo šesto do 28 zemalja članica NATO-a – SAD, Francuska, Velika Britanija, Turska, Grčka i Albanija, ispunjavaju NATO dogovor o finansiranju odbrambenih troškova na nivou od 2% unutrašnjeg bruto proizvoda. Po podacima zapadnih medija, 2010. godine deficit budžeta NATO-a će premašiti 500 miliona evra.

Izvor: Glas Rusije

Počinje samit NATO


19.11.2010.

Pedeset šefova država i vlada na dvodnevnom samitu koji danas počinje u Lisabonu imaće pune ruke posla, razgovaraće o novoj mapi puta, programu odbrane od raketnog i sajber napada, pripremama za izlaz iz Avganistana...

Ovaj 22. samit NATO, "jedan od najvažnijih", kako je ocenio generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen, za cilj ima da NATO-u omogući da se prilagodi pretnjama 21. veka i proširi broj svojih partnera uključivanjem drugih velikih igrača na svetskoj sceni kao što je Rusija.

Samit će početi danas posle podne sastankom na kome treba da bude odobren novi strateški koncept NATO, neka vrsta osveženog osnivačkog sporazuma iz 1949. godine koji će davati smernice za postupanje državama članicama.

Rasmusen očekuje da će na samitu biti dogovoreno i stvaranje sistema protivraketne odbrane koji će biti u stanju da zaštiti teritoriju i stanovništvo evropskih saveznika od napada iz neke od sve brojnijih "odmetničkih" država koje su razvile balističko raketno oružje.
 
Lideri savezničkih država pozvaće Rusiju da razmotri mogućnost povezivanja budućeg protiv-raketnog sistema NATO s onim kojim već raspolaže Moskva. Predsednik Rusije Dmitri Medvedev pridružiće se liderima Alijanse u subotu posle podne na specijalnom samitu Saveta NATO-Rusija koji će biti posvećen upravo protiv-raketnoj odbrani, ali i praktičnoj saradnji izmedju Moskve i NATO-a.

Pre toga, u subotu ujutro biće održan sastanak članica NATO sa 19 država koje nisu članice Saveza, ali su zajedno s njim angažovane u Avganistanu, kao i sa predstavnicima Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Svetske banke i Japana.

Izvor: Blic

NATO na istorijskoj prekretnici
 

20.11.2010.

Obama je pozdravio "resetovanje" odnosa s Rusijom


Genaralni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je da se Rusija složila da odmah počne razgovore o evropskom protivraketnom štitu - što je dosad bilo prepreka u odnosima - kao i da je vojni savez prihvatio plan o prebacivanju odgovornosti za bezbednost u Avganistanu avganistanskim snagama, do kraja 2014.

Ovaj proces počenje iduće godine, distrikt po distrikt. G. Rasmusen je rekao da dugoročni sporazum o partnerstvu, koji je potpisan s avganistanskom vladom, pokazuje rešenost NATO-a da učestvuje u stabilizaciji Avganistana na duge staze.

Rusija je takođe pristala da poširi sporazum sa NATO-om, dozvolivši transport vojne opreme i namirnica za vojnike u Avganistanu preko svoje teritorije.

G. Rasmusen je rekao da su se NATO i Rusija i pismeno složile da više ne predstavljaju pretnju jedna drugoj. "Po prvi put, ove dve strane će sarađivati u zajedničkoj odbrani", rekao je on.

Ovo je takođe i prvi samit NATO-a na kojem je Rusija učestvovala, od rusko-gruzijskog rata, pre dve godine.

Rasmusen je rekao da sporazum o odbrambenoj saradnji ima "realni politički značaj". Dve strane će razmenjivati informacije o pretnji evropskom vazdušnom prostoru, što ne isključuje ni saradnju u obaranju eventualnih neprijateljskih projektila, rekao je on.

Rasmusen je ocenio samit u Lisabonu kao prekretnicu u istoriji zapadne alijanse.


Izvor: BBC Serbian

NATO NOVOSTI

NATO sjedište za novi milenij

Nit vodilja dizajnera bila je interijer prostora prilagoditi da odgovara individualnim i kolektivnim potrebama zaposlenika. U planu su i dodatni sadržaji koji će osigurati kvalitetnije okruženje za zaposlenike: banke, trgovine te restorani i sportski objekti. Tako će NATO dobiti sjedište za novi milenij, koje će pomoći održanju uspjeha Saveza kao i boljem provođenju novih zadaća. Svečanost otvaranja radova održana je 16. prosinca 2010. u nazočnosti najviših dužnosnika NATO-a i Kraljevine Belgije

Da bi se ispunili svi zahtjevi koji će se pred NATO savezom naći tijekom XXI. stoljeća, na 50. obljetnicu samita u Washing?tonu 1999. dogovorena je izgradnja novog sjedišta NATO-a Bruxellesu. Mjerodavni su se usuglasili da postojeći objekti nisu dovoljno fleksibilni i kvalitetni jer je postojeće sjedište izgrađeno još 1967. kao privremeno rješenje. Budući da je riječ o zgradi koja je dugo u uporabi, zaključeno je da je potreba za novim sjedištem potpuno opravdana. Naime, i radne metode koje zagovara Savez traže modernije prostore koji osoblju pružaju ugodno radno okruženje. Stoga je nit vodilja dizajnera bila interijer prostora prilagoditi da odgovara individualnim i kolektivnim potrebama zaposlenika. U planu su i dodatni sadržaji koji će osigurati kvalitetnije okruženje za zaposlenike: banke, trgovine te restorani i sportski objekti. Tako će NATO dobiti sjedište za novi milenij, koje će pomoći održanju uspjeha Saveza kao i boljem provođenju novih zadaća. Među prostorijama koje bi trebale omogućiti što bolju suradnju zemalja članica kao i drugih zemalja te međunarodnih organizacija naći će se i konferencijski sadržaji, koji, pak, podrazumijevaju urede izaslanstava i međunarodnog osoblja te urede za vojno osoblje, agencije i partner misije. Novi se objekt planira izgraditi nasuprot sadašnjeg sjedišta, koje se nalazi uz autocestu koja povezuje središte grada sa zračnom lukom Zaventem. Za izgradnju novog sjedišta predviđeno je 40 hektara površine, koliko ima i sadašnje. Rušenje objekata koji su bili na toj površini teklo je u dvije faze te je dovršeno u srpnju 2008.

[attachment=1]Budući izgled novog sjedišta NATO-a

Odluka o izgradnji novog objekta uključivala je i petogodišnji plan priprema i rasprava o svim ključnim fazama procesa izgradnje. U te su djelatnost i uključene i neke studije, kojima je obuhvaćena i ocjena postojećeg stanja sadašnjeg sjedišta te usporedba s četiri opcije. Studije su obuhvaćale i razradu planova zaštite od požara, kao i razvoj prostornih i tehničkih programa te raspisivanje međunarodnih arhitektonskih natječaja za izbor najpovoljnijeg dizajna i koncepta. Kako je to zahtjevan projekt, određene su unutarnje strukture upravljanja, koje čine dva temeljna elementa. Tako su za politički i financijski nadzor zaduženi predstavnici 26 zemalja Sjevernoatlantskog vijeća. To su veleposlanici zemalja članica i osobe ovlaštene za taj projekt, tj. osoblje unutar DPRHQB-a. Za izvršnu vlast zaduženo je NATO-ovo međunarodno osoblje (IS), dok je odgovornost za upravljanje projektom prepuštena tijelu HQPO. U vanjskoj potpori važnu ulogu ima belgijski Host Nation"s Project Management Team (PMT), zadužen za proračun, standard i kvalitetu, kao i koordiniranje aktivnosti idejnog projekta. Vezano za zaduženje tima za idejni projekt, još je 2001. pokrenut natječaj za arhitektonsko projektiranje, a ugovor između tog tima i belgijskog ministarstva obrane potpisan je u prosincu 2004. Tada je velik dio odgovornosti za ostvarenje projekta NATO prebacio na belgijsku vlast čime je dokazao da Belgijci uživaju puno povjerenje Saveza. Ugovor o davanju koncesije tada su potpisali tadašnji belgijski premijer Guy Verhofstadt, ministar obrane Andre Flahaut te Lord Robertson, glavni tajnik NATO-a.

Autor: Lana Kunić
Izvor: Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)

NATO ponudio mirovne snage Izraelu i Palestini


10.02.2011

NATO će ponuditi mirovne snage Izraelu i Palestini ukoliko to obe strane zatraže u mirovnom sporazumu, rekao je juče u okolini Tel Aviva generalni sekretar tog saveza Anders Fog Rasmusen.

Rasmusen je dodao da će NATO intervenisati ukoliko budući mirovni sporazum bude prekršen ili ako jednoj strani bude potrebna podrška.

Do tada, NATO se "neće uključiti u mirovni proces na Bliskom istoku i ne traži ulogu u njemu", rekao je Rasmusen na godišnjoj konferenciji o bezbednosti u izraelskom gradu Herclija, severno od Tel Aviva.

Portparol izraelskog premijera Benjamina Netanjahua rekao je da su Netanjahu i Rasmusen razgovarali o produbljivanju saradnje Izraela i NATO, ali nije mogao da potvrdi da li će Izrael prihvatiti Rasmusenovu ponudu.

Netanjahu insistira da u mirovnom sporazumu Izrael mora imati potpune bezbednosne garancije.

Palestinski predsednik Mahmud Abas rekao je da će prihvatiti vremenski ograničeno razmeštanje međunarodnih mirovnih snaga u budućoj palestinskoj državi.

Izvor: Beta

Obama i Rasmusen o misijama NATO


08.11.2011

Američki predsednik Barak Obama i generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen razgovarali su o planiranom povlačenju iz Avganistana i o nedavno završenoj sedmomesečnoj kampanji Alijanse u Libiji.

[attachment=1]

Obama i Rasmusen su na sastanku koji je juče održan iza zatvorenih vrata razgovarali o samitu NATO, koji će se održati u maju u Čikagu, i o potrebi da se pojačaju veze Alijanse sa zemljama koje nisu partnerske, saopštila je Bela kuća.

- Pored toga, predsednik i generalni sekretar su raspravljali o važnom napretku misije NATO u Avganistanu - navodi se u saopštenju, javila je agencija Frans pres.

Na prošlogodišnjem samitu NATO u Lisabonu, Alijansa je dogovorila plan o povlačenju svih trupa iz Avganistana do 2014. godine nakon predaje bezbednosnih dužnosti avganistanskim snagama.

Obama je u junu naložio da se iz ove zemlje do sredine 2012. godine vrati svih 33.000 američkih vojnika koji su poslati kao dodatne snage i objavio je početak kraja desetogodišnjeg rata.

Međutim, prošle nedelje u medijima su se pojavili navodi da Obamini savetnici razmatraju promenu vojne politike u Avganistanu tako što bi se znatno ranije umanjila vojna misija i usredsredilo na predaju dužnosti avganistanskim snagama.

Izvor: www.blic.rs

NATO (OTAN) nudi posao
"Slobodna Dalmacija"
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx


NATO nudi posao od 10.000 eura
 
Ulaskom u NATO Hrvatima se omogućuje zapošljavanje u brojnim zemljama

Ako za nezaposlene Hrvate nema novih poslova u Hrvatskoj, ima ih u NATO savezu. Naime, upravo je u tijeku natječaj Sjevernoatlantskog saveza koji traži 30 novih djelatnika u sjedištu Saveza u Bruxellsu, potom u raznim diplomatskim predstavništvima Saveza u Europi, te u misijama na Kosovu i Afganistanu. Riječ je o civilnom, tzv. međunarodnom osoblju NATO-a, gdje će sutra možda i koji nezaposleni Hrvat pronaći svoje novo radno mjesto.

Što se traži
Ovisno o kategoriji radnog mjesta razlikuje se i iznos mjesečnih primanja. Najviši iznos je 10.440 eura za poslove rukovodećih službenika i savjetnika. Uvjet je sveučilišno obrazovanje, usmeno i pismeno znanje engleskog i francuskog jezika. Primjerice, do 20. travnja traje natječaj kojim se traži tzv. menadžer za upravljanje, koji osim plaće od visokih 10 tisuća eura može računati na 1000 eura pokrivenih putnih troškova, te smještaj i hranu. Ugovor se potpisuje na tri godine.

S druge strane, najniža plaća iznosi 2400 eura eura za poslove amdinistrativnog referenta, osiguranja ili tehnički poslovi, poput vozača, za koje se traži potvrda o educiranosti za takve poslove, uz što se provodi i dodatno testiranje, fizičke spremnosti ili praktično testiranje za tehničke poslove. Znanje engleskog i francuskog je obvezno, a natječaj traje do 25. travnja.

Treba reći da NATO ima i vlastiti mirovinski fond, a svi zaposlenici prvih šest mjeseci prolaze pokusni rad.
Uz redovita mjesečna primanja, zaposlenici međunarodnog osoblja primaju i brojna dodatna novčana primanja, poput dječjeg doplatka, naknade za odvojeni život, iznos za najamninu, za supruge, što u nekim slučajevima ovisi o lokaciji rada.

Ako slučajno savšreno govorite engleski jezik, te istovremeno paštunski i dari jezik, onda vam se može nasmješiti zaposlenje u Afganistanu, u misiji ISAF-a, gdje su danas traženi prevoditelji za spomenute jezike. Početna primanja prevoditelja kreću se od četiri tisuće do osam tisuća eura, na što se dodaje dodatak po godini službe. Uz to svaki civilni zaposlenik prima i dodatnu naknadu za svaki dan proveden u Afganistanu u iznosu od 45 eura.
Civilni djelatnici u Afganistanu imaju i druge beneficije, poput naknade za odjeću na godišnjoj razini od 400 eura.

Samo je natječaj za prevoditelja u Afganistanu otvorenog do daljnjeg. Obrasce za prijavu svi zainteresirani mogu preuzeti na web stranicama www.nato.hr te ih elektroničkim putem poslati na adresu Saveza u Bruxellesu.
U tijelima NATO-a čak se može i stažirati, pa je tako do kraja travnja otvoren natječaj za stažiranje u Stožeru NATO-a, Savezničkom zapovjedništvu i Vrhovnom zapovjedništvu snaga za Europu. Natječaji za stažiranje predviđeni su za studente koji su završili najmanje dvije godine studija.

Za one koji kritiziraju ministra Miranda Mrsića koji je predložio poticanje zaposlenosti među mladima kroz ideju stažiranja uz minimalnu naknadu, treba reći da se stažiranje u tijelima NATO-a-ne plaća. Primjerice, u slučaju Savezničkog zapovjedništva za transformaciju (ACT), stažisti putuju u Norfolk (SAD) ili Monsanto (Portugal), gdje obavljaju stažiranje. Za putovanje na lokaciju stažiranja i povratak kući stažisti primaju povrat financijskih sredstava, te paušalni iznos od tisuću dolara mjesečno za druge troškove. Smještaj i hrana osigurani su u mjestu stažiranja.
DENIS KRNIĆ

Stipendije

Za završene diplomante, istraživače, te doktorante predviđene su i stipendije. Stipendije u NATO-ovim tijelima razlikuju se prema stupnju obrazovanja za koji se zaprima stipendija. Najviša moguća stipendija predviđena za gostujuće znanstvenike u iznosu od 2500 eura mjesečno uz pokrivene troškove i dodatak za mirovinsko osiguranje.
 
I EU od lipnja nudi poslove za 4000 eura
Europska komisija zaposlila je 478 Bugara i 727 Rumunja, ukupno njih 1205. To je za gotovo četvrtinu više od zadanog cilja. Naime, nakon ulaska neke zemlje u institucije EU-a, poput Europske komisije, i druga tijela EU-a nastoje radi “geografske ravnoteže” ispuniti kvotu zaposlenih za svaku zemlju organizirajući posebne natječaje.

Naravno, nitko ne sprječava građane novih članica EU-a da premaše svoju minimalnu kvotu, pa i da njihov udjel među “eurokratima” bude značajno veći od udjela stanovništva njihove zemlje među stanovnicima EU-a.
Institucije EU-a danas zapošljavaju Hrvate koji su se javili natječaj 2009. godine kao ugovorne zaposlenike, i to najviše u “jezičnom” području, poput prevoditelja i tumača.

Uskoro se, točnije u lipnju, raspisuje prvi “pravi” natječaj, poznat kao “concours”, za Hrvate koji žele raditi u institucijama EU-a, također u “jezičnom” području, a poslije će se raspisati i za ostala područja.
S obzirom na iskustva prijašnjih proširenja EU-a, hrvatska bi minimalna kvota trebala biti nešto veća od 250 “eurokrata”, dok bi, s obzirom na naš udio u stanovništvu EU-a, nama trebalo pripasti oko 450 mjesta.

Taj broj naši građani, ako budu uspješni na natječajima, mogu i premašiti. Međutim, treba uzeti u obzir i najave da će EU do 2018. godine smanjiti broj zaposlenika za pet posto. Početne plaće u EU-u za administratore, za koje se mjesto traži završen fakultet, iznose nešto više od 4000 eura.

Asistenti, koji ne moraju imati završen fakultet, plaćeni su manje, ali također pristojno.
Prvi dio testiranja za posao u EU-u, na engleskom, francuskom ili njemačkom jeziku, u pravilu je nešto poput testa inteligencije, dok se drugi dio, za najbolje kandidate iz prvog dijela, odnosi na stručno znanje i vještine.
goran kotur
 

Špijuniranje zbog penzije i "Mata Hari"


14.08.2012.

NATO otkrio dva špijuna u svojim redovima u poslednjih sedam dana. Vojnik otkrio novinarki informacije o operacijama američke vojske iz Avganistana. Drugi špijun prodajom vrlo osetljivih planova američke vojske želeo da sebi obezbedi udoban život u penziji.

[attachment=1]

Severnoatlanska alijansa menja bezbednosne procedure u Evropi nakon što je u roku od sedam dana u svojim redovima u Nemačkoj otkrio dva špijuna.

Kako piše britanski Tajms, reč je o civilnom službeniku Manfredu K. koji je, nezadovoljan svojom niskom platom, želeo da prodajom vrlo osetljivih planova američke vojske sebi obezbedi udoban život u penziji.

Prema pisanju lista, on je na svoj kompjuter prebacio taktičke planove za potencijalna mesta za iskrcavanje američkih vojnika širom sveta. Pored toga, prebacio je i nekoliko desetina šifri za kompjuterske programe kojima se služi vojni vrh i tajne operacije komandosa.

Reč je o A materijalu za rusku tajnu službu FSB, objavio je jedan nemački novinar, koji tvrdi da su Rusi Manfredu ponudili devet miliona evra.

Osumnjičen je za saučesništvo u pokušaju sabotaže baze Ramštajn, koja je sedište američkih vazdušnih snaga u Evropi i glavni centar za operacije u Avganistanu.

Drugi špijun je pilot helikoptera, koji je, prema pisanju nemačkog Fokusa, pao pod uticaj jedne novinarke, zbog čega se odlučio na krađu podataka. On je na svoj hard-drajv prebacio operativne planove međunarodnih snaga u Avganistanu, satelitske snimke prijateljskih obaveštajnih službi, kao i listu poverljivih imena.

Među dokumentima koje je kopirao nalaze se detalji operacija nemačkih posebnih jedinica u Avganistanu. Izvori tvrde da su ti podaci mogli kompromitovati operacije britanskih specijalnih jedinica SAS i američkih specijalaca.

Pilot je špijunirao za novinarku koja je tražila ekskluzivan materijal za knjigu o ratu protiv terorizma. Prema saznanjima Fokusa, pilot helikoptera uradio je sve zbog novinarke koja ga je uverila da je "zaljubljena u njega". Uhapšen je kada je njen suprug, inače pilot nemačkog Bundesvera, u ukradenim materijalima pronašao vlastito ime na tajnoj listi pilota.

Neimenovani izvori u NATO-u rekli su za Tajms da je curenje podataka moglo izazvati "neograničenu štetu". Otkriće dva špijuna, navodno je izazvalo pometnju u evropskim bazama NATO-a. Bezbednosne procedure se preispituju, a razmišlja se i o tome da se ograniči pristup tajnim podacima samo vojnom osoblju.

Istražuje se i da li je deo materijala već došao do ruskih obaveštajnih službi, kao probni uzorak.

Izvor: RTS (http://www.rts.rs)

Fratini kandidat za šefa NATO-a


15.09.2012

Bivši šef italijanske diplomatije Franko Fratini je kandidat za novog generalnog sekretara NATO-a, saznaje italijanski list "Republika".

[attachment=1]

Fratini bi mogao da nasledi sadašnjeg čelnika NATO-a Andersa Foga Rasmusena, kome mandat ističe u julu 2013. godine.

Fratini je zasad jedini kandidat, on ima podršku vlade Marija Montija, a Italija predvodi trku za dobijanje čelnog položaja u Atlantskom savezu, ističe rimski dnevnik.

Prema izveštaju "Republike", nije isključena ni mogućnost da Rasmusenu bude produžen mandat za jednu godinu.

Ali italijanski stalni predstavnik u sedištu NATO-a, ambasador Rikardo Sesa je kandidaturu Fratinija već najavio Savetu NATO-a prošle srede, "gde se nije čula nijedna reč protiv te kandidature", dodao je rimski dnevnik.

"Republika" navodi da bi Italija, ako bi Fratini dobio podršku saveznika, dobila ponovo svog čoveka na položaju generalnog sekretara NATO-a posle 41. godine.

Italijan Manlio Brozio je bio generalni sekretar NATO-a od 1964. do 1971.

Izvor: Beta (http://www.beta.rs)

Alen novi komandant NATO?


10.10.2012.

Očekuje se da će NATO danas saopštiti da će komandant međunarodnih snaga u Avganistanu američki general (Marine Corps four-star general) Džon Alen biti novi vrhovni komandant snaga alijanse.

[attachment=1]

Pedesetosmogodišnji Alen bi trebalo da sledeće godine preuzme komandu od američkog admirala Džona Stavrajdisa, koji je na čelu štaba alijanse u belgijskom gradu Monsu od 2009.

Alena će, kako se očekuje, američki general Džozef Danford zameniti na dužnosti komandanta snaga u Avganistanu, gde bi NATO trebalo da okonča borbene operacije 2014. godine, javlja DPA, pozivajući se na neimenovane izvore.

Izvor: Blic (http://www.blic.rs)

General Džon Alen novi komandant NATO snaga u Evropi


10.10.2012.

Dosadašnji komandant međunarodnih snaga u Avganistanu, američki general Džon Alen imenovan je za vrhovnog komandanta NATO snaga u Evropi, saopštio je danas ministar odbrane SAD Leon Paneta.

[attachment=1]

General Alen zameniće admirala DŽejmsa Stavridisa na proleće 2013. na mestu koje uvek pripada Amerikancu.

Paneta je ovo izjavio u Briselu, posle sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO. Pored njega je bio i generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen.

Na čelo međunarodnih snaga u Avganistanu generala Džona Alena zameniće drugi američki general, Dzožef Danford.

Američki Senat još treba da odobri ove nominaciju koje je izdao predsednik SAD Barak Obama.

Rasmusen je rekao da su 28 zemalja članica NATO jednoglasno odobrile generala Alena kao novog vrhovnog komandanta združenih snaga u Evropi (SACEUR) čiji generalštab se nalazi blizu Monsa, u Belgiji. Kao i njegovi prethodnici Alen će takodje komandovati ukupnim američkim snagama baziranim u Evropi (EUCOM), čiji je generalštab u Štutgartu u Nemačkoj.

General Alen (59) je u Avganistanu je nadzirao borbu protiv talibanske pobune, pod njegovom komandom bilo je 150.000 ljudi. U Avganistanu se još nalazi oko 68.000 Amerikanaca i 40.000 vojnika NATO, a predviđeno je da do kraja 2014. odgovornost za bezbednost prenesu avganistanskim snagama.

Izvor: Blic (http://www.blic.rs)

 

Izgled lica kazuje o covjekovom zdravlju.
[attachment=1]

Suspendovana nominacija generala Alena na čelo NATO snaga


13.11.2012.

Američki predsednik Barak Obama suspendovao je danas nominaciju generala Džona Alena, komandanta savezničkih snaga u Avganistanu, za novog komandanta NATO snaga u Evropi, saopštila je danas Bela kuća.

Ova objava dolazi posle otkrića Alenove moguće umešanosti u aferu oko prošlonedeljne ostavke bivšeg šefa Centralne obaveštajne agencije (CIA ) (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=20020.0) Dejvida Petreusa.

Alen je pod istragom zbog slanja "neprikladnih" mejlova jednoj ženi vezanoj za aferu oko bivšeg šefa CIA, što je novi razvoj događaja u toj aferi.

General Alen će "nastaviti da vodi" savezničke snage u Avganistanu, rekao je portparol američkog Nacionalnog saveta za bezbednost (NSC) Tomi Vietor.

"Na zahtev ministarstva odbrane (Obama) je suspendovao nominaciju generala Alena na mesto vrhovnog komandanta NATO snaga u očekivanju istrage o njegovom ophodjenju koju je otpočelo ministarstvo odbrane", rekao je Vietor.

Po rečima jednog zvaničnika Pentagona Federalni istražni biro (FBI) oktrio je oko 30.000 stranica "neprikladne" imejl korespondencije između Alena i Džil Keli, prijateljice bračnog para Petreus i jedne od ključnih osoba u skandalu koji je doveo do Petreusove ostavke zbog vanbračne veze.

Džil Keli je obavestila FBI da je dobila preteće imejlove. Kada je sprovedena istraga pokazalo se da je te preteće mejlove slala Pola Brodvel, biograf i ljubavnica Petreusa. Tako je FBI i naleteo na mejlove izmedju Pole Brodvel i direktora CIA, zbog kojih je izbio skandal.

Američki ministar odbrane Leon Paneta rekao je u saopštenju da je njegova služba obaveštena o Alenovoj prepisci u nedelju i da je zatražena istraga.

Nominacija Alena na mesto vrhovnog komandata NATO snaga u Evropi objavljeno je 10. oktobra. On je trebalo da zameni admirala Džejmsa Stavridisa na proleće 2013. na mestu koje uvek pripada jednom Amerikancu.

Odluka FBI-ja da preda Alenov slučaj Pentagonu kao i odluka da Alen nastavi na dužnosti komandanta u Avganistanu dok traje istraga, jaka je indikacija da zvaničnici gledaju na to što se desilo kao moguće kršenje vojnih propisa a ne kršenje saveznog krivičnog zakona, navodi agencija AP.

Zvaničnici nisu rekli u čemu se sastojala neprikladnost Alenove prepiske.

Izvor: Beta (http://www.beta.rs)

"Beta" je vrlo obzirna u biranju rijeci......

"Vecernji list" pise jasnije :

– Postoji mogućnost da je general Allen bio vrlo blizak s Jill Kelley, no sve se u ovome trenutku još istražuje – potvrdio je službeni Pentagon. Koliko je ta “moguća blizina” doista bila jaka i očita, najbolje pokazuje podatak da je američki ministar obrane Leon Panneta već zaustavio Allenovo imenovanje zapovjednikom Združenog stožera snaga NATO-a, ali i preporučio Senatu da s mjesta zapovjednika ISAF-a, odnosno NATO operacije u Afganistanu, odmah smijeni Allena i na njegovo mjesto imenuje generala Josepha Dunforda, što je podržao i sam predsjednik Obama.

http://www.vecernji.hr/vijesti/fatalna-libanonka-jill-kelley-unistila-karijeru-generalu-allenu-clanak-475029

Eh generali US ARMY,šta vam bi-padoste pokošeni bez pucnjave :P ;D

Жене су чудо! :laugh:

11.4.2013.

Kako štede članice NATO-a?

 U vrijeme sveopće štednje i ministarstva obrane se suočavaju sa sve slabije popunjenim blagajnama. Kako se zemlje NATO-saveza snalaze u besparici?

Izbijanje gospodarske i financijske krize prije pet godina je političare diljem svijeta natjeralo na štednju. Od toga nisu ostali pošteđeni ni vojni budžeti zemalja članica NATO-saveza, piše Deutsche Welle.

Samo se u Njemačkoj do 2015. planira uštedjeti osam milijardi eura. No kako se generali i ministri obrane snalaze s manje novca? Odgovor leži u boljoj iskoristivosti postojećih resursa i boljoj suradnji unutar NATO-a.

Recept zvan sinergija

- U trenutku u kojem smo prisiljeni s manje sredstava ispuniti zadaće koje pred nas postavlja sigurnosna situacija u svijetu treba što je moguće više pojačati zajedničke mehanizme kojima raspolažu savezi - rekao je još 2011. njemački ministar obrane Thomas de Maizière. 2012. je pokrenut NATO-ov projekt "Smart Defence", a i u sklopu Zajedničke europske vanjske i sigurnosne politike (GASP) se sve kreće u smjeru sinergije resursa. No proces je još uvijek u povojima.

- Mi smo još na počecima. Prije je bilo tako da je svatko sudjelovao s onim što najbolje može ali je inače bio, što se tiče logistike i planiranja, prepušten sam sebi - kaže potpukovnik Michael Angerer iz njemačkog ministarstva obrane. No sada bi se partneri trebali usredotočiti na pojedine zadaće.

- Mi si vjerojatno više nećemo moći priuštiti 28 oružanih snaga koje mogu sve - smatra Angerer. Pred Europom su velike zadaće jer NATO-partner SAD se sve više okreće pacifičkom području.

Nizozemci u njemačkim tenkovima

Nisu svi s ushitom prihvatili program za udruživanje snaga i mnogi nisu bili, kako kaže Angerer, spremni odreći se nadležnosti za neka područja. No suradnja je sve intenzivnija. Tako su Nizozemci svoje borbene tenkove poslali u pričuvu, a nizozemski vojnici sada vježbaju s druge strane granice, u Njemačkoj.

Na području vojnog zrakoplovstva, posebice u transportnom sektoru, suradnja na europskoj razini već  odavno traje što se, između ostalog, pokazalo i tijekom nedavne misije u Maliju. Ovdje su Francuzi preuzeli dobar dio posla na terenu ali je logistika bila u potpunosti europska. I zajednički krizni stožer u njemačkom Ulmu je dio ove strategije.

Zajednički u akciju

No nisu svi oduševljeni trendom odricanja od nekih kompetencija u svrhu štednje.

- Sigurnosna politika danas više ovisi o financijama nego o strateški važnim pitanjima - kritizira Christian Mölling iz zaklade za Znanost i politiku.

On na "obrambeno-ekonomski imperativ" gleda s krajnjom skepsom. Tim više što se neke zemlje unutar saveza, poput Njemačke, ne mogu odreći nekih sigurnosno-obrambenih elemenata. Stoga je i efekt štednje pri Bundeswehru zasad izostao. Osim suradnje na terenu partneri sad tijesno surađuju i na visokoj razini.

U međuvremenu NATO-partneri više ne vode samostalne akcije bez suglasnosti s drugima.

- Vrijeme samostalnih akcija je iza nas - kaže Mölling. No to vodi tomu da se u vojne akcije uključuje sve više zemalja i partneri koji baš i ne podržavaju svim srcem neke poteze partnera. To se mnogima, pogotovo u Njemačkoj ne sviđa.

Defender.hr (http://defender.hr/)

А када то није било тако? Него, сада се више води рачуна о економици трошења средстава или рационалном  трошењу средстава (на граници минималног за потребе одбране). То је последица економске кризе, усмерења финасијских средстава на друге друштвене потребе и високих трошкова набавке, одржавања и обуке људства за све сложенија борбена средства и системе.

Vir: Defender
http://www.defender.hr/


NATO je dobio novog Vrhovnog vojnog zapovjednika
 
NATO photo by Sgt Peter Buitenhuis RNLAF

Datum objave:
14.05.2013

Američki general sa četiri zvjezdice Filip Breedlove preuzeo je vojno zapovjedništvo NATO-a u ponedjeljak, obećavši da će poduprijeti vojno-politički savez u pripremi teškog povlačenja iz Afganistana iduće godine. Breedlove je službeno preuzeo dužnost od američkog admirala Jamesa Stavridisa zapovjednika savezničkih snaga za Europu (SACEUR) na ceremoniji u Monsu, u južnoj Belgiji, a na primopredaji je bio nazočan i glavni tajnik NATO saveza Anders Fogh Rasmussen.

Po tradiciji, vojnim zapovjedništvom NATO saveza zapovijeda američki časnik, a Breedlove je 17. po redu koji će to učiniti. Breedlove je nominiran u ožujku, nakon što je iz igre ispao John Allen, zapovjednik NATO snaga u Afganistanu, zbog skandala koji je doveo do pada šefa CIA-e David Petraeusa, koji je također bio jedno vrijeme na čelu misiji u Afganistanu.

"Moj prvi i trajan prioritet bit će osigurati da NATO ostane budan i spreman odgovoriti na izazove i prijetnje budućnosti s agilnim, sposobnim i interoperabilnim vojnim snagama", rekao je Breedlove. "Unutar granica našeg Saveza uživamo neviđenu razinu stabilnosti, ali izvan naših granica postoji neizvjesnost i nesigurnost," rekao je.

Zamisli nije nego, predhodi mu vrlo težak zadatak vrlo teškog povlačenja iz Avganistana i to tek iduće godine.

Šta bi tek izjavio da je morao da ga osvaja?

Ja mislim, da će biti teže povlačenje nego osvajanje. Treba se povući kao pobjednik i "čista obraza". A šta čeka Afganistan - imamo primjere u Libiji i Iraku....

Ni kod Sfinge nije izgleda ništa bolje.

A o obrazu bi valjalo da se porazmisli malo unapred, prvo da se skoči pa onda kaže hop!

Koliko čujem, rusi planiraju da se koncentrišu na Avganistan, nedavno sam čuo neku izjavu Putina gde govori o tome da Rusija mora da se zaštiti od pretnji iz Avganistana.

Čisto sumnjam da bi se Rusi ponovo upustili u tu avanturu.
Ipak su valjda i naučili ponešto iz nekadašnje 10-to godišnje
avanture....Vjerovatno je mislio na nešto sasvim drukčije.

Novi K-dant zračnih snaga Nato porijeklom Slovenac?

Obama je predložio senatu da imenuje za K-danta zračnih snaga U Europi i Africi ( taj je ujedni o K-dant zračnih snaga NATO) gen.puk. Frank Gorenca, porijekolo Slovenca.

Vir:"Delo" Ljubljana
http://www.delo.si/


Prihodnji poveljnik zračnih sil zveze Nato bo ameriški Slovenec Ameriški predsednik je senatu predlagal, naj na položaj imenuje generalpodpolkovnika Franka Gorenca.
 
New York − Ameriški predsednik Barack Obama je senatu predlagal, naj za novega poveljnika ameriških zračnih sil v Evropi in Afriki, ki je hkrati tudi poveljnik zračnih sil zveze Nato, imenuje generalpodpolkovnika Franka Gorenca, piše Slovenska tiskovna agencija.

V primeru senatne potrditve bo Gorenc trem generalskim zvezdicam pridal še eno in bo napredoval na položaj generala.

Na sedežu poveljstva Natovih zračnih sil v nemškem Ramsteinu bo zamenjal generala Phillipa Breedlova, ki je maja prevzel položaj vrhovnega poveljnika zveze Nato.

Frank Gorenc se je rodil leta 1957 v Ljubljani. Ko je bil star štiri leta, se je s staršema in štiri leta starejšim bratom, prav tako generalom ameriških zračnih sil Stanleyjem Gorencem, preselil v ZDA, v Milwaukee v zvezni državi Wisconsin.

Stanley Gorenc, ki si je v karieri prav tako kot brat prislužil številna odlikovanja, se je upokojil s činom generalmajorja.

Frank Gorenc se je za vojaško kariero navdušil med obiskom brata na Ameriški zračni akademiji v Colorado Springsu, kjer je leta 1979 tudi sam diplomiral, piše STA. Po šolanju je postal inženir in vojaški pilot, v svoji karieri pa je doslej opravil okrog 4500 ur letenja, večinoma z lovskimi letali F-15.

Hitro je napredoval po lestvici zračnih sil, dodaja STA. Čin brigadirja je dobil oktobra leta 2005, ko je poveljeval enoti v Iraku, februarja 2008 je napredoval v generalmajorja, avgusta leta 2009 pa je že dobil čin generalpodpolkovnika. Trenutno zavzema položaj tretjega človeka v štabu ameriških zračnih sil v Washingtonu.

 
Information > Biographies > LIEUTENANT GENERAL FRANK GORENC
 
LIEUTENANT GENERAL FRANK GORENC
Lt. Gen. Frank Gorenc is Assistant Vice Chief of Staff and Director, Air Staff, Headquarters U.S. Air Force, Washington, D.C. He oversees the administration and organization of the Air Staff, which develops policies, plans and programs; establishes requirements; and provides resources to support the Air Force's mission. He also serves as Deputy Chairman of the Air Force Council, and is the Air Force accreditation official for the international Corps of Air Attachés.

General Gorenc was born in Ljubliana, Slovenia. He earned his commission in 1979 as a distinguished graduate from the U.S. Air Force Academy. He has commanded a fighter squadron, an operations group, two wings, the Air Force District Washington, and a component Numbered Air Force. General Gorenc has served in numerous positions at Air Combat Command, in the Pentagon on the Air Staff and The Joint Staff, and at Supreme Headquarters Allied Powers Europe as the special assistant to the Commander USEUCOM/SACEUR. Prior to assuming his current position, he was the Commander of 3rd Air Force, U.S. Air Forces in Europe, Ramstein Air Base, Germany.

The general is a command pilot with more than 4,500 flight hours and has served as the F-15C East Coast Demonstration Team pilot.

EDUCATION
1979 Distinguished graduate, Bachelor of Science degree in civil engineering, U.S. Air Force Academy, Colorado Springs, Colo.
1983 Squadron Officer School, by correspondence
1986 Air Command and Staff College, by correspondence
1986 NATO Tactical Leadership Program, Jever AB, West Germany
1988 Distinguished graduate, U.S. Air Force Fighter Weapons School, Nellis AFB, Nev.
1989 Master of Aeronautical Science degree, Embry-Riddle Aeronautical University, Daytona Beach, Fla.
1994 Air War College, by seminar
1995 Master of Science degree in national security strategy, National War College, Fort Lesley J. McNair, Washington, D.C.
2006 Joint Force Air Component Commander Course, Maxwell AFB, Ala.
2007 Capstone Flag Officer Course, National Defense University, Fort Lesley J. McNair, Washington, D.C.
2008 Joint Flag Officer Warfighter Course, Maxwell AFB, Ala.
2008 Defense Policy Seminar, Elliott School of International Affairs, George Washington University, Washington, D.C.
2009 Cyberspace Operations Executive Course, Maxwell AFB, Ala.
2011 Pinnacle General and Flag Officer Course, National Defense University, Fort Lesley J. McNair, Washington, D.C.

ASSIGNMENTS
1. August 1979 - December 1980, student, undergraduate pilot training, Vance AFB, Okla.
2. December 1980 - April 1984, T-38A instructor pilot and flight examiner, 25th Flying Training Squadron, Vance AFB, Okla.
3. April 1984 - August 1984, student, F-15 Replacement Training Unit, Luke AFB, Ariz.
4. August 1984 - April 1988, F-15C aircraft commander, flight examiner and flight commander, 525th Tactical Fighter Squadron, Bitburg AB, West Germany
5. April 1988 - October 1991, F-15C aircraft commander and Chief, Weapons and Tactics, 94th Fighter Squadron, Langley AFB, Va.
6. October 1991 - March 1992, Chief, Weapons and Tactics, 1st Fighter Wing, Langley AFB, Va.
7. March 1992 - June 1992, aide to the Commander, Tactical Air Command, Langley AFB, Va.
8. June 1992 - September 1993, aide to the Commander, Air Combat Command, Langley AFB, Va.
9. September 1993 - August 1994, Chief, Operational Officer Assignments Branch, ACC, Langley AFB, Va.
10. August 1994 - September 1995, student, National War College, Fort Lesley J. McNair, Washington, D.C.
11. September 1995 - January 1996, operations officer, 390th Fighter Squadron, Mountain Home AFB, Idaho
12. January 1996 - June 1997, Commander, 390th Fighter Squadron, Mountain Home AFB, Idaho
13. June 1997 - January 1998, special assistant to Operations Group Commander, Mountain Home AFB, Idaho
14. January 1998 - December 2000, Chief, Studies, Analysis and Gaming Division, Joint Staff, the Pentagon, Washington, D.C.
15. December 2000 - August 2002, Commander, 18th Operations Group, Kadena AB, Japan
16. August 2002 - September 2003, special assistant to U.S. European Command/Supreme Allied Commander Europe, Mons, Belgium
17. September 2003 - June 2005, Commander, 1st Fighter Wing, Langley AFB, Va.
18. June 2005 - July 2006, Commander, 332nd Air Expeditionary Wing, Balad AB, Iraq
19. August 2006 - June 2007, Director, Operational Plans and Joint Matters, Deputy Chief of Staff for Air, Space and Information Operations, Plans and Requirements, Headquarters U.S. Air Force, Washington, D.C.
20. June 2007 - August 2008, Commander, Air Force District of Washington, Andrews AFB, Md.
21. August 2008 - August 2009, Director of Air and Space Operations, Air Combat Command, Langley AFB, Va.
22. August 2009 - March 2012, Commander, 3rd Air Force, Ramstein AB, Germany
23. April 2012 - present, Assistant Vice Chief of Staff and Director, Air Staff, Headquarters U.S. Air Force, Washington, D.C.

SUMMARY OF JOINT ASSIGNMENTS
1. January 1998 - December 2000, Chief, Studies, Analysis and Gaming Division, Joint Staff, the Pentagon, Washington, D.C., as a lieutenant colonel and colonel
2. August 2002 - September 2003, special assistant to U.S. European Command/Supreme Allied Commander Europe, Mons, Belgium, as a colonel
3. June 2005 - July 2006, Commander, 332nd Air Expeditionary Wing, Balad AB, Iraq, as a colonel and brigadier general

FLIGHT INFORMATION
Rating: Command pilot
Flight hours: More than 4,500
Aircraft flown: T-38A, F-15C, MQ-1B, UH-1N and C-21

MAJOR AWARDS AND DECORATIONS
Distinguished Service Medal with oak leaf cluster
Defense Superior Service Medal with oak leaf cluster
Legion of Merit with two oak leaf clusters
Airman's Medal
Bronze Star Medal
Meritorious Service Medal with two oak leaf clusters
Air Medal with three oak leaf clusters
Aerial Achievement Medal with silver oak leaf cluster
Joint Service Commendation Medal
Air Force Commendation Medal with oak leaf cluster
Air Force Achievement Medal with oak leaf cluster
Combat Readiness Medal with four oak leaf clusters
National Defense Service Medal with bronze star
Armed Forces Expeditionary Medal
Southwest Asia Service Medal
Global War on Terrorism Service Medal

OTHER ACHIEVEMENTS
2006 Joseph A. Moller Trophy, Air Combat Command's Outstanding Wing Commander

EFFECTIVE DATES OF PROMOTION
Second Lieutenant May 30, 1979
First Lieutenant May 30, 1981
Captain May 30, 1983
Major June 1, 1990
Lieutenant Colonel March 1, 1994
Colonel Sept. 1, 1998
Brigadier General Oct. 1, 2005
Major General Feb. 1, 2008
Lieutenant General Aug. 24, 2009

(Current as of May 2012)

 
 
 

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Estonija i Finska pojačavaju obrambenu suradnju kroz NATO
 
Datum objave:
14.10.2013

Ministri obrana Estonije i Finske su se složili da povećaju vojnu suradnju dviju zemalja kroz NATO savez, izvjestio je estonski nacionalni radio. U skladu sa sporazumom, finska vlada kao NATO partner, poslati će dva stručnjaka u NATO središte kibernetičke obrane u estonskom glavnom gradu Tallinu. Stručnjaci bi se trebali pojaviti u spomenutom središtu početkom slijedeće godine. Finski ministar obrane Carl Haglund je također pristao na zajedničke obrambene nabave sa Estonijom zbog financijskih ušteda. Obje zemlje već su zajednički nabavile radrske sustave.

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Ministri obrane NATO saveza dogovorili redovite velike vježbe od 2016.

Datum objave:
25.10.2013

Ministri obrane NATO članica suglasili su se sa održavanjem redovitih vojnih vježbi šireg spektra u sklopu " Connected Forces Initiative" (CFI) od 2016.godine; objavili su napredak u planiranju aktivnosti post-2014 u potpori misiji u Afganistanu te su raspravljali o kibernetičkoj obrani i proturaketnoj obrani.

Kada je riječ o CFI, " bit će više vojnika, sredstava zapovjednih struktura. Ideja je zadržati interoperabilnost između zemalja NATO saveza koja je učinjena u Afganistanu, tako da Savez ne trpi nikakve posljedice nakon završetka misije u Afganistanu . To će također potaknuti partnerske zemlje da ostanu uključene u aktivnosti", rekao je dužnosnik NATO-a .

"Još rigorozniji i sustavniji pristup našoj obuci i vježbama ključ je za postizanje našeg cilja NATO Snage 2020: Moderne, čvrsto povezane snage, opremljene, obučene, uvježbane i vođene tako da mogu raditi zajedno i sa partnerima u bilo kojem okruženju", izjavio je glavni tajnik NATO- a Anders Fogh Rasmussen.


http://www.youtube.com/watch?v=MPIKL5K2W7M

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Estonski parlament odobrio vojne misije u 2014. godini

Datum objave:
16.12.2013

Estonski parlament je odobrio razmještaj estonskih OS u sedam zemalja tijekom 2014.godine, javlja Estonski Radio. Mandat snagama koji je odobren prošlog tjedna  omogućava razmještaj do 242 vojnika. Do tri vojnika mogu biti u misijama UN-a u Egiptu, Izraelu, Libanonu i Siriji. Najveći broj vojnika ostaje u Afganistanu.

Desetak vojnika će biti razmješteno u EU i UN misiji u Maliju. Tri estonska vojnika mogu biti upućena u misiju KFOR na Kosovo. Još četrdesetak će biti razmješteno u sklopu NATO snaga za brze reakcije.

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Finmeccanica obnavlja personalnu strukturu vodstva kompanije

Datum objave:
17.12.2013

Dok se nastavlja suđenje za korupciju bivšem prvom čovjeku kompanije, talijanska Finmeccanica objavila je promjene u vodstvu tvrtke, što pokazuje namjeru kompanije da upravljanje tvrtke vrati u normalne tokove. Nakon što je samostalno vodio tvrtku od veljače, izvršni direktor Alessandro Panse imenovao je Sergia De Lucu novi glavnim operativnim direktorom. De Luca je bio šef tvrke Finmeccanicine podružnice za željezničku signalizaciju, Ansaldo STS od 2007.godine, a u Ansaldu je radio od 1975.

Do sada je Pansa bio glavni operativac i desna ruka bivšem CEO Giuseppe Orsiju koji je uhićen zbog sumnje u davanje mita indijskim dužnosnicima kako bi progurao prodaju 12 AW101 helikoptera.

Nakon što je unaprijeđen nakon Orsijevog odlaska, Panse je pozvao na dužnost glavnog operativca čovjeka kojem vjeruje i koji zna, rekao je jedan analitičar. "De Luca je čovjek kojem Pansa vjeruje, a on će pojačati skupinu menadžera oko njega", rekao je talijanski analitičar, koji je odbio biti imenovan.

" De Luca je bio uspješan u dobivanju ugovore protiv oštre konkurencije za Ansaldo STS, uveo je učinkovit sustav upravljanja i smanjio troškove ", dodao je on. " Restrukturiranje je već u tijeku u tvrtkama Finmeccanice kao što su DRS Technology, Selex i Alenia, ali on će učiniti sigurno i neka rezanja troškova na razini grupe, koja troši oko 160 milijuna EUR godišnje."

Potez je uslijedio nakon što je Finmeccanica imenovala Giovanni De Gennara, bivšeg talijanskog šefa policije, za predsjednika grupacije.

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Rasmussen podržava napore EU za jačanje vojnih sposobnosti
 
Photo: NATO
Datum objave:
20.12.2013

Glavni tajnik NATO-a Anders Fogh Rasmussen je snažno podržao iskorak europskih zemalja u razvoju vojnih sposobnosti, kao što su bespilotne letjelice za izviđanje i nadzor, avioni cisterne i teški transportni avioni, nakon ššto je održan summit EU šefova država i vlada.

Njegova izjava dolazi u trenutku dogovora čelnika EU da podrže napore u ostvarenju ciljevna na spomenuta tri područja vojnih sposobnosti. Europska obrambena agencija i zemlje članice EU razmatraju kupnju europskog strateškog tankera u 2020.

Što se tiče bespilotnih letjelica, Europska komisija priprema propise za uvođenje bespilotnih letjelica u civilni zračni prostor. " Mi svi žele vidjeti jaku Europu koja će moći odigrati svoju ulogu u upravljanju međunarodnim krizama . I svi mi želimo biti sigurni da europski narodi imaju alate koji su im potrebni da bi se to dogodilo ", rekao je Rasmussen . On je naglasio da su sposobnosti u vlasništvu pojedinih naroda, a ne NATO-a ili EU-a.

" Ovdje nije riječ o stvaranju "Europske vojske". Riječ je o tome da europske zemlje budu jake i sposobne. " Svaka zemlja ima samo jedan paket vojnih snaga i jedan paket poreznih obveznika . Umnožavanje je luksuz koji si ne možemo priuštiti. Dakle, trebamo bolju suradnju, koordinaciju i koheziju unutar Europe , preko Atlantika i između Europske unije i NATO-a.

Nova zgrada sjedišta NATO

U elitnom predgrađu Brisela gradi se novo sjedište NATO, koje će koštati. Prema sadašnjem izračuni 1,3 milijarde eura (prema prvim planovima, cijena izgradnje bila je 460milijona eura). U novom sjedištu trebalo bi smjestiti preko 4.000 službenika. Zemljišta na kojem će biti novo sjedište površine je 40 hektara, zgrada sa osam krakova imat će više od  800.000m² prostora. Pored kancelarija tu će biti i 17 dvorana za zasjedanje, više banaka, trgovina, restorana i prostora za rekreaciju te sport.

Objekt je projektirao biro Skidmore, Owings&Merrill- samo projektiranje koštalo je 115 milijona eura.

Gradnju plačaju, naravno, članice NATO. Najveći dio troškova pokrit će velike članice (USA, Kanada, Velika Britanija, Njemačka…). Objekt je trebao biti gotov do proljeća 2016, ali ne ide sve po planu, pa će, izgleda useljenje biti tek u proljeće 2017. godine. Objekt neslužbeno zovu “spomenik Rasmussenovom egu”.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Jens Stoltenberg kandidat za glavnog tajnika NATO-a

Datum objave:
24.03.2014

Bivši norveški premijer Jens Stoltenberg kandidat je za novog budućeg glavnog tajnika NATO saveza, objavio je u nedjelju norveški list Aftenposten. Šef vlade lijevoga centra do prošlog listopada, Stoltenberg (55) bi trebao biti službeno nominiran na dužnost čelnika Sjevernoatlanskog saveza tijekom sastanka ministara vanjskih poslova 1. i 2. travnja u Bruxellesu, objavio je list.

"Proces nije još formalno dovršen i neočekivani razvoj događaja mogao bi teoretski blokirati norveškog kandidata", navodi list koji međutim dodaje kako osobe uključene u proces ne vide što bi moglo spriječiti Jensa Stoltenberga da postane 13. glavni tajnik NATO-a.

Stoltenberg bi na toj dužnosti trebao zamijeniti bivšeg danskog premijera Andersa Foga Rasmunssena. Prema norveškom tisku, bivši norveški premijer uživa potporu američkog predsjednika Baracka Obame nakon što mu je potporu dala njemačka kancelarka Angela Merkel. Aftenposten navodi kako britanski premijer David Cameron kao i francuski predsjednik Franois Hollande podupiru također njegovu kandidaturu, čime je osigurao potporu četiri najjače članice NATO-a.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Izvješće NATO-a kritizira češke postrojbe borbene potpore i mala izdvajanja

Datum objave:
14.04.2014

Češka treba trošiti više na obranu, poruka je Češkoj nakon prošlotjednog službenog posjeta glavnog tajnika NATO-a Anders Fogh Rasmussena. Prije posjeta, češke novine Hospodarske noviny su objavile pojedinosti dokumenta koji je procurio u javnost, a koji je izrađen u NATO savezu ocjenjujući sposobnosti Češke kao članice Saveza. Detalji interne evaluacije procurili su u novin od izvora u češkom Ministarstvu obrane i premda je tekst diplomatski sročen, obrambeni dužnosnici ga smatraju najgore ocjenjenim u proteklih pet godina. "Ako se situacija ne promijeni, Češka će imati ozbiljne poteškoće u prosječnom pružanju doprinosa savezničkim operacijama", navodi se ključni dio teksta iz internog dokumenta NATO.

