PALUBA

Starije generacije če se sjetiti i PPŠ- neki smo i pucali iz njega. Neka se malo podsjetimo, a mlađi neka nešto i nauče.
Jedno od najpoznatijih oružja 2. svjetskog rata. Proizveden u SSSR-u, konstruktor G.S. Špagin (automat su tako i zvali), u upotrebi od 1941 godine, do 1947 je proizvedeno 5 miljuna komada. Proizvodnju su kopirali  Kinezi, pa je tako postalo glavno pješadijsko naoružanje komunističkih snaga u kojejskom ratu. U državama vršavskog ugovora ostalo je u naoružanju rezervnih snaga do kraja 50-ih godina. U sedamdesetim godinama se je aktivno  upotrebljavao još u Bejrutu i nakim afričkim zemljama.
Originalna cijev bila je iznutra kromirana, radi jako agresivnih inicijalnih kapisla (prilikom opalenja), što je dovodilo do brzog korodiranja i propadanja cijevi. Kad je bila največa potražnja za tim automatima, su cijev izrađivali iz cijevi puške "Monsiganat" (premala proizvodnja cijevi), tako, da bi je prepilali na pola i dobili bi dvije cijevi za PPŠ.
Postoje podatci, da su Njemci prerđivali PPŠ na municiju 9x19mm.

težina sa dobošom=5,4kg
dužina =40mm
municija= 7,62x25 (tokarev)
početna brzina zrna=430m/sek
domet =750m
efikasni domet=200m
bubanj se puni sa 71metkom
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Pozdrav
Duje

Evo još malo.
[attachment=1]
Sa okvirom, puni se sa 35 metaka
[attachment=2]
Jednostavnije ne može biti!
Pozdrav
Duje

Nije mi jasno kako municija 7,62x25 ima tako veliku probojnu moć s obzirom da je početna brzina zrna prilično mala ako je navedeni podatak tačan.

Podatak o početnoj brzini zrna je prepisan sa jednog bloga u češkoj. Oni inače nude na prodaju te avtomate (nadam se legalno-kolekcionarima)
Pozdrav
Duje

Cekajte da @Sirius navrati , njemu je PPS stara ljubav :D

Municija 7,62 mm ima najveću početnu brzinu od sve municije. Kada na to dodaš i najmanju površinu zrna sa čela, eto ti dovoljni probojne moći da probušiš i pancir  ;)

Walther 9 mm P-38: 365 m/s
Luger 9 mm P-08: 335 m/s
Browning 9 mm M.10/22 ( Vojno-državni): 250 m/s
Browning 9 mm P-35 Hi-Power: 350 m/s
Colt 11.43 mm M1911: 253 m/s
Tula-Tokarev 7.62 mm TT-30/33: 420 m/s

korišćen dosta u prošlom ratu u bih. lično sam se dosta dugo "igrao" sa ppš-om. najveći problem nam je predstavljala municija iz ratnih rezervi koja je često znala da zakaže.
u jednom od starijih brojeva kalibra sam pročitao da i američke snage u iraku koriste ppš-ove zaplenjene od iračke vojske. navodno su se dobro pokazali u čišenju naseljenih mjesta, kuća i sl zbog malih gabarita (jednostavnije rukovanje) velikog kapaciteta, malog trzaja, i navodno da kalibar 7,65x25 "manje rikošetira". čim nađem članak skeniraću ga i okačiti.

Mi sa tom municijom nismo imali nikad problema. Bila je isto od TO i stara.   Redovno smo gađali, na strelištu, sa M57 (to je ta municija), dok nismo dobili Berette.  Probojna moč je stvarno velika. Na terenima smo često testirali probojnost (poslije 1991 je bilo municije koliko hočeš i nije bila zadužena) Načešče smo gađali u šljemove JNA.
Pozdrav
Duje

možda je problem bio u skladištenju municije, jer zaista često nam se dešavalo da metak zakaže.

to je zakazivala najcesce municija koja je proizvedena '53, 56, 58...mora da su bile neke sabotaze tada. inace je isto bilo i sa municijom 7,9mm.
ali sto to cudo ima nesigurnu kocnicu :krsta

Пробојност пиштољаког метка 7,62мм је резултат облика чауре и количине барутног пуњења. Наиме, облик овог пиштољског метак је као флаша, са "грлићем" где се налази зрно. Сви савремени пушчани меци су такви. Код већине осталих пиштољских метака нема тог грлића. Да тог "сужења" нема количина барута у чаури би била мање због мање запремине чауре. Чини ми се да данце чауре метка 7,62мм одговара данцету чауре метка .40. На тај начин је обезбеђен већи притисак барутних гасова по мм2 (на површину дна зрна), што даје већу почетну брзину. Такође, почетна брзина зависи (бар у овом случају) и од дужине цеви која је код Шпагина већа него код пиштоља истог калибра или сличних аутомата. Зрна испљена из ових аутомата су страх и трпет стандрадних заштитних прслука, посебно оних које носи цивилна полиција у Америци (оних без додатних плоча).

Иначе, проблем свих аутомата који раде из отвореног затварача је кочење. Код тих аутомата притискањем обарача отпуштате  затварача и он креће напред. Чим довољно "притисне" чауру у лежишту метка он је активира. Нема ударача, који удара у ударну иглу, јер је игла увек активна ("штрчи" из чела затварача). Тако је и код Шагина. Ако је запет, затварач је у задњем положају и код пада на земљу (посебно на кундак, цев увис) већа је вероватноћа да дође до кретања напред и опаљења.

