PALUBA

Patrolni čamac tipa 171, šifre gradnje Mirna bio je namenjen za obezbedjenje državne granice na moru, protivpodmorničku borbu, obezbedjenje dužobalnih komunikacija i prevoženje.
Gradjen je u periodu 1982-1983. godine u brodogradilištu u Kraljevici, ukupno 11 plovnih jedinica označenih brojevima od 171 do 181 i pridruženim imenima jugoslovenskih planina: Učka, Grmeč, Koprivnik, Kosmaj...
Dugačak je 32,02 metra, širok 6.74 metara. Gaz na pramcu iznosi 1.76 m, na krmi 2.41 m. Pun deplasman iznosi 142,3 t.
Trup je izradjen od brodogradjevnog čelika, dok je nadgradje izradjeno od aluminijumske legure. Trup je sa 6 vodonepropusnih pregrada podeljen na 7 vodonepropusnih prostorija, što povećava žilavost broda u borbi. Sistemom hermetizacije i filtroventilacije obazbedjeno je preživljavanje posade u NHB uslovima.
Brod je pogonjen sa dva brzohodna dizel motora tipa SEMT Pielstick 12PA4V200VGDS sa dvostrukim prednabijanjem vazduha, snage 3660 KS pri 1600 obrtaja u minuti. Konstruktivna brzina patrolnog čamca tipa 171 iznosi 32 čvora, dok je ekonomska brzina 24 čvora. Za proizvodnju električne energije potrebne za rad uredjaja na brodu, ugradjena su dva motora FAP Famos koji preko odgovarajućih generatora i pretvarača daju stabilne napone 220 i 380 volti naizmenične struje i 24 V jednosmerne struje.
Naoružan je topom 40 mm Bofors na pramcu, četvorocevnim topom 20 mm M71 na krmi, četvorostrukim lanserom raketa Strela 2M na komandnom mostu. U protivpodmorničkoj verziji naoružan je malim dubinskim bombama koje se obaraju u more preko slipnih kolevki na krmi broda. Poseduje i dva dvostruka lansera osvetljavajućih raketa 128 mm „Svitac“.
U tankove goriva može da nakrca 16.2 tone goriva D-2, a u tankovima za vodu do 4.2 tone vode.
Posadu sačinjavaju 22 člana, i to:
- 2 oficira (komandant, pomoćnik – zamenik komandanta);
- 5 podoficira (komandiri II, IV, V brodskog odreda, motorista i električar), i
- 15 mornara.

Ukupno je izgradjeno 11 brodova ovog tipa:
PČ-171 „Biokovo“- zaplenjen 1991 u Šibeniku od strane ZNG, u operativnoj upotrebi HRM kao OB-61 „Novigrad“
PČ-172 „Pohorje“, preradjen za prevoz turista u CG
PČ-173 „Koprivnik“, preradjen za prevoz turista u CG
PČ-174 „Učka“- 2003 predat MUP-u Crne Gore, od 2005. u operativnoj upotrebi Pomorske policije CG kao P-01 „Bar“
PČ-175 „Grmeč“- 2007 prodat privatniku iz Biograda, plovi kao brod za prevoz turista „Nada“ pod zastavom RH, brod trenutno u Hrvatskoj
PČ-176 „Mukos“- zaplenjen 1991. od strane ZNG nakon teškog oštećenjausled pogotka mini torpeda u uvali Nečujam na Šolti, remontovan i uveden u operativnu upotrebu HRM kao OB-62 „Šolta“
PČ-177 „Fruška gora“, preuredjen za prevoz turista
PČ-178 „Kosmaj“- 2003 predat MUP-u Crne Gore, od 2005. u operativnoj upotrebi Pomorske policije CG kao P-03 „H.Novi“
PČ-179 „Zelengora“- 2007 prodat privatniku iz Biograda, plovi kao brod za prevoz turista „Ilirija“ pod zastavom RH, brod trenutno u Hrvatskoj
PČ-180 „Cer“- zaplenjen 1991. od strane ZNG, u operativnoj upotrebi HRM kao OB-63 „Cavtat“
PČ-181 „Durmitor“- zaplenjen 1991 od strane ZNG, u operativnoj upotrebi HRM kao OB-64 „Hrvatska Kostajnica“

[attachment=1]

       Овај тип брода је ушао у сверу мојег интересовања онога дана када сам га гледао како тоне, разорен хрватским инпровизованим торпедом (наводно).Мени се искрено чинило да је брод погођен неким већим артиљеријским калибром директним погодком али...ко зна?!Снимак се појавио на ХТВ прије неколико година (чуди ме да се тај снимак нигдје не може пронаћи).Занимљиво да је снимљена читава борба ПЧ-Мукос и хрватских постројби у сплитским вратима.Водила се читава полемика на једном другом сајту о тим дешавањима и све је описано до у детаље, али се снимак више нигдје никада није поновио.Та хрватска емисија је говорила о њиховом поморском наоружању кроз историју, па је на увид дат и тај снимак.
         Треба напоменути да су у тој борби погинула три морнара, који су се удавили у прамчаном простору док је брод полако тонуо.Хрвати нијеси допустили да други брод ЈРМ пружи помоћ морнарима који су се давили, јер су били под тешком артиљеријском паљбом са обале.На послијетку Хрвати су брод извукли, помоћу сплитког Бродоспаса, поправили и данас плови као ОБ-Шолта.
              Овдје су слике неких од преосталих Мирни, које су конвертоване у туристичке бродиће или сада служе као полицијски патролци.Двије плове под именима Будва и Весна на радост многих туриста.Бивши ПЧ-Похорје је данас Будва а Весна не знам како се звала у ЈРМ јер јој је скинута плоча са именом.
,
        Овом приликом желим да изразим саучешће породицама погинулих морнара са ПЧ-Мукос.

[attachment=1]

PČ 176 Mukos bio je ostavljen na milost i nanemilost... od strane glavešina JRM. Srećom da torpedni čamac (njegov k-dant sada živi i radi u Subotici) nije poslušao naredjenja, te se vratio po njih i spasio ih.

То је из читаве приче више него очигледно.Питам се шта би урадили амери да им се десило, да им неко потопи патролац и побије морнаре на њиховој територији...

JRM nije iskoristila ni 5 % svojih mogućnosti iz raznoraznih razloga, ali to već prelazi u politiku i jajarenje, a tome na ovom forumu nema mesta.

Који је од ових твој брод Раде? ;)

Pa ovako... karijeru sam počeo na PČ-175 Grmeč kao zamenik, potom sam prešao na PČ-178 Kosmaj kao komandant, a karijeru "završio" na PČ-174 Učka.

PČ-178 bi trebala da je sada P01, a PČ-174 P03. Osmica je na levoj strani pramca imala jedan "potpis" ulubljenje od nečijeg spretnog pristajanja.

Лијепо.Ја сам служио војску на баркаси БМ-70 у тадашњем Кардељеву, за вријеме оних познатих политичких превирања.Ту баркасу је старији водник Милан Тодоровић-Тоша, сада покојни ишчупао такорећи из заробљеништва и довео у Боку.Можда знаш нешто о томе, мада си видим по годинама био премлад да би учествовао у рату.

Mislim da će naš član i drugar FF imati da ti kaže štošta o tome...

Nije tu bilo nikakve spektakularne borbe. PČ-176 bio je na redovnom zadatku sprovođenja blokade, patrolirajući u rejonu Splitskih vrata. Brod je plovio jako blizu obale umerenom brzinom, kada je pogođen nečim (čime - to je već predmet špekulacija) u pramčani deo koji je brzo počeo da se puni vodom. Brod je radio vezom zatražio pomoć, ali tek nekon nekih 30-ak minuta, prilazi TČ-224 i evakuše posadu sa imobilisanog broda, koji je nepomično stajao sa pramcem potopljenim do vodene linije. Trojica mornara koji su bili zatvoreni u pramčanom potpalublju su se udavila. Torpedni čamac je prekrcao ostatak posade i odmah se udaljio jer je i tako rizikovao da završi na isti način. "Mukoš" nije potonuo - ostavljen je da pluta, sa potopljenim pramcem, i sledeću noć su ga ribarski brodovi sa Šolte nasukali u plićak.

Ova akcija Hrvatske strane bila je direktan povod u seriju ozbiljnijih okršaja koji su započeli najavljenom odmazdom po vojnim ciljevima u Splitu i okolini. Odmazdu su izveli k-dni brod TG "Kaštela" VPBR-31 i 2 raketne topovnjače, a u širem obezbeđenju bili su drugi brodovi iz sastava TG "Kaštela". S druge strane bila su posade obalske artiljerije ZNG-a. Tumačenje ove akcije, kako Rade već reče, vodi nas u politizaciju i špekulisanje, tako da ću se zadržati na ovome.


Khmmm, ne znam kakve veze ima pok. Tošo i njegova barkasa s PČ-jcima? Ima tu istine, ali ... ostavimo to za neki drugi put.

То ми је више мање познато.Свакако хвала на објашњењу.Мене занима зашто снимак који сам ја гледао о потапању Мукоса, не може више нигдје да се нађе...као да је војна тајна.Мислим да је  ту споран онај "торпедо".Свакако би га занимљиво било поново видјети.Питај твоје другаре FF са друге стране, јел се може негдје наћи тај снимак?
                 
          Понављам да сам то гледао у емисији о хрватском поморском наоружању кроз вјекове, прије неколико година на ХТВ.

Ево двије фотографије оних будванских "мирни", у мало бољем издању."Весна" изгледа баш лијепо, мада су оба брода добро сређени.Да се примјетити да је "Весна" олакшана изгледа.

Sailor znaš li možda kakav je pogon na ovim turističkim Mirnama? Čisto sumnjam da je ostao stari pogon...

Мислим да су на "Будву" (плави брод)  Катапилари а на "Весну" (бијели) неки сканијини мотори.Нијесам баш сигуран али знам да оригинални нијесу сигурно.Сада крстаре на неких 10 ак чворова и то им је то.Весна је мало бржа од моје једрилице када идем на мотор.

Момак у плавој униформи, који је дио посаде брода, на мој коментар да мотори на патролцу доста троше, рекао је да потрошња не прелази 150 литара на сат, и да је војска намјерно надувавала ту цифру.

Ja sam onda bio u zabludi 5 godina :)
Mora da je moj motorista razliku goriva sipao u kesu pa u džep.... ccc

Zavisi kojim režimom rada plove. Od toga direktno zavisi potrošnja. Sada ne mogu tačno da se setim režima i njihovih potrošnja, davno beše.

Moguće je da su vozili Šotelom, tada rade samo pomoćni motori koji proizvode struju za Šotel... :)

Е јбг, да не претјерујем али сада свака мало јача јахта троши по 400 литара на сат.Ако Мирне троше тако мало, ја им онда не бих ни скидао оригиналне моторе.Требао сам дефинитивно узети прије двије године патролац ако тако мало троше. ;)

            Провјерићу чим будем у прилици на лицу мјеста.

:jok e sad KOMADANTE pa nije bas tako bilo, trose ti motori mnogoooooooooo!!!!!!! Ali stvarno

Na 800 okretaja je trošeno za jednu vožnju (6-8 časova, recimo) oko 5-6 tona ako se dobro sećam... Rudar bi trebalo da zna on je sondirao tankove nakon svake vožnje... ali omatoreo je pa zaboravio. :)

Sa sajta hrvatskog MO, iz dokumenta "GODIŠNJE IZVJEŠĆE O SPREMNOSTI OBRAMBENOG SUSTAVA, PROVOĐENJU KADROVSKE POLITIKE I UKUPNOM STANJU U ORUŽANIM SNAGAMA REPUBLIKE HRVATSKE, S IZVJEŠĆEM O STANJU OBRAMBENIH PRIPREMA U REPUBLICI HRVATSKOJ"
Završena je II. faza modernizacije sustava nadzora i upravljanja pogonskim strojevima na ophodnim brodovima tipa "Mirna". Za 4 ophodna broda (OB), za brod spasilac (BS 73) i brod školski (BŠ-72) nabavljeni su novi radari. Na dva ophodna broda radari su ugrađeni, a na druga dva te BS-73 i BŠ-72 će biti ugrađeni u prvoj polovici 2008. godine.

Zna li neko o kojoj se opremi radi?

Ja sam sluzio na 174 2000dite! nemate pojma koliko mi je drago da vidim "svoj" brod ponovo!  Dobra stara vremena. hvala Vam   :marinero

MrSvilar, beše šifra "Delaware Bay" pod američkom zastavom? :)

da pojasnim malo ovo : nas administrator i ja smo hodali istom palubom te 2000/2001 godine, on kao oficir (veoma dobar, nema sta) a ja kao mornar. Americka teretna grdosija Delaware Bay je usla u nase vode i zaputila se u luku Bar. sumnjalo se da nisu bas sasvim cista posla sa tim plovilom, pa smo iz tog razloga nas troje proveli nesto vremena na njenom mostu dok se stvari nisu rascistile.... ali bar smo pili pravu americku coca-colu   ;)

Da, nas trojica na mostu, i po jedan ili dvojica na bočnim vratima broda... :) Morao je grešni k i jugoslovensku zastavu da izveša... lepo mu je "čučala".

[attachment=1]
Patrolni čamac PČ-172, koji je u MTRZ ušao na svoj pogon i tu ostao da trune...
Kasnije je umesto krmenog jednocevca ubačen četvorocevac, a na jarbolu se vidi stara dobra zastava graničnih jedinica... kasnije izbačena kako bi se utopili u tivatsko sivilo :(


PS Sad tek videh da im je na brodu bio prisutan i komandant odreda...

Pozdrav,

Milsim da je ovo slika sa probnih vožnji ili primopredaje broda. U pozadini se vidi Paški most (o. Pag).

Postavio bi par pitanja za "mbrunla". Bio si na patrolcima otprilike u isto vreme kao ja na torpednjacima. Zanima me sledeče:
1. Kde ste bili stacionirani odnosno, dali je imalo svako VPO svoju grupu patrolca?
2. Šta je bila vaša glavna naloga od. šta sve ste radili?
3. Koliko ste bili na moru i koliko dana ste znali ostati na plovbi?
4. Jeste li često koristili civilne luke za nočenje?
5. Kako je bilo sa smeštajem posade?
6. Kako je bilo sa hranom i ko je kuvao?
7. Kakav je bio odnos sa oficirima?
8. Šta si ti kao telegrafista konkretno radio?
Zanima me iz prostog razloga gde je bilo bolje a mislim, da bi mnoge zanimalo kakav je bio život na brodovima JRM.
Mbrundle....nemoj previše da se hvališ i lažeš ;D ;D ;D 

U pozadini je krcki most.

Ophodni (patrolni) brod HRM 63 "Cavtat" klase Mirna u zajednickoj vjezbi sa USS DDG klase Arleigh Burke.

Izgleda da je sadašnji OB-63 u najboljem stanju u HRM, čim ga stalno koriste za vežbe. Na sledećim slikama je OB-63 u vežbi presretanja sumnjivog broda, koja je realizovana 15. septembra o.g. u širem rejonu Splitskog kanala i Kaštelanskog zaliva.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

He he gde ga nadje?! trazio sam ga po netu, ali dzabe. svaka cast Rade   :super

Из прве руке, патролци класе "Мирна" ићи ће на продају због високих трошкова одржавања, то је рекао један од високих официра полиције приликом свечаности примопредаје патролног глисера "Будва" данас у Тивту.Ко је заинтересован за куповину ускоро ће имати прилику...

Kako visoki troškovi, zar policajci nisu tvrdili da Mirne malo troše, a da smo mi napumpavali troškove.... :D Zemljo Indijo... Hrvati da su pametni pa da ih kupe za male pare i pošelju u Škorpika u Šibenik... ipak je tamo ostala kompletna bazijska rezerva rezervnih delova...

     Јесу они обични морнари на њима са којима сам разговарао у Бару, овима се изгледа више свиђају пластичне зујалице.Питам се само са чиме ће изаћи на тешко море ако продају Мирне.Овај њихов нови "патролац" којег сам данас видио је благо речено неозбиљан.

Da li su jači od Ćirine barke iz barske lučke kapetanije?

Pozdrav svim uvaženim članovima ovog foruma, evo ja se pridružujem ako mogu.
Iz Dubrovnika, JNA Beograd 1990/91. od 9/90 do 6/91.."skraćeno" svojom voljom :-)

Jučer sam htio nadodati sliku OB-61 ili ex. PČ-171 koji je bio privezan u Dubrovniku ali dok sam ja otišao po fotoaparat oni su isplovili. Ja ću uslikati sva 4 od 61 do 64 jer redovno pristaju u Dubrovnik na odmor, popunu zaliha itd.

Slike će skoro čim ih uhvatim ovdje, najvjerojatnije će prvi na meti biti OB/PČ koji su stalno oko Dubrovnika (graničari), a i RTOP navrate povremeno.

PČ-178 "Kosmaj", moj prvenac... Fotografija je od ranije, dok je Bog hodao po zemlji... mornari nose mornarske kape, na jarbolu se vije zastava Graničnih jedinica... malo ima i nelogičnosti, odnosno propusta, ali OK, bitno je da je osmica na slici.

[attachment=1]

Misliš na nelogičnost što fali 20/4 M-75 na krmi ili na nešto drugo?

Jok... dignuto je pramčano i krmeno zastavno koplje, vrata kuhinje nisu zatvorena, pramčani top nije u osnovnom položaju, pokloci su na lanserima 128 mm, borac se mlati na lanseru MTU bez raketa (daklem definitivno se mlati gore umesto da osmatra)... itd.

Dobro de,uhvatili su ih nespremne za slikanje ;)

Kako nespremne, zar ne vidiš da je slikano iz njihove šajke... :D

E pa ondak je za kaznu trebalo da provuku k-danta ispod kobilice. ;D

Jašta...

Da li ima neko da je sluzio 1993 god. na PC177 ?

OB-63 Cavtat iliti ex. PČ-180 Cer, danas u Dubrovniku.

[attachment=1][attachment=2]

27.2.2009. Dubrovnik 7,30 h ujutro, OB-63 kreće u patrolu. Motor startao.
[attachment=1]
Odvezana krma...[attachment=2]

[attachment=4]

Imaš li još fotki patrolaca i ostalih brodova HRM?

Pjeni se...[attachment=1]
Sad se već okrenuo...[attachment=2]
Još malo pa se ispravio...[attachment=3]
Sad se već ispravio...[attachment=4]

Zalet i odlazak...rekli su da idu na Molunat (vrlo blizu zapadno od ulaza u Boku, ali to znate...) pa okreću na otvoreno, pa prema Lastovu pa se vraćaju...

Pozdrav svima, a posebno mom komandantu sa PC174 koji je ovde administrator :) Nadam se da ce se setiti mene, sluzio sam na cetvorci 2002/2003. godine... svirao sam harmoniku pomalo i zvali su me Pirke. I bas mi drago sto sam naleteo na ovaj forum, jer me zivo zanimalo sta se sad dogadja sa onim brodovima a ne mogu da odem u Crnu Goru da vidim, nemam kad, radi se puno, i tako :)
Pozdrav iz Pirota

Kako te se ne sećam, baš sam se danas setio kada sam čuo "Marija bela kumrijo" :)
Drago mi je da smo se našli, ako ne lično, onda makar preko neta.

Evo ovde se vidi koji je brod imao najlepse mesto za vez u citavoj mornarici. Nema ograde za preskakanje, nema kapije... sa palube preko siznog mosta  direktno u grad. Samo sto ja nisam nikad bezao, isao sam linijom manjeg otpora uz pomoc propusnice  ;D 

 :marinero

Pirke, Pirke... pa kad si ovo slikao... :) Čak mi je i auto mladji na toj slici...
[attachment=1]

Zanimljiv detalj - podignuta hauba na kupoli topa AK-630 na RTOP-401. Tehnički dan?

Ma nisam to ja slikao, nego sam nasao na netu nekad davno pa imam tu sliku u kompu. A koji je tvoj auto? :)

Onaj najbliži brodu... beli Peugeot 309... i danas ga vozim. Morao sam da posle prekomande u Srbiju platim i carinu i porez za njega... kao da sam došao iz inostranstva... :)

Sto "kao"? Pa i jesi dosao iz inostranstva. Tamo evri ovde dinari, odavno su to dve drzave :)
Pozdrav!

Po mome dosta kompliciran brod. Pramčani i krmeni top bi trebalo promejniti sa jednostavnim jednocevnim topom m75 20mm, što bi bilo dovoljno za zadače, za koje je bio brod namjenjen. Isto tako bi trebalo skinuti i onaj pel i dubinske bombe, pošto su ovi uređaji imali suviše malen domet protiv podmornica. Posada bi tako mogla imati pola manje ljudi za skoro iste zadače.

I ovi brodovi su imali nepouzdane motore.

Ako staviš naoružanje u ono vrijeme i onaj koncept odbrane, onda je to to. Brodovi su bili prvenstveno namjenjeni čuvanju granice. Svi ostali dodatci  u naoružanju bili su zato, ako nekad zatreba. Problem broja posade nije bio tako veliki problem (ljudi je uvjek bilo) i o tome se nije razmišljalo. Ako pogledaš današnje naoružanje i opremu HRM, a ne kontoliraju ni granicu ni podmorje! Tako je to.
Pozdrav
Duje

http://www.avijacijabezgranica.com/forum/viewtopic.php?f=8&t=1362&hilit=mirna+kon%C4%8Dar

Ovaj tekst stavljam iz onog foruma - avtor je možda čak i na ovom forumu - Lancia88. Tekst je vrlo zanimljiv i mislim, da treba da stoji i ovdje...