"Mi znamo da je to najgora procjena stanja u posljednjih pet godina", rekao je državni tajnik obrambenog ministarstva Daniel Kostoval. Među stavkama usredotočenim na kritiku u dokumentu traže se hitne ispravke kod razina postrojbi. Za posljednjih deset godina, obrambeno ministarstvo je obećalo da će zadržati potpuno dragovoljne snage od 22.000 u Kopnenoj vojsci (ACR). U stvarnosti broj je ispod 20.000. NATO smatra da su najslabije karike kod ACR operativnih sposobnosti, postrojbe borbene potpore: poput topničkih, sustava PZO i logističkih postrojbi.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

USAFE F-15 preuzeli NATO misiju nadzora nad Islandom

Datum objave:
16.05.2014

Američko ratno zrakoplovstvo u Europi (USAFE) je razmjestilo skupinu borbenih aviona F-15C Eagle na međunarodnom aerodromu Keflavik zbog sudjelovanja u NATO misiji "Airborne Surveillance and Interception Capabilities to Meet Iceland's Peacetime Preparedness Needs". Avioni pripadaju 48. Fighter Wing ( FW ) sa sjedištem u Lakenheathu, Velikoj Britaniji te će zamijeniti šest norveških aviona F-16AM koji su na Islandu od siječnja.

Kao i kod prethodnih razmještaja na Islandu, F-15C će biti podržani sa jednim KC-135 iz RAF Mildenhall u Velikoj Britaniji te transportnim avionom C - 130J Hercules iz baze Ramstein u Njemačkoj. Misija dolazi samo nekoliko dana nakon što se 10 aviona F-15C iz 48. FW vratilo iz misije NATO Baltic Air Policing . Međutim, islandska misija razlikuje se od one u Baltiku, jer se uglavnom odnosi na trening i obuku dok je zračno patroliranje sekundarna zadaća.

Austrija: Kontrola leta bila slepa zbog greške NATO
Tanjug   08.06.2014.

Kontrola leta Austrije (Austro Control) u četvrtak je bila suočena sa potpunim prestankom rada svog sistema, a kao uzrok za ometanje navode se NATO manevri, piše list “Kurir”.

U četvrtak od 14 sati na monitorima Austro kontrola“ nestali su svi avioni, a pojedini su se potom pojavljivali samo na kratko. Očigledno je došlo do otkazivanja rada transpondera na avionima, uređaja koji šalju podatke o visini leta, kursu i brzini, navodi “Kurir”. Usled prestanka rada došlo je do opasne situacije na nebu iznad Austrije, jer više nije bilo moguće garantovati bezbednost za oko 4.000 preleta. Austro Kontrol“ uključila je manuelni sistem, povećala broj osoblja i otvorila dodatni vazdušni prostor a pozicija aviona utvrđena je putem kontakta sa osobljem aviona, čime su izbegnute kolizije. Međutim zbog problema sa sistemom kontrole leta nije bio pogođen samo Beč, već i Karlsrue, Prag i Bratislava. U vreme pada sistema, u Mađarskoj se održavala NATO vežba elektronskog vođenja rata, ukazuje bečki dnevnik „Kurir. Cilj vežbe bio je da se ometačima blokiraju transponderi aviona, pri čemu je došlo do greške, pa je signal ometača pokrio pola Evrope. Sumnju da je greška na vežbi NATO kriva za pad sistema deli i portparol Austro Kontrola“ Markus Pohanka.
- Uzrok pada sistema je NATO vežba u Mađarskoj“ - jasno je kazao on, dodajući da su ekrani ove službe bili crni oko 25 minuta.
Međutim Kurir“ ističe da je nebo iznad Austrije bilo „bez kontrole“ do 17 časova, a u susednim zemljama do 19.30 časova. Pošto se NATO nije oglasio, u Austriji su se pojavile razne teorije zavere među njima i da su Amerikanci ometali radare kako bi premestili ilegalno avione u Evropu. Međutim ovakva tvrdnja nema osnova, jer radarski sistem austrijske vojske nije ometan, i on, za razliku od „Austro Kontrola“, vidi i avione kojima nije uključen transponder.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Selex ES dobio ugovor za modernizaciju NATO radara u Turskoj
 
Datum objave:
18.06.2014

Agencija za podršku NATO saveza, NSPA, odabrala je tvrtku Selex ES za nadogradnju PZO radara NATO saveza RAT 31 DL koji su u uporabi u Turskoj. Tri radarska sustava Selex je postavio u Turskoj na temelju ugovora potpisanog 1995. Selex je priopćio kako će modernizacija dovesti radare na standarde NATO-a, smanjiti operativne troškove i poboljšati vrijeme održavanja puta. Životni ciklus radarskih sustava također će se proširiti, priopćeno je iz tvrtke.

Ugovor je vrijedan oko 16,2 milijuna dolara.Vremenski okvir za provedbu nadogradnje, međutim, nije objavljen. RAT 31 DL radarski sustav, koji ima sposobnost elektronskih mjera, dolazi u stacionarnoj i mobilnoj konfiguraciji. Pokriva prostor na udaljenostima do 310 milja.

Tvrtka je priopćila kako je više od 50 RAT 31 DL sustava trenutno u uporabi diljem svijeta. Osam od njih je u članicama NATO-a.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Kanada traži savezničku pomoć za opskrbu vojnih brodova u misijama

Datum objave:
29.09.2014

Kanadska mornarica već je nekoliko godina suočena sa problemom opskrbe svojih brodova na moru te osiguranjem PZO te se mora okrenuti svojim američkim i NATO kolegama kako bi premostila značajni nedostatak u tim sposobnostima. Također, postoji mogućnost nabave dva američka opskrbna broda sa zaliha kako bi se pronašao način za podršku svojih brodova u međunarodnim i domaćim misijama. Kraljevska kanadska ratna mornarica je otpisala svoja dva opskrbna broda te dva od tri broda za PZO. Nedostatak financijskih sredstava za popravak štete na nekima od tih brodova, zajedno sa dobi od 40 godina, stoje iza odluke o njihovom otpisu. To je ostavilo mornarici da pokuša pronaći rješenja za obje sposobnosti kako bi zaštitila svoje brodove iz zraka, a također i pružaju gorivo i potrošni materijal za plovila na moru.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Njemačka vojska suočena sa učestalim tehničkim kvarovima zrakoplova

Datum objave:
29.09.2014

Njemačka vojska ne može trenutno ispuniiti sve svoje NATO obveze zbog problema s opremom, izjavila je ministrica obrane u nedjelju, ukazujući na potrebu izdvajanja više sredstava u budućnosti. Ministrica obrane Ursula von der Leyen, rekla je intervjuu njemačkim novinama da Bundeswehr može ispuniti svoje obveze tijekom operacija i reagirati na krizu u kratkom roku. "No, sa zrakoplovnim smo sustavima u problemima, ispod ciljane brojke operativnih sustava najavljenih prije godinu dana o tome što želimo staviti na raspolaganje NATO-u roku od 180 dana u slučaju nužde", rekla je za Bild am Sonntag.

Nedostaci u opskrbi zamjenskih dijelova za zrakoplove i prizemljenje mornaričkih su glavni problem, rekla je ona. Prošli tjedan, mala skupina njemačkih vojnih instruktora kasnila je sa obukom kurdskih boraca zbog tehničkih problema s nekoliko njemačkih transportnih aviona. Prva isporuka njemačkog naoružanja za Kurde također je stigla sa zakašnjenjem zbog tehničkih problema sa zrakoplovima.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO Industrijski Forum idućeg tjedna u Splitu

Datum objave:
06.11.2014

NATO savez organizira industrijski Forum koji će se 13.studenog održati u Splitu. Forum se organizira zbog potrebe za strateškim dijalogom između NATO-a i industrije kako bi se osigurala najbolja rješenja za vojne potrebe NATO saveza u okviru očekivanih proračunskih i vremenskih ograničenja, sada i u doglednoj budućnosti. Forum će posjetiti predsjednik RH Ivo Josipović, a domaćin Foruma će biti zamjenik ministrice vanjskih poslova Joško Klisović. KMao jedan od panelista iz RH najavljen je Tomsilav Mazal, predsjednik Uprave Đuro Đaković Holding.

Pod pokroviteljstvom glavnog tajnika NATO-a, suorganizator Foruma je Vrhovni saveznički zapovjednik za transformaciju general Jean-Paul Paloméros i pomoćnik glavnog tajnika za obrambena ulaganja Patrick Auroy.

Nakon summita u rujnu 2014.godine, Forum će biti dobro mjesto za razmjenu mišljenja vezanih uz perspektivu i prioritete Saveza. NATO očekuje od industrije rješenja u trenutno ograničenom i izazovnom okruženju koje karakterizira završetak misije ISAF i situacija u Ukrajini. Posebna pozornost ove godine će biti na pronalaženju novih načina edukacije, osposobljavanja i vježbi NATO snaga i saveznika.

U svim smjerovima razvoja sposobnosti, inovacije trebaju biti prihvaćene kako bi poticale stvaranje novih mogućnosti za industriju. Dugoročno, NATO ima plan obnoviti paket sposobnosti kako bi se prilagodili novim izazovima i kako bi se najbolje mogle iskoristiti nove tehnologije. U tom kontekstu, o jačanju transatlantskih veza kroz industrijsku suradnju također će se raspravljati.

Američka komanda za Europu želi više vojnika i oklopnih vozila radi odvračanja Rusa.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

Ameriško poveljstvo v Evropi želi več vojakov in oklepnikov za odvračanje Rusije

ZDA SO PO LE DOBREM LETU VRNILE TANKE V EVROPO

Ameriški general Philip Breedlove, poveljnik Evropskega poveljstva Ameriške vojske (USEUCOM), je v prvih dneh novembra 2014 v Pentagonu izrazil željo po povečanju števila ameriških vojakov v vzhodni Evropi in povečanju zalog orožja po vsej celini v odgovor na nove “agresivne poteze” ruske vojske.

Američani so številčnejše skupine ruskih vojaških letal, ki so v preteklem tednu letele po Evropi razumeli kot provokativna dejanja Rusije v času ohladitve odnosov s to vojaško velesilo zaradi ukrajinske krize.

“Moje mnenje je, da oni sporočajo nam, da so velesila in da imajo možnost, da uveljavijo te vrste vplivov v naše razmišljanje, “je dejal Breedlove.

Z začetkom ukrajinske krize in priključitvijo Krimskega polotoka k Rusiji so se pojavile napetosti med Rusijo na eni ter ZDA in Evropsko unijo na drugi strani. V odgovor na to so ZDA in njene partnerice, članice zveze Nato, začele s serijo vojaških vaj in varnostnih postopkov, da bi pomirili najnovejše partnerice v vzhodni Evropi. Tako so v vzhodno Evropo (na Poljsko, v Latvijo, Litvo in Estonijo) v septembru iz ZDA napotili še dodatnih 600 ameriških vojakov skupaj s tanki M1A2 abrams in goseničarji M2A3 bradley. USEUCOM poveljuje okoli 68.000 ameriškim vojakom, medtem ko je bilo v Evropi na vrhuncu hladne vojne v 1980-ih več kot 350.000 vojakov. Ameriška vojska je sicer leta 2012 odpeljala svoje zadnje tanke iz Evrope (prisotni bili vse od 2. svetovne vojne), vendar je svoje oklepne brigade janurja 2014 ponovno pripeljala.

Rusija je na vojaške vaje ZDA in članic zveze Nato odgovorila s povečanjem števila vojaških vaj Ruske vojske, tudi ob meji z Ukrajino in Baltskimi državami, kakor tudi z vse več poleti vojaških letal v mednarodnem zračnem prostoru,

Breedlove želi, da bi Ameriška vojska ponovno povečala proračun za delovanje v Evropi (po večletnem krčenju) – v času, ko islamski skrajneži napredujejo na Bližnjem vzhodu in številni ameriški vojaški uradniki želijo usmeriti pozornost na Pacifik in vojaško vedno močnejšo Kitajsko.

Ameriški predsednik Barack Obama pa je v petek 7. novembra 2014 kongresu poslal zahtevo po dodatnih 5,6 milijarde dolarjev in napotitvi 1500 dodatnih ameriških vojakov na Bližnji vzhod v boj s pripadniki Islamske države (ISIS).

Pripravil: A. Knific, foto: Bemil

Vir: Defemder hr
http://www.defender.hr/

Glavni tajnik NATO-a: Vojni zrakoplovi Rusije prijetnja su civilnom zrakoplovstvu Europe

Datum objave:
17.11.2014

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg tvrdi da ruski vojni zrakoplovi, koji izvršavaju letove u međunarodnom zračnom prostoru pored granica europskih država, stvaraju prijetnju za civilno zrakoplovstvo, prenosi RIA Novosti. Prema njegovim riječima, ruski piloti ponekad ne uključuju radio-prijamnike, ne pokazuju unaprijed svoje planove za letove te ne uspostavljaju vezu s dispečerima u zračnim lukama, to je izjavio Stoltenberg u intervjuu koji je objavljen u britanskim medijima. Glavni tajnik NATO-a rekao je da su ove godine letovi ruskih vojnih zrakoplova postali češći u blizini zračnog prostora NATO-a.

A što kažu propisi za letenje vojnih aviona u koridorima, a šta ako lete van koridora? Mislim, da ako lete u koridorima, onda bi se trebali pridržavat pozitivnih propisa, a van koridora...

Stoltrenberg hoće da kaže kako se NATO avioni, kada lete u međunarodnom vazdušnom prostoru, posebno u blizini ruskih granica, redovno javljaju kontroli letenja, uključuju radio prijemnike, dostavljaju planove leta...

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO izvjestio da je bilo 400 presretanja ruskih zrakoplova u 2014.

Datum objave:
21.11.2014

NATO je objavio da je u 2014. bilo do sada oko 400 presretanja ruskih vojnih zrakoplova u blizini članica Saveza, a sve zbog povećane napetosti između Moskve i Zapada tijekom ukrajinske krize. "Ako pogledate broj presretanje oko NATO članica, možemo govoriti o 400 presretanja, 50 posto više nego prošle godine," izjavio je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg tijekom posjete u zapadnoj Estoniji. "Većina tih letova se odvijaju u međunarodnom zračnom prostoru, ali su vrlo bliski našem zračnom prostoru te smetaju komercijalnim letovima. "To je nešto što nismo vidjeli dugi niz godina, još iz vremena Hladnog rata." Glavni tajnik je govorio u zrakoplovnoj bazi Amari u kojoj se nalaze zapadni borbeni avioni u misiji nadzora zračnog prostora iznad Baltika.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Američke snage ostaju u Poljskoj i na Baltiku tijekom čitave 2015.
 
Američki vojnici ostat će u Poljskoj i u baltičkim zemljama tijekom čitave iduće godine "kako bi odvratili rusku agresiju", rekao je u nedjelju u Vilniusu američki general Ben Hodges.

"Američke snage će ostati ovdje u Litvi, Estoniji, Latviji i Poljskoj koliko god bude trebalo da odvrate rusku agresiju", rekao je novinarima general Hodges, zapovjednik američkih postrojba u Europi.

"Predvidjeli smo smjenu postrojba tijekom čitave iduće godine. Određene su postrojbe koje će se smjenjivati", dodao je.

Sjedinjene Države su u uzastopnim smjenama od travnja poslale šestotinjak vojnika u tri baltičke zemlje i u Poljsku kako bi umirile svoje saveznike, zabrinute zbog sudjelovanja Rusije u ukrajinskoj krizi.

I drugi europski saveznici su rasporedili svoje vojnike radi izvođenja vježba, a NATO savez je na to područje poslao dodatne borbene zrakoplove.

General Hodges je istaknuo da NATO mora biti jedinstven dok Rusija "pokušava zastrašiti" svoje susjede.
 
(H), FOTO: AFP

Haa,haa,ha...

Ostace oni tu dok stanovnicima navedenih zemalja oci ne pobijele. Samo su trazili razlog da se uvuku u
navedeno podrucje. Kao svi mi smo naivci, pa nam eto prodaju maglu, nebi oni nego zao im jadnih tih
"nesrecnika" koje svako malo Rusi iza grma strase.

Umjesto ti balticki narodi, kad su se konacno kurtalisali Varsavskog pakta, da proglase neutralnu zonu,
bave se turizmom, oplemenjuju se radom kroz bolju privredu, bace se na seks, oni ponovo navukose
bijedu na grbacu. Tupani nista bolje nisu ni zaradili..... :-\

Umesto da se bave sobom i napreduju, sisajući kao umiljato jagnje i Ruse i Nemce, odmah su dali penzije borcima protiv boljševičke okupacione vlasti 1940-1945. i penzije pripadnicima Waffen SSa, proglasili Ruse na svojoj teritoriji "Alienima", itd. Posle im je đavo kriv. No, sve će to Ameri po računima platiti. Platiće, platit će, platiti će. Mnogo je mačku goveđa glava.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO ozbiljno zabrinut ruskom militarizacijom Krima

Datum objave:
27.11.2014

Vrhovni vojni zapovjednik Savezničkih snaga NATO-a, upozorio je da ruska "militarizacija" regije Krima može značiti namjeru Moskve za nadzorom cjelokupne Crnomorske regije. "Vrlo smo zabrinuti sa militarizacijom Krima," rekao je američki general Philip Breedlove na tiskovnoj konferenciji u Kijevu.

"Vojni kapaciteti i sposobnosti koje su instalirane na Krimu imat će utjecaj na cijelom području Crnog mora." Breedlove, zapovjednik američkih snaga u Europi, izjavio je da su na poluotoku instalirane krstareće rakete te projektili za PZO, što bi moglo imati strateški utjecaj na regiju. On je rekao da se budno motri svaki potez Rusije na tome području, pa tako i mogućnost premještaja nuklearnog arsenala na Krim. Rusko ministarstvo obrane priopćilo je kako je na Krimu angažirano 14 ruskih vojnih zrakoplova u sklopu flote 30 aviona koji će tamo biti stacionirani.

Ne mogu nigde naći odgovor na pitanje  kakav je posle 18. marta (datum proglašenja ponovnog prisajedinjenja Krima Rusiji) status ugovora kojima je dok je Krim bio u sastavu Ukrajine regulisana brojnost i sastav vojnih efektiva RF na Krimu. Da li su ti ugovori automatski denonsirani (prestali da važe kao nepostojeći) i u pogledu i forme i u pogledu sadržine, ili se sadržina može i dalje tumačiti kao primenjiva? ja imam svoje tumačenje, ali ono ne mora biti tačno.

Šta ima on biti zabrinut, koji ku. :rtfm .kuruz. Nek ide natrag preko okeana. Ko ga je zvao, pa nam tu prodaje pamet.
Već od 90-te, stalno se tu nešto muvaju i kmeče, dovlačeći svega i svašta, samo da bi napravili belaja.

Naravno da Rusija jača svoje potencijale na svojoj zemlji, i postavlja sisteme PZO i taktičke rakete i najmanje jedan puk avijacije,  sastavljen od po jedne eskadrile lovaca, eskadrile LBA i eskadrile IA. Pored ovog puka, predlaže se povratak na Krim i jedne samostalne eskadrile Backfirea, kao elementa DA - daljnje avijacije. I naravno - zrakomlati (helići), koliko treba.

Ja sam ga zvao!
Ako ti se ne sviđa obrati se na pravu adresu. Možeš protiv svega i sviju ali NATO mi ne diraj!

Nato snage za brze intervancije potpuno spremne tek u 2016.-godini. Kod formiranja će sudjelovati Njemačka, Nizozemska i Norveška.....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

“Čelne sile” zveze Nato bodo polno operativne v letu 2016

NOVE NATOVE SILE ZA HITRO POSREDOVANJE

Na Natovem vrhu septembra v Wellsu je bila dogovorjena ustanovitev Združenih sil v visoki pripravljenosti, t.i. Spearhead Forces – čelnih sil, kot del Odzivnih sil za hitro posredovanje (NRF – NATO Response Forces).

Generalni sekretar zavezništva Jens Stoltenberg pa je pred dnevi na tiskovni konferenci napovedal, da bodo te čelne sile zveze Nato popolnoma operativne v letu 2016. Čelne sile Nata naj bi dvignile bojno pripravljenost severnoatlantskega zavezništva. Po besedah generalnega sekretarja Nato pakta bodo pri formiranju teh sil sodelovale Nemčija, Nizozemska in Norveška. Obrambni ministri držav, članic zavezništva, bodo naloge čelnih sil determinirali v letu 2015. Bodo pa te čelne sile sodile v sklop Natovih sil za odzivanje skupaj s silami članic zavezništva, ki so v stalni bojni pripravljenosti. Odzivne sile za hitro posredovanje (NRF – NATO Response Forces) sestavljajo tako kopenske kot letalske in mornariške ter specialne sile.

Že sredi poletja je sedem evropskih držav članic zveze Nato (še Velika Britanija, Danska, Latvija, Estonija, Litva) in Kanada napovedalo  ustanovitev novih sil za hitro posredovanje, ki bi štele okoli 10.000 vojakov. Njihov namen je okrepiti obrambne sposobnosti severnoatlantskega zavezništva v luči stopnjevanja napetosti v bližnjih regijah (ukrajinska kriza).

Pripravil: B. Knific, foto: Military Photos

I treba da su zabrinuti: zašli su previše duboko u tuđu teritoriju!

Čisti bezobrazluk: Rusija se malo protegla u svojim okvirima, i već predstavlja problem - a ove demokrate došli sa drugog kraja sveta, i oni su sasvim OK!?

Najlakše je naći opravdanje za svoje neprimerene aktivnosti, ako optužiš komšiju!

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Stoltenberg: NATO će već 2015. imati brze snage
 
Prve vrlo mobilne NATO-ove snage koje bi se u slučaju krize mogle rasporediti u nekoliko dana, bit će operativne već početkom 2015., rekao je u ponedjeljak glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg.

Osnutak "udarnih snaga" (spearhead force) u pravom smislu, koje bi mogle imati oko 4000 ljudi na kopnu, moru i u zraku, predviđen je za 2016.

O tome su početkom rujna odlučili predsjednici država Sjevernoatlantskog saveza kao odgovor na rusko pripojenje Krima i na intervenciju ruskih vojnika zajedno sa separatistima na istoku Ukrajine, ali i na džihadističku prijetnju na jugu, budući da Turska, članica NATO-a, graniči s Irakom i sa Sirijom.

U međuvremenu, "prijelazne snage sposobne za vrlo brzu reakciju" bit će "operativne početkom iduće godine", rekao je Stoltenberg na tiskovnoj konferenciji uoči sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a u Bruxellesu.

"Tako ćemo biti još spremniji da odvratimo i zaštitimo se od kriza koje mogu izbiti na našim granicama", dodao je.

Američki veleposlanik u NATO-u Douglas Lute spomenuo je probni bataljun (test bat) koji će služiti kao "prototip" a ustrojio bi se već početkom 2015. Bataljun može imati između 300 i 1200 ljudi.

2015. neke postrojbe prijelaznih snaga morale bi moći reagirati "u dva do pet dana", navodi jedan diplomatski izvor. "Taj probni bataljun bi još ove godine morao biti kadar da se ustroji za nekoliko dana", rekao je Lute.

No neke stvari još treba pojasniti, napose kako će saveznici dijeliti troškove takvih snaga koje će biti u stanju stalne pripravnosti, to više što bi te postrojbe trebale sudjelovati u brojnim vježbama.

"Još nismo odlučili kome ćemo poslati račun", dodao je Lute. "Snage takvih razmjera i tako brze nisu jeftine", napomenuo je.

(H)

Evo i Defender javlja o snagama za brzo posredovanje


Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Datum objave:
02.12.2014


Prve postrojbe snaga za brzi odgovor NATO saveza, ustrojene kako bi učinkovito odgovorile na krize poput ruske okupacije Krima, trebaju biti spremni početkom iduće godine, rekli su dužnosnici u ponedjeljak. Čelnici NATO-a dogovorili su se na summitu u rujnu da su vojnom savezu potrebne nove "Spearhead" snage koje bi se mogle u samo nekoliko dana razmjestiti i suočiti sa novim prijetnjama. "Spearhead" snage koje su jačine oko 4.000 vojnika trebale biti spremne do 2016. godine, biti će spremne i ranije zbog nervoze istočnog krila NATO članica u vezi sa ruskim akcijama u Ukrajini te zbog djelovanja islamskih militanata koji kontroliraju velike dijelove Sirije i Iraka. Šef NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je kako Savez je radi na "privremenoj visokoj spremnosti snaga", sa Njemačkom, Nizozemskom i Norveškom.

Meni uopšte nije jasan smisao tih snaga za brzi odgovor.

Naime - protiv velikih, kao što je u ovom slučaju Rusija, koja se navodi kao primer (ankesija Krima), niti će ih iko smeti upotrebiti, niti ima ikakava smisla ubacivati ih u akciju. Mogu samo da izazovu još veći problem od postojećeg.

Protiv malih i nejakih zemalja - dovoljne su postojeće snage, ne treba formirati ništa novo.

По ономе што преноси политика.рс (http://www.politika.rs/rubrike/Svet/NATO-formira-snage-za-zastitu-od-Rusije.sr.html),каже се према извештајима агенција, да су министри држава чланица НАТО одобрили мере обликоване тако да увере земље НАТО у руском суседству да их савез штити и да им пружа подршку.

У оквиру поменутих мера су појачане ваздушне патроле изнад Балтичког мора и употреба ротирајућих војних јединица у Пољској и балтичким државама.

„Ми штитимо наше савезнике и подржавамо наше партнере”, рекао је Столтенберг, наводећи да ће НАТО активирати четири фонда за помоћ Украјини - за модернизацију логистике, сајбер ратовање, команду и контролу и медицинске услуге.

Ma neće od toga (opet) bit` niš`, makar me "brodarski" gađao pikslom kroz virtuelni prostor.  8)

Ove "nove" snage za brzo reagovanje, koje su i do sada kobajagi postojale, služiće isključivo za čuvanje straha političarima i rukovodstvu NATO-a i naravno, trošenje para. Jednostavno, to su vrlo male u beznačajne snage, ako kao meru opasnosti uzmemo Rusiju. Njihova uloga je isključivo "moralno-politička", odnosno da ohrabri uplašene zemlje koje se osećaju ugrožene od Rusije. Za stvarno reagovanje biće potrebne američke, eventualno britanske i francuske jedinice, koje su jedino operativno sposobne za brzo delovanje u većem obimu i većim odstojanjima.

Za bilo kakav ozbiljan zajednički odgovor EU ili države Evrope će morati formirati jedinstvene snage (jedinicu),  izvan nacionalnih komandi (pod vrhovnom komandom EU), jačine najmanje jedne divizije, sposobne da reaguje u roku od najduže 2-3 dana. Te snage mogu biti sastavljene od nacionalnih bataljona (koji se unutar jedne države mogi i smenjivati), razmeštenih na nacionalnim teritorijama, ali moraju raspolagati jakom transportnim kapacitetima da te snage prebace (avionima i/ili) kopnom bilo gde u Evropi. Takođe, sistem komandovanja mora biti jedinstven i ne sme biti politički uslovljavan odlukama pojedinih država. Ovo je svakako lako reći, ali teško ostvariti.

Izvini dzumba - ali ovaj tvoj komentar mi deluje analitički, ali kao da je rat već pred vratima. Kao da je samo pitanje dana kada će se Rusija i zapadna demokratija ''zakačiti'' u krvavom sukobu.

Pade mi na pamet ona stara Titova izjava, ne znam je tačno citirati, ali ide nekako ovako: ''živimo kao da će doveka biti mir, a spremajmo se kao da će sutra biti rata ...''

Nešto tako se naslućuje iza ovih snaga za brze intervencije.

Gospodo, pravilo je da se vojske uvek spremaju za prošli rat. A novi rat je u toku, uveliko u toku, beskrvan, ali ne manje razoran. Ratuje se cenama nafte, plinovodima, jabukama.... Možda do onog pravog "bellum-bellum" neće ni doći, no bezgranična je glupost političara..., a od pindosa i EU-rovaca gorih nema, možda samo u Srbiju ima.

Ja sam pošao od pretpostavke da ako trebaš napraviti snage za brzo reagovanje, onda to treba uraditi tako da to one zaista i budu. Ne kobajagi. Ovo što se formira je samo jedna forma "kobajagi" snaga ("imamo ih da se ne kaže da nemamo").

Lično cenim da je sve to nepotrebno trošenje para jer Rusija, bez obzira na to kako na to gledaju političari u NATO, nema nameru i neće napasti ni jednu članicu NATO. Ona je u Ukrajini branila svoje interese, upravo na način kako to rade i SAD. Da li je to pravi način? Ne, nije, kao što nije ni ovaj koji sprovode SAD i NATO. Ali velike sile to tako rade. Neke više i dalje od svoje teritorije, neke manje i bliže. Uostalom sukob u Ukrajini se neće rešiti oružanim sukobom već političkim dogovorom i jačanjem ekonomije Ukrajine. Dakle, te snage za brzo reagovanje, kao pretnja ili brana Rusiji su em slabe, em nepotrebne.

Ove snage za brzo reagovanje će pre trebati (ali ako se ozbiljno formiraju) za ono što se dešava na Bliskom istoku i oko njega. Turska, bez obzira što deluje kao demokratska i stabilna zemlja polako klizi u verski (islamski) ekstremizam. A ona je članica NATO-a. Problem antiterorističke koalicije (koju predvode SAD, pa posredno i NATO) za borbu sa ISIL-om upravo tu zapinje. Dakle, članica NATO je kočnica tome.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ukrajina traži od NATO saveza dodatnu pomoć za vojsku u borbi protiv militanata
 
Datum objave:
16.12.2014

Ukrajinski premijer je u ponedjeljak zatražio od NATO saveza da učini više kako bi pomogao ukrajinskoj vojsci ugušiti prorusku pobunu na istoku zemlje te je zatražio hitno povećanje financijske pomoći od Europske unije. "Teško nam je boriti se protiv nuklearne sile koja je naoružana do zuba", rekao je Arseniy Yatsenyuk. Posjetom sjedištu NATO-a, Yatsenyuk je zatražio od glavnog tajnika Saveza, Jens Stoltenberga, pomoć u oblikovanju nove obrambene strategije i strategije nacionalne sigurnosti za svoju zemlju. Rekao je također da je tražio "dodatnu podršku" za ukrajinsko ministarstva obrane i ministarstvo domovinske sigurnosti "kako bi se poboljšao status ukrajinske vojske i Nacionalne garde."

На овај начин ратни конфликт се неће скоро зваршити. Сви кажу, а тако и јесте, овај сукоб се не може ратом решити.  И председник Порошенко каже да су преговори опција број један. Једино председник украјинске владе прича другачије. Изгледа да са председником није у добрим односима.

Порошенко прича о преговорима, а шта заправо мисли, враг ће га знати.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO produljio pojačanu misiju zračnog patroliranja nad Baltikom do kraja 2015.

Datum objave:
18.12.2014

NATO će nastaviti svoju pojačanu misiju zračnog patroliranja iznad Baltika za još najmanje godinu dana, rekao je visoki dužnosnik estonskog ratnog zrakoplovstva. Govoreći u zrakoplovnoj bazi Amari zračnoj bazi, u kojoj se trenutno nalaze četiri njemačka aviona Eurofighter Typhoon u sklopu misije NATO-a, zapovjednik baze pukovnik Rauno Sirk je rekao da je baza već bila namijenjena domaćinstvu budućeg razmještaja aviona do kraja 2015. godine.

"Sljedeća godine već je u potpunosti rezervirana za nas, sa španjolskim, britanskim te njemačkim EF, koji će biti ugošćeni u bazi", rekao je pukovnik. Uz Malbork zrakoplovnu bazu u Poljskoj, estonska zrakoplovna baza Amari je izabrana za domaćinstvo dodatne komponente Baltic Air Policing misije koja se inače nalazi samo u zrakoplovnoj bazi Siauliai u Litvi.

Danski F-16 prvi su stigli u estonsku bazu još u svibnju u potpori Poljskoj (baza Siauliai), Velikoj Britaniji (baza Siauliai) i Francuskoj (baza Malbork).Njemačko ratno zrakoplovstvo je preuzelo misiju u rujnu, sa četiri aviona u potpori Portugalu (Siauliai), Kanadi (Siauliai), i Danskoj (Malbork).

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

hrvatska šutnja

Milanoviću, odgovorite: Postavlja li se NATO-ov raketni štit u Jadranu?

Ratni brodovi u sastavu NATO-a mogli bi ubrzo u Jadran s konkretnom zadaćom

Mike Rogers, predsjednik Odbora Predstavničkog doma za obavještajne službe američkoga Kongresa, priznao je prošlog tjedna da će američke rakete u sklopu američkog proturaketnog štita u Europi biti okrenute prema Rusiji. Boraveći u Bukureštu, u izjavi za tamošnju televiziju Realitatea Rogers je doslovno rekao da će ti projektili “potencijalno služiti i pariranju nekim prijetnjama koje mogu dolaziti od Moskve”.

Američki službenici godinama tvrde kako dijelovi proturaketnog štita koje SAD planira razmjestiti na prostoru “mlade Europe” ne prijete sigurnosti Rusije, posebno ako se ima u vidu odnos tisuću ruskih balističkih raketa prema desetak američkih proturaketa u jugoistočnoj Europi.

Ono čega se Moskva najviše plaši jest budućnost u kojoj će proturaketni štit SAD-a biti preorijentiran na blokiranje funkcioniranja ruskog strateškog naoružanja pri lansiranju i da će time smanjiti političku važnost Rusije kao nuklearne sile. Europski saveznici SAD-a bi, prema američkim i NATO-ovim planerima, trebali biti zaštićeni raketama SM-3, usavršenom verzijom raketa “standard” za obaranje satelita.

Svaka raketa košta do 15 milijuna dolara

Ove rakete imaju domet od 500 kilometara, lete brzinom od 2,6 kilometara u sekundi, svaka košta od 10 do 15 milijuna dolara, i upravo će tijekom 2015. godine biti postavljene u Rumunjskoj, a do kraja 2018. i u Poljskoj te na brodovima koji će dežurati u vodama Mediterana. Amerikanci planiraju ukupno 27 brodova razarača klase “Arleigh Burke” opremiti raketama SM-3. Neki od tih brodova već su stacionirani u europskim lukama.

“USS Donald Cook” prvi je trajno stacioniran u Europi, u luci Rota na jugu Španjolske, i za sada je ključna komponenta europskoga raketnog štita, koji također uključuje mobilne baterije za presretanje u Poljskoj i Rumunjskoj, radar u Turskoj i zapovjedni centar u američkoj zračnoj bazi u Ramsteinu, u Njemačkoj.

Takvi brodovi opremljeni su AEGIS-om, integriranim kompjutorsko-radarsko-raketnim sustavom, koji može vrlo rano, na vrlo velikim udaljenostima, locirati prijetnju, ne samo neprijateljske rakete, nego i avione, brodove i podmornice, te odmah na ciljeve poslati rakete iz svojeg obrambenog sustava. Sustav može istodobno pratiti i organizirati obranu na više od 100 simultanih potencijalnih prijetnji, nadolazećih raketa ili aviona, upućujući svoje rakete, avione ili drugo oružje na njih.

U svim dosadašnjim raspravama na razini NATO-a Hrvatska je podržavala izgradnju proturaketnog štita. No, kako će se postaviti dođe li zahtjev iz Washingtona da se jedan brod sa sustavom AEGIS stacionira u hrvatskom dijelu Jadrana, o čemu spekuliraju u ruskim medijima i u ruskom Ministarstvu obrane na neslužbenoj razini? Na to pitanje nitko u Vladi i MORH-u ni službeno, a ni neslužbeno nema informacija.

Američka tvrđava na jugu Rumunjske

U ruskim tiskovinama, poput “Izvestije” i “Kommersanta”, navodili su kako bi se u daljnjem vojnom pritisku Zapada na Rusiju mogao primijeniti sada redefinirani dokument američke Agencije za proturaketnu obranu MDA “Missile Defense Agency Missile”, napravljen za slučaj prijetnje interkontinentalnih raketa iz Irana i Sjeverne Koreje, a koji predviđa stacioniranje jednog američkog razarača sa sustavom AEGIS u Jadranu.

Testiranja su pokazala da bi se s jednim brodom na kojem je instaliran radarski sustav “Aegis” mogla teoretski braniti površina veličine gotovo pola Europe. Brodovi ove klase su tijekom 2014. dva puta posjetili ratnu luku Lora u Splitu.

Na manje od 400 kilometara od hrvatske granice na Dunavu, na jugu Rumunjske, provodi se kraju izgradnja proturaketnog štita u nekadašnjoj sovjetskoj zrakoplovnoj bazi “Devesel”. Na izgradnju ove raketne baze Washington je potrošio 135 milijuna dolara.

Sada već bivši zamjenik američkih snaga za Europu, general John D. Gardner, objasnio je da je “Devesel” izabran jer je “to idealna lokacija za proturaketni sustav”. Baza se prostire na 175 hektara, a u njoj će živjeti i raditi do 500 američkih časnika, vojnika i tehničara. Osoblje baze živjet će u njezinoj neposrednoj blizini, što podrazumijeva i izgradnju američkog mini grada i njegovo snažno osiguranje.

U američko-rumunjskom sporazumu piše da je raketno postrojenje bezopasno za ljude i okolinu, čak i u slučaju presretačkih akcija, jer rakete ruše protivničke projektile samo kinetičkom energijom udara. Ipak, predviđa se mogućnost proporcionalno veće štete ako se odluči da presretači nose bojne glave. Sporazum o stacioniranju proturaketnih presretača u Rumunskoj prije dvije godine potpisali su tadašnja američka državna tajnica Hillary Clinton i tadašnji rumunjski ministar vanjskih poslova Teodor Bakonski.

U bazu “Devesel” će s istočne obale Amerike uskoro biti prenesen radarski sustav veličine omanje zgrade od četiri kata. Kad se građevinski radovi okončaju, slijedi postavljanje 24 rakete tipa SM-3. Do 2018. proturaketni štit u Europi temeljit će se na raketama “patriot”, koje su za sada jedino isprobano proturaketno oružje u povijesti, prvi put tijekom Zaljevskog rata 1991. godine, kada su obarali iračke balističke rakete srednjeg dometa “skud”.

U snažnom antiruskom raspoloženju Poljska je odlučila ubrzati postavljanje raketnog štita na svojem teritoriju. Četiri ponude za izgradnju raketnog štita u Poljskoj trenutačno su na stolu: francuski “Thales” u konzorciju s europskom grupom MBDA, izraelska vlada, američki Raytheon i konzorcij MEADS, koji predvodi “Lockheed Martin”.

Ruski avioni namjerno izazivaju gužvu

Pentagon je već na 60 kilometara od rusko-poljske granice postavio “patriote”, a u planu je razmještanje NATO-ovih vojno-pomorskih snaga u Gdanjsku i Gdinji. Treba li napomenuti da je i Gdanjsk na 60 kilometara od ruske granice? I samo 80 kilometara od Baltijska, najveće baze ruske ratne Baltičke flote, a ujedno i najzapadnijeg ruskoga grada. U planu je otvaranje i zrakoplovne baze u Poljskoj, gdje će biti trajno stacionirani transportni C-130 “herkules” i lovci F-16. Na samo 600 kilometara od Moskve grade se aerodromi za američke lovce i bombardere, a mornarica SAD-a redovito je prisutna u regiji.

Očekivala se žestoka reakcija Rusije na ubrzan ritam postavljanja raketnog štita iznad Europe, ali to se nije dogodilo. Službena Moskva nije reagirala toliko burno kao što se moglo očekivati. Šef diplomacije Sergej Lavrov samo je rekao da “raketna obrana ostaje gorući problem” i da je ruski stav o tom pitanju dobro poznat. Iako ne namjerava proizvoditi proturaketni sustav sličan američkom ili, kako bi se popularno kazalo, “atomski kišobran”, Rusija ne želi bez borbe prepustiti svemir i nebeske visine svojem najmoćnijem suparniku.

U Bjelorusiji, u području grada Baranoviči, smješten je i veliki ruski radar za gledanje “iza horizonta” koji je namijenjen upravo nadzoru američkih strateških balističkih projektila koji bi bili lansirani na velike ruske gradove. Tim radarom u Bjelorusiji rukuju i zapovijedaju ruske posade na temelju specijalnog sporazuma između Moskve i Minska. Drugi ruski radarski sustav za otkrivanje raketnog napada na europskom tlu, “Voronjež-DM”, nalazi se u Kalinjingradskoj oblasti i kontrolira područje u smjeru Atlantskog oceana, gdje dežuraju američke i engleske nuklearne podmornice naoružane balističkim raketama.
 
Ruski borbeni avioni stvaraju pravu gužvu na nebu iznad Baltika. NATO-ovi ih lovci presreću i tjeraju, a međunarodni tisak od toga pravi hladnoratovski spektakl, dajući nerijetko pritom Rusima ulogu šaljivog elementa u priči. Međutim, stručnjaci upućeni u ovu problematiku kažu da letovi ruskih zrakoplova uz rub prostora NATO-ova saveza nisu iznenađenje.

Štoviše, kažu da je to očekivano. Kako nam je objašnjeno, Rusi svojim patrolama provjeravaju brzinu reagiranja postojećih raketnih sustava Sjevernoatlantskog saveza nakon što su ruski zrakoplovi uočeni na NATO-ovim radarima. Također, Moskvu zanima koje je sve tipove borbenih i izviđačkih aviona Savez stacionirao oko Baltika.

Utrka u naoružanju je počela. Mogu li Rusi izdržati?

Da su ove tvrdnje točne, potvrđuje i to što u ruskim formacijama uvijek lete specijalne izviđačke verzije zrakoplova SU-24MR i TU-95KM. Oba tipa zrakoplova opremljena su posebnim uređajima za otkrivanje protuzračnih sustava na zemlji i svih drugih borbenih sustava koji radarima ostavljaju elektronički trag. Ruski zračni uljezi su, prema svemu sudeći, locirali sve proturaketne i protuzrakoplovne položaje NATO-a na sjeveru Europe, registrirali su broj i vrstu stacioniranih borbenih aviona, te brzinu njihova reagiranja. Stručnjaci su uvjereni kako je bez Amerikanaca NATO u Europi inferioran u odnosu na Ruse.

Ruski premijer Dimitrij Medvedev u svojem je nedavnom obraćanju parlamentu najavio stvaranje zračno-svemirske obrane i njezinu integraciju sa zapovjedništvima ratnog zrakoplovstva i protuzračne obrane u jedinstveno strateško zapovjedništvo. To je, zapravo, karika koja je nedostajala, s obzirom na američki ubrzani razvoj u domeni hiperzvučnih projektila, koji lete brzinama preko 6000 kilometara na sat.

U osnovi, sve navedeno, uz značajno naoružavanje vojski zemalja na istočnom boku NATO-a, nije ništa drugo nego slika utrke u naoružanju koja je upravo započela.

Naravno, u slučaju radikalizacije situacije, Moskva je u stanju sve ove procese znatno ubrzati, ali po cijenu pada životnog standarda građana i uvođenja “čvršće ruke” unutar zemlje. Nakon sloma sovjetskoga gospodarstva krajem 80-ih godina, mogu li Rusi izdržati još jednu žestoku utrku u gomilanju naoružanja?

Denis Krnić

Ne možemo zaustaviti rusku invaziju na istočnu Europu

Britanski general Richard Shirreff, koji je ove godine odstupio s pozicije zamjenika vrhovnog zapovjednika NATO-a, bio je toliko otvoren da je izjavio za medije kako “NATO ne bi bio u stanju zaustaviti moguću rusku invaziju na istočnu Europu”. Prema Shirreffu, NATO trenutno teško da može skupiti jednu diviziju (oko 20.000 vojnika, op.a) u kratkom roku. Ruska vojska na zapadnoj granici Rusije raspolaže velikim i vrlo mobilnim tenkovskim postrojbama od 1800 tenkova, koje iz tekućih manevara u roku od nekoliko dana mogu prijeći u stanje ratne spremnosti za stvarni sukob. To potvrđuje i Međunarodni institut za strateške studije i vrhovni zapovjednik NATO-ovih snaga američki general Phillip Breedlove. NATO trenutačno može malo kontrirati tim ruskim jedinicama koje su se disperzirale u Rostovskoj, Belgorodskoj i Kurskoj oblasti. Koliko je europsko kopno porozno pred ruskim čelikom na gusjenicama, ilustrira podatak da njemačka vojska trenutačno raspolaže desetinom tenkova koje je imala još prije 25 godina, kad je pao berlinski zid.

Koji glupi novinarski naslov. Postavlja pitanje čovjeku o nečem što u kompletnom članku ni u naznakama
niko ni pomenuo nije. Ili možda to želi, pa priziva vraga. Čudak.... >:(

Ovakvim izjavama samo plaše narod, izazivajući protivruska osećanja, i zapravo na taj način opravdavaju i prikrivaju svoje agresivne reakcije prema Rusiji.

Odvratno!

Upravo što! Upravo to. Samo što Rusija nema blagu nameru nikoga da napada, naročito ne na teritoriji nadležnosti NATO.

Кад већ имамо топик о НАТО-у, једна вијест везана за НАТО, тј. његове припаднике...

Како јавља Бета, а преноси Блиц, чешки потпуковник Марек Обртел, војни љекар, некадашњи начелник чешке 11. пољске војне болнице у Авганистану, ветеран мисија на КосМету, БиХ и Авганистану, затражио је од чешког министра одбране да му се одузму четири медаље НАТО које су му додјељене за службу у мисијама у иностранству јер се стиди што је служио у "злочиначкој организацији". Како каже, на КосМету је почео да сумња да је њихов пут исправан, а кап је прелила чашу са најновијим догађајима око Русије.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Španjolska i Italija poslale borbene avione u misiju patroliranja nad Baltikom

Datum objave:
31.12.2014

Novi NATO kontingent borbenih aviona stigao je u Estoniju i Litvu u sklopu NATO misije zračnog patroliranja nad Baltikom, priopćilo je litavsko Ministarstvo obrane. Četiri talijanska aviona Eurofighter Typhoon stigla su u litavsku bazu Siauliai u nedjelju. Formalno će preuzeti zadaću od portugalskih F-16 već 1.siječnja. Kanadski kontingent borbenih aviona CF-18, pristiglih u rujnu, zamijenit će četiri poljska aviona MiG-29.

Ovo je prvi put da su se talijanski avioni pridružili NATO misiji patroliranja nad Baltikom. U međuvremenu, stigla su i četiri španjolska borbena aviona EF u estonsku bazu Amari kako bi zamijenili njemački kontingent, objavio je Estonski radio. Inače, rotacije se obavljaju svaka četiri mjjeseca.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Češki raspored vojnih vježbi u 2015. godini

Datum objave:
22.01.2015

Češka vojska sudjelovat će u nekoliko velikih savezničkih vojnih vježbi u 2015. godini, izjavila je glasnogovornica češkog Glavnog stožera Jana Ruzickova. Vježbe su Ample Strike, Baltic Eye, Lion Effort, Strong Sword i Trident Juncture, rekla je glasnogovornica, dodavši kako je vlada odobrila popis planiranih vježbi u ponedjeljak.

Ukupno 1400 čeških vojnika, mehanizirane, topničke i padobranske postrojbe i piloti na L-159 te helikopteri MUP-helikoptera će sudjelovati u velikoj NATO vježbi koja će se održati u njemačkom Hohenfelsu, u kolovozu 2015. Zapovjednik češke 7. mehanizirane brigade nadzirat će cijelu vježbu. Cilj vježbe je da se usklade mehanizirane, zrakoplovne i topničke postrojbe sa isturenim promatračima.

Jedan od najvažnijih vježbi Trident Juncture, gdje vojnici uvježbavaju scenarije rješavanja krize izvan teritorija zemalja članica NATO-a. Ona će se održati u Španjolskoj, Portugalu i Italiji na prijelazu iz listopada i studenoga 2015. godine, a češki snage brojat će 240 vojnika sa zrakoplovima i ostalom opremom.

Certificiranje borbene grupe Višegradske skupine koju čine češki, mađarski, poljski i slovački vojnici, održat će se u Poljskoj, a Česi sudjeluju sa 450 vojnika. Borbena grupa bi trebala biti spremna za djelovanje tijekom prve polovice 2016.

Krajem rujna i početkom listopada 2015., oko 600 čeških pripadnika snaga za brze reakcije obučavat će se sa njemačkim i nizozemskim kolegama u vježbi Strong Sword koje će se održati u Njemačkoj.

Jedna od najvećih vježbi na češkom teritoriju će biti Ample Strike 2015. u kojoj prednji zračni kontrolori i posade zrakoplova testiraju suradnju. Osim češke vojske, očekuje se 300 inozemnih vojnika sa 30 zrakoplova.

Druga zrakoplovna vježba Lion Effort 2015 se organizira ponajviše za češke pilote borbenih aviona Gripen. Vježbi će se priključiti jedan AWACS za rano upozoenje i kontrolu te Boeing KC-135 Stratotanker. Na vježbi Baltic Eye, sudjelovat će dva aviona L-159 u obucii zajedničke obrane zrakoplovne baze jednom mjesečno. Ova vježba je jedna od mjera poduzetih kako bi se osigurala kolektivna obrana istočnih saveznika

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ameri se vraćaju u istočnu Europu sa 220 tenkova i oklopnih vozila

Datum objave:
27.01.2015

Zapovjedništvo američke Kopnene vojske za Europu (USAREUR) će uskoro uputiti istraživački tim na istok Europe u misiju izviđanja lokacija za stacioniranje američkih tenkova i druge vojne opremu, kao dio šireg nastojanja da se ojača vojnu prisutnost SAD-a u regiji zbog ruske intervencije u Ukrajini, rekao je zapovjednik USAREUR general Ben Hodges. "Mi radimo istraživanje lokacija u sljedećih nekoliko tjedana u Estoniji, Latviji, Litvi, Poljskoj, Rumunjskoj i Bugarskoj, gdje bi oprema i sredstva bila stacionirana", rekao je general Hodges u intervjuu za Stars and Stripes. "Možda će to biti tenkovska satnije, oklopna bojna, mi još ne znamo sve dok radimo istraživanje."

U 2015. očekuje nas velika rotacija teške brigade nekih 3.000 vojnika i dodatnih tenkova i drugih oklopnih vozila po Europi u vezi sa Regionally Aligned Force Initiative. Prošle godine, program je započeo u manjem opsegu, povratkom borbenih tenkova natrag u Europu, nakon kratkog izbivanja zbog gašenja dviju oklopnih postrojbi stacioniranih u Njemačkoj 2013. Sada, regionalni je koncept zaživio i planirano je 220 tenkova u Europi. "Veliko je pitanje za nas u ovom trenutku je" gdje će oni ići? "Očito, dio će ostati ovdje ", rekao je Hodges, misleći na lokaciju Grafenwöhr. "Mi ih stvarno želimo stacionirati u jugoistočnoj Europi, neke u baltičkim zemljama, neke u Poljskoj. Te zemlje ih jako žele. Oni su razlog odvraćanja od agresije."

Puška koja stoji na zidu u prvom činu i pominje se u tekstu drame... obično opali u trećem, u raspletu, pisao je Čehov. Sinoć je u SB UN opet bilo pičenje. Samantha Powers jedno, Vitalij Čurkin drugo, peto, deseto... Govore na raznim jezicima, definitivno se uopšte ne razumeju, niti žele da se razumeju.Tako je to kad za predstavnika šalju ženturaču. 70 tona argumenta x 220kom. bi trebalo da pomognu razumevanju?!

Očito, odnos Porošenka i Jacenuka nije na najvišem nivou: očito, obojica su tajkuni sa različitim interesnim sferama i samo gledaju kako da se obogate iz ovog narodnog jada.
A već sam naglasio, i to je najvažnije: svaki ratni sukob kroz noviju istoriju počeo je (propalim) pregovorima, i nakon krvoprolića i prolivanja nedužne krvi - završio pregovorima. Tako će biti i u Ukrajini!