Još uvek se nalazi u VS - ali u vitrinama kabineta... :)

[attachment=1][attachment=2]

Zanima me vaše mišljenje o ovoj legendi, iskustva, savjeti, primjedbe ......
 :marinero

Vrlo jeddnostavan,robusan-kao stvoren za ratnu proizvodnju(slicno kao britanski Sterling koji je proizvodjen po ceni od 12 silinga).Pojedinacnom paljbom dosta precizan do 100m,a rafalnom-kako se pogodi-ako si "tezak" na okidacu ode dobos a da ne znas gde su otisli meci!Najvise smo se nervirali sa punjenjem dobosa,zato sje uveden i magazin sa 30 metaka!

Био сам убеђен да смо о овом аутомату већ писали и расправљали. Погледао сам на брзину теме из "пешадије" и нигде га нема. А требало је одавно јер спада у легенде 2. светског рата. И данас га негде користе.


Не бих рекао да је магацин са 30 метака уведен док је ико од нас био у војсци. Наиме, аутомат М-49, као копија "Шпагина" имао је оквире а не добоше као основни начин храњења. Мислим да је уведен у наоружање почетком или средином 50-тих година.

Иначе ради се о врло солидном оружју са инерцијалним брављењем затварача (уствари нема правог брављења, већ затварач само масом "притиска" метак у цеви). Дејствује из тзв. отвореног затварача (када се затварач запне, притиском на обарач он се ослобађа и креће напред; у механизму за окидање нема ударача, јер је ударна игла увек у "истуреном" положају и кад затварач убаци метак у цев и довољно га притисне, долази до опаљења) .

Користи муницију 7,62мм (маузер) као и пиштољ ТТ. Због те муниције и дужине цеви (добија се релативно велика почетне брзине, бар за пиштољску муницију) зрно испаљено из овог аутомата врло лако пробија стандардне полицијске заштитне прслуке (класе 1 и 2), као и лакше препреке. Наводно су га американци користили у Ираку за градску борбу.

I meni se čini da je već bilo priče o njemu negdje na forumu ali nisam pronašao, zanima me sve o njemu jer mi ga je djed poklonio  :pirat
Napravit ću mu novi kundak, s tim što ću na standardni kundak dodati "pistol grip" ili "dršku" kao kod M70 sa čim će po mome mišljenju biti mnogo jednostavniji za držanje i nišanjenje.....

Zar mauzerov kalibar nije izvorno bio 7,63x25, a ruski koji je njegova kopija 7,62x25?

Да, баш тако.

Našao sam negdje bio sliku, Ameri ga stvarno jesu koristili u Iraku za ulične borbe, čak je na njemu na ovoj slici bio montiran "underfolder" na kraju cijevi radi lakšeg držanja i "red dot", a gledao sam ih i sa "nightvision"-om
Smiješno izgledaju ali Ameri se hvale da su odradili posao savršeno....

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=5]
[attachment=4]

Xexexe, da Dexy, to su neke od tih sličica, hvala puno, ja nisam mogao da ih pronađem ponovo :)  :klap

Ova poslednja je apsolutno dovoljan dokaz robusnosti "Pepeške"! ;D

:D može onako i kao manji sto da ga koristi :)
Ali ja lično ne volim ove doboše, zato i tražim običan magazin od 30-35 metaka, nzm tačno ni koliko staje u njega :)

Automat M49 sam upoznao u  MVNC Pula 1975 god-duzili ga komandiri odeljenja,a imali smo i bojevo gadjanje!Slican je sa PPS,ali ima i neka resenja sa talijanskim automatom Bereta!PPS kod nas je dosao i ostao sa dobosima,a varijanta sa okvirima je proizvedena i koriscena samo u Crvenoj armiji!Naime ovaj automat je proizvodjen u vise fabrika a jedna (mislim u tadasnjem Leningradu) je radila PPS sa okvirima.Ka smo spomenuli M49-to oruzje je bila kopija i kompilacija tadasnjih automata i znam da je sklapanje i rasklapanje bilo kompliciraanije od PPS.Ja sam na M49 imao obuku,a PPS sam primio konzerviran i za nekoliko minuta sam ga sam rasklopio i sklopio!M49 nije bio masovno proizvodjen i ostao je samo u nastavnim jedinicama MVNC, a PPS je koriscen i dan danas!

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

Ne znam za M49, kod mene je pravi Ruski Špagin, sa petokrakom i ugraviranom godinom 1941 :)
Što se rasklapanja tiče ima samo zatvarač koji je u suštini samo komad željeza jer je igla uvijek u "izvučenom modu" :) i oprugu sa federom na kojoj se još na zadnjem dijelu nalazi i "komadić drveta" koji služi kao graničnik .....
Za rasklapanje i sklapanje je potrebno oko 30 sekundi :)

Evo dve fotkice ove makine u rukama vojnika JNA.
Ovih dana cu napraviti i (zakasnelu) uvodnu rec o ovom legendrnom automatu.

[attachment=1]

[attachment=2]

Pistolet Pulemjot Shpagina model 1941god,je osnovni automat Crvene armije u II SR.Zbog svoje jednostavnosti je proizveden u vise od 6 000 000 miliona primeraka samo u SSSR.Kao metak je iskoriscen 7,62x25TT,a teoretska brzina vatre je 900 metaka/min.Dosta je kompaktan-dug je 843mm a cjev 269mm.Tezina praznog je 3,630kg,sa punim dobosem sa 71metkom je 5,450,a sa okvirom od 35metaka 4,300kg.Nisan mu je tzv"L"-o-1-2-odnosno 100/200 metara.Najvise me je zacudilo kad sam ga prvi put rasklopio onaj dio od fiberglasa-to je uostalo "buffer"ili usporivac trzaja-vrlo jednostavno i dobro resenje!Dobos sa 71m se vrlo sporo puni a lako prazni,ali je veoma cvrst tako da za razliku od drugih automata(npr.M49)moze lepo da posluzi kao rukohvat jer cijev vrlo brzo postane vruca!To je pravo ratno oruzje i sa pravom je uslo u legende!