Pozdrav,

kako obecah, poneke izvadke iz raznih tribina, simpozijuma i uopste diskusija koji su na neki nacin uticali na kreiranje danasnjih fragmenata onoga sto smo nekada nazivali JRM sam poceo da adaptiram za upotrebu na forumu uz pomoc jednog mladog i nadahnutog kolege. On se jadan potrudio citavo popodne prebirajuci po tim beleskama da "ukroji" nesto iskoristivo a da lici na celinu i otisao kuci vrlo pospan i umoran :) (ne smem detaljnije opise jer ce sutra traziti da vidi kako je ispalo pa ce procitati ;) ). Zbog toga molim svoje uvazene sagovornike sa foruma da zazmure ukoliko je bilo gresaka ili se stvari gube iz koncepta jer treba imati u vidu da radovi i nisu ustvari celika vec se prostim sklapanjem uz zahtev za minimalnim izmenama na autenticnom tekstu skrpi jedna celina koja je u osnovi zbir odgovora i objasnjenja koja se prenose bez postavljenih pitanja na iste. kako je veceras spreman samo jedan takav tekst, ja cu da ga copy-paste prenesem na forum a u njemu sam uocio poprilicno greskica uglavnom daktilo prirode ali ih nisam uspeo korigovati jer je tekst na neki nacin zasticen, makar ovde na mom racunaru.

Konacno, ovaj tekst je deo kampanje oko predloga da se za granicnu sluzbu upotrebe Rtop a da se standardni granicari tipa 171 (mi ga na forumu znamo kao klasa Mirna) prodaju. Dakle, pred Vama su analize evolucije granicara kod nas i paralelni prikaz kako se od granicnog stvarao borbeni brod i sta su bili nedostatci takvog nacina razmisljanja.






Sta uopste cini osnovu domaceg sistema patrolne sluzbe?

Jednu horizontalnu liniju koja je uklopiva u savremene tendencije patrolne sluzbe u svetu mozemo predstaviti u objektivno tri vrste plovila izdeljenima prema nameni odnosno akvatoriju u kome se propisuje njihova upotreba. Generalno posmatravsi imamo na raspolaganju u bivsoj SFRJ veliki fond recnih tokova te nesto skromniji fond jezera i veoma izdasan fond plovnih puteva na moru. Sve ove akvatorije zahtevaju razlicite kategorije plovila koja vrse patrolnu sluzbu a sva se ona medjusobno razlikuju te kategorizuju svojim karakteristikama prilagododjenim specificnostima akvatorije na kojoj dejstvuju. Ovako imamo patrolnu liniju razlozenu na recne, jezerske i morske brodove/camce. Svako od ovih plovila ustvari ima svoju genezu postanka te pravi omanji istorijat modifikacije do narastanja u ono sto se zateklo u momentu raspada SFRJ/JRM.

Kako smo uopste stigli do ove patrolne linije brodova?

Ukoliko krenemo od samog nastanka jedne posleratne RM u sklopu nekadasnje FNRJ koja je iz rata izasla sa nesto manje od 500 raznoraznih plovnih sredstava od naoruzanih brodova tipa NB pa sve do upotrebljivih brodova u privrednom smislu, stici cemo do konstatacije da je nakon uvodjenja malo reda u ovakvu RM dobijanjem nekolicine ratnih brodova starijeg tipa i sumnjive borbene vrednosti i svodjenja brojnog stanja brodova na nesto manje od jedne stotine, isplivala neposredna potreba za upravo patrolnom linijom brodova koji bi uspesno vrsili sluzbu nadzora nad domacim morem. Cak i kada su zavrsena pojedina vadjenja brodova sa dna te uvrstanje u flotnu listu svih brodova dobijenih na ime reparacije, postignuta brojka od oko 150 brodova nije obezbedjivala uspesnu ovakvu specijalizovanu liniju. Ovo je ponajvise posledica nekoliko planova flotnog razvoja koji se nisu medjusobno ni dopunjavali a ni uvazavali ali se nikada do kraja nisu ni realizovali. Prvi Flotni plan koji se zaista i realizovao je okoncan krajem pedesetih doneo je vise od 600 brodova u Flotnu listu i pom prvi put napravljene namenske patrolne brodove koji bi vrsili sluzbu nadzora, odnosno sluzbu definisanu kao granicnu te otud prvo pominjanje naziva Granicar. Posebno bitna cinjenica je da su ovi brodovi izgradjeni u domacim brodogradilistima i uz domace projektante. Ovo ce biti temelj daljnoj gradnji svih verzija patrolnih brodova sto svakako podrazumeva jasno definisane zahteve bazirane na stecenim iskustvima u praksi.

Sada imamo jasno razdvojene patyrolne linije brodova. Imamo jednu koja izvrsava mirnodopske zadatke nadzora mora i vazdusnog prostora koja ima zadatak zastite drzavne granice od upada stranih neborbenih brodova te pomoc na moru i slicno, dok u drugoj patrolnoj liniji imamo brodove cija patrolna sluzba ima zadatak borbe protiv upravo borbenih brodove te ponajvise podmornica. Takodje, u tzv. Drugom flotnom planu brodovi duboke patyrolne linije naoruzani su i artiljerijskim oruzjem dotad svojstvenom samo razaracima (76mm) koje ustvari u potpunosti i imaju zameniti. Ovim je prva patrolna linija potpuno izdvojena te je sa jasno definisanim zadacima po prvi put zaplovila samostalno na izvrsenje istih. Kakav je to brod nosioc patrolnih granicnih aktivnosti sezdesetih/sedamdesetih? Ovde pricamo o brodu tipa PC 131 naoruzanim sa dva trocevna topa Hispano 20mm na pramcu I krmi, deplasmana 86/120t sa pogonom ukupne snage 900KS koje isporucuju dva dizel motora dok energiju obezbedjuju dva manja dizel motora. Navigacijski radari dometa do 20NM (24 ali u praksi je malo manje) omogucuju nominativno dejstvo nocu I u otezanim meteo uslovima iako u praksi ovo nije bilo tacno. Smestaj posade te autonomnost plovidbe zasnovana na vlastitoj kuhinji I zalihama ostvarivali su uslove za visednevnu upotrebu ovih prvih Granicara van luke baziranja a kada je vec o tome rec, za svoje vreme ovo su bili I sasvim reprezentativni brodovi. Ovo je posebno bilo bitno jer su ovi brodovi sretani najcesce u civilnim lukama ili na moru ostvarivali kontakte sa civilnim saobracajem a sama slika o JRM najpre se gradila na taj nacin. Ipak, malena brzina kao osnovni kontraadut izbacila je ove brodove iz upotrebe vec pocetkom osamdesetih. Osnova ove danasnje debate je u jos nekim ciniocima koji su predstavljeni svojevremeno kao aduti za zamenu ovog tipa granicara novim tipom 171 a o tome cemo malo podrobnije nesto kasnije.

Svetske tendencije razvoja definisale su klasicno artiljerijsko naoruzanje kao sekundarno te u prvi plan isturilo raketno naoruzanje te sredstva za borbu protiv istog ali i protiv aviona sa klasicnim gravitacionim ili vodjenim te raketnim naoruzanjem. Uz ovakve definicije razvoj flote krece se u smeru uvodjenja savremenih ruskih a kasnije i domacih fregata, Rtop, RC brodova dok snazno artiljerijsko PVO naoruzanje dobijaju i drugi tipovi brodova. Naslednik starog tipa Granicara sada je novi domaci proizvod definisan kao tip 171. Sta novo ovaj brod donosi u isturenu patrolnu liniju?

Prvenstveno je rec o modernijem brodu sa slicnom autonomijom ostanka van baze kao i prethodni tip ali sa znatno povecanom brzinom. U praksi, sada Granicar postize brzine od 24-26 cvorova konstantno dok je prethodni tip imao na raspolaganju svega 11-12 sa malenim viskom snage za maksimalne brzine od 13-14 cvorova. Prema svojim specifikacijama maksimalne brzine su deklarisane na 15 cv za stari odnosno 30 cv za novi tip Granicara. Brzina je ustvari jedino sto ovaj tip cini superiornim u odnosu na prethodni sto se u praksi jasno da primetiti vec iz samog nacina uvodjenja ovih brodova u jedinice. Naime, svaki VPS imao je po jedan divizion granicnih brodova i kada je tip 171 uveden u flotnu listu, kompletna zamena je izvrsena samo u sibenskom VPS te delimicno u kumborskom dok pulski VPS nije dobio nijedan brod ovog tipa. Zasto ovakav raspored? Pa raspored je upravo zasnovan na samoj brzini te konfiguraciji obale koja se kontrolisala. Vec iz letimicnog uvida u geografske karakteristike obale po sektorima jasno je koliko je i gde samo brzina novih brodova odlucila rasporedu i odnosu 131-171 tipova. Naravno, posebnu ulogu odigrali su i posebni problemi u konstrukciji te cesti remontni zahvati na novom tipu broda te je to jos jedan razlog za dodelu novog tipa upravo divizionu u Sibeniku. Sta jos donosi novi tip Granicara? Pre svega donosi nova komunikaciona resenja koja pokrivaju sva UHF/VHF podrucja te sisteme primopredaje bazirane na HF/NF uredjajima. Ovo je prvenstveno ucinjeno zarad komunikacije sa flotnim snagama definisanim kao UPS na zdruzenim vezbama u kojima su novi PC dejstvovali u sklopu mesovitih TG. Bitno je naglasiti ovo kao jedan od megalomanskih zahteva postavljeni pred brod cija posada nije brojala ni svih 20 ljudi!

Naredni primeri su zasnovani na ugradnji PEL-a na brod uz ehosonder cime se pred ovaj brod stavljaju i goniometrijski zadaci sto ga zaista cini visenamenskim brodom ali u praksi ovo je neizvodljivo te nespojivo u brodu sa malenom posadom i prostorom smestenim na svega nesto vise od 30 metara duzine te manje od 7 metara sirine.

Ukoliko uzmemo za potrebno da ovakav brod ima na sebi opremu za lake ronioce, navigacisjku elektronsku opremu (radar, sve vrste kompasa), komandni interfon za komunikaciju unutar broda, borbeni centar za upravljanje vatrom te kontrolu havarije na brodu u sklopu mera BOB, te brodsku opstu ventilaciju i slicne “novotarije”, tesko cemo pojasniti izuzetno snazno naoruzanje koje se sastoji od pramcanog Boforsa 40mm te krmenog cetvorocevnog topa 20mm (spocetka jednocevni M.71) 8 x klizaci dubinskih PP bombi, 1 x 4 lanser RTU i 2 x 2 lanser 128mm osvetljivackih raketa. Ovakvo naoruzanje kvalifikuje brod kao najuniverzalniji uz VPBR klasu sto za ovako malen brod niposto ne sme biti karakteristika. Problemi nastaju prilikom uopste pokusaja upotrebe sveg ovog naoruzanja sto znacajno utice na pad kvaliteta obuke mornara i staresina, posluzioca na ovoj klasi brodova. Rezultat toga je da je na nekoliko brodova pred sam raspad nekadasnje JRM bilo cak i zamenika komandanata u cinu por. Fregate sto je nezamislivo za brod ove kategorije.

Ne bi bilo korektno pa ne spomenuti poboljsanje marimnih te pomoracko-navigacijskih osobina i spoobnosti broda u odnosu na 131tip Granicara sto je postignuto pre svega vecom brzinom, mocnijim pogonom, elektrovitlima, aluminijskim nadgradjem i posebno dopunskim elektromotorom za odrzavanje na poziciji koji cak donekle moze gurati brod u slucaju potrebe. Ipak, sve ovo pada u vodu pred nerealnim zahtevima za multifunkcijskim brodom koji je ovolike softificirane, pre svega borbene sisteme smestio na brod ove kategorije i namene. Dakle, moje pitanje glasi: sta ce jednom granicnom patrolnom brodu klizac dubinskih bombi? Poznati su opasni delovi akvatorija ispred ulaza u Boku, oko Rta Ploca te juna obala Istre oko rta Kamenjak koji su pogodni za dejstva podmornica protiv domacih komunikacija te je te sektore uspesno pokrivala tzv. Duboka patrolna linija sastavljena od brodova tipa PBR te VPBR pa sa svojim B/K sta to korisno moze uciniti PC? Nadalje, u uslovima savremenog ratovanja, sta moze uciniti ovaj brod sa svojom snaznom ali na optickoj vidljivosti i proceni baziranoj PVO komponenti zamisljenoj kao sklop artiljerijskog i raketnog naoruzanja? Presresti niskoleteci objekat sa visokom dozvucnom brzinom od 800-900 km/h? Jednostavno, megalomanski zahtevi su uspeli da jedan od najboljih domacih pomorackih projekata marginalizuju u tolikoj meri da se njegova borbena uloga a kasnije I upotreba svela na metaforu: ni na nebu ni na zemlji.

Zbog cega je bitno ukazati na ovaj problem megalomanstva u prvoj patrolnoj liniji?
Zbog toga, postovani, jer je ovakvih primera i ranije bilo. Rec je, pre svega o brzim patrolnim camcima detasovanim na Brione ali i na nekim jezerima i rekama. Ukoliko smatramo da jedan staresina, pritom podoficir, moze da vrsi navigaciju, upravlja u navigacijskom i pomorackom smislu sa brzim camcem koji postize zavidnu brzinu od skroro 25 cvorova, onda zaista tesko da cemo poverovati da on jos uvek moze da pritom uspesno koordinise vatru iz dva mitraljeza 7,62mm i jednog 12,7mm te na taj nacin vrsi uspesna borbena dejstva. Naravno, i ovaj camac je opremljen radarom i kompasom te je predvidjen da dejstvuje i danju i nocu a to sta su najcesce talasi na iole jacem moru u stanju da ucine camcu od jedva nesto preko 10 metara treba u potpunosti zanemariti i usredotociti se na trend megalomanskih zahteva trpanja oruzja na brod kao lopatom. Istovremeno na rekama i jezerima PC tipa 20 moze sasvim uspesno da obavlja iste zadatke bez obzira na dosta manju brzinu (15cv) i “mrsavo” naoruzanje od svega dva jednocevna topa 20mm M.71 sto za brod od preko 20 metara duzine te deplasmana od 55 tona (dakle, 6 puta vise od brzog camca AL8K), deluje gotovo ponizavajuce cak I u svetlu cinjenice da tip 20 ima od opreme i ehosonder (skeniranje dna radi muljevitih korita inaslaga na rekama) kao isvu ostalu navigacijsku opremu za dejstva nocu. Dakle, koliko smo daleko otisli u megalomanstvu sa zahtevom da patrolnu sluzbu obavljaju Rtop tip 401?

Lepa sličica Mirne na vežbi HRM"Jadran 09"
[attachment=1]

Pozdrav svima ,
Zovem se Miroslav i sluzio sam na pc 174 od sep. 91 do sep.92 , bio sam motorista i naravno ocaran brodom .Trebao sam da ostanem na 176 pri prekomandi (zajedno sa klasicem kojeg vise nema ,ostao je na tom brodu zauvek)no sudbina je htela da predjem na 174.Cuo sam od mornara licno sta se dogodilo i pamtim ko danas kada sam ih video poslednji put na Visu.Dosli su da nas zamene jer smo imali kvar na ispuhu i morali smo da otplovimo za Tivat , jer su jedino tamo mogli da nas remontuju.
Ekipa na brodu je bila fantasticna od oficira do mornara.Kada sam se skinuo mnogo mi je nedostajao taj zivot.
Sto se samog broda tice probali smo ga u svim okolnostima i u borbi i u mirnoj plovidbi ,mislim da je za ono vreme bio fantasticno zamisljen i opremljen jedino bih zamerio motornom resenju, jer su to bili neki probni motori koji se i nisu bas pokazali, mnogi kazu da je to bio promasaj.Trosili su dosta a maksimalna brzina im je bila oko 24 cvora pri tom su se grejali nenormalno . Pri nekoj patroli na oko 800 obrtaja i nije strasno , ali kada krenu turbine na 1000 i vise nepitaj za potrosnju, secam se da smo jednom potrosili oko 600 l za sat vremena, ali bilo je mocno.Kada zaletis cudoviste od 142 tone na 24 cvora zaledi ti se krv , jednom sam sedeo na palubi to je osecaj koji ti dize adrenalin samo tako.Pramcani bofors je prava stvar i precizan je extra, dok krmeni cetvorocevac nesluzi nicemu posebno ako je lose more,podbacuje i prebacuje.
Sto se tice hrvatske mornarice u to vreme ih nije bilo , imali su nekoliko brodova koji su ostali u luci Sibenika na remontu, jedino sto su zaplenili bio je taj napusteni 176. Netreba da se ljute hrvati zbog ovoga jer tada nisu imali nikakvih sansi za bilo kakvu ozbiljniju borbu.
Drago mi je da je neko pokrenuo forum o patrolcima i da mogu da vidim "moj " brod i da znam da je jos uvek u upotrebi.

Pogon je bio stvarno problematičan... to su bili SEMT Pilstikovi motori, sa dvostrukim prednabijanjem vazduha. Atmosferski dizeli su bili ugradjivani u dizel električne lokomotive i tu su se dobro pokazali... Sa uvozom motora za železnicu,  u paketu su došli i za brodove, samo sa kompresorima. Iz novogradnje su išli dobro... problemi su nastali kada je ograničena bzina patrolcima u cilju uštede goriva. Lavirintni zaptivači na ulazu u radno kolo turbine počinju da zaptivaju na oko 780 obrtaja u minuti (ako se dobro sećam). Dakle, oni bi propustili ulje u radno kolo i onda nastaje šou program. U Šibeniku je ostala kompletna bazijska rezerva delova za patrolce, a u MTRZ su se vezali patrolci baš zbog kvarova na "turbinama" i tamo ostajai godinama.... PČ 174 "Učka" je bio najžilaviji... :)

Odlazio bi celi potrošni tank... :) Dobavne pumpe bi maltene radile u prazno - koliko dobave, toliko se potroše.
Šemom logističke podrške smo bili oslonjeni na mtbr u Baru. Sećam se da su, kad god bi tražili popunu gorivom, preračunavali koliko bi za jedno naše punjenje gorivom mogli da nakrcaju gorivom FAP-ova i šta bi sve mogli da prevezu... šta da se radi, nikada nisu mogli da razumeju brodski motor... :)

Evo slike patrolca u Baru, na carinskom molu, sada u vlasništvu Plovne jedinice MUP-a CG. Fotografija je skinuta sa Panoramia, vlasnika fotografije neznam, ali rado ću ga potpisati ispod fotke ako se javi....
[attachment=1]

Nekako je lepsi ovako beo, podseca na luksuznu jahtu! :)
I sta  na kraju ispada, jel PC 174 sad policijski 01 ili 03?

Evo jos jedna fina slikica, policijski pored vojni (dok je devetka jos to bio)
[attachment=1]

Bas se vidi kako je zadnji deo policajca visi od krme devetke, bas je olaksan. Pored toga sto nema krmeni top, jesu mu i motori mozda laksi?

Pogon nije menjan, ostao je isti... promene je doživelo samo naoružanje, mada me živo interesuje da li su ostavili radio kabinu na svom mestu?

Da li se neko seca koliko je dobijao na snazi kad, posle odredjenog broja obrtaja, pocne da izbacuje izduvne gasove ispod povrsine vode?

Podvodna sklopka se otvarala na 800-850 obrataja ako se dobro sećam. Time nije dobijao na snazi, samo na hladjenju izduvnih gasova...

Negde sam naleteo da je korišten sonar Simrad SQS-3F. Isti takav je korišten na tipu 501. Kakav je uređaj bio u upotrebi, dobar ili loš?

Sonar na patrolcima nisam imao prilike da koristim, jer su tada već svi obučeni PEL-isti napustili jedinicu. Uključivao sam ga par puta, postavljao na slušanje... u pramčanim sektorima imate šum od pramca i talasa, u krmenim od propelera... sve u svemu - upitna je ugradnja PEL-a na tako malim brodovima.

Bilo je predvidjeno da patrolac peluje dok ide na elektropogon - šotelom (koji daje konstantnu brzinu od 4-5 čv). Elektropogon je u to doba na svim patrolcima bio neispravan iz prostog razloga - nije bilo stručnog lica za servisiranje i opravku tog uredjaja.

Zar klasa ''Mirna'' nije imala i elektro pogon za bešumnu plovidbu?

kao što rekoh...

P 01 "Bar" je bivši PČ-174 "Učka", P 03 je osmica... Osmica je imala oštećenje na pramcu, na levom boku. Ne verujem da su to ispravljali, jer ima malo više posla. Ionako je i prenaoružavanje bilo o trošku VSCG... bilo bi mnogo  da im radimo još i "kozmetiku".

Prenaoružavanje? Misliš, razoružavanje? Sad obogaljeno izgledaju...

Na granici je inače dozvoljen kalibar do 30mm tako da ništa nije izgubljeno. Sa druge strane - valjda je i red da patrolac bude samo patrolac... pusti univerzalne brodove... :)

Iz "Slobodne Dalmacije" od 3. juna 2009. godine:

Čamcem JNA na izlet po Kornatima

[attachment=1]

Vodički brodar i poduzetnik Ante Cukrov vlastitim je novcem pretvorio 33 metra dug patrolni čamac bivše Jugoslavenske ratne mornarice u jedan od najbolje opremljenih i najluksuznijih izletničkih brodova u Hrvatskoj.

Patrolni čamac iz serije 170, koji je nosio ime “Fruška gora”, proizveden je 1988. godine u brodogradilištu Kraljevica.

Nakon propasti Jugoslavije trunuo je na mrtvom vezu u Crnoj Gori. Od Crnogoraca ga je otkupio biogradski Šangulin da bi konačno dospio u ruke Ante Cukrova, koji ga je, koristeći znanje i iskustvo šibenskih, vodičkih i stankovačkih obrtnika, pretvorio u ponos hrvatske turističke flote.

Cukrov sada u svojoj floti ima tri izletnička broda. Uz nadaleko poznatog veterana “Desta” i “Morsku vilu”, sada je tu i preuređeni patrolni čamac koji je dobio ime “Ina”.

- Riječ je o vrhunskom brodu, kazao nam je Ante Cukrov.