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO osniva Multinacionalni vojni stožer na Baltiku

Datum objave:
28.01.2015

Vojni odbor NATO saveza je donio odluku o uspostavi multinacionalnog vojnog stožerau glavnom gradu Litve, izvjestilo je litavsko Ministarstvo obrane. Vojni stožer u Vilniusu biti će ustrojen ove godine i djelovat će kao poveznica litavskih oružanih snaga sa savezničkim snagama razmještenim u Litvi te Vrhovnim vojnim zapovjedništvom NATO snaga u belgijskomj Monsu (SHAPE), rekao je general bojnik Jonas Vytautas Zukas, zapovjednik litavskih oružanih snaga.
 Osim što će biti faktor odvraćanja od agresije, vojni stožer će osigurati zapovijedanje i upravljanje savezničkim snagama u Litvi, stoji u objavi.

Litva će osigurati polovicu ljudstva u stožeru dok će ostatak dati NATO savez. Osim toga, Vojni odbor NATO savza na svojoj je sjednici donio odluku o ustrojavanju "Namjenskih snaga vrlo visoke spremnosti". Snage veličine brigade sastojat će se od kopnene, zrakoplovne, pomorske i komponente specijalnih snaga. Puna operativna sposobnost postrojbe očekuje se 2016.

То ти је један од постулата ратоводства. Дакле, није то само у новјијој историји, већ у скоро целокупној познатој (војној) историји. То је скоро већ закон (научни) у тој области.

Ova činjenica govori o tome koliko je NATO jak (slab) vojnički.
Cela Latvija i celokupan NATO će sastaviti jednu brigadu do 2016. godine !!!!!

Da li će i tada?

Не треба потцењивати НАТО. Умеју, као и свака војна бирократија да буду спори, али и брзи и ефикасни када затреба или загусти.

Pentagon će investirati milijarde u ratne igre

Planeta 23:06, 29.01.2015.
izvo: Blic.rs

Moramo da se koordinišemo i sarađujemo, izbegnemo dupliranja, uvećamo borbenu sposobnost i težimo inovacijama u tehnologiji, konceptima, eksperimentisanju i ratnim igrama - rekao je zamenik ministra odbrane SAD Robert Vork

Robert Vork, zamenik američkog ministra odbrane, pozvao je ove nedelje saveznike iz NATO-a da razvijaju i prave inovativnija oružja, naglasivši da je potrebna odlučna akcija da bi se ostalo ispred razvoja naoružanja Kine, Rusije i drugih država

Vork je naveo da Pentagon ima novi plan "Inicijativa za inovacije u odbrani", kao i odvojeni plan koji se odnosi na dugoročne projekte koji treba da osiguraju da će SAD nastaviti da imaju kompetitivnu prednost u odnosu na potencijalne neprijatelje.

- Moramo da se koordinišemo i sarađujemo, izbegnemo dupliranja, uvećamo borbenu sposobnost i težimo inovacijama u tehnologiji, konceptima, eksperimentisanju i ratnim igrama - rekao je Vork na konferenciji koju je organizovao Centar za novu američku bezbednost.

Briga zbog razvoja naoružanja u drugim državama bila je glavni razlog za Pentagonov plan budžeta od 534 milijarde dolara za fiskalnu 2016. koji prevazilazi za 35 milijardi dolara plan vojnog budžeta koji je izneo američki Kongres. Ovim bi bilo prekinuto petogodišnje smanjivanje davanja za vojsku SAD, a predstavnici Pentagona će svoj plan predstaviti pred Kongresom u ponedeljak.

Vork nije želeo da priča o detaljima plana, ali je naveo da će budžet uključivati "značajne" investicije u nuklearno naoružanje, sisteme za kontrolu iz svemira, napredne senzore, raketnu i sajber odbranu, kao i podvodna vozila bez ljudske posade, rudarenje u moru, oružje za brza dejstva i napredne mlazne motore, snažne lasere i tehnologiju elektromagnetnog topa.

Zamenik ministra odbrane SAD objasnio je da je planirano da se ta država izbori sa različitim pretnjama u različitim regionima i da treba da pojača zajednički rad sa privatnim firmama u oblasti robotike, autonomnih operacija i drugih ključnih tehnologija.

Kompanije "Lokhid Martin", "Boing" i drugi veliki proizvođači oružja uporno su od Pentagona tražili veće investiranje u ključne tehnologije. Pominje se i "iks-avion nove generacije" koji bi trebalo da nasledi borbene avione F-35.

Пентагон признао да најнапреднијим војним технологијама више не располажу само САД

    19:51 31.01.2015.


АМЕРИЧКИ ВОЈНИ ВРХ БРИНУ НАРАСТАЈУЋЕ МОГУЋНОСТИ РУСИЈЕ И КИНЕ

        ПЕНТАГОН је признао да више није једини у свету ко поседује најнапредније војне технологије.

       Његов представник Кортни Хилсон изјавио је: „Министарство одбране САД више није једино у доступу најновијим и најнапреднијим војним технологијама, нити има могућности да их контролише као што их је досад контролисало“.

       Хилсон је истовремено указао: да САД „настављају са дугорочним инвестицијама у будућност да би и даље могле да шире свој утицај по целом свету“

       Пре Хилосона је први заменик министра одбране САД, Роберт Ворк, у Вашингтоном центру за нову америчку безбедност, упозорио да САД и NATO у целини - због нарастајућих могућности Русије и Кине - морају инвестирати у истраживања која ће им обезбедити „наоружање засновано на иновацијама“.

       Ворк је открио да САД „раде на томе да ојачају моћ NATO за деловање у временима криза“. Прецизирао је да се ради о „јачању снага за брза реаговања и на побољшавању инфрастуктуре и могућности за брзо пристизање појачања“.

       Бивши саветник министра финансија САД - Пол Крејг Робертс - оценио је претходних дана да је будућност светске политике у рукама „руског медведа и кинеског змаја“ чији савез „своди на нулу снове америчких неоконзервативаца о хиљадугодишњој хегемонији САД“.
izvor:fakti.org

Vir: "Slobodna Dalmacija Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Kotromanović: Hrvatska će pridonijeti NATO snagama za brze reakcije

Hrvatska će kao i sve druge članice NATO-a pridonijeti provedbi ustroja snaga za brza djelovanja, rekao je u četvrtak u Bruxellesu hrvatski ministar obrane Ante Kotromanović za Hinu.

Kotromanović sudjeluje na sastanku ministara obrane zemalja NATO-a u Bruxellesu koji bi trebao odobriti mrežu zapovjednih centara u istočnoj Europi za brzo jačanje obrane u istočnoj Europi u slučaju prijetnje Rusije te nove regionalne stožere i jače snage za brze reakcije.

Očekuje se da će dogovoriti više nego udvostručenje postojećih snaga NATO-a za brze reakcije, na 30.000 vojnika s 13.000, te da će konkretizirati provedbu tzv. "Spear head" snaga NATO-a od 5.000 vojnika s bržim vremenom reagiranja od samo nekoliko dana.

"To je nešto slično brzim snagama koje smo imali i prije i u kojima smo također sudjelovali. Razgovarat ćemo još i o zapovjednoj strukturi i tih nekoliko brigada koje bi bile formirane od svih saveznika. Pratimo stanje i kao jedna od saveznica, bit ćemo odgovorni kao što smo to bili i prije", rekao je Kotromanović.

Kotromanović je rekao kako je posebno govorio o sigurnosti u regiji.

"Regiju pratimo pozorno jer iz zemalja naše regije odlaze dobrovoljci u islamske radikalne grupe. Rekao bih da je to jedan od rutinskih sastanaka a razgovarat će se i o sigurnosnom okružju kod nas tako i u svijetu o temama od Ukrajine do tzv. Islamske države", rekao je Kotromanović.

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da su te mjere obrambene i da su dio odgovora saveza na rusku aneksiju ukrajinskog poluotoka Krima.

"Ovo je odgovor na ono što vidimo od Rusije u zadnje vrijeme i u punoj je suglasnosti s našim međunarodnim obvezama", rekao je on novinarima.

Američki veleposlanik pri NATO-u Douglas Lute kazao je u srijedu da se radi o proširenom stožeru u Poljskoj te šest zapovjednih centara u Poljskoj, Rumunjskoj, Bugarskoj i tri baltičke države gdje nazočnost saveza do sada nije bila jaka.

Ustroj snaga dogovoren je na na NATO-ovu summitu u Walesu prošloga rujna i mogao bi uzbuniti Rusiju koja je krajnje neprijateljski raspoložena prema nazočnosti NATO-a u blizini svojih granica.


(H)

Stoltenberg: Formirana udarna pesnica NATO
Tanjug   05.02.2015.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas nakon sastanka sa ministrima odbrane zemalja članica da je doneta odluka da se formira nova jedinica za brzo reagovanje popularno nazvana "udarna pesnica" i da se postave šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse.

[attachment=1]

“Danas smo se dogovorili o snazi i sastavu ‘udarne pesnice’”, rekao je Stoltenberg novinarima i objasnio da je reč o jedinici veličine brigade (4-5.000 ljudi) koja će u roku od 48 sati moći da reaguje na bilo koju pretnju članicama NATO. Osim toga, na današnjem sastanku je odlučeno da se u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, i tri baltičke zemlje postave štabovi i komandni centri za prihvat ove jedinice, koja od danas dobila zvančno ime Zajedničke snage vrlo visoke gotovosti, sa engleskim akronimom VJTF. "To će obezbediti da ‘udarna pesnica’ bude dugoročno održiva", rekao je Stoltenberg i dodao da će osnovu jedinice činiti kontigenti iz Francuske, Italije, Nemačke, Britanije i Poljske, dok će istočnoevropske saveznice pružiti logističku pomoć. Formiranje VJTF i prihvatnih baza na istočnim granicama NATO bilo je dogovoreno na septembarskom samitu NATO u Velsu, ali zemlje članice su tek danas uspele da se saglase o detaljima plana i o pojedinačnim doprinosima zajedničkom projektu. Iako generalni sekretar to nije ekplicitno rekao, kao odgovor na pojačane vojne aktivnosti Rusije na istočnim granicama NATO, kao i na bojazan baltičkih zemalja da bi mogle postati meta ruske agresije. "Ne možemo da biramo, moramo da se suprotstavimo svakoj pretnji, bez obzira odakle ona dolazila", kazao je on. Stoltenberg je na konferenciji za medije istakao da NATO nema nameru da šalje oružanu pomoć Ukrajini, ali je dozvolio mogućnost da to individualno učine zemlje članice. "Mi politički podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, a na tehničkom nivou kroz pomoć u reformi oružanih snaga i medicinskom materijalu", rekao je on. "O slanju oružane pomoći danas nismo razgovarali, to je stvar o kojoj zasebno odlučiju članice", kazao je Stoltenberg. Upitan da prokomentariše iznenadnu sutrašnju posetu nemačke kancelarke Angele Merkel i holandskog predsednika Fransoa Olanda Rusiji koja je najavljena ranije danas, generalni sekretar je podvukao da NATO podržava sve napore za mirno rešenje ukrajinske krize i još jednom pozvao Rusiju da se konstruktivno angažuje u tom cilju.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

HLADNI RAT - NATO uspostavlja zapovjedništva i razmješta specijalce u istočnoj Europi

Datum objave:
06.02.2015

NATO će uspostaviti šest vojnih baza u istočnoj Europi te razmjestiti tamo snage za brzo djelovanje "Vrh koplja" veličine 5000 vojnika kao odgovor na rusku agresiju u Ukrajini. Zapovjedno kontrolna središta NATO saveza biti će uspostavljena u tri baltičke države - Estoniji, Latviji i Litvi te Poljskoj, Rumunjskoj i Bugarskoj. Ministri obrana će finalizirati popis zemalja koje sudjeluju u specijalnim snagama, za koje dužnosnici NATO saveza kažu da će biti operativni do 2016. godine. Britanski ministar obrane Michael Fallon rekao je da će London osigurati do 1.000 vojnika do 2017. te će razmjestiti dodatna četiri borbena aviona Typhoon u Estoniji ovog ljeta kako bi pojačali zračni nadzor nad Baltikom. Također, NATO će uspostaviti zajedničko središte za obuku u Gruzij

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Više od 70 ukrajinskih inženjeraca na NATO obuci u Slovačkoj

Datum objave:
09.02.2015

Slovački instruktori obučit će više od 70 ukrajinskih inženjeraca u 2015. u sklopu NATO programa obuke, izjavio je slovački ministar obrane Martin Glvac. "Preko 70 ukrajinskih inženjeraca polazit će tečaj obnove znanja koji su polazile njihove kolege iz Slovačke prošle godine, " dodao je Glvac naglasivši kako će prvih 15 polaznika stići ovog mjeseca u Slovačku. Tečaj obnove znanja predstavljen je Ukrajincima koncem 2014. godine. Organizirajući ovakve tečajeve, nastavljamo implementirati našu predanost pomoći ukrajinskim oružanim snagama, zacrtanu nakon NATO summita u Walesu prije šest mjeseci.

Pentagon poslao desetak jurišnih aviona u Nemačku
Tanjug   11.02.2015.

Američke vazduhoplovne snage poslale su u Nemačku desetak jurišnih mlaznih aviona A-10 "tanderbolt II" i oko 300 pilota u okviru vojne vežbe, u kojoj će učestvovati saveznici NATO u Istočnoj Evropi, u jeku tenzija zbog ukrajinske krize, prenosi danas "Raša tudej" (Russia Today).

[attachment=1]

Ovi avioni, iz doba hladnog rata, u ponedeljak su poleteli uz vazduhoplovne baze Dejvis-Monthen u Arizoni za bazu Špangdalem u Nemačkoj, u sklopu operacije "Atlantska odluka". Kristofer Kerns, portparol vazuhoplovnih snaga u Pentagonu, rekao je da će avioni biti "dalje raspoređeni" na lokacije u istočnoevropskim zemljama članicama NATO, gde će jedinice učestvovati u obuci sa savezničkim snagama radi "jačanja međuoperativnosti i... pokazivanja posvećenosti SAD bezbednosti i stabilnosti u Evropi". Izuzetno pouzdani avioni A-10 opremljeni su sedmocevnim Gatlingovim sistemom mitraljeza velike brzine gađanja koji je namenjen za uništavanje tenkova i drugih oklopnih borbenih vozila. Pentagon raspoređuje avione u trenutku kada je američki Predstavnički dom predstavio zakon kojim bi se odobrila vojna pomoć Ukrajini u visini od milijardu dolara do 2017. Ukoliko bude usvojen, taj zakon bi omogućio Pentagonu da ukrajinsku vojsku opskrbljuje "opremom za obuku, smrtonosnim oružjem odbrambene prirode, logističkom podrškom, potrepštinama i uslugama". Odredbe nacrta zakona imaju za cilj, kako navode njegovi autori, da zaštite "suverenu teritoriju Ukrajine od stranih agresora" i odbrane Ukrajince od napada proruskih aktivista. Moskva je juče upozorila da će planovi Vašingtona o slanju oružja Kijevu dodatno destabilizovati situaciju u Ukrajini, podseća ruski kanal.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Prvi dočasnik NATO saveza postao časnički namjesnik Davor Petek
 
Datum objave:
04.03.2015

Časnički namjesnik Davor Petek, postao je u konkurenciji kandidata iz 19 zemalja prvi dočasnik NATO saveza. Petek odlazi na dužnost u Bruxelles u lipnju, a general Lovrić je rekao kako je riječ o prvom dočasniku na toj dužnosti koji nije iz SAD-a. Kao prvi dočasnik GS OSRH, časnički namjesnik Petek prošao je dvadeset godina službe u Oružanim snagama RH, a karijeru je počeo u 1. gardijskoj brigadi Tigrovi, u kojoj je tijekom deset godina od vojnika napredovao do prvog dočasnika brigade. Kasniji put obilježen mu je visokim dočasničkim funkcijama u raznim postrojbama kopnene vojske, te u NATO-ovu zapovjedništvu u Brunsumu i operaciji ISAF.

Još jedan članak o novom prvom podoficiru NATO. U članku ima dosta romantike ali .... Neka mladosti, barem se je školovao i postigao nešto.

Vir: "Večernji list" Zagreb
http://www.vecernji.hr/

Oduvijek sam htio biti vojnik, u Tigrove sam '93. otišao kao balavac

Hrvatski dočasnik je desna ruka zapovjedniku NATO-a

U srijedu navečer američki general s četiri zvjezdice Phillip M. Breedlove, zapovjednik NATO-vih snaga u Europi te ujedno zapovjednik američke vojske u Europi, nazvao je dočasnika Hrvatske vojske Davora Peteka i pitao ga: "Želite li raditi u NATO-ovu zapovjedništvu u Europi za mene?". Časnički namjesnik Petek je, naravno, odgovorio potvrdno i time postao tzv. prvi dočasnik u zapovjedništvu NATO-a u belgijskom gradu Monsu. Američki je general, naime, nakon što je o svom izboru prvo obavijestio vrhovnu zapovjednicu OS RH, predsjednicu Kolindu Grabar-Kitarović, te načelnika Glavnog stožera OSRH-a generala zbora Dragu Lovrića, izrazio želju da o svom izboru osobno izvijesti kandidata iz Hrvatske. Time je Petek postao prvi u povijesti neamerički dočasnik u zapovjedništvu NATO-a. Izbor prvog neamerikanca potaknuo je upravo Breedlove želeći takvim odabirom pokazati da su svi u NATO-u jednaki. Obratio se zapovjedništvima savezničkih vojski i tražio da predlože svoje kandidate. Stiglo je 19 kandidatura, a Petek je ušao u uži izbor od njih pet i otišao u Belgiju na razgovor. Prije tri dana saznao je da je upravo on osobni izbor američkog generala. S 40-godišnjim Petekom, rođenim Slunjaninom, razgovarao sam u Glavnom stožeru OSRH, gdje on nakon vojničkog iskustva i dočasničke karijere u zemlji i inozemstvu već nekoliko godina obavlja posao prvog dočasnika HV-a. Što uopće znači prvi dočasnik jedne vojske?

– Prvi dočasnik je desna ruka svim zapovjednicima na bilo kojoj razini. Od voda do Glavnog stožera OSRH. Desna ruka zapovjedniku po pitanju profesionalnog razvoja i obučavanja vojnika i dočasnika, a to je važno budući da vojnici i dočasnici čine tri četvrtine vojnog sastava. On zapovjednicima savjetuje koja i kakva obuka tom sastavu treba, i što im treba za kvalitetan i profesionalan razvoj.

Prvi dočasnik nije, međutim, zapovjednik i on svoj autoritet dobiva od zapovjednika. I Petek kaže da taj sustav u HV-u već jako dobro funkcionira, premda je Dočasnički zbor u Hrvatskoj relativno mlad i osnovan je tek 1999. U međuvremenu su prvi dočasnici postali savjetnici zapovjednicima po pitanju svih pravilnika zakona i što je najbitnije, kaže Petek, oni su i "oči i uši" zapovjedniku o onome što se događa na vojničkoj i dočasničkoj razini. Petekov je posao, kaže, obilaženje jedinica i razgovaranje s vojnicima i dočasnicima. A nakon informacija koje dobije od vojske, prenosi svoje zaključke, prijedloge i savjete zapovjednicima.

Stalno se doškolava

Pitam ga koliko je zbog te svoje pozicije prvi dočasnik uvažavan među časnicima i vojnicima, a Petek uz osmijeh odgovara da časnici prve dočasnike jako uvažavaju i ako dokažu da znaju o čemu govore, pametni zapovjednik poslušat će njihove savjete. No, priznaje, prvi dočasnici baš nisu popularni među vojnicima, zbog strogosti i stege, koja je u svakoj vojsci osnova svega. Petek potvrđuje da se stalno doškolava, jer želi biti stručan u davanju savjeta i kaže da mu je drago što su zapovjednici spoznali da bi bez prvih dočasnika i oni teže funkcionirali. Sa stajališta zapovjednika, njima odgovara takav prvi dočasnik jer im dnevno s leđa skida dio svakodnevnih problema i olakšava im posao i funkcioniranje postrojba. Prvi dočasnici uglavnom odgovaraju za ono najvažnije u vojsci, a to je obuka. Petek će u zapovjedništvu NATO-a u Monsu, kamo odlazi za dva mjeseca, obavljati identičan posao. Petekov će posao biti da obilazi vojske članica, kao i NATO-ove vojnike u operacijama po svijetu, ukratko da bude "oči i uši" generala Breedlovea. Petek objašnjava da se to uglavnom odnosi na probleme koji nastaju pri standardizaciji znanja, vještina i kompetencija vojnika koji dolaze u misije, a pripadnici su različitih vojski.

– Dolazimo iz raznih podneblja, kultura, sustava školovanja i obuke, a NATO nastoji uspostaviti jednak standard za sve i od svakog vojnika i dočasnika iz bilo koje savezničke vojske očekuje se da obavi jednak posao na isti način – pojašnjava. Jednostavnije rečeno, kada se vojnici iz različitih zemalja nađu u operaciji negdje u svijetu po istom poslu, jako je važno da prepoznaju iste standarde u zapovijedanju i provođenju vojnih operacija.

Petek očekuje da će veći dio svog trogodišnjeg mandata pri zapovjedništvu NATO-a u Belgiji provoditi na putu, obilazeći postrojbe i vojnike i konzultirajući se s njima. Kaže mi da je oduvijek želio biti vojnik. Nakon osnovne škole, 1989. upisao je Vojnu gimnaziju na Črnomercu u Zagrebu. Kao gimnazijalac se 1991. zatekao baš na vojnom poligonu u Slunju te pobjegao iz JNA. Nakon okupacije Slunja, kao šesnaestogodišnjak nastavio je školovanje u Zagrebu, gdje mu se posrećila razmjena učenika, prijavio se i otišao 1992. na školovanje u SAD, gdje je završio četvrti razred srednje škole. Vratio se 1993. u Hrvatsku i s 18 godina, kako i sam kaže "kao balavac", stupio u 1. gardijsku brigadu Tigrove. U to vrijeme u Hrvatsku dolaze i umirovljeni američki časnici koji pokreću MPRI program, koji će transformirati dočasnički sustav u tadašnjem HV-u. – Znam da je to bila sreća, no poznavanje engleskog jezika gurnulo me već u prvi tečaj koji su organizirali Amerikanci za hrvatske dočasnike – kaže.

Vojska kao druga obitelj

Premda je sudjelovao u završnim vojnim operacijama kojima je oslobođena Hrvatska, dočasnik Petek uopće ne želi govoriti o svom ratnom putu, jer je on, smatra, neusporediv s veličinom ratnog puta koji su imali njegovi kolege koji su u ratu bili od 1991. No, nakon rata uključio se u osnivanje dočasničkog zbora. U 1. GBR ostaje do 2003., a u međuvremenu odlazi na školovanje u SAD, gdje završava dočasničku akademiju američke kopnene vojske u Teksasu. Nakon povratka u Hrvatsku Petek i dalje gradi vojnu karijeru, a 2007. odlazi u združeno zapovjedništvo NATO-a u Bruns u Nizozemskoj. Tamo je bio na dužnosti voditelja mobilnog tima za obuku, čiji je zadatak bio da organizira i savjetima pomogne sustav obuke vojnika i dočasnika u drugim zemljama. Ondje je u tri godine mandata stekao novo veliko iskustvo, a iz tog mu je razdoblja posebna čast što je baš on unio hrvatski stijeg u zapovjedništvo NATO-a kada je 2009. Hrvatska primljena u članstvo. S obzirom na to da Petek, kako kaže, ima dvije obitelji – suprugu Jasenku i dvojicu sinova, te vojsku, kaže da je potrebno u tome dobro balansirati.

– Da nije supruge i njezine potpore, vjerojatno ne bih jako daleko dogurao – kaže iskreno. Nažalost, u tih 12 godina, kada bi sve zbrojio, kaže da najveći dio tog vremena nisu bili zajedno. Sada ima priliku u Belgiju povesti i obitelj, no još se lome i veća je vjerojatnost da će, zbog škole i djece, na kraju otići sam. Pogotovo stoga što će i na novom poslu više biti na terenu nego u Monsu i jasno je da će supruga morati pričekati da se taj časnički namjesnik "zaželi" uredskog posla. Stoga će on radije stanovati u bazi i svaki slobodan trenutak odlaziti k obitelji u Zagreb, koji nije daleko ni avionom ni autom, kaže. I vjerojatno je taj Petekov nemirni vojnički duh bio i razlog što ga je Breedlove, inače pilot, odabrao za svoju desnu ruku, jer i za tog američkog generala kažu da mrzi uredski posao, a puno mu je draži onaj pravi vojnički, na terenu.

Francuska ocenila da Crna Gora i drugi kandidati nisu spremni za NATO
Tanjug   11.03.2015.

Izjava francuskog predsednika Fransoa Olanda o zaustavljanju širenja NATO saveza u ovom trenutku, koja je otvorila pitanje u crnogorskoj javnosti da li je mislio i na državu koja je u procesu pristupanja, iz njegovog kabineta je pojašnjena - Crna Gora kao ni ostale zemlje kandidati ne ispunjavaju uslove za prijem u Alijansu, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Podgorička Televizija Vijesti zatražila je pojašnjenje Olandove izjave, nakon čega je iz Jelisejske palate odgovoreno da nijedna od zemalja koje su kandidati za članstvo, među kojima je Crna Gora, nisu spremne da dobiju pozivnicu za NATO. "Crna Gora, kao što je naznačeno u poslednjem izveštaju NATO-a o napretku, mora da nastavi reforme u oblastima koje se ispituju u okviru godišnjih nacionalnih planova, posebno kada je reč o modernizaciji oružanih snaga i reformi bezbednosnih snaga. Na osnovu zaključaka sa Samita u Velsu, kandidatura Crne Gore biće preispitana u poslednjem kvartalu 2015. godine"”, kaže se u odgovoru pres službe francuskog predsednika. Nacionalni koordinator za NATO, Vesko Garčević je, komentrišući saopštenje pres službe Olandovog kabineta, rekao da tu nema ništa što Crna Gora već nije znala. "Mi osluškujemo i pratimo šta misle naši saveznici iz NATO saveza... i nastavljamo realizaciju planova, kako bi do kraja godine dobili pozivnicu za NATO", kazao je Garčević "Dnevnim novinama". Ukoliko pozivnica, međutim, izostane, na sastanku u organizaciji Atlantskog saveta Crne Gore naglašeno je da će NATO ostati dugoročni cilj države, bez obzira na glasove protiv unutar i van nje.

Izvor: www.blic.rs

NATO vežbe snaga za brzo dejstvo u aprilu i junu
Tanjug   12.03.2015.

Vežbe NATO u aprilu i junu biće test napretka novih snaga za brzo dejstvo, stvorenih u svetlu ukrajinske krize, rekao je juče neimenovani NATO zvaničnik.

[attachment=1]

"Ovo će biti prva prilika da vidimo te zajedničke snage u akciji", rekao je neimenovani NATO zvaničnik na brifingu u štabu alijanse u belgijskom gradu Monsou. O formiranju tih snaga, lideri NATO su se dogovorili u septembru prošle godine i one će imati oko 5.000 vojnika koji će moći da budu razmešteni bilo gde u roku od nekoliko dana, a biće operativne do 2016. godine. Komandni centri tih snaga biće u istočnoevropskim članicama NATO. Snage za brzo delovanje trebalo bi da budu povećane na 30.000 ljudi, medu kojima će 5.000 biti sposobno da se za nekoliko dana prebaci u krizne regione. Prva vežba biće usmerena na brze pripreme i razmeštanje snaga, rekao je zvaničnik NATO koji nije želeo da bude imenovan. "Na drugoj vežbi, testiraće se njihova sposobnost da budu angažovane iz Nemačke, Holandije, Norveške i Češke, na poligon u zapadnoj Poljskoj...što će biti simulacija odgovora na krizu", rekao je taj izvor. Ova jedinica jačine brigade, popularno nazvana "udarna pesnica" NATO, sastojaće se od cetiri do pet hiljada ljudi i biće u stanju da u roku od dva do cetiri dana reaguje na svaku pretnju Savezu. U Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, i tri baltičke zemlje biće postavljeni štabovi i komandni centri za prihvat ove jedinice, koja je zvanicno dobila ime Zajednicke snage vrlo visoke borbene gotovosti sa engleskim akronimom VJTF. Iako se to nigde posebno ne navodi, plan o formiranju VJTZ je usvojen kao odgovor na pojačane vojne aktivnosti Rusije na istočnim granicama NATO, kao i na bojazan baltičkih zemalja da bi mogle postati meta ruske agresije.

Izvor: www.blic.rs

Ovi i dalje podlažu vatru, pitam se dokle će?

Летонија је потврдила да су јој Сједињене Америчке Државе испоручиле више од 120 оклопних возила, укључујући и тенкове. Према летонском министру одбране, испорука укључује и „МиА2 Абрамс“ тенкове и „М2А3 Бредли“ оклопна возила.

https://www.youtube.com/watch?v=MzIimX8gt9g

Распоређивање тенкове и оклопних возила поздравио је летонски министар одбране Рајмондс Вејонис. „Присуство наших савезника (САД и НАТО) у Летонији је потврда солидарности и безбедности у региону“, написао је Вејонис на Твитеру.

Оклопна возила су испоручена Летонији преко луке у Риги, након што су истоварена са теретног брода „Обећање слободе“ у понедељак, јавља Раша тудеј.

Амерички генерал Џон О'Конор који је присуствовао доласку тенкова у Летонију рекао је: „За слободу се мора борити, слободу треба одбранити“.

Он је додао да ће испорука тенкова показати председнику Путину и Русији да „заједно можемо доћи“ на границе Русије и да ће оклопна возила остати у Летонији „онолико дуго колико је потребно да се Русија одврати од агресије“.

izvor: http://rs.sputniknews.com

А пензионисани, умировљени амерички генерал НАТО "Скејлс (Scales) изричито тврди да ће се ситуација променити "када почнемо убијати Русе". Извор: данашња "Политика". И после неко мисли да "кумбор" "као врани гавран" призива несрећу и иде у offtopic...?!

Зажелеле се нечије гусенице мазива... густог, црвеног...?

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Datum objave:
06.05.2015

NATO će privremeno premjestiti svoj stožer za južnu Europu u Rumunjsku u lipnju u sklopu velike vojne vježbe, izjavio je američki dužnosnik. Zajedničko zapovjedništvo savezničkih snaga sa sjedištem u Napulju, biti će premješteno u središnju Rumunjskoj na razdoblje od dva tjedna trajanja manavera, rekao je zapovjednik Adm. Mark Ferguson tijekom posjeta Bukureštu. "Oko 1.000 NATO pripadnika iz 21 države članice će sudjelovati u ovoj vježbi koja je važna za savez", dodao je admiral. Ferguson je rekao kako vježbe u Rumunjskoj "pokazuju da se NATO prilagođava i transformira kako bi se zadovoljili novi sigurnosni izazovi sa kojima se savez suočava, poput krize u Ukrajini." NATO će organizirati i druge vježbe ovog tipa u lipnju, uključujući Poljsku i baltičke zemlje.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Proturaketne sposobnosti NATO-a spremne za modernizaciju

Datum objave:
20.05.2015

Zapovjedno kontrolni sustav (C2I) proturaketne obrane NATO saveza modernizirat će ThalesRaytheonSystems na temelju ugovora vrijednog više od 105 milijuna USD. Nadogradnja će obuhvatiti jačanje i proširenje funkcija postojećeg C2I sustava proturaketne obrane i dopustiti savezu povezivanje nacionalnih senzora i presretača sa zračnim zapovjedništvom NATO-a u njemačkoj bazi Ramstein.

"Izvršenje tog ugovora će biti veliki korak naprijed za proturaketnu obranu NATO-a", rekao je Koen Gijsbers, generalni direktor NATO agencije za komunikacije i informacije. "Ovaj ugovor dodatno spaja dvije najveće zajedničke investicije NATO-a - zračna i proturaketna obrana - utirući put za integrirani pristup." Thales je priopćio kako će projekt uključivati 15 industrijskih partnera iz osam zemalja te će biti završen do 2018. godine.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Nova finska Vlada spremna za NATO u bilo kojem trenutku

Datum objave:
25.05.2015

Potez koji će sigurno dodatno iritirati Moskvu, je stajalište nove finske vladajuće koalicije desnog centra prema kojoj postoji mogućnost podnošenja zahtjeva za članstvo u NATO-u ", u bilo koje vrijeme". Dio je to Joint Policy Position desne koalicije. Štoviše, vlada novoizabranog premijera Juha Sipile spremna je za izradu prijedloga vanjske i sigurnosne politike koja će obuhvatiti poseban segment za kalkulaciju potencijalnih troškova i posljedica punopravnog članstva Finske u NATO savezu.

Kremlj je izrazio rastuću zabrinutost zbog produbljivanja odnosa između Finske, Švedske i NATO saveza. Stajalište Finske kako će zadržati mogućnost prijave za članstvo u NATO savezu tijekom četverogodišnjeg mandata vlade je iznenadilo Kremlj, koji je vjerovao da će uključivanje nacionalističkog i tradicionalno anti-NATO raspoloženih desnih finskih političkih opcija, ohladiti interes za priključenje zapadnom savezu.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Česi dobili zahtjev NATO saveza za nadzor islandskog zračnog prostora

Datum objave:
26.05.2015

NATO je zatražio od češkog ministarstva obrane razmještaj borbenih zrakoplova Gripen za misiju nadzora islandskog zračnog prostora, javlja češka novinska agencija. Češki avioni Gripen sudjelovali su u toj misiji prošle jeseni. Savez je zatražio češki nadzor islandskog zračnog prostora za srpanj i kolovoz ove godine, rekao je glasnogovornik Ministarstva obrane. Ministarstvo "nema problema" sa zahtjevom, rekao je glasnogovornik ministarstva lokalnim medijima. Donji dom parlamenta mora odobriti razmještaj. Island nema vojske, a aktivnosti ruskog ratnog zrakoplovstva u blizini islandskog zračnog prostora su intenzivirane u posljednje vrijeme.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Njemačka vojska će rotirati pješačku satniju u istočnoj Europi od 2016.

Datum objave:
26.05.2015

Njemački parlamentarni Odbor za obranu dao je zeleno svjetlo da njemačka pješačka satnija bude poslana u nekoliko zemalja istočne Europe po načelu rotacije počevši od 2016., javlja Baltic Times. Rotirajuća satnija će biti poslana u tri države na tri mjeseca ili slično kako bi sudjelovala na vježbama, rekao je Hans-Peter Bartels, šef njemačkog parlamentarnog Odbora za obranu, navodi estonski Postimees.

Početni kontingent će krenuti u Estoniji iduće godine, pišu novine. Među članicama NATO saveza, samo su SAD razmjestile rotirajuće postrojbe u baltičke zemlje. Odluka da se to učini usljedila je nakon ruske okupacije Krima u ožujku 2014. Estonski predsjednik Toomas Hendrik Ilves je bio u Njemačkoj u službenom posjetu ovaj tjedan.

Češki mediji su objavili vijest da bi nebo Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske mogli čuvati američki lovci iz baze Spangdahlem u njemačkoj. Ako ugovor bude potpisan, američki će avioni bez ograničenja letjeti u zračnim prostorima spomenutih država, no, neće imati pravo obaranja "neprijateljskih" aviona.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

Bodo ameriški lovci ščitili Češko, Slovaško, Madžarsko in Poljsko?

VOJAŠKO POVEZOVANJE VZHODNOEVROPSKIH DRŽAV IN ZDA

Lovska letala Ameriških letalskih sil (USAF) nameščena v Evropi, bi se lahko že v bližnji prihodnosti uporabljala za varovanje zračnega prostora, tako imenovanih držav Visegrad 4 – Poljske, Češke, Slovaške in Madžarske, so v sredo 3. junija 2015 poročali češki mediji.

“Če bi se letalo, ki bi ga upravljali teroristi, pojavilo v češkem zračnem prostoru ali bi rusko vojaško letalo “pomotoma “prečkalo mejo, potem bi ameriški lovci lahko posredovali in se ukvarjali z vsiljivcem,” je poročal češki spletni časopis Idnes, ki navaja svoje vire v češkem obrambnem ministrstvu.

To bi bilo mogoče po tem, ko (če) bodo Poljska, Češka, Slovaška in Madžarska (Visegrad 4) podpisale skupni dogovor o varovanju zračnega prostora. Namestnik češkega obrambnega ministra Daniel Kostoval meni, da to lahko zgodi že v naslednjih nekaj mesecih.

Sedaj imajo Ameriške letalske sile v letalski bazi Spangdahlem v Nemčiji (na meji z Belgijo)nameščene lovce F-16CJ/DJ block 50, ki z lahkoto in hitro dosežejo mejo z Rusijo. Ameriška letala za nadzor iz bližnje zračne baze Rammstein v Nemčiji že sedaj opravljajo redne polete v poljskem zračnem prostoru.

Po novem sporazumu (če bo res sprejet), bi ameriška vojaška letala dobila dovoljenje za redno letenje v zračnih prostorih držav Visegrad 4, kot ga imajo že sedaj sklenjenega s Poljaki.

Piloti ZDA bi lahko nudili pomoč lokalnim pilotom, vendar jim ne bi bilo dovoljeno, da sestrelijo “sovražno” letalo, je dejal češki vojaški strokovnjak František Schulz.

Slovaška in Češka sta se že dogovorili, da skupaj branita zračni prostor obeh držav.Češke letalske sile, tako kot tudi Madžarske letalske sile, uporabljajo švedske večnamenske lovce Saab JAS-39 gripen, njihov najem (8 letal) pa načrtuje tudi Slovaška. Poljske letalske sile pa se zanašajo na floto 50-ih ameriških moderniziranih lovcev F-16 in 30-ih nadgrajenih sovjetskih MiG-29.

Češka bojna letala bodo nadzirala Islandijo namesto Kanade, ki se bori proti ISIS-u

Predstavnik češkega obrambnega ministrstva Petr Medek je medijem v začetku junija 2015 sporočil, da Češke letalske sile pošiljajo 5 bojnih letal JAS-39 gripen na Islandijo, kjer bodo varovala zračni  prostor (Air-Policing)  te države za šest tednov namesto Kanade. Slednja je namreč del svojih vojaških letal napotila na misijo – vojaško posredovanje proti pripadnikom Islamske države (ISIS).

Odločitev je bila sprejeta s strani češke vlade v sredo 3. junija 2015 in je sledila prošnji poveljstva zveze Nato, ki ga je češko obrambno ministrstvo prejelo dva tedna pred tem, je dejal Medek.

Države članice zveze Nato izmenično varujejo zračni prostor Islandije, ki  nima svojih vojaških letal. Češki letala bodo Air-Policing nad Islandijo izvajala v juliju in avgustu 2015, ko bodo nadomeščala kanadska letala CF-18 hornet med njihovim posredovanjem proti iSIS-u v Iraku.

Pripravil: A. Knific, foto: USAF

Не разумем, зашто би летели ако не би имали право да обарају "непријатељске" авионе. Да није неки аеромитинг у питању ;D?

Gde je ovde potreba za američkim avionima, češki gripeni su više nego dovoljni da pokrivaju taj VaP, i šire, da ne pričamo o Poljacima.

Ovo je predavanje suvereniteta.

Za poćetak im je cilj da neometano i sa dozvolom lete gde hoće i kuda im se prohte. Plus što su na zadatku jer "čuvaju nebo" tih zemalja nenasilnom komunikacijom   :pilot
A dozvolu za obaranje neprijateljskih aviona će već nekako dobiti posle kakvog ozbiljnijeg incidenta ničim izazvanog.

Ako neznamo mi koji je smisao letenja iznad tuđeg teritorija (bez ograničenja), znaju amerikanci, takvu dozvolu imaju već za letove iznad Poljske - sada samo žele proširiti teritorij.

"kot ga imajo že sedaj sklenjenega s Poljaki."

Trenutno su u Europi (istočna Europa) četri vježbe NATO saveza.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

V Evropi potekajo 4 vojaške vaje zveze NATO (Allied Shield)

ALLIED SHIELD: NOBLE JUMP, BALTOPS, SABER STRIKE, TRIDENT JOUST

Članice zveze NATO (North Atlantic Treaty Organisation – Organizacija severnoatlantskega sporazuma) v teh dneh sodelujejo na štirih vojaških vajah, ki potekajo v vzhodni Evropi in so del vseevropske vaje Allied Shield (Zavezniški ščit).

V štirih vojaških vajah sodeluje več kot 15.000 vojakov iz 19 različnih držav zveze NATO (tudi pripadniki Slovenske vojske) in 3 partnerske države (Finska, Gruzija in švedska). Namen vojaških vaj Severnoatlantskega zavezništva (NATO) je krepitev sodelovanja pri obrambi in so del Natovih ukrepov za zagotavljanje odgovora na izzive na južnih in vzhodnih mejah. Natove vaje so le eden od vrste ukrepov, ki jih je sprejelo poveljstvo Nato pakta v Baltski regiji, da bi pomirili lokalne zaveznike, ki se čurijo ogrožene s strani Rusije.

Del skupne vojaške vaje Allied Shield (Zavezniški ščit) so:

Vojaška vaja NOBLE JUMP (10.-21. junij 2015, Poljska)- prvo skupno usposabljanje zavezniških enot v visoki pripravljenosti v okviru novih sil za hitro posredovanje VJTF (Very High Readiness Joint Task Force).

Vojaška vaja BALTOPS (5.-20. junij 2015, Baltsko morje) – velika zavezniška pomorska vaja, v kateri poleg  49 vojaških ladij in podmornice  sodelujejo tudi ameriški bombniki B-52 stratofortress in lovci F-16, AWACS letala, pomorska patruljna letala P-3 in P-8, nemški lovski-bombniki tornado, švedski JAS-39 gripen in ameriške leteče cisterne KC-135.

Vojaška vaja SABER STRIKE (8.-20. junij 2015, Baltske države) – velika skupna vojaška vaja kopenskih in letalskih enot v Latviji, Litvi, Estoniji in na Poljskem. Namen vaje je usposabljanje udeležencev za poveljevanje in nadzor, kot tudi interoperabilnost z regionalnimi partnerji.

Vojaška vaja TRIDENT JOUST (17.-28. junij 2015, Romunija) – vaja Natovih odzivnih sil(NRF NATO Response Force) v Romuniji, ki je namenjena izboljšanju sodelovanja pri poveljevanju in interoperabilnosti.

Pripravil: A. Knific, foto: NATO

"Politika" juče ozbiljno komentariše da vežbe NATO pokazuju sporost reagovanja, mali kapacitet i zbrku u dolasku u očekujući rejon. Šta to znači nije baš jasno, ali tako piše... ???

Па значи управо то 8).

Није тешко открити да је НАТО спор у одлучивању. Потребан је консензус (преговори, договори, усаглашавања, парламенти, владе...) а САД, које су објективно једине способне да сваку (војну) ствар обаве релативно брзо и ефикасно, намерно "форсирају" савезнике како би и они уложили мало пара и труда за заједничку, наводну одбрану од Руса. Уосталом управо бише чланице ВУ највише "кукају" а осим Пољске најмање чине по питању одбране. Ово што је учињено је више симболичан пример да се и сами мало потруде.

Мали капацитет транспортних средстава да брзо превезу са једног краја Европе на други тешку технику, људства другу опрему је такође очигледан. Посебно сада у миру. Ваздушни транспорт, осим САД и нешто мало Британаца и Француза, код осталих је више на нивоу статистичке грешке. Железнички транспорт је могућ али је питање колико имају исправних специјалних вагона за превоз тешког наоружања а и одвикли су се од тога. И за то треба обука и вежба а требају и паре. Поморски транспорт је могућ али су опет у питању капацитети и новац за закуп бродовља.

Не знам каква је ситуација у рејоним искрцавања али могу замислити гужву која настаје када у неко мало мести стигне 30-так тенкова, пратећих возила, опреме и људи. Највероватније домаћини нису кадри да ефикасно организују прихват и превожење до зоне размештаја или вежбе. Потребно је обезбедити зону искрцавања, обавестити цивилне власти и затражити помоћ у обавештавању становништва, евентуално помоћ око померања неких објеката (ако наоружање не може да прође због семафора, дрвећа и сл.), регулисати саобраћај што подразумева и редукцију цивилног саобраћаја, блокаду неких раскрсница и путева и сл. За све то је потребно претходно извиђање и припрема. Ако је "збрка настала" то је пре свега последица лошег планирања и неискуства.

Pisanje i prikazivanje sporosti (što je svakako istina) ima i drugu svrhu, treba stvoriti takvo mišljenje. Ipak mi se čini, da NATO sam previše naglašava i piše o "problemima" u "suradnji" unutar pakta, što bi dovelo do toga da je stvarno tako loše.
 

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/

PUTIN UZNEMIRIO SVIJET 'Ojačat ćemo naš nuklearni arsenal s 40 novih projektila' NATO: 'To je opasno!'

Namjeru SAD-a da pošalje tenkove i teško naoružanje u države članice NATO-a koje graniče s Rusijom službena Moskva doživljava kao najagresivniji korak Pentagona još od Hladnog rata. To je u svojoj izjavi, koju prenosi agencija Interfax, izjavio ruski dužnosnik u ministarstvu obrane general Jurij Jakubov.

"Rusija neće imati druge opcije nego da ojača svoje snage i resurse na zapadnoj strateškoj fronti", izjavio je Jakubov.

Ruski odgovor mogao bi uključiti isporuku projektila ruskoj teritoriju Kalinjingrada, koji se nalazi između Poljske i Litve, a u izgledu je povećanje broja vojnika u Bjelorusiji.

U međuvremenu je i predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio da će do kraja godine njegova država ojačati svoj nuklearni arsenal, kojega će obogatiti s više od 40 novih interkontinentalnih balističkih projektila. Tijekom posjeta jednom sajmu oružja, Putin je rekao da će spomenuti projektili biti otporni čak i na tehnički najnaprednije sustave obrane.

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg Putinovu je najavu osudio, tvrdeći da je 'mahanje nuklearnom sabljom neopravdano, destabilizirajuće i opasno'.

Washington je bio najavio da će držanjem oružja na savezničkom teritoriju potpomognuti vladama koje su frustrirane neadekvatnom reakcijom NATO pakta na poteze Rusije. Plan uključuje opremu za 150 vojnika u Litvi, Latviji i Estoniji, te slanje dodatne opreme za 750 vojnika u Poljskoj, Rumunjskoj, Bugarskoj i eventualno Mađarskoj.

Poljski ministar obrane Tomasz Siemoniak rekao je da očekuje konačnu odluku SAD-a unutar nekoliko tjedana, te je naglasio kako je Poljskoj važno da se izgradi stalna prisutnost savezničke američke vojske na poljskom teritoriju.

Не, писање о проблемима је у функцији подизања свести и њиховог отклањања. Генерално, стање сигурно није тако лоше али, оперативна способност НАТО-а да се брзо покрене и делује, посебно у поређењу са Русијом је слаба. Овде изузимам САД. Ипак, треба имати у виду да би се ствари нагло измениле у случају стварног напада Русије. Прелазак на ратно стање јесте болна радња али обезбеђује ефикасност. Дакле, у случају стварног рата са Русијом НАТО би био оперативнији и ефикаснији тим пре што би се САД укључиле пуним капацитетом.

Једино има мала зачкољица. Русија сигурно неће напасти НАТО. Нема ни разлога ни капацитета да победи. Са друге стране нисам сигуран да неки у НАТО-у, барем кроз форму провокације неће покушати да сукоб и изазову.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

SAD i Španjolska potpisale sporazum o stalnoj bazi američkog zrakoplovstva

Datum objave:
19.06.2015

Washington i Madrid potpisali su sredinom tjedna sporazum prema kojem će 2.200 američkih marinaca stalno biti stacionirano u južnoj Španjolskoj, kako bi se po potrebi mogli brzo razmjestiti na područje afričkog kontingenta. SAD već ima snage za brzo djelovanje od oko 800 vojnika na lokaciji Morón de la Frontera, u blizini Seville, a one su razmještene privremeno 2012. zbog napada na američku misiju u Bengaziju, istočna Libija.

"Raspoređivanje u bazi Moron će sada biti trajno sa 2.200 vojnika i 500 civilnog osoblja plus 26 zrakoplova", rekao je krajem prošlog mjeseca zamjenik španjolskog premijera Soraya Saenz de Santamaria.

Glavna misija ove posebne skupine američkih snaga (Special-Purpose Marine Air-Ground Task Force) će biti zaštita američkih veleposlanstva u Africi, evakuacija civila ili intervencija u sukobima ili humanitarnim krizama. Skupina će se nalaziti pod vojnim zapovjedništvom američkih snaga za Afriku (AFRICOM) sa sjedištem u njemačkom Stuttgartu.

Hihihi, moron air base ;D

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Davor Petek prvi je dočasnik NATO saveza, izabrao ga osobno general Breedlove šef vojske SAD-a za Europu
Prvi dočasnik Oružanih snaga RH, časnički namjesnik Davor Petek preuzeo je u petak na svečanosti u sjedištu Vrhovnog zapovjedništva savezničkih snaga u Europi (SHAPE) u Monsu dužnost prvog dočasnika Zapovjedništva za operacije NATO-a, kao prvi ne-Amerikanac na toj dužnosti.

"Osjećam se izrazito ponosno, ne zbog sebe, nego najviše zbog OS RH i Hrvatske, jer ipak je velika stvar da jedna od najmlađih i najmanjih članica NATO-a dobije priliku pokazati kvalitetu svojih dočasnika u zapovjedništvo kao što je ovo", rekao je časnički namjesnik Petek.

Uloga prvog dočasnika Savezničkog zapovjedništva za operacije NATO-a (ACO) je savjetovanje vrhovnog zapovjednika Savezničkih snaga u Europi (SACEUR) o razvoju, obuci i osposobljavanju vojnika i dočasnika zemalja članica NATO-a i Partnerstva za mir, mentoriranje vojnika i dočasnika i predstavljanje njihovih potreba vodstvu NATO-a. Zadaće prvog dočasnika ACO-a uključuju i profesionalni razvoj vojnika i dočasnika te standardizaciju savezničkih procedura.

Peteka je izabrao SACEUR, američki general Philip M. Breedlove između 19 respektabilnih kandidata.

"Ovo je veliki dan za Republiku Hrvatsku i Hrvatsku vojsku. Hrvatska je dobila prvog dočasnika NATO-a, a to pokazuje koliko je cijenjena u Savezu. Davor Petek postao je prvi dočasnik Saveza i on će s te poziacije moći izgrađivati cijeli dočasnički i vojnički lanac u cjelokupom Savezu", rekao je načelni Glavnog stožera OS RH, general zbora Drago Lovrić.

"Ja sam odabrao Davora Peteka kao prvog dočasnika OS RH jer sam u njemu prepoznao vrijednosti i sposobnosti i to su na kraju prepoznali i u Savezu kada je general Breedlove birao između 19 kandidata i odabrao Davora Peteka", dodao je general Lovrić.

Izbor Davora Peteka pozdravlja i viši savjetnik vrhovnog zapovjednika, časnički namjesnik Bryan B. Battaglia.

"Davor Petek preuzima dužnost koja sa sobom nosi vrlo veliku odgovornost i prvi put tu dužnost preuzima netko tko nije Amerikanac. Vrlo smo ponosni i pozdravljamo njegovo preuzimanje dužnosti. On je dočasnik vrlo velikog kalibra", rekao je Battagila.

Svečanost primopredaje, kojoj je nazočio cijeli niz visokih zapovjednika iz zemalja NATO-a, među njima i vrhovni zapovjednik, general Breedlove, trajala je oko 45 minuta. Hrvatsko izaslanstvo predvodio je general Lovrić.

Tijekom svečanosti nazočnima su se obratili general Breedlove te novi i dosadašnji prvi dočasnik u NATO-u.

Časnički namjesnik Petek ističe da je svjestan posla koji ga čeka. Veći dio svog trogodišnjeg mandata provodit će na putu, posjećujući postrojbe i vojnike koji sudjeluju u NATO-ovim operacijama.

Davor Petek je rođen u Slunju, a 1989. godine upisao je srednju vojnu školu na Črnomercu u Zagrebu. Dvije godine kasnije, 1991. pobjegao je iz JNA i kao 16-godišnjak nastavio školovanje u Zagrebu. Iskoristio je mogućnost razmjene učenika i 4. razred srednje škole završio je u Sjedinjenim Državama. U Hrvatsku se vratio 1993. i s 18 godina otišao u 1. gardijsku brigadu Tigrove.

U 1. gardijskoj brigadi ostaje do 2003. i onda odlazi u SAD, gdje je završio dočasničku akademiju američke kopnene vojske u Teksasu.