Da sam na tvom mestu ne bih to radio. Zar ne mislis da je bolje da trofejni automat zadrzi izvorni izgled?

Ovo nije losa zahebancija steta sto nema kod nas.

http://www.youtube.com/watch?v=aO0-LC3_GRA

http://www.youtube.com/watch?v=02Bks7mhgTs

a ovaj je pravi ;D

http://www.youtube.com/watch?v=1rucUTv1H1k

Xexexe, GAGI u pravu bi bio kada bi ja imao samo jedan PPSH ;)

Izvorno, sa IC uređajem za noćno osmatranje.... 1943 godine .....

Putin je prekjuče posetio fabriku oružja Izmaš i evo par fotki sa Špaginom:

[attachment=1]
[attachment=2]

Legendarno oružje i legendarni predsjednik  ;D (tj. premijer) :)  :marinero

Automati PPS nisu proizvodjeni samo u SSSR-u  vec i u:
IRAN-tokom II sv, rata proizveli su cca 10 000 automata za potrebe SSSR-a, a zatim pod oznakom M 22 i za svoju armiju.M22 je verna kopija originala,samo im je kvalitet bolji.Zanimljivo je da su deo tih automata u kalibru 9mm!
MADjARSKA-njihov M48 je verna kopija originala i u nekim jedinicama se zadrzala do negde 1970-73.
S KOREJA-kopiran PPS od oznakom M49, su proizvodili u periodu 1949/55 i masovno je koriscen u ratu,
KINA-model 50 je skoro isti sa originalom-masovno proizveden i koriscen u Koreji i Vijetnamu,
Severni VIJETNAM-njihov K50 je pokonstrukciji po uzoru na PPS-ali le izgled drugaciji-teleskopski metalni kundak,pistoljski rukohvat a plast cijevi upola kraci, a koristi i kutijasti magacin sa 35 metaka.

Evo kako izgleda original,a kako najbolja replika:[attachment=1]

Još slika, tek da se zna kako izgleda Vietnamski K-50M

[attachment=1]

Bozo-tvoja slika je bolja i ljepsa!

Hvala Momo!

LPB

http://www.youtube.com/watch?v=9J88a1lSRU0

Evo nešto o Špaginu iz jednog mog starog teskta o njemu u Kalibru ili Oružje ne sećam se više.
Nebojša \OKI]




Automat Špagin PPŠ-41



Kada se u filmovima ili na fotografijama prikazuju Cvenoarmejci iz vremena Drugog svetskog rata, gotovo uvek, među njima dominiraju oni koji ponosno preko grudi nose automat sa dobošem. “Dobošar” kako je bio poznat ovaj automat, među jugoslovenskim borcima, zadnjih meseci rata i u posleratnim godinama. Za vojnike je bilo gotovo pitanje prestiža da poseduju to oružje. Reč je  neosporno, o jednom od četiri najpoznatija automata Drugog svetskog rata, preostala tri su, naravno, nemački Šmajser MP-40, britanski STEN i američki Tompson.

Georgij Semjonovič Špagin (1897-1952)

Georgij Semjonovič Špagin se rodio u starom mestu Kljušnikovo u Vladimirskoj oblasti, u siromašnoj porodici. Završio je trogodišnju osnovnu školu. Mobilisan je 1916. g. i raspoređen u pukovsku oružarnicu gde se detaljno upoznao sa savremenim streljačkim naoružanjem. Posle Oktobarske revolucije radio je kao oružar u jednom od crvenoarmejskih pukova. Po demobilizaciji, 1920. g., radio je kao šloser u opitnoj radionici Kovrovskog mitraljeskog zavoda u kojem su u to vreme radili i V. g.Fedorov i V.A.Degtjarev. Od 1922. g. aktivno je  radio na razvoju novih modela streljačkog oružja. Njegove najpoznatije konstrukcije su modernizacija teškog mitraljeza 12,7 mm DK (1938. g.) u novu verziju DŠK i razvoj potpuno novog orginalnog automata PPŠ-41 (1941. g.). Tokom drugog svetskog rata radio je na organizaciji masovne proizvodnje svog automata u jednom zavodu u istočnim delovima SSSR-a. Istovremeno učestvovao je u razvoju signalnih pištolja a konstruisao je i još jedan automat PPŠ-2 u 1942. g.