- Takvi se više ne grade. Ima čak 11 nepropusnih komora i pojačana rebra, a građen je od specijalnog čelika, tako da ni nakon 20 godina, iako nije održavan, na njemu nema ruzine.

U odličnom stanju bila su i njegova dva Mercedesova motora od po 2000 konjskih snaga. Tijekom rekonstrukcije dobio je novo lagano aluminijsko nadgrađe koje je izradila tvrtka Prizma Tome Radića, a opremljeno je tako da pruža maksimalan komfor za stotinu izletnika.

Ante Cukrov, koji je počeo voziti turiste na izlete u Kornate još 1985. godine produžavajući obiteljsku brodarsku tradiciju dulju od jednog stoljeća, oduvijek je želio imati siguran, brz i udoban brod za izlete u Kornate.

- Kad smo počeli raditi, u Kornate smo plovili “Destom”, a plovidba je trajala u najboljem slučaju najmanje osam sati. Bila je to prava muka i za nas i za izletnike. Zbog predugog i prenapornog putovanja prestalo se ploviti kroz cijele Kornate do Slanog jezera u Telašćici na Dugom otoku.

Sada opet možemo voziti turiste na pravi izlet, tako da zaista dožive Kornate u cijeloj njihovoj ljepoti, da plovidba ne traje dulje od četiri sata i da su pri tome sigurni bez obzira na vremenske prilike.

Cukrovljeva tvrtka Destina d.o.o. uložila je u kupnju, rekonstrukciju i opremanje broda isključivo vlastiti kapital. Nije koristio nikakve pogodnosti i poticaje, ali ne sumnja u uspjeh ulaganja.

- Vraški sam se zadužio, kaže, ali se ne bojim jer ću sve vratiti usprkos krizi i recesiji.

Fotografije slikane ovih dana, autor naš dragi član Pirke Veselinović, bivši motorista sa PČ-174 ... i odličan harmonikaš, naravno :)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Snimljeno u Šibeniku tijekom mjeseca kolovoza 2009. Nekadašnji PČ

Da to je bivši PČ-177 "Fruška Gora".

Taj je bio na Kulinama vezan do 1991.

Konacno da vidim brod na kome sam bio zamenik komandanta, Cucun komandant. Doduse nisam dugo bio na patrolcima ali i to provedeno vreme ostalo je u lepoj uspomeni.

Bas se vidi kako je zadnji deo policajca visi od krme devetke, bas je olaksan. Pored toga sto nema krmeni top, jesu mu i motori mozda laksi?

Hrvatski ophodni brodovi (patrolni čamci) klase Mirna, dobili su nove brojčane oznake:

OB-01 Novigrad  (ex OB-61 Novigrad, ex JRM PČ-171 Biokovo)
OB-02 Šolta  (ex OB-62 Šolta, ex JRM PČ-176 Mukos)
OB-03 Cavtat  (ex OB-63 Cavtat, ex JRM PČ-180 Cer)
OB-04 Hrvatska Kostajnica  (ex OB-64 Hrvatska Kostajnica, ex JRM PČ-181 Durmitor)

Inaće sve četri jedinice se nalaze u sastavu Obalne straže RH, koja je sastavni dio HRM-a.
Koliko mi je poznato brodovi su dobili (ili su trebali dobit) nove radare, a započela je i blaga modernizacija koja uključuje skidanje krmenog četverocijevnog topa M-75 i "kaića" sa dizalicom te, na njihovom mijestu, ugradnju brzog gumenjaka (tzv. "jurilica" koja postiže brzine i do 40 čvorova) s pripadajučom dizalicom za brzo spuštanje u more. Za sada je modifikacija izvršena na OB-02, kako bi se brod prilagodio zadaćama obalne straže.
Na donja dva linka možete vidjeti slike OB-02 i OB-03 sa proslave Dana HRM u Rijeci. Nažalost na OB-02 se zbog kuta snimanja, izmjene i ne vide baš najbolje.

OB-02 http://img183.imageshack.us/i/dsc099921.jpg/
OB-03 http://img33.imageshack.us/i/dsc099991.jpg/

Novi radari su bili predvidjeni planom opremanja i modernizacije (srednjeročnim) ali kako kažeš - ko će ga znati da li je to stvarno uradjeno.

Mene interesuje najviše da li je ostala radio kabina na Mirnama ili je razmontirana na radost posade broda (dobija se veći salon) ;).

Da Rade. Davno su to ucinili.

Pametno... ionako nije služila onome čemu je bila namenjena... a i sredstva veze su uznapredovala, smanjila dimenzije - dok je na drugo strani salon bio vrlo skroman (da tako kažem).

Mi na starim granicarima smo mogli svih 6 casnika i docasnika lezati u salonu. Barba je imao kabinu, pomocnik je imao kabinu, kapo makine je imao takodjer nesto kao kabinu, a ostali veliki prostor u krmi. Jedino sanitarni cvor i tusevi su bili nedostojni. Ali bila su to i druga vremena. Kada bi posjetio kolege sa novih granicara, jedino su im moji timunjeri zavidjeli na automatskom kormilu. Ostalo je kod nas starih bilo rustikalno i pouzdano.

ja mislim da je top na pramcu imao kupolu ali nisam siguran  PC 171  ili PC 178

Niti jedan graničar nije imao kupolu, kupole su bile na raketnim topovnjačama i velikim patrolnim brodovima.

Dali je istina,da je jedan PČ u Splitskim vratima skoro "povozio" podmornicu prilikom jedne vežbe nekde 86. ili 87. godine ?

Legende ce se uviek rasplinjati.
Ti brodovi su dobili sonare koji nisu nikada sluzili pravoj svrsi. Rade zna bolje, ali sam i ja bio ukljucen neko vrijeme.
Mi smo u 11. GMO u Puli trebali dobiti PC -171 i PC-172 nakon generalnog remonta sa nekim prospektom 1992.-1993. godine.
Zato smo bili ukljuceni u projekt modernizacije u kojem se predvidjalo demoniranje sonara i Schötel-a straga i ugradnjanove komunikacijske opreme koja bi omogucila veci salon za starjesine. I da prostite da se WC mornara nekako drukcije rijesi, a ne da komandant cuje svaki sum... :-))).
Tu se raspravljalo jos sa tvornicom diesel motora u Puli oko modernizacije glavnih pogonskih strojeva, tako da je dio remonta trebao biti napravljen u Sibeniku, a finalni dio u Puli, sto je nama, naravno, bilo drago, ali se nikada, na zalost, nije ostvarilo.
U tom projektu tri stara granicara su se trebala rashodovati ili kanibalizirati da bi ostali mogli imati, bar neko vrijeme, rezervne djelove.

Nego kada pricamo o granicarima i sonaru, mora se napomenuti da je PC-176 "Mukos" koristen uspjesno za lociranje potonulog putnickog broda Barun Gautsch kod Rovinja (potonuo prvog dana 1. svjetskog rata nailaskom na austrijsku minu). Bilo je to negdje 1989. godine i tada je na njemu pomocik komandanta bio moj pokojni prijatelj Niksa Dragicevic. On je kasnije postao komantant na tom istom brodu sve do napustanja JRM. Inace je vidio svojim ocima svoj bivsi brod kako pogodjen pluta i to na njegov rodjendan. Na zalost nakon tri dana je poginuo i to, da ironija bude vece, od tzv. "prijateljske vatre".
Koliko je u tom nasem nesretnom ratu bilo budala ljudi moji...

"Slučaj" mi prije para dana opisao neki moj poznanik, koji je to doživio. Desilo se prilikom neke velike vežbe, kad je neko polagao ispita za admiralski čin. Kaže, da ako nisu zaustavili motore i čak vozili krmom, sigurno bi sudarili sa podmornicom, koja je kasnije izronila 30 metara ispred njih. Kaže, da se podmornica nije čula na sonaru dok nije bila sasvim ispod broda.

Ne zanima me ni toliko slučaj, više ma zanima koji je to brod bio, jer taj moj poznanik zna samo da bio 86. na "patrolcima u Šibeniku" pa bi mu želeo pokloniti koj sliku. Kako može, da se ne seti ni broja ne imena broda? ;D   

ako brod nije cuo podmornicu. podmornica je cula njega i vjerujem da bi izbjegavala sudar. bio sam na P831 na vjezbi sa VPBR34 kada nas nije mogao otkriti, mada smo mi njega culi. takodje ni helikopterske plutace nas nisu mogle detektovati mada sada se ne sjecam udaljenosti ali smo im bili u dometu. isli smo brzinom od 4 cv.
u jednom slucaju smo detektovali sum, a kada smo na periskopu utvrdili da na povrsini nema nista vidjeli smo da je u blizini neka druga podmornica radi cega smo odmah izronili.

Našao sam podatak da su "Mirne" koristile norveške sonare Simrad SQS-5Q3D/SF (razvijen iz komercijalnog sonara). Mogao se koristiti za otkrivanje podmornica na udaljenosti do 1800 m, ali je brod pritom morao mirovati jer je šum u vožnji prevelik ometač. Prema ovom, ako su bili u vožnji vjerojatno je nisu ni mogli čut.

PEL je na graničarima praktično neupotrebljiv, sem kada brod pluta ili vozi šotelom (koji je zbog toga i ugradjen). U pramčanom sektoru čuješ pramac, u krmenom propelere... nema tu posla. PEL-ista bi morao da bude pravi virtouz...

kad sve ovo tako citam mislim da sam u zabludi ne secam se na kojem sam brodu bio 171 ili 178 pa valda ima nekog iz tog vremena
90-91 kumbor i onda zadnjih 6 meseci tivat remont imal koga iz svedske?

Rade,potpuno si upravu,PEL koji je koriscen u to vreme bio je od koristi samo ako se predhodno ugase motori u svakom drugom  slucaju rezultati pretrage PELa bila su cista nagadjanja...

27.10.2009. OB-03 priveo u luku Dubrovnik albansku koćaricu zatečenu pokraj otoka Mljeta kraj Dubrovnika, navodno joj se pokvario motor.
Slika prikazuje trenutak prilaza luci.

Dragi moji prijatelji mornari,

Ja sam sluzio 90/91 god u Sibeniku na PC176, koga je nesreca zadesila u novembru 91god...
Ja sam na srecu izasao iz JRM u Sept i to onim PC174 koji se probio kroz Sibenski kanal...
Imali nekog ko je te noci bio na brodu ili se seca tog proboja kroz kanal???
Srdacan pozdrav i evo par slika granicara..

Pozdrav Smederevac, dobro nam došao na Palubu. :)

Moram odmah da to skrenem pažnju da je zabranjena ikakva diskusija na temu sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.
Imaš u Pravilniku pa pogledaj malo.
https://www.paluba.info/smf/o-forumu/pravilnik-foruma-palubainfo/

Dobro došao još jednom. :)

Nek čovik lipo napiše kako su se probili iz Šibenika. To ne može nikom škoditi.

Ja da dodam da su fotografije odlične ...  :super Veliko hvala za njih ...

Hvala na dobrodoslici i hvala na napomeni...
Kao sto rekoh na pocetku mog prvog posta..Dragi moji prijatelji mornari...
a to se odnosi na sve one kojima je mornarica ostala u srcu,ma u kojoj mornarici oni bili...

No, drago mi je da vam se slike svidjaju...ovo je slikano sa PC176...Neko u proslom postu
pomenu sudbinu PC176 i tri mornara koja su poginula...ovaj na slici u sredini sto je iznad svih je jedan od te trojice,
Slavko iz Nevesinja..neka mu je laka zemlja ili mirno more ako ga je ono uzelo...

Sto se tice proboja kroz kanal...ispricacu vam..ima vremena..

Evo jos jedne slike iz "pramca" i jedne sa Kornata...

Ima li nekog iz Dubrovnika ovde?? Pokusavam poslednjih godina da stupim u kontakt sa najboljim prijateljem u to vreme kad smo bili na PC176..
Pozdrav

Imam ja iz Dubrovnika, reci koga tražiš?

Inače, pročitao sam poruku od Rade da se ovdje neće pričati o ratu 1991/92.

I ja sam za to jer evo s otklonom vremena vidimo svi besmisao rata s koje god strane gledaš.

Međutim, volio bih kad bi netko od posade smogao hrabrosti pa načeo temu JRM oko Dubrovnika 1991/92., barem da točno odredi brodove koji su djelovali, a dubioze i analize tko koga i kako zašto
ne bi trebalo dirati do nekog drugog vremena.

Trazim Ivana Curica iz Dubrovnika..72 god...inace bio je na PC176 u Sibeniku sa mnom...Izrazito visok i igrao kosarku...
Slazem se da ne treba pricati o ratu i o tome ko je kako i zasto...
ali zanimljivo je cuti dogadjaje iz tog perioda...

Pozdrav..

Mislim da znam tko je, javit ću se.

[attachment=1]

Prema slici se vidi da su i pramčani i krmeni top u osnovnom položaju. U trenutku pogotka, brod uopšte nije bio u stanju borbene uzbune. Još jedna slika inertnog i pomalo neozbiljnog pristupa situaciji. Ali ne treba kriviti komandanta broda, već one koji su mu dodelili zadatak u kome je izigravao glinenog goluba.

Jednom mi je jedan od ljudi koji su tu vruću jesen proveli na moru to ovako objasnio - kad bi pripucalo na nas, dok bi mi javili naš položaj i situaciju i dobili eventualno odobrenje za otvaranje vatre, predstava bio odvano bila završena. Dok radiotelegrafista stupi u kontakt s k-dantom taktičke grupe, ovaj s k-dom VPO, a oni se tamo skupe i smisle šta će da urade, nama u isčekivanju instrukcija nebi preostalo ništa drugo nego da se udaljimo što brže bez ispaljenog metka.

I spašavanje posade ovog broda sproveo je samoinicijativno k-dant torpednog čamca koji se zatekao u blizini. Da je čekao istrukcije s Visa ...  :(

Kad su se Šoltani ukracali na brod i oteglili ga koćom Rine Kalebić ,odnosno njezin sin Robert,  i privukli u uvalu Nečujam pomoćni motor je još radio na brodu.U uronjenom pramčanom djelu nađena su tri poginula moranra  od kojih su dvojica bila vezana lisičinama.
Brod je pogodio Odjel za podvodna djelovanjaa HRM-a.

Zanima me da li možda znaš, da li je krmeni top dejstvovao?

Priču o mornarima vezanim lisicama sam čuo dok sam službovao na patrolcima, ali sam od ljudi koji su bili u posadi Mukosa čuo da je to velika glupost...

Rade,dali je bilo normalno na patrolcima, da su bili mornari za vreme vožnje u potpalubju?

Oni koji nisu na smeni, po bilo kom osnovu, nalaze se u mornarskom prostoru. Zabranjen je izlazak na palubu u toku vožnje.

Drugar iz Beograda (Nebojsa mislim) koji je bio na Mukosu u trenutku kad je pogodjen mi je ispricao da je te noci
bila tuca izmedju par mornara...Milenka Gordica iz Stolca kod Mostara(ima ga na mojim slikama) i jos jednog mornara..
No, nije mi rekao da je iko bio vezan lisicama...Vecina mornara je spavala...A kad je brod pogodjen,
taj isti Gordic je zaronio i spasao tog decka sa kojim se potukao jer ovaj nije znao da pliva...

Druga stvar, Mukos je u Aprilu/Maju bio u Remontu par meseci(pogledajte sliku)..Od tada pramcani top nije ispalio ni jednu
granatu do pocetka rata..a onda kad je zatrebalo,navodno, nije radio...ovo mi je taj Nebojsa isto ispricao..

PS.
RTOP21 - Ne mogu da verujem da ga stvarno mozes pronaci...on mi je bio kao brat..
i pokusavam da stupim u kontakt vec evo skoro 20god..I on je ovde na slici...
Srdacan pozdrav i unapred hvala...

      Teško da su spavali u sred bijela dana i to u toku bitke...

Bitke,prave još nije bilo već se rasplamsala nakon pogađanja Mukosa.
Brod je s Brača gađan minitorpedom (8 kg eksploziva)  s udaljenosti 700 metara i napravio je rupu na desnoj strani pramca veličine 2 metra a pogođen je ako se dobro sjećam u 16.38. od V.N.
PČ 176 je pravio ogromne probleme jer je nadzirao siri prostor splitskih vrata (cca 600 metara prolaza između o.Šolte i o. Brača) koje je HRM minirala s 4 AIM 21.10.91. i onemogućavao danju bilo kakvo kršenje pomorske blokade i prometovanje prema srednjedalmatinskim otocima, dok su također danju diverzanti HRM čekali prometovanje brodova JRM na relaciji Vis -Lora i obrnuto kako bi aktivirali minsku zapreku ili pojedinu minu u njoj ili ih jednostavno gađali PO oruzjem pa su ovi plovili noću.
Mukos je često noćivao  ispred uvale Bobovišće na Braču i kad se primakao na manje od 500 metara ispaljen je daljinski upravljan torpedo.To je bilo zadnje na brzinu razvijeno  sredstvo i to nepouzdano, koje su predhodnih dana neuspješno koristili diverzanti HRM od 10.11.91 do trenutka pogađanja Mukosa.
Brod je u noći sa 17/18. studenoga odvežen u Remontno  brodogradilište u Šibenik.
Nakon toga plovi prvi put pod novom zastavom 23.travnja  1992. a u  operativnu uporabu u HRM-u ulazi 15.svibnja 1992.
Prvi zapovjednik broda bio je kap.kor.Mile Tomas.

    U istom topiku pominješ dvije različite daljine sa koje je brod gađan. Da li si bio očevidac? Brod je pogođen dakle u toku dana? Zar brod nije pogođen sa lijeve strane pramca?

U to doba godine navedeno vrijeme je više mrak nego sumrak.
E sad za stranu u koju je pogođen ,sad ni ja više nisam siguran bez provjere jer očevidac nisam.

     Ja sam drugačije čuo ali nema veze. Šteta što nema nigdje zvaničnog izvještaja komandanta tog patrolaca, mada je i njegova greška po mojem bilo zavlačenje u uvalu i prilazak tako blizu obali, ali rat je jedna čudna utakmica...

Kao čoveka koji je službovao na patrolcima zanima me ova tema, naročito priča oko potapanja "šestice", tj. "Mukosa". Od tada je prošlo dosta godina i mogli bi da o dogadjaju razgovaramo na nekom civilizacijskom nivou. Tri mornara su ostala na brodu, neka počivaju u miru, njih ništa neće vratiti - naročito ne prepucavanja sa jedne strane granice na drugu. Ali, može da se diskutuje kako se sam dogadjaj odvijao.

Nadam se da se slažete...

Hvala Rade sto si omogucio diskusiju,

U potpunosti se slazem...i meni je zanimljivo je diskutovati o sudbini Mukosa posto mi je on bio
"dom" skoro citavih godinu dana..
I naravno cuti obe strane da bi se saznale cinjenice i okolnosti pod kojima je brod pogodjen.
 
I iskreno mi je drago da "moj" brod nije zavrsio na dnu Jadrana...

Ovaj oficir na slici je mislim bio komandant u vreme kad je Mukos pogodjen...Dusko Vracar

Pozdrav

"Vraki"... :)
Karijeru je završio kao komandant 16. OGPč...
Ovo ste u nekom zavodu slikani? Paluba je pripremljena za farbanje, stubići sa minijumom...

MTRZ Velimir Škorpik

MTRZ Velimir Škorpik je, koliko sam čuo, i bio "formacijski" namenjen za remontovanje i popravke patrolnih čamaca. U njemu je bila i bazijska rezerva rezervnih delova za njih, uključujući i, kasnije u SCG deficitarna, kućišta turbokompresora.

Da postujem ja ovu sličicu kad nece Smederevac :)

Moj prvenac, patrolni čamac PČ-175 Grmeč....

Rade
Je li se varam ili je posljednja slika 2 Mirne uslikana na poziciji izlaska iz Boke, a ono u pozadini je tvrđava na Ponti Oštro tj. Prevlaci kako je neki vole nazivati?
Ivo

Ne liči mi na Prevlaku... izgleda daje malo niže. Čini mi se da drugi brod ima oznaku 174, a na petici dimi levi motor. U pitanju je neko gadjanje kumborskih graničara, oko Platamuna ili gde već.

Mutno je, a učinila mi se građevina na ponti poveća. nema veze.

Ajde da malo nasmijemo čitatelje jednom pričicom iz sredine 90-ih. Dok je u to vrijeme još bilo dosta "ozbiljno" na granici, neke moje kolege i ja smo iz razloga koji nisu bitni htjeli vidjeti koliko brzo reagira mornarica iz Boke. Pa smo jednog dana, a bilo je osrednje jugo, dosta valova i mutno, krenuli iz Molunta policijskim gliserom (s ove strance granice, nedaleko od ponte Oštre) prema samoj ponti i zoni gdje je bio UN tada, zaokružili pontu, ušli u Boku ali držeći se hrvatske polovine, negdje na pola Prevlake i stali. I čekali da vidimo za koliko će regirati druga strana. I stvarno, nije prošlo pola sata, možda ni 15 minuta, evo patrolca (Mirna) prema nama, broj sad ne znam, trebao bih pogledati dokumentaciju. Naravno javljeno nam je da dolazi i da budemo spremni, jer ga je čekala posada koja je bila zapadno od ponte Konfin u tenkovskim bunkerima, na visini pa je pogled od tuga bio solidan.
Mi smo sve lijepo uslikali, čekali još malo i okrenuli se te brzo natrag iza ponte da još tko ne zapuca.

Sad me zanima je li taj patrolac naišao slučajno ili je doista isplovio radi nas? To je bilo 1996. ili 1997., prije 1996.

Tj. kakve su upute o postupanju bile tada?

Ivo

Naredjenje za vanredno isplovljenje dobijala se ili od dežurnog operativnog jedinice ili iz OC Komande flote. Pretpostavljam da je na vas išao patrolac koji je bazirao u Zelenici, eventualno u Kumboru. Ovo su samo pretpostavke, pošto sam počeo da radim malo kasnije.