(H), FOTO: Arhiva/CROPIX

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO još nije odgovorio na zahtjev zemalja Baltika za stacioniranjem stalne brigade

Datum objave:
02.07.2015

NATO je obećao kako će održavati stalne vojne vježbe u istočnoj Europi kako bi odvratile Rusiju od agresije, ali tek treba odgovoriti na zahtjev baltičkih država za stalnim stacioniranjem postrojbe razine brigade, objavila je litavska vlada. U svibnju, Litva, Latvija i Estonija službeno su zatražile od vojnog vrha NATO saveza razmještaj stalne rotacijske postrojbe jačine bojne u svakoj zemlji zbog ruskih pretenzija i agresivne politike. NATO je do sada odbio odobriti znatno trajno raspoređivanje, a neki tvrde kako bi se time prekršio sporazum sa Rusijom iz 1997. godine te bi se potaknula utrka u naoružanju.

Litavski vojni glasnogovornik Mindaugas Neimontas potvrdio je za AFP kako je američki general Filip M. Breedlove poslao u Vilnius pismo prije "nekoliko tjedana", obećavajući da će se vojne vježbe NATO-a i dalje kontinuirano održavati bez značajnih prekida.

Litavski ministar vanjskih poslova Linas Linkevicius za AFP je rekao u srijedu kako "čak i ako savezničke snage nisu trajno stacionirane, ali se rotiraju, mi smo sretni zbog toga. Razgovori o broju i veličini jedinica se nastavljaju na radnoj razini", rekao je on.

Trenutno, Litva je domaćin više od 600 vojnika iz SAD-a, Njemačke, Portugala, Norveške i Italije koji sudjeluju u vojnim vježbama i dugoročnoj misiji nadzora zračnog prostora.

С обзиром да толико "кукају" за сталним сатцинирањем јединица других чланица НАТО, имам утисак да балтичке земље не верују много да ће им остале савезнице притећи у помоћ у случају руског напада. Ако буду стациониране и друге снаге НАТО, онда, рачунају, да ће остали морати интервенисати. 

Greškom sam ovo postavio ovdje trebalo bi u Vijesti NATO-OTAN , molim moderatora da to prebaci! Hvala


Vir: "Večernji list" - Vojna povijest
http://www.vecernji.hr/

Hoće li NATO uskoro upravljati njemačkom vojskom? Nijemci kreću na istok.

Njemačka također sudjeluje u VJTF-u (Very High Readiness Joint Task Force), postrojbi koja može brzo i efikasno ukloniti rastuću rusku vojnu prijetnju u Europi.

Njemačka državna novinska agencija Deutsche Welle izjavila je u nedjelju da će njemačka vojska sudjelovati u dvije vojne vježbe u Ukrajini.

Vojnici će sudjelovati u vježbama "Rapid Trident" i "Sea Breeze" koje će voditi SAD. Vježbom "Rapid Trident" poboljšat će se uvježbanost postrojbi NATO članica i drugih zemalja; Ukrajine, Azerbajdžana, Bugarske, Kanade, Gruzije, Njemačke, Velike Britanije, Latvije, Litve, Moldavije, Norveške, Poljske, Rumunjske, Španjolske i SAD-a. Vježba "Rapid Trident" dolazi nakon zahtjeva ukrajinske vlade i vojske.

Njemačka također sudjeluje u VJTF-u (Very High Readiness Joint Task Force), postrojbi koja može brzo i efikasno ukloniti rastuću rusku vojnu prijetnju u Europi. Vojnici VJTF-a će se poslati kada stigne politička odluka. Njemački ustav u kojemu piše da parlament mora odobriti svaku vojnu akciju trenutno je veliki kamen spoticanja, izjavio je visoki dužnosnik NATO-a Jens Stoltenberg. "Mi trebamo postrojbe koje mogu vrlo brzo biti spremne na svaki napad ili prijetnju, a odluke moramo donositi još brže", izjavio je.

Jedan od "boljih" scenarija bio bi da njemački parlament da slobodne ruke vrhovnom zapovjedništvu NATO-a kako bi koristili VJTF snage u određenim okolnostima. NATO uistinu želi preuzeti zapovjedništvo nad njemačkim snagama. Hoće li to dovesti do novog velikog rata?

Iako je sam tekst prilično "zapaljiv". po mom ličnom uverenju realne šanse da se Bundeswehr stavi pod punu kontrolu NATO su vrlo maglovite. Nemci su među retkima koji imaju malo mozga, pa ne daju "na sebe" baš tako lako. Sve to bez obzira na vapijuće smanjenje efektiva Bundeswehra za bilo kakve ofanzivne operacije većeg obima.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Španjolska Indra isporučuje dva radara Lanza LTR-25 za NATO

Datum objave:
13.07.2015

Španjolska Indra će isporučiti dva Lanza 3D radara PZO (LTR-25) za NATO Communications and Information Agency (NCI Agency) . Iznos ovog ugovora, uz razdoblje izvršenja 38 mjeseci iznosi 22 milijuna EUR, a ugovor uključuje opciju za treći radar i neku dodatnu opremu zbog čega bi cijena mogla narasti do 36 milijuna EUR.

Ugovor je potpisan 10. srpnja u sjedištu NCI Agencije u Bruxellesu od strane Koen Gijsbersa i Carlos Suáreza. Razmjestivi PZO radari (DADR) će biti dio NATO zapovjedništva te jedan od stupova NATINAMDS sposobnosti, što je po prvi put će se ujediniti upravljanje svim zračnim operacijama, uključujući potporu planiranja i izvršenja misije.

LTR-25 radari će biti potpuno integrirana u NATO Air Command and Control System, dopunjavat će postojeće statične instalacije, pojačati nadzor u područjima od posebnog interesa i pružiti veće sposobnosti za razmjestivost međunarodnih misija. Oni će također ponuditi mogućnost za otkrivanje i praćenje balističkih projektila.

U Mađarskoj pušten u rad treći radar NAO saveza....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
16/07/2015

Na Madžarskem začel delovati še tretji radar zveze Nato

ZVEZA NATO PRISPEVALA 94% DENARJA ZA NOVI MADŽARSKI RADAR NA MEDINI

Na jugu Madžarske je v sredo 15. julija 2015 na hribu Medina začel delovati Natov 3D radar SELEX ES RAT 31 DL, ki so ga začeli postavljati oktobra 2012 in je namenjen vojaškemu nadzoru zračnega prostora jugovzhodnih držav članic zveze NATO.

Madžarski obrambni minister Csaba Hende je v začetku tedna napovedal začetek operativnega delovanja nove radarske postaje, ki bo pomagala varovati zračni prostor ne samo Madžarske, ampak vseh držav NATO pakta na tem območju.

Hende je dodal, da je severnoatlantsko zavezništvo vložilo veliko “upov” v novi radar. Zveza  NATO oz. njene članice so financirale kar 94 odstotkov stroškov postavitve in bodo nadaljevale financiranje še naslednjih 18 let (do leta 2033 – konca življenjske dobe novega radarskega sistema).

Zveza Nato in Madžarska sta v novi madžarski radar vložila okoli 3,4 milijone evrov, z njim pa so zamenjali star sovjetski radarski sistem, ki je začel delovati leta 1987. Pri izgradnji novega 45 metrov visokega radarskega stolpa na Medini so porabili 117 ton armiranega jekla in 1061 kubičnih metrov betona (gradnjo si lahko ogledate v videoposnetku spodaj).

Poleg radarja na Medini na Madžarskem že delujeta dva trimendizionalna Natova radarska sistema in sicer v Bankutonu  na severu ter Bekescsabi na jugovzhodu države.

Koen Gijsbers, generalni direktor Agencije Nata za komunikacije in informacijsko, je ob predstavitvi dejal, da je (bo) zavezništvo stacioniralo skupaj osem radarjev te vrste na Poljskem, Češkem in Madžarskem.

Pripravil: A. Knific, foto: You Tube

https://www.youtube.com/watch?v=5xcvbazWudQ

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/

SAZVAN HITAN SASTANAK NATO-a, POZVANA I HRVATSKA Turski bi udar na ISIS i Kurde mogao promijeniti odnos snaga

Sutra će na zahtjev Turske biti održan hitni sastanak NATO pakta o "novim okolnostima" u regionalnom sukobu

Turski premijer Ahmet Davutoglu rekao je da bi zračni udari koje provodi turska vojska protiv džihadista tzv. Islamske države, ali i kurdskih separatista iz Kurdske radničke partije (PKK), mogle "promijeniti regionalnu igru", prenosi turski dnevnik Hurriyet .

Turski premijer rekao je da nema planova o slanju vojske u Siriju i da su zračni udari zamišljeni kao potpora "umjerenim pobunjenicima" koji se bore protiv Islamske države.

U nedjelju su turski vojni zrakoplovi ponovno napali tabore PKK (koji se bori protiv džihadista Islamske države) u sjevernom Iraku, a tim je vikend napadima okončano dvogodišnje primirje. Prije tjedan dana kurdski su separatisti ubili turske policajce za odmazdu Turskoj, koja je u očima Kurda saveznik s Islamskom državom.

Posljednjih dana Turska je uhitila stotine ljudi osumnjičenih da podržavaju Islamsku državu ili PKK.

Sutra će na zahtjev Turske biti održan hitan sastanak NATO pakta, čija je članica i Hrvatska, o "novim okolnostima" u regionalnom sukobu. Turska time želi poručiti svojim saveznicima da korištenjem svoje vojne sile može promijeniti odnose u Siriji, Iraku i cijeloj regiji.

SAD su pozvale Tursku i PKK da izbjegavaju nasilje, ali su i poručili da Turska ima pravo braniti se od napada kurdskih pobunjenika.

Stoltenberg: Turska vojska vrlo moćna, ne traži angažman NATO-a

OSLO - Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg u ponedjeljak je, uoči sastanka NATO-a sazvanog na zahtjev Ankare, izjavio da je Turska dovoljno moćna te da nije bilo zahtjeva za vojnom potporom NATO-a, prenose agencije.

"Turska ima vrlo moćnu vojsku i snage sigurnosti. Stoga nije bilo zahtjeva za nekom značajnijom potporom NATO-a", kazao je Stoltenberg.

Na zahtjev Turske, za utorak su u Bruxellesu sazvani veleposlanici 28 zemalja članica NATO-a na konzultacije vezane uz porast napetosti između Ankare i sunitskih džihadista Islamske države (IS), s jedne strane i kurdskih pobunjenika, s druge strane.

Stoltenberg je podsjetio da je NATO već 2013. na jugu Turske rasporedio projektile Patriot i tako pridonio protuzračnoj obrani zemlje. Izražavajući zadovoljstvo što se Ankara odlučno angažirala u borbi protiv IS-a, prvi čovjek NATO-a je istaknuo da, kada je u pitanju bombardiranje položaja Radničke stranke Kurdistana (PKK), "samoobrana mora biti srazmjerna".

Istaknuo je da se već godinama napreduje prema miroljubivom političkom rješenju sukoba između Ankare i PKK-a te je "važno da taj napor ne ode u vjetar".

Мени се чини да ће Турска тражити подршку да нападне Асадове снаге и тако омогући "умереним побуњеницима" да загосподаре Сиријом. Ту постоји један проблем. Нема "умерених " побуњеника и нешто се не претржу у борби са ИСИЛ-ом. Њихов непријатељ У Сирији је Асад и његов режим. И мање више сви су они ("умерени" побуњеници) радикални исламисти само им се вође (и њихове сујете и харизме) разликују. Други, заправо први непријатељ Турске су Курди. Е, видећемо да ли ће се Турска нагодити и Курде оставити мање више на миру.

Мени се чини да ће овде око Курда испасти свашта, тј. хаос у тоталу!

Према данашњим вестима Турци и Курди ће се тек закрвити. Једино ако их Амери не зауставе.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO će smanjiti broj borbenih aviona nad Baltikom

Datum objave:
06.08.2015

NATO je priopćio kako će od rujna smanjiti svoje zračne ophodnje iznad baltičkih država, koje su uspostavljene zbog pojačanih ruskih aktivnosti u regiji. "Od 1. rujna NATO će imati osam zrakoplova dodijeljenih misiji zračnog nadzora Baltika", rekao je glasnogovornik NATO-a Jay Janzen za AFP.

"Trenutno se 16 zrakoplova nalazi u spomenutoj misiji što je znatno iznad vojnih zahtjeva." Litavski ministar obrane Juozas Olekasom je rekao za AFP kako smanjenje broja NATO aviona neće utjecati na regionalnu sigurnost.

"Već neko vrijeme nije bilo kršenja zračnog prostora. Uzimajući to u obzir, donesena je odluka na temelju racionalnog korištenja resursa."

NATO saveznici postupno su povećavali broj zrakoplova u patrolama iznad Estonije, Latvije i Litve, sa četiri borbena zrakoplova početkom prošle godine, na 16 ove godine zbog napetosti između Rusije i Zapada.

NATO avioni u dva tjedna obavili 22 presretanja (iznad Baltika) ruskih aviona. Prošle godine su NATO avioni obavili 400 presretanja (ne precizira se u kom području).

Vir: "Obramba" SLO
06/08/2015
http://www.obramba.com/

NATO: Rekordno število prestrezanj ruskih letal nad Baltikom

NATOVI LOVCI V JULIJU 2015 PRESTREGLI DVE VELIKI SKUPINI RUSKIH VOJAŠKIH LETAL

Natovi lovci so v obdobju zadnjih dveh tednov v juliju 2015 dosegli rekordno število prestrezanj ruskih bojnih letal nad Baltikom – belgijski, italijanski,norveški in britanski lovci, ki opravljajo nadzor zračnega prostora nad baltskimi državami, so v dvotedenskem obdobju opravili 22 prestrezanj ruskih letal, ki so preletavala to območje v različnih formacijah.

V dveh največjih prestrezanjih, ki so se kdajkoli zgodila, so lovci Kraljevih britanskih letalskih sil (RAF) Eurofighter typhoon, nameščeni v bazi Amari v Estoniji, 24. julija 2015 prestregli štiri lovske bombnike Suhoj Su-34 fuullback, štiri lovce – prestreznike za velike višine MiG-31 foxhound in par srednjih transportnih letal An-34 curl. Pet dni kasneje so Natovi lovci prestregli štiri višinske prestreznike MiG-31, štiri lovske bombnike Su-24 fencer, tri transportna letala An-26 in eno veliko transportno letalo Il-76 candid, ki so leteli v bližini latvijskega zračnega prostora.

Kot poroča Financial Times so Natovi uradni predstavniki izjavili, da so letos (2015) vzleteli v prestrezanje ruskih letal v Evropi  250 krat, kar je večkrat kot kdajkoli po koncu obdobja hladne vojne. Od vseh teh prestrezanj so jih 120 opravili nad Baltikom. Natov predstavnik je še povedal, da so se ruske letalske aktivnosti ob mejah zavezništva v letošnjem letu povečale tako po številčnosti kot po kompleksnosti. Ruska letala letijo po njegovih besedah brez vključenih transponderjev in brez napovedanih načrtov letenja, pa tudi brez komuniciranja z letalskimi oblastmi – kontrolami letenja.

Natova letala so lani v celem letu opravila 400 prestrezanj, kot pa kaže, se bo letos število še povečalo.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Nova američka vojna baza u središnjoj Poljskoj

Datum objave:
07.08.2015

Američke oklopne snage izgradit će vojnu bazu u središnjoj Poljskoj, izvijestio je poljski list Rzeczpospolita. Prema listu, izgradnja baze je planirana na području Mazovie u gradu Ciechanow.

Novine su došle do pisma zamjenice ministra obrane Beate Oczkowicz upućenog gradonačelniku Krzysztof Kosinskom. U dokumentu se objašnjava kako će se baza koristiti za potrebe oružanih snaga Poljske i SAD-a.

Dana 15. srpnja, sporazum između Poljske i SAD-a o izgradnji dogovorenih objekata i zona stupio je na snagu. Dokument je usmjeren na jačanje vojne suradnje između dviju zemalja, uključujući i zajedničko korištenje imovine.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

neočekivana kritika

Poljski predsjednik udario po NATO-u: Tretiraju nas kao da smo tampon zona između Njemačke i Rusije

Poljski predsjednik Andrzej Duda u četvrtak je kritizirao NATO rekavši da se prema Poljskoj ponaša kao da je tampon zona između Rusije i Njemačke, a za britanski Financial Times još je kazao kako smatra da taj vojni savez treba postaviti svoje baze još istočnije.

Duda, glasni kritičar ruskoga pripojenja Krima i potpore separatistima u Ukrajini, želi snažnija sigurnosna jamstva NATO-a te njegovu pojačanu prisutnost na poljskom tlu.

Njemačka i još neke zemlje članice odbile su poziv Poljske i ostalih istočnih europskih članica za stalnom prisutnošću NATO-ovih snaga u tome području.

Savez se umjesto toga angažirao na intenziviranju zajedničkih vojni vježbi i rotiranju vojnih snaga.

Sjedinjene Države razmatraju prijedloge o smještaju vojne opreme u nekoliko istočnoeuropskih zemalja koju bi njihova vojska mogla upotrijebiti u slučaju napada na NATO-ov istočni dio.

"Ne želimo biti tampon zona, već stvaran istočni dio saveza. Danas su baze tako razbacane. NATO bi trebao biti tu da štiti savez...

Ako su Poljska i ostale zemlje središnje Europe stvarni dio NATO-a, čini mi se prirodnim i logičnim da bi se baze trebale postaviti i u tim zemljama", rekao je Duda.

(H), FOTO: AFP

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Mađarski Gripeni odlaze u NATO misiju na Baltik

Datum objave:
18.08.2015

Mađarski kontingent sa četiri borbena zrakoplova Gripen i više od 100 vojnika stacionirat će se u litavskoj bazi Siauliai kako bi 24. rujna preuzeo misiju nadzora zračnog prostora Baltika na četiri mjeseca, izvijestila je novinska agencija MTI. Csaba Hende, mađarski ministar obrane, prigodom obraćanja je rekao kako je Mađarska kao članica NATO-a posvećena razvoju svojih vojnih sposobnosti, tako da može pridonijeti zajedničkoj obrani.

Prema priopćenju mađarske vlade, "vrlo je važno ispuniti obveze iz članka 4. i 5. Washingtonskog sporazuma u vremenima oživljavanja politike velikih sila koje pokreću ukrajinsku krize." Pozivajući se na međunarodne napetosti uzrokovane ukrajinskom krizom, ministar je istaknuo, "Baltički zračni prostor postao je sigurnosno najproblematičnijim u Europi, a možda i u NATO-u kao cjelini."

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

SAD i Njemačka povlače raketne sustave Patriot iz Turske

Datum objave:
18.08.2015

SAD i Njemačka će povući raketne bitnice Patriot i vojno osoblje razmješteno na turskom teritoriju od početka 2013. godine. Njemačka vlada je priopćila kako će povući svoje Patriot bitnice i 250 vojnika u južnoj Turskoj do početka 2016.

Američka i turska vlada izjavile su u nedjelju u zajedničkom priopćenju kako je Washington obavijestio Ankaru da SAD neće produžiti boravak sustava Patriot koji istječe u listopadu.

U izjavi se navodi: "Američki sustav Patriot je u Turskoj u sklopu šire misije NATO-a od 2013. On će se vratiti u SAD kako bi prošao modernizacijski program koji treba osigurati obranu od rastućih globalnih prijetnji usmjerenih protiv saveznika i partnera - uključujući Tursku. "

SAD, Njemačka i Nizozemska su razmjestile sustave Patriot na turskom teritoriju nakon što je Turska zatražila pomoć partnera u zaštiti svog teritorija zbog potencijalnih raketnih prijetnji iz Sirije. Nizozemci su povukli Patriot početkom 2015. godine, a zamijenila ga je španjolska bitnica.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO otvorio središte za obuku u Gruziji

Datum objave:
27.08.2015

NATO je u četvrtak otvorio središte za obuku u Gruziji čime se bivša sovjetska republika približila još više zapadnom savezu usljed napetosti sa Rusijom, prenosi AFP. Uspostava zajedničkog središta za obuku i evaluaciju postrojbi, nedaleko od glavnog grada Tbilisija, usmjerena je na savezničku potporu maloj bivšoj sovjetskoj republici koja je sa Rusijom vodila petodnevni rat 2008. "Gruzija je sada više u NATO savezu, a NATO je više u Gruziji," rekao je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg na zajedničkoj tiskovnoj konferenciji sa gruzijskim premijerom Irakli Garibashvilijem. Stoltenberg, koji je jučer doputovao u Tbilisi, rekao je kako će središte koristiti gruzijska vojska i NATO.

"Ovaj centar će pomoći Gruziji da nastavi svoje oružane snage modernizirati i osposobljavati za izazove 21. stoljeća", rekao je Stontelberg na svečanom otvorenju u Nacionalnog sreedišta za obuku Krtsanisi u blizini Tbilisija.  "To će biti jednako važno za obuku savezničkih i partnerskih vojnika", rekao je u nazočnosti gruzijskog premijera, predsjednika i najviših dužnosnika.

Gruzijski premijer Garibashvili naglasio svoje strane da će središte povećati regionalnu stabilnost i nije usmjeren "protiv bilo koje susjedne zemlje".   Gruzija već duže vrijeme traži punopravno članstvo u NATO-u, te se nada kako će biti pozvana da se pridruži Akcijskom planu za članstvo (MAP), formalnom koraku prma punopravnom članstvu, na summitu NATO saveza u Varšavi iduće godine.   No, analitičari sumnjaju da će NATO dati Gruziji MAP članstvo iduće godine zbog straha od reakcija Rusije usljed povećane napetosti u Ukrajini.

Ovo može biti pri korak ka ozbiljnoj eskalaciji.

Vir:Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO aktivirao šest zapovjedništava na istočnim granicama

Datum objave:
01.09.2015

NATO je danas aktivirao zapovjedne centre u šest zemalja Srednje i Istočne Europe zbog jačanja obrambenih sposobnosti usljed regionalnih napetosti povezanih sa ruskim akcijama u Ukrajini, priopćeno je iz litavskog ministarstva obrane.   "NATO je danas i službeno aktivirao integracijske postrojbe u Litvi, Latviji, Estoniji, Poljskoj, Bugarskoj i Rumunjskoj, " rekla je glasnogovornica ministarstva Asta Galdikaite za AFP. Ministar vanjskih poslova Linas Linkevicius izjavio je kako je to " jasan znak da NATO shvaća obveze vrlo ozbiljno ".

"To je jasna poruka saveznicima i protivniku, koji je nedavno povećao napetosti", rekao je ministar za AFP, neizravno optužujući Rusiju.  Šest multinacionalnih zapovjedništava sa oko 40 časnika po jednoim zapovjedništvu, uspostavljena su kako bi se olakšalo raspoređivanje NATO snaga za brzo djelovanje i koordiniranje vojnih vježbi.  To je najnoviji NATO potez sa kojim se pojačava istočni bok Saveza nakon ruske aneksije Krimskog poluotoka prošle godine. NATO je povećao broj vojnih vježbi, zrakoplova i brodova dok se SAD zalaže za razmještaj teškog naoružanja u regiji koja je ležala iza Željezne zavjese četvrt stoljeća prije.  Tri baltičke zemlje i Poljska također su u više navrata pozvale na stalnu prisutnost NATO-a kako bi odvratile Rusiju, ali je zapadni savez do sada postavio postrojbe na bazi rotacije.

U Tiurskoj je bila godišnja konferncija NGŠ članica NATO.....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.slovenskavojska.si/
14.09.2015

V Turčiji je potekala konferenca načelnikov generalštabov držav članic Nata

Med petkom, 11., in nedeljo, 13. septembrom, se je načelnik Generalštaba Slovenske vojske generalmajor dr. Andrej Osterman udeležil letne konference načelnikov generalštabov držav članic Nata, ki je potekala v Istanbulu.
Udeleženci konference, ki jo je vodil predsednik Vojaškega odbora Nata general Petr Pavel, so govorili predvsem o implementaciji akcijskega načrta pripravljenosti, izzivih regionalne varnosti, operaciji Odločna podpora v Afganistanu, o zahodnem Balkanu ter o prihodnji strategiji Zavezništva.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, izjavio je fda ne vidi nikakve opasnosti za bilo koju članicu NATO, sa strane Rusije. Švedska razmišla da bi postala članica NATO....41% Šveđana je za članstvo u NATO, 39% protiv, 20 kojih se nisu opredjelili.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
15/09/2015

Stoltenberg: Rusija ne predstavlja neposredne nevarnosti

ŠVEDSKA RAZMIŠLJA O VSTOPU V ZVEZO NATO

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je v intervjuju za slovaški časopis Pravda izjavil, da ne vidi neposredne nevarnosti s strani Rusije za nobeno od članic Severnoatlantskega zavezništva. Po besedah Stoltenberga je to v povezavi z dejstvom, da NATO nudi zanesljivo zaščito svojim članicam, pa tudi, da “se potencialni agresor zaveda, da se napad na eno od članic obravnava kot napad na vse.”

“Vse dokler imamo tako učinkovite mehanizme odvračanja, kot jih mamo danes, je verjetnost napada na katero od članic Nato zelo majhna,” je dodal. Generalni sekretar Nata je izpostavil vlogo Rusije v svetu, ki je zelo zapletena in kompleksna. Kljub nesoglasjem z Moskvo glede vprašanj povezanih s priključitvijo Krima in konflikta na vzhodu Ukrajine, je dodal,da želi Nato nadaljevati konstruktivne odnose z Rusijo. Meni, da ni protislovij med krepitvijo obrambe in poskusi videnja političnega dialoga.

Sodelovanje med zavezništvom in Rusijo je bilo dejansko prekinjeno leta 2014 zaradi priključitve Krima Ruski federaciji in konflikta na vzhodu Ukrajine, za katerega zahod obtožuje Kremelj. V maju leta 2015 je češki general Peter Pavl izjavil, da ruska vojska lahko zasede baltske države v dveh dneh, prav koliko časa pa bi potrebovala,da zasede Kijev ter da zavezništvo me bi uspelo reagirati v tako kratkem času.

Se bo Švedska pridružila zvezi NATO?

Medtem pa je Švedska podpisala sporazum o sodelovanju s Poljsko, s katero bo razširila sodelovanje, prav tako pa tudi z drugimi članicami Nato. Napoveduje pa tudi povečevanje obrambnega proračuna po11 odstotkov na letni ravni v prihodnjih petih letih. Švedski obrambni minister opozarja na povečevanje ruskih vojaških aktivnosti na Baltiku. Že pred sporazumom s Poljsko je Švedska v začetku tega leta združila sile z Norveško, Dansko in Finsko ter Islandijo v prizadevanjih po razširitvi vojaškega sodelovanja na severu Evrope –Skandinavije in Baltika. To naj bi bil neposreden odgovor na ruske vojaške grožnje, potem ko je švedska varnostna agencija Säpo prepoznala Rusijo kot največjo neposredno obveščevalno nevarnost za državo v letu 2014. To je bila neposredna posledica incidenta, v katerem je Švedska identificirala rusko podmornico v neposredni bližini švedske obale, ki naj bi bila po trditvah nasprotne strani “civilna delovna ladja”.

Članice zveze Nato

Švedi so tudi zahtevali neposredne pogovore z Moskvo, potem ko je ruski veleposlanik na Švedskem izjavil, da bo Moskva “storila ustrezne recipročne korake”, če bo Švedska vstopila v Nato. Švedska ni članica zavezništva, vendar sodeluje v obrambnih in varnostnih vajah s članicami zavezništva.

Švedsko javno mnenje je glede članstva v severnoatlantskem zavezništvu razdeljeno: 41 odstotkov prebivalcev je za članstvo v Natu, 39 odstotkov članstvu nasprotuje, 20 odstotkov pa je neopredeljenih.

Pripravil: B. Knific, foto: Military Forum

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Zapovjedne pozicije NATO saveza na kojima se nalaze pripadnici OSRH

Datum objave:
17.09.2015

Hrvatski sabor je na sjednici 6. prosinca 2013. donio Odluku o upućivanju pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske koji su na dužnostima u NATO zapovjednoj strukturi, NATO strukturi snaga i drugim nacionalnim (multinacionalnim) zapovjedništvima u operacije i druge aktivnosti u inozemstvu pod vodstvom NATO-a za 2014., 2015. i 2016. godinu (Narodne novine, br. 149/2013). U skladu s tom odlukom može se istodobno uputiti najviše do 20 pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske koji su upućeni na rad u NATO zapovjedništva u područje NATO vođene operacije.

Prvotno je hrvatski udio u NATO-ovoj zapovjednoj strukturi uključivao 25+1 vodeću poziciju (razina brigadnog generala), koju je Republika Hrvatska dijelila s Republikom Albanijom na rotacijskoj osnovi u Savezničkom zapovjedništvu za operacije (SHAPE).

Na samitu NATO-a u Lisabonu u 2010. godini donijeta je nova odluka o racionalizaciji i reformi zapovjedne strukture NATO-a. Republika Hrvatska, sukladno usuglašenoj formuli dobiva 18+1(generalsku) poziciju koju dijelimo s Republikom Slovenijom na dvogodišnjoj rotacijskoj osnovi (Združeno zapovjedništvo u Napulju - JFC Napulj).
Republika Hrvatska trenutno u NATO zapovjednoj strukturi popunjava 18 pozicija, dok ćemo u studenome 2015. godine uputiti na dužnost i brigadnog generala u Napulj (na poziciju načelnika Uprave za logistiku-J4). Time će naše pozicije, na koje smo se obvezali prema Savezu, biti 100% popunjene.

Osim u NATO zapovjednu strukturu, pripadnici Oružanih snaga Republike Hrvatske upućuju se i u NATO strukturu snaga te druga multinacionalna zapovjedništva. Sam odabir i broj multinacionalnih zapovjedništava kojima će se pojedina NATO članica pridružiti je prepušten na izbor državama članicama. Republika Hrvatska trenutno u NATO strukturi snaga popunjava sedam stožernih pozicija s tendencijom dodatnog povećanja brojčane veličine. Od svake
saveznice očekuje se sudjelovanje s adekvatnim i dostatnim stožernim osobljem u NATO strukturi snaga pošto se radi o zapovjedništvima koja su nadležna za rotacije NATO snaga brzog odgovora u kojima svaka članica NATO-a ima obvezu participirati određenim sposobnostima i snagama. U prosincu 2015. godine Republika Hrvatska, u dogovoru s Ujedinjenom Kraljevinom Velike Britanije i Sjeverne Irske, uputit će jednog stožernog časnika u
Saveznički korpus za brzo djelovanje (Allied Rapid Reaction Corps, ARRC), čime dodatno ojačavamo i izgrađujemo bilateralni odnos s tom zemljom.

Sukladno preuzetim obvezama koje proizlaze iz Akcijskog plana za spremnost Saveza (RAP) usvojenog na NATO samitu u Walesu slijedi i obveza popune NATO zapovjednog elementa u Poljskoj (NFIU). Također je planirana popuna NATO središta izvrsnosti za protuobavještajne poslove u Republici Poljskoj i NATO središta za planinsko ratovanje u Republici Sloveniji. U sve navedene savezničke elemente u razdoblju koji slijedi uputit će se po jedan stožerni časnik iz Oružanih snaga Republike Hrvatske.

Pored već navedenog sudjelovanja i doprinosa Republike Hrvatske, a nakon nominacije za domaćinstvom od strane Vrhovnog savezničkog zapovjednika za operacije (SACEUR), Sjevernoatlantsko vijeće NATO-a (NAC) je 20. ožujka 2014. donijelo odluku, da će se u Republici Hrvatskoj uspostaviti Nacionalni razmjestivi komunikacijski modul (NATO Deployable Communication Module – DCM) za potrebe Saveza. To je trenutno jedini NATO entitet na teritoriju Republike Hrvatske i dio je NATO zapovjedne strukture te će se sukladno tome i financirati. Po ustroju broji 56 pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske, koji mogu nakon dostizanja pune operativne sposobnosti biti upućeni u područje NATO vođene operacije ili na druge aktivnosti koje provodi NATO.

K-dant Američkih zračnih snaga u Europi (USAF Europe) ,Frank Gorenc,  predlagao je stalno stacioniranje F-22 u Europi.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
17/09/2015

Frank Gorenc (USAFE) poziva k stalni namestitvi lovcev F-22 v Evropi

AMERIŠKI GENERAL SLOVENSKIH KORENIN SI ŽELI LETALA F-22 V EVROPI ZA STALNO

V luči poslabšanih odnosov med Rusijo in članicami zveze Nato je poveljnik Ameriških letalskih sil v Evropi (USAF Europe) Frank Gorenc predlagal stalno namestitev ameriških “nevidnih” lovcev F-22 raptor v Evropi.

Po tem ko so ZDA konec avgustu 2015 v Evropo poslala štiri lovce F-22, da bi pomirile (vzhodno)evropske zaveznice, je ameriški general slovenskih korenin Frank Gorenc v sredo 16. septembra 2015 na vsakoletni konferenci združenja (zahodnih) letalskih sil dejal, da je to prvi korak k stalni namestitvi raptorjev v Evropi.

Frank Gorenc, poveljnik Ameriških letalskih sil v Evropi, je dejal, da je prihod lovcev F-22 v Evropo pokazal zmogljivosti ZDA in pomiril ameriške zaveznike v času ruske agresije v Ukrajini ter Siriji.

Odločitev o prihodu lovcev F-22 v evropski prostor je bila sklenjena že pred časom v luči naših prizadevanj, da pošljemo sporočilo o zagotavljanju varnosti našim zaveznikom, je dejal Gorenc in nadaljeval: “Ne vem, kako dobro je ta poteza odvrnila predsednika Putina; kakorkoli, pomembna je za zagotavljanje varnosti naših partnerjev.”

Potem ko so ameriške letalske sile v letalski bazi Spangdahlem v Nemčiji začasno namestili 4 lovce F-22 raptor, je Gorenc dejal, da bi lahko ta letala za stalno namestili v Nemčiji, kasneje pa še na Poljskem in v Estoniji ter ob tem poudaril, da infrastruktura za tehnično podporo teh letal v regiji obstaja. Ameriški piloti so se od nastanitve v Evropi z raptorji že udeležili Natovih vojaških vaj v Estoniji (letalska baza Amari) in na Poljskem (letalska baza Lask), za eno noč pa pristali tudi na britanskem letališču Mildenhall.

95. lovska eskadrilja USAF je v Evropo poslala 4 bojna letala F-22 in skupaj okoli 60 pilotov ter tehničnega osebja, ki v zadnjih dveh tednih sodelujejo z evropskimi letalskimi silami. Poleg priložnosti za sodelovanje evropskih vojska z lovci 5. generacije pa so Američani želeli preveriti tudi primernost letalskih baz po Evropi za stalno namestitev lovcev F-22.

Frank Gorenc je na vprašanje o vpeljavi stalne letalske baze za lovce F-22 v Evropi odvrnil: “Lahko stavite, da bom vprašal za to možnost.” Dodal je, da se zaveda, da so trenutno prioritete Ameriške vojske drugje, vendar pa upa, da se bo to kmalu zgodilo, saj so USAF Europe na to pripravljene.

Pripravil: A. Knific, foto: USAF

To je dokaz više da oslanjanje cele "vrhunske lovačke avijacije SAD" na 100% ispravnost i dostupnost svih 186 F-22 širom zemljine kugle predstavlja toliko neozbiljan i riskantan korak da čoveku pripadne muka i "afanava"  istoga časa.

Možemo se, čak i bez dokaza, složiti da je F-22 najbolji lovac svih vremena i naroda, i apsolutno nepobediv, ali ih je samo 186. Ukupno! A koliko je neispravno zbog kvara, ili je na remontu? Ceo RAF danas ima manje letelica nego SFRJ sredinom 80ih. Govorim samo o broju. Možda nije nikakav pokazatelj, a možda i jeste. Ja mislim da jeste. Nemam dokaza. Samo tako mislim.

Sve tvoje tvrdnje, kumbore, u prethodnom postu, se mogu podvesti pod pitanje: da li je stvarno tako i zbog čega!

Njemačka bi trebala formirati novu jedinicu ranga brigade za "brzi odgovor". Jedinica će biti opremljena oklopnim vozilima boxer 8x8 sa topom 30mm. Takva jedinica (NATO’s Framework Nations Concept) bila bi oprativna u roku 48 sati....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
23/09/2015

Nemčija bo formirala brigado z oklepniki za hitro odzivanje

NOVA NEMŠKA BRIGADA Z OKLEPNIMI VOZILI BOXER 8X8

Nemčija naj bi formirala enoto ranga brigade za hitro odzivanje, ki bo opremljena z oklepnimi bojnimi vozili boxer 8×8 s kupolo s topom 30 mm, ki jo bo Nemška vojska sicer uporabljala na novih goseničnih oklepnikih puma AFV.

Novo enoto naj bi uporabljali tako v pogojih asimetričnega kot simetričnega bojevanja v rangu velikosti brigade, bojevala pa bi se proti nasprotniku, oboroženem tako z goseničnimi kot kolesnimi oklepnimi vozili. Ta nova formacija naj bi bila konkreten prispevek Nemčije k Natovem okvirnem konceptu narodov (NATO’s Framework Nations Concept), v katerem manjše (šibkejše) članice prispevajo svoje enote v enovit organizacijski okvir zavezništva.

Gre za zamisel,po kateri naj bi takšno enoto zbrali v 48 urah in bi bila v tem času popolnoma operativna, za hitre premike pa bi uporabljala tako železniško kot cestno infrastrukturo, namenjena pa bi bila takojšnjemu odzivu na kakršnokoli grožnjo v srednji Evropi v 48 urah. Enota bi ostala »odprta« za sodelovanje tudi s težjimi (goseničnimi) oklepnimi vozili.

Za zdaj je, kot pravijo, še prezgodaj razpravljati o številčnih podatkih, verjetno pa bo v tej brigadi približno 100 oklepnih vozil, glavnino pa naj bi predstavljala prav oklepna vozila boxer 8×8, oborožena s sistemi z goseničnega vozila puma, kar je vse razvila in izdeluje nemška oborožitvena industrija. Vozila bodo oborožena tudi z večnamenskimi lahkimi protioklepnimi raketnimi sistemi nemško izvedenko izraelskih (Rafaelovih) protioklepnih raket spike-LR (rakete vrste »izstreli-pozabi« – kakršnih se je Slovenska vojska »odrekla« z odpovedjo naročila kolesnih oklepnikov krpan 8×8).

Nemška vojska (Bundeswehr) ima trenutno v svoji oborožitvi več kot 270 kolesnih oklepnih pehotnih vozil GTK boxer 8×8 (naročenih je še okoli 130), ob tem pa tudi še okoli 770 starejših pehotnih oklepnih vozil ZPz fuchs 6×6, pričakujejo pa tudi še 349 goseničarjev puma (prvega so prejeli junija 2015).

Pripravil: B. Knific, foto: Bundeswehr

NATO centar izvrsnosti za protuobavještajnu djelatnost biti će u Poljskoj,ugovor je potpisalo deset država.

Vir: MORS
http://www.slovenskavojska.si/

Nato center odličnosti za protiobveščevalno dejavnost na Poljskem

V Norfolku je bila 29. septembra 2015 slovesnost, na kateri so predstavniki desetih držav podpisali sporazume o skupnem delovanju v Natovem centru odličnosti za protiobveščevalno dejavnost, ki bo deloval na Poljskem. Podpisovanju so prisostvovali stalni predstavnik Republike Slovenije pri Natu veleposlanik Jelko Kacin, vojaški predstavnik brigadir David Humar in obrambni ataše v ZDA polkovnik Ivan Mikuž. Sporazum je v imenu Republike Slovenije podpisala vodja nacionalnega predstavništva polkovnica Mojca Pešec.

Од десет потписница 8 су "нове" чланице. Где су остали? Њима не треба усавршавање?

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO stav o Ukrajini isti unatoč ruskoj borbi protiv ISIL-a u Siriji

Datum objave:
02.10.2015

Činjenica da Rusija pomaže u borbi protiv islamske države u Siriji neće promijeniti stav NATO-a kada je u pitanju Ukrajina, rekao je glavni tajnik Saveza Jens Stoltenberg za Le Figaro.

Rusija je pokrenula zračne napade na ISIL u Siriji, nakon zahtjeva predsjednika Bashara Assada. Inače, koalicija pod vodstvom SAD bombardira pozicije ISIL-a u Siriji od rujna 2014., bez odobrenja Vijeća sigurnosti UN-a ili Damaska.

"Nikada nećemo prihvatiti da Ukrajina postane predmetom pregovaranja", rekao je Stoltenberg u četvrtak na pitanje francuskog novinama o tome kako ruski angažman protiv ISIL-a u Siriji neće utjecati na ukrajinski problem.

Stoltenberg je naglasio u četvrtak u intervjuu da unatoč ruskoj odluci da se uključi u borbu protiv ISIL-a, položaj NATO u odnosu na Ukrajinu se "nije promijenio."

Iako je moglo i u temu RH i NATO, ipak stavljam ovdje jer se sudjelovanje zamjenice ministra obrane RH spominje samo u naslovu i prvoj rečenici.

8.10.2015

Zamjenica Tafra na sastanku ministara obrane NATO-a u Bruxellesu

[attachment=1]Foto: nato.int

Zamjenica ministra obrane Višnja Tafra sudjelovala je danas, 8. listopada 2015. godine na sastanku ministara obrane država članica NATO-a u Bruxellesu, Kraljevina Belgija.

Na prvoj sjednici, održanoj u formatu Skupine za nuklearno planiranje, ministri obrane raspravljali su o specifičnim pitanjima nuklearne politike u kontekstu aktualnog sigurnosnog okružja Saveza.

Sastanak je nastavljen sjednicom Sjevernoatlantskog vijeća u formatu ministara obrane NATO-a. U pogledu nastavka implementacije Akcijskog plana za spremnost Saveza, ministri su donijeli odluke o unaprijeđenom NRF (NATO Response Force) konceptu, potom o mogućnosti raspoređivanja E-NRF-a na jugu u cilju snaženja sposobnosti obrane Saveza na njegovim južnim granicama te o uspostavi dodatnih zapovjednih elemenata (NATO Force Integration Units – NFIU) u Slovačkoj i Mađarskoj, nakon što je prvih 6 NFIU-ova u Estoniji, Latviji, Litvi, Poljskoj, Bugarskoj i Rumunjskoj formalno aktivirano 1. rujna ove godine. Tijekom sastanka SR Njemačka i Kraljevina Nizozemska najavile su preuzimanje uloge vodeće države za VJTF (Snage vrlo visoke spremnosti) brigadu za 2019. godinu.

Ministri su odobrili dodatak Političkim smjernicama 2015. iz područja proturaketne obrane, a predstavljen im je i napredak u izradi Strategije o NATO-ovoj ulozi u borbi protiv hibridnog ratovanja te rad u pogledu Reforme NATO-a i unaprjeđenja sposobnosti cyber obrane na razini Saveza. Razgovaralo se o sigurnosnoj situaciji u Siriji i Afganistanu te o potrebi osiguravanja punog spektra sposobnosti u pogledu generiranja snaga za 2016. godinu u okviru Mjera osiguranja Saveza te za potrebe savezničkih operacija.

Tijekom radnog ručka raspravljalo se o potrebi dugoročne prilagodbe Saveza ususret održavanju summita u Varšavi u srpnju 2016. godine. Ministri su razmijenili stajališta o modalitetima optimalne prilagodbe Saveza aktualnim izazovima u strateškom okruženju, a raspravljalo se i o širim implikacijama ruske nuklearne strategije za NATO. Na radnom ručku sudjelovala je i Visoka predstavnica za vanjsku i sigurnosnu politiku EU Federica Mogherini.

Na posljednjoj sjednici ministarskog sastanka u formatu Komisije NATO-Gruzija razmatralo se o odnosu NATO-Gruzija na putu prema summitu u Varšavi. Ministri obrane su razmotrili status implementacije Paketa za unaprjeđenje suradnje s Gruzijom usvojenog na summitu u Walesu 2014. godine, a zaprimili su i uvid u doprinose saveznica i gruzijske napore u implementaciji Paketa te informacije o postojećim potrebama i nedostacima.

morh.hr (http://www.morh.hr/hr/)

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

U Mađarskoj se formiraju udarne snage NATO-a

Nova postrojba NATO-ovih snaga za integraciju (NFIU) koja će se ustrojiti u Szekesfehervaru u središnjoj Mađarskoj, ojačat će sigurnost te zemlje ne dovodeći nikoga u opasnost, rekao je ministar obrane Istvan Simicsko, prenosi u petak mađarska nacionalna agencija.

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg najavio je u četvrtak da će ta institucija uspostaviti nove snage za integraciju u Slovačkoj i Mađarskoj.

One će upotpuniti dosadašnjih šest postrojbi u istočnoj Europi.

Simicsko je kazao da će se NFIU u Szekesfehervaru koristiti za međunarodne vojne vježbe i uvježbavanje u mirnodopsko doba te za koordinaciju NATO-ovih snaga koje stižu u Mađarsku za vrijeme krize.

NFIU će ojačati kolektivnu NATO-ovu obranu i popuniti veliku prazninu u obrambenim redovima Saveza s obzirom na to da Mađarska nema NATO-ov zapovjedni centar od 1999., rekao je Simicsko.

U izvješću ministarstva obrane stoji da je na prošlogodišnjem NATO-ovu summitu održanom u Walesu, nekoliko istočnih članica Saveza tražilo više napora da se pojačala njihova sigurnost.

Polovinu postrojbe od četrdeset članova činit će mađarske vojne snage, a drugu polovinu vojnici iz ostalih zemalja članica NATO-a.

(H)

Udarne snage NATO jačine jednog voda u stonom Beogradu (Szekesfehervaru). Ko koga ovde zamlaćuje?

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Drama na hrvatskom nebu: MiG-ovi presreli talijanski putnički avion!

Zbog nemogućnosti uspostave veze s civilnim zrakoplovom koji se približavao zračnom prostoru Republike Hrvatske, dežurnom borbenom dvojcu Hrvatskog ratnog zrakoplovstva i Protuzračne obrane u utorak je izdana zapovijed za presretanje i identificiranje tog zrakoplova, doznaje se iz priopćenja koje je objavljeno na web stranicama MORH-a..

Radilo se o putničkom zrakoplovu Boeing 737 talijanske zrakoplovne tvrtke Meridiana, koji je letio na relaciji Beirut – Trst, a s kojim hrvatska niti talijanska kontrola leta nisu mogle uspostaviti radio vezu, zbog čega je nadređeno NATO zapovjedništvo u Torrejonu u Španjolskoj, po drugi put ove godine, podiglo pripravnost NATO deklariranih snaga iz sastava Oružanih snaga RH te zapovjedilo dežurnom borbenom dvojcu, avionima MiG -21, iz sastava 91. zrakoplovne baze HRZ i PZO-a desetominutnu pripravnost za polijetanje.

Nakon što je uspostavljena radio veze s civilnim zrakoplovom, hrvatskim pilotima koji su djelovali je, po unaprijed propisanoj proceduri i zapovjedi nadređenog zapovjedništva, izdana zapovijed za povratak u matičnu postrojbu, a civilni zrakoplov nastavio je let prema planu.

Uspješna provedba ove zadaće demonstrirala je brzi prijenos podataka i zapovijedi između operativnih središta zemalja NATO članica i brzu reakciju dežurnog borbenog dvojca iz sastava HRZ i PZO-a - kažu u MORH-u.
PSD

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Švedska traži pristupanje NATO agenciji za informacijsko ratovanje

Datum objave:
02.11.2015

Zabrinuti zbog rastućeg utjecaja stranih propagande i dezinformacija preko švedskih medija, uključujući i strane ruskih državnih multimedijalni vijesti poslovnice, Švedska planira pridružiti agenciji strateških komunikacija NATO-a, što dovodi razvoja brojač informacijskog ratovanja, cyber obrane i protu-dezinformacija strategije.

NATO i StratCom je centar izvrsnosti (StratCom VE) otvorena je u Rigi, Latvija, u siječnju, a potpomognuti članicama NATO Latvija, Estonija, Litva, Njemačka, Italija, Velika Britanija i Poljska.

Ostale članice NATO-a u nordijskom-Baltik, uključujući Dansku, Norvešku i nesvrstanih Finskoj, također su pokazali interes za pristupanje StratCom. Finska, zajedno sa SAD i Nizozemska, imaju cyber obrane stručnjake dodijeljene StratCom pod ugovorom dobrovoljnoj nacionalnog doprinosa.

Partnerstvo za mir NATO saveznika, Švedska očekuje se predstaviti službeni zahtjev za članstvo StratCom 2016., ima potencijal da postane prva zemlja ne-NATO učiniti. Propaganda i dezinformacije su se pojavili kao stvarnih prijetnji nacionalnoj sigurnosti, rekao je švedski ministar obrane Peter Hultqvist. "Ne samo da je potrebno ojačati naše sposobnosti, ali i sudjelovati u ovom okruženju u suradnji s drugim zemljama", rekao je Hultqvist.

A da li to i "Defender" koristi Google translate? Nemaju vremena ni da redigijuju prevedeni tekst?

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

NATO se mora oduprijeti ruskoj kontroli ključnih područja

Datum objave:
05.11.2015

LISABON, 5. studenoga 2015. (Hina/AFP) - NATO se mora oduprijeti ruskom vojnom pojačanju u Kaljiningradu, na Crnom moru i na istoku Sredozemnog mora, koje bi Moskvi moglo dati kontrolu nad ključnim područjima, ocijenio je u četvrtak glavni tajnik Sjevernoatlantskog saveza Jens Stoltenberg.

Strateška enklava Rusije u Europskoj uniji, Kaljiningrad se nalazi jugozapadno od baltičkih zemalja koje su već zabrinute zbog moskovske podrške ukrajinskim separatistima. Moskva je također pojačala svoju nazočnost u Siriji i tamo poslala zrakoplove i brodove kao podršku predsjedniku Basharu al-Assadu, dugoročnom savezniku.

Stoltenberg je upozorio da ta strategija omogućuje Rusiji kontrolu strateških točaka. "To vojno pojačanje omogućuje Rusiji određivanje zabrane pristupa do nekih područja",rekao je novinarima u portugalskoj luci Troia, južno od Lisabona, nakon što je nazočio vježbama u sklopu "Trident Juncture", najvećoj vježbi NATO-a u više od 10 godina.

"Sada je pitanje kako parirati tim pojačanim kapacitetima Rusije u baltičkim zemljama, na Crnom moru i sada u Sredozemnom moru", precizirao je i dodao da NATO mora pojačati svoje stalne snage. Jens Stoltenberg je odgovarao na pitanje o stajalištu NATO-a u pogledu zabrinutosti u državama istočne Europe.

Kakvo je ovo sviranje k..cu!
Pa šta su oni do sada radili sa svetom?
Sada, kada su Rusi malo digli glavu - u očima ovakvih umova postali su svetska pošast, koja preti da uništi demokratsko čovečanstvo!

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

STIŽU NJEMAČKI MINOLOVCI

NATO i Italija Jadran prepuštaju Hrvatima

Sljedeće godine prva grupa pripadnika HRM-a odlazi u Njemačku na obuku radi preuzimanja dvaju suvremenih minolovaca klase „kulmbach“ koje je donedavno koristila njemačka ratna mornarica. Više nema dileme, naša mornarica ubrzano podiže svoje borbene sposobnosti, pri čemu će lovci mina imati jednu od ključnih uloga. Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu obrane, minolovci će biti isporučeni tijekom 2017. godine.

- Obuka pripadnika HRM-a planirana je u lipnju 2016. godine, a na obuku će se uputiti ključno osoblje od 15 do 20 pripadnika HRM-a. Očekuje se da će se obuka provesti u luci Kiel u SR Njemačkoj, gdje se nalaze brodovi - rečeno nam je u MORH-u.

 Zbog dužine od 55 metara, ova klasa brodova može poslužiti i za ophodne misije, ali i posjete savezničkim mornaricama. Brod HRM-a u stranoj luci, složni su mnogi, najbolji je veleposlanik svoje zemlje.

- U kontekstu sigurnosti plovidbe HRM je dužan osigurati plovnost na tzv. ključnim rutama, što podrazumijeva osiguranje prilaza lukama i područjima od posebnog državnog interesa. Ako želimo imati jasnu sliku o količini i vrstama minsko-eksplozivnih sredstava u našem području odgovornosti, neophodno je imati kvalitetna sredstva za detekciju, identifikaciju i njihovo uklanjanje - kaže komodor Predrag Stipanović, zapovjednik HRM-a, istaknuvši kako je „razminiranje podmorja izuzetno zahtjevna i dugotrajna zadaća koja ovisi o broju lovaca mina i opremi koja se na njima nalazi“.

