PALUBA

Svi koji smo je nosili, upamtili smo zašto je namjenjena. Citat:"Služi za uništavanje žive sile vatrom, nožem i kundakom..." Kasnije (sa dodatkom tromblona) i za uništavanje oklopnih vozila i bunkera.... Sve u svemu, jako precizna puška, zahtjevna za održavanje. Često je preuređivana u snjpersku pušku. 90- tih godina i u Sloveniji.
Municija: školska, bojeva i manevarska (sječam se i sa drvenim zrnom, 1991 smo u skladištima našli dosta takve municije, pa smo je u nedostatku druge upotrebljavali na vježbama sa regrutima)
Proizvodilo ju je preduzeče 44
kalibar 7,9mm
najbolji rezultati do 400m,
na niskoleteče avione i padobrance do 500m (citat iz priručnika),
puni se sa 5 metaka
brzina gađanja u borbi 10 metaka
nišanska linija 2000m
max. domewt 5000m
Glavni djelovi:
cijev,nišan (prednji, zadnji), sanduk, zatvarač, magazin sa branikom, mehanizam za okidanje, kundak,djelovi za spajanje, okov, nož i nožnica remen za nošenje, šipka

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
tromblonski nastavak M60

Pozdrav
Duje

Mali doprinos od meni slike iz moje arhive
M-48 bez kundaka
[attachment=1]
M-84 Snajper, prerađen kundak, i nema optike
[attachment=2]

[attachment=1]
Nekad se je mislilo na sve!!!
Pozdrav
Duje

Još se sečam osečaja, kad smo u srednjoj školi prvi put pucali sa njom. Skoro sve devojke a i pola muškaraca pucalo sa zarvorenim očima od straha koliko če "roknuti". Sečam se  razbijene arkade i "plavetila" od povratnog udarca jer ju neki nisu dovoljno stisnuli u rame.
Dužio sam ju na obuki u Rojcu. Čini mi se, da smo dobro izgledali u dolamici sa oprtačima, fišeklijama, bajonetom i  puškom "o desno rame". Nekako si sa tom puškom lićio na pravog vojnika a ljepo se moglo sa njom izvoditi komande tipa "o desno rame, k nozi, na leđa, na grudi...........". Neznam zašto ali najviše mi se sviđala komanda "bajonetu stavi". 

Pucao u 7 razredu osnovne škole. Odvalila mi rame. Ako se sada sječam, ona vlast nije bila normalna, kad je klince od 13 godina učila pucati ovom puškom.

U srednoj školi več sam imao malo više kila, pa je išlo. Ali bila je precizna. U poređenju sa M70 ko dan i noč.

;)

 :udri Kad je mogao Boško Buha, mogao si i ti... ;D šalim se

Jedan lik je za vreme pešadijske obuke sebi za malo izbio oko, magarac je morao da ide na ušivanje, 4 kopče ispod desnog oka, užas. Ali opet stara dobra tandžara, ako sa njom naučiš da gađaš, sve ostalo je boza.

Kod nas u srednjoj skoli , najpreciznija bila jedna devojcica koja je imala 50 kilograma sa sve krevetom :D
Kako je preracunavala preticanje da bi dobila pogotke , nikad mi nece biti jasno.
Da pojasnim , meta je bila stacionarna , ali pri svakom pucnju ona se pomerala unazad jedno pola metra.  ;D

Janezek, kako da si ti puco več u 7.razredu? "Obramba i zaščita" bila je tek u srednjoj školi.

Bila i u Osnovnoj školi. Ja da se pitam uveo bih taj predmet pod obaveno.

ma klasika .... stara ja sam je imao sa optikom on76 doradjivana... mnogo je fino skidala mete  dobar snajp sve u svemu mislim na sistem al trazi jbg da se vise cisti i podmazuje G98 je mnogo bolja puska od M48 iako je dosta  dobra kopija nje g98 ima par boljih rjesenja pogotovo rucice zatvaraca... ;) , kundak...

Kod nas je bio neki športski dan zvan "Tončkov tabor" - po narodnom heroju Antonu Dežmanu Tončku. Tamo su skupili sve učenike 7 razreda osnovne škole opštine Radovljice (čak i razred osnovne škole sa prilagođenim programom - "čitaj debile") i prikazivali naoružanje TO. Bila je mogučnost i pucanja za M48 i mene odredili, da pucam u grudnu metu na 100m. Od 5 pogodio 3 i ostao skoro sa slomljenom ključnicom. A čak sam zagrlio tu pušku - ali pošto sam bio tada vrlo mršav i žgoljav i to nije pomoglo. Puška je bila prejaka.

Ja mislim, neka klinci odrastu u miru a posle 18 godine neka se odlučuju i idu u armiju i hvataju oružje.

A o ratovima i vojsci mislim sledeče - sve naše političare, koje su smislili rat, bi zatvorio rajedno na štadion i svakome dao jedan mač - pa neka se sami potuku za svoje ideale. Pa ko pobedi, neka ima svoj ideal.

E za tu gladijatorsku pretstavu ne bih žalio para, ali čisto sumnjam da bi se pobili između sebe. Seli bi oni i dogovorili se kako da nas zajedno zezaju, veruj mi. Vrana vrani oči ne vadi ;)

To je bila puška, iz koje sam najviše volio pucat. Rekao sam več, da smo kod obuke u SV zbog pomanjkanja manevarske municije za AP, upotrebljavali tu pušku(i municije je bilo koliko očeš). Jedin način, da sam dokazao, kako mora biti napravljen grudobran  kod zaklona, je bio, da sam sa bojevom municijom pucao u grudobran (naravno niko nije bio u zaklonu). Tek tada su regruti vidjeli zašto toliko insistiram na pravilnosti rada grudobrana.
Pozdrav
Duje

Kod TO jedinica je bila ta puška 91 godine vrlo česta (osim u nekim specializiranim ili diverzantskim jedinicama TO). Koliko je bila česta, evo primjer Ormoške jedinice TO (tekst na slovenačkom ali biče razumljiv):
- 115 kosov avtomatskih pušk M 70-7,62 mm,
- 80 kosov polavtomatskih pušk 7,62 mm,
- 27 kosov ročnih strojnic M 72-7,62 mm
- 9 kosov puškomitraljezov M 53-7,9 mm
- 14 kosov ostrostrelnih pušk 7,9 mm in 7,62 mm
- 403 kosov pušk M 48-7,9 mm
- 37 kosov ročnih metalcev min M 57,
- 4 kose ročnih raketometov OSA,
- 2 kosa minometa 60 mm
- 10 kosov avtomatskih pištol M 84-7,65 mm
- 1 kos api-M 75
- 2 kosa api- INGRAM.

Strategija odbrane Jugoslavije se zasnivala na masovnosti ljudstva, a za to nije bilo dovoljno para. Pa se išlo u gomiljanje starog oružja. Problem koga vidim je, da bi taka jedinica imala vrlo malu vatrenu moč. Njemci su u 2. svetskom ratu rešavali to sa uvođenjem MG-42 u odeljenja. Tako su svi vojnici nosili municiju za mitraljeze, a puške su bile u glavnom sekundarno naoružanje. Doktrina TO sigurno nije bila takvo koncipirana.

Jao @Janezek , pa ti kao da ne znas pravila  :rtfm gerilskog/partizanskog ratovanja  8) , ako nemas pusku , ides kod komsija okupatora ili domaceg izdajnika da pozajmis , ma mu vratis dug u kursumima , ispucanim naravno. :police:.

Mislis da bio oni znali da upotrebe gladius? Sto rece Motorista, vrana vrani oci ne vadi...

Republički štabovi TO, tvorničke jedinice itd, morali su kupovat oružje od JNA za svoje potrebe. Zato je izbila afera 70-ih godina kad je slovenska TO kupovala oružje na zapadu (onda su bili kupljeni i ingram-i). Sječam se, da su htjeli kupit oružje u Francuskoj. Poslije izbijanja afere ugovori su raskinuti. Kod nas je bila TO uzorno organizirana, zato nije potpuno razoružana 1990.
Sudjelovao sam u razoružavanju nekih jedinica TO u Dalmaciji. Nije bilo nikakvog otpora (kao u Slovenji). Sami su otvarali skladišta. Mi smo bili pratioci konvoja. Vojnici su kupili oružje iz skladišta TO. Oružje je bilo jako slabo održavano, spiskovi nisu bili kompletni itd. Tek kada je oružje smješteno u skladišta u ratnij luci Lora (Split), pripadnici TO
 popisivali su oružje i opremu.
Pozdrav
Duje

Trpe - možeš običnom puškom ubiti koga - ali tu pričamo o ratu sa ozbiljnim neprijateljem i nekakvom efikasnošču. Za poređenje ču dati primer Vietnama te Afganistanskih gverilaca posle izdatne američke podpore. Ovi su imali za tadašnje vreme i svoje potrebe suvremeno naoružanje, nekad čak i bolje nego neprijatelj (primer stinger vs Mi 24 ...). Dok ti nisu imali dobrog naoružanja, obuke i stranog supporta, moral je bio slab i efikasnost skoro nikakva. Moral je bitan - kada vidiš, da imaš protiv neprijatelja nekakve šanse i uspjeh, tada moral raste, u suprotnom je masovnost pokreta čak kontraproduktivna.

Jes , al mi smo Balkanci i Jugosi , pa za nas takva pravila ne vaze.
Tako su nas barem ucili. :D :D :D

heeh  to trpe care moj covjek ...  ne kazem da jano nije u pravu  ... sve u svemu dobra je za lov danas ;)

Barkmane, na šta ti liči taj post, uzmi to i edituj da može da se rastumači šta je šta, a ne da udaraš ciate bez komentara. I uopšte nema potrebe za toliko citata.

I upozorenje svima, politika je zabranjena na forumu, nemoj da skliznemo u taj deo, da se vratimo na temu.

Пушку М-48 упознао сам у 3. разреду гимназије, 1971.године. У оквиру предмета ОНО била је и обука у склапању и расклапању ове пушке и наравно гађање. У 3. години ништа нисам (и после понављања) погодио. У четвртој години, већ као "искусан" стрелац, "потрефио" сам 2 пута у "грудну мету". У Војној академији дужио сам ПАП и АП. У оквиру предмета "Пешадијско наоружање са наставом гађања" нисмо учили пушку М-48. Сматрала се застерлим наоружањем које више није у наоружању ЈНА, осим у неким позадинским службама и ТО. Међутим, када сам крајем 1980.године дошао у тадашњи Ваздухопловни наствани центар у Сомбор, после претходног службовања у јединици која је комплетна била опремљена АП М-70А, , био сам изненађен затекавши пушку М-48 као основно наоружање војника, чак и у настваној чети војне полиције и пешадијском батаљону. Да је нисам учио у гимназији мора бих да учим од војника (десетара). Срећом знао сам је добро, посебно поступак у случају када код расклапања крилце кочнице не ставиш у вертикални положај. У почетку често се дешавало да војници погрешно расклопе затварач и после не могу, због ове грешке да га склопе.Гађао са са војницима са уживањем. Била је врло, врло прецизна, на статичне циљеве.

Да не заборавим. У јединици сам дужио пушку са фарбричким бројем 100. Када су пушке комплено  повучене, крајем 1992.године, а ова била предвиђена за расход, предлагао сам да је оставе у ВНЦ за успомену.То је била једна од првих које су произведене. О квалитету пушке говори и то да до тада 8преко 30 година на употреби) није била ремонтована и била је функционално исправна (додуше, цев је била потпуно нагрижена).

И данас имам ловачки карабин са истим механизмом (и крилцем кочнице) као на војничкој пушци. Врло прецизно оружје.

Да не заборавим, иако већина зна, произвођач пушке М-48, "Предузеће 44", је данашња "Црвена Застава".

Mislim da puska m-48 bila ja najduze u naoruzanju u Makedonskoj Armiji,dok sam sluzio vojni rok 2003 logistickom nastavnom bataljonu,u Kasarni Gjorce Petrov u Skoplju,nemali broj vojnika duzio je m-48,dok su svi ostali duzile papovke.povuceni su mesec dana pred da otsluzim vojni rok,nakon toga veliki broj pusaka prodani su u Americi,ustvari jedan del bio je kompenzovan za snajperske municije 12,7mm,za koje se kazsnije ispostavilo da je municija iz drugog svetskog rata,pa je izbio skandal.isto prodane su i m-59/66 pap ako se ne varam u Hrvatskoj,da bi potom,preko posrednika budu isporuceni u Americi.