Razvoj automata PPŠ

Crvena armija je radila na razvoju automata negde od 1927. g. kada je Tokarev konstruisao jedan opitni model, prvobitno nazvan laki karabin. Zatim je usledilo još nekoliko opitnih konstrukcija raznih konstruktora (Tokareva, Degtjareva, Korovina - neke su radili i zajedno), da bi konačno 9.jula 1935. g. bio uveden u naoružanje jedan model Dgtjareva pod zvaničnom oznakom 7,62 mm automat sistema Degtjareva Mod.1934. g. (PPD). Ovaj automat je imao dosta nedostataka i zato nikada nije masovnije proizvođen, do 1938. g. ih je proizvedeno 1358 komada ukupno. Automat je 1938. g. moernizovan, ali se ni ova verzija Mod.1934/38. g. nije mnogo proizvodila, tokom 1938. i 1939. g. ukupno 2815. Premda je artiljerijski komitet smatrao da Cevena armija ima velike potrebe za automatima, na insistiranje nekih rukovodioca Narodnog komesarijata odbrane (naročito se u tome isticao tada vrlo moćni maršal Kulik), automati su februara 1939. g. izbačeni iz naoružanja i bačeni u magacine. Međutim, Degtjarev se nije predavao, već je nastavio razvoj svog automata i pored protivljenja njegove partijske organizacije i rukovodstva zavoda.
   Degtjarev je doživeo punu ličnu rehabilitaciju, za vreme Rusko-finskog rata kada su Finci naoružani izvrsnim automatima Suomi zadali mnogo muka moćnoj Crvenoj armiji. Zbog toga je novembra 1939. g. naređena masovna proizvodnja verzije mod.1934/38 automata Degtjareva, sa dobošem (ranije je proizvedena verzija sa okvirom sa 25 metaka) koji je zvanično usvojen u naoružanje 6.januara 1940. g. Marta iste godine ušla je u serijsku proizvodnju nova verzija, koja je nešto kasnije usvojena kao 7,62 mm automat sistema Degtjareva Mod. 1940. g. Ukupno je tokom 1940. g. proizvedeno 81.118 automata Degtjareva. Premda je automat Degtjareva bio solidno oružje, bilo je očigledno da je neprilagođen za masovnu serijsku proizvodnju a i pouzdanost mu nije bila u potpunosti zadovoljavajuća, naročito u složenim uslovima.
   Špagin je jasno uočio sve kavlitete a i nedostatke automata PPD. Zbog toga je u proleće 1940. g. krenuo u razvoj sopstvenog automata i već 26. avgusta opitni model je prošao zavodska ispitivanja. Istovremeno sa Špaginovim automatom predstavljen je automat B. G. Špitaljnog. Ubrzo je, 4. oktobra doneto rešenje o izradi 25 Špaginova i 15 Špitaljnovih automata u cilju ispitivanja koje je obavljeno krajem novembra. Na uporednom ispitivanju automata sistema Degtjarev, Špagin i Špitaljni najbolji se pokazao automat Špagina. Konačno je 21. decembra novi automat uveden u naoružanje pod zvaničnom oznakom Automat sistema Špagina Mod. 1941. g. (Pistolet-pulemet sistem˙ Špagina obr. 1941 g.).
   Tokom 1941. g. nije proizvedeno mnogo automata, svega 98.644 od čega su 5.868 bili automati Degtjareva a ostalo Špagina. Međutim, već sledeće 1942. g. biće proizvedeno čak 1,499.269 automata i to sve Špagina. Samo te godine SSSR je proizveo više automata nego Nemačka od sredine 1941. g. pa do aprila 1945. g. (935.400). Crvena armija je 1.januara 1942. g. imala 55.147 automata, 1.januara 1943. g. već 678.068 a 1.januara 1944. g. čak 1,427.085. Gotovo svi ovi automati su pripadali sistemu Špagina a samo jedan neznatni deo je otpadao na novi sistem Sudajeva (PPS). Ukupno je tokom rata proizvedeno, po ruskim podacima, nešto više od 6 miliona primeraka automata Špagina. Automat je široko korišćen u Crvenoj armiji ne samo za naoružanje raznih specijalista već su čitave jedinice bile naoružane samo automatima i puškomitraljezima. Pred kraj rata skoro svaka streljačka četa je imala odeljenje ili vod automatičara a usvakom streljačkom puku je bila četa automatičara. Skijaši, izviđači, diverzanti i mnogi drugi su bili naoružani samo sa automatima. Od 1944. g. ruske streljačke čete, koje su obično imale 60 do 80 ljudi (po formaciji 100 do 120) su imale od 20 do 40 automata (obično oko 30), pa i više. U stvari, automati su u Crvenoj armiji upotrbljavani i u ulozi automatske puške a ne samo u standardnoj ulozi za automate.
   Špaginima su bile naoružane i savezničke jedinice koje su se borile u sastavu Crvene armije (poljske i čehoslovačke) a veći broj ovih automata su, krajem rata dobile i jedinice NOVJ tj JA. Mnogi naši borci su ga nosili na Srmskom frontu i u završnim operacijama za oslobođenje zemlje. Nemci su na primercima zarobljenim u borbi izvršili preradu cevi na 9 mm i izmenili kućište mitraljeza.
   

Opis automata PPŠ

Automat Špagin je radio na principu slobodnog trzanja zatvarača. Glavni delovi su bili cev, sanduk sa kompenzatorom, kutija zatvarača, zatvarač, mehanizam za okidanje, kundak, okvir i pribor. Bio je osposobljen jedinačnu (poluautomatsku) i automatsku (rafalnu) paljbu. Većina automata iz ratne proizvodnje nemaju selektor paljbe, tako da je omogućena samo automatska paljba. Premda je tehnička brzina gađanja bila veoma velika, oko 1000 metaka/min, osnovni kompenzator ugrađen na oblozi cevi, pomagao je da se kompenzuje odskok usta cevi. Finiš je bio grub, premda je cev bila hromirana. Rasklapanje je bilo veoma jednostavno. Automat se, u početku, punio isključivo pomoću doboša sa 71 metkom.
   Tokom proizvodnje došlo je do čitavog niza izmena na automatu, pre svega zbog uprošćavanja proizvodnje. Izuzetak je, samo, okvir sa 35 metaka, usvojen 12.februara 1942. g., koji je usvojen jer se doboš pokazao kao prilično nezgodan pri dugotrajnom nošenju a uz to je bio veoma komplikovan za proizvodnju. Prvi okviri su se loše pokazali jer su se mnogo deformisali ali su se od početka 1944. g. proizvodili mnogo kvalitetniji okviri od lima debljine 1 mm (raniji su imali lim od 0,5 mm). Prvi modeli PPŠ su imali sektorni nišan predviđen za gađanje na daljinama do 500 m, međutim, već od početka 1942. g. usvojen je prosti nišan sa samo dve daljine 100 i 200 m. Nravno, bilo je tu još mnogo drugih sitnijih modifikacija.
   Kakav je bio automat PPŠ ? Bilo je to veoma efikasno oružje za borbu na rastojanjima od 50 do 100 m. PPŠ je imao izuzetno veliku gustinu vatre zbog čega je bilo prilično problema u kontroli vatre. Čak i kratkim rafalom od 0,5 sec ispaljivalo se 8 do 9 zrna (kod Šmajsera 3 do 4). Premda je pištoljsko zrno 7,62 mm imalo malu zaustavnu moć, efekat pogodaka više zrna za kratko vreme je bio zastrašujući. Na bliskim rastojanjima 30 do 50 m (u gradu i u rovovima čest slučaj) događalo se da su iskusni automatičari uspevali da u grudi protivnika saspu desetak zrna za manje od jedne sekunde. Sa druge strane Špagin je imo veoma veliko rasturanje. Pri jedinačnoj vatri na 100 m Vv i Vp je bilo 7 cm. Na istoj daljini naš automat M 56 (sa istim zrnom) je imao Vv 4,8 cm a Vp 4,0 cm. Na istoj daljini pri vatri sa kratkim rafalima Špagin je imao Vv 10 cm a Vp 9 cm. Automat M 56 je pri istim uslovima imao Vv 5,7 cm i Vp 4,6 cm. Visina temena putanje zrna za daljinu od 100 m je za utomat PPŠ bila 7 cm a za M 56 6 cm. Premda je Špagin mogao da dejstvuje i na daljinama do 200 m njegova efikasnost je drastično opadala na daljinama preko 100 m. NJegovo zrno je bilo osetljivije na bočno dejstvo vetra od zrna Šmajsera i Tompsona. Pri dejstvu bočnog vetra brzine 5 m/s skretanj zrna Špagina je na 100 m oko 25 cm a Tompsona oko 20 cm. Ozbiljan nedostatak je bio i taj što je postojala opsnost od nenamernog opaljenja usled jakog udara kundakom u neki tvrdi predmet (kamen i slično). Bilo je dosta nesrećnih slučajeva i među borcima na Sremskom frontu zbog toga.