Mislim da je iz Zelenike prije, taman mu je riva okomito na Prevlaku i prova okrenuta tako da nema što nego odvezati se. Došao je dosta brzo, mislim u solidnoj brzini,
pjenilo je jer je jugo prilično puhalo i valova je bilo dosta (znam to posebno, osjetio sam u gliseru, sve bubrege smo izdruckali do tamo jer se plovilo uz vjetar iz Molunta).

Brza reakcija, nema što.

Kad danas gledaš - besmisleno sve skupa, samo uzalud potrošeno gorivo poreznih obveznika s obje strane.

Najbolje u svemu su prošli oni iz UN baze na Prevlaci, pogotovo onaj Rus i onaj crni, Nigerijac mislim. Nema šanse da bi u svojih zemljama imali takvu plaću.
Za ništa, izležavanje po cijeli dan, nevjerojatna misija. Koja im je veza trebala da se dokopaju jednog takvog mjesta...ali otišli smo izvan teme.

Ima li kakvih slika iz tog, da kažem, dogadjaja?

Ima, snimaka i slika, i to jako puno, svaki broj, svako vaše isplovljavanje je dokumentirano, ali ne mogu biti objavljene, riječ je o službenoj dokumentaciji. Do kad će biti taj status to ja ne odlučujem.
IZnaš da je tad svaki metar lijevo - desno koji bi neki vaš brod napravio imao za posljedicu prijavu misiji UN-a i obratno, svaki naš ulazak je bio "kršenje" sporazuma itd. i slijedila je prijava s druge strane...a ovi iz UN su sve to lijepo slagali u ladicu i trljali ruke: više prijava = njima dulji mandat = dulje na masnim plaćama.

Meni osobno najuzbudljivije je bilo napraviti pozicije, snimke i fotografije koje smo kolege i ja (tajno) napravili u Boki u prvih par dana napada NATO pakta na tadašnju SRJ. Umorilo me tamo-amo za brodovima, iako mi je Tivat tj. remontni zavod bio najinteresantniji, i grad Kotor je bio dosta bitan, tamo je bio privezan RF-Kotor, valjda da ga NATO ne bi gađao zbog povijesne jezgre Kotora?

Mogu ti reći da mi je posao tad bio dosta nezgodan, ne bi dobro da su nas uhvatili :-)

Nije bilo lako onim ljudima tamo koji žive oko zavoda u Tivtu, bilo ih je strah od NATO-a jako, kuće su bile tako blizu a bomba koliko god "pametna" lako skrene.

Drugovi mornari,

Nemoj da preskacemo gradivo (stranice)  ;)...

Prvi post koji sam postavio bio je sa ovom slikom (strana 7)..a ja sam je slikao sa Mukosa...
Ne secam se na zalost povoda za ovu vezbu...

Pozdrav

Evo i moje dve omiljene slike PC176..

Ja mislim da je ovo na Lastovu..

Pozdrav[attachment=1]

Ovo nije Lastovo, prije svega druga fotografija, kuća u pozadini nije sigurno na Lastovu.
Ovo luka Ubli nije, Skrivena luka isto nije, a trećeg nema, vojna luka prema Pasaduru nema kuća niti je pristup ovakav, a i patrolci i onda i danas obično bi pristajali/pristaju u Uble na odmor i popunu.
Znači definitivno nije Lastovo.

Za prvu neznam ali je druga sigurnu iz mog omiljenog kraja - Komiže.

Moguce da je Komiza...

Šteta je jedino, što ovi patrolni čamci umesto pouzdanih motora MTU iz klase Končar imaju one nepouzdane Pielstick motore. Pošto Crna Gora neče imati ove topovnjače u naoružanju, mogli bi skinuti MTU motore i jih prebaciti na ona dva preostala čamca klase Mirna.

 

Pielstick motori su uvezeni zajedno sa motorima za potrebe železnice, za ugradnju u lokomotive. Kao atmosferski dizel vrlo su pouzdani, ali je problemu  dvostepenim turbo kompresorima. Diihtung (labirintna brtva) dihtuje tek na 800 i neki obrtaj, ispod toga dolazi do propuštanja ulja u radno kolo kompresora što prouzrokuje dalje probleme. Inače, jedno vreme je zbog smanjenja utroška goriva patrolcima ograničena vožnja na 800-810 okretaja što je napravilo probleme i par brodova izbacilo iz stroja (nedostatak rezervnih delova - kućišta turbokompresora).

Bem mu miša, zar tehn.služba RM nije mogla da rasturi jedan kompresor, snimi kućište, napravi dokumntaciju, da nekoj livnici da napravi model i odlije komad, i da neka radionica (ona u MTRZ "Sa. Ko." je sigurno mogla) obradi ta kućišta i gotovo. Mašinci, Boro?

U to vreme nisi mogao ni majstora da nahvataš da odradi nešto, taman posla da se drzneš da ih poteraš da urade nešto krupnije...

Bilo je nekih priča da se uradi prerada na atmosferski dizel. ali je i to stalo.

Hehe, znam - ja sam moju I stručnu praksu obavio u MTRZ. 20 dana sam im bio napast, bežali su od mene čim bi me vidali i šetali me od jednog do drugog inženjera, tehničara, majstora itd, samo da me uvale kod nekog drugog. Niko se nije mogao udsotojiti da mi dnevno pokloni više od pola sata pažnje. Ostalih 7 sati sam lutao na svoju ruku po radionicama, u kojima retko da je ko šta i radio. To je bilo 2001. godine - tada je već sve pošlo nizbrdo.

Eh, da je tada pošlo sve nizbrdo... ::), čoveče `92-`93 si morao da ganjaš majstore za sve i svašta. Zamisli za pajolu pramčanog topa smo jurili 7 dana, i to samo da ih namolimo da je naprave, a pravili su je još sledećih 7 dana.

FF, verovao ili ne, od 1992. većinu popravki radila je posada, a ne majstori, Vrlo često bi nakon 15 dana čekanja da nam na primer zavare stub ograde, upali po dva - tri u radionicu, uradili sami i odneli deo na brod. U tim uslovima, napraviti odlivak kućišta turbokompresora? Science Fiction, druže!

A da ne kažem za vojnu birokratiju, koju su činili uglavnom oni koje niko nije hteo na ukrcanju pa ih slali iz škole u školu, do danas nam ne bi dali ni odobrenje ni pare!

Inače, ja sam vodio računa o Mirnama 1992-1994, dok je postojala 16. Mornarička ganična brigada, pa opet 2000 - 2002, iz Komande Flote, i 2002 - 2006 iz SRM GŠ. Ima negde jedan moj post o tome kako smo u SRM i MTU GŠ "švercovali" da im barem nešto najhitnije uradimo, pa dobijali po prstima i ušima od KoV - ovovaca...

Prva slika je Telascica, a druga Komiza

Rade, svi Pielstic-i za Mirne su napravljeni po licenci u Uljanikovoj tvornici diesel motorau Puli, isto kao i oni za VPBr 33 i 34.

Koliko mi je poznato ovaj dečko je bio na jednom PČ. Scan je s fotokopije.

Zar Pielstick motore po licenci nije radila Jugoturbina Karlovac, naročito one za Mirne?

Čitam malopre na avionskom forumu postove Trpeta i Janezeka o tome da je za naoružanje Orla razmatrana nabavka raketa v-b Penguin, pa se setih da sam negde davno ja čuo da je Mirne trebalo da imaju mogućnost ugradnje raketa Penguin u njihovoj osnovnoj verziji b-b. Mislim da SUV za Penguin nije ni složen ni velikih dimenzija, pa se imao gde smestiti, mada raspored na Mirnama ne pamtim najbolje.
Takođe sam čuo da se razmatrala ugradnja pp torpeda sovjetske ili švedske proizvodnje, najverovatnije 2 aparata. Ovo naročito imajući u vidu Simradov sonar. Da li je na odluku da se na to ne ide uticalo to što taj sonar u praksi baš i nije naročito upotrebljiv, osim ako se vozi na Schottelima? 

Kada se setim da Mirne imaju veoma prostranu palubu na krmi, prosto ne mogu da ne pretpostavim da je o tome razmišljano.
Pretpostavka nije od značaja za današnje vreme, ali jeste od značaja za istoriju.

Možda su imale prostranu krmu dok je na krmi bio jednocevac... ugradnjom četvorocevca prostor se drastično suzio :)
Što se tiče sonara, to su komercijalni sonari, ribarski, i kao takvi nisu baš upotrebljivi za traganje za podmornicama. U vožnji pogotovu.
A što se tiče ugradnje Pingvina i PPd torpeda - ne bih o tome.

Iz kojih je ovo novina?  Ja sam 1984. bio telegrafista na PČ-176 i Darko Kresović na jednoj patroli došao kao zamena. Pamtim da je bio "živac" - mnogo je voleo da viče.

Au, pa to je bilo dobro za lov na tune ... ! PČ kao koča! Zašto su onda uopšte ugrađivani ti sonari? Skandinavski PC/TC/RC su imali 80-ih slične sonare, ili ne baš? 
Sa italijanskim ribarima baš i nismo bili u takvim odnosima da zajedno sadejstvujemo u pojasu od 12M.

Ja samo pomenuh da sam čuo da se razmišljalo o dooružavanju. Bolje da se razmišlja pa makar i ne bilo od toga ništa - nego da se kupe nova ruska torpeda za podmornice koje nisu nikada sagrađene.

Glupo je razmišljati na brod dužine 30-ak metara pored svog već prisutnog naoružanja ugraditi još naoružanja. To je ipak bio patrolni čamac, namenjen za kontrolu dužobalnih komunikacija, sa pridodatom funkcijom PPd borbe, PVO sidrišta itd, itd...

Kad smo već kod razmišljanja vrlih nam stručnjaka, "najpametnija" im je bila odluka da PČ-175 učestvuje u vežbi na kojoj je trebao da obara dubinske bombe - a znajući da mu je tada samo levi motor bio ispravan, tj. maksimlana brzina plovljenja mu je bila nešto oko 4 čv.

Pa ko li je bio tako pametan da šalje na vežbu neispravan brod koji može da vozi 4 čv? Je li 4 ili 14? Mislim da se pri 4 čv teško može normalno upravljati brodom, osim manovre kod pristajanja, pa makar bio i PČ. A i šotel je valjda bio neispravan, čuo sam da je to bila česta pojava.
Pa još da obara db, nadam se vežbovne, inače bi zlo bilo! Ako je tako onda je bio samo za remont - a i do tamo da dođe u teglju. Svašta!

Inače, najviše mi se na PČ tipa 171 dopala udobnost za posadu i sasvim drugi tehnički nivo u odnosu na moj PČ 134. Jasno je da su to bili patrolni brodovi, za šta su i projektovani.
Druga su stvar npr. TČ koji su bili "oružje" i ništa sem toga. Pravili smo viceve o tome kako se na TČ vrši nužda pri 40čv. A i inače - mala je nekako bila ona šolja u nadgrađu. 

Evo još jedne slike iz Pule.

Kada smo predavali patrolce crnogorskom MUP-u (ili što bi reko neki glavonja iz KRM - Ustupali, mada nije umeo da mi objasni razliku u tom slučaju), MUP je doveo tipa koji je bio šef mašine na trgovcu, da bude neki pomoćnik za pozadinu. Čova sidje u mašinu, proboravi tamo sa našim mašincima, izadje i krsti se, ponavljajući kako smo ludi i da on takvo nešto u životu ne bi primio da vozi. Nama u principu nije bio problem.

@Rade

A sta mu je konkretno smetalo ?

Smetalo mu je što smo išli bez i jedne ispravne SOS pumpe, sa nepouzdanim motorima (na 780 okretaja max) itd...

@ Rade
Pa nije da covek nije bio u pravu.
Ajde da se tako odradi neki zadatak koji je hitan ali to je bilo defolt stanje zar ne ?

Sa druge strane kad je covek stekne neku sigurnost i iskustvo sa nekom tehnikom ona mu je lakse ali ipak treba postovati neke standarde i oni su plod nekog iskustva.

Ovo je na racun komadne RM ne na racun posada Rade.

Pravilo granične službe dozvoljava komandantu broda da na osnovu procene vremena i stanja broda odbije patrolnu vožnju, ukoliko tom vožnjom dovodi u opasnost brod i posadu. Medjutim, ako ne isploviš - smanjuješ borbenu gotovost i sl.
Naravno da se vodilo računa o posadi ibrodu - niko nije blesav da izadje sa olupinom na talase.

Jednom je u toku voznje otkazala ona pumpa sto puni krmeni tank gorivom... pa je onda otkazala i rucna pumpa... Auuuu.   :o Secas se Rade? Ili je mozda tad trenutno bio neko drugi komandant, ne pamtim bas  :zid  :pirat

Sećam se... bilo je svega. Bilo je i menjanja filtera goriva u vožnji kad se uzbućkaju tankovi goriva, mulj zatisne filtere i pogase se motori...

Dobro, menjanja filtera u vožnji ima na svim brodovima, dešava se, posebno pred remont - kad su i dnevni tankovi goriva puni prljavštine. Više pogona - više problema, ali i iskustva kako ih otkloniti.

Malo je nezgodno kada te uhvati na "morači"... neposredno posle tih slučajeva uspeli smo da odemo u MTRZ na čišćenje tankova. Bilo je mulja do članaka, tako da je čudo da filteri nisu češće zaribavali.

Sličan događaj opisao sam sa krstarenja Jadranom 2005. To ti je kao da đavo bira, nikad se neće desiti samo, uvek uz taj problem još neki - teško more, teško navigacijsko područje ili već nešto slično.  >:(

Kako današnje "Vijesti" javljaju, Uprava policije CG oglasila je prodaju dva patrolna čamca klase Mirna, P-01 i P-03...
Ova vest se poklapa sa najavma koje sam čuo od bivših kolega.

PS Biznis je lep, dobiješ džabe prodaš za keš...

Autor članka je g-din Siniša Luković, tako da očekujem da uskoro dobijemo članak u originalu :)

Zanimljivo.

Kakvi lijepi brodovi, najelegantniji iz cijele ex. flote ex. YU.

Iako na Mirnama (i ostalim brodovima flote HRM) nisam plovio u mornaričkoj odori nego u civilu uvijek, definitivno je Mirna najljepši broj, iako moram priznati da
je i RTOP 11 iznimne elegancije i impresivne brzine kad je pod punim "gasom".

Ajde, pa da vidimo i tko su kupci. Ako ih uopće bude.

Postali su financijski teret i zato se prodaju. Ne vjerujem da se nije moglo naći sredstava za održavanje. CG ulazi u krupnu investiciju gradnje auto puta, pa održavanje Mirna je mačji kašalj u usporedbi s tim. Iza prodaje se krije nečiji interes.

Malo mi je neverovatno da nisu znali koliko "koštaju" Mirne, samim tim što su preuzeli odredjeni kadar iz bivšeg 16. OGPČ. Takodje, ljudi koji su radiliu komandi plovne jedinice MUP RCG bili su bivši pripadnici RM.... tako da o "neznanju" nema ni govora.
Sa druge strane, ti brodovi su ustupljeni MUP RCG za poslove obezbedjenja dg na moru. Zašto ih , ako im ne odgovaraju za obezbeedjenje dg, ne vrate nazad mornarici nego ih prodaju?
Svako zna da oglasi na prodaju, ali ne zna svako da sačuva.

Naidjoh na dokument iz 2007. godine, POZIV  br. 01/07-1 Uprave policije, tiče se otvaranja postupka javne nabavke za izbor najpovoljnije ponude za osiguranje lica, imovine, vozila, helikoptera i plovila.
Tačka 5 Specifikacije (procenjena vrednost plovila MUP RCG) kaže:

OSIGURAVA   SE:

-Tip- Patrolni čamac PČ –01 »BAR«Tipa »Mirna« - Vrijednost ovog plovila iznosi 1.300,000 €;
-Tip- Patrolni čamac PČ – 03 »HERCEG NOVI« – Vrijednost ovog plovila iznosi 1.300,000 €;
-Patrolni čamac PČ-11 tipa » Sunseeker Apache 45 « - Vrijednost ovog plovila iznosi  300.000 €;
-Patrolni čamac PČ-12 tipa » Sunseeker Apache 45 « - Vrijednost ovog plovila iznosi  300.000 €;
-Patrolni čamac PČ-23 tipa »GOBBI«- Vrijednost ovog plovila iznosi 80.000 €;
-Tip patrolni čamac PČ –21 TIPA » FENUL« - Vrijednost ovog plovila iznosi 75.000 €;
-Tip patrolni čamac PČ – 25 tipa » WORKSKIFF« – Vrijednost ovog plovila iznosi  160.000 €;
-Tip patrolni čamac PČ – 26 tipa » WORKSKIFF« – Vrijednost ovog plovila iznosi 160.000 €;
-Patrolni čamac PČ-14 tipa »Navar 1025« sa dva motora«Yanmar 315 KS«,vrijednost ovog plovila iznosi 180.000 €;
-Patrolni čamac PČ-15 tipa »Navar 1025« sa dva motora«Yanmar 315 KS«,vrijednost ovog plovila iznosi 180.000 €;
-Patrolni čamac PČ-31 tipa »ČM 02« sa motorom »Mercury Optimax 150 KS«,vrijednost ovog plovila iznosi: 15.000 €;
-Patrolni čamac PČ-34 tipa »Elan 495« sa motorom »Mercury Optimax 150 KS«,vrijednost ovog plovila iznosi: 15.000 €;
-Patrolni  čamac  PČ-71 tipa »Zodiac F 580 EOD«, sa motorom »Evinrude 115 KS«,vrijednost plovila iznosi 20.000 €;
-Patrolni  čamac  PČ-72 tipa »Zodiac F 580 EOD«, sa motorom »Evinrude 115 KS«,vrijednost plovila iznosi 20.000 €;
-Patrolni  čamac  PČ-73  tipa »Zodiac  F 580 EOD«, sa motorom »Evinrude 115 KS«,vrijednost plovila iznosi 20.000 €;
-Patrolni  čamac  PČ-74  tipa »Zodiac F 580 EOD«, sa motorom »Evinrude 115     KS«,vrijednost plovila iznosi 20.000 €;
-Patrolni  čamac  PČ-75  tipa »Zodiac F 580 EOD«, sa motorom »Evinrude 115 KS«,vrijednost plovila iznosi 20.000 €;

Ako se sada prodaju po početnoj ceni od 130 000 eura, da li je moguće da za 3 godine vrednost broda koji se koristi opadne za 10 puta?

E, Rade, takve stvari (između ostalog) su mene i oterale u penziju! Može, ako neko naredi da vredi i samo jedan Evro.  :(

Slično licitiranju tek remontovanih barkasa... dok one trule i neispravne stoje na vezu za upotrebu... I posle kad naidje graničar na njih... kuku majko, nije taj naš :)

Ljudi, nema ova prodaja nikakve veze ni sa troškovima održavanja ni sa auto-putem niti sa bilo čime sličnim. Pazite, uskoro će lokalni izbori, a nezadovoljstvo raste i narod je sve siromašniji. Valja isfinansirati mnogo toga (između ostalog i glasačko tijelo). A zašto je cijena tako niska... Vladi CG je svaka cijena dobra jer nije dala ni dinara za te brodove, svakako je na dobitku.

@Rade, a zasto mislis da bi ih mornarica CG htela ??
Oni ne znaju sta ce i sa ovim sto im je ostalo.

Postenije bi bilo da ih mornarica proda, jer su njeno vlasnistvo.

Zamisli da daš nešto nekome da se posluži, a baja uzme i proda ih...

Mozda ce da dele lovu.
Zezam se, ako je u CG sistem slican nasem u Makedoniji (trezorski sistem), nije bitno ko ih prodaje, pare idu u istu kasu, pa se posle dele.

„Mirne” im preskupe
UPRAVA POLICIJE PRODAJE DOBAR DIO SVOJIH PATROLNIH ČAMACA
Tivat - Uprava policije Crne Gore raspisala je tender za prodaju ukupno 10 svojih patrolnih čamaca i plovila koja su do sada služila u Sektoru za obezbjeđenje državne granice na moru i rijeci Bojani.
Kupcima se pored ostalog, nude i dva najveća plovila crnogorske Granične pomorske policije i to patrolni brodovi PB-01 “Bar” i PB-03 “Herceg Novi”, tipa “mirna”, a koje je policija prije osam godina, preuzela od tadašnje Ratne mornarice VSCG, zajedno sa zadatkom obezbjeđivanja i kontrole državne granice na moru.
Ta dva bivša vojna patrolna broda od po 142 tona deplasmana, duga po 32 metra, najvećim dijelom su razoružani i prilagođeni policijskoj službi, ali su međutim, vrlo rijetko korišćeni, pogotovo za svoj osnovni namjenski zadatak – patroliranja i obezbjeđenja državne granice na moru, na ulasku u crnogorske teritorijalne vode, 12 milja od naše obale.
Dva velika patrolca policija sada prodaje po početnoj cijeni od 130 hiljada eura po komadu.
Na prodaju je ponuđeno i još jedno bivše vojno plovilo koje je dospjelo u posjed policije – patrolni čamac ČM-81 po početnoj cijeni od 1.100 eura, te ukupno tri patrolna čamca tipa “Fenul” i to PČ-21 po početnoj cijeni od 15 hiljada eura, te PČ-27 i PČ-28 za koje su početne cijene određene na iznos od 1,7, odnosno 1,4 hiljade eura.
Kupcima se nudi i gliser tipa “Sunseeker 45” koji ima oznaku PČ-12 sa cijenom od 40 hiljada eura, gliser “Gobbi” sa oznakom PČ-23 i cijenom od 7.000 eura, te PČ-35 tipa “Ski-jet” sa cijenom od 500 eura koliko košta i jedno nedefinisano policijsko plovilo stacionirano u Ulcinju, a koje je takođe ponuđeno na prodaju.
Iz izvora bliskih Graničnoj pomorskoj policiji “Vijesti” nezvanično saznaju da se na prodaju svoja dva najveća patrolna broda klase “mirna”, taj državni organ odlučio nakon sveobuhvatne analize koja je pokazala da ta dva broda, pogonjena relativno problematičnim motorima “pielstick”, ne odgovaraju potrebama jer imaju visoke troškove goriva, održavanja i za njihovo opsluživanje je potreban veliki broj članova posade.
U aktuelnim ograničenim finansijskim mogućnostima koje ima Granična pomorska policija, njihovo zadržavanje u operativnoj upotrebi je neisplativo, a kao ilustracija koliko novca traže “mirne” govori i podatak da je jedna firma iz Beograda dala ponudu za generalni remont jednog od ukupno četiri glavna pogonska motora na ta dva patrolna broda, u vrijednosti od čak 960 hiljada eura.
Stoga su se u Graničnoj pomorskoj policiji i opredijelili da prodaju “mirne” i krenu u proceduru nabavke dva manja nova brza patrolna broda dužine od 13 do 15 metara koji po komadu koštaju između 600 i 700 hiljada eura.