Наше пушке М-48 су израђиване врло квалитетно и као такве су врло популарне код колекционара, али и код оних који воле маузер М-98, јер ова наше је сам његова копија. "Застава" је пре 90-тих доста продавала тих пушака арапским земљама. Ја иначе имам "Заставин" карабин на бази М-48. На њој нема ни једне ознаке "Заставе", већ је исписано: "Mauser - Werke"  A.G  Oberndorf . Карабин је у тзв. плавом бруниру са ораховим кундаком. Кундак је ловачки, не војнички. Такви су и нишани. Врло је квалитетно израђен. То је из серије коју је "Застава" радила за Маузер, под њиховим именом.

Ja obožavam tu pušku. Precizna, teška, prava vojnička. Toliko je volim da sam kupio jednu kad su je prodavali u Vojsci u lovačkoj verziji, kasnije dokupio Zrak optiku i sastavio, super je.

Jednom, na Sutromanu iznad Bara idemo da ja kao "stručnjak" upucam prijatelju - lovcu, inače civilu, snajper M-48. Nešto nije bilo u redu sa obaračem, nekad opali i kad ga dirneš sa strane, kao dahom iz usta. Ispalio 50-60 metaka, nekako uspeo, ali rame od onih 5-6 nenadanih okidanja, kao kod crnca!

Pucao sam iz M48,ali i iz one "originalne" M98-a obe su bile proizvod "preduzeca 44"!M98 ima duzu cev i preciznija je i na strelistu sam na 200m postizao 110-120 krugova(nisam neki snajperist) a sa M48 jedva 80-90 krugova!Ali u principu obe su puske bile dobre za svoje vreme-kod tolike masovne proizvodnje i upotrebe od 30-40-50 godina jos su dobre sto govori o dobroj kvaliteti "preduzeca 44"-Crvena zastava!To su puske sa kojim su se prvi put susretali milioni ljudi iz bivse SFRJ, i bila je dobra osnova za dalju obuku na novijim modelima streljackog naoruzanja!Zato mnogo ljudi o ovome govore sa sjetom i rado se podsecaju na proslost (i mladost)!

Не знам на који "оригинал" М98 мислиш који се разликовао од М-48. ЈНА је до средине 50-тих користила сличне пушке, истог система, из ратног плена, али тога касније није било, бар не на задужењу у јединицама. Иначе, један од елемената који битије утиче на прецизност стрељачког оружја је дужина цеви.Дужа цев, у принципу, представља већу прецизност.

Zbog ovoga sam se sa jednim "stručnjakom" za oružje zamalo posvađao. Pošto je on uporno tvrdio da dužina cevi nema nikakve veze sa precznošću, a itekako ima. Što ga duže usmeruje to je preciznije.

Nije to ni bitno, ovo sam hteo da pitam. Recimo Dragunov je rađen u više varijanti, pa sam viđao recimo ruske snajperiste (na slici) u Čečeniji sa izrazito dugim cevima od onih uobičajenih, pa se pitao šta je ovo, dok mi neko nije objasnio da je reč o verziji Dragunova.
Pitam se zašto snajper M-76 nije rađen u varijanti duže cevi?
I jel M-48 ima uopšte dužu cev od M-76?

Vidio sam original njemačke cijevi koje su se koristile na M 48.

Деда ми је био пушкар (пословођа у одељењу за пушчане цеви) у предратном ФОМУ (Фабрика оружја и муниције Ужице), касније "Први партизан". Колико се сећам из његове приче у почетку су код производње пушака коришћене цеви са заплењених немачких пушака или остатака југословенских М24 или су те, заплењен пушке ремонтоване.Отуда је вероватно да су неке пушке М-48 имале немачкде делове, па и цеви. Ја сам у јединици дужио пушки М-48, произведену 1949.године серијског броја 100.

Иначе, дужина цеви није једини елемент прецизности, али јесте важан.

Jeste pomalo off, ali kad ste krenuli...
Koliko korak uvijanja žlebova u cevi može da kompenzuje dužinu cevi? Tj., kolika je razlika u preciznosti između duže cevi sa manjim korakom uvijanja u odnosu na kraću cev sa većim korakom?

Nisam neki veliki stručnjak za ručno vatreno oružje, ali ću vam kazati nekoliko stvari.

Dužina cevi puške je bitna sa aspekta izgaranja cele količine baruta koja je u metku (čauri). Uvek se teži tome da se dok zrno putuje kroz cevi - izgori kompletan barut, tj da gorenje baruta traje onoliko dugo (vremenski) koliko zrno putuje kroz cev, da bi se na ustima cevi dobila maksimalna početna brzina zrna. Ako barut izgori ranije - ne valja, jer faliće energije da se zrno progura kroz cev. Ako ima još baruta a zrno je izletelo iz cevi - stvaraće se veliki bljesak na ustima cevi a samim tim i velika detonacija.

Znači, dužina cevi je uvek kompromis: kod vojničkih pušaka se uvek dimenzioniše (proračunava) na jednu vrstu municije, da bi se dobio optimalni sistem puška - metak. Čim se promeni metak (druga serija metaka, druga fabrika) dobiće se drugačija slika pogodaka.
 
Na preciznost klasičnih pušaka sa otvorenim nišanima presudno utiče dužina nišanske linije (presudnije od dužine cevi).

   

Pusku M98 sam susreo na gadjanju prilikom Sindikalnog prvenstva Makedonije-a ne u JNA-ta puska je bila u "naoruzanju"nase streljacke druzine.Kad sam spomenuo original,mislio sam na pusku koja je bila uzor pri stvaranju M48!Ali lepo se na pusci video zig "preduzece 44" i M98-dali je bila neka masovna proizvodnja-neznam(najverojatnije je to period 1946-50godine).A svako zna da duzina cevi znatno utice na preciznost-naravno prvi uslov je kvalitetna izrada!Stariji clanovi druzine su pucali sa M98 i na 500metara!(razumese u grudnu a ne u obelezenu metu).

У сваком случају пушке М-48 или М98 су биле врло прецизне. Осим конструкције томе је врло доприносио квалитет материјала и посебно израде. Није ни чудо што се са лакоћом гађало на 500м у грудне мете. Пушка М48 има почетни нишан "2" (200м) јер је путања зрна у првих 200м врло "равна" и сигурно погађа сваки циљ величине фигуре главе. Уосталом и дан данас је систем брављења на овом оружју је врло присутан на ловачким карабинима, али и неким снајперским пушкама. "Застава" је ове пушке израђивала такође врло квалитетно. Она је чак за потребе "Маузера" (на основу уговора) израђивала пушке са њиховом сигнатуром. Већ сам поменуо да сам имао ловачки карабин произведен у "Застави" на основу М48 (М98) само са  ознакама Маузера. Цев и метални делови су били у "плавом бруниру", са избушеним рупама за постављање оптичког нишана и са ораховим кундаком. То је изгледа рађено за арапско тржиште.

Ajde da malo prosaramo temu. :)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ево ловачке варијанте карабина М-48. Овај има ознаке "Маузера",а ли је урађен у Застави, по поруџбини Маузера.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

@Dzumba Jel to M70 samo sa oznakama mauzera?

Završna obrada je na nivoju.. To je serijsko tako ili?

LPB

Ово није М-70 већ М-48 направљена као ловачки карабин. Дакле, механизам и цев су идентично као код стандарне М-48. Магацин се мало разлукује. Ја бих рекао да су цев и механизам као на оној старој снајперској пушци репетирки (ваљада М-67), али је финиш квалитетнији. Кундак је класични ловачки. "Застава" је направила серију ловачких карабина које су познатије (међу припадницима ЈНА и ВЈ, којима су касније понуђене за куповину) као варијанте 1,2, 3 и 4. Мислим да је ова варијанта 1. Ова варијанта је рађена  квалитетно, са ораховим кундаком, неке и са гуменим потковом кундака, а неке и са кундаком који има испустом за образ и сл. Пушка има већ убушене отворе за постављање монтаже за оптички (снајперски) нишан. Урађена је врло квалитетно, затварач клизи лако, обрада метала је такође врхунска. Не би Немци ставили своје ознаке да није тако.

Варијанта 2 је рађена са кундаком од лошијег дрвета (буковог) и мало је лошијег финиша, али је, као и варијанта 1 израђивана као ново средство, (цев и механизам нису скидани-ремонтовани са М-48). Варијанта 3 и 4 су уствари ремонтовани стари карабини М-48 код којих су замењена цеви (стављена је нова), по потреби и остали делови а кундак је делимично мењан (варијанта 3). Варијанта 4 је практично идентична пушци М-48, док су код варијанте 3 скинути неки делови (мислим да нема "гривне" напред , игле за нож, дрвене облоге изнад цеви и сл.).

Варијанте 1 и 2 су се могле наручити и са већ постављеним монтажама и оптичким нишанима "Зрак".

Ове пушке су углавном извожене у Америки и арапске земље где је М-98 врло на цени. На овој пушци, чије сам слике поставио и стоји ознака М 98.

@Dzumba
Hvala na detalnom objašnjenju.
Ovaj prekrasan primerak je u tvojem vlastništvu?
Može još pokoja slika puške i detaila?

Hvala
LPB

Koliko je modela pušaka u svijetu napravljeno ni broja im se ne zna. Zadivljuje činjenica da svi cijene M 48 zbog kvalitete izrade i preciznosti. Ta je puška obilježila 20. stoljeće u Jugoslaviji. Pravi izvozni proizvod.

Ради поређења ево једне ловачке пушке М-70, која је ипак у основи М98 (М-48). Ово је луксузна варијанта у калибру 7,62 "спрингфилд".

[attachment=1]
Карабин М-70 са постављеним оптичким нишаном

[attachment=2]
Изглед затварача и кочнице код ловачког карабина М98

[attachment=3]
Изглед затварача и кочнице код ловачког карабина М-70. Непокретни метални делови су гравирани (код ове луксузне варијанте), па монтажа оптичког нишана (на предњем делу снимка) ружи гравуру

strasna puska

Још неколико снимака карабина М98, углавном детаља:

[attachment=1]

[attachment=2]
Задњи механички нишан (иначе ова пушка има "фабрички" припремљена места за постављање монтаже за оптички нишан)

[attachment=3]

Некилоко детаља на карабину М 70:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

@dzumba
Jeli isti korak zavojnice kod M-48 i ove lovačeke varijante što je rađena za Mauzer?

Hvala Dzumba,

M70 je ok, ali je M48/M98 prekrasna.. Mauser u svoj lepoti, brez dodataka...

LPB

Трифко86: Предпостављам да јесте, али нисам сигуран. У упутству не пише тај податак. Пише да је цев код свих модел ловачких карабина М-48 дужине 60 см. Иначе, "Застава" их је, бар према упутству добијеним уз пушку, нудила у калибрима 7Х57, 8Х57 ЈС (такав је овај на сликама), 25-06 ремингтон, 22-250 ремингтон, 6 мм ремингтон, 243 Win, 6,5Х57 и .308 Win. Колико знам из праксе варијанте 3 и 4 су биле само у калибру 7,9мм (8ммХ57 ЈС).

Уграђивани су два типа механизама за окидање: са једном обарачом и са две (као овај на слици). На механизму са две обараче се може подешавати сила окидања (шрафићем са доње стране) и обезбедити тзв. снајперско окидање. Функционише на тај начин што се прво повуче један обарач (онај ближи кундаку). Тако онај главни обарач (први по реду) постаје врло осетљив и окида на подешену силу, практични на мало јачи додир. На тај начин се повећава прецизност и брзина опаљења, што је важно код гађања дивљачи са чеке.

Нишани на пушкама типа 1 и 2 су тзв. ловачки подешиви нишани, а на пушкама 3 и 4 класични војнички са поделом од 2-20 (200-2000м). Карабини 1. и 2. су фабрички упуцани са нишаном за 100м.

Kako je to  mojoj generaciji tumačeno i predočavano. Dočekala me na predvojničkoj i obuci.