- Osim toga, njihova nabava u potpori je implementacije mornaričkog cilja sposobnosti M7403 „Potporne sposobnosti mornaričkom protuminskom djelovanju“. Jedan od zahtjeva tog cilja je uspostavljanje središnje minske baze podataka kao potpore provedbi protuminskih operacija na nacionalnoj i međunarodnoj razini.

 Uspostava minske baze podataka, kao i njezino stalno ažuriranje, zahtijeva primjenu sredstava za detekciju i identifikaciju mina, što je nemoguće ostvariti bez sposobnosti koje pružaju lovci mina - pojašnjava.

- Hoćemo li jedan minolovac ponuditi nekoj od NATO standing maritime grupa (SNMCMG) na Sredozemlju - pitamo komodora Stipanovića.

- Nabava lovaca mina prije svega namijenjena je unapređenju naših protuminskih sposobnosti i za potrebe djelovanja u području odgovornosti HRM-a, odnosno Jadranskog mora. Naravno da nam je u planu, u dogledno vrijeme, ovu našu sposobnost ponuditi za sudjelovanje u SNMCMG-u i na taj način dat svoj doprinos kolektivnoj sigurnosti - otkriva Stipanović.

Nove globalne sigurnosne prijetnje mogle bi potrajati godinama. S kupljenim minolovcima, ophodnim brodovima u izgradnji na navozima „Brodosplita“ i najavljenu izgradnju većih brodova u klasi fregate, kao i nabavu novih protubrodskih projektila nakon 2020. godine, 21. stoljeće na Jadranu moglo bi pripasti HRM-u. Ni Italija nema ništa protiv. Njezina se mornarica želi jače fokusirati na Sredozemlje i sjever Afrike.

Denis Krnić

SAD donira protuminske ronilice

HRM će dobiti i dvije američke protuminske podvodne ronilice tipa “remus 100” za borbu protiv podvodnog terorizma, za nadzor jadranskog podmorja, te za održavanje sigurnosti plovnih putova i prilaza najvažnijim domaćim lukama.
Riječ je o podvodnom oružju koje donira vlada SAD-a u sklopu savezničkog programa “Foreign Military Financing” (FMF). Ove ronilice namijenjene su kontroli priobalnih voda na način da skeniraju velike podvodne površine u potrazi za minama.
 Prvi put operativno su se koristile 2003. godine u operaciji “Iračka sloboda”, kad su specijalne jedinice mornarice SAD-a čistile prilazne rute i akvatorije najvećih iračkih luka. 

Spominje li se negde koliko Hrvatska mora platiti za sve gore navedeno?

Niko ništa ne daje ta džabe - pa ni NATO!

Kad postaneš njihov punopravan član, oni ti dodele zadatke, i onda ti od njih moraš kupovati oružje i opremu u skladu sa zadacima koji su ti dodeljeni.

Pošto si njihov član možeš dobiti popust za kupovinu!

Ponavljam i opet ću, ovo je prilika da naučite na tuđim greškama i da ne ulazite u NATO i EU. Zašto bi i vama diktirali od koga morate kupovat oružje i opremu u skladu sa zadacima koji će vam biti dodeljeni!

Овај наслов ''НАТО и Италија препуштају Јадран Хрватима'' је , најблаже речено, смешан. Италија има носач авиона, неколико подморница, фрегата и сл. Денис Крнић у последње време има инспирацију да пише свашта.

Pa moguće je da se u okviru preraspodele zadatka NATO-a u kontroli Mediterana težišni zadatak nadzora ulaska u Jadran da Hrvatskoj ratnoj mornarici. Jadran nije na težištu eventualnog sukobljavanja Rusije i NATO-a, tako da jača italijanska mornarica bude raspoloživa za druga područja, upravo zato što ima taj nosač aviona i podmornice. To ne znači da Italijana i njihovih ratnih brodova neće biti u Jadranu.

Могуће је и то што ви пишете, али ХРМ нема такав капацитет тренутно. Да је ЈРМ у питању могло би о томе да се говори, па чак и МВСЦГ, али овако не.

Čekaj torpedo: u NATO će pristupiti CG i Albanija, u najskorije vreme i dolaskom tih snaga Jadran će se zaokružiti. Sve države koje izlaze na Jadransko more biće u NATO savezu.
Italija ima veliku i moćnu mornaricu, koja nema šta da traži u Jadranu. Za italijanske brodove Jadran je premalo more, oni će dobiti zadatke u Sredozemnom moru, možda i dalje.

Чекај Ловац зар ти исти ниси питао шта ће Хрватској РБС-15 и сл? Ја ти кажем да ХРМ мора још да ојача како би контролисала цео Јадран. Пет топовњача од којих две постају брзи патролни чамци за пресретање бродова, 4 мала патролна чамца итд. Та флота је мала и на хрватску обалу, а камоли на цео Јадран. О томе је већ било речи на форуму, а и ти то добро знаш, боље него ја јер си био морнарички официр.

Како ће Хрватска из Сплита да крене у обрачун са подморницама које прођу Отрант и уђу у Јадаран? Је л има средства за ПП борбу? Колико Крешимиру треба да доплови до Албаније или ЦГ из Сплита? Да ли хрватски бродови могу да изађу на узбуркано море као што је то РФ-31 могао на 8 бофора? Где су подморнице? Шта има Албанија од бродова, обалске артиљерије и радара?

A koje će, i čije, podmornice da uđu u Jadran i zbog čega?

U sklopu NATO saveza, svaka zemlja ima svoje zaduženje. Recimo Belgijska mornarica je, od 1957 do 1976, u svom sastavi imala samo minolovce, jer je imala zadatak da osigura sigurnu plovidbu brodovima saveza u Severnom moru. Po potrebi su njene jedinice prididavane savezničkim mornaricama.

У то време СССР је био господар Црног мора и могао је да заштити све своје савезнике у том делу света.

Тачно је то да свако има свој задатак у оквиру НАТО, али не може ХРМ да преузме улогу чувања Јадрана од Италије. Хрвати би могли да контролишу улазак у Отрант једино ако би пребазирали део бродова у Албанију.

Ако неће да ратују и ако нема ко да их нападне онда би НАТО био распуштен.

Kakve ovo ima veze sa Jadranom?


Albanija kontroliše Otrant sa svojim patrolnim brodovima, a HRM uskače sa teškom artiljerijom ( RBS-15) ako zatreba. Istovremeno Obalna straža RH kontroliše i patrolira ostalim delom Jadrana.


Isuviše je to veliki biznis da bi bio raspušten.

Kad Albanije i CG uđu u NATO, apsolutno nije bitno gde će brodovi bazirati. To će da odredi nadležna NATO komanda u skladu sa trenutnom situacijom.
Bodovi će najmanje biti u svojoj matičnoj luci, jer su NATO snage u stalnom pokretu.
I zato ti kažem da će tek ulaskom Albanije i CG u NATO plan za Jadran biti zaokružen i zadaci podeljeni malim nacionalnim mornaricama.

The Pentagon's Lonely War Against Russia and China

At last weekend's Reagan National Defense Forum, top Pentagon officials warned about the coming great power battles with Russia and China. But the U.S. approach to both countries shows that other parts of the administration view those relationships in a very different way....

www.bloombergview.com (http://www.bloombergview.com/articles/2015-11-11/the-pentagon-s-lonely-war-against-russia-and-china)

Mi u Srbiji se kao nešto busamo u grudi protiv NATO, al na pare nismo alergični  ;D


Mapa pokazuje kuda odlazi skoro šest milijardi američke vojne pomoći


U prošloj godini SAD su potrošile čak 5,9 miliardi dolara na vojnu pomoć inostranim partnerima, navodi se u izveštaju Kongresa. Čak 75 procenata te pomoći dobile su samo dve zemlje - Izrael i Egipat. Ostalima, a naročito Srbiji, ostale su mrvice.


[attachment=1]


Naime, naša zemlja dobila je svega 1.8 miliona dolara pomoći što je, gledajući ukupan fond pomoći, potpuno zanemarljiva cifra. U okruženju su jedino Crna Gora i Mađarska dobile manje - 1.2 miliona odnosno 500 hiljada dolara.Izrael prednjači sa čak 3.1 milijardom dolara vojne pomoći, dok je Egipat dobio 1.3 milijarde.
 
Veliku sumu novca SAD su dale Jordanu i Iraku, koji su dobili po 300 miliona dolara.
 
Ono što je primetno jeste da Sjedinjene Države najveću sumu novca izdvajaju za zemlje na Bliskom istoku. Taj region prima 64 posto celokupne pomoći.

Mala primedba, a zar Albanija već nije u NATO!? Ako Albanija kontroliše Otrant, kako ona to može činiti sa četiri patrolna brodića koji bi u slučaju ozbiljnije čarke, da ne pominjem veći sukob, bili zbrisani u roku od dva minuta. Hrvatska jeste jedina na istočnoj obali Jadrana koja ima kakvu-takvu RM, ali bi u slučaju sukoba i to malo brodova, u proseku starijih od 30 godina bilo "obrisano jednom pljucom". Džaba tisućljetnja tradicija (bez cinizma), džaba majstorstvo i hrabrost hrvatskih pomoraca...

Све би то било уреду да Хрватска има брод величине фрегате или разарача као и друга већа поливла попут подморница итд. У којој бази ће бити смештени хрватски бродови у Албанији и на коју логистичку или ракетну базу ће се ослањати?

1. Упоређивали смо поморске снаге СФРЈ, Бугарске и данашњих држава у светлу наводног италијанског препуштања Јадрана Хрватима.

2. Албанија нема капацитет да контролише Отрант. Може да врши надзор мора својим радарима. Како могу да воде противподморничку, противбродску и противдиверзантску борбу са 4 патролна чамца без ракета брод-брод, дубинских бомби и осталог наоружања и опреме?

3. Немам коментар на трећу тврдњу.

Da bi bilo koji mogući protivnik stigao do Jadrana morao bi da u Sredozemqu porazi one jake flotne snage NATO, pa i Italijansku mornaricu. dakle, Hrvatska RM bi u nekom mogućem sukobu bila "poslednja odbrana. U vreme mira i HRM, uz pomoć Albanske i Crnogroske RM može obavljati sasvim dobro nadzor mora, sprečavanje kriminalnih radnji, kontrolu plovidbe i sl.

A zašto bi upoređivali pomorske snage SFRJ, Bugarske i Hrvatske u tom svetlu? SFRJ je mrtva a Bugarska sa Jadranom nema tri blage veze. Ostaje samo Hrvatska sa svojom obalom koju mona može da kontroliše sa raspoloživim brodovima.


Ti zaista ne znaš kako se vrši patrolna služba na moru. Zar ti zaista misliš da su ti sve snage u svakom trenutku u vožnji? Sve snage ti izlaze na more samo i samo u slučau nekog žešćeg belaja. I šta će Albanicam dubinske bombe? Koje i čije podmornice bi ulazile u Jadran i najvažnije zbog čega?

Знам како се врши патролна служба у основним цртама. У доба СРЈ мирне су патролирале дуж границе територијалног мора, а у Бару су биле дежурне топовњаче које су испловљавале на задатак у случају тежег угоржавања суверенитета на мору. Мирна је могла да изађе на крај са мањим бродом или чамцем, да заустави кријумчаре и сл. За све остало је потребна топовњача. За веће и јаче ударе већи бродови, обална артиљерија и подморнице.

I samo si preformulisao ono što sam ti već napisao:

Ја сам у неколико постова пре написао да ће се хрватска флота од 5 топовњача светсти на 3, а можда и на две узимајући у обзир старост РТОП-402. По твојој логици Хрвати ће пребазирати две од три или све оперативне топовњаче у Албанију, а у Хрватској неће остати ништа од бродова те врсте и намене.

Ово подсећа на тврдњу да ће Хрватска бранити ВаП Словеније, БиХ и Мађарске поред свог.

Zemlje članice NATO rade ono što im kaže nadležna komanda, tako u ovom slučaju HR mornaricu ne možeš tumačiti kao samostalnu mornaricu, koja ima zadatak da štiti državne interese samo HR.
HR mornarica je sastavni deo NATO pomorskih snaga i oni će odrediti borbeni raspored brodova u zavisnosti od svojih ciljeva i eventualnog postojanja pretnji, u delu gde je HR mornarica sposobna da dejstvuje.

Vrlo je jednostavno: kada si član NATO, ne možeš delovati samostalno - tvoji interesi jesu interesi NATO, ali njihov prioritet ne određuješ ti nego komanda NATO!

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
02.12.2015.

NATO planira pomoći Turskoj u kontroli granice

BRUXELLES, 1. prosinca 2015. (Hina/Reuters), EPA/OLIVIER HOSLET – NATO planira Turskoj poslati zrakoplove za ophodnju i projektile kako bi osnažio njezinu obrambenu moć na granici sa Sirijom, rekli su u utorak dužnosnici saveza.

Njemačka i SAD povukle su svoje projektile Patriot iz Turske, kao što su to već prije bile najavile, ali iznenadno uključenje Rusije u građanski rat u Siriji u rujnu, potaknulo je druge članice NATO-a da ponude dodatnu pomoć Turskoj, u kojoj projektile Patriot sad ima još samo Španjolska.

“Moramo u potpunosti iskoristiti sve potencijale koje imamo za suprotstavljanje prijetnjama na južnom boku NATO-a”, izjavio je litavski ministar vanjskih poslova Linas Linkevicius, koji s kolegama iz članica NATO-a sudjeluje na sastanku u Bruxellesu.

“Moramo poduprijeti našu saveznicu Tursku”, dodao je.

Iz diplomatskih izvora se doznaje da predviđene mjere uključuju slanje većeg broja brodova iz članica NATO-a u istočno Sredozemlje, više NATO-ovih zrakoplova u turskoj bazi Incirlik i dodatne bitnice projektila, uz postojeće španjolske.

Ministri vanjskih poslova zemalja članica NATO-a rekli su u zajedničkoj izjavi kako je stanje na turskoj granici sa Sirijom i Irakom “vrlo nestabilno” i obećali ojačati tursku zračnu obranu što su opisali kao “mjere osiguranja”.

“I dalje smo odlučni…nastaviti razvijanje dodatnih mjera osiguranja NATO-a a saveznici rade na pripremi drugih mogućih doprinosa”, rekli su ministri sa sastanka na kojem sudjeluje i hrvatska ministrica vanjskih i europskih poslova Vesna Pusić.

Glavni tajnik saveza Jens Stoltenberg izjavio je kako očekuje da će odluka o slanju dogovorene količine oružja i opreme biti donesena u “nekoliko idućih tjedana”. ali je nastojao prikazati jačanje kao odvojeno od ruskih upada i pozvao Rusiju i Tursku da traže rješenje za napetosti.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
02.12.2015.

NATO će 2016. u Afgasnistanu zadržati isti broj od 12.000 ljudi
 
BRUXELLES, 1. prosinca 2015. (Hina/AFP) – NATO će svoju nazočnost u Afganistanu 2016. zadržati na istoj razini, ili 12.000 vojnika, rekao je u utorak glavni tajnik iako je talibansko zauzimanje Kunduza jasno pokazalo slabosti afganistanske vojske.

“Dogovorili smo zadržati nazočnost naše misije Resolute Support tijekom 2016.”, rekao je Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Bruxellesu gdje su do srijede okupljeni ministri vanjskih poslova Sjevernoatlantskog saveza.

Stolteneberg je rekao da se radi o oko 12.000 vojnika i pozdravio je angažman saveznika i partnera da zadrže razinu postojbi.

“Nalazimo se u Afganistanu da spriječimo da ta zemlja postane utočište međunarodnih terorista. To je i u našem interesu”, naglasio je šef NATO-a.

NATO je krajem proinca 2014. završio veliku borbenu misiju ISAF u zemlji i afganistanskoj vojsci i policiji povjerio potpunu odgovrnost za sigurnost. Misija “Resolute  Support” je preuzela zadatak. U njoj se danas nalazi oko 12.500 vojnika, od kojih 9800 Amerikanca.

Stoltenberg je rekao da će SAD osigurati oko 7000 vojnika misije 2016. a članice NATO-a i drugi partneri operacije će osigurati preostale.

On je odbio reći hoće li “Resolute Support” produljiti djelovanje nakon 2016. NATO je već najavio da će misija pod vodstvom civila zamijeniti “Resolute Support”.

Američki predsjednik Barack Obama je sredinom listopada morao priznati da neće moći pratiti povlačenje američkih postrojbi iz Afganistana po predviđenom ritmu nakon nekoliko talibanskih ofenziva.

Pad Kunduza je pokazao da afganistanske snage ne uspijevaju uvijek same braniti teren, iako je Washington tijekom 14 godina potrošio oko 60 milijardi dolara za njihovu opremu i obuku.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
04.12.2015

Inspekcija NATO-a ustanovila da Slovenija ne doprinosi savezništvu u dovoljnoj mjeri

LJUBLJANA, 4. prosinca 2015. (Hina) – Nedavna misija NATO saveza, koja je ispitivala obrambene kapacitete Slovenije, ustanovila je da ona kao članica saveza ne doprinosi savezništvu u dovoljnoj mjeri i da se ne drži obećanja o povećanju investicija za obranu te dovela u pitanje kredibilitet izjava premijera Mire Cerara da će se to promijeniti, tvrdi u petak mariborski dnevni list “Večer”.

Da je nedavna inspekcijska misija, koju je vodio zamjenik glavnog tajnika NATO saveza Jonathan Parish, našla niz zamjerki na račun slovenskog doprinosa u NATO-u, potvrdio je za list predsjednik parlamentarnog odbora za obranu Matej Tonin rekavši da članstvo donosi privilegije, ali i obveze, te da se ne ispunjavaju obećanja koja je premijer Cerar dao glavnom tajniku NATO-a Jensu Stoltenbergu prilikom njegova posjeta Ljubljani u lipnju ove godine.
“Ne ispunjavamo dužnosti i obećanja koje smo već dali. Članstvo u NATO savezu ne donosi samo privilegije nego i obveze”, kazao je Tonin za list.

NATO savez od članica očekuje izdvajanje oko 2 posto BDP-a za troškove obrane, a Cerar je bio obećao da će se proračunski dio namijenjen obrani iduće godine zadržati na ovogodišnjoj razini od 0,95 posto BDP-a, ali da će onda sljedećih godina postupno početi rasti. No, vlada je potom proračunskim dokumentima za iduću godinu smanjila sredstva namijenjena obrani na 0,94 BDP-a, a još manje planira za 2017. godinu, kad bi za tu svrhu namijenila milijun eura manje nego 2016., odnosno 374 milijuna eura, piše list.

Zamjerke na račun nedovoljnog izdvajanja Slovenije za obranu, ali i njena nedostatnog angažmana u međunarodnim misijama članovi NATO-ove inspekcije su “bez diplomatskih rukavica” iznijeli ministrici obrane Andreji Katič i drugim dužnosnicima. Uz to, prema nalazima NATO-one inspekcije, struktura slovenskih vojnih izdataka sasvim pogrešna jer 80 posto sredstava ide za plaće, dok je izdvajanje za investicije minimalno.

Inspekcijske misije NATO saveza po zemljama članicama trebaju rezultirati izvješćem o tome koliko je svaka članica vjerodostojan partner i kakav je njen udio u ukupnoj učinkovitosti kolektivnog sustava obrane, navodi “Večer” te dodaje da će tako sredinom iduće godine biti poznato i koliki je kredibilitet Slovenije u NATO savezu.

U tom smislu treba tumačiti i izjavu slovenskog ministra vanjskih poslova Karla Erjavca, koji je ovog tjedna na sjedištu NATO-a u Bruxellesu rekao da će Slovenija morati posvetiti više pažnje troškovima obrane i jačanju vojnih kapaciteta, nakon niza godina kad su ti troškovi padali zbog štednje i financijske stabilizacije, navodi “Večer”.

Ovo je baš interesantan tekst!

NATO ne znači blagostanje, nego prvenstveno obaveze članica - a prema interesima velikog brata. .

Konačno da netko reče bobu bob.

U vezi teksta iz "Defendera", moze se i ovako tumaciti: Slovenija previse trosi na obrazovanje (3 x vise od npr RH), pa to treba smanjiti a povecati sredstva za vojsku.
[attachment=1]

Pametni ljudi, ulaganje u obrazovanje je jedini ispravni put to uostalom nije trosak nego investicija.

Da, za normalne ljude, ali nato traži poslušnike i topovsko meso. Ako se jedan narod obrazuje i napreduje u znanju vrlo brzo
shvati kome i čemu su potrebne ogromne vojske i sistemi za zastrašivanje celog sveta. U trenutnoj situaciji na kugli zemaljskoj
mi mali ili manji od sad i Rusije samo možemo da poslužimo njihovim interesima a nikako se naši interesi ne poklapaju sa njihovim.
Od Slovenije a i svih ostalih se očekuje da troše pare na naoružanje koje će kupovti od nato proizvođača i po ceni koju im servira
neko drugi. Kako neka zemlja članica alijanse može da odvaja budžetska sredstva za poboljšanje svog načina života kada to direktno
utiče na pogoršanje "american way of life", u zadnjih 30 godina svi ratovi i vojni sukobi su se dešavali kako bi "john smith" mogao
da kupuje gorivo za svoj američki auto po niskoj ceni i da bi mogao da živi svoj lepi i opušteni život na račun drugih.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
07.12.2015

NATO neće poslati kopnene snage u borbu protiv Islamske države

ZUERICH, 7. prosinca 2015. (Hina/Reuters) – NATO je isključio mogućnost slanja kopnenih snaga u borbu protiv militanata Islamske države u Siriji, kazao je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg za švicarski tisak ističući potrebu jačanja lokalnih snaga.

“To nije na dnevnom redu koalicije i NATO saveznika”, kazao je za Tages-Anzeiger upitan o slanju kopnenih snaga kao potpori zračnim udarima koje izvode koalicijske snage.

“SAD ima ograničeni broj specijalnih snaga. Cilj je jačanje lokalnih snaga. To nije lagano ali je jedina opcija”, dodao je.

Stoltenberg je istaknuo da sukob nije rat između Zapada i islamskog svijeta nego protiv “ekstremizma i terorizma”.

“Muslimani su na prvoj crti bojišta u ovom ratu. Većina žrtava su muslimani i većina onih koji se bore protiv IS-a su muslimani. Ne možemo za njih voditi taj rat”, kazao je.

Stoltenberg je kazao kako će NATO pomoći da Turska poboljša svoju protuzračnu obranu nakon što su njezine snage srušile ruski borbeni zrakoplov prošlog mjeseca. Savez će usvojiti niz mjera za Tursku do Božića, dodao je.

Istaknuo je da je potrebno smiriti odnose s Rusijom nakon obaranja njihova zrakoplova a pozvao je i na konstruktivniju ulogu Rusije u borbi protiv IS-a.

SAD povukla iz turske baze Indžirlik 15 lovaca F-15, koji su bili pribremeno razmešteni u Turskoj.

http://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/2534341

Kako tumačiti ovu vest?
Da li povlačenje lovaca ima političku konotaciju, ili stvarni interesi NATO nalažu da se predislociraju na neko drugo područje, ili se ne žele upuštati u rizik da ih S-400 dokači?

Не верујем да би их С-400 докачио јер Амери раде координацију летова са Русима. Друго, ако се улазак у ваздушни простор Сирије ради на северу, то је изван домета С-400.

По мом суду, два су могућа разлога. Прво, престала је оперативна потреба, односно појавила се нека друга потреба.. Друго, Кери и Путин су нешто договорили па се у складу са тим поступа. Мада ми је ово пребазирање сувише брзо у односу на договор. Зато ценим да је реалнија прва варијанта.

Vojna policija zauzela zgradu Kontra-obaveštajnog centra NATO u Varšavi


U noć 18. decembra oko 01.30h vojna žandarmerija je zauzela zgradu u pratnji komandanta kontra-obaveštajne službe Poljske Petr Bančeka,zatim direktora Kabineta MO Poljske Bartolomej Mišcevič i još nekoliko pripadnika novog rukovodstva službe. Da bi ušli u zgradu koristili su ključ za vanredne situacije. Po rečima koje se navode u izdanju poljskih novina Gazeta Wyborcza, iznenadni gosti su saopštili dežurnom da odmah mora da napusti zgradu centra i naredili mu da preda dokumenta o rezervnom sastavu.

O svemu tome , dežurni je izvestio naknadno direktora Centra pukovnika Kšištofa Dušea . Kada se pukovnik pojavio na ulazu u Centar, vojna žandarmerija mu nije dozvolila da uđe saopštavajući da se čitava stvar nalazi izvan njihove moći i da mu ne mogu pomoći. Ovo je za novine izjavio dotični pukovnik.

Kako naglašava agencija , tek kasnije na sajtu Ministarstva Odbrane Poljske ,objavljena je informacija o imenovanju novog direktora NATO Centra u Varšavi .

tvzvezda.ru (http://tvzvezda.ru/news/vstrane_i_mire/content/201512181556-eb3p.htm)

Овакви догађаји не могу без политике. Вероватно је смењени пуковник био у немилости нове власти у Пољској или је мислио да је изнад система па је одбијао наређења.

Kako je tu vijest objavio "Defender":

Vir:Defender hr
http://www.defender.hr/
19.12.2015.

Poljska vlada naložila upad u NATO središte izvrsnosti za protuobavještajne operacije

Službnici Ministarstva obrane Poljske upali su u NATO Protuobavještajno središte izvrsnosti u Varšavi u petak ujutro uz pomoć vojne policije kako bi smjenili šefa središta, pukovnika Krzysztofa Duszu. Dužnosnici ministarstva i protuobavještajne vojne službe kasnije su se vratili kako bi nastavili sa preuzimanjem središta u kojem se nalazi poljsko i slovačko vojno osoblje te su odbili pustiti Duszu unutra, rekao je pukovnik za novine Gazeta Wyborcza.

Potez je dio napora desničarske vlade koja pod svaku cijenu želi smijeniti visoke vojne dužnosnike koje je prethodno postavila bivša vlada desnog centra. Ministarstvo obrane tvrdi kako je odluka o upadu dogovorena sa slovačkom vladom.

“Ono što je važno je da je to bilo dogovoreno sa slovačkom stranom. Slovački ministar obrane je upozoren na naše akcije. Ja sam osobno razgovarao sa vojnim izaslanikom Slovačke u Varšavi, rekao je poljski ministar obrane Antoni Macierewicz za Gazeta Polska.

“Na temelju onoga što znam, dužnosnici Protuobavještajne službe i Ministarstva obrane zatražili su od vojne policije da upadne u prostorije Središta u kojima se nalazilo vojno osoblje, ali vojni policajci su odbili to učiniti, jer su prostorije bile zaključane”, rekao je Dusza.

Ministarstvo je u priopćenju navelo kako je postavilo v.d. ravnatelja, pukovnika Roberta Bala, za vođenje NATO Središta za protuobavještajne aktivnosti.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
29.12.2015.

Njemačka će poslati AWACS u Tursku

Njemačka će poslati zrakoplov AWACS u Tursku kako bi se povećala zaštita savezničkog zračnog prostora od potencijalnih prijetnji koje bi mogle doći iz Sirije. Očito da potez ima za cilj odvratiti prvenstveno ruski napad na turske avione koji patroliraju uzduž sirijske granice. “Ovo je poruka Rusija u razdoblju nakon krize”, rekao je jedan turski diplomata. “Najveći interes NATO saveza je sprječiti potencijalni tursko-ruski sukob.”

Rusija je obećala kako će se osvetiti “ne samo trgovinskim sankcijama” – nakon što su dva turska F-16 oborila ruski Su-24, navodeći kao razlog kratkotrajno kršenje turskog zračnog prostora uz sirijsku granicu. Turski diplomat je rekao kako će njemačke snage poslati dodatan broj vojnika u Tursku kako bi bili u potpori AWACS-u. U pismu Bundestagu, Donjem domu njemačkog parlamenta, njemačka vlada navodi kako će AWACS zrakoplovi privremeno biti izmješten u tursku zrakoplovnu bazu Konya na području Anatolije.

Vir. Defender hr
http://www.defender.hr/
15.01.2016

Dopremljen vojni hardware za američke postrojbe u Estoniji

Američka borbena oklopna vozila Strykker kao i druga vojna sredstva isporučeni su za potrebe američkih vojnika u Estoniji, priopćila je press služba estonskog Ministarstva obrane. Četrdeset oklopnih vozila će biti stacionirano u vojnoj bazi Tapa, a američki vojnici će stići iz Njemačke koncem tjedna. Riječ je o motoriziranoj pješačkoj postrojbi 2. konjičke pukovnije američke Kopnene vojske koja će biti stacionirana u Estoniji sljedeća tri mjeseca. Američki vojnici će sudjelovati u zimskoj obuci Estonske izvidničke postrojbe i na obilježavanju 98.godišnjice nezavisnosti Estonije. Američki vojnici se nalaze u Estoniji na rotacijskoj bazi u skladu sa odlukom donesenom na NATO summitu u rujnu 2014. Od tada do danas, Estonija opetovano traži povećanje vojnog kontingenta Saveza na njezinom teritoriju.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
18.01.2016.

Estonija podupire američku ideju za uspostavom međunarodnih savezničkih bojni na Baltiku

Tallinn, 18. siječnja (Interfax / BNS) – Pomoćnica američkog državnog tajnika za europska i euroazijska pitanja Victoria Nuland je predložila da saveznici šalju svoje vojnike u baltičke zemlje, tako da bi u svakoj od baltičkih država bila uspostavljena međunarodna saveznička bojna što je na tragu želja Estonije, rekao je estonski ministar obrane Hannes Hanso. “SAD razumije izazove sigurnosti u našoj regiji vrlo dobro. Pomoćnica američkog državnog tajnika Victoria Nuland je rekla ono što Estonija želi, a to je da međunarodna saveznička bojna treba biti razmještena kod nas i da treba redovito provoditi vježbe zajedno s estonskom vojskom, čiju dugoročnu prisutnost treba formalizirati ugovorom “, rekao je Hanso za BNS.

Estonski ministar obrane rekao je kako Latvija i Litva dijele njegovo mišljenje. “Mi smo postigli dogovor s Latvijom i Litvom koji osigurava dugogodišnju nazočnost savezničkih snaga što će biti naš zajednički cilj na summitu NATO-a u Varšavi. Estonska vlada vidi jaču prisutnost saveznika u regiji kao prioritet te je izdvojila značajna sredstva za to, rekao je on. “Radimo aktivno kako bi mogli primiti takvu bojnu u našoj zemlji u bliskoj budućnosti”, rekao je on. Nuland je rekla ranije u intervjuu BNS u Litvi da SAD poziva svoje saveznike da pošalju svoje vojnike u baltičke države. Svaka od tri baltičke zemlje ima svoju satniju i američku satniju koje su spremne na zajednički rad i obuku te SAD predlaže drugim saveznicima da se pridruže redovitim rotacijama. Djela koja smo uradili u protekle dvije godine garancija su snažnog odvraćanja, a Rusija nije pokušala testirati saveznike, osim testiranje svoje protuzračne obrane, rekla je Nuland.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx
18.01.2016.

Strah od Rusa

Poljski predsjednik želi stalnu prisutnost NATO-ovih snaga na istoku Europe

Poljski predsjednik Andrzej Duda u ponedjeljak je izrazio nadu da će čelnici NATO-a osigurati "stalnu prisutnost savezničkih vojnih snaga na istoku Europe", za vrijeme održavanja idućeg summita koji će se održati u srpnju u Varšavi.

Zabrinute zbog djelovanja Rusije u Ukrajini, Poljska i baltičke zemlje već odavno traže stalnu prisutnost NATO-ovih vojnih snaga na svom teritoriju, no Savez je dosad svoj angažman pokazivao stalnim rotacijama svojih vojnika.
NATO se treba prilagoditi novim okolnostima, učvrstiti se u Europi istodobno infrastrukturom i brojem vojnih snaga, kazao je Duda, nakon razgovora s Jensom Stoltenbergom u Bruxellesu.
U Varšavi će se 7. i 8. srpnja održati summit šefova država i vlada zemalja saveznica, koji se organizira svake dvije godine.
"Važno je da vojne snage NATO-a budu razmještene i vidljive i u istočnoj Europi, jer će svojom prisutnošću ondje biti neka vrsta jamstva" državama koje dijele granicu s Rusijom, rekao je.
"Jedan od glavnih ciljeva idućeg NATO-ova summita bit će jačanje sigurnosti Saveza u središnjoj Europi, ali i na njezinu jugu", kazao je.

(H)

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx
21.01.2016.

SAD traži od NATO-a da se uključi u pohod protiv Islamske države

SAD je zatražio od NATO-a da pomogne međunarodnoj zračnoj kampanji protiv Islamske države (IS) tako da osigura izviđačke zrakoplove, rekao je u četvrtak agenciji dpa neimenovani izvor.

NATO je dosad odbijao uvlačenje u sukob u Siriji, djelomično zbog bojazni nekih članica poput Njemačke da bi uključivanje Saveza zakompliciralo mirovne pregovore.

Američki zahtjev da NATO omogući  izviđačke zrakoplove AWACS iznesen je u prosincu.

U koaliciji predvođenoj SAD-om je 66 država, uključujući svih 28 članica NATO-a i regionalni saveznici, poput Saudijske Arabije i Egipta.

(H)

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
22.01.2016. 

Visoki NATO-ov dužnosnik nezadovoljan što ne može stupiti u vezu s ruskim kolegama

BRUXELLES, 21. siječnja 2016. (Hina/AFP) – General Petr Pavel, predsjednik NATO-ove najviše vojne instance, pokazao je u četvrtak nezadovoljstvo zbog “nedostatka volje” ruskih vojnih dužnosnika da razgovaraju s kolegama iz Sjevernoatlantskog saveza.

“Otkad sam u lipnju (2015.) preuzeo dužnost, više puta sam se pokušao koristiti vojnom komunikacijskom vezom, ali do danas postoji nedostatak volje na ruskoj strani da se ta komunikacija uspostavi”, rekao je general Pavel koji predsjeda NATO-ovim vojnim odborom, na tiskovnoj konferenciji u Bruxellesu.

“Komunikacijske veze” Bruxellesa i Moskve postoje, ali se nisu koristile od svibnja 2014. zbog napetosti između saveza i Moskve nakon ukrajinskog sukoba koji je zategnuo njihove odnose do granice koja nije zabilježena od završetka Hladnog rata.

NATO-ovi ministri vanjskih poslova izrijekom su pak u prosincu 2014. zatražili da se dijalog nastavi, ali usprkos višestrukim pozivima savezničkog vojnog vrha, načelnik glavnog stožera ruske vojske Valerij Gerasimov nije se udostojao odgovoriti, rekao je diplomatski izvor.

“Nažalost, postoji nepodudarnost između izjava u glasilima na ruskoj strani i njihove konkretne spremnosti da stupe u kontakt” s NATO-ovim vojnim dužnosnicima, požalio se Petr Pavel koji je dao izjavu nakon sastanka 28 načelnika glavnih stožera zemalja NATO-a.

“Već neko vrijeme (svjesni smo da) ne možemo izbjeći dijalog na političkoj i na vojnoj razini želimo li spriječiti strateške nesporazume i izgrede”, rastumačio je general Pavel navodeći primjer Turske koja je u studenome srušila ruski zrakoplov na zadatku u Siriji koji je povrijedio njezin zračni prostor.

“Rusi na bilateralnoj osnovi ipak komuniciraju sa zemljama” članicama saveza, “dakle, postoji neki oblik komunikacije”, pojasnio je ipak češki general.

Ove izjave dolaze u trenutku kada 28 zemalja članica NATO-a predlažu Rusiji obnovu političkog dijaloga kroz Vijeće NATO-Rusija koje ne djeluje od lipnja 2014.

NATO je gotovo svaku suradnju s Rusijom prekinuo nakon pripojenja Krima u ožujku 2014., ali je rekao da je prostor za dijalog i dalje “otvoren”.

Ја опет не разумем овог чешког (НАТО) генерала. НАТО је прекинуо односе, везе са Русијом, јавно. Ред је да их НАТО и обнови јавно. А не јавно смо прекинули, али би испод жита да се нешто као договарамо. Русија нуди сарадњу у Сирији. И... ништа. Што се тамо не јавише? Русија нуди сарадњу и око Либије и... шта се тамо дешава? Уосталом Русија проблема решава са оним у НАТО ко је и надлежан. А то су САД. Сви остали су "друга лига".

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx
27.01.2016.

NATO kreće u borbu protiv ruske propagande

NATO bi mogao krenuti u borbu protiv ruskog "korištenja informacija kao oružja", taktike koju je Kremlj primijenio u akcijama poput zauzimanja Krima 2014., stvaranjem novog, snažnijeg komunikacijskog odjela i skidanjem oznake povjerljivosti s osjetljivog materijala, navodi se u nacrtu planova.

NATO i EU su zabrinuti zbog zbog mogućnosti Rusije da koristi televiziju i internet kako bi prenijela, po tvrdnjama dviju integracija, namjerne dezinformacije. EU je prošle godine uspostavio posebni odjel za borbu protiv, kakao navodi, otvorene propagande.

U nacrtu prijedloga NATO-ovog vojnog odbora, koji je Reuters dobio na uvid, stoji da bi vojna taktika - shvatiti protivnika i zatim utjecati na strani auditorij - mogla postati dio integriranije komunikacijske strategije.

Dokument na 23 stranice dio je rasprave u NATO-u koja traje već dugo. NATO je odbio komentirati taj nacrt, ali je rekao da njegov vojni odbor radi na politici strateških komunikacija.

"Zemlje članice još moraju razmotriti taj nacrt politike i one će na kraju odlučivati o njemu", rekla je Eva Svobodova, savjetnica za javne poslove i strateške komunikacije predsjednika vojnog odbora.

Iako takvu strategiju zagovaraju Britanija i druge članice, SAD je oprezan glede bilo kakve strategije koja bi se mogla tumačiti kao propaganda.

Dužnosnici kažu da vjerodostojnost NATO-a počiva na otvorenosti i iskrenosti.

Rusija je investirala u medijsku organizaciju, nazvanu Sputnjik, sa stotinama novinara u inozemstvu, čiji je cilj odvratiti svijet od onoga što se u Rusiji naziva agresivnom zapadnom propagandom.

Sada je vrlo aktivna i na internetu, na društvenim mrežama poput Twittera.

"Oni mogu stvoriti virtualnu stvarnost čija je svrha zbuniti i postići određene ciljeve", rekao je jedan zapadni diplomat.

(H)

Tekst je za topik "vojnički humor" , u najmanju ruku  ::)

Ово им је врло занимљиво. ;). То је вероватно тачно осим кад не говоре истину 8).

Ако желе да пропаганду коју воде против Русије учини још глупљом нека целу ствар препусте војницима.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
08.02.2016.

Ruska agresivna politika i ambicije mogu dovesti do ratnih sukoba na tlu Švedske
 
Švedska zabrinutost zbog ruskih dugoročnih političkih i vojnih ambicija u Baltičkom moru i na Sjeveru, dodatno je porasla nakon što je visoki vojni zapovjednik izjavio kako bi se nordijska država mogla naći na udaru “u roku od nekoliko godina.”

Upozorenje, koje je iznio švedski general Anders Brännström, pojavilo se u istom tjednu kada je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg potvrdio u Godišnjem izvješću organizacije, da su ruski bombarderi Tupoljev Tu-22M3 u pratnji višenamjenskih borbenih aviona Suhoj Su-27 proveli simulirani “trening” nuklearni udar na ciljeve švedske ključne infrastrukture u ožujku 2013. godine.

Brännström je u internom vojnom dokumentu upućenom časnicima i vojnicima na konferenciji Oružanih snaga Markstrids u mjestu Boden na sjeveru, da će promjene sigurnosnog okruženja nakon Hladnog rata zahtijevati od Švedske da manje pozornosti posveti međunarodnim misijama te postavi prioritetno izgradnju vlastite obrane i sposobnosti.

“Situacija u svijetu sa kojom se suočavamo, što je vidljivo iz strateških odluka koje se donose, dovode do zaključka da bismo mogli biti u ratu za nekoliko godina. Za sve nas u vojsci to zači da moramo prikupiti svu snagu i provesti političke odluke “, napisoa je Brännström.

Izvinjavam se, mozda je malo "off topic", ali ko se seca Nadrealista i nemira u Shvedskoj, promasili su samo za 7 godina  :krsta

https://www.youtube.com/watch?v=ng6piDCQKto

Vir: Defendr hr
http://www.defender.hr/
10.02.2016.

Britanija će udvostručiti pomorske snage u sklopu NATO operacija u 2016

London, 10. veljača 2016 (AFP) – Britanija će udvostručiti razmještaj mornaričkih snaga u sklopu NATO-a kako bi pokazala neprijateljima da je “spremna odgovoriti na svaku prijetnju”, rekao je danas britanski ministar obrane Michael Fallon.  Britanija želi igrati veću ulogu u mornaričkim vježbama i aktivnostima NATO-a 2016., priopćeno je iz Ministarstva obrane.

“Povećanje našeg razmještaja u sklopu NATO snaga snažna je poruka našim neprijateljima da smo spremni odgovoriti na svaku prijetnju i braniti svoje saveznike “, rekao je Fallon.
“2016. godina će biti sa posebnim naglaskom na Baltik gdje šaljemo naše brodove kao dio pomorske skupine za protuminsku zaštitu i Baltops vježbe.

” Fregata HMS Iron Duke će biti aktivna u Baltičkom moru od siječnja do srpnja, dok će britanski razarač biti dio pomorskih snaga za brze reakcije tijekom listopada i studenog. Ukupno će biti angažirano 400 pripadnika Britanske ratne mornarice.

U područje kriza šalju se tri minolovca sa 130 pripadnika mornarice u sklopu operacija NATO-a u Baltičkom moru, Sjevernom Atlantiku, Sjevernom moru i Sredozemnom moru. Dvije fregate će biti poslane na vježbe protupodmorničkog ratovanja pod nazivom Dynamic Mongoose, dok će zapovjedni brod HMS Ocean, najveći britanski brod sudjelovati u vježbama na Baltiku.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
10.02.2016.

NATO će se suprotstaviti Rusiji prelaskom iz faze “REASSURANCE” u “DETTERENCE”

BRUXELLES – U svojoj uvodnoj riječi na sastanku ministara obrana zemalja članica Saveza, glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg je naglasio potrebu za prednjim snagama obrane Saveza kao ključem za bilo koju strategiju odvraćanja.

“Povećana spremnost i povećana prisutnost prednjih snaga Saveza je odgovor i nešto što naglašava NATO-ovu spremnost na obranu svojih saveznike od bilo koje prijetnje, bez obzira odakle dolazi”, rekao je Stoltenberg. “Naše odvraćanje temelji se na kombinaciji uspostave prednjih linija obrane i snažnih sposobnosti jačanja pozicija ako je potrebno. Ono što mi radimo trenutno je povećanje naših isturenih snaga te jačanje naših sposobnosti da ih pojačamo po potrebi. “

Kasnije je dodao da je “takva prisutnost multinacionalnih snaga snažan signal jedinstva i kolektivne obrane Saveza.” Njegovi komentari samo su potvrda nedavne najave američkog ministra obrane Ash Cartera, koji je obećao 3,4 milijarde $ u fiskalnoj 2017. za European Reassurance Initiative (ERI).

“To je značajan dodatak, potreban u odnosu na prošlu godinu”, Carter je rekao na putu prema Bruxellesu. Očito je kako se NATO pomiče iz prve faze reakcije na rusku agresiju “REASSURANCE” u drugu fazu “DETERRENCE” o čemu će se raspravljati na ovotjednom sastanku ministara obrana.

Od predviđenih financijskih sredstava za ERI, 1,8 milijardi $ će pokriti razmještaj opreme, uključujući oklopnu brigadnu borbenu skupinu (ABCT) i njezino pomjeranje na krajnje istočne granice Saveza. Prije svega misli se na brigadu oklopnih vozila Stryker za čije je hitne potrebe naručena daljinski upravljana oružana stanica 30mm norveškog proizvođača Kongsberg. Potom, će u rotaciju i pješačka brigada te oklopna brigada.

Šta reći...

https://www.youtube.com/watch?v=425B-As0_f8

Sjedinjene Američke Države uspešno su lansirale raketu Delta 4 sa vojno-kosmičkim obaveštajnim satelitom sa kosmodroma Vandenberg u Kaliforniji, međutim, zbog tajnosti celokupne misije, Ujedinjena alijansa za lansiranje (ULA) prekinula je emitovanje četiri minuta nakon starta rakete.

„Lansiranje satelita pod velom tajnosti znači da nije moguće pratiti njegovo kretanje, kao i trenutak kada se satelit odvojio od rakete“, saopštio je portal „spaceflightnow.com (https://spaceflightnow.com/2016/02/10/delta-4-goes-against-the-grain-to-backwards-orbit-for-spy-bird/)“.

Raketa je lansirana u 12.40 po beogradskom vremenu, a raketa je na orbitu izvela satelit koji će biti korišćen u svrhe američke nacionalne odbrane.

Delta 4 je aktivna raketa-nosač iz Delta familije.

Raketu je dizajnirao „Boing“ i njeni glavni segmenti se proizvode u gradu Dekejtur u saveznoj državi Alabami, dok se konačno sastavljanje u konfiguraciju za let odvija na samom mestu lansiranja.

Rakete su dizajnirane specifično za potrebe lansiranja satelita za Američko ratno vazduhoplovstvo, ali i za komercijalne satelite.

(Sputnik)

opširnije o svemu na

Delta 4 goes against the grain to backwards orbit for spy bird (https://spaceflightnow.com/2016/02/10/delta-4-goes-against-the-grain-to-backwards-orbit-for-spy-bird/)

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
10.02.2016.

NATO jača vojnu nazočnost u istočnoj Europi

BRUXELLES, 10. veljače 2016. (Hina) – Ministri obrane NATO-a dogovorili su se u srijedu u Bruxellesu da će pojačati vojnu nazočnost u istočnoj Europi, ali bez uspostavljanja stalnih vojnih baza, izjavio je glavni tajnik Sjevernoatlantskog saveza Jens Stoltenberg. “Ministri obrane NATO-a suglasili su se da će pojačati vojnu nazočnost u istočnom dijelu Saveza”, izjavio je Stoltenberg nakon prvog danas sastanka ministara obrane 28 zemalja članica.

Hrvatski ministar obrane Josip Buljević izrazio je zadovoljstvo tom odlukom.

“Odlučeno je da će se povećati nazočnost NATO-ovih snaga u Europi, a posebno nas veseli što će se povećati nazočnost američkih snaga u Europi. Sjedinjene Države će sada biti aktivnije i prisutnije u tom dijelu svijeta. To je ono što vam mogu reći i ono što budi optimizam”, rekao je Buljević.

Pojačane snage bit će multinacionalne “kako bi jasno poručile da je napad na jednu saveznicu napad na cijeli Savez i da će Savez kao cjelina na to odgovoriti”, rekao je Stoltenberrg. Te će se snage rotirati, a vojni stručnjaci bi ovoga proljeće trebali preporučiti koliko će velike i i kojeg će sastava biti te snage.

Stoltenberg je rekao da će se ovoga tjedna u Muenchenu na konferenciji o sigurnosti sastati s ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejem Lavrovim i poručiti mu da je riječ o obrambenoj naravi NATO-ove strategije za Baltik i istočnu Europu.

“Vjerujemo da je, posebice u teška vremena kakva su sada, čak još važnije imati politički dijalog i otvorene kanale za komunikaciju između NATO-a i Rusije”, rekao je glavni tajnik.

Spominje se da bi NATO mogao imati po jednu brigadu od tisuću ljudi u svakoj od šest zemalja istočne Europe – Estoniji, Latviji, Litvi, Poljskoj, Bugarskoj i Rumunjskoj. Te bi brigade imale potporu snaga za brzu reakciju, koje uključuju zračne, kopnene i pomorske snage, a koje imaju oko 40 tisuća ljudi.

Savez tvrdi da će poštovati dogovor s Rusijom iz 1997. prema kojem se NATO obvezao da neće imati stalnih borbenih postrojba u istočnoj Europi. Ministar Buljević nije htio govoriti o brojkama, kazavši da se o tome tek treba razgovarati i da bi sada bilo neozbiljno o tome špekulirati.

Na upit jesu li ministri obrane razgovarali o mogućnost sudjelovanja NATO-a u nadzoru pomorske granice između Grčke i Turske kako bi se spriječilo krijumčarenje migranata, Buljević je rekao da se o tome u srijedu razgovaralo samo neformalno, a da će se u četvrtak o tome raspravljati. “Međutim, to nije primarna NATO-ova zadaća, ali NATO će pronaći načina kako pomoći EU-u”, rekao je Buljević.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
11.02.2016.

NATO žurno pokrenuo pomorsku skupinu u Egejsko more za zaustavljanje krijumčarenja ljudi

Bruxelles, 11 veljače 2016 (AFP) – NATO šalje pomorsku skupinu u Egejsko more “bez odgađanja”, kako bi se spriječilo krijumčarenje ljudi u Egejskom moru prema Europi, na zahtjev Njemačke, Grčke i Turske, izjavio je u četvrtak glavni tajnik NATO saveza Jens Stoltenberg. NATO “je sada usmjerio pomorsku skupinu snaga da se razmjesti u Egejskom moru bez odgode i počne aktivnosti pomorski nadzora”, rekao je Stoltenberg na tiskovnoj konferenciji nakon što su ministri obrambenog saveza podržali akciju.

Mislim da je više namena ove grupe potencijalno zatvaranje Bosfora i Dardanela, tj. podržavanje Turske ukoliko se na to usudi.

Vir:Defender hr
http://www.defender.hr/
11.02.2016.

Buljević: RH će razmotriti kako će pomoći NATO-ovoj operaciji u Egejskom moru

BRUXELLES, 11. veljače 2016. (Hina) – Hrvatska će razmotriti kako može pomoći u NATO-ovoj operaciji nadzora u Egejskom moru, koja je u četvrtak dogovorena radi borbe protiv krijumčarenja izbjeglica, izjavio je hrvatski ministar obrane Josip Buljević.

“Vojni zapovjednik NATO-a je dobio nalog da napravi planove za raspoređivanje u Egejskom moru, a ti planovi će biti gotovi za desetak dana. Hrvatska će vidjeti kako može pomoći u tome. Bitno je naglasiti da to nije samo pomorska ili vojna opeacija, obilato će se koristiti i obavještajne i policijske informacije, bit će bliska suradnja s Frontexom i nizom zemalja, a Hrvatska će sasvim sigurno naći načina da pomogne u tom angažmanu”, izjavio je Buljević nakon sastanka ministara obrane zemalja članica.

NATO je u četvrtak na sastanku ministara obrane zemalja članica potvrdio spremnost sudjelovati u pomorskoj operaciji u Egejskom moru kako bi pomogao u rješavanju izbjegličke krize.

Tom je odlukom NATO odgovorio na zahtjev Njemačke, Turske i Grčke, koje su zatražile da NATO pomogne u nadzoru morske granice između Grčke i Turske i u borbi protiv krijumčara koji tim putem prebacuju izbjeglice iz Turske u Grčku.

Ministri obrane su u srijedu, prvi dan svoga sastanka, donijeli odluku o jačanju vojne nazočnosti u istočnim članicama Saveza, ali bez uspostavljanja stalnih vojnih baza. Jačanje nazočnosti ima za cilj poslati signal Rusiji s kojom NATO ima zahlađene odnose nakon njezine intervencije u Ukrajini, a u posljednje vrijeme i zbog ruskog angažmana u Siriji.

Te će se snage rotirati, a vojni stručnjaci bi ovoga proljeća trebali preporučiti koliko će velike i i kojeg će sastava biti te snage.

Sastanak ministara je održan u u kontekstu priprema za predstojeći samit NATO-a u Varšavi u srpnju ove godine, a većina tema je bila posvećena prilagodbi Saveza na aktualne sigurnosne izazove.

Zaista, šta će ovi brodovi raditi kada ugledaju na moru gumeni čamac nakrcan izbeglicama? Ne verujem da će pucati po njima ako odbiju da se zaustave.

Hoće li ga vratiti u Tursku, Siriju? Hoće li pohapsiti i izbaviti izbeglice i dovesti ih u EU?

Isto kao i do sada po zapadnom mediteranu...