Motori u staro željezo
Kupcima je ponuđeno i osam rashodovanih brodskih motora “volvo penta”, kao staro željezo po početnoj cijeni od 2.500 eura, i jedan ispravan motor istog tipa po početnoj cijeni od tri hiljade eura.
Ponude zainteresovanih za kupovinu plovila Granične pomorske policije podnose se do 21. aprila kada će, u 11.30 časova, u sjedištu Uprave policije Crne Gore u Podgorici biti i javno otvorene.

Suponik, ovo je tekst iz današnjih Podgoričkih Vijesti. Čitajući taj članak postaje nam jasno da država CG nije u stanju da izdržava i održava nikakvu mornaricu. Mornarica je jednostavno preskupa investicija za ovu mini državu.

Živi bili pa videli - verujem da će u najskorije vreme javna glasila u CG na sav glas hvaliti gumenjake (polovne - poklon od naših najboljih drugova amera), kao najbolje, najsavremenije i najprikladnije plovne objekte za sve zadatke koje CG mornarica i policija imaju. Pričaće na sav glas o tome da su ti gumeni brodovi kvalitativni skok u odnosu na sve ovo što smo do sada imali i da su najbolji na svetu.
Vidim na slici da imaju i radar. Pitanje je da li je ikspravan i ko ga održava i popravlja??

Kad se setim perioda kada su CG policiji predate mirne: ti brodovi su bili vezani u kasarni Kumbor. Vijali su CG barjak, a brodovi mornarice pokraj njih trobojku. Kroz neobaveznu priču sa momcima ukrcanim na mirnama došli smo bili do tužnog saznanja o njihovoj stručnosti. Jedan od njih je kroz razgovor izjavio: ''je..o me otac ako ja na ovom brodu znam išta uključiti osim televizora...''
Tužno, ali istinito!       
Ona slika glisera koju je Dreadnought postavio pre neki dan, je svetla budućnost CG mornarice, hteli mi to ili ne!

Jel se zna, koji je ovaj patrolni camac CM-81 ??
Inace od Mirni bi mogle da ispadnu lepe jahte. Eh kada bih imao 130.000 evra za to. :(

I još 400-500.000 za rekonstrukciju Trpe, a možda i ceo milion!  :(

Svaka upotreba Mirne mimo prve zadaće, patrolni vojni brod, jest ruglo. Užasan izgled ovih tzv. turističkih Mirni, a polu-invalidni ovih policijskih u dosadašnjoj CG službi, nasuprot fascinantnoj eleganciji aktivnih plovila...što reći više...

Slazem se u potpunosti !

Eto, da sebi potvrdim da je Mirna najljepša u prvoj vojnoj verziji, baš jučer popodne jedna je dok sam se ja zafrkavao s ribama da odmorim živce (ne znam koja, daleko je bila za vidjeti broj) lagano klizi prema otoku Sv. Andrija iz smjera Cavtata...šteta što nisam imao foto aparat, jer je u kontra svjetlu sunca bila vrlo lijepa sličica. Ali svakako lijepo je bilo i oku, što jest jest. Bar plovi sa svrhom i smislom.

Primjecujem da se vecina postova odnosi na tehnicke karakteristike i pronalazanje davno zaboravljenih poznanstava. Misli da nece biti zgoreg procitati pricu iz prve ruke o nekim operacijama-zadacima PC


Negdje pocetkom 90-tih, u akvatoriju VPS Boka, PC 177, tada vec detasiran iz Sibenika, je isplovio  na redovni zadatak obezbjedjenja drzavne granice na moru. Kako je to znalo vrlo cesto biti, na brod se ukrcao novinar beogradskih “Vecernjih novosti” da napise koji redak o zivotu pripadnika JRM, zadovolji urednika i  uzme  teskom mukom zasluzene dnevnice.
Sve je licilo da ce to biti uobicajna patrolna voznja, tadasnja “skracena” Jugoslavija je bila pod pomorskom blokadom pomorskih snaga NATO pakta, u dva prstena, blizem i daljem.
Plovna ruta vodila je brod obalnom linijom do morske granice sa Albanijom, tamo negdje do samog usca rijeke Bojane i zatim tik uz morsku granicu prema otvorenom moru. Vremenski uslovi   idealni, cinilo se, jedna uobicajna patrolna voznja.
Znalo se, da talijanski ribari okurazeni prisustvom snaga NATO-a, ulaze  u teritorijalne vode cineci sve da sto prije napune hladnjace i kasete i ubrzaju svoj povratak kuci, konfiguracija morskog dna koje pogoduje brzem izlovu ribe na (ne)srecu se prostire unutar teritorijalnih voda.

Kako je PC 177 okrenuo u kurs prema otvorenom moru, vrijeme vedro, more mirno, idealno za prostiranje radarskih valova i uz vjestinu podesavanja radara sticanu iskustvom, bivaju osmotrena dva objekta u teritorijalnim vodama, po karakteristikama kretanja, najvjerovatnije ribarice.

Smetnju su predstavljali brodovi NATO-a koju su patrolirali na nekih 10-15 M od linije teritorijalnog mora, tako da se gonjenje nije moglo zapoceti odmah, u najoptimalnijim uslovima (najkraci put, najveca brzina,..). Komandat broda odlucuje da brod skrene u teritorijalne vode Albanije, nekih 2 M u dubinu, pali sva moguca svjetla i simulira kretanje ribarice. Naredjena je radio sutnja, samo slusanje 16 VHF kanala. I tako nakon nekoliko sati, PC 177 dolazi u poziciju da bude izmedju brodova blokade NATO-a i 2 ribarice.  Naravno da je pozicija PC 177 bila ucrtavana cijelo vrijeme kao da brod vozi teritorijalnim morem drzave ciju zastavu vije.

Ribarice su ribarle u paru.. , a kako su ribari zauzeti svojim poslom, dolazak PC 177 iza njihovih ledja je bio prakticki sok, pojavila se “osvjetljena jelka”. Grupa za uzapcenje je brzo presla na prvu ribaricu, sprovela uhodanu proceduru, za to vrijeme druga ribarica okrece u kurs prema otvorenom moru, kada su mreze bile skupljene , nastavlja svom snagom. Postavili su auto pilot , sakrili se u potpalublje ispod vodene linije, svako toliko jedna je glava provirivala, posmatrajuci sto se desava. Komandant naredjuje grupi za pregled i uzapcenjee na ribarici koja je prethodno uzapcena da  prati 177 prema otvorenom moru.
Sva pravila upozoravanja iz PGS koja definiraju postupak prilikomgonjenja su ispostovana, ukljucujuci i granate upozorenja, pravilo vec dozvoljava da se puca u objekat.  Vojnik ili covjek, javlja se dilema, da li je ljudski zivot vredan nesto ukradene ribe, ali i granicarski ponos ne dozvoljava da plijen tek tako izmakne. U medjuvremenu, sa ribarice obavjestavaju Lucku Kapetaniju na talijanskoj obali da ih goni brod JRM. Konvoj cijelo vrijeme plovi prema otvorenom, LK iz Italije obavijestava jedan brod iz NATO blokade da priskoci u pomoc, na ekranu radara pojavljuje se “bakula” koja velikom brzinom dolazi u suret.

Dezurni u komandi GJ VPS Boka bio je iskusan granicar, Komandant 177 ga je prethodno samo kratko VHF-om, sifrovanim kodom, obavijestio da je akcija u toku sa osnovnim podacima. Trebalo je rijesiti dva problema, kako uzaptiti i drugu ribaricu i rijesiti se “uljeza” u vidu nadolazeceg ratnog broda. Kompletna komunikacija ribarice i LK u Italiji je pracena preko VHF-a. U jednom momentu, Komandant, prebacivsi vojni VHF na otvoreni razgovor, obavjestava dezurnog u Komandi GJ da mu prijeti opasnost od “PLAVOG” i da se pripremi obalska artiljerijska baterija za dejstvo. Dezurni u komandi “shvata” o cemu je rijec i javlja nakon kraceg vremena da je baterija spremna za dejstvo. Kako su te informacije prostrujale kroz eter u otvorenom VHF razgovoru, nije proslo ni minut-dvije, “bakula” sa radara je krenula u protukurs, ostavljajuci ribaricu. Ma nikakva artiljerijska baterija nije bila alarmirana.

Ali ribarica nastavljala svojim putem, bez namjere da stane, tisina je bila prekidana povremenim plotunima ispaljenim pred pramac ili iznad jarbola. Nije bilo druge vec primjeniti manevar “abordaz”,  PC 177 je u prisao uz bok ribarice, vozeci paralelno. Druga grupa za pregled i uzapcenje je presla na ribaricu, ribarica je zaustavljena, posada prikupljena na krmi, ali kapetan ribarice odbija da okrene u kurs prema luci Bar, vez sada iz medjunarodnih voda. Komandir druge grupe je bio tada vodnik Zuza, jer tadasnji  komadir II BO iz straha nije bio u stanju izvrsiti zadatak koji ga je po formaciji pripadao.

Rjesenje je nadjeno tako sto se dobacio konop za tegljenje i ribarica je odvucena za Bar. Druga je ribarica cijelo vrijeme pratila PC 177, po okretu prema Baru, naredjeno joj je da se drzi sto blize boku broda kako bi bila zivi stit PC 177.

“Ulov” je bio bas dobar, riba vec dobrim dijelom sortirana, svih vrsta, bila je to prava gozba, samim tim sto je sudija svojim rijesenjem 1/3 zaplijenjene kolicine ribe dodijelio posadi broda .

Novinar “Vecernjih novosti”, pribravsi se od soka, napisao je bas finu pricu o dogadjaju, u javnosti su se pojavila izmisljena imena i prezimena odgovornih clanova posade, opreza radi. Dnevnica vjerujemo dobijena i prica u “Vecernjim novostima” sa velikim naslovom.

Hvala za ovu priču, baš je interesantno pročitat ovakva iskustva.

lp,

Bas lepa prica , hteo bih da pitam nekog ako zna a verovatno zna sta je bilo sa patrolnim camcem 174 jel je jos u upotrebi u Crnoj Gori jer predat policiji cg ili je prodat . Sa tim brodom sam plovio od Splita do Boke septembra 91.

PČ-174 "Učka" je predat policiji Crne Gore, u decembru 2003. godine... oko Sv. Nikole. Primopredaja (iliti ustupanje kako su insistirali da se naziva iz Komande RM) je izvršena u Nirvani, u Kumboru. Dan beše vetrovit....

Hvala Rade na informaciji za Pc-174. Cuo sam bio i price da je potopljen 91 . Bila je to lepa plovidba vreme fenomenalno svratili smo i na Lastovo na kratko . Bilo nas je preko 20 tak tog dana koji smo izasli iz Splita skinuli se. Brod je posao iz Sibenika takvu sam informaciju imao u KVPO, u Lori je bio malo pre 13 h a u Boku smo stigli u 22h . Ipak je to bila moja jedina i najdraza plovudba brodom JRM.

Dale, prvo informacija za Radeta - licitacija za proidaju preostale dviej "Mirne" CG MUP-a nije uspjela, jer nije bilo ponuda. Brodovi su ponovno oglaseni na prodaju, po istoj pocetnoj cijeni (130.000 eura po komadu). Nezvanicno sam cuo da ih je htio kupiti tip iz Zadra koji je vec uzeo ex PC 175 i PC 179 i pretvorio ih u turisticke brodove, ali je odustao je Hrvatski registar brodova ne dopusta da se radi prenamjena na plovilu starijem od 20 godina, da bi se ono registrovalo u HR, vec tako star brod mora ostati u toj svojoj originalnoj namjeni. Sad navodno CG panduri idu da "ispucaju" zakonsku obavezu rasoisivanja tri javna tendera, pa onda ako se brodovi njima ne prodaju (a nece), ide se u prodaju direktnom pogodbom, a navodno vec nezvanicno "obradjuju trziste" da ih uvale Albaniji....

Prilazem i fotku P-03 "Herceg Novi" (ex PC-178 "Kosmaj"), slikano avgusta 2006 u tivatskom Arsenalu. Po krmi su mu PC 175 i PC 179.

Dakle, umalo da "Ilirija" i "Nada" dobiju društvo u Zadru...
Postoje li slike enterijera, pošto čujem da su bile promene u kormilarnici i u salonu (demontirana radio kabina)?

Nazalost, nemam slika enterijera.
Ali, samo za tebe, evo tri stare slike PC 175 i PC 179 kao upravo prodatih brodova u tivatskom Arsenalu aprila 2007, i u djelimicnim bojama novog vlasnika nakon dokovanja, pred isporuku za Zadar u junu iste godine.

Da bih vam ilustrovao koliko je Rdae u pravu kad kaze da su svi koji Mirne pokusavaju prilagoditi prevozu turista zapravo napravili jereticki akt spram izvorne elegancije i ljepote tih brodova, evo par slika dvije Mirne koje u CG prevoze turiste.
Prvo "Vesna V" (ex PC 173) tokom pregradnje u tivatskom Arsenalu. Pogon joj daju dva MVM dizela od po 618 kW, brzina je (kazu) 12 cvorova.

Evo i "Budve" (koliko ja znam ovo je ex PC 172, ali nisam sto posto siguran jer taj podatak nije naveden u Registru brodova UPS CG), pogone je dva Caterpillara od po 950 kW, brzina je (zvanicno) 12 cvorova (nesto mi tu ne stima, jer "Vesna V" sa skoro 50 posto slabijim pogonom, navodno isto "ide" 12 cvorova).

S palube PČ 177.

Slike sa 179.

Nisam neki gadljiv tip, ali dodje mi povratiti na one slike iznad ...

Ne znam zašto Patriot? Slike sam pronašao u Frontu. One su sad dokument jednog vremena. Tisak je očajan, a za ostalo ne znam.

Zato jer mislimo na različite slike. One (malo iznad) prerade patrolaca u turističke skalamerije pobuđuju mi navedeni osjećaj. Ove druge su dokument jednog vremena u kojem su ovi brodovi bili ono za što su izgrađeni ...

Ok Patriot. Krivo sam razumio.

na trecoj slici je zast. Vlado Anić, sada penzioner u Herceg Novom, a tada teh. referent u jedinici

tu se slažem.a opet,bolje da plove i ovako,nego da ih razrežu...

Ja bi sve što ne može ploviti očistio od opreme i potopio na nekim normalnim ronilačkim dubinama. I nek' raja istražuje ...

Što bi onda radio CIOS i slična poduzeća?

Što god ga volja, ali ne s ratnim brodovima, svaki brod ima dušu, pa i ratni ...

Podizanje zastave na PČ Kosmaj

jos jedna "cigla u zidu" koja budi nostalgiju

Uzapćena ribarica od strane PČ Cer.

Rashodovani PC 175 u Arsenalu Tivat, 10.maj 2007.

PČ-175 je dugo bio sa jednim neispravnim motorom, na vezu u l. Zelenika. Bio je u igri za predaju MUP-u RCG, ali su se ipak odlučili za PČ-174 i PČ-178 (tek uradjen remont pogona).
"Petica" je završila u Zadru, kao "Nada" ili "Ilirija", zajedno sa PČ-179.
Da nema neko slučajno slike tih brodova danas?

KAda su na PČ Tipa 171 krmeni 1-cevci zamenjeni 4-cevcima? I, jesu li prvobitno svi imali M-71.

>> S palube PČ 177.

Koje godine je ovo slikano?

Osmica je iz novogradnje izašao sa jednocevcem na krmi. Pretpostavljam da su svi tako izašli. E sad, kad je izvršena zamena, nisam siguran.

PC 178,179  su u startu imali jednocjevne topove, zamjenjeni su u malom remontu u drugoj polovini 80-tih.

Učinak je bio 117,47 % po odredu.

Priča koju smo već pročitali na ovoj stranici. Ispričana od jednog člana Palube. Kako je ista priča ispričana novinaru? Obje su iste i razlike nema. Ovo je najbolji dokaz kako je Paluba objektivna, mada su suradnici i prilozi sa raznih strana.

Opet malo Šibenik

malo Biokova

Gde nadje Milovana Drpića, alal ti vera :)

Ispod Tex Vilera i Obelixa je bio.

Istria jesi li pročitao članak '' kava dobrodošlice '' ?

Pozdrav brodarski,

Hvala za ovaj clanak, "Kava dobrodoslice", nisam ni znao da je napisan (nisam ga citao), ..

Bas prijatno iznenadjenje!

Pratim tvoja izlaganja na palubi, respektivna su


Do vidjenja na Palubi

Бродарски,
је ли било на тој гомили Астерикса ”Златног српа”, ”Гладијатора”, ”Пута око света”?

Mislim da imam većinu Asterixa, ali ovo je ipak stranica za Mirnu. Evo 178 kakvog ste rijetko viđali.

178 i posada u čamcu

Da li mi se čini ili je jedna Strela 2M na lanseru?

Ne čini ti se, S-2M je zaista na lanseru.

Danas mi je pred objektiv u Kotoru "Upao" ex PC 172, danas turisticki brod "Budva". Zalosno kako su unakazili onako lijep brod....
Inace, na krmi mu se ispod sloja plave boje jos prepoznaje pravo ime - "Pohorje".

Evo imena....

Bitno je da ostane trag...
I pored svih radova, vidi se da je klasa Mirna... linija, nadgradje, krmeno zrcalo...

A nekad mu je vez bio ispred kantine na Kulini.

I na svoj pogon je ušao u MTRZ Tivat... i tu ostao.

.

Pozdrav  :D

Služio sam na PČ173, 90/91 pa me zanima ima li kojeg mornara ili oficira ;) sa ovog patrolca na ovome forumu? Več dugo vremena tražim dečke koji su bili na brodu u ovo doba, ali malo imam sreče. Pronašao sam jedino Staletić Bogdana koji nam je bio vodnik.
Vidim u jednome postu spominje se Vračar Duško koji mi je bio poručnik, a komandant broda u to vrijeme bio je Močan Marinko koji vidim još je aktivan negdje u Rijeci.
Pa ako tko išta znade ,bilo bi mi drago da dobijem informacije.

PS; Srce mi se lomi kad vidim 173 prerađen u turistički brod.

Pozdrav svim mornarima

Bolje i to nego da je završio u Nikšiću.

Današnja slike iz Vodica oko 17 sati.

Da nije pramca, ne bi se mogao prepoznati...

Imaš pravo, tek na slici vidim koliko je izmijenjen.

Je`l ovo ex PC 177 ?

strašno mi se sviđa ovi mali brod,jedna sa neta

evo još jedna lipa slika iz H.V.

poz.

[attachment=1]

Vidim da je "Schottel" skinut. Je li to urađeno pre 1991. ili u HRM?

Da malo popunim kolekciju slika. Slikano u Lori i u plovidbi prema Šolti 2005.

[attachment=1][attachment=2]

Evo jedna slika P03 "Herceg Novi".

Ovaj ne vozi... nema ostataka dima po boku iza izduva. A predat im je remontovan, ispravan...

Nema čađi, al` zato ima ruzine! Da stoji - stoji. Nije se makao između 11. juna i 28. avgusta.

Offtopic: Zato je "Jadrankina" krma sva muzgava. Kako su prošetali kiparsku delegaciju niko nije uzeo malo stupe i kablić vode da opere oko izduva.

Jaooo, ubicu se.
A pet puta sam proveravao jeli 174 oznaka za Mirne. Cak sam i ime nasao.  :zid :zid :zid
Sta ce tek biti kada Rade ovu bruku vidi. Sreca da sam iz Makedonije, pa imamo veliku zalihu i mozemo brzo organizovati nabavku Biljana praska, pa ce biti ribanja palube od jutra do sutra.

17x i 18x su bile oznake Mirne, ali ocigledno da su prije koristene za Higinse topovnjace

Sta cete, znam da me ovo ceka.  :( :(

[attachment=1]

Ništa, Trpe. Higginsi i MTop nisu ni imali imena, već samo brojeve.

Neki palubarci su stručnjaci za  :komp (tj. KoV)
Neki za  :marinero
Neki za  :pilot
A neki za  :police:

Još jedna nostalgična.

šibenik?

Nemoj da se mučiš... ja ću :)
Onako lep patrolni čamac da promašiš.... :krsta

Je Šibenik.

I po provi "Kotor" ;D (trgovacki brod kompanije Dabinovic) ;)

Točno Marinero. Njegovi brodovi su rado viđeni u našem gradu, a i većina posade ima našu putovnicu.

Rado su vidjeni i u Boki odakle je pokojno g. Bozo dabinovic. bas su prije neki dan zajedno u brodogradilistu Bijela bili "Kotor" i "Dobrota".

E Brodarski, sto taj brod jos plovi? Sreo sam ga prvi put jos tamo u rujnu 1992. u Casablanci.