Da li su to karabini koje smo kupovali preko " sindikata" 92?Ja sam poručio 308 Winčester ali sam jedva smuvao da dobijem 8x57 pošto sam otišao iz mornarice na Dunav.

Да, то су ти карабини набављани преко "синдиката", али 1990-1992.године. Неки их нису ни добили. Бар не оно што су поручили. Заправо "синдикалани" је овај 7,9мм. Онај други "спрингфилд" није.

Da to sam i pretpostavio.inače da mi kolega nije nije prešao u komandu mornarice i ja bih ostao kratkih rukava .

Zna li neko koja je početna brzina zrna kod ove puške.

Према упутству за обе пушке чије сам слике постави за Vo (почетна брзина), за муницију 8х57ЈС, зависно од тежине зрна је:

зрно 11,5г                 789 м/с
зрно 12,7г                 730м/с (зрно које се најчешће користи)
зрно 12,7                  828м/с

Сва зрна су са оловним врхом. Тежине барутних пуњења нису назначене, али се могу наћи у каталозима "Првог партизана" чија се муниција користи за испитивање.

Konkretno me zanima za klasični vojni metak 7,9, dok za municiju 8x57JC imaju te vrijednosti deklarisane na kutiji i razlikuju se od proizvođača do proizvođača.

За војни метак не знам. Вероватно има у правилу пушке М-48, односно у таблицама гађања.Ако неко има нека постави.

Za vojni (špicasti) metak sa teškim zrnom (12,7 gr) početna brzina je 730 m/s. Mislim da je i kod snajperske municije (sa ljubičastim lakom oko kapisle) početna brzina ispod 800 m/s.

Kod lovačke municije istog kalibra početne brzine variraju, prvenstveno zbog različitih težina zrna, koja se koriste u lovovima na divljač različite biomase.

Naprimer:
- PPU sa zrnom SP (soft point) 12,7 gr - 795 m/s
- Igman Konjic, 11 gr SP - 850 m/s
- Igman Konjnic 9 gr SP - 900 m/s - mislim da je ovo najlakše i najbrže zrno u ovom kalibru. Više ga ne nudi niko od proizvođača municije. Razlog leži u tome, što je zbog relativno velikog kalibra i male mase, zrno veoma kratko. Zbog toga i zbog veoma velike početne brzine njegovo vođenje kroz žlebove je prilično ''labavo'' što je doprinosilo velikom rasturanju. 
- RWS, TUG zrno 12,8 gr - 800 m/s
- RWS, H mantel zrno 12,1 gr - 820 m/s
 

  Kako se ponaša snajperski metak pri opaljenju iz ovih naših pušaka,i da li ga je uopšte preporučljivo koristiti?

Sva vojna municija 7,9 mm mauzer se može bez ikakvih problema ispaljivati iz lovačkih karabina kal 8 x 57.
Obzirom da su početne brzine kod vojne municije nešto manje nego kod lovačkih metaka, grupisanje pogodaka nije isto.
Bitno je, međutim, napomenuti da upotreba vojne municije sa punom košuljicom zakonom zabranjena u lovu! 

  Iako nisam lovac Znam Da Je ZABRANJENA upotreba vojne municije u lovu.Od kako sam ga preuzeo, karabin stoji u ormanu.Nijedan metak nisam ispalio iz njega.Morao bi da konzerviram cev pošto nemam nameru da ga koristim.Pitanje je čime i koliko često??? 

Пушко добро очисти и подмажи (без претеривања у количини) уобичајеним заштитним уљем које можеш да купиш у продавницама ловачке опреме. Тако подмазано оружје може без икавих проблема да стоји најмање 6 месеци.То ти је војни стандард за коришћење ЗУОН-а. Ако је у сувој просторији, у наменској футроли може и дуже (2-3 године), али би је ипак требало бар једном годишње очистити и поново подмазати. Ако тако радиш може да траје вечито.

  To je uredu.Mislio sam neki trajniji način,možda da nabavim neko sredstvo kojim se cev konzervira.Ipak hvala.

Zavisi kako hoćeš da ti puška stoji konzervisana, u vitrini ili negdje gdje nije toliko "upadna" ?
Ako je namjenjena za mjesto gdje nije toliko upadna i gdje neće privlačiti poglede ja ću ti reći najbolji način, provjeren, napuni cijev "tovatnom masti"....
Kada budeš htio da ukloniš mast to se vrlo lako radi benzinom ....

[attachment=1]
 Da li ovo nekom treba?
[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Килетов предходни одговор илуструје онај мој из 40 поста у овој теми. Ознаке 1,2,3, и 4 означавају варијанте карабина које је својевремено нудила "Застава" као ловачке варијанте карабина М-48.

 Našao sam uputstvo i rekoh sebi da možda nekom može da posluži.

Najjednostavniji nacin zastite je da se puska dobro ocisti u cev se stavi plasticna zica premazana antikorozivnim sredstvom, a sama puska uvije u plasticnu foliju takodje premazanu antikorozivnim sredstvom.Tako zasticena puska ili bilo sta drugo je zasticeno dve godine i uvek spremno za upotrebu.Najsavremenije folije su VCI2000.Stiti se oruzje , borbena i ostala tehnika i zastita moze da ide  do 10 i vise godina

Када је у питању заштита ја користим примитивну класику: добро очистим цев и све спољне металне делове. Подмажем заштитним уљем, али не превише. Метлане делове умотам у мастан папир или крпе (чисте и суве), све то сместим у футролу и оставим на суво место.  Пет година нисам пипнуо пушку. Нагриженост "нула". М-48 је квалитетно оружје, од квалитетног материјала па је ово могуће. Ове савремене аутоматске јој по том питању не могу ни прићи.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Služio sam vojsku u na aerodromu Zemunik kod Zadra daleke 1981G.Tamo sam dužio M-48 iz koje nije ispaljen ni jedan metak.Skoro da je nisam ni nosio,a ne saćam se da li sam je ikada čistio.Sećam se daje cev bila obojena u crno.
Inače smo za vežbu rezervista čistili ruske automate(sa burencetom) na kojima je stajala godina izrade 1944.Bili su potpuno novi u sanducima jako zamašćeni.
[attachment=1]
slika je iz starog FRONT- a

Да си био педантнији, кад су ти давали пушку на задужење, сетио би се, да су ти приказали и Техничку књижицу ТК ТС-100 (у то време је задужење пушке био свечани чин), па си на задњим страницама могао да видиш Образац: "слика погодака". Слика се формира приликом упуцавања пушке у фабрици, али има празних рубрика, које се попуњавају приликом експлоатације тог срдства.

Према томе, овде се само изрази: ".... имао сам пушку из које нисам испалио нити један метак...." и ствар је решена.

Љуба

Ljubo ja i pored najbolje voje ne mogu da se setim te knjižice.Pušku sa zadužio u Somboru,dok sam bio na obuci,i u Zemuniku.Ova u Somboru je bila jako istrošena.
Nikakve knjižice nisam video,niti mi je neko pokazivao.Ne mogu da tvrdim da ti nisi upravu,ali ja bih rekao da iz nje nije pucano.

Из пушке коју је Коста добио у Земунику вероватно он није гађао. Међутим, то не значи да из пушке није уопште гађано. У Сомбору је сигурно гађао бар једанпут, а вероватно три пута. А то да није добио ТК, то верујем. У Сомбору су командири у ваздухопловним настваним четама били махом ваздухопловнотехнички инжињери. Њима је свака пешадијска работа била страна и углавном мрска. Долазак у Сомбор у ВНЦ, и бављење пешадиском обуком већина је доживљавала као казну. Част појединцима, али често ни они нису добро познавали пешадијско наоружање и тактику. А то је било 50% укупне обуке војника ваздухопловних специјалности, посебно у првом месецу обуке (трајала је три месеца). И сам сам се чудио зашти су командири водова и чета били техниучких специјалности када стручну обуку они скоро уопште нису држали. То су радили тзв. стручни настваници, посебна група старешина у сваком од настваних батаљона.

Мислим да сам већ споменуо и мојој чети у Сомбору је била пушка М48А чији је серијски број био 100. Када сам је раздужио (1981.године) отишла је на генерални ремонт. Пре тога није никад била на ремонту. цев јој је била нагрижена 100%.

Коста рече да је цев била офарбана у црно? Ако је била црна изнутра није била "офарбана" већ јој је цев била нагрижена 90-100% или прљава (што му дође на исто). С поља цев се не фарба, већ брунира црним бруниром. Ако је боја брунира јако изражене вероватно је скоро била на ремонту и након тога није пуно коришћена.

Dzomba je u pravu,u Somboru smo nekoliko puta pucaliiz M-48. Koliko se sećan jednom danju,jednom noću,i jednom sa tromblonom.Tromblonom  nismo pucali iz  svojih  pušaka ,nego onaj prvi u vodu koji puca ostavi svoju pa svi ostali sa njom gadjamo “tenk”.Ustvari metalmi ram koji predstavlja tenk.Mislim da se na kraju jedna puška raspala ili barem pokvarila.
Koliku snagu ima zrno koje ispali ova puška sam video tek kada sam lepio mete.Uvale vam kantu punu nekog smrdljivog lepka i okrugle papiriće,i sa njima idete u veliki rov ispred meta.Kada su počeli meci da zvižde ,svi koji su bili u rovu ,su se sklupčali u najdubljem delu.
Puška koju sam zadužio u Somboru je imala broj 27861 i na bajonetu je bio isti broj.
U Zadru je puška bila brunirana ,ne farbana u crno,samo spolja ,naravno.Bila je kao potpuno nova i to ne samo moja već svih u Vazduhoplovno tehničkoj radionici.Njih smo nosili samo kada je uzbuna.

Nisam znao za te rovove ispred meta, jer to kod nas nije bilo. Mi smo nakon izvrsenog gadjanja otrcavali do meta i nakon prebrojavanja krugova, lepili pogotke papiricima kao sto si i ti pominjao.

Да вас подсетим како је Правилом било регулисано чишћење и одржавање:
[attachment=1]

Ова средства имају сада своје заменитеље, али технологија је напредовала и пружа бољи квалитет

[attachment=2]
ови поступци се у целости могу применити и дан данас

Evo i staramajke naše četdesetosmice.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Krasno izgleda, dali je u voznom stanju ?

poz.

Cev nagrižena 10%. Pucao sam iz nje na Carevoj Ćupriji (maksimalna dužina strelišta 100 m), a pošto je najniži  nišan od 400 m nišanio sam ispod mete i naravno pogađao sve u crno. ;D

Најнижи нишан на 400м, е рекох сад ћу да га на брукам. Ка оно стварно.
Још ја припремио слику:
[attachment=1]
кад оно:
[attachment=2]
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c015.gif)

Ето, сад нек' неко каже да ове наше теме немају едукативни карактер.
Огласио сам се због овог натписа:

[attachment=3]

Има ли код нас неког са више податако о том моделу М.48 "БО" (http://www.surplusrifleforum.com/viewtopic.php?f=96&t=39775)

Dali je to moguča oznaka?

LPB

M 48 i obitelj su stvarno najbolje puske svog doba 8a i poslije). Ali kad ce netko staviti topic o mojoj omiljenoj M 59/66? Omiljena stoga jer mi se lijepo raspala poslije sastavljanja (predvojnicka) kod repetiranja. Naravno, profac odmah "Sad cemo mi pokazati kako se to sastavlja!" Ponovi radnju, repetira i opet fljus, svi dijelovi se razlete po stolu... Isto tako i iduci sat u iducem razredu ;)

Ovaj (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=1045.0) topic ne valja? ;)


LPB

Па то је нека чудна подударност.
[attachment=1]
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c024.gif)

Баш сте ви неке курате среће!

Puno hvala na linku, nisam ga prije otkrio. Yes, to je slavna PAP-ovka.

10 % bebica.  :)

Znaš kako je nama instruktor na nekoj obuci objašnjavao razliku između M48 i AK47 :

Ljudi moji, mauzerka je napravljena da ubije konja na 2 km a kalašnjikov da ubije čovjeka na 400m .


poz.

Evo i čudne sprave:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Tromblonski nastavak, sa nišanom samo za koju pušku to je pitanje. Možda M-48 ...

Naravno.

Taj sam nastavak dužio na obuci u Senti.