Taktičko tehnički podaci

Generalštab JA, Osnovi teorije gađanja pešadiskog oružja, Beograd 1947, s. 97 i tablica 10. na s 78.

kalibar cevi    mm	7,62
broj žljebova	4
dužina ižljebljenog dela   mm	243
dužina koraka žljeba   mm	240
opšta dužina automata   mm	842
dužina nišanske linije   mm	365
visina mušice iznad ose kanala   mm	31
masa automata bez okvira   kg	3,5
masa punog okvira sa 35 metaka    kg	0,67
masa punog doboša sa 71 metkom   kg	1,8
početna brzina zrna   m/s	500
masa zrna   gr	5,5
masa barutnog punjenja   gr	0,6
tehnička brzina gađanja    metaka/min	1000

praktična brzina

gađanja-automatskom vatrom   metaka/min

100

Vibracioni ugao je bio +1‰ (+4’), masa zrna 5,5 gr, masa barutnog punjenja 0,6 gr.

Pri rafalnoj paljbi ja sam sa 15 metaka jedva opalio tri kratka rafala-treci obicno 1-3 metka.Dok trepnes-odose svi!

Veliko hvala na učešću u temi  ;)

Presek

[attachment=1]

Evo PPŠ-a u partizana .. tek podeljeni, spremni za poziranje  ;)


[attachment=1]

Zadržali su se PPŠ dugo u naoružanju JNA ...


[attachment=1]

Iz 1967. godine u ŠT-VID-Ljubljana

Iz 1955. godine. Vojnik je pripadnik VP 6024/2 Rijeka.


[attachment=1]

Ako mogu da ispravim, Šentvid je. Naselje, sada deo Ljubljane, dobilo ime po crkvi Sv. Vida.
LPB

[attachment=1]

У ВНЦ (Ваздухопловном наставном центру) РВ и ПВО у Сомбору скоро до средине 80-тих имали су га командири одељења у ваздухопловним наставним батаљонима, али у варијанти М-49. Да, дуго се задржао у наоружању, посебно  оних јединица у РВ и ПВО где је пешадијско (стрељачко) оружје било помоћно и било намењено за самоодбрану.

Iz 1962. godine u Surdulici.

[attachment=1]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

.

.

.

Ovaj sa slike ima duzu cev od standardne ?

Ima podataka da su PPŠ viđeni i kod američkih vojnika u Iraku. Ameri su imali dobro mišljenje o ovim "muzejskim primercima" iz Sadamovih magacina i navodno su ih sa zadovoljstvom koristili.

Čini ti se. Prebroj otvore za hlađenje i uporedi ih - isti su.

Те ППШ из Ирака смо већ постављали негде на форуму.

Bas zbog tog ovaj na slici ima 6 otvora za hladjenje a standarni PPS ima 4.

Gde nabroja 6 otvora?

https://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=5915.0;attach=224855;image (https://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=5915.0;attach=224855;image)
Nisam corav ?
[attachment=1]

Naravno da nisi, ali nisam mogao ja da nađem sliku na koju se pozivaš. Sad sam video po tvojoj napomeni da je reč o slici sa prve strane. Ovaj stvarno ima dužu cev i šest otvora. Ne znam koja je ovo varijanta.

Dali je to ova? ;)
[attachment=1]

Polu-automatska verzija sa dužom cevi, namenjena za SAD tržište.

LPB

Izgleda da jeste , znas li oznaku ?

Trebao bi biti TNW-PPSH-41.

Manuale možeš naču tu (http://www.tnwfirearms.com/brochures/PPSh41SA_Final_no_MGS.pdf)


Izvini na dužem čekanju, bio sam odsutan.

LPB

"Kartu citaj, seljaka pitaj" - geslo izvidjaca JNA.  ;D ;D

[attachment=1]

Izvor http://www.telegraf.rs/ (http://www.telegraf.rs/foto/898571-istorija-jugoslovenske-fotografije-vojska-u-objektivu-ive-eterovica-foto)

Dva vojnika JNA opremljenih automatom PPŠ. U Titogradu 6-VII-1956. godine.

1979 na logorovanju u Barbarigi moje prvo i jedino pucanje iz automata je bilo iz PPŠ.
Niko ih nije dužio kao naoružanje već su se koristili samo na gađanju.