Barba, mislim da je slika stara najmanje 3-4 godine.

Povodom diskusije na topicu o RTop ...

...

Ova "natuknica" o raketno-torpednom brodu vraća na moj raniji post u topicu o "Mirnama", gde sam spomenuo da sam nekad davno načuo o tome da se na "Mirnama" u fazi projektovanja razmišljalo o varijantama naoružanja 4x1 "Penguin" ili 4x1 TT 400mm/2x1 533mm. Ovo naročito zato što su, koliko sam pročitao u ovom topicu, tokom projektovanja razmišljalo da "Mirne" mogu biti i 4m duže (36m).

Prevagnulo je, sada mislim opravdano, da ti brodovi trebaju biti namenjeni pre svega za patrolnu, a sekundarno i za PPd službu, a ne da budu po zapadnom FAC/Missile/Torpedo/Patrol brodovi, sve odjednom, što znači, opet, ni za šta optimalni u jednom (i verovatno jedinom u karijeri) određenom trenutku.

Brodovi su trebali biti duži, tih 4 m, ali koliko sam čuo ne zbog dodatnog naoružanja  (ionako ga je bilo previše) već zbog smanjenja zatege u vožnji.

Ma, to smo davno apsolvirali, dobro je što su "Mirne" sagrađene takve kakve jesu. U toku projektovanja razrađuju se razne varijante opreme i naoružanja, pa i ja prenosim ono što sam davno "načuo".

Nekako baš ne mogu da zaboravim tu širinu na krmenoj palubi. Prostor prosto vuče, bez obzira na krmeni top i dubinske bombe.

Eh, šteta što se na forumu retko javljaju inženjeri iz Brodarskog instituta. Vreme gazi.

Dobar dan svima.....pitanje....je li ovo nekadasnja "9" na slici...

slobodni umjetnicki dojam...nije bas savrseno...na brzinu je napravljeno..

malo bolje

jos jedna

Da se ne mučiš:
[attachment=1]

A evo i "devetke",  na suvom...
[attachment=2]

Zasto da ne @Rade ?? Covek voli da crta, a i kolko vidim ide mu od ruke. :)

ubijam dosadu i ucim se photo-shopu, i ide mi polako, bravo majstore hvala...sad cu postati pikaso....

Jedan je Pikaso....  :) i tu je kod nas na forumu.

hvala za slike, iako me za taj brod ne vezu neke lijepe uspomene, a najgore iskustvo je bilo otcepljivanje wc sa gas maskom i protivpozarnim crijevom....koja je to bila egzotika....cak mi je i danas u sjecanju

Ako te za brodove ne vežu lepe uspomene... mislim da si promašio forum. Džabe gubiš vreme.

rekao sam za taj brod.....

@bmt70
Nemoj Radetu da dirsa Mirne on je jako emotivno vezan za njih :)

Rade izvini ako sam te povrijedio, i zahvaljujem na slici "9" sa otvorenim WC om to me bas podsjeca na divna vremena.....

Kažu da sve traume vuku korene iz detinjstva. Žao mi je što patrolne čamce doživljavaš kao traumu, ipak je to bila sasvim solidna ladja, mali kolektiv itd.

Odakle je ova šema sa oznakom rebara, odseka, itd.? Može li ovo u većoj rezoluciji, pa da uživamo?!

Bmt70, je li to otčepljivanje bila kazna za neki prekršaj ili si kao požrtvovani član posade otklanjao kvar tog životno važnog sistema na na svom brodu?
Ako je bila kazna, onda si je verovatno zaslužio!
Ako si otklanjao kvar na brodskom sistemu, onda treba da se ponosiš što si bio koristan! Ako je to u pitanju - pa si kvar uspešno otklonio, ja ti čestitam!

Nisam ni ja siguran odakle sam pokupio... inače je kao iz OBK. nemam je u većoj rezolucii, na žalost.

A šta ti je OBK?

  Osnovna Brodska Knjiga. Upisivani svi relevantni podaci o brodu.

evo jedna sa neta,čini mi se da nije bila,odlično se vidi linija broda

poz.

još dvije ,krasan brod,da ih je bar više

poz.[attachment=3][attachment=4]

Ono na vrhu jarbola, kao izvrnuti tanjur, čemu služi? To je bilo i na TČ 51 Vukovar, a mislim da je bilo i na raketnim topovnjačama u početku.

Antena za TV.

Da, nikakav sofisticirani elektronski uređaj. Dobar je valjda zbog toga što prima signale nezavisno od smera. Na starijim PČ mi smo imali Yagi antenu, pa smo je pomerali da bi dobili najbolji prijem.

Kada sam počeo da radim, te antene su uveliko bile zamenjene logama, najverovatnije iz razloga što dosta brodova nije plovilo, a prijem je bio bolji sa Logom.

Samo za Radeta, jutros u Barus likan ex PC 174.  Prodaje se zajedno sa ex PC 178.

Hvala Marinero! Možeš li slikati kada bude bilo razgledanje pred licitaciju? Nigde nema slika unutrašnjosti, poslednja je prilika u pitanju.

ne sjećam se da li sam ovu postao, ali 3 komada na kupu...

Samo za Radeta, PC 174 u punom sjaju. Tivatski Arsenal, ljeto 2003.

Isto doba, mulo III i PC 179, 178 i 175.

Tada smo menjali izduve... može li u većoj rezoluciji na mail? Da bi mogla da ode u ram...

Ovo bi trebalo da je snimljeno kasnije, kada je 175 prebaziran iz Zelkenike u MTRZ. Na desnom boku je vezana Ex-Anita gliser zaplenjen od švercera cigareta.

Pozdrav svima na forumu ja sam davne 1994 bio  motorista  na pč 174 to su bili lepi dani

Oznaka PF Đurković Predraga iz 1997 godine!! Pozdrav Nenad Stevanović k-dir II BO PČ 178 od 1996 do oktobra 1999 godine!!!

Jedna Mirna iz prednje polusvere. Na zalost ne vidi se oznaka. Ako se ne varam, fotka je slikana na Lastovu

[attachment=1]

Ubli, Lastovo, blizu INA benzinske pumpe i kuce Alunovic Sadika

Još jedna Mirna pretvorena u izletnički brod.

[attachment=1]

Ovo nije ophodni brod. Otkad je ova slika PČ-175, 2010.  mi deluje sumnjivo?

@ Kumbor ,nezam od kad imam ovu fotku u kompjuteru skinuo sam je negde sa neta i meni je datum bio zanimljiv zato sam je postavio , stvarno cudno

Mislim da je slika ko zna od kada. A datum je valjda nastao kada je fotografisana digitalcem iz neke knjige ili sl.

[attachment=1][attachment=2]

Druga slika snimljena na vezu vojarne Kulina.

[attachment=1]

Jedna preuređena Mirna sa današnje izložbe.

poz.

Ovo bi trebalo da je slikano na sinhroliftu u "Skorpiku", zar ne ?

Sliku sam skinuo sa FB stranice JRM i verovatno si u pravu a bolje ce ti potvrditi neko drugi na palubi da je to Skorpiku - dobar ti link Marinero photoships bas ima zanimljivih stvari

Upravo Škorpik, sinhrolift, u pozadini je hala za reviziju motora.

Шкорпик 100%

Malo lutam po netu pa naletjeh na ove dvije,možda su bile ali neka se nađe.

poz.

P-03 ,,H.Novi“ danas na vezu u kumboru

Izgleda napušteno...

Primjetio sam danas nekih lica je bilo na njemu,vjerovatno jer je ``JADRANKA`` imala neku voznju,pa je bilo policiskih camaca kroz zaliv..

Napušten je cijeli Kumbor (mislim baza). Nema više ni mačke. Čekaju povoljnu cijenu da to utrape.

Da li bi ovakav tip broda mogao da se koristi u recnoj flotili?! Posto vidim da ste poznavaoci, mozda znate koji bi jos modeli iz doba JRM, mogli da se upotrebe u te svrhe? Uvek me je to kopkalo, kao i pitanje zasto (ako ne racunamo nekoliko desantnih camaca) nesto nije uradjeno u tom pravcu?

Kao prvo-prevelik je-glomazan i skoro beskorisan na reci,prevelik gaz i sl.a i konsepciski je nekoristan za RRF-od dobrog PC na moru,dobio bi se nesto kao moderan""monitor"" na reci.

A sam bi trosio goriva vise nego cela RRF zajedno.  :)

Velimir Skorpik 100%, znam jer sam je ja slikavao hehe

Barbakan, jeli si možda znao Kanisek Franju?

Bilo je planirano da se na Dunav prebace LDI, par remorkerra i barkasa. Zbog politike se odustalo.

Koja sudbina. Pa LDI je bila napravljena u brodogradilištu na Dunavu. Mislim u BG!?

Nisam , znao Kanjisek Franju , Duje ako pitas zbog ove dve fotografije sto sam postavio to sam nasao na facebook  stranici JRM mislim da je tamo postavio Bostjan a vidim da je i on na Palubi pa treba pitati njega .
 . Mislim da su to njegove fotografije iz lične kolekcije

Hvala na informaciji! A dogovorili smo se (na Palubi) da smo svi na ti!
Pozdrav

Ovo je istina. PR-41 je trebao da tegli LDI-18 preko Crnog mora u Dunav do Beograda. Neke inicijalne organizacione pripreme su bile započete. Znam to, jer je moj stari trebao da učestvuje u toj "misiji" na PR-41. Od ideje se nije daleko odmaklo.

U pravu si FF, učestvovao sam u pripremama, čak je i ruta bila isplanirana, i posade određene, datumi - sve.

Zbog politike se planiralo, zbog politike se odustalo. Inače, ideja je bila da LDI 18 pomaže u rasčišćavanju ruševina dunavskih mostova srušenih u demokratskoj NATO agresiji 1999.

[attachment=1]
Interesu je me luka-da nije Pula?
[attachment=2]

"Mirne "  u četverovezu.

Tuzno!

Bolje reci ocajno,a lijepo je izgledala pretproslo ljeto,svaki dan je dolazila u zaliv...

 Ove godine neće ploviti prema mojim saznanjima. Verovatno će se skidati ta konstrukcija na palubi. O daljoj sudbini ću javiti kad saznam više detalja.

Bolje da nju stave da vozi,nego onaj drop od M-121 sto stoji vezan na opatovo

 I on je od istog vlasnika( koliko ja znam) zar ne?

Da,kao i BM-68

I ovo je odavno, iz 2007., ali uvijek atraktivan brod svejedno. 

30.08.2007 u boljem stanju nego li na prethodnoj slici,slikano na Zanjicama

Evo upravo u emisiji "More" na HRT 1 prilog o turističkom brodu "Ini" (ex PČ-177 "Fruška Gora") kapetana Ante Cukrova i drvenom brodu "Desto" istog vlasnika.

............

Još ih nisu prodali...
[attachment=1]

Liči na kormilarnicu PČ-172
[attachment=1]

[attachment=1]

PČ 175 u brodogradilištu Lamjana na Ugljanu u 1.2009. prije nego je pretvoren u "slavni" brod za krstarenje Kornatima.
Sa desne strane slike vidi se  DJČ koji je pretvoren u ploveću benzinsku stanicu, ali kako u RH takva kategorija broda ne postoji, karijera mu nije bila duga.
[attachment=1]

Ja je imam pod nazivom "PČ-179 u Lamjani na otoku Ugljanu"
[attachment=1]

Ovo sam slikao mobitelom prije nego su imali gigamegapixellne kamere na njima tako da na slici se ne razaznaje zadnji broj (a memorija izdala).

Mislim da je ovo jedan od naših. Uslikala moja bolja polovina 24.06.2011. u Ulcinju

[attachment=1]

Ovo je barkasa.

Ovo više liči na trup barkase.

Ja sam motorista izvinjavavam se na grešci.

Barkasa je nesumnivo. Forma trupa je potpuno druga. Kormilarnica jasno odaje barkasu JRM.

Ova slika PČ 179 jsno pokazuje razliku između "oštre" forme "Mirni" i barkase sa donjeg posta. Nebo i zemlja.

Samo za Radeta,tvoj brod ali sa klimom, ;)
[attachment=1]

koliko može klima trajat na ovakvom mjestu?što im je smetalo a je stave bar na unutarnju stranu otvorenog komandnog mosta?

Šta zna dete šta je more i "morska kuga". ;D ;D

Ponekada bi mi dobro dosao ovaj malisa za moj komp  :komp
[attachment=1]

meni se cini kao (???) 173....., a na samim pocecima spomenut je i kao PC175.

Kad god vidim Mirnu bez Boforsa, sa ovom puškicom, naježim se kako to užasno i neprirodno izgleda.

To sam i ja pomislio... Brod inače ima svoj sistem klimatizacije, ali izgleda je nekome skupo da je održava. Zato se setio da ugradi klimu sa spoljne strane mosta... valjda da ljudi vide da je imaju. :krsta

Jeftiniji su split sistemi nego odrzavanje velike klime..a treba i docekat mestra kod vojske.. procedura je to, prodje ljeto

Jeftinija jeste, ali nije džaba stavljena. Ovako hlade samo hodnik nadgradja i salon, onako bi hladili čitav brod. Sića ;)

I kada su Mirne bile nove, centralna klima je bila rak rana..  Mislim da je u pitanju bilo nepoznavanje odrzavanja i neimanje odgovarajuce vakuum pumpe i freona za dopunu,..

Mislim da je klima ok resenje obzirom sta joj je namena,pa makar menjali spoljnu jedinicu svake godine.Jedino mozda mesto ugradnje je moglo da bude srecnije odredjeno.
[attachment=1]

Da li ja to vidim da se PČ-01 - Herceg Novi pomerio sa mrvog veza u Nirvani , pa se šeta naokolo?

Kumbore,Bar 05.07.2011. ;)

Ovo je vec za antologiju.. posljednja igra leptira

Ako ovaj brod sa ovako ugrađenom klimom izlazi na teško more, onaj koji zna i poznaje more i koji je bio godinama na njemu, složiće se samnom da ovo nema veze sa životom. To je totalni promašaj...... ??? :P

Čisto sumnjam da se izlazi, pošto se odavno kuka na potrošnju motora. Zbog toga su, izmedju ostalog, i oglašeni za prodaju.

Ako je tako mogli su onda da zasade i po koju biljku ili brzorastuće "drvce" na spoljnim djelovima broda pa bi im ladovina bila još i bolja i bili bi veća atrakcija. ;)

E sad... nećemo preterivati :)

Vozi se, ali čisto sumnjam onim tempom od ranije.

Naravno, malo šale da se relaksiramo. Želim ja njima ugodne vožnje i ispravan rad tehnike. :)

ma kakvo teško more.ovo na malo izloženijem vezu,gdje je brod imalo u doticaju sa morskim kapljicama ne može preko 3 godine trajati.da se ugradila pod vanjski most potrajala bi koju godinu više možda.

Klima uredjaji su potrosni materijal, iz mog iskustva, kod vanjski ugradjenih split sistema na brodu,najvise stradaju nosaci, ukoliko imaju redovne preglede lica na brodu zaduzenog za klime, traju i znatno duze, .. znaci odrzavanje.

Sa druge strane, kada se gleda prostor unutar broda ili ispod neke nadstresnice, kod manjih brodova, gleda se sto  optimalnije iskoristiti taj prostor, znaci da ponekad nema mjesta za vanjsku jedinicu

U stilu Jugoslovenskog mornara iz 1946. godine.

Nisam siguran da se ovdje radi o Mirni. Ako da, onda je to clanak iz kraja 50-tih kada je u Trogiru gradjen PC 131.

Zato sam ga i stavio. Članak je objavila S. Dalmacija 1980. godine. U našim knjižnicama ima kompleta tih novina. Tko ima vremena, može listati.

Sto je Trogir gradio u to vrime za JRM? Nemam ideje. Da li mozda koji plutajuci dok za Tivat?

Jeste, bas u to vrijeme je gradjen mali plutajuci dok za MTRZ SAKO.

PČ-172 „Pohorje“ preuredjen za prevoz turista,nosi naziv ``BUDVA``
E sad pitanje za masince,dal je moguce ako brod ima 2xcaterpillara svaki snage od po 1350KS,moze postici brzinu od 17cvorova,kako mi je sa broda receno?? 

Serijski motori su imali snagu oko 3600 KS. Pri maksimalnom režimu rada razvijali su brzinu plovljenja od oko 34 čv. Mislim da je moguće da sa Katerpilarima razviju 17 čv, ali ipak prepuštam sud mašincima.

Sa ukupnom snagom poriva od 2700 KS, morao bi čak da razvije i koji čvor više, ali 17 sigurno može.

34 čvora ? ma gdje, kad ???

Rade,

podatako 34 cv je predimenzioniran.. Max 29-30 cv u maximalnom rezimu sa punim zalihama, ali ne duze od 10-tinu minuta.. temerature na S-P motorima su skakale nenormalno blizu granicnih vrijednosti..

Podatak o maksimlanoj brzini je iz OBK. Lično nisam imao prilike da se uverim, zbog stalnih problema u mašini.

Malo iz drugog ugla u vecoj rezoluciji...
[attachment=1]

"Nula" je isla 22 cv. mjerenoj na mjernoj milji Prevlaka.. sa otprilike istom snagom kao Katerpileri o kojima govorimoi sa kobilicnom formom, ipaj je ovo polugliserska forma, brod je rasterecen dosta, znaci da je 17 cv ekonomska brzina(treba sto vise tura turista okrenut, a da se ne ide u ekstreme potrosnje)

Koliko se upotrebljava - plovi ovaj brod ?

Brod je u mirovanju, "idle" ili "laid up"

Za sve vreme od kako je iz svojine RMSiCG prešao u svojinu RM Crne Gore, ovo je prvi put da ga vidim da se pomerio sa mrtvog veza u uvali Nirvana u Kumboru. Je li sigurno da je do Bara došao svojim pogonom?

Ovo je 01-Bar,i on je stalno stacioniran u Baru,a u Kumboru je 03-H.Novi

A, bogami, jesam izlapeo. Sad vidim na svojim slikama. 01 je u Baru, a 03 u Kumboru. :zid To samo dokazuje da ni jedan ni drugi nikuda ne plove. Shit.

Rade je postavio osnovicu - hvala Rade .... ja sam je malo doradio ....

Evo potvrde da smo malo prije u raspravi na ovom topicu bili u pravu da se ovaj clanak ne odnosi na jedan od PC tipa 171 vec na mali dok MTRZ SAKO.

Prije neki dan prilikom prolaska kroz Budvu,uocio sma jedan PC usidren ispred grada,nzm o kojem se radi,al jedno je sigurno, nije PC-172 (BUDVA). ima li neko neku informaciju koji bi to PC mogao biti??

Žao mi je što nisam poneo sa sobom mape sa planovima broda kada smo ga predali MUP-u.... jbg, "ostare se, pamet se ne dobi" što se kaže

E  niste Vi jedini kojem je žao. Sad kad sam u ovoj poziciji i kad se sjetim šta sam sve mogao sačuvati za ovakvu priliku koo što je forum, a nisam ništa, dođe mi da skočim sa nebodera.
Ma da plačem ko malo dijete. Ali kasnoooo. :'( :-[ :zid

Ih da si jedini...kada je 143 išao u rashod mogao sam da uzmem gomili knjiga, planova i ostalih stvari sa njega, ali... :zid :zid :zid

BUDVA-plovidba pri uzburkanom moru

izvini, gdje je tu uzburkano more??

prve cetri slike,mrtvo more

Ja sam sluzio na PC 172.

Komandant je bio tada?

Uuuuffffff,jutros sam stigao iz C.Gore sa letovanja i pokusavam nedelju dana da se setim k-danta...Tu je bio vodnik Fustic iz Mojkovca,zastavnik Savic,mislim iz Panceva i kasnije je dosao vodnik zaduzen za masince,zvali smo ga Paja.Ja sam bio na dvojci od aprila 93 do marta 94 kao masinista.Sta reci,najlepsi deo mog zivota,mozda sam pogresio sto se nisam aktivirao,a nudili mi...

Evo i za Radeta jedna Mirna isto u Baru noću početak avgusta pozajmljena sa drugog foruma [attachment=1]

U Krilu Jesenicama više nema OBM-41 Dubrovnika, ali je na vanjskom nasutom lukobranu vezan trup jednog PČ 17*.

Ako nekome bude zgodno neka poslika.

Fotografisano u Luci Bar 2009 godine.

Da prva slika nije slučajno slikana u l. Nirvana, u Kumboru? Nešto je daleko od obale za barski vez?

Bravo, Rade. Svaka čast. Moja greška. Prva jeste u Kumboru. Ostale dve su iz Bara.

Luka Nirvana - samo joj ime kaže...

OB-61 "Novigrad" u brodgradilištu "Greben" u Veloj Luci, 05. septembra:

[attachment=1]

[attachment=2]

Uvala je Nirvana. Tek na ovom sajtu zapazio sam da naziv uvale potiče iz davnih vremena, verovatno AU. Do tada sam sve mislio da je uvala dobila ime po negdašnjem kafiću Vasa Matovića, što beše iznad kuće Leke Vujnovića. Da li je uvala imala još neki specifičan naziv - po mestu vezivanja kumborskog GMO, ne znam.

U elaboratu je pisalo l. Nirvana, nedaleko od nje - Gat brigada(e).

CER                -1985
DURMITOR       -1984
MUKOS           -1983
FRUSKA GORA  -1983
KOSMAJ          -1983
ZELENGORA     -1983
UCKA             -1982
GRMEC           -1982
POHORJE        -1981
KOPRIVNIK      -1981
BIOKOVO        -1980

Evo danasnja fotka...

Još uvek nisu našli poklopac hidranta...

hehehehe

Qtiso je u staro gvozdje-moraju ljudi od necega ziveti

Rade me je na jednom drugom topicu kritikovao da ih preskačem, pa evo da mu se ovdje na pravom mjestu odužim....