Jel' možete da postavite slike tromblona koji je ispaljivan sa M48, i je li postojalo više vrsta kao naprimer što PAP i AP M70 imaju različite vrste tromblona, različitih namjena ?

Trombloni, koji su se koristili u JNA, bili su "univerzalni", znači koristiti su se mogli sa svih pušaka, manjenjenim za to (M48 sa tromblonom M40, PAP, M70..). Ako se ne varam, premer tromblona bio je 22 mm (kao u zapadnim zemljana)

[attachment=3]
[attachment=1]
[attachment=2]

Tromblonske mine

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Izvor: Pravilo Puška 7,9 mm M48 sa tromblonom M.60

Hvala Božo, po ko zna koji put  ;)  :super :super :super  :klap

u nekom pravilu ili uputstvu (vise se ne secam tacno) naleteo sam da se kod nas upotrebljavala i mina "energa", a da je tek kasnije konstruisano ovo nase "tromblonsko  naoruzanje".

tandzaru sam prvi put vido u osnovnoj, kad je proneo neki nastavnik stanko. dok sam ja stigao u 7. razred nije vise bilo odbrane i zastite, a prva pomoc i zastita postala je samo prva pomoc. ipak mi je jos tada, na lepu molbu, uz osmeh pokazao kako se njome rukuje. prvi put sam iz komsijinog karabina gadjao sa 12 godina, ali je bio u 30-06. dobro sam gadjao (ja nisam bio tako mrsav ;D), svi stari lovci su se cudili kako dete tako mlati karabinom. jes mi je malo bilo "drezgavo" prvi put, ali posle je bilo uzivanje. kasnije mi je kroz ruke proslo vise ovih odlicnih pusaka u najrazlicitijim prepravkama, pa cak i kao "kratez". nije bilo mesto da i to probam, ali iskreno, razmislio bih dobro pre toga. kad sam 2003. bio u vojsci u pancevu, prilikom povratka sa nekog terena prosli smo pored prirucnog magacina, a ispred njega na stolu nekoh 60tak ovih pusaka, fino konzerviranih. taman sam poceo da razmisljam na koju foru jednu da maznem, kad se cuo potporucnik: "profesore, da se nisi usudio!". ;D ne znam sta je bilo sa njima, ali mi je zao sto nemam jednu...  :'(

http://www.youtube.com/watch?v=qz0faKQu8us

Очигледно је пушка прилично исхабана. Примећујем неки угравирани натпис са десне стране код уста цеви. На крају натписа је текст "Застава армс" (написано латиницом), остало не могу да разазнам.

NA internetu sam naleteo na zastavinu pušku M-63, za koju stoji, da je "tenkovska" ili bolje rečeno, da je razvijena za potrebe posada tenkova, artilerije i slično.

Dali je to usvojeno u naoružanje JNA ili je to moderni marketinški trik?

Slike preuzete odavde (http://www.gunauction.com/search/displayitem.cfm?itemnum=8681273) a cena je 500$.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

LPB

Vrlo lepo izgleda. mislim da nije usvajana u naoružanje, jer je u međuvremenu napravljen automat M-56.

Glanc nova, lepo izgleda i za na zid. Ali razmišljam, dali ima i ova probleme zbog prekratke cevi, kakve su imali "štuc-evi" (skračena m95 mannlicher karabin) u AU.

Vrlo vjerovatno, zbog toga se puška radi u kalibru 7.62.

http://www.mauser.net/firearms/rifles/mauser-rifles/m63tanker/index.htm

Inače tvornica u Kragujevcu je već ranije radila tzv. jurišnu pušku ( mislim kasnih 30-tih ) M 1924 ČK.
Tako da ovo je vjerovatno samo nastavak toga.
A i nema mi logike da su išli ovo radit za tenkiste pored onoliko automatskog oružja iz DSR.
Vjerovatno samo marketinški trik.

poz.

Prelepo izgleda ova kratka puška; cevi su duge samo 17,4 inča, a radi se u 3 tipično američka kalibra: 30-06, 308 i 243 Win.
To što je cev tako ekstremno kratka verovatno utiče na balističke karakteristike, ali najvažnije je to, da kod normalnih puščanih kalibara, kao što su ova navedena 3, a tu se može ubrojiti i 8 x 57, skraćivanjem cevi ne sagori kompletna količina baruta, pa je pucanj izuzetno jak, takođe i bljesak na kraju cevi. Zbog toga nije ugodno pucati iz takvih ''budževina''.

Normalna dužina cevi za te kalibre je oko 60 cm.

Čitao sam o ovom "kratežu" negdje prije, isto je bilo navedeno da je "tenkovski" i sl. karabin oznake M63 Kurtz, tko se prodavala na Američkom tržištu, ne znam za naše......
Čist marketinški trik, vidi se da je novije proizvodnje a rekao bi i po slikama da je kundak laminiran, mada nisam siguran... i da, u tome textu je pisalo da je bila u kalibru 8mm Mauser.  :krsta  :komp

U temi Puška Partizanka (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=17973.0) dodatak oko starije rodbine M-48.

LPB

Jedan jako pogan metak. Zaostavština od čika Adolfa.

[attachment=1]

[attachment=2]

explozivno zrno? sudeci po cauri nas je.

Baš tako. Neki ga zovu i dum-dum. Metak je nemački, iz drugog svetskog rata. Dok je postojala država sa suverenitetom, puščani meci su se remontovali, za razliku od sada kada seku Prage u furdu. Odeš na otpad i kupiš Pragu sa isečenim cevima. Ali to nije tema....

Vodnik, može li više dealja o tom petku.

Šta tačno znači pojam eksplozivni metak? Je li u pitanju neka minijaturna granata sa eksplozivnim punjenjem u puščanom zrnu?

Baš tako. Koliko me sećanje služi, zrno metka u sebi ima trn,  inicijalno-detonatorsku kapslu i dimnu smešu. Čini mi se da je prvenstveno zamišljen za korekturu vatre. Tada nije postojao portabl laserski daljinomer. Pri pogotku zrno detonira i zadimi, pa se po tome šteluje nišan. U svim ratovima je korišten na neki drugi način....

Zar dum-dum nije obično zrno bez košuljice, koje je "zarezano" na vrhu, pa se prilikom pogotka cepa na nekoliko delova?

Тешко је рећи, без погледа на кутију или сандук у коме је пакована ова муниција, да ли се ради о ремонтованом немачком или нашем метку. Чаура је очигледно наша из 1955 године.

Друго, то није "дум-дум" метак и није обухваћен Женевском конвенцијом о забрани распрскавајућих пушчаних метака. Придев "распрскавајући" се не односи на експлозивне метке (јер је и артиљеријска граната управо таква) већ на пројектиле који се приликом удара у тело распрскавају или значајно (више него други) деформишу због свог облика, конструкционој (унапред задатој) деформисаности врха чиме се стварају врло озбиљне и тешке ране на телу људи 8и животиња). Женевска конвенција је донела обавезу да пушчани меци морају имату пуну кошуљицу (преко језгра, углавном од олова, чиме се смањује деформација меког језгра) и да врх пројектила (зрна) не може бити зарезан или шупаљ. Зато се тзв. ловачка и слична муниција не сме користити у војне сврхе. Такође, неким додатним протоколима је прописана обавеза стабилности пројектила ( да се не тумба током лета како приликом удара не би правио велике улазне ране). Не сећам се тачно, али нешто је прописано око тога у којој половини (или трећини) зрна ће бити тежиште масе како би се смањило кружно кретање врха пројектила као последица померања тежишта зрна уназад. Наиме, због олучене цеви и кретања кроз њу пројектил добија ротационо кретање око уздужне осе. Тако ми се обезбеђује стабилност. Међутим, како тежиште пројектила не може бити у самом врху већ је обично негде око средине, врх пројектила паралелно са ротацијом има и кружно кретање. То кружно кретање је израженије ако се маса пројектила помери уназад. Зато ће такав пројектил, приликом удара у препреку (тело човека) лакше изгубити стабилност и наставити кретање кроз тело "постранце".

otprilike to je to. medjutim, koliko ja znam to zrno je zabranjeno jos u toku Isv rata za gadjanje ljudstva. normalno, to niko ne postuje. austrougarski su imali zuti vrh ako se dobro secam. sve ove budzotine sa rezanim vrhovima u hp zrnima nisu dum-dum metak, vec imaju efekat na cilju slican tom metku.

da li je metak remontovan ili ne pise na kutiji. medjutim, koliko ja znam, prilikom remonta se caura ne menja, vec samo kapisla i barut. zato mislim da je ovo nas metak, mada ne vidim dobro ko je proizvodjac na slici

Isti efekt ima kapljica zive u zrnu (knjiga i film "Sakal"- prvi, ne onaj gdje Bruce Willis daljinski upravlja teskom strojnicom), koja kod "kocenja" zrna na cilju ide dalje i otvara vrh zrna, koji se "rascvjeta". Tako i kalibra .22 in ima efekt puno veceg "dum-dum" zrna.

Према поменутој Женевској конвенцији сваки пушчани пројектил који се "расцветава" или се "распрскава" (али не услед експлозије пуњења)  код удара у живи циљ је забрањен. Забрањен је за војну употребу ( у сукобу који има карактер рата). Међутим, није забрањен за полицијску употребу, а још мање за терористе.

Не стоји тврдња да је пројектил (зрно) чију је слику поставио "водник полиције" забрањен за гађање људства током 1. светског рата. Он једноставно не потпада под конвенцију о забрани. Да јесте они који су га увелу у употребу би били оптуживани од стране победника за кршење конвенције (а нису). Он и није намењен за гађање људства већ за обележавање циљева. И данашњи обележавајући (или панцирно-запаљиви) пројектили ће код удара у живи циљ нанети озбиљне и додатне ране, чак и тровање, али нису обухваћени конвенцијом.

dzumba, ovo sam cuo od bivseg sefa vojnog muzeja prelevica koji je o tome pricao u nekoj emisiji. zrno je bilo namenjeno za korekturu vatre, to stoji, ali stoji i da je svesno korisceno za gadjanje ljudstva od strane a-u vojske, te je zato ubrzo zabranjeno. cak je i neka komisija dolazila u crnu goru jer su austrijanci tuzili crnogorce za upotrebu ovakve municije, a ispostavilo se da su crnogorci koristili neku prastaru municiju sa olovnim zrnom (verndl?) jer su izbacili na polozaje sve sto je moglo da puca.

Тако је, управо је та муниција са оловним врхом и била проблем,а не ова експлозивна. Она (са оловним врхом) је била забрањена јер нема, није имала пуну кошуљицу као што предвиђа конвенција.

ta municija jeste bila problem, ali su austrijanci tuzili crnogorce za koriscenje eksplozivne municije (ponavljam, tako je prelevic naveo u toj emisiji). posle se ispostavilo da je bila olovna bez kosuljice, a da cg nije ni imala eksplozivnu municiju.

nego, kako to da se ovakva municija jako retko sretala? znam da smo je proizvodili (mislim da je radio igman), a vido sam je samo jednom na pocetku "veselja" u slavoniji, kad je komsija doneo. da li je moguce da je proizvedeno relativno malo ovih metaka? kao i klasicnog pancirnog zrna, bez zapaljive smese, koje sam vidjao jako retko i jedva uspeo da se docepam jednog za kolekciju.

Neverne Tome me primoravaju da iskopavam prastaru literaturu.
Izvor:

[attachment=1]

[attachment=2]

Ono ''n'' znači da je metak nemačkog porekla, kao što ''a'' znači da je američkog, a ''s'' sovjetskog.

[attachment=3]

Predpostavljam da metak zovu dum-dum, zato što se pri korišćenju istog čuju dve eksplozije. Jedna pri opaljenju, a druga pri udaru u cilj.

[attachment=4]

[attachment=5]

Zapravo dobio je ime po mjestu Dum Dum kod Calcute, gdje je za britanske vlasti u Indiji bila tvornica oružja.

Hvala puno na informaciji. To nisam znao. Po nekom mom shvatanju dum-dum je ''narodni'' izraz. Tako su npr. M 48 zvali tandžara. Zvanična klasifikacija je FMJ, soft point, hollow point ... Molio bih vas da me ispravite ako grešim.