Interesantno je, da je SFRJ u drugoj polovini osamdesetih, bacala novac na generalni remont ovih automata.

Били у магацину (свега је ту било), план ремонта је постојао, а било је и пара па ...

не разумем што би то било бацање пара? за начин борбе за који је намењен, а тај начин је "форсирала" ОНО, шпагин је био одличан.

Kasnije u rezervi kao pripadnik ONO dužio sam Tompson, ali smo ih samo par puta dobili
na čićenje i ponovno ih namazali onom braon masti i umotali u masnu hartiju.

не разумем што би то било бацање пара? за начин борбе за који је намењен, а тај начин је "форсирала" ОНО, шпагин је био одличан.
[/quote]

Uzmeš Škodu 1000 malih briga, uložiš u nju 5000 eura da je generalno središ, odvezeš je u garažu da tamo ćuti 20 godina i onda je oteraš u centar za reciklažu. Misliš li da je to dobar potez za tvoj kućni budžet?
Šalu na stranu, taj Špagin je jedna limena krljoka koju su proizvodile fabrike šporeta. Takvo je vreme bilo.
Gomile remontovanih Špagina i novih M 56 su završile u Sartidu. Toliko su nam bili neophodni, a nije baš da nismo ratovali.

U trenutku kada se odlučivalo o njihovoj sudbini, bilo je potrebe za njima. I to je to.

шпагин јесте лимена канта, али бар ти би друже водниче требао да знаш да што мање делова, мање шансе за квар. шта има да се поквари на њему? да се сломи игла? беше их неколико у рапу колико сам ја видо. прешрафи и пеглај. кад нестану направи их први стругар успут. цеви хромиране, муниције било на тоне, једино је добош незгодан и нежан,али коришћен је и онај криви оквир од судајева који је био много бољи.

то бацање у железаре нисмо ми измислили. ено, је л амери после другог св рата нове новцате авионе послаше на резање? само, далеко смо ми од амера, и да се ја питам много шта би требало бити сачувано. поготово шпагини који имају хромирану цев и који су се могли чувати без икаквих трошкова само са једним конзервирањем. ОНО је предвиђала наоружавање скоро читавог народа, и за све је требало оружје, тако да се њихов ремонт са те тачке гледишта исплатио. а и коришћени су у прво време т11.

Oružje vrlo velike kadence, pouzdano i jednostavno, odlično za blisku borbu i dovoljno precizno i na stotinak metara. Informacija da su ih Ameri u Iraku rado koristili je provereno tačna, od daljeg rođaka porodice.

као такво је и направљено, и зато и кажем да није било бацање пара ремонтовати их.

Otkud ti to da Špagin ima hromiranu cev? Originalna cev je spojena sa limenom oblogom raskovanom čivijom. Naši kada su menjali (ne hromiranu) cev često su stavljali osovinu koja se lako vadila, tako da se i sama cev lako skidala. Tovario sam Špagine na uništenje i nešto se ne sećam rezervnih udarnih igala u RAP-u. U RAP-u od Tompsona se nalazila odlična bakarna četkica sa muškim colovnim navojem, koji se prereže na M 4. I dan danas ih koristim. Odlična stvar kod većine tih automata koji pucaju iz otvorenog zatvarača je to što hoće da saspe rafal i bez pritiska na obarač.Ko što reče Taško Načić: ne brinite puška je ukočena :laugh:

за хромиране цеви два извора информација 1) од комшије пушкара који је до половине 80тих радио у војсци 2) књига стрељачко наоружање другог светског рата (није ми ту да погледам писце, био је комплет - тенкови, ракете, пешадијско наоружање и мислим авиони). могуће да су наши мењали истрошене цеви па ставили нехромиране, али оригинал руске су биле хромиране сигурно.

не знам за томпсон, али овај рап сам имао у рукама и видо сам резервне игле које су могле да се ушрафе попут оних матица које држе жице на точку од бицикле. постојао је шрафцигер од метала коме се са стране налазио изрез којим су се игле ушрафљивале. могуће је да у току мирнодопске употребе игле нису биле ту јер би их војска погубила, али да су дељене приликом одласка на фронт.

да су несигурни сви аутомати са отвореним затварачем, несигурни су, али то су оружја ратне производње и као такво га треба гледати.

п.с. ево и овде помињу под варијанте и модификације као модел 42, лепо се наводи хромирана површина цеви (ако ја добро разумем руски)

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D1%91%D1%82_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://en.wikipedia.org/wiki/PPSh-41 овде под Features

PPŠ-41 - simbol pobjede Drugog svjetskog rata

13. svibanj 2014. defendingrussia.ru

Tipski spomenik sovjetskom ratniku oslobodiocu: kaciga SŠ-40, šinjel i masivni automat s teškim bubanj-okvirom i karakterističnim oblogom cijevi s utisnutim ovalnim otvorima: PPŠ-41, automat (pištolj-mitraljez) Špagina, iz 1941. godine. Šest milijuna ovih automata prošlo je Drugi svjetski rat od početka do kraja i postalo jedan od prepoznatljivih simbola tog teškog vremena.


[attachment=1]
PPŠ je nasljednik automata Degtjareva PPD-34/40, koji je bio preskup za proizvodnju. Od njega je naslijedio vanjski izgled, a između ostalog i teški bubanj-okvir za 71 metak, prekopiran od finskog automata Suomi poslije Zimskog rata 1939.-1940. Od 1942. PPŠ dobio je i lakši klasični okvir za 35 metaka, iako su i takvi modeli imali svoje nedostatke. Teški okviri koji nisu uvijek bili zgodni za uporabu ipak su se zadržali, bez obzira na to što je za normalnu uporabu često trebalo nalaziti konkretne okvire za svaki pojedini automat.