Hvala Marinero.

Evo kako su 175 i 179 izgledali neposredno prije nego što su za uvijek otišli iz Arsenala.

Samo nedostaje profesor Milovan Drpić na krmi "petice"... :)

MDrpica sam zatekao kao vodnika I klase..

Za Radeta 175.

U penziju je otišao kao poručnik fregate. Zanatlija.

Je li jos u HNovom ili se vratio u Kulu, Vojvodina?
Inace njegovi su sa otoka Braca, odlicno je i tada spremao ribu..

Izvinjavam se sto ovo postavljam ovdje ali ne znam gdje bi drugo.

Citajuci Wikipediju na temi o mornarici Bangladesa nasao sam sljedece:

Patrol boat
Bangladesh
-Kraljevica class patrol boat

i jos sljedece:

Fast Attack Craft (Anti Submarine Warfare)
Name   Pennant Number   Class   Type   Origin
BNS Karnaphuli   P 314   Karnaphuli (Kraljevica)      Former  Yugoslavia
BNS Tista   P 315   Karnaphuli (Kraljevica)      Former  Yugoslavia

O kakvim se brodovima/camcima radi, koje su godine radjeni u YU, i da li je ex-YU radila plovila za jos neke strane zemlje?

Jos se jednom izvinjavam sto idem van teme.

  Mislim da nema problema!
 Samo pogledaj Referentnu listu Brodogradilišta Kraljevica i sam zaključi.

Na Savini je još uvek... :)
Imao je problema sa zdravljem, ali pregurao je.

Jedan patrolac u remontu.
I mornari koji na njemu pneumatskim crjevom i špatulom čiste staru boju

[attachment=1]
Na pretposlednjem Danu GJ, u Meljinama.

Tip  ''Kraljevica'' ili PBr501,izgradjeno 24,kasnije neki prodani(Sudan,Indonezija,Bangladesh...)
Ustalom,otvori topic ''Stari patrolni brodovi i patrolni camci ................,imas sve podatke o tome sto te interesira.Pozdrav

Ustalom,otvori topic ''Stari patrolni brodovi i patrolni camci  ovde  (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=903.msg2877#msg2877),imas sve podatke o tome sto te interesira. ;)

Mirna HRM u vožnji, samo se ne vidi koja je u pitanju.

http://www.youtube.com/watch?v=StGws29g9OU

Da li je pogon ostao isti na ova dva patrolca koji su prodati.

Nije, skinuo im je pielsticke i stavio cumminse ako se ne varam!

Ako su prodati u civilstvo, onda neki ima Cumminse,a neki Scania motore.

Snimljeno prije par dana u Veloj Luci na Korcul
[attachment=1]

Signifikantnost ove slike ogleda se u činjeci ...?

Krmeni top?

Paaaa, ima krmeni top 20/4!. Iiii?

Da ide na škver.

poz.

I demontirani Svitci.

Na mobitelu san, al ako dobro vidim skinut je krmeni četverocjevac i kaić, a postavljen brzi pneumatski čamac sa dizalicom kao kod OB-02 "Šolta"?

Za dizanje iz mora nema potrebe za demontažom naoružanjam, iskrcava se gorivo, mazivo, voda i municija.

Točno,ovo je prva slika po forumima OB 01 Novigrad sa gumenjakom i dizalicom ,a uklonjen je četevecijevac i kaić kao i kod OB 02  Šolte.
To znači da će na gorivu uštediti 6 tona goriva.

Ako nemate šta protiv otišao bi malo u off...

signifikantan (lat. significans)
označavan, koji označava, naznačuje; znatan, značajan, karakterističan.  ;D ;)

Da su bar skinuli protukolca sa prove i stavili nešto novije vjerovatno bi to bila bolja priča .
Ok, ok nema para, ali su ga mogli skinut i uštedit još koju tonu.

poz.

Značajnost ove slike ogledase u činjenici.. da je prva koja pokazuje OB 1 u retuširanom izdanju (nakon više od godinu ipo poslije Šolte,što govori o slabom pritjecanju novca u HRM-bar na vidljive detalje na plovilima). :)

Izuzetno pametan potez je zamjena sajke sa gumenjakom sa jacim motorom.
Krmeni top nije neophodan za sadasnju namjenu, takodjer pametan potez.
Gorivo ce ustedjeti zasigurno, kako se doslo do parametra 6 tona???

Brodarski je radio studiju uštede goriva s gumenjakom na baznom brodu .

Dakle, zahvaljujući našem barbi imamo svojevrsnu ekskluzivu na Palubi!!!  :klap

Ajde, da vidimo što je sve skinuto/stavljeno.

Skinut je krmeni četverocijevni top 20 mm M-71, dva dvostruka lansera osvjetljavajućih raketa 128 mm "Svitac", šajka sa pripadajućom dizalicom.
Umjesto toga postavljen je brzi gumeni čamac (brzina >> 40 čvorova) sa pripadajućom dizalicom za brzo spuštanje u more, a na nadgrađe je postavljena teška strojnica 12,7 mm Browing M2.
Ovu konverzaciju zasad su prošli OB-01 "Novigrad" i OB-02 "Šolta". Oba broda nalaze se u sastavu 1. Divizijuna Obalne straže RH sa sjedištem u Splitu.
OB-03 "Cavtat" i OB-04 "Hrvatska Kostajnica" su u sastavu 2. Divizijuna ObSt RH sa sjedištem u Puli.

Također, na sva četiri ophodna (patrolna) broda sa ugrađeni i novi radari, a mislim i novi pomočni motori.

[attachment=1]OB-02 "Šolta" na proslavi Dana HRM 2010. u Pločama

[attachment=2]OB-02 "Šolta" u plovidbi

Da li je na Hr Mirnama osto isti pogon ili su ugradjeni drugi motori?

Ex "Pohorje".

Mozda je već i bila...Lora.

[attachment=1]

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1]

Šta su oni crni nosači na krmi?

Na krmi su nosači za male dubinske bombe.

Nisam siguran, što bi to bilo, no meni najviše liči na nosače dimnih kutija koje su imali TČ Shershen.

To su nosači dubinskih bombi, kako je navedeno u pretposlednjem postu.

Da ne kopam 31 jednu stranicu, jesu ovi patrolci bili u drugoj polovini osamdesetih u Puli? Bili su izpod Muzila, blizu skladišta mina, ako se dobro siječam. Znam da smo sa pk Ovčinom išli čamcem tamo po neke jako neobhodne materiale, koje je donjeo jedan njegov kolega.

Moš mislit, plovke za pandule, neke udice i sličan material, neobhodan za preživljavanje posade u slučaju brodoloma na dalekom pustom otoku.

Ma "duji" liče onima na TČ-jcima, pa zato reaguje.
Nego reci mi, te dubinske bombe. Ja ih stvarno nikad nisam video.
Jeli se to kada vježbalo sa Graničarima i polagalo? Kakva je bila oprema na brodu za pričvršćivanje
bombi za brod? Jeli bilo kakve obuke na brodu u vezi satim.? Koji je starješina neposredno bio za to
nadležan?....

U temi "brodska oružja i sistemi", Lovac je detaljno prikazao MDB -malu dubinsku bombu, koja je verovatno bila predviđena za korišćenje na "Mirnama".

U Puli Mirni nije bilo.

Hvala, pogledaćemo.... ;)

Mala dubinska bomba, MDB 83 (čini mi se) polagala se u kolevku i pričvršćivala sajlom koja je išla sa donje strane, obuhvatala bombu i kačila se kukom na gornjem delu kolevke. Obaranje je išlo jednostavnim potezanjem kuke - bomba bi svojom težinom sama skliznula iz kolevke.

Bombe su se smeštale ui krmenom nadgadju, u spremištu za dubinske bombe (16 kom), u koje se pristupalo kroz vratanca na desnom boku. Upaljači su se čuvali u municijskoj komori.

Dok sam bio na graničarima, svega dva puta je bila vežba napada na P sa MDB.

Inače, na brodu je postojala i školska MDB, koja je služila za obuku mornara u postavljanju MDB na kolevku.

Bravo, hvala na objašnjenju. Između ostalog hteo sam ovakvo objašnjenje i radi jedne polemike na Šeršenima.
Ovde se vidi i da je formacijski bilo sve predviđeno za koristiti takvo nešto. Tamo su bili slični nosači ali pošto
nije bilo ni opreme za korištenje bombi, ni obuke, ni ljudstava, klasičnom uporedbom da se zaključiti da su Šeršenski
nosači imali drugu namjenu. Iz tog razloga je reagovao i naš drugar "duje"..... :klap :klap

Ova slika je čini mi se već bila , ovde je loša skenirano iz knjige  a dosta je mala i loša mada nema veze sad, patrolni brod u času ispaljenja dubinskih bombi iz raketnih bacača , tako piše[attachment=1]

Mislim da kolega misli na posjetu PC 176 "Mukos" 11. GMO u Puli 1989. godine (Komandant Bakavic, pomocnik komandanta Dragicevic).

Naknadno se sjetih, a onda nađoh i ovaj deo teksta na jedom postu o naoružanju Graničara, što jasno govori i o namjeni ovog
broda da lovi podmornice i da ih po mogućnosti uništava.
Može li mi neko objasniti, koliko se ozbiljno uzimala u obzir ova mogućnost broda i da li se često ovakvo nešto vježbalo?
Jeli na brodu formacijski i postojao Pelista kao takav?  :dosada

Po formaciji (brodskom rasporedui i uputstvima) postojao je mornar-pelista, Sibenski GMO je imao i ukrcanog starjesinu PEL struke na mjestu komandira II BO (nadam se da me pamcenje sluzi)  koji je pomagao u obucavanju mornara PEL-ista(zast. Savic). Posade su povremeno isle u takticku vjezbaonicu u Loru, na uvjezbavanje u lovu na podmornice. Za namjenu lova na podmornice, na Mirnu je ugradjen na krmenom zrcalu azimut propeler njemacke firme "Schottel", radi redukcije suma kod pretrazivanja.

Bilo je nekolicina vjezbi sa podmornicama u drugoj polovici 80-tih godina, iz prica kolega nisu bile uspjesne, a u praksi nije se inzistiralo na toj vrsti obuke. Isuvise su granicari plovili da je stvarno bilo naporno kada je brod bio u luci trositi na to vrijeme.
Ali da su granicari malo vise posvetili vremena toj aparaturi, mogli su dosta vremena provesti obucavajuci se i zabavljajuci se istovremeno.

Da li je neko uspeo da sa tim PEL-om na Mirnama otkrije podmornicu ???

Koliko sam video po raznim temama (i tekstovima Plavnika) tu nije bilo nekih rezultata.

Koja je oznaka-tip tog PEL-a (Podvodni Elektronski Lokator). ;)

SIMRAD SQS3/D/SF. Sonar čuvene firme, ali skromnih mogućnosti, razvijen iz komercijalnog sonara.

Protupodmornička borba je bila dopunska namjena PČ, isto kao i recimo artiljerijska potpora, prijevoz ljudi i sl. Zna se što je bila osnovna namjena.
Kako su PČ imali PEL-ove trebali su se sukladno Planu borbene obuke obučavati i za PPd borbu. Već sam negdje na portalu pisao nešto o tim vježbama i to pretežito sa graničarima iz Šibenika kada je zapovjednik diviziona bio kf Grujić. Sječam se da je bilo nekih vježbi i sa graničarima iz Kumbora i to uglavnom kada smo dolazili na torpedno gađanje pa se koristila prilika. Jednom smo noču dolazili u Boku pa nas je ispred ulaza čekao PČ koji je radio PEL-om, to nam je olakšalo ulazak u zaljev, inače se to zvalo prihvat P i provođenje u rajon baziranja.
U taktičkim zadacima koji su se uglavnom rješavali na ispitu za čin kapetana korvete PČ su dobivali sporedne zadatke u PPd osiguranju pojednih rajona, užih prolaza, uvala i slično. Nisu nikada upotrebljavani za PPd pretraživanje odnosno nisu formirali PPdUG.
Uglavnom, imali su PEL i svaki razumni podmorničar to je respektirao.

To je PBr tipa 501 Kraljevica-posle modernizacije,gadja sa RBU, takvo oruzje MIRNE nisu imale

Sa FB stranice JRM , Goran Trailovic nekadasnji clan 176 Mukos snimljeno na Korčuli[attachment=1]

A na svakom patrolcu... Zapisnik o uzapćenju.
[attachment=1]

Ima li neki zapis o uzapćenju?

Našao sam samo sliku korica na internetu.

A ovakvi topovi su ugrađivani na naše patrolce...

[attachment=1]
[attachment=2]

Ako se ne varam, upravo ova verzija bez magacina.

Na koji magacin misliš? Imali su uvodnik, a na polici iza punioca su bili smešteni okviri sa municijom. Top je imao ručno i elektro pokretanje, "zaštitu od seljačke najezde" kako je govorio Drpić, i imao je manu - nije znao za zastoj.
Municijska komora je bila odmah iza topa.

Mislim na ovo uokvireno crvenom bojom:

[attachment=1]

To je sklopljen magacin, montira se na uvodnik i omogućuje punjenje topa sa 26 metaka.

Na Mirnama toga nije bilo.

Tuzna slika PC-179 (KRILO JESENICE)

kakav je ovo bastard sunce li ti .....

PC-175 (KRILO JESENICE)

Dragi "Grmeč" dobio ime "Nada". Preuredjuje se u neku jahtu, šta li...
Bolje i tako nego da bude izrezan. Produžen mu je trup malo, a po krmi vezana formacijska šajka.

 
 Majstorski urađeno. Samo me interesuje da li ta platforma ide još dole u more. 

Kada se nakrca gorivom i mazivom moraće da ode. U OBK je pisalo, ako se dobro sećam, da je krcanje tone tereta praćeno povećanjem gaza od oko 1,2 cm.

PB-03 HERCEG NOVI,na svom stalnom vezu,u pozadini je LR-77

Da li policija koristi ove Mirne ili su samo za gledanje ?

Samo su za gledanje.
Policija ih je proglasila neperspektivnim, a mislim da ih nikada nije ni koristila.

Ne samo da ih nije koristila, nego se PČ03 iz Nirvane ni pomerio nije za sve vreme otkad je smenio zastavu i gazdu. A brodovi najbrže propadaju kad ne plove.

Pa zašto su ih uzeli onda ?  Ili to po sistemu "uzmi šta ti život pruža" ?

Uzeli su ih jer su ih dobili džabe. A kad je džabe i sirće je slatko.

Ko je snosio troskove prenaoruzavanja, farbanja itd ?
RM ?

pvanja - znaš li ko finasira policiju (u bilo kojoj državi)?

NAROD!

A što se tiče upotrebe tih brodova, već sam o tome pisao na Palubi.
Pre nekoliko godina, kada je policija preuzela graničare od vojske, pa kad su policajci (posada) prošli neki ubrzani kurs obuke - imao sam prilike da popričam sa jednim mladim policajcem, posadom pomenutog broda u Kumboru.
Pitao sam ga kako stoje sa tehnikom, odnosno, kako su savladali brodske sisteme i sl...?

Dečko mi je iskreno odgovorio: J..beš mi sve, ali ja na ovom brodu znam da uključim samo TV, ostalo ne diram!

Njegov odgovor veoma dobro ilustruje koliko su obučene CG policijske posade i kakve su njihove ambicije u odnosu na savlađivanje veština upravljanja brodom i pomoračkim znanjima.

Vojsksa je bila dužna da demontira naoružanje i nakrca PgMS

 Lovac, pa zar ih nisu naučili ni klimu da uključe ( mislim da ih Mirne imaju???)?

pvanja - znaš li ko finasira policiju (u bilo kojoj državi)?

NAROD!

[/quote]

Tačno. Onda logično znači, da je narod vlasnik broda, odnosno društvena imovina je to...   ;D

Imaju sistem filtroventilacije i klimatizacije, samo je više bio neispravan nego ispravan. Poslednji brod na kome je sistem odtaqo ispravan bio je PČ-174 "Učka". Policajci su ugradili klimu na mostu, tako da verujem da je i ona definitivno crkla.

Što se tiče ovog broda i njegove sudbine u rukama Policije CG, sama logika kao takva, rekla je sve do danas,
bez nekog posebnog pametovanja.
Brod je dat Policiji, ko zna iz kojih sve razloga u ono vrijeme. Vjerovatno pomalo i iz razloga što je u to vrijeme
RM imala toga i viška.
Dato je to ljudima bez bilo kakve naobrazbe i suštinske obuke, da bi se takvo nešto moglo istinski koristiti.
Kad se uporedi šta je sve bilo potrebno pripadnicima JRM da bi se osposobili i koristili brodove takvog i sličnog
tipa na moru, nije ni čudo gde je taj brod vrlo brzo završio korišten od priučenih tipova koji neznaju ni šta je
veslo, a kamoli brod.
Spojiti znanje i obrazovanje policijskog kadra onih godina i njihovu namjenu, sa mogućnosšću korišćenja
plovnog objekta iz domena profesionalnog kadra JRM je isto, kao kad bi sada bilo koga od nas uhvatili na ulici
i ukrcali u Spejs Šatl te nam naredili da se otisnemo prema vasioni i natrag.

Postojala je naredba tadašnjeg ministra odbrane da se nadležnost obezbeđenja državne granice preda policiji, sa svim objektima i sredstvima koja su se koristila u tom poslu: vozila, plovila, karaule... SVE.

Da tu si u pravu. Sjećam se toga naređenja, tj. preuzimanja.
Pa koliko je onda predato policiji brodova ovog tipa? Nije valjda RM koristila samo jedan ovaj brod zadnji godina
za takvo nešto. 

03 je u Kumboru, 01 je u Baru. Postoji li uopšte 02? Dakle predata su najmanje dva broda.

"Četvorka" (PČ-174) je najduže bila operativna, kada govorimo o vremenu pred predaju policiji. "Osmica" je neposredno pred predaju dobila remontovane turbo kompresore i u to doba je vršila probne vožnje. "Petica" je imala neispravan jedan glavni motor, a "devetka" je imala neispravna oba glavna motora (zbog nedostatka turbo kompresora). Na "sedmici" su bili naduvani tankovi goriva zbog nestručnosti i neznanja komandira V bo koji je krcao gorivo bez da proveri stanje oduška. Na "trojci" je bila otišla pomoćna razvodna ploča, a zbog manjka posade, bila je osudjena na propadanje. Rekorder je "dvojka" koja je na sopstvenmi pogon ušla u remont i nikada nije izašla. Naravno, niko nikada i nizašta nije odgovarao.

Slaba tačka cele klase Mirna bili su motori, tj. turbokompresori, dvostepeni. Uzgred, bila je i naredba da se štedi gorivo i ograniče režimi rada motora. Time je došlo do toga da lavirintna brtva ne brtvi kako treba i propušta ulje  u radno kolo i timeupropasti turbokompresore (pucanje kućišta najčešće). Velike štediše u vojsci učinile su svoje. E sad, što nisu preuredili Mirne na atmosferski dizel, manje ali postojane brzine i sa lakšom eksloatacijom, nisam u toku i ne mogu da pričam. Bilo je brodova na kojima se moglo isprobavati i skraćivanje listova propelera i svega ostalog (PČ-172, PČ-173, PČ-177)

Upravo tako,predati su 03 i 01. Ne postoji 02!

Koliko se sećam bilo je planirano da se predaju 4 broda: 174, 175, 178 i 179. 175 i 179 su nedugo zatim prodati u RH. Ko je bio u ulozi prodavca, MUP ili VSCG, Bog će znati.

Zahvaljujem se svima na prethodnim postovima s obzirom da sam ja postavio pitanje.. ;)

E sad čitajući  Radetov post (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,598.510.html) dolazim nekako do zaključka
da se nesretni policajci i nisu baš puno usrećili sa tim brodovima. Bar što se tiče ispravnosti.

Malo me čudi tolika problematika sa tim pogonima. Ono jes da nisam po struci mašinjeros, ali upoređujući pogone
na ostalim plovilima RM, ovo mi izgleda dosta nezgodno. Kao da se promašilo dosta toga počevši od same
konstrukcione zamisli.

Tim brodovima i pre same izgradnje već je bila određena namjena, kontrola granice, pa prema tome tu je trebao pogon
što se ono kaže na duge staze, jer se puno vozilo.

Ovo su moja proizvoljna razmišljanja, pa postoji i mogućnost elementarni promašaja, ali šta je tu je.... :-\

Nisu policajci loše prošli: dobili sudva ispravna broda, jedan iz operative, drugi faktički sa remonta.

Problem je u odabiru pogona. U igri su, koliko mi je Drpić pričao, bili Mercedesovi motori. E sad... naši privrednici su za pogon dizel električnih lokomotiva uzeli francuske Semt Pielstick motore, koji u verziji atmosferskih dizela rade perfektno. U takvoj verziji su smatrani preslabima za potrebe JRM, i stoga su dobili kompresore sa dvostrukim prednabijanjem vazduha, i time dobili potrebnu snagu za pogon patrolaca.
Zaključak: zbog nečije zajebancije i "štednje" patrolci su osakaćeni još u brodogradilištu.Da ne pominjem oskraćenje trupa radi prikaza još jedne uštede - u materijalu.

Korisne informacije za ovu temu. Svaka čast.. :klap :klap

Zna li se da li je vršena neka izmena na pogonu na Mirnama u  službi u HRM? Ili koriste bazijsku rezervu r/d koja je ostala u Škorpiku?

Motori PA4 V 200 su bili problematični zbog dvostrukog turboprehranjivanja, to su i meni pričali još u Škorpiku. Zašto nisu optirali za MTU motore, ne znam, valjda su bili skuplji. Da li su ti motori za Mirne sklapani po licenci u Jugoturbini?

175 i 179 je MUP CG prodao privatniku u HR, ne sjecam se kolika je bila cijena za ta dva broda, a prodati su cini mi se, 2007 ili 2008.