Dum-dum municija:

An expanding bullet is a bullet designed to expand on impact, increasing in diameter to limit penetration and/or produce a larger diameter wound. It is informally known as a Dum-dum or a dumdum bullet. The two typical designs are the hollow point bullet and the soft point bullet.

http://en.wikipedia.org/wiki/Dum-dum

Obeležavajuća municija:

Before the development of tracers, gunners relied on seeing their bullet impacts to adjust their aim. However, these were not always visible. In the early 20th century, ammunition designers developed "spotlight" bullets, which would create a flash or smoke puff on impact to increase their visibility. However, these projectiles were deemed in violation of the Hague Convention's prohibition of "exploding bullets."

http://en.wikipedia.org/wiki/Tracer_ammunition#cite_note-0

То што пише у Правилу које постави Водник полиције, о томе да је метак са експлозивно-запаљивим зрном  "популарно дум-дум", је апсолутно нетачно. Кога занима ево на овом делу Википедије наћи ће линкове који упућују на Трећи протокол Четврте (женевске) декларације из 1899.године. У Протоколу лепо пише шта је "муниција која се лако шири". Колега је претходно навео зашто се ти забрањени меци називају "дум-дум" (по мести из Индије). Очигледно је аутор правила мислио као и већина осталих грађана: "дум-дум" је у нашем језику, посебно код изговора "ономатопеја" - подражавање пуцњаве). Уосталом "техничари" који су писали правило увек су слабо познавали право и историју.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Haa%C5%A1ke_konvencije_%281899._i_1907.%29

Dum Dum: tko je odrastao u 1970tim, poznate su mu i jeftine i malo deblje od standardnih "long plej" gramofonske ploce, proizvedene po licenci ili bez nje takodjer u mjestu Dum Dum ("Dum Dum India").

Ја овде још једном напомињем, јер видим да и стручна лица, због лоше литературе, бркају шта је међународним конвенцијама забрањена  (популарно називана "дум-дум") муниција. То није експлозивна муниција (која експлодира усред дејства експлозива који је у пројектилу-зрну), већ муниција која се "лако шири" (експандира, деформише) приликом удара у живи циљ због облика зрна и која нема пуну кошуљицу. Војна муниција увек има пуну кошуљицу и врх зрна не сме бити зарезан. Пројектил не сме да се "тумба" док лети ка циљу, односно то тумбање не сме бити намерно, конструкционо изазвано.

Својевремено се водила дискусија да ли пушчана муниција 5,56 мм (СС-109 и слична) потпадају под конвенцију и забрани муниције чије се зрно "лако шири", јер зрно приликом удара у циљ одмах губи стабилност и не пробија праволинијски, већ "кривуда" и изазива врло тешке ране. Закључено је да не потпада под забрану јер задовољава дате услове.

Џуба, друже, апсолутно си у праву. Сећам се тих тих дискусија, било је и  доказа поткрепљених сликама о понашању тих зрна у телу човека.

А колико се сећам ми смо изучавали те конвенције, учили су нас да их тумачимо, па на крају полагасмо и испит - "Међународно ратно право".

Поздрав Љуба

 ;D Još se nađe pokoja.

---------------

Objesio "tandžaru" na ramena i prošetao se s njom kroz grad
Muškarac (63) čistio je dvorište i pronašao je jugoslavensku pušku M-48, popularno zvanu 'tandžaru'. Uzeo ju je sa sobom te ju dragovoljno predao u policijsku postaju
Piše: Luka Negovetić, Franjo Lepan

[attachment=1]
Išao sam u pekaru te sam vidio starijeg čovjeka koji je nosio pušku. Izgledao je kao da je došao iz Drugog svjetskog rata. Nisam htio prići bliže jer tko zna kako bi reagirao, rekao nam je Josip koji je u četvrtak u Novoj Gradišci poslijepodne fotografirao muškarca s puškom.

Jugoslavenska puška M-48, popularno zvana "tandžara", odnedavno je u vlasništvu PU Brodsko-posavske. Dobili su je od 63-godišnjaka koji je pušku našao dok je čistio oko svoje kuće u Donjim Rogoljima kod Nove Gradiške u kojoj nitko ne živi. Kako se tamo našla nije mu poznato.

[attachment=2]
Osim te povijesne puške koja je nakon 1948. godine dugo bila glavno pješačko oružje ne samo JNA već i vojski Alžira, Egipta i Iraka, pored nje pronašao je i jednu očuvaniju poluautomatsku pušku, te oko 90 komada streljiva za obje. Kako bi se podsjetio na davne vojničke dane na rame je kratko objesio tu vojnički nerazdvojnu pratilju, a potom je odlučio predati je policiji.

[attachment=3]

   24sata (http://www.24sata.hr/)

Kreativnost ?  :udri

deluje da ce se raspasti... :D

"padobranska" verzija ;D

Slike sam skinuo sa sajta  www.pik.ba  uz saglasnost vlasnika, prodaje ga kao "lovački karabin" :D  :komp

Puška M-48 se u principu legalno može koristi kao lovački karabin.

Ali ova budževina mi baš ne liči ni na šta!

Cisto me ineteresira dali znas koliko trazi? Licno mislim da je upropastio :( steta....

Traži 350 Maraka, to ti je oko 175 Evra....
I ja mislim da je upropastena ali nije kundak novi skup, za 150 maraka se može naći fin, solidan lovački kundak, a ovu "klocnu" odložiti negdje, van domašaja oka  :pirat  :krsta  ::)

previse je to para za tandzaru...

U pravu si, za 200 maraka se može naći lovački karabin u dobrom stanju
Mada zanimljivo šta sve ljudi rade, iako ne vidim neku koristnu funkciju ove štake  ;D ;D ;D

Realno ne bi mu dao vise od 30-50 evra, jedino mozda za neke delove ako trebaju oruzaru ili nesto...

Xexexe realno, po meni i ne vrijedi više, ako je cevka dobra 50 Evrića i sve nogama u dupe  ;D ;D

50 eu? Ovo prikazano je opasnije za onog koji puca. Nije vridno niti lipe ( pare ).

Ma i da je najbolja ja je ne bi uzeo, jednostavno je izgubila onaj duh 48-ce, ovako više izgleda kao štaka nego kao puška, ali ukusi su različiti :)  :krsta

Sta je ovo ?
[attachment=1]

Ima li ovo što je na slici ikakve veze sa puškom M-48?

Meni se čini da nema. Voleo bih da čujem stručnjake!

Nema nikakve veze sa M48 !
Neznam u koju temu da ga sjestim , neka ga admin premjesti u odgovarajucu temu.

 Postavi pitanje ovde, ako hoćeš:

 https://www.paluba.info/smf/index.php?board=50.0

Vojnik s osobnim naoružanjem, puškom M48.

Koliko sam se god trudio, moja je puska M-48, u bateriji, daleko najvise napredovala u koroziji. Istina, davne '75.

Evo listam temu i vidim da nigdje nema nacrta zatvarača.
Da budem iskren i nisam siguran da bi ga znao sada rastaviti.
Sjećam se jedino da kočnica mora biti u srednjem položaju i da ima neki feder koji te opali u čelo ako si nepažljiv.
Ako neko ima koju skicu bio bi zahvalan, da se malo podsjetim.

poz.

TO je sve što imam.

[attachment=1]



http://www.youtube.com/watch?v=uLo20OiyWSg

LPB

Dvije sličice sa Wiki. Gewehr 98 (http://en.wikipedia.org/wiki/Gewehr_98)

[attachment=1]
[attachment=2]

Hvala Bozo, to je to  :super

Koliko se sječam mi nismo skidali izvlakač i ovu spojnicu nismo rastavljali.

poz.

Ja sam M-48 rastavljao samo jedanputa, tako da nisam siguran ako bi znao sada.

Na obuci sam dužio M 48, rastavljao zatvarač, čistio i sastavljao. To se moralo znati.

Prvi put sam je rastavljao u osmom razredu osnovne škole. Kasnije bar jedan put godišnje na satovima obrane i zaštite.
Prije odlaska u vojsku sam sigurno imao dva ili tri gađanja iz ovog čuda. Odlična mašina.

poz.

I ja sam znao u dušu što sam dužio.. ;)

Kundak je od ovog cuda
[attachment=1]

Kako je stavio ovo na vrh cijevi?  ;D

нарезао навој...

Фирма G2 Mitchell Arms из Београда нуди на продају реплике војничке пушке Маузера 98 (пушка је права, није пластична), ловачке карабине по систему Маузер и снајперску пушку истог система брављења.

[attachment=1]

[attachment=2]

Evo skica za rastavljanje a i tablice sa opisom za otklanjanje zastoja.

Nastavak

I dalje.

tablica za otklanjanje zastoja.

A evo i delova puške.

I nastavak sa elementima RAP-a.

Punjenje i kočenje.

Malo stavova za gadjanje.

Evo jedno pitanje....
naiša san na M48 koja na sebi nije imala oznake na koje smo navikli (tipa broj puške i grb SFRJ)
nego na valjskom dijelu ležišta metka stoji W i broj puške!
pa se pitam je to rađeno za izvoz ili za nešto treće!?

Jesi li siguran da se radi o M48?

Da nije u pitanju M24 koji su Nemci zaplenili i preimenovali, pa je to W od Whermacht koje je ostalo vidljivo?

Ma sto posto M48....i to nova, nije metka ispalila!
Žao mi je šta je nisan slika!
I meni je taj W dava neke indikacije da bi se moglo radit o Njemačkoj, ali nije!
Znaći definitivno se radi o M48.
jedino šta mi pada na pamet je da se radilo o kontikentu pušaka koji je iša za izvoz....al opet nerazumin zašto nema grba!?!? :zid

Ne mora da ima grb.

Državnim grbom su žigosana oružja proizvedena i usvojena u upotrebu za OS FNRJ/SFRJ sve ostalo proizvedeno ili za civilno ili za inostrano tržište nikada nije žigosano sa grbom niti je smelo.

Puške za izvoz su imale oznaku "Preduzeće 44".

A možda se radi i o pušci koja je rađena za potrebe Mauzera jer je postojala i takva praksa u saradnji.

E vidiš to nisam zna.....
P.S. nije pisalo ni Preduzeće 44.....znaći od svih mogućih oznaka na njoj jedino šta je pisalo jest W123456 i
to je to....a preglada san je ko da je Miss svijeta jer mi nije išlo u glavu da ne postoji nikakva druga oznaka
osim toga.

Zanimljivo.

Kao da se radi o primercima za opitovanje iz tzv. nulte serije.

I brojevi posle W idu rastući redom, baš zanimljivo.

ne, ne....možda sam se krivo izrazio, te brojeve sam nasumice naposao redosljedno jer se naravno pravih brojeva ne sićan!
recimo da je pisalo W814662

Ја сам у овој теми већ поставио слике "Заставиног" ловачког карабина на бази М-48, који има на себи ознаке Маузера. Рађен је за извоз али је завршио у земљи.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5900.msg71863.html#msg71863

Вероватно је "Застава" на оригиналне пушке М-48, али намењене за цивилно тржиште, пре свега америчко и арапско, постављала и друге ознаке наручиоца.

Ипак, код овог карабина који помиње колега треба погледати и друге ознаке - жигове (на сандуку, кућишту магацина и сл.). Најбоље је поставити слику па да погледамо. Можда уопште није М-48 већ слична пушка другог произвођача.

Šteta šta nisan slika....sad je gotovo!
puška je bila u vojnom kundaku...SVE identično "normalnoj" M48, ali s karakteristikama koje sam naveo gore...

Koliki je BK za M48

100 metaka.

Rodbina se još uvijek negdje koristi za temeljnu obuku...

[attachment=1]

 ;D

Bio sam uvjeren da je 60 metaka.

Tromblon...

[attachment=1][attachment=2]

У ком ли је магацину ово стајало? Неко га је заборавио?

Rade, dali postoji mogučnost da staviš to na M-48 i slikaš u komletu? Mislim da su takve slike poprilična retkost.

Hvala

Ne mogu da se setim kako izgleda tromblonski metak za M-48. Ima li neko sliku?

Ovo su fotografije sa interneta. Ja sam bio sreće da na jednoj prozorskoj dasci pronadjem dva zatvarača mitraljeza M53.