[attachment=2]
Za razliku od svog prethodnika, PPŠ je bio znatno jednostavniji i jeftiniji, izrađen glodalicom, konstruktivni elementi bili su zamijenjeni onima izrađenim presom, a preciznu obradu zahtijevali su samo cijev i zatvarač (i to s dosta velikom tolerancijom). To je od njega učinilo „ratni“ automat: proizvodnja u ratno vrijeme zahtijevala je uštedu materijala i pojednostavljenu tehnologiju uz očuvanje pouzdanosti. Doduše, automatu PPŠ nije bila potrebna dodatna pouzdanost.

Specifičnost automata PPŠ bila je u moćnom pištoljskom streljivu kalibra 7,62×25 koji se koristio za „tetejac“ (Tokarev TT). To je zrnu davalo veću brzinu. Pritom je tempo gađanja PPŠ-a bio vrlo visok: do 900-1000 metaka u minuti.

Visoka masa PPŠ-a, često tretirana kao nedostatak, tu je išla u korist strijelcu – oružje se pri rafalnom gađanju ponašalo stabilnije od lakših mitraljeza, kao što je njemački MP-40. U tome mu je pomagla i cijevna kočnica-kompenzator, koji smanjuje i neutralizira trzaj cijevi.

Rovovska metla

Sve zajedno činilo je automat dosta nezasitnim, ali i učinkovitim sredstvom vatrenog djelovanja i neutraliziranja na daljini od nekoliko stotina metara. Ciljevi su se mogli uništavati nišanskom vatrom do 200 metara. Za usporedbu, MP-40 smatrao se učinkovitim na udaljenostima koje ne prelaze 100-150 metara. Na udaljenostima preko 200 do 250 metara protivnik se jednostavno mogao zasipati bujicom olova iz PPŠ zahvaljujući visokom tempu gađanja ili koncentriranoj vatri od strane nekoliko mitraljezaca. S „nezasitošću“ se morao boriti bubanj sa 71 metkom.

U tom smislu PPŠ je bio izuzetno učinkovita „rovovska metla“, sredstvo za borbu na kratke udaljenosti u zatvorenim okvirima (rovovi, borbe u gradskim uvjetima).

Nije slučajno što su se jurišne grupe koje su djelovale u gradskim uvjetima kompletirale prvenstveno od mitraljezaca, bez obzira na to što je osnovno oružje pješaštva i dalje bila puška Mosina.

PPŠ nije bio najbolji mitraljez u Drugom svjetskom ratu, kao što se iz nekog razloga smatra. Mišljenja stručnjaka slažu se u tome da je najbolji bio drugi sovjetski automat – lakši i tehnologičniji automat sustava Sudaeva (PPS Alekseja Sudaeva), koji je proizveden u gotovo pola milijuna primjeraka.

„Bolje“ je najveći neprijatelj „dobrom“, a uz to, automat Sudajeva je bio spreman za korištenje tek 1943., a i proizvodio se u Lenjingradu tijekom Opsade, što je do početka 1944. otežavalo masovnu opskrbu jedinica ovim oružjem na ostalim dijelovima fronta (u vrijeme skidanja blokade proizvedeno je samo 46 tisuća takvih cijevi). A automat za Sovjetsku vojsku bio je potreban od prvih dana rata i to u ogromnoj količini.

Takav automat postao je PPŠ-41, stoga ima i zasluženo mjesto - na spomenicima sovjetskim ratnicima.

не знам ко је и зашто аутомат назвао митраљезом. то једноставно не стоји. а друго, цеви за ппш рађене су од пушчаних цеви за мосинку, резањем на пола. корак увијања био је безмало исти.

Пиштољ-митраљез је назив који је неко буквално превео са руског (пистолет-пулемет). На наше језике то се преводи једноставно као аутомат.

Ruska riječ "пулемёт" (pulemjot) prevodimo sa "mitraljez". PPŠ u oznaci je kratica za "Пистолет-пулемёт Шпагина" (Pistolet-Pulemyot Špagina). Dakle niti je pištolj niti mitraljez nego automatski pištolj (jer koristi pištoljsku municiju), danas bi najtočnija oznaka bila engleska "submachine gun" (slovensko "brzostrelka") jer u tu grupu spadaju sva automatska oružja, automati koji koriste standardnu pištoljsku municiju npr. Uzi, Škorpion, Sten, Thompson, MGV-176 ali i Šmajser tj. MP-38 i MP-40, koji čak i oznakom MP pokazuju, da se radi o automatskim pištoljima (MP = Machinenpistole).

Prva prava tzv. "jurišna puška" StG-44 (Sturmgewehr 44) je koristila posebnu municiju, skraćeni Mauser metak 7,92mm (7,92x33mm kratki), kojega, zanimljivo, PPU još uvijek proizvodi.

Mislim, da svi znamo, da mitraljez ima svoje postolje, a da kada se koristi bez postolja tada je puškomitraljez. Upravo danas je bozo obnovio temu MG-42 sa nekoliko slika mog (puško)mitraljeza M-53.

ма знам ја шта је шта, него ми се не свиђа овакав превод. на пар места користи се термин митраљез, а то једноставно не одговара истини.

Šta je onda strojnica? Automatska puška?

Strojnica mu dođe isto što i automat. Naziv se koristi pre svega u hrvatskom jeziku. Termin strojnica vodi poreklo od machinenpistole - tj. mašinka, ali je strojnica više u duhu jezika.

Izraz "strojnica" i "puškostrojnica" koji se koriste u hrvatskom jeziku su manje određeni jer pokrivaju svo automatsko oružje od automatskih pištolja ("automata") preko jurišnih pušaka do mitraljeza.