А шта су то тамо радили? Трошили гориво и притицали у помоћ бродовима који тону? Колико примећујем број избеглица тим правцем се нешто није смањио пуно.

Fali nam podatak koliko izbeglica krenulo iz zemalja, da bi se videlo koliko su efikasni. Podatak koliko došlo do EU se može pronači.

Zanimljiva statistika
http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Statistics_on_enforcement_of_immigration_legislation

Koliko vidim broj pridošlih migranata raste. I... šta sada?

Samo brodovima, makar angažoval celu šestu flotu neće se zaustaviti. Osim pucanjem (vatrenim dejstvom). Bilo je rečeno da će se potapati brodovi u polazni (krcnim lukama) lukama. Imali izveštaja o tome. Koliko je potopljneo, gde i kada? Ako toga nema sve je prazna priča.

Da, što kaže dzumba - sve je to prazna priča dok se brodovi ne zaustave na polaznim tačkama.
Zaustaviti brodove i čamce pune izbeglica na otvorenom moru jeste nemoguća misija, odnosno genocid nad nedužnim ljudima!

Nemaju ti brodovi veze sa izbeglicama, izbeglice su maska, a cilj je biti na najboljem mestu za finale trke.

Amerika koristi najmiroljubiviju zemlju na svetu da motri na Putinove podmornice
Jutarnji list   15.02.2016.

Sve učestalija ruska prisutnost u severnom Atlantiku naterala je Vašington da nakon deset godina - militarizuje Island.

[attachment=1]

Prisutnost SAD-a na teritoriju ove miroljubive ostrvske zemlje seže još od 1951. godine kada su Vašington i Rejkjavik sklopili zanimljiv pakt u kojem se podrazumeva da će Amerikanci braniti Island od svih neprijatelja ili tačnije od - Sovjeta. Naravno da nikakva realna opasnost od nekakve invazije komunista nije postojala, ali Amerikanci su za vreme Hladnog rata pošteno iskoristili vazdušnu bazu u Keflaviku kao polaznu tačku za svoje špijunske i borbene avione, piše "Foreign policy". Međutim, 2006. godine Amerikanci su napustili Island, a već deset godina posle planiraju da se vrate. Naime, Pentagon je prošle nedelje predstavio proračun, a manji deo od 19 miliona dolara trebalo bi da posluži za ponovno otvaranje vazdušne baze za sletanje špijunskih aviona P-8A "Posejdona". Ti avioni su specijalizovani za praćenje podmornica, a kako je prisutnost Rusa u Baltiku i severnom Atlantikau najveća u poslednjih 25 godina, američke namere su i više nego jasne.

[attachment=2]

Kako je Island članica NATO saveza, vojna baza u Keflaviku je i u posljednjih deset godina bila poprilično aktivna. Čak je i zamenik ministra odbrane Bob Vork posetio bazu i upozorio domaće da je ruska aktivnost oko Islanda sve veća i da bi upravo zbog toga Amerikanci trebalo da pojačaju vojnu saradnju s Islandom. Njegove izjave nisu najbolje sele islandskom ministru spoljnih poslova Ganeru Svajnsonu koji je jasno poručio kako želja za jačanjem vojne saradnje dolazi samo s američke strane.

[attachment=3]

"Nije bilo nikakvih razgovora između Islanda i SAD-a oko stacioniranja američkih vojnika na našem tlu" rekao je Svajnson uz jedan vrlo važan dodatak. "S druge strane, jasno je da se evropska sigurnosna slika u poslednjih nekoliko godina uvelike promenila..." Jasno je da Islanđani ne mogu samo tako odbiti Amerikance, ali je i činjenica da se ne žele previše zameriti i Putinu. Ostrvsku zemlju ionako je pogodila činjenica da su Rusi zbog sankcija zabranili uvoz islandske hrane, što je bio poprilično jak udarac ekonomiji Islanda. "Foreign policy" na kraju predviđa da će SAD i Island pronaći kompromis i da će Rejkjavik dozvoliti Amerikancima sletanje i punjenje svojih aviona, ali da američki vojnici neće trajno boraviti na severu Atlantika.

Izvor: www.blic.rs

Najveći neprijatelj američke vojske nisu ni Rusija ni ISIS, već nešto neočekivano
N. V.   20.02.2016.

Budžet američke vojske od 582 milijarde dolara, koji je usaglašen prošlog meseca, neće moći da zadovolji sve njene potrebe. Novi izazovi - od Rusije do Islamske države - teraju Pentagon da menja planove i otvaraju stare debate o tome da li saveznici SAD čine dovoljno.

[attachment=1]

Bi-Bi-Si navodi da je nakon objave novog američkog vojnog budžeta jedan od naslova bilo to da će sada Vašington trošiti četiri puta više na vojnu pripremu odbrane saveznika u Evropi. Kada Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, kaže da se Alijansa suočava sa "najizazovnijim bezbednosnim okruženjem u našoj generaciji", on pre svega misli na izazov koji donosi "Rusija obnovljenog samopouzdanja". "SAD rade ono što su oduvek radile, čupaju iz problema Evropljane nespremne da sami finansiraju svoju odbranu kako treba, ali pored toga, to je priznanje koliko je Evropa od strateške vitalnosti za SAD i da je povlačenje poslednjih američkih oklopnih brigada pre nekoliko godina bilo preteran potez s obzirom na veoma realnu pretnju koju predstavlja (ruski predsednik Vladimir) Putin" kaže general ser Ričard Širef, koji je do pre dve godine bio drugi čovek NATO. Ipak, u planu budžeta stoji da je Pentagon dobio povećanje sa 789 miliona na 3,4 milijarde dolara na račun mera koji bi trebalo da povećaju spremnost američkih trupa u Evropi. To jeste velika količina novca, ali ne i kada se uporedi sa celokupnim iznosom budžeta ili novcem koji je izgubljen kada su SAD i druge NATO zemlje unovčile svoje "mirovne dividende" na kraju Hladnog rata. Zato SAD sada planiraju da preraspodele oko 250 oklopnih vozila u istočnoj Evropi u slučaju da buknu problemi u baltičkim republikama ili Poljskoj. Ipak, broj tenkova u okviru te brojke - 50 manje više - čini svega 1% broja tenkova koje su SAD držale u Evropi tokom Hladnog rata. Tokom 2013. i 2014. broj američkih tenkova u Evropi pao je zapravo na nulu. Nova raspoređivanja, kao i program NATO vežbi, doneće nekakvo uveravanje baltičkim liderima koji se plaše da bi Rusija mogla da ih destabilizuje. Na Bliskom istoku, Obamina administracija sada se nalazi u situaciji da radi na vraćanju ranije povučenih trupa u Iraku. Ona troši više (na primer dala je 1,8 milijardi dolara za kupovinu 45000 novih navođenih bombi i raketa koje treba da dođu na mesto nedavno korišćenih, pre svega u tom delu sveta) i poziva prijatelje da i oni ulože nešto. Eš Karter, ministar odbrane SAD, prošle nedelje je pričao o "sjajnoj šansi" za američke saveznike da učine više u borbi protiv Islamske države. Ipak, Amerikanci se nalaze u situaciji da ih između ostalih kritikuju Turska i Francuska zbog prepuštanja inicijative Rusiji i nemogućnosti da dovoljno efektivno deluju u poslednjih 18 meseci u Siriji.

Izvor: www.blic.rs

Vir: "Večernji list" Zagreb
http://www.vecernji.hr/
20.02.2016.

NATO savez upozorio da neće podržati Ankaru u mogućem sukobu s Moskvom!

Dok rastu napetosti između Turske i Rusije, NATO savez je upozorio Ankaru da neće sudjelovati u ratu koji želi započeti turska vlada
 
Prošlog je studenoga Turska srušila ruski mlažnjak koji je navodno letio kroz sirijski zračni prostor. Dok su se mnogi uplašili da će incident uvesti obje zemlje u rat, sukob je ipak izbjegnut iako su odnosi između Moskve i Ankare ostali veoma na veoma niskim razinama, piše Sputnik.
   
U vrijeme dok Turska pokušava poslati kopnene snage preko svojih granica kako bi "maknula" predsjednika Sirije Bashara Al Assada, turska vlada prijeti ratom.

"Oružane snage Turske i Rusije bore se na tursko-sirijsko granici, u nekim dijelovima su udaljeni samo par kilometara", izjavio je službenik NATO saveza za Der Spiegel. Ankara smatra da će, ako dođe do sukoba, Turska biti potpomognuta NATO savezom. Europski lideri su izjavili kako nemaju nikakvih potreba sudjelovati u ratu koji Turska provocira. "NATO savez ne može sebi dopustiti da bude uvučen u vojni sukob s Rusijom zbog nedavnih napetosti", izjavio je ministar vanjskih poslova Luksemburga Asselborn za Der Spiegel.

Asselborn je naglasio da će NATO savez pomoći samo u slučaju ako članica bude izravno napadnuta. Nijemci se slažu. "Nećemo ići u rat koji je započela Turska", izjavio je njemački diplomat koji je želio ostati anoniman. Vodstvo NATO saveza također je upozorilo Tursku nakon rušenja ruskog bombardera prošle godine.

"Moramo izbjegavati ovakve incidente i situacije koje bi lako mogle otići izvan kontrole", izjavio je glavni tajnik NATO saveza Jens Stoltenberg. "Mislim da sam dovoljno objasnio da želimo smiriti situaciju te zaustaviti sukob, ovo je ozbiljna situacija", dodao je.

U petak je francuski predsjednik Francois Hollande naglasio da se treba spriječiti sukob. Nakon što Turska želi pokrenuti sukob u Siriji, Rusija je zatražila sastanak Vijeća sigurnosti UN-a zbog rasta napetosti.

I evo jedan interesantan članak,makar za diskusiju.

 Američki general: SAD spremne da pobede Rusiju
FoNet | 25. februar 2016. 23:42

Sjedinjene Američke Države su spremne "da se bore i da pobede“ Rusiju u Evropi ukoliko to bude neophodno, izjavio je danas šef komande SAD u Evropi general Filip Bridlav
   

Sjedinjene Američke Države su spremne "da se bore i da pobede“ Rusiju u Evropi ukoliko to bude neophodno, izjavio je danas šef komande SAD u Evropi general Filip Bridlav, obraćajući se Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma Kongresa.

Ne želimo da ratujemo, ali smo dužni da raspolažemo mogućnostima za to, istakao je Bridlav govoreći o neophodnosti povećanja vojnih snaga u Evropi, preneo je Sputnik.

U januaru je komanda oružanih snaga SAD u Evropi objavila obnovljenu vojnu strategiju na evropskom kontinentu, koja
podrazumeva obuzdavanje Rusije i podršku NATO paktu.

Bridlav je kazao da SAD proučavaju i mogućnost obuzdavanja Rusije na Arktiku, ali da zasad nije spreman da kaže kako
bi to moglo da se ostvari.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je saopštio da Rusija ne namerava da se bavi militarizacijom Arktika i da su njena dejstva u tom regionu suzdržana, ali neophodna.
Prema rečima vicepremijera Rusije Dmitrija Rogozina, zadatak Rusije nije da militarizuje Arktik, nego da na toj teritoriji realizuje svoje ekonomske interese.

Da li se ovdje radi o odvraćanju pažnje sa B.I.,ili želji da se još poveća prisustvo SAD u Evropi itd..ili o više faktora zajedno vidjet ćemo.

[attachment=1]

 

Ukrajinski predsednik je potpisao  sporazum sa NATO o statusu predstavništva u Ukrajini. Ugovor je bio pripremljen još 22. septembra prošle godine, za vreme posete Stoltenberga Kijevu. Ukrajinski Parlament je ovu odluku usvojio 04. februara . U okviru sporazuma planira se otvaranje predstavništva zapadne Alijanse u čijem sastavu će biti kancelarija za vezu i informisanje.Nova institucija će imati svu pomoć i olakšice koja je obično zagarntovana diplomatskim misijama po Bečkoj konvenciji iz 1961. godine.

Pres služba Porošenka je izdala saopštenje da će ova institucija biti oslobođena od poreza,carina i kvantitativnih ograničenja aktivnosti u " okviru projekata koje će u Ukrajini finasirati NATO ". Ministar inostranih poslova Ukrajine Pavel Klimkin , izjavio je da će ovo biti prvo iskustvo te zemlje sa jednom takvom međunarodnom organizacijom koja otvara zvanično predstavništo . Po njegovim rečima to će biti prava ambasada sa kancelarijom veze i informisanja u skladu sa dokumentacijom NATO standarda.

tvzvezda.ru (http://tvzvezda.ru/news/vstrane_i_mire/content/201602261536-f46z.htm)

Војне вежбе НАТО-a: Једна особа погинула у судару тенка и аутомобила

[attachment=1]

У судару тенка и аутомобила на сеоском путу у централној Норвешкој је данас током велике војне вежбе НАТО-a погинула једна особа, саопштила је норвешка полиција.

Несрећа се догодила у округу Северни Тренделаг, где се тренутно одвија војна вежба НАТО-a и земаља партнера, у којој учествују 15.000 војника.
Пуковник норвешке војске Александер Јанков је изјавио да тенк који је учествовао у несрећи припада норвешкој војсци.
Јанков је додао да у несрећи није повређен ниједан војник, као и да је у току истрага цивилне и војне полиције.


rs.sputniknews.com (http://rs.sputniknews.com/evropa/20160307/1103800603/nato-vezne-nesreca.html)

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
07.03.2016.

NATO poslao armadu u Egejsko more

NATO je u ponedjeljak poslao svoje brodove u grčke i turske teritorijalne vode u Egejskom moru u cilju razbijanja kriminalnih mreža trgovaca ljudima u Europu, izjavio je glavni tajnik Sjevernoatlantskog saveza Jens Stoltenberg.

"NATO danas pokreće aktivnosti u teritorijalnim vodama", kazao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Bruxellesu u nazočnosti turskog premijera Ahmeta Davutoglua.

"Širimo našu suradnju s Frontexom i povećavamo broj raspoređenih brodova", dodao je glavni tajnik NATO-a, istaknuvši da su i Francuska i Velika Britanija pristakle uputiti brodove u Egej.

Misiju NATO-a, dogovorenu 11. veljače, predvodi Njemačka, a u njoj sudjeluju i brodovi Kanade, Turske i Grčke.

Turski premijer je na summitu EU-Turska kazao da su najnoviji prijedlozi njegove vlade usmjereni na spašavanje migranata i borbu protiv trgovaca ljudima te najavljuju novo razdoblje u odnosima Bruxellesa i Ankare.

Turska traži da EU što prije ukinu vize za njezine državljane i  traži otvaranje novih poglavlja u pristupnim pregovorima i više novca, a zauzvrat je spremna primiti sve migrante koji nisu iz Sirije i kojima EU odbije zahtjev za azil, ali i one koji uhvati u svojim teritorijalnim vodama, te pojačati borbu protiv krijumčara koji prebacuju ljude iz Turske u Grčku.

Кријумчарске мреже које мигранте из Туске илегално пребацују у Грчку и даље у Европу тешко ће се разбити, пресећи или како већ "армадом" бродова НАТО. Једино ако ће да пуцају по бродовима док су још уз турску обалу. Како то ипак неће радити није ми јасна улога тих бродова. Да скупљају мигранте кад их затекну на мору и потом их искрцају или у Грчку (вероватно) или врате назад Турцима?

Ako bude političke volje - zaustaviće Još ni jedan šverscer nije bio brži od topa.

Pošto mislim da Harpooni i Exoceti na tim brodovima malo slabije mogu da pogode gumenjake, nešto mi govori da su ti brodovi tu sa sasvim drugim namenom... hmmm.

Па у једном од саопштења НАТО наводи се да су као одговор на појачано присуство руских снага у Сирији и источном Медитерану послали (или ће послати) јачу скупину ратних бродова да подрже Турску и Грчку. Пре ће бити да је то права намена (намера) ове "армаде" него спречавање пребацивања миграната.

Istočno krilo NATO, pre svega Rumuni, tražili su od NATO formiranje stalnog plovnog sastava u crnomorskom regionu. Inače, NATO na sve načine pokušava da ubedi svoje istočne saveznike da ih neće ostaviti na cedilu u slučaju ruskog udara. Takodje, vrši se prebacivanje tehnike na istok, pod plaštom prebacivanje tehnike za potrebe realizacije vežbi. Vele da je skupo seljakati tehniku za svaku vežbu...

Бацање пара. Русија их неће напасти нити то планира. Зато неће бити способни одговорити тамо где буде требало.

Mislim da to nije bacanje para. Znaju oni vrlo dobro da Rusija nema nameru ikoga da napada od NATO zemalja.
Gomilanje tehnike i ljudstva u pojedinim područjima (pod izgovorom da se boje Rusa) je prosto iscrpljivanje Rusije. Jer Rusija, htela to ili ne, mora da odgovori na gomilanje snaga, privlačenjem i gomilanjem svojih snaga na krizno područje - kao odgovor.

Vir: "Dalmacija News" Split
http://www.dalmacijanews.hr/
10.03.2016.

Pet NATO-ovih brodova u Egejskom moru radi nadzora krijumčara migranata

NATO je poslao pet ratnih brodova u misiju nadzora mreža za krijumčarenje migranata u Egejskome moru koji su zasad usredotočeni na okolicu grčkog otoka Lesbosa, rekao je u četvrtak glavni tajnik saveza Jens Stoltenberg

Od prošlog vikenda smo "proširili naše područje djelovanja, od sada smo u grčkim i u turskim teritorijalnim vodama", rekao je glavni tajnik NATO-a na tiskovnoj konferenciji u Bruxellesu s predsjednikom Europske komisije Jean-Claudeom Junckerom.

"U početku smo se usredotočili na zonu oko grčkog otoka Lesbosa, ali narednih dana i tjedana planiramo ići prema jugu", rekao je Stoltenberg.

Zbog velike blizine turske obale na taj su se otok u 2015. iskrcale stotine tisuća migranata i lani je postao glavna točka ulaska u Europu. Više od 850.000 migranata ušlo je lani u EU preko Egejskog mora.

"Trenutačno je pet brodova na tom području, a sljedećih dana će ih biti više", najavio je glavni tajnik, dodajući da će brodovi biti opremljeni helikopterima i "suvremenom opremom" za nadzor.

Stoltenberg je usto izrazio zadovoljstvo zbog "istinske i praktične suradnje" s europskom agencijom za granice Frontexom, zahvaljujući razmjeni časnika za vezu i razmjeni informacija "u stvarnom vremenu" prikupljenih o djelatnosti krijumčarskih brodova koji bujaju na turskoj obali.

"To je važno jer NATO-ovi brodovi prikupljaju informacije, nadziru i izviđaju, to je važno za grčku i tursku obalnu stražu i za Frontex" koji zajednički rade na tom području kako bi zaustavili priljev i spriječili utapanje ljudi, istaknuo je Stoltenberg.

Po podatcima UN-a, 132.000 migranata je od početka godine prošlo Egejskim morem kako bi se domogli EU-a, a 440 ih se utopilo na tom putu na koji nerijetko polaze u nesigurnim plovilima.

duje, je li ovo ista ona vest od pre desetak dana, kada se pričalo o NATO brodovima, koji su upućeni u Mediteran, radi kontrole ilegalnih prelazaka preko mora, pa im Turska nije dozvolila ulazak u svoje teritorijalne vode?

Ako je postovana vest nastavak pomenute priče, to znači da se NATO uspeo dogovopriti sa svojim saveznikom (članom), Turskom!

Nije bilo reči u novinama o tom dogovoru sa Turskom. Čini mi se da sam negde pročitao vest da je Turska pravila neke bezrazložne probleme oko angažovanja tog sastava na postavljenom zadatku, blizu svojih teritorijalnih voda.

Тачно тако , у питању су немачки бродови, а фрау Меркел инсистира на договору који је постигла с Ердоганом.Дакле Немци ће да врше тај"надзор".Мада не знам да ли је добила дозволу од Ердогана за слетање хеликоптера министарке одбране Немачке Урсуле фон дер Лајен на грчко острво Лезбос...


овде (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,26903.msg425823.html#msg425823) је било речи о томе на форуму

I ja sam tako razumio, sada su vjerovatno dobili dozvolu od Turske, ranije su se protivili.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
29.04.2016.

Norveški planovi sa podmornicama negativno utječu na Nordijsku obrambenu suradnjur

Odluka Norveške da surađuje sa NATO savezom na projektu razvoja i isporuke nove generacije podmornica, izložila je novim pukotinama jačanje obrambene suradnje nordijskih zemalja. Rješenje norveškog Ministarstva obrane predstavlja veliki udar na švedske ambicije u razgovorima unutar Nordijske obrambene suradnje kako dodatno jačati prekograničnu obrambenu industrijsku suradnju. Saab je Norveškoj ponudio prilagođenu verziju švedskih podmornica sljedeće generacije A-26. Švedska obrambena grupacija, koja je osvojila 1 milijardu USD vrijedan ugovor za isporuku dvije podmornice nove generacije A-26 za potrebe švedske mornarice, nadala se kako će surađivati s Norveškom u dugoročnom razvoju A-26.

“Očito je kako je to razočaranje za Švedsku. Postoje i druge tržišta za Saab-Kockums u proizvodnji podmornica i pronalaženju globalnog partnera. No, sve u svemu, to nije dobra vijest za Švedsku”, rekao je Stefan Cederberg, industrijski analitičar SEB banke. Švedska je bila uvjerena u prodaju JAS Gripena Norveškoj 2008. godine, ali se Norveška odlučila za F-35 Lightning 11.

Nedostatak vojno-industrijske suradnje nordijskih zemalja posljedica je rastućeg utjecaja SAD-a i NATO-a u području sigurnosti i obrane u regiji. To se događa u sjedni povećane militarizacije cijelog prostora zbog agresivnog ponašanja Rusije na Visokom sjeveru i na području Baltičkog mora.

Dok se pan-nordijska obrambena suradnja nastavlja kroz NORDEFCO, NATO je sada postao žarište za dugoročno obrambeno i sigurnosno planiranja članica Saveza popu Danske i Norveške te neutralnih država Finske i Švedske.

“Bila je realna nada da Švedska i Norveška mogu razviti partnerstvo povezano s razvojem A-26 podmornica. Ta vrata sada su zatvoren nakon što je Norveška odlučila pronaći rješenje kroz NATO. Takvo rješenje postavlja niz pitanja o nordijskoj suradnji” rekao je Allan Widman, predsjednik Odbora za obranu švedskog parlamenta.

Vir: "Dnevnik hr" Zagreb
http://dnevnik.hr/
30.04.2016.

Baltik postao militarizirana zona: NATO poslao još 4000 vojnika na granicu s Rusijom

Zamjenika američkog ministra obrane Robert Work potvrdio je broj vojnika koji će biti poslan na granicu s Rusijom, izvijestio je Wall Street Journal, prenosi RT. Kao razlog slanja dodatnih trupa, Work navodi višebrojne ruske vojne vježbe na baltičkom moru. 'Rusi izvode mnogo vježbi uz granice. Iz naše perspektive, mogli bismo to smatrati izvanrednim provokativnim ponašanjem', kazao je Work.

Iako su već vođeni razgovori o njemačkim trupama koje bi trebale biti razmještene u Litvi, Berlin još uvijek radi na pripremama za razmještanje vojnika. 'Trenutačno razmatramo kako možemo nastaviti ili ojačati naš angažman na istočnoj periferiji saveza', rekla je o ovoj temi njemačka kancelarka Angela Merkel nakon objavljene ankete da svega 31 posto Nijemaca podržava slanje njemačkih vojnika u obranu Poljske i baltičkih zemalja.

Ni Britanija se nije izjasnila hoće li to biti njezini vojnici. Međutim, kako piše RT, prema izvorima iz NATO-a moguće je da će se raditi o multinacionalnom timu koji djeluje pod združenim zapovjedništvom NATO-a.

Rusija naravno, nije sretna ovim najavama. 'Vojna infrastruktura NATO-a sve je bliža ruskim granicama. Ali kada Rusija započne s aktivnostima kako bi povećala svoju sigurnost, kažu nam da Rusija izvodi opasne manevre u blizini NATO-vih granica.

Zapravo, NATO-ove granice približavaju se Rusiji, a ne suprotno', rekao je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

Prema Aktu o utemeljenju između NATO-a i Rusije iz 1997. godine, zabranjena je stalna prisutnost velikih NATO-vih jedinica u blizini Rusije. Međutim, u Bruxellesu tvrde da s obzirom na to da se NATO-ve vojne jedinice rotiraju, njihovo gomilanje ne može se smatrati stalnom prisutnošću.

To mu dođe po onoj narodnoj "da se Vlasi ne dosete". NATO nikad ne krši sporazume, on ih "zaobilazi" :D.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
04.05.2016.

Izrael otvara stalnu misiju pri NATO savezu

Jeruzalem, 4. svibnja 2016 (AFP) – Premijer Benjamin Netanyahu izjavio je u srijedu da će Izrael poboljšati svoje odnose sa 28 članica NATO saveza otvaranjem svoje stalne misije pri sjedištu NATO-a u u Bruxellesu.

“Izrael će prihvatiti poziv i otvoriti ured u bliskoj budućnosti” rekao je Netanyahu na početku sastanka Vlade. “Zemlje svijeta žele surađivati s nama zbog naše odlučne borbe protiv terorizma, našeg tehnološkog znanja i naše obavještajne mreže, između ostalog.”

NATO je u utorak objavio da je dogovoreno da službena Izraelska misija bude osnovana u sjedištu NATO-a, sa Izraelskim izaslanikom u Belgiji kao voditeljem.

Izraelski stručnjak izjavio je AFP-u da je taj potez rezultat pritiska ostalih članica NATO-a na Tursku da skine svoj veto na bliže povezivanje saveza sa Izraelom.

“To je mjera za jačanje povjerenja između Turske i Izraela” rekao je Tommy Steiner, stručnjak za odnose između NATO-a i Izrala u Institutu za politiku i strategiju u blizini Tel Aviva. Od uvođenja nove politike partnerstva u NATO-u 2014. godine, Izrael je formalno pozvan ali se nije pridružio zbog Turskog veta.

Turska je bila ključni Izraelski saveznik u regiji do prekida veza 2010. godine zbog napada izraelskih komandosa na turski brod Mavi Marmara koji je dopremao pomoć u Gazu, pri čemu je poginulo 10 turskih aktivista.
 Nakon godina teške retorike i optužbi, dvije strane održale su tajne razgovore o ponovnom približavanju u prosincu, sa drugom rundom u veljači u Ženevi.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
04.05.2016.

Portugal preuzima NATO Air Policing misiju na Baltiku
 
Portugal danas preuzima Air Policing misiju u Litvi, priopćilo je litavsko Ministarstvo obrane. Portugalsko Ratno zrakoplovstvo po treći put sudjeluje u NATO zrakoplovnim misijama u baltičkim državama. Bit će raspoređeno 100 pilota, tehničara, medicinskog i pomoćnog osoblja, i specijalista za komunikacije – rečeno je u priopćenju. Portugalski F-16 zamijenit će španjolske Eurofightere koji su u misiji od siječnja i bazirat će u zrakoplovnoj bazi Siauliai.

Vir: MO BiH
http://www.defender.hr/
05.05.2016.

Održana ceremonija primopredaje dužnosti kamandanta SHAPE

U sjedištu NATO vrhovne komande za Evropu (SHAPE) u Monsu, Belgija, 04.05.2016. godine je održana ceremonija primopredaje dužnosti kamandanta SHAPE između generala Breedlove Philipa (USA) i generala Curtis M. Scaparrottia (USA), kojoj je prisustvovala i delegacija OS BiH na čelu sa zamjenikom načelnika Zajedničkog štaba OS BiH za resurse generalmajorom Senadom Mašovićem.

Ceremonija je organizirana uz prisustvo velikog broja zvanica iz vojnog i političkog vrha NATO i partnerskih zemalja, ambasadora i vojnih predstavnika, što je bila i prilika da naša delegacija održi neformalne susrete i razgovore s visokim vojnim zvaničnicima NATO i NATO partnerskih država.

Osim generala Mašovića, delegaciju OS BiH na ovoj ceremoniji su sačinjavali šef Vojnog dijela misije BiH pri NATO brigadir Alija Kožljak i pukovnik Edin Fako.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
09.05.2016.

Konferencija NATO-a: 'Realna je opasnost da teroristi upotrijebe oružja za masovno uništenje'

Mogućnost da terorističke skupine upotrijebe oružje za masovno uništenje predstavlja realnu opasnost koja bi imala katastrofalne posljedice, rekli su u ponedjeljak sudionici konferencije NATO-a u Ljubljani.

"Dolazak tog oružja u ruke terorista predstavlja najgori scenarij", kazao je na početku dvodnevne konferencije u organizaciji NATO-a zamjenik glavnog tajnika  Alexander Vershbow, upozoravajući na terorističke prijetnje i izazove s kojima se susreće međunarodna zajednica.

 Posljedice eventualnog terorističkog napada oružjem za masovno uništenje imale bi uništavajući učinak, kako u gospodarskom tako u psihološkom smislu, čak ako bi takav napad imao manje razmjere, upozorio je s bojišta u Siriji i Iraku u zemlje odakle su tamo otišli.

 Glavni direktor Organizacije za zabranu kemijskog orožja (OPCW) Ahmet Üzümcü kazao je da se ta međunarodna organizacija sve više usmjerava u napore kako spriječiti da "nedržavni akteri" dođu do opasnog kemijskog oružja što bi dovelo do kemijskog terorizma.

 Uz to, OPCW surađuuje s mnogim državama koje imaju isti cilj i proučava pravne aspekte koji bi mogli pomoći u sprječavanju takvih napada, dodao je.

Vezano uz prilog što ga je postavio Longtrip i temi "Odnosi na relaciji Rusija - NATO" .....

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
11.05.2016.

NATO će u četvrtak aktivirati proturaketni štit

BUKUREŠT, 11. svibnja 2016. (Hina/Reuters) – Američki proturaketni štit u Europi aktivirat će se u četvrtak, gotovo desetljeće nakon što je Washington NATO-u predložio zaštitu od iranskih raketa, te usprkos tome što Rusi upozoravaju da se radi o prijetnji miru u središnjoj Europi.

U jeku napetosti između Rusije i Zapada, američki i NATO dužnosnici u udaljenoj zrakoplovnoj bazi Deveselu u Rumunjskoj proglasit će proturaketni štit operativnim.  Događa se to nakon godina planiranja, milijardi utrošenih dolara i neuspjelog uvjeravanja Rusa da se štit neće koristiti protiv Moskve.  Sve ključne komponente, uključujući i rakete, bile su postavljene u rumunjskoj bazi u prosincu 2015. ali još nisu bile u potpunosti integrirane u sustav NATO-a za obranu od balističkih raketa.

“Sada imamo moć zaštititi NATO u Europi”, rekao je Robert Bell, izaslanik američkog ministra obrane Asha Cartera u NATO-u.

“Iranci postaju sve jači i moramo razmišljati unaprijed. To nije usmjereno prema Rusiji”, rekao je novinarima, dodavši kako će sustav uskoro biti stavljen pod kontrolu NATO-a.

SAD će u petak u Poljskoj krenuti s gradnjom drugog takvog položaja koji bi trebao biti gotov do 2018. i koji će NATO-u, uz radare i brodove na Sredozemlju, dati trajni i neprekidni štit.

Rusija je sa nezadovoljstvom gleda na takvu demonstraciju snaga svog hladnoratovskog rivala u nekad komunističkoj istočnoj Europi u kojoj je prije bila utjecajna. Moskva smatra kako ih NATO pokušava okružiti blizu strateški važnog Crnog mora, sjedištu ruske flote u kojem Savez planira pojačati patrole.

Aktiviranje štita dolazi u vrijeme dok NATO jača svoje snage u Poljskoj i na Baltiku, poučen iskustvom ruske aneksije Krima iz 2014. godine, čemu Rusija odgovara jačanjem svojih zapadnih i južnih bokova s tri nove divizije.

Usprkos američkim uvjeravanjima, Kremlj smatra kako je pravi cilj proturaketnog štita neutralizirati nuklearni arsenal Moskve dovoljno dugo u slučaju međusobnog rata u kojem bi SAD prvi izveo napad.

Štit se oslanja na radare koji registriraju lansiranje raketa u svemir. Senzori zatim mjere putanju rakete a prturaketni projektili presreću i uništavaju cilj u svemiru, prije no što se vrati u Zemljinu atmosferu, što se može učiniti s brodova i kopnenih baza.

Ruski ambasador u Danskoj upozorio je prije godinu dana da će danski ratni brodovi postati meta ruskih nuklearnih raketa ako se Danska pridruži projektu štita postavljanjem radara na svoje brodove. Danska nadograđuje barem jednu fregatu kao “senzor” za balističke rakete.

Turska je već postavila američki radar, kao i Nizozemska na svojim brodovima. SAD za obranu ima i četiri broda u Španjolskoj, a sve projekt financiraju sve države članice.

“Balistička protuobrana prijeti stabilnosti i strateškoj imovini Rusije”, rekao je za Reuters Aleksander Gruško, ruski ambasador u NATO-u.

Američki dužnosnici odbacuju ovo gledište kao “stratešku paranoju” i optužuju Moskvu za prekid pregovora s NATO-om u 2013. čiji je cilj bio pojašnjavanje djelovanja štita.  Dodali su kako su Rusi zahtijevali dogovor kojim bi se ograničila sposobnost i opseg protubalističke obrane. “Nijedna vlada ne bi pristala na to”, smatra Bell.

Ruski dužnosnici brinu se zbog tehnologije za koju SAD tvrdi da ne posjeduje, što uključuje presretače raketa brzine 10 kilometara na sekundu, sposobnih za uništenje ruskih raketa.

Američka vlada pokrenula je i zaustavila projekt obrambenog štita 2007., da bi ga novoizabrani predsjednik Barack Obama ponovno pokrenuo 2009. godine. Službeni cilj projekta bio je zaštititi Sjevernu Ameriku i Europu od država poput Irana i Sjeverne Koreje, što je dio strategije koja uključuje i presretače raketa u Kaliforniji i Aljasci.

Balističke rakete, koje se razlikuju od krstarećih po tome što napuštaju Zemljinu atmosferu, imaju doseg od 3 tisuće kilometara.

Unatoč dogovorima svjetskih sila i Teherana da se ograniči iranski nuklearni program, na zapadu vjeruju kako Iranska revolucionarna garda i dalje razvija tehnologiju balističkih raketa, provodeći barem dva testiranja godišnje.

“Teže većim udaljenostima i preciznosti”, rekao je Douglas Barrie, stručnjak za zračno-svemirsku obranu na međunarodnom Institutu za strateške studije (IISS).

“Mogu promašiti za stotinu metara, no to ne isključuje napade na gradove ili veoma velike zračne baze”, zaključuje Barrie.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
23.05.2016.

Norveški dužnosnik: NATO se mora fokusirati na jačanje pomorskih sposobnosti u Varšavi
 
Kada se NATO okupi u Varšavi ovog ljeta na velikom summitu o budućnosti Saveza, visoki norveški obrambeni dužnosnik se nada da će fokus biti na jačanju pomorskih sposobnosti Saveza.

Øystein bo, norveški zamjenik ministra obrane, također je rekao da kako je došlo vrijeme za Europu da učini iskorak u povećanju obrambene potrošnje radi borbe protiv ruske agresije, posebno u Sjevernoj regiji.

“Pomorsko područje, po našem mišljenju, treba posebnu pozornost”, rekao je Bø tijekom NADIC 2016, Norveško-američke obrambene konferencije. “NATO i njegovi saveznici treba ulagati u vrhunske pomorske sposobnosti. Moramo poboljšati i kontrolne pakete te ažurirati planove.

“To su ključne stvari kako bi se osiguralo da NATO ostane politički i vojno vjerodostojan”, dodao je on. Zamjenik ministra pohvalio je američko opredjeljenje za sigurnost Europe, pozivajući se na američku inicijativu za Europu kao “ogromno američko ulaganje u sigurnost Europljana” što bi trebalo “možda jasnije priznati.”

No, “sada Europa mora okrenuti ploču. Moramo više ulagati u vlastitu sigurnost i osigurati uravnoteženu raspodjelu tereta preko Atlantika.” Konkretno, Norveška traži “učestaliju mirnodopsku prisutnost savezničkih snaga na Visokom sjeveru, u vrijeme kada Rusija pokazuje interes za regiju.

“Norveška ne smatra Rusiju vojnom prijetnjom danas”, rekao je Bo, ali je rekao da se ne može popustiti zemlji koja predstavlja buduću prijetnju te je time potrebno ulaganje u Visoki sjever.

На кога је Русија извршила агресију у "Сјеверној регији"? ???

Како не! Постоји "злочиначки план" ::). Шире се у Арктик, граде "ice strenghtened" патролне бродове, шире епиконтинентални појас, забадају руску заставу у муљевито дно на Северном полу. Буше дно, црпу нафту, гас и свакојака богатства! Ко им је дао то право? Свакако не екипа из Вашингтона. Е, то НАТО боли. ... што су се распршили снови Јељцинове ере да САД купи од Русије Сибир за неколико тричавих хиљада милијарди US$. Једном су се дебело заје***/ са Аљаском, а ово је мало много превише.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
25.05.2016.

Švedski parlament ratificirao sporazum s NATO-om u jeku napetosti s Rusijom

Parlament je na prijedlog manjinske vlade lijevog centra odobrio sporazum s 291 prema 21 glas.

STOCKHOLM, 25. svibnja 2016. (Hina/Reuters) – Švedski parlament ratificirao je u srijedu sporazum koji NATO-u osigurava veći pristup toj neutralnoj skandinavskoj zemlji za vježbe obuke i u slučaju rata u regiji, a riječ je o koraku koji odražava povišene napetosti s Rusijom.
 
Švedska nije članica NATO-a no zadnjih godina približila se savezu surađujući s članicama NATO-a poput Danske, Norveške i Irske, te sudjelujući u operacijama u Afganistanu.

Parlament je na prijedlog manjinske vlade lijevog centra odobrio sporazum s 291 prema 21 glas.

“Ovaj sporazum neće promijeniti naše veze s NATO-om niti našu sigurnosnu politiku. Ostat ćemo neutralni”, rekao je ministar obrane Peter Hultqvist u  obraćanju parlamentu. “Neće biti NATO snaga na švedskom tlu bez našeg poziva”, dodao je.

Švedsko približavanje NATO-u već je razljutilo Moskvu. U travnju, ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov rekao je za dnevnik Dagens Nyheter da bi Rusija mogla poduzeti nedefinirane akcije ako se Švedska priključi NATO-u.

Ukrajinska i krimska kriza izazvala je povećane napetosti između Rusije i Zapada i u baltičkoj regiji. Švedska je optužila ruske ruske zrakoplove za simulacije napada pored njezine granice i njezina sigurnosna agencija upozorila je da su ruski špijuni aktivni u zemlji.

Švedska vlada rekla je da se Švedska neće priključiti NATO-u. Četiri glavne oporbene stranke desnog centra međutim naklonjene su članstvu a ankete pokazuju da je porastao broj Šveđana koji se s njima slaže.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
27.05.2016.

NATO će se pomiriti sa činjenicom da članice ne mogu ispuniti obvezu izdvajanja 2% BDP
 
Visoki dužnosnik NATO je priznao da će se Savez morati pomiriti sa “manjim dijelom financijskog kolača” od očekivanog u budućnosti zbog postojanja prioritetne potrošnje zemalja članica.

Jamie Shea, zamjenik pomoćnika glavnog tajnika za sigurnosne izazove, također je rekao kako je: “nedostatak brodova” rastući problem NATO-a. NATO želi da zemlje izdvajaju za vojnu potrošnju 2% BDP.a No, prema NATO-u, samo pet članica Saveza od njih 28, ispunjava taj cilj u 2015. godini. NATO također želi da članice Saveza izdvajaju 20 posto obrambenog proračuna za istraživanje i razvoj.

Govoreći jučer na skupu u Bruxellesu, Shea je priznao da će, s obzirom kako se članice Saveza povećano fokusiraju na niz prioriteta izvan obrambenih, NATO morati prihvatiti “manji dio kolača” u budućnosti.

Primjerice, odluka belgijske vlade nakon napada islamske države 22. ožujka je bila razmještaj više od 1.000 vojnika na gradskim ulicama za potrebe nadzora. Belgijska vojska također je nedavno bila pozvana da pomogne u zatvorima u Bruxellesu i Valoniji zbog štrajka od strane zatvorskih čuvara.

Shea je rekao kako se članice NATO-a susreću s mnoštvom, kako ih on naziva, “netradicionalnih” sigurnosnih i drugih prijetnji i izazova, kao što su klimatske promjene i izbjeglička kriza u Europi, a to sve puno košta te vojni proračuni opet nisu u stanju dobiti više sredstava.

Shea je također izrazio zabrinutost zbog “nedostatka brodova” za članice Saveza. “Čak i SAD su nedavno morale pitati Francusku da im osigura zrakoplove u istočnom Sredozemlju za vrijeme operacija protiv islamske države”, rekao je on.

“Ako se to može dogoditi Amerikancima, kakva je tek situacija sa europskim državama u cjelini”, rekao je on.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
28.05.2016.

Rasmussen: napredak ukrajinskih reformi može biti argument za obnovu sankcija Rusiji
 
KIJEV, 28. svibnja 2016. (Hina/Reuters) – Ukrajina će lakše uvjeriti zemlje Europske unije da obnove sankcije protiv Rusije ovoga ljeta ako pokaže napredak u provedbi reformi i suočavanju s korupcijom, rekao je u subotu bivši glavni tajnik NATO-a Anders Fogh Rasmussen.

Rasmussen je u petak imenovan savjetnikom ukrajinskog predsjednika Petra Porošenka, a bio je glavni tajnik NATO-a kad je izbio sukob između Ukrajine i separatista koje je podržavala Rusija nakon ruske aneksije Krima 2014. godine.

Europska unija odlučit će tijekom nekoliko tjedana hoće li obnoviti sankcije protiv Rusije, za što je potreban jednoglasni dogovor 28 zemalja članica.

Sankcije će vjerojatno biti proširene unatoč sve većem protivljenju unutar 28-članog bloka.

Rasmussen je rekao da je nastavak sankcija jedini način pritiska na Rusiju kako bi prestala podržavati separatiste koji se bore protiv ukrajinske vojske u regiji Donbasu te ih se prisililo na pridržavanje sporazuma o prekidu vatre.

“Znam iz razgovora sa zapadnim političarima da je njihova spremnost da nastave sa sankcijama također povezana s ukrajinskom spremnošću da zaista provede obuhvatne reforme”, rekao je Rasmussen preko telefona.

“Tako da bi moj cilj kao predsjednikova savjetnika zapravo bio da pokrenem dvosmjernu ulicu. Naravno prvo ću uvjeriti zapadne političare da su Ukrajinci već proveli temeljite reforme”, kazao je.

“Ali istodobno također ću predsjedniku prenijeti poruku svojih sugovornika kako bi ukrajinske vlasti jasno razumjele što je prioritet u zapadnim zemljama”, dodao je Rasmussen.

Па сад, ако ћемо да се лажемо, онда се може прогласити и да су украјинске реформе успешно спроведене. А ко год објективно гледа зна да нису ни почеле нити ће ускоро и почети.



А тек ово је једна велика глупост. Значи ако реформе у Украјини иду како је замишљено продужавају се и шире санкције Русији. Ако не, укинуће санкције и Украјину пустити Русији ? Кад би се зезазли. Па нису украјински националисти и олигарси блесави. Знају да их НАТО неће пустити већ ће им, шта год и како год буду радили држати страну.

Украјина је још један баласт око врата ЕУ за коју нема брзог ни лаког решења. Посебно не без Русије. А Русија неће преговарати ако санкције остану. А тек онда нема решења. И тако се Расмусенова политика може назвати "ћораве баке".

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
31.05.2016.

NATO poziva saveznike da se pripreme za prijetnju Rusije

TIRANA, 30. svibnja 2016. (Hina/AFP) – Parlamentarna skupština NATO-a je nakon trodnevnog sastanka u Tirani u ponedjeljak pozvala saveznike da budu spremni odgovoriti na moguću prijetnju Rusije nekoj od država članica Saveza.

“Postoji realna i ozbiljna prijetnja iz Rusije”, rekao je Amerikanac Michael Turner, predsjednik skupštine na kojoj se okupilo oko 250 parlamentaraca iz 28 zemalja članica.

U jednoglasno usvojenoj izjavi izražava se žaljenje zbog ruske uporabe sile protiv susjeda i pokušaja zastrašivanja saveznika u NATO-u.

U tim okolnostima NATO-u preostaje jedino razmatranje odgovarajućih odgovora na moguće agresivne ruske akcije protiv neke članice Saveza, isitče se u izjavi.

Parlamentarci pozivaju NATO da pruži jamstva članicama, posebno onima na istočnim granicama koje smatraju da im je sigurnost ugrožena.

NATO je prekinuo sve praktične oblike suradnje s Rusijom nakon što je pripojila Krim i poduprla separatiste na istoku Ukrajine.

Savez je najavio da će razgovarati s Rusijom prije summita NATO-a 8. i 9. srpnja u Varšavi.

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg obećao je u ponedjeljak Poljskoj da će Savez nakon summita rasporediti dodatne vojnike na njezinu teritoriju.

“Bit ću jasan: u Poljskoj će nakon summita u Varšavi biti više vojnika NATO-a, kao jasan signal da će se napad na Poljsku smatrati napadom na cijeli Savez”, rekao je Stoltenberg tijekom posjeta Varšavi.

Poljska će u lipnju ugostiti sastanak na vrhu NATO-a, na kojem će čelnici razmotriti slanje vojnika u Poljsku i u baltičke zemlje.

Taj će korak vjerojatno razbjesniti Rusiju koja tvrdi da je širenje Saveza na istok prijetnja njezinoj nacionalnoj sigurnosti.

Šizofrenija i paranoja na delu. Da nije opasno, bilo bi smešno. A Rusija  i dalje govori o NATO zemljama kao o "našim zapadnim partnerima".

Smješno je to da će ako stvarno zapuškaraju (a nadajmo se da neće) Američki puk bi taj rat opet kao i sve dosadašnje promatrao na TV-u udobno zavaljen u naslonjač s one strane velike bare jedući hamburger i pijuckajući na slamku poznati gazirani napitak crne boje. Dokada će gurati Evropu u mogući ne daj Bože sukob s Rusijom, ima li pilota u avionu?

Ima!

Ali, na žalost pilot je iz USA.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
31.05.2016.

Stoltenberg: NATO će poslati dodatne snage u Poljsku

VARŠAVA, 31. svibnja 2016. (Hina/dpa) – Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg najavio je u ponedjeljak u Varšavi da će Sjevernoatlantski savez uskoro rasporediti dodatne snage u Poljsku, kako bi umirio zemlje istočne Europe koje se osjećaju ugroženima od Rusije.

Poljska će u srpnju ugostiti summit NATO-a na kojemu bi čelnici toga saveza trebali razgovarati o mogućnosti slanja dodatnih snaga u tu zemlju kao i zemlje baltičke regije kojima Rusija prijeti pritiscima i destabilizacijom.

“Bit ću jasan: u Poljsku će nakon varšavskog summita biti upućene dodatne snage NATO-a, kako bismo odaslali jasan signal da će napad na Poljsku biti smatran napadom na čitav savez”, kazao je Stoltenberg na početku dvodnevnog posjeta Varšavi.

Dodao je kako NATO još uvijek razmatra “točan broj i lokacije” za intenziviranje svoje prisutnosti na istoku Europe, no dodatne snage će, kako je napomenuo, biti “multinacionalne i rotirajuće”. Ministri obrane članica NATO-a o detaljima će raspravljati na sastanku u Bruxellesu 14. i 15. lipnja.

Potez koji će vjerojatno dodatno uznemiriti Rusiju, koja tvrdi da širenje NATO-a na istok predstavlja prijetnju za njezinu nacionalnu sigurnost, pozdravio je poljski predsjednik Andrzej Duda, koji je kazao kako se ta zemlja zalaže za prisutnost NATO trupa na svojem teritoriju.
 Poljska će od 7. do 17. lipnja  biti domaćinom velike vojne vježbe kodnog imena “Anakonda 2016. “, u kojoj se očekuje više od 25 tisuća sudionika. Stoltenberg je odbacio spekulacije da bi to moglo dodatno ojačati napetosti s Rusijom.

Ово је класична ратнохушкача реторика. Невероватно. Просто се питам где је онај НАТО који је заиста својевремно заиста био брана слободе и демократије? И после се чуде зашто је Руска пропаганда успешна. Није она толико успешна колико аргумената јој дају оваквим непромишљеним изјавама из Брисела и Вашингтона.

Sećam se naslovnice Der Spiegela s kraja 1980. godine. Prikazan je ruski tenk T-55 kako gazi poljski grb - srebrnog orla, uz naslov - Aufmarsch nach Polen? - "Invazija na Poljsku?" Do invazije nikad nije došlo, SSSR i VU su se raspali, ali su LAŽI ostale iste do dan danas. Uostalom, nije Jugoslaviji zapad podmetnuo glupu šaljivu izreku - "Danas u Avganistanu - sutra u vašem stanu". - to su smislile jugoslovenske službe :dosada :dosada :dosada.

Да ће Русија напасти Пољску или Прибалтик... како то, зашто, па Путин синоћ уз пиво мени ништа није рекао!? Зар мене да лаже, срам га било!? Лаже, а не трепне/не штуцне/не подригне!? Мораћу га сутра звати да ми објасни што ме лаже. Ето, само што нису напали, у суботу 4. јуна изјутра почиње руски тенковски продор у Естонију! 8) ::). Овај пост молим хитно проследити у команду НАТО у Монсу, у Белгији. Упозорите их. У име демократије!!! А "Ђура нека одмах блокира аеродром"!

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
02.06.2016.

Stoltenberg kaže da NATO ne želi sukob s Rusijom
 
BERLIN, 2. lipnja 2016. (Hina/Reuters) – Cilj pojačavanja snaga NATO-a u istočnoj Europi nije želja za izazivanjem sukoba s Rusijom već osnaživanje svojih obrambenih sposobnosti, izjavio je u četvrtak glavni tajnik Saveza Jens Stoltenberg.

“Osnažujemo našu kolektivnu obranu ne da bismo izazvali sukob već da bismo ga spriječili”, kazao je Stoltenberg na konferenciji za novinare s kancelarkom Angelom Merkel, dodavši da “nismo u novom Hladnom ratu”.

“Ne želimo sukob s Rusijom. Naprotiv, težimo konstruktivnijem odnosu s Rusijom”, poručio je Stoltenberg.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
10.06.2016.

NATO poziva saveznike da povećaju vojni proračun

DEN HAAG, 9. lipnja 2016. (Hina/AFP) – NATO-ov glavni tajnik Jens Stoltenberg pozvao je u četvrtak saveznike da poštuju svoje obveze i povećaju izdvajanja za obranu pošto se Savez našao u “teškoj sigurnosnoj situaciji”.

Zemlje NATO-a su se 2014. na summitu u Walesu obvezale da će zaustaviti stalni pad svojih vojnih rashoda i u idućih deset godina vratiti se na razinu od 2 posto BDP-a.

Jens Stoltenberg je ovaj novi poziv uputio nakon susreta s nizozemskim ministrom Markom Rutteom u Den Haagu i prije susreta na vrhu u Varšavi početkom srpnja.

Nizozemska je već povećala izdvajanja kako bi pomogla da se otklone “aktualne prijetnje na istoku i na jugu” NATO-ovih granica, rekao je Rutte na tiskovnoj konferenciji.

Nizozemska, čiji vojni proračun iznosi 7,5 milijarda eura, u 2016. je za obranu izdvojila 220 milijuna eura više. Do 2020. će povećati proračun za 345 milijuna.

Stoltenberg misli da NATO-ovi saveznici prvo moraju zaustaviti rezanje proračuna za oružane snage a onda postupno povećavati izdvajanje.

“Shvaćam da je teško povećati vojni proračun. Svi političari i većina ljudi s kojima se susrećem radije daju novac za zdravstvo, školstvo, infrastrukturu i mnoge druge sektore”, rekao je glavni tajnik.

“No moramo u nj ulagati jer je obrana preduvjet za sigurnost i jedina mogućnost da se osigura mir”, istaknuo je.

U prigodi varšavskog summita članovi Saveza, zabrinuti zbog “veće agresivnosti Rusije na istoku” i “uzavrelosti i nestabilnosti na jugu”, razgovarat će o različitim mogućnostima rješenja koje predlažu vojni stratezi kako bi razmjestili “više bojna u istočnim zemljama”, rekao je Stoltenberg.