Mesingani, malo duži nego manevarski, vrh je zatvoren kao i na manevarskom...

[attachment=1]


sličan ovome za PAP/ AP M-70

Sastavni dijelovi.......

[attachment=1]


obratiti pozornost na osnovnu namjenu....... 8)

???

Zapravo se odnosi na dio teksta ispod , a vezanog za TM kumulativnu M-80, gdje kaže :" protivtenkovska borba i uništavanje tenkova do 150 m" , koliki optimist moraš biti pa si uglaviti da ćeš korištenjem M-48 s navrnutom M-60 devastirati T-55 ili T-64 (ovaj priručnik je izdanje iz 1970..!!) iz ispravnog borbenog stava za gađanje na cca 120 - 150 m ? U teoriji da, u praksi malo teže, da je stajalo :" može se koristiti i za..... " sve OK, ovako...  ;D

Ima tko podatak o poređenju dometa tromblonskih mina ispaljenih iz PAP i M-48? Tek za osečaj, pošto je metak 7,9 malo jači od 7,62x39

Efikasnost gađanja tromblonskim minama se sigurno nije zasnivala na pojedinačnom gađanju, već grupnom gađanju više vojnika. Zato pravila oružja nisu najbolja za sagledavanja taktike upotrebe, u ovom slučaju tromblonskih mina. U Taktičko-tehničkom priručniku postoje podaci o potrebnom broju mina da bi se dobio pogodak u tenk. Ne sećam se tačno koliko je to, ali sigurno preko deset. Ono što pouzdano znam jeste da sam kao komandi čete proveravao verovatnoću pogađanja. Dakle, 30 vojnika gađa isti tenk koji se kreće bočno (znači vidi se cela silueta), oko 10-15km/h na oko 100m. Dobijalo se oko 2 pogotka (prosek) u telo tenka. Ipak, radilo se o nedovoljno obučenim vojnicima, početnicima koji  pre toga jedva da su isplaili jednu minu. Da li bi ga uništili (onesposbili) pitanje je. Ako tome dodamo psihološki efekt stvarne borbe (strah), da bi se dobio pogodak kumulativnom minom realno trebalo bi ispaliti 20-25 mina.

Podsetio bih, ili ukazao onima koji ne znaju, da se u Upustvu i programu gađnja pešadijskim naoružanjem nalazio i prilog "Tablice za proračun potrebnih količina municije za izvršenje bojnih gađanja". U tablicama su dati podaci o potrebnoj količini municije da bi se dobio jedan pogodak pri čemu je cilj nepokretan, po danu. Za tromblonske kumulativne mine potrebna količina mina za dobijanje jednog pogotka u metu tenka (meta br.12, tenk frontalni) zavisi od daljine gađanja. Prema tim tablicama za daljine do 125m je potrebna jedna mina, a za daljinu od 150m trebaju 2 mine. Međutim, pomenutim tablicama je predviđeno da se navedeni broj mina (1 ili 2) uvećava zavisno od uslova gađanja: ako se gađa pokretni cilj, onda je se predviđena količina mina množi sa koeficijentom 1,3, ako se gađa posle prebacivnaja (što je kod taktičkih vežbi najčešće, još i sa koeficijentom 2, ako gađa bez naslona, iz ruku, još sa koeficijentom 2 i td. Dakle, da bi se tenk u pokretu pogodio, ako vojnik pre gađanja dotrči do zaklona i gađa bez naslona iz ruku (kao što se i gađa tromblonom),a cilj je na 150m, odna je za jedan pogodak potrebno sledeća količina mina:

2 X1,3 X 2 X 2 = 10,4 mine.

Dakle, da bi se u borbi, uz uslov da je vojnik "hladan ko šricer" dobio jedan pogodak u tenk u pokretu (a to ne znači i uništen) potrebno je bilo isplaiti najmanje 10,4 tromblonske mine. Realno, to je sigurno 15-tak mina.

Što bi u praksi značilo da istovremeno gađa jedno pešadijsko odeljenje jedan jedini tenk.

Verovatno da bi " partizanski " način upotrebe iz neposredne blizine ako te pre toga komandir istog tenka ne uoči bio mnogo efikasniji.

У пракси, два одељења да се погоди једно оклопно возило.

Stara dobra M-48. Municije ima, ima i pušaka. Podmetači su iz vrijemena JNA. Pravi Slovenci - štedljivi. ;)

20.09.2014 održat će se, na strelištu Crngrob, takmičenje u gađanju puškom M-48, koje organizira 1.brigada SV...

Vir: MORS

Na Crngrobu bo finale v streljanju s puško M-48V soboto, 20. septembra ob 9. uri, bo na strelišču Crngrob finalno tekmovanje v streljanju s puško M-48. Pravico nastopa na tekmovanju, ki ga organizira 1. brigada Slovenske vojske, ima deset zmagovalnih ekip iz predhodnih tekmovanj – pet jih prihaja iz vzhodnega (OZVVS Celje 1, OZVVS Celje 2, ZSČ Brežice 2, SD Marok 1, Policist 1) in pet iz zahodnega dela Slovenije (Modri As, OZVVS 1, Iška vas 1, SD 1991-2, Železarji 1).

Je li se na takmičenju koriste serijske puške (onako kako su izvađene iz skladište) ili takmičar može doneti svoju, već upucanu, sa prilagođenim okidanjem i sličnim sitnim doterivanjima, koji ne narušavaju izgled, suštinu i funkcionisanje serijske puške?

Ovo pitam, pošto znam da su takmičari na nekadašnjim čisto vojnim streljačkim takmičenjima, u bivšoj JNA doterivali svoje oružje, koliko su to pravila takmičenja dozvoljavala.

Neznam, no vjerujem, da su serijske puške bez dotjerivanja...

Moj puškar, vice šampion u streljaštvu bivše nam države, Dule Đajić, ima svoju takmičarsku M98 na kojoj je zatvarač poliran radi lakšeg manipulisanja njima, mušica na prednjem nišanu dotjerana, "sedlo" na zadnjem nišanu skinuti da se ne primjeti kako i se skala mogla spustiti i onim pola milimetra niže, dotjeran okidač, novi šarafi pravljeni i još dosta modifikacija..... Sve modifikacije su bile dozvoljene osim ove na zadnjem nišanu ali je ona neprimjetna pa je prolazila hehehe

Za precizno podešavanje zadnjeg nišana (visine), obzirom da je to kod serijskih pušaka napravljeno na ''skokovit'' način, prilikom pucanja na takmičenjima, koristili smo listiće papira, koje smo postavljali ispod pokretnog dela nišana.
Ne mogu sada da se setim, ali se tačno znalo koliko se pomera visina srednjeg pogotka na 100 (200) m, kada se poturi listić papira ispod zadnjeg nišana.

Takve fine korekcije su bile potrebne kada se menjala osvetljenost strelišta tokom meča (sunce - oblak).
Što je meta svetlija crni krug optički izgleda manji i dobiju se ''visoki'' pogotci. Kako oblak nailazi i zatamni metu, pogotci padaju niže, jer crni krug deluje veći.
Naravno, sve pod uslovom da strelac drži konstantnu nišansku tačku na meti - što je pravilo.

Evo kratka računica. Razdaljina između prednjeg i zadnjeg nišana na pušci M48 je oko pola metra (0,5 m). To je cca. 200 puta manje od udaljenosti od puške do mete na 100 m. Za pomeranje srednjeg pogotka za 1 cm na meti (jedan hiljaditi ili "mil") je zato potrebno pomeriti zadnji nišan po visini oko 200 puta manje, dakle za 0,05 mm.

500 listova uredskog A4 papira težine oko 80 gr/m^2 je oko 5 cm, dakle jedan list je debljine oko 0,1 mm. Očito predebelo za pomeranje za 1 cm na meti, ali za 2 cm je to od prilike to. Ili naći upola tanje listiće.

Био је некада онај тањи папир, који се стављао испод индига. Ваљда се звао "пелир",а још тањи "флис". Ових данашњих који су дебљи (и бољи за штампу) није ни било.

Kako izgleda je gramatura "pelir" papira bila oko 40 gr/m^2, što jednostavnom računicom dovodi do prosječne debljine lista od oko 0,05 mm (tj, 50 mikrona) i micanje za 1 cm srednjeg pogotka na meti udaljenoj 100 m (1 hiljaditi).

Svaka tebi čast na ovim proračunima i objašnjenjima :klap. Ko hoće može da nauči.

Dvije greške sam napravio, jako mi je žao. Mislim, da je proračun točan, ali nije i uporaba mjerne jedinice u zagradi.

1 hiljaditi na meti udaljenoj 100 m nije 1 cm nego 10 cm.

Da ne ostane samo na teoriji rešio sam, da sledeći puta kad odem na streljanu to provjerim i u praksi. Neće biti, doduše M48 nego K98 ali to je slično.

Ajde, da ne ispadne, da je u pitanju obična greška, u biti se u streljaštvu koriste dvije mjerne jedinice. Jedna je prije spomenuti hiljaditi (ili "mil"), međutim druga jedinica je MOA tj. "minute of arc" ("minute of angle", tj. kutna minuta). Snajperske končanice su baždarene ili u prije spomenitim "mil" (npr. "mil-dot" končanica) ili u MOA.

Odnos između hiljaditih (mil) i MOA je 360*60/Pi/2/1000=3,4377 tj. 1 "mil" (hiljaditi, za kojega smo rekli da je 10 cm na meti udaljenoj 100 m) je jednako 3,4377 MOA. 1 MOA = 2,9089 cm.

Na meti udaljenoj 100 yarda (imperijalna mera) što je oko 91,44 m, je taj 1 MOA = 91,44% od 2,9089 cm = 2,9089*0,9144 = 2,66 cm što je jednako 1,047 inča.

Često se u literaturi to pojednostavljuje, pa se za 1 MOA kaže, da je približno 1" (inč) na meti udaljenoj 100 yarda.

Kako je točna mera 1,047" i ne 1", tako ta razlika ponekad dovodi do pomutnje. Da se izbjegne greška, strelci su za sebe izmislili, pored MOA i još jednu mjernu jedinucu SMOA ("Shooter MOA"), kod koje se po definiciji radi o uglu kojega na meti udaljenoj 100 yarda predstavlja 1" (inč).

Evo, zabave nikad dosta... :)

Da rekapituliramo.

Artiljerci i svi koji koriste metrički mjerni sistem koriste "mil" tj. "hiljaditi". Koristi ga i američka vojska. Na meti udaljenoj 100 m je jedan mil = 10 cm.

Mjerna jedinica MOA ili "minute of angle" je jedinica koja proizilazi iz 360 stupnjeva za puni krug i 60 minuta koje ima jedan stupanj. Na meti udaljenoj 100 m je 1 MOA = 2,908 cm.

Strelci u SAD su za svoje potrebe izmislili i SMOA, jer je 1 MOA na meti udaljenoj 100 yarda nešto malo više od 1" (inča). 1 SMOA je točno 1".

Nisam znao za SMOA. Pa nije im loše rešenje. Verovatno zbog lakšeg računanja i vizuelizacije (lakše je to predstvaiti i nacrtati).

kad Makedonija postala nezavisna   njezina vojska je nedostajalo automatsko oružje, a kako bi se smanjio nedostatak automatskog oružja započeli su projekt u kojem su stari M - 48 pušaka trebao pretvarati da automatskim oružjem nekoliko komada  su izrađeni  i ovo novo orujze izgledalo je kao belgijski FNL. Аli  samo nekoliko komada su napravili i iproekt  je prekinut, inforamcijata za ovu pušku rekli su mi zaposleni u tvornici Samokov , gdje je izrađene ovu modifikacija na M -48

Ima koja informacija više, slika ili šta slično?

za zal nista samo inforamcija iz usta

[attachment=1]

Lep dijagram karabina Mauser 98k, ali ovde je reč o tvrdnji da su u Makedoniji pokušali da pregrade M-48 na automatsku paljbu.