Dodatnu zbrku rade i u SAD, gdje u općoj panici pred oružjem svake vrste, posjedovanje kojega je zapravo zaštićeno drugim amandmanom na Ustav SAD, svo oružje koje tek izgledom podsjeća na vojne puške (tipično su to poluautomatske puške tipa AR-15 i slično, ali i druge sa pištoljskim rukohvatom i većim okvirom) nazivaju "assault rifle", dakle jurišna puška, naravno sve u želji stigmatizirati oružje koje se po karakteristikama ne razlikuje bitnije od drugog poluautomatskog oružja, čak i lovačkog.

Toj zbrci ponekad podliježu, namjerno ili ne, i pojedini novinari s naše strane Atlantika, pa tako prevodeći pojedine američke članke i napise nekritički koriste izraz "jurišna puška", kao prevod tamo zlonamjerno korišćenog izraza "assault rifle" za nešto što to nikako nije, dakle za poluautomatske puške.

Zar AR-15 nije automatsko oružje, civili u SAD ga mogu kupiti samo u poluautomatskoj verziji ali to je u osnovi automatska puška.

poz.

Prevode se i .50 kalibarni na 50 mm... ;)

Da ne bih bez potrebe prepisivao s Wikipedije, AR-15 je po dizajnu u osnovi Armalite puška (AR - Armalite Rifle), koju je proizvođač Armalite pripremao za vojsku ali je prije završetka, radi financijskih problema, prodao dizajn firmi Colt, koja je završila sav posao. Automatska (vojna) verzija puške ima oznaku M16, dok se civilna, poluautomatska verzija zove Colt AR-15.

Nije važno kako puška izgleda i kakvog je sistema, važno je da je mehanizam prerađen tako da onemogućava rafalnu paljbu, uključujući tu i one za M-16 karakteristične rafale od tri metka. Puške sa mogućnošću rafalne paljbe mogu koristiti samo SWATH timovi, nacionalna garda i regularna vojska.

http://youtu.be/z46xDjebFk4

Поздрав свима! Нови сам на форуму, видим да се око ППШ писало доста, а моје питање је везано за кундак. Може ли се где набавити? Нисам баш неки стручњак да бих га правио сам...

Pogledaj ovaj link (http://militarygunsupply.com/index.php?main_page=product_info&cPath=20_52&products_id=1005).

Neznam kako je sa uvozom u Srbiju.

LPB

Хвала на линку, пробаћу нешто, мада баш и нисам неки оптимиста....

Управо сам се регистровао,али су ме обавестили да предмете не шаљу у Србију,на жалост. У сваком случају, хвала још једном!  ;)

https://www.youtube.com/watch?v=QqG0Op0898Q

https://www.youtube.com/watch?v=FAIyQ5yqVu8

Oružje koje je dobilo DSR, možda.
PPŠ ili PPŠa pitanje je sad.  :)


poz.

У руском се Ш чита као Ша. Разликовати од "репатог Ш" - Щ које се чита као Šć, а назива Шча.

Пистолет-пулемёт Шпагина, dali je prijevod Špagina ili Šapagina?
Neznam pa pitam.

poz.

Konstruktor je Georgij Špagin (Георгий Шпагин), pa je onda Špagina, Špaginu, Špagina, Špagine, sa Špaginim (ili ŠpaginOm), Špaginu.

A sledeći, PPS-43 je konstruisao Sudajev.

Tnx.
That's All I Need To Know

poz.

Po pitanju izgovora, najbolje je naći neki ruski klip i poslušati kako oni izgovaraju.
Pogledaj na 11'50".
 I to je orginal!

https://www.youtube.com/watch?v=EkLwoaECVIU


Znači izgovara se: Špagin, a skraćeno ppša.

Znači, piše se?

poz.

Ps: dosadno pa da trljamo.  ;)

Ruski izgovor je često fonetski, a i imenska promena po padežima je slična. Ne znam kakvo ti je pitanje pa da je odgovor "piše se"?

Trljamo da trljamo.  ;D

poz.

Ne razumijem šta si htio reći.

Pa i kod nas se piše RB, a izgovara "eRBe". I u Engleskom postoji spelovanje, pa tako vjerovatno ima nešto slično i u drugim jezicima.

Sve štima, zahvaljujem na svima odgovorima.  :)
Moderator briši.

poz.

Malo sam se podsetio na posljednje druženje sa ''mojim'' PPŠ-vrlo jednostavan-sam sam ga rasklopio bez  nrkoga da mi pokaže,odstranio konzervantski namaz stavio remen i sam se našao ''o desno ra.--mee!Odmah sam ga nekako zavolio i postao deo moje uniforme i nosio ga bez da ga okačim kao drugi pa su me malo zezali ''man se starca,traži  m70 da vidiš šta je AP''
Na strelištu sve je bilo u redu sve dok nisam namestio nišan prema grudnoj meti na 100m prednji nišan je bio širi nego merta.ali to je to

dobiješ doboš sa 20 metaka kao u TT a paljba je bila 3 probna -5 jedinačna-ostatak rafalno.
Vrlo mali trzaj ali nišan uuuuuh-pojedinačno pogodio 3 ali rafalno iako ssm izvukao 5 rafala -odoše svi u bojno brdo!
Za usporedbu sa M57  u MNC Pula imao koliko rafala /toliko pogodaka,ali i dalje sam ga zvao MOJ ŠPAGIN-I to je bilo šta je bilo jer sledeći put u rezervi sam zadužio AP M70A,ali iz nekog razloga nije bilo bojevog gadjanja i tako odoh u penzio kao rezervista a da nisam opalio metak iz Kalaša M7O proizvedenog '84 godine,a moj PPŠ ode u istoriu :super :marinero

https://youtu.be/C2sbtjK-Rn8

https://youtu.be/E48KmU3CCbk

https://youtu.be/-XNWWXJ2ows

https://youtu.be/0zxZqeDzvrY

NJemačka konverzija na 9mm PARA.

https://www.youtube.com/watch?v=5Jdd-yUNfHg