Odnosi Moskve i NATO-a nedavno su se opet zategnuli zbog američkog proturaketnog štita koji se upravo postavlja u Rumunjskoj i u Poljskoj, kojim će zapovijedati NATO dok Savez počinje približavanje EU-u bez presedana kako bi mu pomogao u rješavanju migrantske krize.

Изгледа да амери не могу да продају наоружање "савезницима" јер ови немају паре...

Разумем повећање цена умног рада и врхунских инжењера, квалитетне материјале, врхунску технологију, итд. али цене оружја расту управо несхватљиво.

Pa to jeste jedna od svrha članstva u NATO: članice su u obavezi da kupuju američko naoružanje i vojnu opremu, i time deo svog vojnog budžeta direktno prelivaju u američku kasu. I za to dobijaju konzervisano staro oružje iz američkih skladišta.

Један од кључних разлога који су лобисти прикључења нових држава у НАТО наводили јесте смањење трошкова. Изгледа да је се ситуација окренула, по оној народној "даш динар да уђеш у коло а два да изађеш".

Мени су ови Американци генијалци! Све су их организовали да им плаћају жесток харач, а убједили их да је то у ствари супер и у њихову корист. Док је брава и оваца биће и оних ко ће да их шиша.

Izlaska nema!
Je li do sada bilo koja zemlja napustila NATO?

Ја се не сећам да је иједна држава иступила из војног савеза без рата. Излазе онда када се тај савез распадне (пропадне) или изгуби рат. Када ће то бити, е то је већ врло тешко питање. У наредних 5-10 године највероватније неће.

I evo što je danas išlo.

Mišel Čosudovski: "Anakonda" i "Barbarosa"
10. jun 2016. 13:38 |

"Anakonda 16", najveća vojna vežba NATO snaga u Poljskoj, treba da ubije dve muve jednim udarcem. NATO ima cilj da zapreti Rusiji i pomogne Vašingtonu da ratuje širom sveta
    

"ANAKONDA 16", najveća vojna vežba NATO snaga u Poljskoj, treba da ubije dve muve jednim udarcem. NATO ima cilj da zapreti Rusiji i pomogne Vašingtonu da ratuje širom sveta, posebno na Bliskom istoku.

Vojna vežba NATO održava se na 75. godišnjicu operacije "Barbarosa" kada je nacistička Nemačka izvršila invaziju na Sovjetski Savez, koja je počela 22. juna 1941. godine. Iako "Anakonda 16" kao i druge vojne vežbe NATO, ne predstavlja neposrednu pretnju za Moskvu, gomilanje vojske Alijanse može stvoriti ozbiljnu zabrinutost. "Anakonda 16" izvodi se pred vratima Rusije, ali to ne predstavlja realnu pretnju za Rusiju, bar ne u bliskoj budućnosti.

Nema ništa tajnovito u "ratnim igrama" NATO. Istorija nas uči da su ratni planovi bazirani na obmanama. Konkretno u ovom slučaju oni otvoreno razmeštaju svoju vojsku i opremu po Istočnoj Evropi i Baltiku. To je deo propagandne kampanje kojom dolaze u fokus pažnje medija. To je ono što "Anakondu 16" razlikuje od operacije "Barbarosa", koja je u tajnosti planirana.

Ipak, planovi NATO nisu dobronamerni. Zveckanje oružjem NATO koristi samo da zapreti Rusiji, ali ne vojnom akcijom. Ipak, cilj Alijanse je da stvori mogućnost SAD da vode ratove u drugim delovima sveta, posebno na Bliskom istoku.

M.Č. analitičar i Kanadski pisac


Međutim neki misle da je on lažna opozicija i da se ipak sprema nešta krupnije a ne samo veštba zbog bliskog istoka.Ovaj drugi članak najvjerovatnije nije opozicioni ali se on služi humorom i to takvim da to taj "zapadni" auditorijum nevjerujem da će shvatiti.



NATO sa jedne strane - Rusija, ID i Dart Vejder sa druge 11.06.2016 18:59 | Sputnjik

NATO sprovodi vojne vježbe koje bi, u slučaju greške, mogle da izazovu agresiju Rusije koja je previše blizu manevara, navodi u satiričnom članku Hafington post.

Autor savetuje Alijansi da prestane da igra skupe vojne igre i da počne da troši milijarde dolara na nešto korisno.

„Izgleda da NATO namerava još jednom da se nađe u Ginisovoj knjizi rekorda (i to ne za najdužu okupaciju Avganistana u savremenoj istoriji – Alijansa ionako ima sve počasti i privilegije koje se dobijaju za ovakvo dostignuće)", piše list.

Autor teksta smatra da će NATO ući u istoriju zbog jedne druge odluke, koja je, uostalom, podjednako beskorisna kao i okupacija Avganistana.

Riječ je o vojnim vježbama Alijanse u Poljskoj, najvećih razmjera još od perioda Hladnog rata.

„NATO sprovodi velike ’odbrambene‘ vojne vježbe na granici s Rusijom. Čak i najbeznačajniji propust mogao bi da isprovocira reakciju tih plašljivih Rusa. Zbog čega bi uopšte Rusija smeštala svoju zemlju tako blizu našim vojnim bazama i mirnim međunarodnim vojnim vježbama?", pita se autor teksta Rajli Vagamen.

On čitaocima predlaže da izvedu eksperiment: da naprave spisak zemalja s najvećim troškovima na odbranu i da ih upišu u dva stupca.

S jedne strane biće, piše autor, „NATO i ljubitelji slobode", a s druge – „osovina zla".

U prvoj koloni će, naravno, biti sve zemlje NATO-a, a Rusija, Iran, Kina, Sjeverna Koreja, ID, Dart Vejder i njima slični biće u drugoj. „Oni su, valjda, svi saveznici?", piše autor.

Vagamen potom predlaže da se svi odbrambeni budžeti zemalja saberu i da se pogleda rezultat.

Radi preglednosti autor predlaže da se upiše i broj vojnih baza u inostranstvu i broj zemalja u kojima su izvršili invaziju, „oslobodili" ih ili bombardovali u proteklih 25 godina.

List navodi da je Varšavski pakt odavno prestao da postoji, dok se NATO osjeća odlično i čak prima nove članice.

Vagamen podsjeća da je Hladni rat već jednom bio.

„Istoričari se zagledaju u prošlost i pitaju se: zbog čega je tako mnogo ljudi tako dugo i mirno trpelo tu besmislicu koja je tako skupo koštala, i kada je riječ o novcu, i kada je riječ o ljudskim životima", piše autor.

„Možda bismo mogli da prestanemo da igramo ovu igru s ulozima izraženim u bilionima dolara i da umjesto toga izgradimo bolnice ili nešto slično? Unapred se zahvaljujem", zaključuje Vagamen.

Poz.

Vir: "Većernji list" Zagreb, "Vojna povijest"
http://www.vecernji.hr/
10.06.2016.

Poljska: "Zašto Gruzija nije sudjelovala u vježbi NATO saveza?"

Prema izvješćima, na vježbi NATO saveza jedino će se pojaviti šef stožera oružanih snaga Gruzije Vakhtang Kapanadze.

Prema gruzijskom Ministarstvu obrane, Tbilisi nije poslao svoju vojsku na vojnu vježbu NATO saveza - Anakonda 2016 u Poljskoj, piše ruski Sputnik.
   
Razlog tomu su navodno vodene kozice kod određenog broja vojnika. Prema izvješćima, na vježbi NATO saveza jedino će se pojaviti šef stožera oružanih snaga Gruzije Vakhtang Kapanadze. Prema poljskoj novinskoj agenciji, Varšava očekuje službeni odgovor o gruzijskoj odluci da ne šalje vojnike na vježbu.

Jedna od najvećih vojnih vježbi NATO saveza proteklih 25 godina - Anakonda 2016, započela je u ponedjeljak. U vježbi sudjeluje preko 20 članica NATO saveza, 31 000 vojnika, 100 zrakoplova, 12 plovila te 3 000 vozila.

Занимљив разлог :D. Ова бољка се назива и "варичеле" и од ње најчешће обољевају деца.

A šta su obični vojnici, nego malo starija deca.

Verujem da je Putin upro značajan pogled ka Gruziji, pre vežbe, pa su se deca zbog toga razbolela od varičele. Ili je i u tamo HAARP odradio posao?  :-\

Vir: "Slobodna Dalamacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
13.06.2016.

NATO na istoku Europe razmješta četiri 'osnažene' bojne

NATO će u tri baltičke zemlje i Poljskoj razmjestiti četiri "osnažene" bojne kao odgovor na djelovanje Rusije u Ukrajini, priopćio je u ponedjeljak glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg.

"Planiramo razmjestiti četiri multinacionalne osnažene bojne u baltičkim zemljama i Poljskoj. To će poslati jasan signal da je NATO, u slučaju vanjske agresije, spreman braniti sve svoje saveznike", kazao je Stoltenberg.

Odluka o tome će biti donesena na sastanku ministara obrane članica Saveza u Bruxellesu koji se održava u utorak i srijedu. Detalji o veličini, sastavu i opsegu snaga koje će se razmjestiti na istočnom krilu NATO-a tek se trebaju doraditi.

To razmještanje snaga jedna je u nizu mjera koje je NATO poduzeo od početka izbijanja ukrajinske krize u proljeće 2014. kako bi pojačao mogućnost reakcije savezničkih vojski i dao potporu članicama Saveza koje dijele granicu s Rusijom.

"Nema nikakve sumnje da sve što smo učinili predstavlja odgovor na akcije Rusije na Krimu i Ukrajini", istaknuo je Stoltenberg.

Šefovi država i vlada zemalja članica NATO-a sastaju se 8. i 9.  srpnja na summitu u Varšavi gdje će potvrditi razmještanje trupa i otkriti sve detalje.

Italija je poslala PZO sistem aster 30 SAMP/T u Tursku u sklopu NATO pomoći za nadzor zračnog prostora. Italijanski sistem zamijenit će Njemački MIM-104 PATRIOT.....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
13.06.2016.

Italijanska vojska v Turčijo poslala raketne sisteme SAMP/T aster 30

ITALIJANSKI SAMP/T BODO V TURČIJI NADOMESTILI NEMŠKE MIM-104 PATRIOT

Italijanska vojska je na turško-sirsko mejo razporedila raketne sisteme zračne obrambe aster 30 SAMP/T zemlja-zrak z izstrelki aster 30, ki bodo na tem območju po treh letih zamenjali nemške raketne sisteme MIM-104 patriot.

Italijani se bodo tako vključili v Natov paket ukrepov vojaške pomoči Turčiji in z raketnimi sistemi zračne obrambe SAMP/T aster 30 začeli nadzirati turški zračni prostor še pred   Varšavskim vrhom, ki bo 8. in 9. julija. Zveza NATO se je odločila za ponovno (nadaljnjo) varovanje turškega nebo s sistemi MIM-104 patriot in SAMP/T (Surface-to-Air Missile Platform / Terrain) aster 30, potem ko so vojaška letala Ruskih letalskih sil v zadnjih mesecih iz Sirije  večkrat »zašla« nad ozemlje Turčije. Poleg italijanskih zračnoobrambnih raketnih sistemov naj bi zveza NATO do julija zagotovila Turčiji tudi dodatna letala za zgodnje opozarjanje in nadzor (AWACS).

Natovi raketni sistemi MIM-104 patriot (iz ZDA, Nemčije, Nizozemske in Španije) so bili napotena v Turčijo na zahtevo Ankare leta 2012 za zaščito pred morebitnimi raketnimi napadi iz Sirije. Prvi so se iz Turčije umaknili Nizozemci, ki so jih zamenjali Španci, sedaj se umikajo še Nemci, ki jih bodo zamenjali Italijani.

Raketni sistem SAMP/T aster 30

Raketni sistem zračne obrambe SAMP/T aster 30 srednjega dosega je plod razvoja francosko-italijanskega podjetja Eurosam (MBDA / Thales Group) za potrebe Francoske (12 sistemov) in Italijanske vojske (6 sistemov).

Protiraketni sistem SAMP/T aster 30 (v Fr. Imenovan tudi MAMBA) je zasnovan za zaščito bojišča in občutljivih taktičnih položajev (kot so letališča in pomorske baze) pred vsemi trenutnimi in prihodnjimi grožnjami v zraku, vključno z manevrirnimi izstrelki, bojnimi in brezpilotnimi letali ter taktičnimi balističnimi izstrelki z dosegom 600 km.

Raketa aster 30, ki je sestavni del zračnega obrambnega sistema SAMP/T, lahko prestreže cilj na višinah od 50 m do 20.000 m. Za leteče cilje, ki letijo na višinah nad 3 km, je največji doseg rakete aster 30 okoli 100 km, za tiste ki letijo pod 3 km pa 50 km.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos

I ako ne mislim da sam u pravu evo još jedna potvrda za moje zapažanje.
Ako se sjetite da je oko Ukrajine išlo:"Hebi Eu",pokušaj njemačkog predloga za stvaranje EU vojske pa umalo nije dobio batine od engleskog predstavnika u EU,(ne)ponašanje NATO u zaustavljanju izbjegličkog talasa (Sirije,Turska) itd.,vidimo tko je "vlasnik NATO,monimiziranje tog i drugih problema i prevođenje na glavni RF.iz priloga dole se vidi još jedna potvrda:

 Britanija obećava: Stavićemo veto na formiranje vojske EU
Novosti online | 14. jun 2016. 21:52 |

Velika Britanija će „staviti apsolutni veto“ na svaki pokušaj formiranja vojske EU, izjavio je ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Majkl Felon uoči sastanka ministara odbrane država-članica Alijanse


Velika Britanija će „staviti apsolutni veto“ na svaki pokušaj formiranja vojske EU, izjavio je ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Majkl Felon uoči sastanka ministara odbrane država-članica Alijanse.

„Ne, mi ćemo staviti apsolutni veto na stvaranje evropske vojske“, rekao je Majkl Felon, odgovarajući na pitanje da li projekat stvaranja vojske EU ima perspektivu.

„Mogu da potvrdim da će Velika Britanija biti na čelu jednog od četiri okvirna bataljona koji će obezbeđivati ofanzivno prisustvo na istočnom obodu. To treba da pošalje veoma ozbiljan signal jedinstva i odlučnosti u zaštiti baltičkih zemalja i Poljske pred licem ruske agresije koja se nastavlja“, rekao je Felon uoči sednice ministara odbrane zemalja-članica Alijanse.

On je naveo da će britanski bataljon biti poslat „u jednu od četiri države koje tek treba odrediti“.

„Bataljon će se rotirati od sledeće godine“, izjavio je ministar.

Odgovarajući na pitanje, da li će to narušiti jedinstvo Osnovnog akta Rusija—NATO, on je izjavio da se ne radi „o stvaranju novih baza“.

[attachment=1]

Hajd da se nešta i "šareni",ma da po mom mišljenju i nije bez veze.Idemo odlučno dok nam širit na šapki zaklanja pogled(neznamo ni gdje ni zašto).

Poz.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
17.06.2016.

NATO će odgovoriti na mogući veliki kibernetički napad – Stoltenberg
 
BERLIN, 16. lipnja 2016. (Hina/Reuters) – Veliki kibernetički napad mogao bi izazvati kolektivni odgovor NATO-a, upozorio je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu za Bild od četvrtka.

“Ozbiljan kibernetički napad mogao bi biti smatran slučajem za Savez. Tada NATO može i mora reagirati”, rekao je. “Kako, to će ovisiti o ozbiljnosti napada.”

Stoltenberg je to rekao nakon što su ministri NATO-a ovaj tjedan odlučili da je kibernetički prostor službeno operativno područje ratovanja, uz zrak, more i kopno.

Dužnosnik NATO-a koji je želio ostati neimenovan rekao je da će NATO-ove kibernetičke aktivnosti biti čisto defenzivne. “Nemamo ofenzivnu kibernetičku doktrinu niti ofenzivni kibernetički kapacitet. I ne postoje planovi da NATO kao tijelo koristi takve kapacitete. NATO-ova temeljna kibernetička obrambena zadaća obrana je njegovih vlastitih mreža”, rekao je.

Pojedine države članice već su proglasile kibernetički prostor operativnim područjem ratovanja, uključujući SAD koji je 2011. upozorio da će odgovoriti na napade u kibernetičkom prostoru kao i na bilo kakvu drugu prijetnju.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
17.06.2016.

Bugarska se neće pridružiti floti NATO-a na Crnom moru

SOFIJA, 16. lipnja 2016. (Hina/Reuters) – Bugarski premijer rekao je u četvrtak da se Bugarska neće pridružiti predloženoj NATO-ovoj floti koja bi se trebala suprotstaviti ruskim snagama na Crnom moru jer ne želi da se u tom području ratuje, dan nakon što je Moskva upozorila da bi to potkopalo regionalnu sigurnost i ruske odnose s NATO-om.

Bojko Borisov rekao je kako ne želi da ratne fregate plove ispred ljetovališta, na zajedničkoj novinskoj konferenciji s predsjednikom Rosenom Plevnelijevom, koji je istaknuo da je Bugarska miroljubiva zemlja.

Turska i Rumunjska zatražile su slanje NATO-ove flote i vojnika u tom područje.

“Uvijek govorim kako želim da Crnim morem plove jedrilice, jahte, veliki turistički brodovi a ne da ono postane vojna arena… Ne trebam rat na Crnom moru”, rekao je.

“Prekinimo s nagađanjima da će se formirati flote protiv bilo koga”, rekao je Plevnelijev.

“Bugarska je miroljubiva zemlja i njezina vanjska politika nije uperena protiv bilo koga.”

O tom prijedlogu razgovarat će se na summitu NATO-a u Varšavi u srpnju.

Бугари су добили пресуду међународног суда којом морају Русима вратити најмање преко 500 милиона долара за наручену опрему доградње нуклеарне централе од које ус после одустали. Одустали ду и од "Јужног тока" и као награду су добили "шипак". Осим тога јавно мњење је против заоштравања односа са Русима.  Дакле, само им је још фалило ово војни јачање НАТО снага у Црном мору па да се замере Русима за "вјеки вјеков". Верујем да ће их Амери притиснути, али, ако не дају ништа конкретно ништа од пристанка.

Зар је важно шта мисли јавно мњење, шта мисли народ.  Има да се ради како "газде замисле". Нећемо се играти неке "демократије" ваљда.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
17.06.2016.

NATO će pojačati vojnu potporu Ukrajini

Ministri obrane NATO-a složili su se pojačati potporu Ukrajinu kroz sveobuhvatan paket pomoći. Paket će donijeti Ukrajini uspostavu učinkovitije i efikasnije obrane te jačanje civilne kontrole nad sigurnosnim strukturama.

Prema priopćenju Saceza, NATO već provodi niz projekata u zemlji, uključujući zapovjedništvo i kontrolu, kibernetičku zaštitu i rehabilitaciju ranjenih vojnika. Novi projekti u razvoju uključuju suprotstavljanje hibridnom ratovanju i eksplozivnim napravama.

Odluka o jačanje suradnje je donesena ovog tjedna na sastanku Komisije NATO-Ukrajina, u kojoj su ministri obrane raspravljali o aktualnoj sigurnosnoj situaciji u istočnoj Ukrajini s ukrajinskim ministrom obrane Stepanom Poltorakom.

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
20.06.2016.

Šef NATO-a U STRAHU OD RUSA 'Reagiraju puno brže od nas i stalno govore o nuklearnom oružju...'
 
VARŠAVA - Zapovjednik NATO-ovih snaga u Europi, general-poručnik Ben Hodges zabrinut je zbog ruskih mogućnosti brzog razmještanja vojske na svojem teritoriju.

Govoreći za BBC-jevu emisiju ‘Hardtalk’ upozorio je kako ‘Rusi mogu pomicati velike formacije i mnoštvo opreme na veliku udaljenost jako brzo’.

-Ono što me najviše brine je sloboda kretanja, rekao je Hodges.

-Kad god izvode jednu od svojih nenajavljenih vježbi, osobno sam svaki put iznenađen. Stoga vam može biti jasno zašto me to plaši, izjavio je.

Rusija od 2007. godine redovito trenira svoju vojsku za provođenje ‘bilo kakvog tipa operacija’ duž svojih granica. Najistočnije članice NATO pakta iznimno su zabrinute nakon što je Rusija demonstrirala sposobnost i spremnost u kratkom roku anektirati pogranična područja, kao u slučaju Krima i Gruzije.

-Bilo koja buduća kriza imala bi oblik ‘hibridnog’ ratovanja, koje bi podrazumijevalo i ‘ružno cyber okruženje’, objasnio je Hodges.

Njegov je prijedlog uspostava ‘vojnog Schengena’, zone unutar EU u kojoj bi bilo slobodno kretanje vojnih snaga.

-Rusi imaju ono što zovemo slobodom kretanja u svojoj unutrašnjosti. Mogu se kretati bilo gdje unutar Rusije, koliko god brzo žele, rekao je Hodges.

U međuvremenu, NATO planira pojačati svoje prisustvo u blizini ruskih granica. Planira se slanje pješadijskog bataljuna u Poljsku i još tri bataljuna u susjedne baltičke države - Estoniju, Latviju i Litvu, ukupno oko 4.000 vojnika.

Hodges je također upozorio kako je NATO ‘vrlo kratak’ s borbenim zrakoplovima i protuzračnom obranom kratkog dometa u istočnoj Europi, no SAD planiraju potrošiti 3,4 milijarde dolara na slanje vojne opreme u Europu u bliskoj budućnosti.

-Rusiju vidim kao jedinu potencijalnu prijetnju koja bi mogla uništiti SAD, ili Ujedinjeno Kraljevstvo ili Njemačku ili bilo koju drugu državu. Zbog svojeg nuklearnog oružja. A mnogo govore o svojem nuklearnom oružju, zaključio je Hodges.

"jadni mi, evo daćemo još para za vojsku da nas ne pojede babaroga"

-gradjani članica NATO

Баш стално?



Е ово је већ крајњи безобразлук. Да не јаве човјеку да ће бити вјежба па се он сваки пут изненади и уплаши. Нимало не мисле на њега...



Ја не вјерујем да је ово могуће... Да се слободно крећу својом теритиријом? Било куда?!

Па ко брани снагама НАТО- у да се унутар граница својих чланица (савеза) крећу најбрже што могу и куд желе? Саме чланице? Па због чега би за то Русија била крива?

Понекад се запитам да ли представници НАТО који дају овакве јавне изјаве икада прочитају то што су рекли са становишта грађанина и обичне логике (здраве памети)?

Teško da bi oni to razumeli. ;D

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
23.06.2016.

NATO se ne bi mogao suprotstaviti ruskoj invaziji na baltičke zemlje – američki general

BERLIN, 22. lipnja 2016. (Hina/AFP) – NATO u ovom trenutku ne bi bio sposoban zaštititi baltičke zemlje u slučaju ruske invazije, ocijenio je general Ben Hodges, jedan od američkih vojnih zapovjednika u Europi, uoči summita u Varšavi na kojem bi NATO trebao odobriti jačanje savezničkih snaga u Europi.

“Istina je da bi Rusija mogla brže osvojiti baltičke zemlje nego bismo bi mogli stići da ih branimo”, rekao je u razgovoru za Die Zeit zapovjednik kopnenih snaga NATO-a na margini vojne vježbe Anakonda 16 koja se održava u Poljskoj.

U vježbama sudjeluje 31.000 vojnika iz 24 zemlje, a bore se protiv imaginarnog agresora “Saveza crvenih” čija su meta baltičke zemlje i sjeverna Poljska.

Vježbe se održavaju uoči summita NATO-a u Varšavi 8. i 9. srpnja koji bi trebao potvrditi jačanje savezničkih snaga u istočnoj Europi.

Te vježbe, koje Rusija jako kritizira, službeno se vode kao poljske ne bi li se umirilo Moskvu.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
23.06.2016.

Merkel se zalaže za jačanje NATO-a
 
BERLIN, 22. lipnja 2016. (Hina/Reuters) – Njemačka kancelarka Angela Merkel u srijedu je potvrdila zalaganje svoje vlade za jačanje NATO-a istočnog krila nekoliko dana nakon što je njezin ministar vanjskih poslova upozorio na opasnost “zveckanja oružjem” koje bi moglo ojačati napetosti s Rusijom.

“Njemačka vlada kao cjelina se suglasila s NATO-ovom odlukom da dugoročno trebamo trošiti 2 posto bruto domaćeg proizvoda na obranu”, rekla je na konferenciji za novinare nakon sastanka s poljskim dužnosnicima.

“Mislim da će to podržati svi u vladi…To je vladino stajalište”.

Riječi Merkel dolaze tri dana nakon što je ministar vanjskih poslova Frank-Walter Steinmeier izazvao buru svojim riječima kojima je upozorio protiv neprijateljskog stava prema Rusiji.

“Sada ne bismo trebali potpaljivati situaciju zveckanjem oružjem i ratnim pokličima”, rekao je za novine Bild.

“Tko god misli da će simbolične tenkovske parade na istočnoj granici Saveza donijeti više sigurnosti vara se”, rekao je Steinmeier. “Bilo bi dobro ne stvarati izgovore za obnovu starih sukoba”.

Steinmeierove riječi otkrile su sve veće podjele između lijevih socijaldemokrata i konzervativnih Kršćanskih demokrata Angele Merkel u njihovoj koalicijskoj vladi.

Steinmeier poziva na postupno ukidanje europskih sankcija Rusiji kako bude napredovala u provedbi mirovnog sporazuma iz Minska o istočnoj Ukrajini za razliku od inzistiranja Merkel da se sankcije mogu ukinuti samo kad dogovor bude u potpunosti proveden.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
24.06.2016.

Glavni tajnik NATO-a: položaj Velike Britanije u Savezu ostaje nepromijenjen
 
BRUXELLES, 24. lipnja 2016. (Hina/Reuters) – Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg u petak je izjavio kako će položaj Velike Britanije u Savezu “ostati nepromijenjen” unatoč odluci Britanaca da napuste Europsku uniju.

“Znam da će položaj Velike Britanije u NATO-u ostati nepromijenjen”, rekao je Stoltenberg, dodavši kako će “Velika Britanija ostati snažna i predana saveznica NATO-a i nastaviti igrati vodeću ulogu u Savezu”.

NATO produbljuje svoje veze s Europskom unijom, te je ranije pozvao Veliku Britaniju da ostane u toj integraciji. NATO će nastaviti s radom na čvršćoj suradnji s Europskom unijom, zaključio je Stoltenberg.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
24.06.2016.

Kako bi, navodno, tribao izgledat napad na baltičke zemlje iz Rusije

Ratnohuškačka glupost.


Sve da je Rusija takva babaroga k'o što kažu, ratni plan bi izgledao skroz drugačije.

Poveže se Belorusija i Kalinjingrad oštrim prodorom, pa onda natenane se čiste baltičke zemlje, ionako vojsku nemaju. Šta proba da poleti, biva oboreno iz Kalinjingrada i Sankt Petersburga. Šta proba da odplovi, popije raketu od Baltičke flote. Štagod da NATO postavi u baltičke zemlje, to biva zarobljeno u prvih 24 h konflikta. 

Ratni plan bi po mome izgledao totalno drugačije. Sa obzirom da su nato baze oko cele Rusije, verovatno bi i tamo bilo žurka, a ne zaboravimo razne izlete Turske, Ukraine, Čečena i ostalih koji bi probali uhvatiti svoj deo kolača. Svakako nebi bilo lokalni okršaj.

Моје мишљење је да би Русија сачекала да се "савезници" посвађају кад све замрсе и забрљају.

Те прибалтичке државе користе само као средство стварања и одржавања тензије, исто као што је Русија извршила "инвазију" на Украјину.

Pošto se istorija voli da ponavlja, invazije Baltskih zemalja mogla bi da znači da je pred vrati veliki rat.

Istorija, kao i život pojedinca, voli da se ponavlja kada se ništa ne nauči iz prethodne lekcije..onda obično sledi popravni. :P

A i avgust se bliži... ;D

У НАТО,а посебно политичари никако да одговоре а зашто би Русија напала балтичке земље? Шта тиме Русија добија, а шта губи?

Сложио би се са Хрчком, НАТО прича више личи на ратнохушкачку пропаганду, и то лошу, него на упозорење на реалну претњу. А реалну претњу светском миру представља управо такво понашање НАТО, заправо САД.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
27.06.2016.

Kerry i šef NATO-a ističu važnost Saveza nakon Brexita

BRUXELLES, 27. lipnja 2016. (Hina/Reuters) – Britanski izlazak iz Europske unije neće utjecati na summit NATO-a idućeg mjeseca, rekao je u ponedjeljak američki državni tajnik John Kerry, predviđajući “još jači NATO koji ide dalje”.

Britanci su na referendumu prošlog četvrtka odlučili napustiti Europsku uniju što je potreslo svjetska financijska tržišta i vođe. Američki predsjednik Barack Obama i mnogi drugi političari pozivali su Britance da ostanu unutar EU-a.

“Imamo visoka očekivanja od veoma jakog sastanka NATO-a s važnim rezultatima, te se to neće nimalo promijeniti zbog glasanja koje se dogodilo”, rekao je Kerry o summitu koji će se 8. i 9. srpnja održati u Varšavi.

Kerry, koji je u posjetu Bruxellesu i Londonu kako bi umirio američke saveznike nakon britanskog referenduma, istaknuo je da su 22 država članica EU-a, uključujući Veliku Britaniju, u NATO-u.

Kerry se u Bruxellesu susreo s glavnim tajnikom NATO-a Jensom Stoltenbergom, te europskom visokom predstavnicom za vanjsku politiku Federicom Mogherini.

“Nakon što je Velika Britanija odlučila napustiti Europsku uniju smatram da je NATO postao još važniji kao platforma za suradnju između Europe i Sjeverne Amerike, ali i za obrambenu i sigurnosnu suradnju između europskih NATO saveznika”, rekao je Stoltenberg, čija je domovina Norveška članica NATO-a, ali ne i EU-a.

Kerry će se kasnije u ponedjeljak susresti s britanskim vodstvom. Premijer David Cameron, koji je tijekom kampanje oko Brexita podupirao ostanak, najavio je da će na jesen dati ostavku na svoju funkciju, nakon što konzervativci odaberu novog vođu.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
28.06.2016.

Brexit mijenja sigurnosne politike EU-a i NATO-a
 
BRUXELLES, 28. lipnja 2016. (Hina/Reuters) – Izlazak Britanije iz Europske unije mogao bi potkopati novu europsku obrambenu strategiju, smatraju dužnosnici, nekoliko dana prije nego što će NATO i vlade država članica EU-a potpisati važan sporazum kako bi se suočili s mnogim prijetnjama od Rusije do Sredozemlja.

Europska unija i SAD planiraju iskoristiti dva nadolazeća odvojena EU i NATO summita kako bi progurali reforme dva glavna sigurnosna stupa Zapada čiji je cilj smanjivanje ovisnosti Europe o Washingtonu u svom susjedstvu.

“Stvari će biti puno teže”, rekao je visoki zapadni dužnosnik uključen u suradnju EU-a i NATO-a.

“NATO je planirao povezati se sa snažnijom Europskom unijom, a ne biti rezervna opcija oslabljenom i razjedinjenom bloku”, dodao je.

Europska unija suočava se sa sve agresivnijom Rusijom, migrantskom krizom i državama u raspadu na svojim granicama, te zbog toga treba “djelovati autonomno ako i kada je to potrebno”, prenijet će u utorak povjerenica za vanjsku politiku Federica Mogherini europskim vođama prigodom predstavljanau petogodišnjeg svjetskog strateškog plana, prenosi Reuters.

Taj simbolični korak, koji će vlade država pozvati da koordiniraju proračune za obranu, ima veliku podršku Njemačke i Francuske, no mogao bi ostati nepotpun bez Velike Britanije koja ima najveća vojna izdvajanja u Europi, smatraju diplomati.

Kao jedna od pet članica EU-a s mogućnosti zapovijedanja u prekomorskim vojnim akcijama, Velika Britanija je davala velike doprinose operacijama EU-a, pokrivajući oko 15 posto troškova i pružajući tehničku logistiku.

Britanija vodi i europsku protupiratsku “Operaciju Atalanta” kod Roga Afrike, svojim brodovima patrolira Sredozemljem, te se obvezala davati vojsku za europske borbene odrede, iako oni nikada nisu poslani u misije.

Prijedlozi Federice Mogherini europskim vođama uključivat će poziv europskim misijama da rade s novim EU graničnim stražama kako bi kontrolirali migrantske valove, što bi moglo biti otežano bez britanskih brodova.

“Ono što Britanija čini je važno”, rekao je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg, dodavši kako je ona “najveći pružatelj sigurnosti u Europi”.

Bojeći se planova o vojsci EU-a, Britanci su se opirali bližoj suradnji u području europske obrane. Britanski ministar obrane rekao je Reutersu ovog mjeseca kako “nitko ne želi da njihove vojnike kontrolira Bruxelles”.

Neki se nadaju kako će bez londonske blokade planova EU-a Francuska i Njemačka moći voditi ono što Berlin naziva “zajedničkom obrambenom unijom”. Francuska gura ideju o glavnom stožeru vojske EU-a, neovisnog od NATO-a, koji će voditi misije.

Nakon što su financijske krize srezale izdavanja za obranu, a Rusija anektirala Krim, EU vlade obvezale su se da će učiniti više za svoju sigurnost, te da ne mogu do daljnjeg ovisiti o SAD-u.

Kao dio toga će NATO i EU na summitu u Varšavi u srpnju učvrstiti svoju sve veću suradnju od Baltika do Egejskog mora.

Na razini EU-a vlade raspravljaju i o zajedničkom obrambenom fondu koji će osigurati financiranje helikoptera, dronova, brodova i satelita.

Do britanske odluke da izađe iz EU-a SAD je računao na njih, kao svog glavnog saveznika u Europi, da služe kao most između NATO-a i EU-a.

To je Washingtonu dopuštalo da se usredotoči na svoje brige, poput ponovnog rasta moći Talibana u Afganistanu, te kineske militarizacije otoka u Južnom kineskom moru.

Tu zabrinutost potvrdio je posjet američkog glavnog tajnika Johna Kerryja Bruxellesu, gdje se u ponedjeljak susreo s Mogherini i Stoltenbergom.

“SAD-u je stalo do jake EU”, rekao je tada Kerry.

Ubrzo nakon prošlotjedne objave rezultata britanskog referenduma Stoltenberg je rekao da su ga Britanci uvjerili da će se držati svojih obveza kako bi se održala zapadna sigurnost.

Stoltenberg je dodao kako mu je britanski ministar obrane Fallon u Londonu rekao kako neće riskirati zajedničke pokušaje EU-a i NATO-a da se suprotstave potencijalnim ruskim cyber napadima, zajedničke mornaričke operacije u Sredozemlju za zaustavljanje migrantskog vala u Europu, te najavljene planove Ujedinjenih naroda o embargu na prodaju oružja Libiji.

Britanija bi se mogla pridružiti EU misijama čak i izvan nje, kao što su to činile Kanada i nečlanica Norveška, no time se ne bi mogla definirati dugotrajnija strategija.

Zasada se čini da će se SAD usredotočiti na nagovaranje Britanije da preuzme još snažniju ulogu u NATO-u i time izbjegne izolaciju. Summit saveza u Varšavi biti će prva šansa Londonu da potvrdi svoj sjevernoatlantski status.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
01.07.2016.

Island odobrio povratak američkih vojnika zbog ruskih prijetnji
 
Washington i Reykjavik potpisali su sporazum koji se odobrava povratak američkih snaga na Island, članicu NATO-a, bez vlastitih oružanih snaga, a zbog rastućih napetosti s Moskvom, priopćilo je ministarstvo vanjskih poslova Islanda.

“Sigurnosno okruženje u Europi, uključujući sjeverni Atlantik, promijenilo se u posljednjih 10 godina, a islandske i američke vlasti suglasne su da se to odrazi i na novu deklaraciju”, rekla je islandska ministrica vanjskih poslova Lilja Alfredsdottir u priopćenju. “Konkretno, želimo, ovom novom izjavom, označite rotacijsku prisutnost američkih vojnih snaga na Islandu, što predstavlja iskorak u našoj suradnji.”

Sjedinjene Američke Države zajamčile su Islandu obranu još od 1951. nakon sporazuma između dviju zemalja. Tijekom Drugog svjetskog rata, Keflavik vojna baza bila je ključna američka baza i takvom je ostala tijekom Hladnog rata.

Njezina korisnost za Saveza nestala je tijekom godina, što je navelo Washington da povuće svoje oružane snage 2006. Međutim, u posljednje dvije godine, američka vojska je pokrenula misiju zračnog nadzora NATO-a sa islandskog teritorija. Pokretanje takve operacije došlo je zbog rastućih napetosti s Moskvom koja pokazuje “sve veći interes za regiju i transportne rute Arktika. Ruske podmornice su primijećene u sjevernom Atlantiku, daleko od obala Velike Britanije i Norveške te u Baltičkom moru.

Američko-islandska deklaracija potpisana ovog tjedna također kaže kako će dvije zemlje “istraživati povećanje suradnje, uključujući i eventualne zajedničke vježbe, aktivnosti obuke i razmjenu osoblja” u akcijama traganja i spašavanja.

U svom proračunu za 2017., Washington je izdvojio 21,4 milijun USD za nadogradnju Keflavik baze s ciljem stacioniranja P-8 izvidničkih aviona.

Турска ће уступити Русији авио-базу Инџирлик


Према речима турског шефа дипломатије Мевлута Чавушоглуа, Русији би могло бити дозвољено да користи авио-базу Инџирлик.

Чавушоглу је рекао да би званична Анкара могла дозволити Русији да користи базу за борбу против ДАЕШ-а у региону.

База Инџирлик се налази на око 8 километара северно од Турског града Адана, близу границе са Сиријом.

У бази се тренутно налазе авиони Сједињених Држава, Немачке, Велике Британије, Саудијске Арабије и Катара који учествују у кампањи коалиције коју предводи САД против ДАЕШ-а.

Izvor: http://rs.sputniknews.com/

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
04.07.2016.

NATO ovaj tjedan donosi odluke o borbi protiv IS-a

BRUXELLES, 4. srpnja 2016. (Hina/AFP) – Čelnici NATO-a dat će ovaj tjedan zeleno svjetlo sudjelovanju Saveza u borbi protiv Islamske države i u borbi protiv krijumčara migranata iz Libije, objavio je u ponedjeljak glavni tajnik te organizacije Jens Stoltenberg.

Prva mjera, oko koje je 28-orici trebalo gotovo šest mjeseci da se dogovore, sastoji se u raspoređivanju zrakoplova za nadzor, Awacsa, iznad Turske i Sredozemlja.

“Odlučit ćemo da će zrakoplovi NATO-a Awacs davati informacije koaliciji koja se bori protiv IS-a”, rekao je Stoltenberg predstavljajući program sastanka na vrhu šefova država i vlada Saveza koji se održava u petak i subotu u Varšavi.

Sjedinjene Države traže već mjesecima od svojih partnera u koaliciji ali i od NATO-a da učine više u borbi protiv džihadista u Iraku i Siriji.

Osim toga, “mislim da ćemo se dogovoriti da NATO igra ulogu u središnjem Mediteranu, kako bi upotpunio operaciju EU-a Sophia” koja se sastoji u borbi protiv krijumčara migrantima s libijskih obala, pojasnio je Stoltenberg.

I evo da se "izdivanim" u vezi ove teme jer sam i ja kao i @duje zaključio da to nema baš mnogo svrhe-"koji sam ja faktor",jer ne samo na ovom topiku,forumu ili na internetu,ne mogu utjecati na pravi faktor odlučivanja.Pa evo:

Nije tačno da se u NATO ne mogu dogovoriti samo 6 mjeseci,nego je to daleko duže i čak je NATO pomagao ID u oružju od samog početka itd..
Netko je na forumu izrazio nerazumjevanje u vezi Turske i zadnjih dješavanja u vezi ID.Turska je itekako pomagala ID ranije,ali kad je videla da njeni partneri iz NATO-SAD protežiraju Kurde,koji su za Tursku nepremostivi problem,a NATO-SAD vide suprotno,da je to ustvari jedina snaga pomoću koje mogu ostati u Siriji,na koju imaju utjecaja,"stvar" se obrnula.Sigurno da tu ima "više toga" ali da ne širim temu.
Da dodam da ovdje treba dodati kakvo je "razumjevanje" recimo Italijana u vezi  ovog dugog vremena "usaglašavanja" NATO,na priliv izbjeglica, naročito sada pošto je "balkanska ruta" zatvorena.

Što se tiče upotrebe AVAKSA za osmatranje,sigurno da su oni potrebni,ali ako služe da otkriju same krijumčare,jer se to odvija većinom noću.Mislim da su tu dovoljni bili i brodovi na odgovarajućim pozicijama,i da uloga AVAKSA nije samo to,ali ajde vjerovatno pokrivaju šire područje.

Poz.

I evo da dodam laički a da to bude "više vojnički" u vezi fotke.

Možda nisam ranije primjetio ali ove konstrukcije od samih "stubića"( u mom djetinjstvu se to zvalo,valjda nogare za rezanje drva),da li se oni stvarno i koriste kao stubići kod postavljanja ograde ili  su kao ovdje samo konstrukcija kao "prepreka"?

I drugo još "laičkije" ove amfibije je mi djeluju previsoko(kao brod na suvom),moslim da to nije tako kod nas i je li to bolje ili lošije jer vjerujem da to utječe na stabilnost kod kretanja na kopnu a Boga mi se "pojavljuje kao veća meta"?

Poz.

To se zove "cheval de frise" iliti kod nas "španski konj", i koristi se kao polumobilni odsek za zatvaranje rupe u bodljikavoj žici.

Hvala @Hrčak,

vjerujem da je tako i da se tu može "lako" napraviti prolaz ali i da to daje izvjesnu "čvrstoću" žici-ogradi.Međutim dodatno sam mislio da li se ti "stubići" koriste i kao "pojedinačni" u samoj ogradi(i oni daju "čvrstoću" )ili služe samo za ovo što ste naveli.

Poz.

Vir: "Večernji list" - Vojna povijest  Zagreb
http://www.vecernji.hr/
05.07.2016.

Britanci šalju vojsku prema Poljskoj dok ruska vojska napreduje na granice

Britanske su postrojbe poslane na istok Europe kako bi se još bolje pripremili za ono najgore - mobilizacija ruske vojske
 
Veći broj britanskih vojnika trenutno se prebacuje na istok kako bi se što prije mogla zaustaviti moguća ruska invazija, izjavio je tajnik britanskog Ministarstva obrane, piše DailyStar.
  
Više će detalja biti objavljeno u petak nakon sastanka vođa NATO saveza u Poljskoj; na sastanku će također biti premijer David Cameron. Vojnici su prebačeni usred velikih napetosti zbog ruske invazije na Krim te straha među baltičkim državama. Mlažnjaci Typhoon Kraljevskog ratnog zrakoplovstva trenutno vrše zračne ophodnje te su spremni na sukob s ruskim mlažnjacima.

Ruski je predsjednik Vladimir Putin itekako bijesan nakon što je Poljska dala dopuštenje SAD-u da postavi svoje raketne štitove protuzračne obrane na poljskom teritoriju. Moskovski kremlj već je objavio da će se raketni štitovi bombardirati prije nego postanu spremni za upotrebu. Međutim, to će dovesti do odgovora NATO saveza, a takav bi razvoj događaja mogao eskalirati u veliki europski sukob.

Michael Fallon, tajnik ministarstva obrane izjavio je da će biti s premijerom u Varšavi te će ustrajati da se još više vojnika pošalje na istočni dio NATO saveza kao mjeru sigurnosti za Poljsku i baltičke države koje se osjećaju ugrožene zbog ruske agresije. "Vidjeli smo jako agresivne ruske poteze, ne samo prilikom invazije na Krim nego i u nastavku sukoba u Ukrajini".

"Objava za medjie će doći za vikend, ali ćete shvatiti koliko je zapravo vojnika stiglo. U ovome trenutku vježbaju s lokalnim snagama u Poljskoj te baltičkim državama.

"Naši mlažnjaci Typhoon i dalje nadziru nebo iznad Baltika, tako će se naši vojnici i saveznici osjećati sigurnije samo nekoliko kilometara od Rusije". U međuvremenu je ruski ministar obrane Sergej Šojgu izjavio da je aktivnost NATO saveza na istom području narasla za dva puta te je to direktan razlog za slanje ruskih postrojbi.

Evo da dodam svoje mišljenje i ovdje koje ne mora biti i tačno.

I ranije kod razmatranja ove problematike zapazio sam da ljudi ne uočavaju problem u "cjelini".Često se ne uključuje da se kao suprotstavljena "sila"  RF ne odnosi samo na SAD ili UK.Radi se o daleko široj "koaliciji" anglosaksonskoj( i cionističkoj).
Ako se sjetite kod uvođenja sankcija i uzvratnih RF,najglasniji su bili ovi iz Australije,Canade,itd.Jer otkud pravo RF da uvodi kontrasankcije.Kod njih svih postoji svijest da su oni Bogom dani da odlučuju o Svijetu,a svi ostali su niža vrsta(rasa) koja nema nikakva prava.
Iz ovoga proizilazi i ovo što piše u gornjem članku.
Sigurno da ne bi dobro bilo da svijetom vladaju ni RF ni Kina,ali treba shvatiti da se ovdje radi o imperijalni9m tendencijama i da su ovi drugi u stanju "zaustavljanja" širenja.Koliko su oni sposobni i koliko je njihov sistem bolji ili gori za nas male je manje bitno.
Treba to shvatiti tako da da se "imperija" širi i prema tome  svi ostali su nebitni,pa čak i čovječanstvo.Inače ukoliko i ovi drugi nastave sa imperijalnim tendencijama,nama je to katastrofalno,ali za sada se ne radi o tome nego o zaustavljanju anglosaksonskog širenja.
Dakle,postavite si pitanje,odakle pravo UK ili SAD da gomilaju trupe na granici RF jer to nije i granica njihovih država,neća biti da su to "humani" ili demokratski principi,jer na današnjem nivou brzog ratovanja,neće biti da oni ne mogu doseći raketnim ili ostalim sistemima ova područja ako žele da ih brane.Bit će da se iza gomilanja ovih snaga krije nešta drugo a ne odbrana tih zemalja tamo,možda i agresija na RF,jer je pitanje kad će ko izazvati incident koji će "zapaliti" možda Evropski ili svjetski sukob.

Poz.

Vir. defender hr
http://www.defender.hr/
06.07.2016.

NATO ne donosi odluku o rušenju aviona u zračnom prostoru RH, to je suvereno pravo hrvatske države

“Ako pilot aviona presretača utvrdi da se radi o prijetnji, prisiljava letjelicu na hitno prizemljenje. U krajnjoj mjeri i hicima upozorenja, a u konačnici, ako uljez odbija svaku suradnju, obara ga raketom, odnosno oružjem koje je najbrže i najefikasnije’, objasnio je umirovljeni pilot Danijel Borović napomenuvši kako ove krajnje odluke donosi zapovjedništvo NATO-a.

Prenijeli smo ovaj citat objavljen na Tportalu povodom jučerašnjeg presretanja izraelskog putničkog aviona Boeing 747 u zračnom prostoru Republike Hrvatske od strane hrvatskih Migova, kako bi ukazali na netočnu tvrdnju. Naime, NATO ne donosi odluku o rušenju putničkog zrakoplova iznad Republike Hrvatske, to je suverena odluka hrvatske države. Međutim, problem što u RH još nije donesen zakon koji regulira takvu problematiku, je druga stvar.

Neslužbeno smo doznali kako je planirano njegovo donošenje koncem 2016. Naime, nacrt prijedloga Zakona o uporabi Oružanih snaga Republike Hrvatske u situacijama koje zahtjevaju borbeno djelovanje protiv civilnih zrakoplova koji narušavaju suverenitet Republike Hrvatske i nacionalnu sigurnost, planiran je za internetsko savjetovanje u listopadu 2016., stoji u dokumentu Plan savjetovanja s javnošću MORH-a za 2016. S obzirom kako RH tek u rujnu ide na izbore, donošenje ovog Zakona pričekat će 2017. godinu.

Извештај о Ираку: Блер неоправдано ушао у рат

Британија је ушла у рат у Ираку „ пре него што су исцрпљене све опције за мирно разоружавање”, изјавио је данас пензионисани британски званичник Џон Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

Одлука Велике Британије да 2003. уђе у рат у Ираку је почивала на правној основи која је била „далеко од задовољавајуће”, а разлози за војну акцију које је представио тадашњи премијер Тони Блер су били преувеличани, закључак је дуго очекиваног извештаја комисије на челу са Џоном Чилкотом.
„Извештај не наводи мишљење о томе да ли је војна интервенција била легална или не”, рекао је, међутим, Чилкот новинарима и рођацима неких од британских војника погинулих у Ираку, пренео Ројтерс.
„Ипак, закључили смо да су околности, под којима је донета одлука да има правног основа за војну акцију, биле далеко од задовољавајућих”, рекао је Чилкот.

Блер: Кајем се због Ирака

ЛОНДОН – Бивши британски премијер Тони Блер изјавио је данас да му је жао и да се каје због рата у Ираку, али је истовремено бранио своју одлуку да Велику Британију укључи у инвазију на Ирак 2003. коју су предводиле САД, наводећи да данашњи тероризам није покренут због тога.

„Обавештајне процене обављене у то време о том да треба ићи у рат испоставиле су се као погрешне. Оно што је уследило испоставило се као нешто што је још више непријатељски настројено, што се временски много продужило и што је испало крвавије него што смо ми икада могли да замислимо”, казао је Блер новинарима.

Он је навео да због свега овога изражава „више туге, кајања и извињења него што ћете икада знати”.

Блер је рекао да прихвата пуну одговорност за одлуку о одласку у рат, али је одбацио аргумент да је данашњи тероризам покренут инвазијом на Ирак.

Он је такође навео да је „свет боље место без ирачког диктатора Садама Хусеина, који је скинут са власти у инвазији”.

Обавештајни подаци о наводном оружју за масовно уништење које поседује ирачки вођа Садам Хусеин, а које је Блер употребио да би оправдао прикључење америчкој инвазији у Ираку, били су лоши, али нико није представио податке који би доказали супротно, истакао је Чилкот.

Комисија је закључила да је Британија ушла у рат у Ираку „пре него што су исцрпљене све мирне опције”, изјавио је данас Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

„Закључили смо да је Уједињено Краљевство одлучило да се прикључи инвазији на Ирак пре него што су исцрпљене опције за мирно разрешење. Војна акција тада није била последња опција”, истакао је Чилкот.
Он је навео да је влада тадашњег премијера Блера представила процену претње од оружја којим располаже Садам Хусеин са „сигурношћу која није била оправдана”, као и да војно планирање тог рата и његових последица није било на нивоу тог задатка.

Чилкот је навео и да у марту 2003. није било непосредне претње од Садама Хусеина и да је хаос у Ираку и региону који су уследили после инвазије требало да буду предвиђене.

Он је истакао да је британски званичници требало да знају ризике од унутрашњих подела у Ираку, опасности од повећане активности Ал Каиде и могућности да дође до опште нестабилности у земљи.

Блер је 2002, годину дана пре инвазије америчких снага на Ирак, обећао тадашњем председнику САД Џорџу Бушу млађем да ће бити на његовој страни по питању Ирака „шта год да се деси”, наводи се у Чилкотовој извештају.

„Блер је 28. јула 2002. у писму Бушу уверио председника САД да ће бити уз њега 'шта год да се деси”, навео је Чилкот на представљању извештаја.

Он је истакао и да је интервенција Британије у Ираку, која је трајала између 2003. и 2009. била „далеко од успешне”.

Комисија за званичну истрагу улоге Велике Британије у ирачком рату објавила је данас свој дуго очекивани извештај, седам година од почетка истраге и 13 година од инвазије на Ирак 2003. године, коју су предводиле САД.

Чилкот је објавио извештај од 2,6 милиона речи, што је четири пута више од Толстојевог „Рата и мира”, о конфликту у Ираку у којем је до 2009, кад су британске трупе напустиле ту земљу, погинуло 179 британских војника, готово 4.500 америчких војника и више од 100.000 Ирачана.

Након што је свргнут са власти Садам Хусеин, његова влада и војно руководство, Ирак је запао у секташко насиље, а тај хаос је допринео каснијем јачању самозване Исламске државе, пренела је агенција АП.
У току Чилкотове истраге је између 2009. и 2011. одржано више јавних саслушања, сведочило је више од 150 сведока и прегледано 150.000 докумената.