Da nisu makedonci nešto ovako pokušali napravit
[attachment=1]

nešto više kao beligiske FNL. Кod modifikacija oni samo su koristi cijev iz M -48, zato mislim da je ono što su učinili je bio samo "automatska M - 76"  ništa više. Međutim ARM naslijedio veliku količinu M - 48 i iz tog razloga su hteli  da se prilagode kao jurisna automatske puške

јес да дижем тему из нафталимна али ми није јасно што би то радили кад су за цену те модификације могли да купе калашњиков и добију озбиљну справу а не буџевину.

i taj period u  mart 1992 godini r. makedonija je bila pod embargo za orujze  i drzavni rezerve r.makedonije ni su bili vise  iz 80 milona dolara oni su imali golema kolicina m-48 pa su resili za niska cenja da modiviciraju u neke vrste automatska jurisna puska zbog tome da u tog perioda oni su se plasili iz invazije iz  grcke onda albanija  i sr jugoslavija i zbog tome oni su smatrali da treba da se razvije nesto kako brzo privremno resenije za automatska puska

која год наведена земља да је напала лако би је савладала. срј није хтела сигурно јер да јесте не би је ни напуштала. пре је опасност била из бугарске, али опет не би имала шансу да се одбрани. ембарго на оружје? ено видим како се то поштује... увек може да се прошверцује. и даље мислим да је то био сулуд потез и да је разум превладао кад су одлучили да то не раде. чисто бацање пара.

nije bio problem da se okupira mk iako nije tema za to ali  o taj period makedonci bi si borile partiznaski u pogled ostvaranje svoj son o nezavisnost , najvise o tog period za okupacija mk je dolazila iz grcka  mozda i albanija dok bugarska sa predesdatel zeljo zelev  je bila u tog perioda "prijatelska" nastorena  davali  su mk  nafata koja ovaa nafta je zavrsila u sr jugoslavija , moe mislenje je da taj je bio razlog da  tadasna jugoslavenska armija se povuci iz makedonije zbog tog koridor za  transport nafte iz bugarska kroz makedonija pa se do srbije , niko ne bi  hteo da vodi  gerliski rat u makedoniju i na tog nacin da sprecava  transport goriva. Inace makedonska armija iz TO je nasledila samo 10 hlijadi m-70 jurisni puske druge je bio m-48(oko 70 hijaldi parcijna), pap m-56 i drugo oruzje iz perioda  40 tih i 50 tih godine, dok m-48 je bila puska koj su makedonski vojnci u veliki broj  su koristili se do 1994 godini kad vo tog perioda vec je pocela nabavka  m-70 iz sr jugoslavija i nesto male kolicine  su nabavili iz albanije ( nihova verzija ak-47) imalu su i drugi proekti  u mk kao blup pap puska onda neki drugi proekti za PAP  ali sve je ostao kako ideja nisto vise.

дозволи, уз м70 имала је и паповке и м56? по мени то је било сасвим довољно за саму АРМ у настајању, много боље решење него буџење м48 (које ем би било скупо, ем ништа крупно не би дало). и полиција је свакако имала и м70 и м56 у магацинима. по мом мишљењу добро је што су одустали од те буџевине, само би џабе бацили паре. иначе м48 је одлична пушка за обуку у правилном гађању.

Да је М-48, као верзија Маузера М-98 била погодна за прераду у "ерзац АП", онда би то Немци сигурно урадили. Знамо да нису.

ма наравно. нема она капацитет за тако нешто због самог брављења, а и метак је прејак.

ne bas i nemci su radili neki probe oko  poluautomatska m-98, ali prije nih to su uradili cesi i poljaci

evo geramnski pap m-98

[attachment=1]

http://www.forgottenweapons.com/mauser-gewehr-41m-manual/

evo polski  wz 1938

https://en.wikipedia.org/wiki/Kbsp_wz._1938M

[attachment=2]

i  ceski iz 1929

[attachment=3]
https://ru.wikipedia.org/wiki/ZH-29

nesto slicno je radeno i u Kralstvo SHS u  kraejm 20 tih kad austorungarski manhileri su izradivani kao PAP sa gasni cilindar

nekade oko 12  do 15 hiliade M56\66 , da m-48 je koristen za obuke regrute u arm

Čudan položaj ručice zatvarača!

Kako li to funkcioniše?
Ako je zatvarač u fiksnoj vezi sa sklopom za bravljenje i šeta zajedno sa njim, napred nazad - u zadnjem položaju može strelcu da proburazi čelo, ako dobro legne na kundak.

Osnovno naoružanje vojnika.

www.youtube.com/watch?v=ehLg3n9_ruM

www.youtube.com/watch?v=JvI92kOwV4U

гоце, па ово је г 41, везе нема са к98, а и ови чешки и пољски немају баш много везе са датим моделом. :dosada

da ali koriste ista municija 7.9mm

знам, али конструкцијски нема везе са м98. другачији систем брављења. то је то што ти кажем, прескупо би било а ефекат никакав.

[attachment=1]

Ovo je plakat za K98 (imam).

 ;D

https://www.facebook.com/geohunting/videos/597645103718346/

Па макета Маузера на снимку чији је линк дао Ссекир још и ради као права. Има прави затварач, испаљује минијатурну муницију а није већа од 30-так сантиметара. Браво за творце те макете.

ово јесте тешка мајсторија да се направи. функционални модел у 1:35. савршено! капа доле! :super

Svaka čast na majstora.

https://www.youtube.com/watch?v=_OkWiweBs6w

има још...

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=mAgDKR0L2RA

Jel moze neko da mi pojasni kakav je ovo zadnji mehanicki nisan? Prvi put vidim OVAKAV zadnji mehanicki nisan, mislim na ovaj dodatak sa desne strane sa podeocima. Cemu sluze ti podeoci ako vec postoje na diopterskom nisanu sa gornje strane. Stopirajte video na 1 min. i 40 sec.

https://www.youtube.com/watch?v=3ucbZETrInY&index=3&list=WL

Diopterski "target" zadnji nišan (sportski). Odlična stvar. Podeoci na desnoj strani su za željenu daljinu gađanja, dok su razdeljki na gornoj strani za popravke po smeri.

A kako on utice na ovaj krug na diopteru......da li ga na neki nacin suzava......cini ga manjim.....ne znam kako bih to nazvao?

Ne krug je uvek isti, samo se okular diže i spušta. Ali je otvor poprilično mali i nije primeran za brzu paljbu. recimo HK imaju diopteri za različite daljine različitu veličinu dioptera.

Znam....drzao sam HK 416 pre par godina. Ima "Tockic" koji se okrece horizontalno oko svoje ose sa najvecom, manjom i najmanjom rupom. Koliko mi se cini.... za sto, dvesta i trista metara daljine.

Ne da mi se sada tražiti po ormaru da slikam diopter sa HK ;)

http://www.youtube.com/watch?v=JkfkcwtyC-8

Na slici doduše nije M48 ali je zato slika od ove subote.

LP

D.

https://youtu.be/j3p5bZoRGn0

https://youtu.be/KLD7pX8lkU0

Nedavno sam na drugom forumo okačio ovaj tekst da malo razdrmam temu a isto vidim da i ovde nedostaje DEFINICIJA ili poreklo imena Tandžare..


Malo podsticaja ko i dalje prati u jednom ŠERETSKOM pojašnjenju pojma TANDŽARA

Tandžara
Osim svojih prvobitnih namena, kao što su teranje lopova  i švalera  , kod nas se koristi i za teranje kradljivaca lubenica .
Domaćin ustane pre svog pevca, uzme tandžaru koju je još sinoć podmazao, zalegne u bostan čekajući žrtve da preskoče vrljiku i onda raspali po njima  -


Misli se na lovačku pušku, ali ne na bilo koju. Tandžara je obično jedno ili dvocevka, i to vrlo stara, po mogučstvu zardjala.
Umesto sačme kao municija se koristi krupna so kojom se cilja debelo meso eventualnog provalnika , lopova  ili švalera  od čega ovaj dobija veoma nezgodne povrede zbog kojih se češe par meseci.
Tandžara obavezno mora da prilikom opaljenja proizvodi veoma bučan prasak  koji ima specifičan psihološki efekat na lovinu.

Sad da zamolim DAME da ne čitaju daljše!!!

Jedan od najpogrdnijih naziva za djevojku niskog morala u značenju - Jednom opališ i ostaviš.

Sinoć sam bio s nekom tandžarom ...Više joj se ne javljam!
Pozdrav
Voja

Па, добро. Ипак, објашњено је да је то пре свега ловачка пушка, и њена употреба. Међутим, не и сам корен ове речи. Сама реч се изворно  односи на ловачку пушку и то ону старинску. Неки кажу да се мислило (некада) на ону са проширеним устима на врху (као из цртаћа). Значи да је танџара нека стара, склепана пушка, сушта супротност од данашњих, модерних. У том контексту се и данас користи - склепана, старинска пушка.

Нисам нашао објашњење корена речи , али сам се руководио логиком сличних речи и неким везама. Дакле, сама реч би могла имати корену француској речи "tranches" што значи ров, земљана барикада (изворно реч значи кришка, сечено, засечено па и јасно). Како су се некада ловачке пушке користиле за борбу у рову (током Првог светског рата) могуће је да су војници тим пушкама давали танџара (рововска). Такође, могуће је да се касније тај термин усталио као помен на стару необичну пушку јер су остали војници у рову имало модерне брзометке. Такође, могуће је (посебно ако је термин за опис пушке коришћен пре Првог светског рата) да су тим старинским ловачким пушкама због изгледа (цев са тубусом на крају) давали име по овој француској речи, што се претворило код нас у "танџара".

Све ово што сам написао је само нагађање у покушају утврђивања корена речи.

те пушке са левком на устима се зову блундербус, и мислимда је то фламанска реч. иначе левак је служио да се лакше напуни пушка на коњу.

Tandzara je rec turskog porekla - tancare, sa kvacicom na c i oznacava pusku, najcesce staru, kao streljacko ili lovacko oruzje.

Pre bih se kladio da je "tane" ,koren imenice tandžara. Postoje i neka druga objašnjenja koja idu dosta daleko u prošlost ,pra jezike i imena bogova

пушка се на турском каже туфек, тј тифек. немачко у са две тачке.

Koliko ja znam, naziv tandžara se koristio za sve kremenjače.

U sloveniji se ne koristi taj naziv, ponekad ga koristi tko ko ga doneo iz juga.

Иако је  назив "танџара" у основи пежоративан (погрдан), када је у питању М-48 он  у је уствари више као тепање, назив од миља. Иако стара, пушка је у сваком погледу одлична.

Pri nas se reče, da ta puška na 1000 m bika ubije!

Mislim da je bio zahtev za pusku i metk da ubije konja na 2 km..  samo ne znam gde to procitao.

Sin je sa 12 godina uspesno pucao sa njom par komada. ;)

Dobro mislis.
Zahtev tadasnje Nemacke Carske vojske je bio da metak ispaljen iz nove puske (Gewehr 98), ima dovoljno energije da na 2000 ubije konja.
Tada se predpostavljalo da je konjica najveca opasnost za pesadiju. Dejstvo pesadije po konjici bila bi plotunom a ne jedinacnom paljbom.
Ovog podatka se secam iz knjige "Streljacko naoruzanje" II svijetski rat, John Weeks, ALFA-Zagreb 1980.

Zdravo drugari, zna li ko gde se moze nabaviti podesivo okidanje za m48? ovo fabricko je isuvise tesko i hod je dugacak...

Vidim da hrvati imaju ali nece da salju u srb..

hvala

Zašto ne šalju? Pa to nije glavni deo oružja, i nema seriske brojeve, tako da ne pada pod specialnu trgovinu sa oružjem. Mada i to je muka, ako želiš u Srb kupiti oružje, a ti si iz Slo... cena pištolja od 50€na kraju ispadne kao cena novog Glocka u Slo... :zid

Zastava iz Kragujevca proizvodi jako kvalitetne podesive mehanizme za okidanje. Mehanizam ide u kompletu sa udaračem, pošto originalni udarač ne odgovara podesivom mehanizmu. Postoji mehanizam sa kočnicom i bez kočnice. Ako ti odgovara stara "krilce" kočnica, mehanizam za okidanje koji u sebi nema kočnicu vrlo lako možeš i sam da ugradiš. Ukoliko želiš mehanizam sa kočnicom, potrebno je na glodalici otvoriti jedan kanal na sanduku puške, što zahteve majstora.

Takva je politika firme, moze se narucivati samo unutar granica Hrvatske.