Објава извештаја је више пута одгођена, делимично због неслагања око тога да ли у документ треба да буду убачени поверљиви материјали, укључујући снимке разговора између Блера и тадашњег председника Џорџа Буша млађег.

Антиратни активисти и рођаци неки од погинулих британских војника се надају да ће извештај закључити да је инвазија била илегална, што би отворило пут да се Блеру суди за ратне злочине.

Камерон: Извући лекције, и посланици одговорни за Ирак

ЛОНДОН, – Британски премијер Дејвид Камерон изјавио је данас, поводом извештаја о улози Велике Британије у ирачком рату, да влада те земље мора да извуче лекције из тога шта је пошло наопако у ономе што је претходило одлуци Британије да уђе у рат у Ираку.

---------

Ovo bi mogli da podvedemo pod:
a) pranje,
b) kurvanje
c) prodavanje poštenja.

Vir. defender hr
http://www.defender.hr/
06.07.2016.

NATO summit : TOP 5 obrambenih tema na stolu dužnosnika čeka raspravu

Čelnici NATO-a sastat će se 8-9. srpnja u Varšavi kako bi dovršili najveću reorganizaciju Saveza nakon raspada Sovjetskog Saveza zbog opasnosti od agresivnog i nepredvidljivog ponašanja Rusije. Savez predvođen SAD-om postavlja “Readiness Action Plan” kako bi se osigurao od bilo kakvih iznenađenja poput onih koji su se dogodili u istočnoj Ukrajini te pripojenjem strateškog Krimskog poluotoka Rusiji.
 Ključna pitanja o kojima će se raspravljati:

Proračunska izdvajanja za obranu

Čelnici NATO-a poduzeli su prvi, ključni korak na summitu 2014. u Walesu kada su se složili da zasustave trend smanjenja vojnih proračuna i preokrenu ga u smjeru stabilizacije i postupnog povećanja na 2% BDP-a. Od tada do danas, napredak je samo djelomičan, pet od 28 zemalja članica ispunjava postavljeni cilj izdvajanja 2% BDP-a za obranu.  Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je Savez prekinuo sa rezovima, povećao zajedničku potrošnju u prošloj godini za 0,6 posto te se očekuje 3 posto povećanja u 2016. godini. U Varšavi, države članice će dobiti izvješće točno gdje svaka stoji te što moraju učiniti više. U svakom slučaju, predstavnici Republike Hrvatske neće se osjećati ugodno u tome društvu. Ne samo da RH nije zaustavila trend padanja vojne potrošnje nakon summita u Walesu, već je vojni proračun za 2016. toliko smanjila da se takvo što ne pamti u posljednjih 10 godina. Pitanje je dakle vjerodostojnosti RH kao partnera u NATO savezu, ako nešto obećate partnerima onda se ponašajte kao partner i ispunite preuzete obveze i obećanja.

Baltik

NATO je ostao šokiran brzinom i učinkovitošću Rusije kad je u pitanju njezino djelovanje u Ukrajini (okupacija Krima i dijelova istočne Ukrajine), a posebice njegove bivše članice sovjetskog bloka koje se boje da bi mogle biti ostavljene na cjedilu u sličnom scenariju.
Kako bi odagnali te strahove, čelnici NATO-a odobravaju slanje četiri bojne savezničkih snaga, po jedna u Estoniju, Latviju, Litvu i Poljsku, sa ciljem odvraćanja Rusije od pokretanja bilo kakve avanture. Svaka bojna će imati oko 800 vojnika, možda i nešto više, a njihov razmještaj će poslati signal NATO-ove odlučnosti svim zainteresiranim stranama.

“Spearhead” Force

Prednje isturene bojne su poduprte sa “”Spearhead Force” – službeno “Very High Readiness Joint Task Force” – koje broje oko 5.000 vojnika spremnih za razmještaj u roku nekoliko dana. NATO je utemeljio operativna zapovjedništva duž svoje istočne granice tako da spomenute snage mogu brzo pristići sa već razmještenim teškim naoružanjem čime se smanjuje vrijeme za uvođenje u borbu. Savez je također utrostručio veličinu snaga NATO-a na 40.000 vojnika čiji bi razmještaj usljedio nakon Spearhead postrojbi. Međutim, mnogi su zabrinuti činjenicom kako bi njihov razmještaj potraja tjednima ako ne i mjesecima. NATO je pripremio niz vježbi, posebno u istočnoj Europi za testiranje razine spremnosti i uvjeravanja nervoznih saveznika kako nisu prepušteni sami sebi. Također, raspoređeni su dodatni borbeni avioni kako bi se poboljšao air policing, osobito na području Baltika gdje se često susreću ruski avioni.

Kibernetička obrana

Ukrajinska kriza istaknula je opasnost od “hibridnog ratovanja, odnosno “kombinacijom konvencionalnog naoružanja i informacijskih tehnologija destabilizirati protivnika bez formalnog proglašenja neprijateljstava”. Čelnici NATO-a složili su se u Walesu da se kibernetički napad protiv države članice može smatrati ekvivalentom vojnog napada, što znači “jedan za sve, svi za jednoga “Članak 5. kolektivne obrane kao odgovor. Sada idu dalje, službenim proglašenjem kibernetičke obrane kao dijela NATO
 operativnog područja zahtjevaju resurse i planiranje.

Pogled na jug

Nadogradnja i obnova NATO saveza u velikoj je mjeri potaknuta krizom u Ukrajini, ali čelnici Saveza su sve više zabrinuti ratovima na području Bliskog istoka i Sjeverne Afrike. Smrtonosni teroristički napadi u posljednje vrijeme, u Parizu i Bruxellesu osobito, počinjeni od strane Islamske države, poruka su kako je nestabilnost na
 jugu i Mediteranu također prijetnja.  U skladu s tim, NATO ima za cilj uvesti “projekt stabilnosti” pružanjem savjeta i pomoći u regiji.

Ovakve nebuloze trebaju barem malu korekciju.
1. Gde je Rusija okupirala Ukrajinu? Nigdje! Jeli tamo ruska vlast? Nije! Jesu li platili 5 miljardi $ za "demokratske" promjene (ćitaj podmićivanja)?Nisu!
2. Jesu li stanovnici Krima izveli referendum? Jesu! Dali se broji referendum (naroćito sa takvim procentom izjašnjenih) za najdirektniju odluku naroda? Jeste!
3. Pred kojim i kakvim sudom i na koji naćin će država dokazivati svoju nedužnost u kibernetskom prostoru?
Hmmm... Kadija te tuži, kadija te sudi.

Ja bi ih zamolio da ovo ne rade. Gde god su to radili izazvali su suprotan efekat.

A to što su ih Rusi iznenadili nisu krivi Rusi nego upravo NATO jer i pored sve sile obaveštajnih službi oni (čelnici NATO zaduženi za odlučivanje) ne čitaju ni novine (javne sajtove) gde je sve to (o Ruskoj reformi vojske, vežbama i sl. i td) pisalo. Eto, mogli su pročitaju našu diskusiju u temi o ratu u Gruziji pa ne bi bili iznenađeni ;D.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
08.07.2016.

Počinje summit NATO-a u Varšavi
 
Čelnici zemalja NATO-a pokazat će u petak i subotu na summitu u Varšavi odlučnost naspram Rusije, unatoč tome što mnogi smatraju da je Zapad oslabljen zbog britanske odluke o napuštanju Europske unije.

Savez 28 članica formalno će usvojiti odluku o raspoređivanju četiri postrojbe s oko 3000 do 4000 vojnika u baltičkim državama i Poljskoj kako bi svojim članicama u istočnoj Europi pokazao spremnost i odlučnost da ih brani u slučaju potrebe.

“Ovo je ključni trenutak za našu sigurnost”, rekao je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u četvrtak s poljskim predsjednikom Andrejom Dudom. “NATO odgovara brzo i odlučno”, rekao je, naglasivši da će ovo biti “važan summit u povijesti našeg Saveza”.

Estonija, Latvija, Litva i Poljska traže stalnu nazočnost NATO-a zbog straha da bi Moskva mogla pokušati destabilizirati njihove prozapadne vlade, ali Kremlj niječe svaku takvu namjeru i kaže da je NATO agresor koji namjerno pomiče granice sve bliže bivšem sovjetskom teritoriju.

Američki predsjednik Barack Obama koji dolazi na svoj posljednji summit u svojstvu predsjednika najveće svjetske sile razgovarat će o Rusiji i Ukrajini s europskim vođama, kao i o sirijskoj izbjegličkoj krizi, te o posljedicama britanske odluke da napusti Europsku uniju, rekao je novinarima u avionu Air Force One glasnogovornik Bijele kuće Josh Earnest.

Dodao je također da Obama u telefonskom razgovoru koji je vodio s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom uoči summita u srijedu nije postigao suglasnost oko suradnje u borbi protiv Islamske države u Siriji.

Odnosi između NATO-a i Moskve dostigli su najnižu točku od Hladnog rata. Ruski veleposlanik pri NATO-u Aleksandar Gruško rekao je u intervjuu za dnevni list Kommersant da je jasno “da će doći do vojnog odgovora s naše strane”, prenosi dpa.

Međutim, agencija Reuters piše kako je ruski predsjednik ipak uoči summita pokušao malo ublažiti odnose, te je pristao na sastanak Vijeća NATO-Rusija sljedeći tjedan, što je drugi takav sastanak ove godine, nakon pauze koja je nastupila u odnosima nakon aneksije Krima 2014. Rusija je također poduprla rezoluciju UN-a kojom se dopušta da EU presreće brodove koji bi eventualno mogli prevoziti oružje za Libiju u Mediteranu.

Osim Obami, ovo će biti posljednji summit i britanskom premijeru Davidu Cameronu koji je najavio ostavku nakon što su britanski građani na referendumu poduprli izlazak svoje zemlje iz Europske unije. “Ovaj summit bit će za nas prigoda da pokažemo ogroman doprinos koji Britanija daje sigurnosti Europe i NATO-a i mi ćemo nastaviti to činiti i izvan EU-a”, priopćila je britanska vlada.

Na summitu se očekuje oko 2.500 članova 50-tak državnih izaslanstava i 1.500 akreditiranih novinara. Hrvatsko izaslanstvo predvodit će predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović.

Čelnici zemalja članica NATO-a osim odluke o jačanju vojne nazočnosti u istočnim članicama, donijet će i odluke o angažiranju izviđačkih zrakoplova AWACS za borbu protiv IS-a, te uspostavi obavještajnog odjela za bržu razmjenu civilnih i vojnih obavještajnih informacija radi efikasnije borbe protiv terorističkih prijetnji i hibridnih napada.

Očekuje se također da će na summitu biti proglašena inicijalna operativna sposobnost proturaketnog štita, koji Rusija smatra izravnom prijetnjom, dok NATO tvrdi da je štit zamišljen samo za presretanje interkontinentalnih raketa, primjerice iz Irana.

Zemlje članice još će jednom potvrditi spremnost da više izdvajaju za obranu. Nakon višegodišnjeg smanjivanja izdataka za obranu, ove se godine očekuje povećanje od tri posto, ili osam milijardi dolara više za obranu. Međutim, iako će u prosjeku rasti izdvajanje za obranu taj trend nije isti u svim zemljama članicama, a u nekim se zemljama nastavljaju smanjivati troškovi za obranu.

Čelnici NATO-a potvrdit će nastavak operacije Odlučna potpora u Afganistanu te financiranje afganistanskih snaga do 2020. godine.
 Očekuje se da će NATO dati svoj doprinos operaciji EU-a Sophia u Sredozemnom moru u borbu protiv krijumčara ljudima, koji prebacuju izbjeglice s libijske obale.

Summit počinje u petak popodne sastankom čelnika 28 zemalja članica NATO-a i Crne Gore, koja ima status promatrača dok se ne okonča ratifikacija pristupanja te zemlje Savezu.
 Na radnoj večeri će im se pridružiti čelnici Švedske i Finske te predsjednici Europskog vijeća i Europske komisije.

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg potpisat će zajedno s predsjednicima Europskog vijeća i Komisije Donaldom Tuskom i Jean-Claude Junckerom zajedničku deklaraciju o jačanju partnerstva EU-NATO.

U subotu se summit nastavlja sastankom savezničkih čelnika s čelnicima Afganistana i partnerskih zemalja koje sudjeluju u NATO-ovoj misiji Odlučna potpora u Afganistanu. Nakon toga slijedi drugi sastanak Sjevernoatlantskog vijeća na najvišoj razini, na koji su pozvani Jordan, Europsko vijeće i Europska komisija. Sumit završava sastankom NATO-Ukrajina.

Poljske službe sigurnosti bit će čitavi srpanj na najvišem stupnju pripravnosti. Osim summita NATO-a 8. i 9. srpnja, krajem mjeseca od 27. do 31. u Varšavi se održavaju Svjetski dani mladih, kada se očekuje dolazak milijun mladih ljudi iz cijeloga svijeta na susret s papom Franjom.

Poljske su vlasti stoga odlučile od 4. srpnja do kraja mjeseca suspendirati schengenska pravila i uvesti privremene granične kontrole na granici s Njemačkom, Češkom, Slovačkom i Litvom, zračnim i morskim lukama te u malograničnom prometu s ruskom enklavom Kalinjingrad.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
08.07.2016

Stoltenberg kaže da je jačanje NATO-a na istoku odgovor na ponašanje Rusije

Jačanje vojne nazočnosti u baltičkim zemljama i Poljskoj odgovor je NATO-a na ulogu Rusije u Ukrajini i aneksiju Krima, izjavio je u petak u Varšavi glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg.

“Nitko prije Ukrajine, prije nelegalne aneksije Krima nije govorio o vojnoj nazočnosti ove vrste koju sada vidimo u Poljskoj i baltičkim zemljama”, rekao je Stoltenberg u Varšavi, gdje u petak popodne započinje dvodnevni summit NATO-a.
 U tri baltičke zemlje Estoniji, Latviji i Litvi te u Poljskoj bit će raspoređene četiri multinacionalne bojne. U Rumunjskoj će biti raspoređena multinacionalna brigada kako bi se ojačala vojna nazočnost na jugoistočnom krilu.

Čelnici zemalja članica NATO-a donijet će na summitu niz važnih odluka poput jačanja vojne nazočnosti u istočnim članicama, angažiranja izviđačkih zrakoplova AWACS za borbu protiv IS-a, te uspostave obavještajnog odjela za bržu razmjenu civilnih i vojnih obavještajnih informacija radi efikasnije borbe protiv terorističkih prijetnja i hibridnih napada. Očekuju se i odluke o jačanju kibernetičke obrane, civilne zaštite i obrane od balističkih raketa.
“Pojačavamo našu vojnu nazočnost u baltičkim zemljama i Poljskoj, ali to je nesumnjivo odgovor na ono što je Rusija učinila u Ukrajini. Ono što mi radimo je razmjerno i defenzivno i u potpunom skladu s našim međunarodnim obvezama i ni u kojem slučaju ne može opravdati bilo kakvu reakciju Rusije”, rekao je Stoltenberg.

Glavni tajnik ističe da se odnosi NATO-a s Rusijom temelje na snažnoj obrani i snažnom odvraćanju, a da se istodobno vodi dijalog s Moskvom.  “Donijet ćemo odluku o snažnoj obrani i snažnom odvraćanju, ali ćemo također poslati vrlo jasno poruku: da ćemo nastaviti s nastojanjem za konstruktivnim dijalogom s Rusijom. Mislim da je taj pristup s obranom i dijalogom jedini dugoročno održivi pristup prema NATO-u”, kaže Stoltenberg.

To što će četiri bojne u baltičkim zemljama i Poljskoj biti multinacionalna šalje snažnu poruku da će svaki napad na jednu članicu pokrenuti odgovor cijelog Saveza, ističe glavni tajnik NATO-a.
Četiri bojne imat će svaka po 600 do 1000 ljudi, a bit će pod zapovjedništvom Velike Britanije, Kanade, Njemačke i Sjedinjenih Država.

Hrvatsko izaslanstvo na summitu NATO-a predvodi predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović, a u njemu su i ministri vanjskih poslova i obrane Miro Kovač i Josip Buljević.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
08.07.2016

SAD će razmjestiti 1000 američkih vojnika u sklopu NATO bojne u Poljskoj

Sjedinjene Američke Države će rasporediti 1.000 vojnika i zasebno brigadno zapovjedništvo u Poljsku, najavio je predsjednik Barack Obama na NATO summitu.    Američki vojnici u Poljskoj su dio većeg NATO napora koji uključuje razmještanje još triju bojni predvođenih Kanadom, Njemačkom i Velikom Britanijom na područje Baltika kako se uvjerilo baltičke države da će ih savez štititi od bilo kakve ruske agresije.

“Dok Savez priprema nazočnost vojnika u istočnoj Europi, tako mogu najaviti da će Sjedinjene Države biti glavni nositelj vojne nazočnosti ovdje u Poljskoj “, Obama je rekao novinarima nakon susreta sa poljskim predsjednikom. “To znači da ćemo rasporediti bojnu jačine oko 1.000 američkih vojnika u Poljskoj koja će na principu rotacije služiti zajedno rame uz rame s poljskim vojnicima “, rekao je on. “Osim toga, kada krene dolazak američke oklopne brigade iduće godine na istočne granice Saveza, njezino će sjedište biti ovdje u Poljskoj.

Američki predsjednik Barack Obama pozvao je u petak čelnike NATO-a da ne popuštaju pred sve većom prijetnjom Rusije zbog njezine aneksije Krima, istaknuvši da izlazak Velike Britanije iz EU-a ne bi trebao oslabiti Sjevernoatlantski savez.

U članku objavljenom u Financial Timesu u povodu posljednjeg summita NATO-a prije nego u siječnju napusti dužnost, Obama je istaknuo da će “posebni odnos” s Britanijom preživjeti referendumsku odluku o izlasku iz EU-a kojoj se on protivi.

“Posebni odnos između SAD-a i Ujedinjenog Kraljevstva će preživjeti. Ne sumnjam da će Ujedinjeno Kraljevstvo ostati jedna od najvažnijih članica NATO-a”, poručio je, napominjući da Brexit postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti europske integracije.

Obama je također pozvao na dijalog s Rusijom, ali i na zadržavanje sankcija protiv Moskve dok u potpunosti ne provede sporazum o prekidu vatre u Ukrajini. “U Varšavi moramo ponoviti našu odlučnost, našu dužnost po članku 5. Sjevernoatlantske povelje, da branimo svaku članicu NATO-a”, istaknuo je.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
09.07.2016

NATO donio odluke o implementaciji mjera ojačane prednje prisutnosti (Enchanced Forward Presence- eFP)

Ministar obrane Josip Buljević sudjelovao je, u okviru izaslanstva Republike Hrvatske, na dvodnevnom sastanku na vrhu Sjevernoatlantskog saveza, održanom 8. i 9. srpnja 2016. u Varšavi, Republika Poljska.Uslijed rastućih nesigurnosti u neposrednom okruženju Saveza (ruska aneksija Krima i pojačano naoružavanje, terorizam na Bliskom istoku i Sjevernoj Africi te posljedični priljev migranata u Europu), predsjednici država i vlada su se usuglasili da NATO sa svojim načelima solidarnosti, jedinstva i transatlantske veze, predstavlja glavni stup euroatlantske stabilnosti i sigurnosti u dinamičnom i progresivno evoluirajućem sigurnosnom okruženju.

U okviru rasprave o kolektivnoj obrani i odvraćanju, ministri obrane su vodili raspravu o praktičnim koracima za jačanje odvraćanja i obrane te poslali snažnu poruku o odlučnosti, solidarnosti i jedinstvu za obranom NATO teritorija kao cjeline. U tom smislu, donesene su odluke o implementaciji mjera ojačane prednje prisutnosti (Enchanced Forward Presence- eFP) na lokacijama u tri baltičke države i Poljskoj, koju bi trebale činiti četiri multinacionalne borbene skupine na rotacijskoj osnovi, a sam koncept je proširen i na jugoistok Saveza kroz implementaciju posebnih mjera osiguranja u odnosu na Rumunjsku i Bugarsku. Saveznički postav odvraćanja i obrane ojačan je usvajanjem niza odluka o jačanju otpornosti članica protiv hibridnih i cyber prijetnji te napada balističkim projektilima izvan euroatlantskog područja.

Na sastanku ministara obrane u formatu Platforme za interoperabilnost, ministri obrane država članica Saveza i partnerskih država usvojili su Mapu puta za 2016. – 2017. godinu s praktičnim mjerama u kontekstu jačanja interoperabilnosti i upravljanja krizama s ciljem daljnjeg snaženja NATO-ove interoperabilnosti s partnerima.

Predsjednici država i vlada su tijekom summita potpisali Deklaraciju o Afganistanu u cilju reafirmiranja uzajamnih obveza Islamske Republike Afganistan i NATO-a na planu osiguranja dugoročne sigurnosti i stabilnosti Islamske Republike Afganistan. Potvrđena je predanost Saveza izgradnji stabilnosti u Afganistanu i nakon 2016. godine kroz fleksibilni, regionalni pristup.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
09.07.2016

NATO pozvao Rusiju da prestane podupirati ukrajinske pobunjenike

Glavni tajnik NATO Jens Stoltenberg u subotu je na summitu u Varšavi na kojem je odlučeno jačanje vojne nazočnosti Saveza uz granicu s Rusijom pozvao tu zemlju da prekine “političku, vojnu i financijsku potporu separatistima” koji se na istoku Ukrajine bore protiv vlade u Kijevu.

Stoltenberg je to kazao na konferenciji za novinare s ukrajinskim predsjednikom Petrom Porošenkom po završetku summita na kojem je donesena odluka o raspoređivanju četiriju multinacionalnih bojni u baltičke zemlje i Poljsku radi odvraćanja od potencijalne ruske prijetnje.

NATO je na summitu u petak i subotu u Varšavi obznanio jedinstvo suočen s tri velika izazova, a to su terorizam koji predstavlja trenutačnu i izravnu prijetnju, Rusija i nestabilnosti na Bliskom Istoku i u sjevernoj Africi.

Ti izvori zabrinutosti su tako poredani u završnoj izjavi koju je usvojilo 28 zemalja članica Atlantskog saveza, među kojima i predsjednik Barack Obama.

“Djelovanje Rusije, posebice u Ukrajini, krši red na temelju pravila u Europi”, navodi se u dokumentu.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
09.07.2016

Stoltenberg potvrdio: Sljedeći sumit NATO-a u Bruxellesu u novom sjedištu

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg potvrdio je u subotu da će se čelnici NATO-a ponovno okupiti sljedeće godine u novom sjedištu Saveza u Bruxellesu.

“Veselimo se ponovnom susretu 2017. godine u našem novom sjedištu u Bruxellesu”, rekao je Stoltenberg na završetku dvodnevnog summita u Varšavi. Uobičajeno je da se summiti NATO-a održavaju svake dvije godine, a summit u Bruxellesu bit će iznimka. Povod za to je useljenje u novu gradu Saveza, koja se od 2010. godine gradi preko puta sadašnjeg sjedišta, u kojem je NATO od 1967.

Novo futurističko zdanje stajat će oko milijardu eura, a u njemu će biti smješteno vodstvo NATO-a te uredi svih zemalja članica i partnerskih država. Stoltenberg je vrlo uspješnim ocijenio summit na kojem su članice Saveza potvrdile jedinstvo u odnosu prema Rusiji, prema kojoj su pokazali čvrstu odlučnost i osudu njezina ponašanja, ali i spremnost na dijalog.

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
09.07.2016.


NATO POJAČAVA SNAGE NA GRANICI S RUSIJOM! 'Ujedinjeni smo i odlučni, ovo je povijesna odluka!'

Glavni tajnik NATO Jens Stoltenberg u subotu je na summitu u Varšavi na kojem je odlučeno jačanje vojne nazočnosti Saveza uz granicu s Rusijom pozvao tu zemlju da prekine "političku, vojnu i financijsku potporu separatistima" koji se na istoku Ukrajine bore protiv vlade u Kijevu.

Stoltenberg je to kazao na konferenciji za novinare s ukrajinskim predsjednikom Petrom Porošenkom po završetku summita na kojem je donesena odluka o raspoređivanju četiriju multinacionalnih bojni u baltičke zemlje i Poljsku radi odvraćanja od potencijalne ruske prijetnje.

NATO je na summitu u petak i subotu u Varšavi obznanio jedinstvo suočen s tri velika izazova, a to su terorizam koji predstavlja trenutačnu i izravnu prijetnju, Rusija i nestabilnosti na Bliskom Istoku i u sjevernoj Africi.

Ti izvori zabrinutosti su tako poredani u završnoj izjavi koju je usvojilo 28 zemalja članica Atlantskog saveza, među kojima i predsjednik Barack Obama.

"Djelovanje Rusije, posebice u Ukrajini, krši red na temelju pravila u Europi", navodi se u dokumentu.

Tijekom summita, NATO i njegovi čelnici potvrdili su da žele razgovarati s Moskvom i ocijenili da Rusija ne predstavlja neposrednu prijetnju.

"Ujedinjeni smo", izjavio je glavni tajnik Saveza Jens Stoltenberg drugog dana summita.

"Obično su summiti NATO-a sačinjeni od 99 posto dosade i 1 posto histerije. Sada to nije bio slučaj, bio je to dosta usklađen", rekao je jedan francuski diplomat.

"Ne vidimo izravnu prijetnju prema nekom savezniku NATO-a koja bi dolazila od Rusije", rekao je Stoltenberg u subotu.

"Jaka obrana i konstruktivni dijalog obveze su na kojima se temelji naš odnos s Rusijom", ponovio je.

U tom duhu 28 šefova država i vlada je odlučilo rasprediti četiri bataljuna u baltičkim državama i u Poljskoj, što je potez bez presedana prema Moskvi nakon Hladnog rata.

"To je povijesna odluka. NATO je vrlo jasno pokazao da smo ujedinjeni i odlučni", rekao je estonski premijer Taavi Roivas.

Posljednji predsjednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov u subotu je oštro kritizirao odluku NATO-a o raspoređivanju dodatnih snaga na svojim istočnim granicama i optužio je Savez da je počeo pripreme za eskalaciju Hladnog u vrući rat.

"Oni samo pričaju o obrani, a zapravo se pripremaju za ofenzivne operacije", istaknuo je Gorbačov, prenosi ruska agencija Interfax.

Američka institucija za istraživanje Pew provela je istraživanje (prije zasjedanja u Varšavi) potpore NATO-u u 11 država. U devet država mišljenje je pozitivno.
Inače poslije 2009. godine  NATO-u potpora pada, najviše u velikim državama (Španija, Njemačka, Francuska, Poljska kao i USA). Nato podupiru najviše u Nizozemskoj 71% i Poljskoj 70%, najmanje potpore ima u Grčkoj (69% ima negativno mišljenje a samo 25% pozitivno)

Vir: "Delo" Ljubljana
http://www.delo.si/
09.07.2016.

Natu so najbolj privrženi Poljaki, najmanj pa Grki

Načelna podpora vojaški zvezi je med članicami znatna, podpora povečanju vojaških izdatkov in uporabi vojaške sile pa pičla.

Pred vrhom v Varšavi, ko je vojaško zavezništvo pred novimi izzivi in politična negotovost v Evropi opazna, je bilo javno mnenje o Natu v devetih državah članicah EU in ZDA ter Kanadi pozitivno. To je pokazala nedavna analiza ameriške raziskovalne institucije Pew.

Podpora Natu se po letu 2009 vztrajno zmanjšuje, kar najizraziteje velja za velike evropske države (Španija, Nemčija, Francija, Poljska) pa tudi ZDA. Toda v povprečju ostajajo stališča pozitivna: zavezništvo v povprečju podpira 57 odstotkov vprašanih v 11 državah članicah Nata, ki so bili vključeni v raziskavo ugledne ameriške ustanove; četrtina (povprečno 27 odstotkov) je izrazila negativno mnenje. Severnoatlantsko zavezništvo najbolj vneto podpirajo Nizozemci in Poljaki: 71 odstotkov prvih in 70 odstotkov drugih se je izreklo pozitivno. Najbolj kritična članica Nata med enajsterico je Grčija. Večina, 69 odstotkov Grkov, ima o zavezništvu negativno mnenje, pozitivnega ima četrtina ljudi.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
21.07.2016.

Šef NATO-a kaže da je turska vojska još snažna unatoč uhićenjima

Čistka u kojoj su suspendirane ili uhićene tisuće pripadnika turske vojske nakon neuspjelog pokušaja puča nije oslabila vojsku te zemlje, rekao je u srijedu glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg.

“Turska ima veliku vojsku, profesionalne oružane snage i… siguran sam da će i dalje biti snažan saveznik u NATO-u”, rekao je Stoltenberg za Reuters na marginama sastanka ministara obrane više od 30 zemalja uključenih u koaliciju protiv Islamske države.

Približno 60 tisuća vojnika, policajaca, sudaca, službenika i učitelja suspendirano je ili uhićeno nakon pokušaja puča, što je povećalo napetost u zemlji od 80 milijuna stanovnika koja graniči sa Sirijom i zapadni je saveznik protiv IS-a.

Oko trećine od približno 360 generala turske vojske uhićeno je nakon neuspjelog puča 15. srpnja.

U srijedu su nizozemski, njemački i kanadski ministri vanjskih poslova izrazili zabrinutost zbog razmjera čistki turskih vlasti i pozvali Tursku da poštuje vladavinu prava.

Stoltenberg je rekao kako očekuje da će turska reakcija na pokušaj puča biti odmjerena i u skladu s vrijednostima NATO-a, dodavši da se nije razgovaralo o ponovnom razmatranju članstva Turske u vojnom savezu.

“Za sve nas je bitno da Turska i dalje bude snažan saveznik u NATO-u jer se Turska nalazi na granici svih nestabilnosti, svega nasilja koje smo vidjeli u Iraku i Siriji”, rekao je Stoltenberg.

U izjavi novinarima nakon sastanka ministara obrane u bazi Andrews pokraj Washingtona, američki ministar obrane Ash Carter rekao je da je sastanak usredotočen na stabilizaciju i obnovu koja će uslijediti nakon nakon pobjede nad Islamskom državom.

Stoltenberg je dodao da postoji veća potreba za razmjenom informacija unutar NATO-a, a posebno kada je riječ o borbi protiv IS-a.

“S jedne strane moramo… sakupiti više obavještajnih podataka, a s druge moramo imati bolje mehanizme razmjene podataka”, rekao je Stoltenberg.

Da malo divanim na ovu temu.

Iz teksta vidite da je Turska vojska i jača posle puča. :laugh:
Bilo je,možda i danas,da su počeli i bombardovanje PKK.Izgleda da je Erdogan siguran da je počistio sve one u vojsci i naročito vazduhoplovstvu koji su bili "pučisti".Priznat će te da je to moguće samo čovjeku sa "izuzetnim"osobinama.
Da ne pišem o civilima(profesori,policija,nastavnici itd.)
Ako ovome dodate i da je Keri naprasno zaboravio na demokratsko postupanje sa naglaskom,da Turska ima PRAVO da sređuje stanje posle puča,na svoj "ispravan"način.
Potparolka RF je takođe izjavila da "gdje je bio NATO za vrijeme puča".
Da ne nabrojam dalje,mnogi će misliti da se NATO i SAD šlihtaju kod Turaka.Mislim da to baš i nije tako jer nemaju potrebe.Vjerovatnije mi djeluje da je Erdogan dobio što je tražio uz odobrenje gore navedenih.Počelo je sa promjenom za javnost,jer eto nije to bilo "lako".E sad na koliko vremena Erdogan "mijenja" strane neznam važno je da se prijateljstvo "vraća".Erdogan je uspio u svom provođenju nauma a i ovi drugi,što bi se reklo:i vuk sit i ovce na broju.

Poz.

Nije logično da NATO savezu odgovara Erdoganova ekstremno islamistička politika, i sigurno im ne odgovara ni to da Erdogan od Truske pravu Islamsku državu koja će u budućnosti biti izvorište i utočište svih ekstremista koji će praviti haos po zapadnom svetu.

Evo i potvrde mojim razmišljanjima:

http://rs.sputniknews.com/svet/20160719/1107386614/Sirija-Turska-Erdogan-teroristi.html


Nadam se da su zapadne demokrate svesni toga šta se u Truskoj događa i da će stati tome na put, pa makar ih to koštalo Erdoganove glave - jer očito je da je taj čovek izgubio kompas, što nikako ne može da odgovara NATO savezu.

Ili... nešto se valja iza brda što mi obični smrtnici još ne možemo da naslutimo!  ???

Није он изгубио компас већ је то све планирано. САД могу да га оборе за једно преподне.

I evo da dodam u vezi mog posta Re 371.

Izvor jeste vjerovatno pristrasan kao i sva glasila na istoku i zapadu ali mislim da i jedni i drugi koriste i istinite podatke ako im to služi.

Tekst se ne da kopirati iz "Sputnjika" pa ukratko:

SAD nude svaku pomoć Turskoj,oko zahtjeva za izručenje Gulena,pošto to ovi izgleda ne "znaju" napraviti da to bude u skladu sa SAD pravosuđem.
Izgleda da je starac nahebo.

Poz.

Vir: "Jutarnji list
http://www.jutarnji.hr/
28.07.2016.

JE LI NATO PRED RASPADOM? Dvije velike opasnosti prijete opstanku najmoćnijeg vojnog saveza

Prošlog mjeseca malo tko je očekivao da će Britanci reći zbogom Europskoj uniji. Pa ipak se dogodilo, iako će taj razvod trajati najmanje dvije godine.

Ponukan nedavnim izjavama Donalda Trumpa i razvojem događaja u Turskoj nakon neuspjelog vojnog puča novinar CNN-a Ryan Browne napisao je članak u kojem analizira mogućnost i da NATO zadesi potres s kakvim je Europa suočena britanskim odlaskom.

Trumpova izjava

Prije nekoliko dana je Trump, republikanski kandidat za predsjednika SAD-a izazvao lavinu reakcija s obje strane Atlantika izjavom da pod njegovim vodstvom SAD neće automatski braniti neku drugu članicu NATO pakta ako bude napadnuta, što bi trebala biti osnovna obaveza svake članice najvećeg i najmoćnijeg vojnog saveza na svijetu. Kada su Trumpa upitali bi li branio državu članicu NATO-a ako je napadne Rusija, on je odvratio "ako su ispunili svoje obveze prema nama, onda da".

Od Trumpovih su se izjava odmah ogradili visoki republikanski i demokratski dužnosnici pa je između ostalog i utjecajni republikanski senator Mitch McConnell kazao da se "ne slaže s Trumpovim izjavama i da će SAD svakako braniti bilo koju članicu NATO pakta ako je netko napadne". Još je izravniji bio bivši admiral James Stavridis koji je Trumpove izjave nazvao destabilizirajućima:

-One stvaraju duboku nesigurnost kod naših saveznika i daju Putinu veliki povod za veselje - kazao je admiral u tekstu za Foreign Policy. Čak je i Trumpov izbor za potpredsjednika Mike Pence oprezno rekao da će SAD ispuniti svoje obveze iz osnivačkog ugovora Pakta.

No, izjava je svejedno uzrujala neke od zemalja članica, pogotovo tri baltičke države (Litva, Latvija, Estonija) koje se najviše osjećaju izloženima mogućoj ruskoj prijetnji. Nije se jednom dogodilo da su ruski avioni letjeli na rubu njihova zračnog prostora ove godine, a dušu im nije olakšala ni velika vojna vježba početkom ove godine kojom su Rusi navodno simulirali kopneni napad na "sjeveroistočni krak" NATO pakta.

Političari u tim državama odmah su naglasili da ispunjavaju svoje obveze prema paktu, među kojima je najvažnija potrošnja na obranu, koja bi trebala iznositi najmanje 2% državnog budžeta. Predsjednik Estonije to je napisao i na svojem Twitter profilu i dodao da se građani njegove države zaista osjećaju kao da su pod prijetnjom.

U svakom slučaju, NATO od ove godine na svoje istočne granice razmješta veći broj vojnika i različitog oružja i sasvim je sigurno da i unutar saveza nitko ne uzima potencijalnu prijetnju od strane Rusije zdravo za gotovo. Pa ipak, činjenica je da Amerikanci daleko najviše doprinose savezu i da su godinama kritizirali europske države da ne troše dovoljno na obranu - Trump je tek prvi koji je implicirao da bi to moglo imati snažnih posljedica po NATO.

Trumpovu izjavu treba promatrati ponajviše u kontekstu izborne kampanje u kojoj je republikanski kandidat stavio snažan naglasak na kritiku svih mogućih međunarodnih ugovora o trgovini pa je ovo tek produžena "provala" na istoj razini, iako vrlo vjerojatno neuspjela. Naime, čak 77 posto Amerikanaca smatra da je NATO pakt dobar za njihovu državu.

Turska

Drugi, potencijalno veći problem za NATO je status Turske. Nakon neuspjelog vojnog puča (ili uspjele podvale Erdogana, kako špekuliraju teoretičari zavjere, ali i ne samo oni), turski je predsjednik krenuo u masovne čistke kadrova navodno povezanih s pučem. Više desetaka tisuća ljudi po različitim sektorima, od vojske i policije, preko sudstva pa do obrazovanja, je pritvoreno, otpušteno ili suspendirano. Erdogan je proglasio izvanredno stanje i državom neometano vlada dekretima, što je zabrinulo mnoge visoke političare iz država NATO pakta.

Tako je američki državni tajnik John Kerry naznačio da SAD i druge članice pakta pomno prate događanja u Turskoj:

-NATO ima obavezu u odnosu na demokraciju i NATO će vrlo pažljivo razmotriti što se događa. Mnogo ljudi je uhićeno i to vrlo brzo - rekao je Kerry.

Kad tome dodamo i sve toplije odnose Erdogana s Putinom, kojem se pokorno ispričao zbog rušenja ruskog bombardera prošle godine (i pritom krivnju svalio na pilota, po novome pristalicu puča), jasno je da su u savezu barem malo sumnjičavi prema Turskoj.

Treba ipak podsjetiti da su Portugal i Grčka (a i sama Turska, u više navrata) svojedobno imale vojnu vlast na čelu države kao članice NATO-a pa ih to ipak nije koštalo isključenja, tek uskrate sudjelovanja u birokratskim strukturama saveza. Nadalje, sve i da se neku državu želi izbaciti iz saveza, za to naprosto nije predviđen nikakav mehanizam.

Stoga, CNN-ov Browne zaključuje da NATO ipak neće iskusiti potres kakav je zatresao EU. U Bijelu kuću će ionako najvjerojatnije, tvrdi on, ući Hillary Clinton, velika pobornica pakta poznata po agresivnijem stavu u vanjskoj politici, a sve i da uđe Trump malo tko vjeruje da njegove izjave služe ičem drugom osim dizanju vlastite popularnosti. Plus, nitko od američke političke i vojne elite ne želi van iz saveza.

Što se Turske pak tiče, riječ je o drugoj najvećoj vojsci NATO pakta koja je itekako bitan čimbenik na Bliskom Istoku kojeg se nitko ne riješiti pa će NATO i tu još jednom zažmiriti kad je u pitanju demokracija i njezino provođenje.

Izjave Trampa svakako treba tumačiti u kontekstu predizborne kampanje, ali i neki vrstu pritiska koji će on, osvoji li vlast, vršiti na evropske svaznike da znatno više u vojsci (jedinicama) i novcu pomognu delovanje i operacije NATO i da se više ne kriju iza SAD kad rešavaju nek svoje sitne interese. Amerikanci su i do sada bili vrlo nezadovoljni odnosom, pre svega novih istočnoevropskih članica NATO prema odbrani, odnosno ulaganjem u odbranu i jačanje vojnih efektiva.

NATO neće isključiti Tursku iz Saveza. Moguće je da će, u ekstremnom slučaju, zamrznuti političko prisustvo Turske u Savetu NATO-a, ali će Turska ostati u vojnom delu. Ni sama Turska neće istupiti iz NATO-a iako će zatezati odnose, možda i zamrznuti status, slično Francuskoj u vreme De Gola. Jednostvano, u pitanju su vrlo veliki i složeni interesi, stabilnost interesnih sfera SAD, EU, pa i same Turske da bi se neko upustio u neko radikalno rešenje koje bi samo osnažilo protivnike "Zapada" i omogućilo Kini i Rusiji da lakše ostvaruju svoje interese.

Vir: "večernji list" Zagreb
http://www.vecernji.hr/
11.08.2016.

Turska prijeti izlaskom iz NATO saveza!

Visoko zapovjedništvo NATO saveza negira da je tursko članstvo u pitanju
 
Turska prijeti izlaskom iz NATO saveza ako ne primi još više potpore od svojih saveznika. Ako se dogodi takav razvoj događaja, Turska će se okrenuti Rusiji u novom vojnom savezništvu, piše Express.
   
Nakon što NATO savez nije pružio odgovarajuću potporu poslije neuspjelog vojnog udara, ministar vanjskih poslova Mevlut Cavusoglu zaprijetio je da Turska 'razmišlja o odlasku iz NATO saveza' ako NATO ne bude jamčio bezuvjetnu obranu Turske. Također je upozorio da ako Zapad izgubi Tursku to će se dogoditi zbog njihovih vlastitih grešaka, a ne zbog dobrih odnosa Ankare i Moskve ili Kine.

Turska je ključna članica NATO saveza jer je granična zemlja Europe i Azije te stoji kao posrednik između Zapada i islamskog svijeta.

Visoko zapovjedništvo NATO saveza negira da je tursko članstvo u pitanju; glasnogovornik je izjavio da Turska ostaje vrlo blizak partner te njezino članstvo uopće ne dolazi u pitanje. Stigla je i izjava iz NATO saveza u srijedu: "Turska je vrlo važan saveznik koji itekako doprinosi u zajedničkim naporima NATO saveza. NATO računa na doprinos Turske te Turska može računati na solidarnost i potporu NATO saveza".

Ponovne priče o turskom ostanku u NATO savezu došle su nakon što su se turski predsjednik Tayyip Erdogan susreo s ruskim predsjednik Vladimirom Putinom u Rusiji. Nakon razgovora, Turska je izjavila da gradi vrlo snažne mehanizme zajedno s Rusijom kako bi se riješila kriza u Sirija, a Putin je izjavio da će Rusija dići embargo na turske proizvode. Sastanak predsjednika dogodio se nakon skoro 9 mjeseci od rušenja ruskog bombardera blizu sirijske granice.

Ако је уопште то негде наговештавано, одна је то искључиво у функцији "тврђења пазара" и добије оно што се тражи. Неће Турска тако лако напустити НАТО, поготову не у ситуацији када савез са Русијом није апсолутно сигуран.

Vir: "Večernji lisz" Zagreb
http://www.vecernji.hr/
24.08.2016.

Za što se to Nijemci stvarno pripremaju? Njemačka povećava vojsku, Švedska i Finska traže zaštitu od SAD-a i NATO-a

Sigurnosna strategija počela se izrađivati 2014., što se poklapa s ruskom invazijom na Ukrajinu i zahladnjenjem odnosa između Zapada i Moskve

Za što se to Nijemci stvarno pripremaju? Kakav rat očekuju? Pitanja su to koja proizlaze iz dijelova nove strategije Civilne zaštite o kojoj bi danas trebao raspravljati tamošnji parlament, a u kojima se – između ostalog – poziva građane da stvore zalihe hrane i vode te lijekova za najmanje 10 dana i tako se pripreme za moguće izvanredno stanje.
 
Odgovor treba tražiti, slažu se analitičari, u datumu kad je odlučeno da se krene u pisanje nove strategije, prve donesene nakon 1989. godine i kraja hladnog rata. Parlamentarni odbori započeli su rad na strategiji 2014., što koincidira s ruskom invazijom na Ukrajinu i sa zaoštravanjem odnosa između Rusije i Zapada i započinjanja novog hladnog rata. No prvi poticaji da se krene u reviziju tada već zastarjele strategije civilne zaštite javljaju se u Njemačkoj 1995. i 1996., dijelom kao rezultat povećane terorističke prijetnje, a dijelom i kao reakcija na katastrofalne poplave.

Dodatno novačenje

S druge strane, događaji u posljednjih godinu dana i teroristički napadi u Europi vezani s islamskim ekstremistima dali su novu dimenziju pripremi za izvanredno stanje. Strategija predviđa čak i moguće obvezno novačenje, a na građanima je i odgovornost u stvaranju infrastrukture koja bi podržavala vojne postrojbe i postrojbe za hitne intervencije. Drugi je prioritet ojačavanje građevina odnosno korištenje novih, inovativnih materijala koji bi ih učinili otpornijima, te povećanje kapaciteta u zdravstvenom sustavu. Treba uvesti sustav uzbunjivanja i vratiti se na sirene, no komunikacija se prvenstveno oslanja na nove tehnologije. Već postoji besplatna aplikacija za telefone nazvana Nina koja u realnom vremenu javlja podatke o opasnostima, od pucnjava do prirodnih nepogoda.

Funkcioniranje vlade i zaštita vladinih tijela također je edan od prioriteta, kaže se u dokumentu, te se predlaže da se olakša predavanje ovlasti s jednog na drugo tijelo. Istodobno, Finska koja nije članica NATO saveza i Europske unije, odlučila je ojačati vojnu suradnju sa SAD-om i NATO-om prvenstveno zbog straha od mogućih ruskih napada. Prema izjavama finskih političara jasno je kako ih je situacija u Ukrajini i ruska aneksija Krima prisilila na takve poteze jer se, kako ističu, sigurnosna situacija bitno promijenila.

Vojni sporazum što prije
 
S obzirom na povijest finsko-ruskih odnosa, posebno iz vremena Drugog svjetskog rata, ovakva nastojanja Helsinkija ne čude, iako je ruski predsjednik Putin još prije najavio da će pojačati vojne snage na granici s Finskom ako se druga strana odluči na približavanje NATO savezu. Finski ministar obrane Jussi Niinisto rekao je za Reuters da sporazum neće sadržavati obveze za vojnu suradnju koje bi članstvo u NATO savezu podrazumijevalo.

–Bit će pokrivena područja gdje smo već dosad surađivali, poput vojne obuke, razmjene informacija i istraživanja – objasnio je dodavši kako sporazum žele potpisati što je prije moguće, odnosno prije promjena u Bijeloj kući. Sličan sporazum o suradnji sa SAD-om u lipnju je potpisala i Švedska koja je NATO-u dala prostor za vojne vježbe.

U Njemačkoj i stari bunkeri u funkciji, Talijani se smiju pripremama za rat

Odluka Berlina o stvaranju zaliha za slučaj ratnog stanja izazvala je veliku pažnju javnosti, a radi se o prvoj takvoj odluci nakon razdoblja hladnog rata. Tada je diljem Zapadne Njemačke sagrađeno oko 2000 javnih bunkera i skloništa, a prema zakonu oni se ni danas ne smiju prenamijeniti i zapravo i dalje služe svrsi. Poseban protunuklearni bunker sagrađen je za vladine dužnosnike u Bad Neuenahr-Ahrweileru 30 km od Bonna. Za razliku od njih, Talijani nisu ni u vrijeme hladnog rata stvarali kućne zalihe hrane, a kamoli gradili atomska skloništa. Jedini put kada su Talijani odlazili u trgovine da bi kupovali hranu u slučaju rata bilo je 1990. kada je započeo rat u Iraku. No, psihoza rata trajala je samo jedan dan, a oni koji su pojurili u trgovine bili su ismijani. Slično bi vjerojatno prošla i talijanska vlada kada bi pozvala pučanstvo da se opskrbi za slučaj rata. Talijanska civilna zaštita ima posebne zalihe lijekova, šatora, hrane za slučajeve prirodnih katastrofa. Organizirana je vrlo dobro i Talijani imaju povjerenja u njezinu učinkovitost. (Silvije Tomašević, Luka Capar)

Popravljeni nemački lovci u Turskoj
RT , E.G.   09.10.2016.

Šest nemačkih lovaca "Tornado" stacioniranih u Turskoj spremni su da nastave sa akcijama protiv Islamske države nakon što je ispravljena tehnička greška koju su imali, rekli su zvaničnici, a prenosi "RT".

Oni su korišćeni u misijama nadgledanja nerpijateljskih položaja, ali je Nemačka u četvrtak skoro polovinu morala da vrati na zemlju. Nakon provere otkriveni su slabo zašrafljeni šrafovi u nekim od najvažnijih delova opreme. Zvaničnici su naglasili da će svi lovci "Tornado" stacionirani u Nemačkoj biti popravljeni početkom sledeće godine, javlja "RT".

Izvor: www.blic.rs

I evo što ide u nizu glasila:

 Objavio: F.R. [ Večernji list/Blic ]

TAJNA DOKUMENTA 13. 12. 2016. 15:40   >>  16:10 5
NATO spreman da interveniše na Balkanu

NATO je spreman da operativno interveniše na Balkanu kad to bude potrebno kako bi spriječio međuetnički sukob i promovisao sigurnost i stabilnost, piše u tajnom dokumentu NATO-a o situaciji na zapadnom Balkanu.

"Ne otkriva se detaljnije šta znači da je savez spreman da operativno interveniše"

Dokument, u koji je Večernji list, kako piše, ekskluzivno imao uvid u Briselu, raspravljen je i usvojen na sastanku ministara vanjskih poslova ovog mjeseca, a u njemu se detaljno opisuju dvije vrste prijetnji s kojima su suočene države, jugoistočni susjedi Hrvatske: destabilišuće ponašanje Rusije i rastući ekstremizam i radikalizacija kao posljedica povratka stranih boraca iz Sirije i Iraka.

Promovisanje stabilnosti

Ne otkriva se detaljnije šta znači da je savez spreman da operativno interveniše, ali izvori nezvanično govore da je naglasak na promovisanju sigurnosti i stabilnosti te da ne treba to iščitavati kao prijetnju, već kao poruku odvraćanja potencijalnih prijetnji koje će NATO, očito je iz te formulacije, intenzivno pratiti na zapadnom Balkanu.

U dokumentu se navodi broj od „približno 260 stranih boraca“ koji su iz BiH otišli u borbu na strani terorističkih organizacija Islamske države i Al Kaide u Iraku i Siriji. To je podatak s kraja 2015. Radikalizacija, nasilni ekstremizam i povratak s fronta označeni su kao „značajan razlog za zabrinutost“ u dijelu NATO dokumenta koji govori o Bosni i Hercegovini.

Ipak, takođe se naglašava da to nije samo problem BiH i zapadnog Balkana, nego da se države u tom regionu zajedno s ostalom Evropom suočavaju s rastućim ekstremizmom, radikalizacijom i povratkom stranih boraca.

Kad je riječ o drugom razlogu za zabrinutost zemalja članica NATO-a situacijom na zapadnom Balkanu, u povjerljivom dokumentu navodi se da je pristup Rusije najčešće usmjeren prema srpskom stanovništvu u regionu. Među Srbima ruske poruke imaju najveći odjek, dodaje se u dokumentu. NATO uočava „porast ruskih aktivnosti na zapadnom Balkanu, koje uključuju destabilizirajuće ponašanje“.

Riječ je, dodaje se, o mješavini političkih poruka, izgradnji veza s pripadnicima elita, investicijama u energetski i medijski sektor… Rusija pruža i političku i privrednu podršku srpskom entitetu u BiH kako bi podsticala ometanje evroatlantskog puta BiH, zaključuje se u dokumentu. Predsjednik RS Milorad Dodik, prema ocjeni NATO-a, nastoji da potkopa evroatlantske integracije BiH, što se vidi i u nedavnom raspisivanju nelegalnog referenduma o Danu Republike Srpske, ali i u tome da njegov entitet odbija da registruje vojne nekretnine.

Popis vojne imovine u BiH ključan je preduslov za aktiviranje NATO akcijskog plana za članstvo BiH u tom savezu (tzv. MAP), a dosad je uknjiženo 25 vojnih nekretnina u BiH, ali nijedna od 21 koliko ih je na području Republike Srpske. Dodikovu politiku u NATO-u nazivaju opstruktivnom. Jedan od glavnih izazova u BiH je, smatra NATO, implementiranje odluka donesenih na državnom nivou na nivo entiteta.
NATO
[attachment=1]
---------
Ako znamo ko na Balkanu još nije u NATO,nije teško predpostaviti kome je ovo upućeno.Kad se vidi ko to objavljuje,nije teško zaključiti i zašto.

Poz.