Ako na 'krilce' kocnicu mislite na leptir kocnicu na zatvaracu, takva je sad i jako je neugodna za koriscenje zbog optike.

Mislim da je problem u zakonskoj regulativi, probaj ih kontaktirati možda ih netko zastupa u RS, probaj i kod "Ttimneytriggers" (https://www.timneytriggers.com/shop/trigger-compatibility/?action=load-triggers&model=232) USA...

U zastavi sve komplet, stelujuce okidanje, udarac i montaza kod njih je oko 7500 din (malo jace od 60eura) danas sam proverio

Mehanizam sa kočnicom ili bez kočnice?

Sa bocnom kocnicom.

Ako nekog zanima, imaju i drveni kundak namenski za M48 i kosta 13500.

To ti je korektan mehanizam. Ni cena nije previše strašna.

Nije strasna, samo ne mogu da odlucim da li mi je isplativo ulaganje u tu pusku... Ceka me ceo taj mehanizam - 7500 din, pa kundak 13500 din, pa oko 6000 poliranje sanduka da lakse ide zatvarac...

Ta cifra prelazi 200 eura

Sve odvisno šta več imaš i šta želiš da dobiješ. Ja sam na škorpijona, koga nabavio za 160€uložio još 80€ na promenu nišana.

Nasledio sam tu pusku, iz TRZ Cacak je dosla, ima izbusene rupe za nosace optike i optiku PO 6x42... Na prvom gadjanju sam se susreo sa problemom repetiranja jer zatvarac prolazi na zilet od optike, tako da bih trebao prepraviti njega da se rucica malo vise povija nadole ka kundaku. Pa onda okidac, kome je sila okidanja preko 5kg, do kundaka koji je prepravljen vojni sa okrpljenim delom gde je bio remen...

Ako češ je koristiti, onda ima smisla u ulaganju u nju, ako je spomen za na "zid" onda ostavi kakva je.

U srbiji je još ograničenje, koliko metaka možeš kupiti na godinu?

божо, нема више ограничења за набавку карабинске муниције. купује се на оружни лист, колко желиш. до скоро је било 60 комада.

U pravu je ssekir75, nema ogranicenja, jedino ogranicenje je kucni budzet :D

зна шеки шта прича, лично га тангира као ловца ;D

Konkretno pitanje:
da li neko ima podatak o tome da li se razlikuje korak uvijanja žljebova kod M.48 i lovačkog karabina M.70.
Ako jeste - zašto?

Ako jeste - koliko iznosi kod jedne i koliko kod druge puše?

Hvala unapred.

у правилу за м48 не пише или ја нисам обратио пажњу. мени сва муниција одлично ради из м70 па ме никад није интересовало, али мислим да сам негде прочитао да је корак 240мм. не узимај као тачно.

Имам правило "Пушка 7,9мм М.48 са тромблоном М.60", издање 1969. године (Пе-60/3). У њему нисам нашао податак о кораку увијања цеви. Наведен је податак о дужини цеви: 590,2мм, број жљебова: 4, увијање с лева у десно. Почетна брзина зрна је наведена као: 730м/с; максимални притисак барутних гасова је:3100 кг/цм2.

Imaš ovde nešto oko tog koraka.

https://snajperskimetak.org/smf/index.php?topic=1039.0

https://www.youtube.com/watch?v=_jtm758G00E

Da, takva su i moja saznanja.
Ali negde u malom mozgu imam podatak da lovački karabin M70 u istom kalibru, ima mnogo duži korak - blizu 400 mm.
Ima logike: lovačka zrna istog kalibra su dosta brža od vojničkih. Početna brzina im je, u zavisnosti od težine, preko 800 pa i preko 900 m/s.
Duži korak uvijanja, uz veću početnu brzinu daje istu brzinu rotacije zrna!
To je moje laičko razmišljanje.

нисам сигуран да је баш толики. знам да се креће од 1:9-10", зависно од произвођача. мени иначе м70 и обична војна зрна, и снајперска, и ппу сп носи исто, једино гром ми иде 4цм горе и 1 цм десно, што је за лов безначајна разлика. нисам пробао неку бољу муницију јер сам и са овом нашом најјефтинијпом више него задовољан, а ни лија ни свиња се не буни што је пуцана ппу-ом а не рвс-ом.

Ponavljam se, ali sa ciljem da diskusiju vratim na ono što mene interesuje, ono što je suštinsko za moje pitanje.
Negde sam došao do saznanja (ne znam odakle) da je korak uvijanja želbova kod M-48 oko 240 mm, a da je kod lovačkih karabina istog kalibra korak uvijanja puno veći (blizu 400 mm).

Pretpostavljam da je to učinjeno zbog toga što su početne brzine lovačkih zrna u tom kalibru redovno preko 800 m/s (čak i do 900 m/s - kod zrna 9 mm PPU), a kod vojničkih zrna to je uvek oko 740 m/s. Pa da bi se zadržala ista brzina rotacije (samim tim i stabilnost zrna u letu), moralo se promeniti korak uvijanja, u skladu sa početnim brzinama. Naravno, sve je to činjeno zbog što bolje preciznosti.

Moje pitanje - diskusija se odnosi na sledeće:
Pojedini poznavaoci oružja tvrde da se na karabine za naše tržište ugrađuju stare vojničke cevi sa manjim korakom uvijanja, a da Zastava na karabine koji idu na izvoz ugrađuje cevi prilagođene lovačkim zrnima (sa dužim korakom uvijanja).

To verovatno uveliko utiče na preciznost oružja. Svakome je jasno da svaka puška ima svoj ''omiljeni'' metak.
Grupe pogodaka se u glavnom razlikuju u zavisnosti od toga koji metak se koristi, pa pravi lovci redovno upucavaju oružje kada kupe novu seriju municije.

Probao sam lično, da karabin M70 sasvim drugačije nosi lovačka i vojnička zrna. Vojnička zrna na 100 m redovno podbaciju najmanje 10 cm, ako je karabin upucan na lovački metak.
(čak i najteže lovačko zrno od 12,7 gr, u tom kalibru ima početnu brzinu oko 800 m/s, što je znatno više od svih vojničkih zrna)

Šta poznavaoci oružja misle o gore iznesenom?
Ima li iko relevantan podatak o tome da Zastava za izvoz šalje drugačije cevi, nego na domaće tržište?

ловац, сви могући подаци до којих сам ја дошао наводе корак увијања 9,4-10". нигде нисам нашао већи. чак сам на неколико места прочитао да је корак за 8х57 увек исти.

ово са цевима дефинитивно није тачно. тј делимично је тачно. војне цеви су увртане на војне карабине које је продавао трз чачак. застава је стављала ловачке цеви, и то нове, на војне акције и то је м98. м70 је увек имао ловачку цев. цеви се лако разликују по две ствари. војне од м48 су са оним степеницама, а ловачке са конусима. од м48 су грубљег финиша, али све се то испегла. оно што не може да се сакрије је начин обраде. м98 и м70 имају хладно ковану цев, а м48 резану. жљебови су код м48 дубљи и оштрији, са траговима обраде. тога код ловачких цеви нема.

најтеже зрно за које ја знам за 8х57 је 14,2 грама. ради га белот и рвс.

мој м70 војна зрна и ппу сп од 12,7 грама носи потпуно исто.

проверено, корак је стандардизован и износи 240мм. најтеже зрно до сад нађено је рвс тајлмантел 15,5 грама.

https://youtu.be/_Y0sMG8bhUs

[attachment=1]

Do rata ovo je bila naša najpoznatija puška. Osnovno nastavno sretstvo u obuci omladine u srednjim školama ili na predvojničkoj obuci.
Vrlo česta u TO. Dugo se zadržala i u JNA po nastavnim centrima.

Jedno pretstavljanje na netu:
https://www.youtube.com/watch?v=xw0LAhNBC3w

 Zna li neko koliko je ovakvih pušaka bilo proizveđeno? Spomnju se hiljade ali i milioni primeraka,što je preterano,ali činjenica je da u jedinice TO se zadržalasve do ra sforniranja,u magacinima ih je bilo mnogo a  i municija za popularne ''tandžare '' nije neostajala

Bilo je negdje da su proizveli 900.000, skoro milion sa izvozom?

U video klipu kaže da je ukupno od 1950. do 1967. proizvedeno 932.000 komada svih verzija, a (čiste) verzije M48 238.000 komada.

Hvala :rtfm :komp

Retka verzija snajperske puske na bazi M48A sa ruskim optickim nisanom.

M52 ili M1952.

Navodno je napravljeno oko 4500 komada.

Prvi put cujem za ovu verziju.

https://www.youtube.com/watch?v=_jtm758G00E

Занимљиво!

Interesantna montaža optičkog nišana.
Ne znam kako je stepen pritegnutosti velikog vijka sa strane uticao na rasipanje pogodaka?
Verovatno, svaki put kad malo pritegneš taj vijak - moraš upucavati pušku!

I još nešto: savremene puške - i lovački karabini i vojničke snajperske puše se proizvode tako da cev nigde nema dodirnu tačku sa ostalim delovima puške, osim kod sanduka, kod ležišta cevi. Hoću reći da je sada princip da se cevi puške dozvoli slobodna oscilacija, jer se na taj način povećava preciznost, odnosno, smanjuje se rasturanje pogodaka.

Kod ovih starih pušaka, cev je celom dužinom nalegao na drveni lundak, i pri kraju je bio obuhvaćen metalnim okovima.

Da li je moguće da tadašnji konstruktori nisu uvideli prednost slobodno oscilirajuće cevi na puškama?

Ја мислим да у то време то нису увидели. Балистика је експериментална наука, није егзактна где се унапред све дефинише (зна). То можда тако нама сад изгледа али формуле се углавном стварају на основу емпирије (искуства стечених кроз опитовања). Тако су временом увидели да осцилације цеви итекако утичу на прецизност па су то примењивали на новије моделе.

Samo montaža ruska, optika domače proizvognje (ljubljana i kasnije zrak) sa balistikom 7,9 mm.

Oko preciznosti, mislim da za su tada bili drugi standardi. Negde u glavi imam da je bila željena preciznost puške 4 MOA. Sada se precizne puške oglašavaju kao "izpod 1 MOA".

4 MOA, na 100 m je oko 9 cm, na 200m 18cm! Deluje mi prevše.

U knjizi Military Technologies of the World (stran 237), navodi se da je za moderne jurišne puške zahtevana preciznost 3-6 MOA dok za snajperske puške je to 0,5-2 MOA.

Oko točnosti 4MOA mislim da je bio nemački zahtev za svak kar 98. POstoje podatci da za američki grant M1 bio je zahtev 4 MOA.

Ove M48A su izgleda bile izabrane (probrane) u fabrici kao primerci koji su bile izrazito precizne i zato su preradjene u snajperske puske.
Montaza za optiku je ruska (navodno skinuta sa Mosin–Nagant snajperskih pusaka koje su dobijene od rusa). Za raziku od ruske optike (sa uvecanjem od 3.5x) optika koja je bila domace proizvodnje je bila sa uvecanjem of 4x.

Snajpersku pušku možemo praviti na dva načina.
!. Izabrati iz redovne proizvodnje najpreciznije primerke i prilagoditi ih za optički nišan, što je valjda lako. Tako se dobija veći broj snajperskih pušaka.

2. Imati posebnu, namensku proizvodnu liniju samo za snajperske puške, gde se koriste odabrani materijali i rade najbolji majstori. To je skuplje i po pravilu daje manji broj pušaka, ali bi trebalo da je bolje.

Do kraja 2.SR snajperske puške su birane iz standardnih puški i onda dorađivane.
Tadašnje standardne puške su morale biti dovoljno čvrste za borbu bajonetom, kundakom... Morala je da izdrži i udarce sabllji konjanika. To znači da je vrza kundaka sa sklopom cijev-sanduk morala biti čvršća nego kod današnjih lovačkih karabina.

Slažem i sa DŽumbom, da se tad vjerovatno nije ni znalo da cijev treba da bude slobodna.

https://youtu.be/Qh2iSJIE2FI

Zanimljiv video ali ima stvari sa kojima se nebi složio. ;)

https://youtu.be/KuxmD68e0GM

https://youtu.be/6ZWcLHNERcY