Dakle oni su prodavci. Obožavam ovu državu. Tako proglase barkasu za rashod i prodaju, u medjuvremenu joj odrade veliki remont i glavonja iz RM je kupi. To samo kod nas može.

Motori za Mirne su proivedeni u Tvornici Diesel Motora "Uljanik" u Puli. Isti slucaj je sa motorima za RF 33 i 34.

Juče sam baš namjerno protabirio ovu temu. I stvarno je dosta interesantna, pogotovu ovo na kraju kad ovi
"nesretnici" pozavršavaše kod koje kakvih privatnika. Ali bolje i to nego da ih istopiše, što neko reče.
Šteta, da nema nikog da malo prezentuje unutrašnjost broda i objasni raspored prostorija i ostalog.

Interesantne su i ove rasprave o pogonu, mislim o motoru SEMT Pielstick 12PA4V200VGDS.
Pokušao sam naći konkretni motor na Webovima, ali nisam uspio ništa. Sve se vrti okolo,
ima raznih verzija, ali konkretnog motora konkretne oznake, sa ovoga tipa broda nisam uspio nikako naći... :-\

Dobra je ideja Ćiro, samo nemam pri ruci nikakvu prikladnu šemu. Imam neku šemu iz "Hr4vatskog vojnika" ali je manje rezolucije. Pokušaću nešto pa šta ispadne. :)

To bi bilo lijepo. Ja sam to uradio u temi o TČ-jcima, (Shershenima) i to napamet. Ali, JBG.. :rtfm, to mi je bilo "lako" jer sam bio nekoliko
godina na njima, a na ovaj tip broda nikad nisam u životu ni ušao preko siza.

Interesantana stvar, kasnije sam bio i na RTOP-404 i to još u novogradnji, ali mugu me ubiti, nebi sad uspio takvo što kao sa TČ-jcima.
Nemogu to objasniti ni samom sebi. Ili je to zato što sam bio u kasnijim životnim godinama, pa se slabo memorisalo ili nedovoljno duga
da bi mi ostalo u glavudži.

SEMT Pielstick je pre nekoliko godina prestao da bude samostalna firma, pa je čak, izgleda, i ime izgubio. No, podaci su ostali.

Evo ste me malo zainteresirali, prvo šta kaže wiki :
SEMT Pielstick (http://en.wikipedia.org/wiki/SEMT_Pielstick)

I malo iz domaćih voda :
3.MAJ - Povjest (http://www.3maj.hr/cm/hrvatski/3-maj-motori-i-dizalice-d-d/o-nama-3/povijest-2.htm)

poz.

Ma sve to stoji, ali treba naći sliku SEMT Pielstick 12PA4V200VGDS motora. Na prvoj stranici ove teme piše da su taj
tip motora koristili ovi brodovi. Ja to nisam uspio. Eto u tome je kvaka... :dosada

VGDS - Po izgledu ne bi trebalo uopšte da se razlikuje od standardnog PA4V200. VG je od variable geometry - komora za sagorevanje sa promenljivom geometrijom, što je zajedničko za sve pielstick brzohodne motore novije generacije. DS je verovatno od Double Supercharging, tj. dvostruko turboprednabijanje, dakle ima po dva turbopunjača. Dakle, slika ne bi trebalo da se razlikuje. Ovo je viđenje amatera, - pravnika i prevodioca, ali svašta sam listao, pa sam verovatno u pravu.

Patrolni čamac PČ-171... sa jednocevnim topom 20 mm na krmi, koji je kasnije menjan četvorocevcem. Na jarbolu nema zastave graničnih jedinica...
[attachment=1]

Na probnoj voznji prije uvrstanja u flotni sastav? :marinero

Evo za Radeta njegova 174 . sa fb JRM , sada pb-01[attachment=1][attachment=2]

Sa FB, upostovao bivši motorista sa Mirne ;)

Hvala.

Ex PČ -173 "Koprivnik" ilitiga brod za prevoz turista "Vesna V" ponovno je rekonstruisan, dodato mu je čitavo ovo novo nadgradje.

Nisam siguran da li je bila ova slika... graničari na vezu u MTRZ SA-KO, pored njih g10, bivši švercerski gliser "Anita". Postojao je plan da se uvrsti u sastav 16. OGPČ, ugradjen je Browing na pramcu ali se ubrzo odustalo.
[attachment=1]

 Mislim da je gliser završio sa ostalima u JBB! Tamo je bilo dosta trupova, namerno to kažem jer su očerupani do gole oplate! Naime, sve što je vredelo je skinuto i odneto. E sad, ko je to uradio???

Još za vreme "službe" je ostao bez GPS prijemnika, najvrednije stvari koju je imao od opreme. Inače, "dobili" smo ga bez ičega u  stambenim prostorijama, pa je to moralo biti naknadno ugradjeno.

   I mi smo u 32.GDO dobili takva dva glisera! Mislim, ogoljeni do oplate. U Tehničkoj Radionici RRF-a su opremani. A na kraju smo ih predali Uprevi Carina, za njihove potrebe. Transport obavio RPČ 213. s Zastavnikom Dolićem na čelu a od Novog Sada nas je teglio Ciga sa RPČ 111( ili tako neki br).

Ovo je fotografija kakvu odavno tražim: kormilarnica na patrolnim čamcima klase Mirna. Ne vid ise sve, ali šta je - tu je. Slika potiče sa FB naloga čije je ime u potpisu fotografije:

[attachment=1]

Ručica na pultu sa leve strane kormilarskog točka je rezervno kormilo?

Desno odmah do mornara, okruglo, je pretpostavljam maska (sjenilo) na pokazivaču radara DECA 12xx.

Na sjenilu je okrugla kao zastrta rupa sa strane. U visini sredine mornarevi grudi.

Znaju li znalci čemu taj navodno okrugli zastrti otvor... ;)

Inače prekrasna slika.. :laugh:

Koliko se sećam, u sredini kormilarskog točka na Mirnama bila je jedna poluga. Kako su mi rekli, to je poluga koja je služila za prebacivanje kormila nalivo ili nadesno sasvim. Pomeriš polugu u željenu stranu,a stroj automatski šibne kormilo za 35* u tu stranu. Pretpostavljam da je stroj imao tačno određene parametre brzine prebacivanja da se ne bi ugrozio stabilitet i udobnost plovidbe.

 Ako se dobro sećam KIS je bio skroz na desnom boku kormilarnice? Na slici zaklonjen mornarevim telom?

Pučinski remorker PR-41 ima sličan pomoćni kormilarski uređaj. Ako se dobro sećam, kod njega se ispred ručice nalazi i pokazivač ugla otklona kormila, koji ovde ne vidim ispred ručice, ali ga vidim ispred kormilarskog točka.

[attachment=1]

Telom je zaklonio pult za navigacijska i lučka svetla. KIS je naspram navigacijskog stola, ispod njega je smešten AMR, iznad njega dubinomer. Levo od kormilara je pult za upravljanje glavnim motorima i PEL. Iza glave kormilara se nalazi automatski radiološki detektor, a desno od njega MRS520Ke. Preko puta pulta PEL-a je aparatura za Hrom-K.

To je brzinsko kormilo. Tada se aktiviraju obe pumpe, i leva i desna.

Rade, šta podrazumijevaš pod skraćenicom KIS. Reci mi samo o čemu se radi u dve tri riječi.

U žargonu smo ga zvali KIS, mada je to bio samo jedan deo - DLT200.

A tako..... :klap :klap

[attachment=1]

Evo jedna slikica toga. To je bio moj resor. Nemam bolje slike. Ovo je originalni crtež
iz preliminarne dokumentacije, KIS STINA JADRAN.

Koliko često ste to koristili?

DLT-200 je za vožnju morao obavezno da bude uključen, sa unetim ključevima  itd. Služio je da šaljemo izveštaje, primamo naredjenja. Malo je više bio korišćen tokom vežbi.

KIS je skraćenica za "komandno informacioni (informacijski) sistem (sustav)". Mada PČ nisu imali KIS u pravom smislu. Kompletan KIS je npr. švedski 9LV.

Samo još koju riječ o tom DLT200. To je bio najmanji podsistem u okviru sistema Stina Jadran. Uz njega je još bio nužan
UHF primopredajnik AMR "AGA". Koristio je komunikacijski protokol TDMA. Već sam pisao o tome na Palubi. Unače DLT-200,
tj,. njegovih kompleta je kupljeno preko 40 komada. Bili su ugraćeni na manjim objektima, komandama, art uporištima itd.
Normalno, moga se koristiti i na brodu i na kopnu. Mogao bi još satima o tome, ali dosta za ovu temu.. :laugh:

Da ne opterećujem ovu temu više o tome ovde:  https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5995.msg140424#msg140424

Rupe su na sjenilu sa lijeve i desne strane "kupe" na radarskom pokazivaču.One su služule da se može provući ruka i masnom olovkom u boji ocrtati pozicija na staklu pokazivača, a samim tim i putanja nekog broda koji ima "nejasne namjere" brodova u sudarnom kursu itd.,
Pojavom televizijskih ekrana radara, kupa više nema,pojavom protivsudarnih radara  nema više masnih olovki itd...

:klap :klap :klap , tačno.

Na radaru postoji i azimutalna ploča, tako da nema potrebe za mastiljavom olovčicom. Nije bio gust saobraćaj na Jadranu tih dana... ;)

 To me podseti na dežurstva na jednoj od " Mirni"!  Primam dežurstvo i kolega(inače Telegrafista na TČ) mi na brzinu izbrblja kako se rukuje spravom znanom kao DLT 200. E ljudi, kad je posle ponoći počelo da stiže poruka i poruka i poruka. A je totalno zaboravio kako da odgovorim. Trebao sam oko 02.00 da predam izveštaj o stanju . :nervoza Strašno! Pa onda na kraju sa "Visa" poruka i čestitka za " budno dežurstvo".  :help E tu sam već prešao na TČ i probudio mog Telegrafistu da reši problem. Kad se dete raspisalo ?!

Imao je zgodnu tastaturu.... taka-taka. 

 E, da mi je onda bilo ovo sadašnje znanje?!

Nikad nije kasno "kile..", ali nažalost više nema DLT-200. Pojela maca. Za neupućene korištenje tog uređaja svodila se na otprilike
ovakvu komunikaciju kao što mi sada radimo na Palubi. Možete zamisliti (a to je zamišljeno još polovinom sedamdesetih), kad
interneta nije ni bilo, kakav je to bio novitet i napredak u komunikacijama. A da ne govorim o kripto zaštiti i mnogo toga... :marinero

 A ja sam zato i prošao tako kako sam prošao, pošto smo mi bili sa " Rusa". Šta smo mi znali o toj novoj tehnici? Naročito ja , mašinac.

Zbog čega je dolazilo toliko poruka, neka frka ili ?
Po tvome pisanju mi se čini da je bilo mirno dežurstvo.

poz.

Ma to su bile poruke kao današnji SMS, vrlo jednostavne za upotrebu - kad se ukucaju ključevi kako treba. I onda je znalo da se šalje svašta. I naravno - eto zagušenja.

 Bile su poruke i od OROSTA sa stanjem na Jadranu, i još svašta. Mirno dežurstvo?

Elementarni problem je bio, što je to ipak bila tehnika u ono vrijeme sa ograničenim memorijskim prostorom.
I ako je preveliki saobraćaj bio, a operator "smotan", i ne reaguje na vrijeme, dolazilo je do prebukiranja.
Ali to se dešavalo samo kod malih sistema baš kao što je bio DLT (Data Link Terminal). Na velikim sistemima
to nije bio problem.

 E,baš si dobro rekao ! Operator je tada bio strašno smotan.

Dobro, dobro , malo navodim vodu na svoj mlin.  ;)
To su radili ovi iz protu obavještajne službe, a rade i danas .

O čemu se radi, protivnik sluša i ne spava ( zato ima podočnjake   :) ) pošto ne može prodrjeti u sadržaj poruka on snima promet.
Analizom toga donosi zaklučke o važnosti poruka ili o eventualnim akcijama .

Borba protiv toga je slanje mase "praznih" poruka prema svim centrima ili jedinicama.

Eto ja malo u ot.

poz.

U bre "Sole...", sad bi ja raspredao o ovome, ali ubiće nas Rade. "ogadišmo" mu temu. Kratko. Ovo kod KIS-a nije dolazilo
u obzir iz više razloga. Kripto, Komprimirane poruke, Posebno adresiranje....itd, itd.

U narednih nekoliko postova postaviću fotografije snimljene sa PČ-179. Slike su vlasništvo gospodina Siniše Ilina, nekadašnjeg člana possade PČ-179, i ovom prilikom mu se lično zahvaljujem...
[attachment=1] Brazda...

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1]Graničarska zastava

[attachment=2] Najbolje mesto za boravak u toku vožnje...

[attachment=3] Posada PČ-179 u Gružu

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2] Čuveni četvorostruki lanser za Strele 2M

[attachment=3] Omiljeni prizor u povratku sa vožnje...

Odlične slike.  :klap :klap

Nekoliko snimaka su stvarno po mome majstorski pogođene.  ;)

Lepota crno bele tehnike.

Fantasticne fotke. :klap :klap :klap

Na zadnjoj slici Kampo Mamula?
Inace fotke su odlicne,a ona sa lanserom-antologiska :marinero :klap :klap

"BUDVA" ex PC-172 "Pohorje",danas u prolazu kroz tjesnac Sveta Nedjelja,ime vidljivo i iz niskoletecih aviona :D

pa koliki gaz ima Mirna??na onoj orvoj (crno bijeloj) mi se čini dobro plitko.

"Gaz na pramcu iznosi 1.76 m, na krmi 2.41 m. Pun deplasman iznosi 142,3 t."
To je u varijanti kada je bio patrolni čamac. Sada, sa uklonjenim naoružanjem, praznom municijskom komorom, lakšim motorima, manje goriva, maziva...

Ja mislim da je pitanje postavljeno za prvu sliku ove stranice topica :D

Evo i od mene "Koprivnika",slikano danas na Verigama,ovo bi trebalo da mu je prva voznja poslije rekonstrukcije

Isti brod iz drugog ugla i iz vece blizine

Zanimljiv detalj je svakako jarbol sa radarom,koji je skinut sa rashodovanog M-121  ;D ;D

 Da li se zna ko je i gde radio prepravke?

Ne znam ko je radio, ali je sve radjeno proteklih mjeseci na primarnom lukobranu marine u Baru.

 Da nije skoro u Bonićima( ili kako se već zove ? ) bilo porinuće neko? Trebalo bi da je isti ovaj " mali privrednik " porinuo Ribaricu. Usput, i jedan katamarn je na Fermi još u izgradnji. :-X

Nije mi Zgradic prijavljivao nikakvo porinuce kod njega u Bonicima, provjericu da ipak nije nesto bilo u medjuvremenu .....

Ev i od mene dvije fotke ex "Koprivnika" na vezu u Tivtu.

Svoje mesto u tivatskom muzeju, na mestu nekadašnjeg MTRZ Sava Kovačević, našla je i maketa "Svica":

[attachment=1]

Nisam siguran ko se krija iza logoa autora slike, ako bi bio ljubazan da se javi kad naidje na svoju sliku pa da ga potpišemo.

Ako bude pameti bice vise ovakvih eksponata.

Ti bacači su bili i na pramčanim topovima Rtop Končar?
[attachment=1]

Inače je ovaj ophodni u HRM ostao jedini ne taknuti ,u smislu RIB i dizalice i uklanjanja čeverocijevca i barkice ,pa su ovi bacači još na njemu.

[attachment=1]

Jeste, bili su i na topovnjačama.

Zašto su služili ovi crni nosači na krmi broda?(vide se tri, pretpostavljam da su i na drugom boku)

Slipna kolevka za MDB (male dubinske bombe), koje su stojale u kućici ispod čamca.

Pošto ste imali i PEL-ove, a sad kažeš i male dubinske bombe, znači mogli ste se nositi sa podmornicama.
E sad me interesuje, ako može, koji su bili dubinski limiti tih bombi. Pretpostavljam da im se mogla
podešavati dubina na kojoj će eksplodirati. Koji je BO bio zadužen za njih u smislu održavanja i manipulacije u
stvarnim borbenim uslovima.

Ćiro ne paziš na času! ;)

Naš Lovac je o MDB pisao ovdje (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=7396.msg42682#msg42682).

III BO - odred podvodnih oružja je "dužio" zamenik komandanta broda.

Hvala obadvojici, a što se tiče pažnje na času moram u ćoše, nema druge.. :-\

Ajde ne moraš ovaj put, ali ubuduće... :)

U formaciji je bio i mornar PEL-ista. U Sibenski GMD je presao i starjesina podoficir PEL specijalnosti za obuku u radu na PEL-u (zastav. Savic cini mi se).

Kasnije je mornar PEL-ista evoluirao u starešinu. Smeštaj: kabina dva mornara, od milošte "šokara".

@Rade

Da li ste krcali ove MDB i da li ste imali vezbe sa njima?

Sad se krcaju pi*ke ,da pokazuju na gornjoj palubi svoje bombe izležavajući se na ležaljci :)

http://www.youtube.com/watch?v=E53kSNtJHKA

Bila je jedna skolska MDB za uvjezbavanje postavljanja na kolijevku.. Koliko mene pamcenje sluzi, nisu se odrzavale vjezbe sa obaranjem MDB do 1991.

"Svitac" i koljevke za MDB još i danas nelaze se na OB-03 Cavtat. Barem su bili do pred neki dan kada je napravljen snimak.

Jesu li zadržani sonari na ove 4 Mirne u sastavu HRM?

Tko je dobio natječaj za dokovanje brodova 8)?Di je ovo slikano ?

Ja bih rekao da je ovo u NCP Remontnom brodogradilištu u Šibeniku.

Vjerojatno će se i na "Cavtatu" (OB-03) skinuti "Svitci", M-75 i kaić, a ugraditi dizalica i novi pneumatski čamac te postolja za dva Browing M2 12,7 mm.

Lepo se vidi i podvodna zaklopka.

Slikano je u NCP - Remontno brodogradilište Šibenik. Koliko mi se čini HRM-u je kapnula neka lovica pa hajde da se urede brodovi jer tamo je pored ova tri i jedan DJB te Cetina (barem koliko sam vidio). A da se ima vidi se i po tome što se posade ne hrane na brodovima već u restoranu "Gušti", to je na magistrali.

Malo su mi prsti brži od mozga pa se evo i dopunjujem sa slikom.

Dobro je da HRM ima remontno brodogradilište s tradicijom i znanjem  održavanja ratnih brodova (mislim i na topničko oružje na njima). To je dobro za ujednačivanje kvalitete izvedenih radova.
neka se ljudi hrane u restoranu ako je dobra hrana i dobra pogodba.
Prginu je ovo dobro jer se dobro potkožio prodajom Turcima.Jako dobro.Siguran izvor od države i unosni poslovi na velikim jahtama.

 Vidi se i Finska topovnjača. Znači da je malo više kapnulo!

Skidaju rakete, a vjerovatno i još ponešto.  :P

poz.

Dobra
Dobra stvar kod RBS raketa sto se skidaju / montiraju sve sa kontejnerom.

Cime ce kompezovati/zameniti ulogu rateka "SVITAC".

Dobijaju ili imaju vec neku opremu za nocno osmatranje, imaju nocne nisanske sprave (pasivne) na artiljeriskom orudju ili imaju ce dobiti druge rakete za osvetljavanje ?

Svitac ko Svitac u zadacima obezbedjivanja državne granice na moru i nema neku ulogu. radarom se ostvari kontakt, poziva se objekat radi indentifikacije - ako je sve OK - OK, ak one ide signalni, potom top... itd.

Koliko je meni poznato skidanje i stavljanje kontejnera s RBS-15 se ne vrši u brodogradilištu nego u Lori. Inače čitao sam da je praksa da rakete stoje na brodu godinu dana nako čega se zamjenjuju drugima i vraćaju na pregled u raketnu bazu.

@Rade

Nisu ti brodovi pravljeni samo za mirnodopsku granicu vec i za RAT.

Osim toga treba osvetliti povrsinu prilikom kontakta sa nepoznatim "uljezom" da bi se rasvetila situacija :)

Osim toga za potrebe traganja i spasavanja nocu takodje dobro dodju.

E sad one jesu bile kabasta i mozda nisu najprikladije za danasnje standarde.
Njima je prvenstvena namena bila osvetljavanje radi upotrebe artiljeriskog orudja na brodu (prvenstveno Bofi 40mm).
Treba ih zameniti mozda necim drugim / pasivnim sprava sa pojacivacem svetla u kombinaciji sa termovizjiom i sl.

Ovo sto smo videli na RPC (nova nisanska sprava) je dobro resenje samo ako je i cena dobra.

Mada najbolje resenje je stabilizovana osmatracka stanica sa LLTV, Termovizijom i laserom. U kombinaciji sa radarom bi omogucila brzo pretrazivanje i indetifikaciju plovila pogotovu u toj guzvi na jadranu.

Kada to uparis sa daljinski kontrolisanom vatrenom stanicom dobije se jako lep sistem. Samo za sve to treba izdvojiti i lepu svotu $$$.

Ma naravno nebi bilo smisla da se to radi samo u brodogradilistu.

Solaris je verovato aludirao na stanje RBS raketa u HR i eventualno skidanje opreme za njihovu upotrebu sa brodova.

 
  OB-04 Hrvatska Kostajnica, bivši PČ-181 Durmitor, prilikom pripračivanja jedrilice sa azilantima 01./02.07.2012, fotografirano od strane PC-9 HRZ-a??:

[attachment=1]

Foto:MORH

Koje su zadatke trebali da obavljaju, prema pravilu upotrebe, u ratu?

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=598.msg1632#msg1632 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=598.msg1632#msg1632)

Lepo si napisao na pocetku teme.

Mada treba dodati i zastitu sidrista i luka, itd.

Ti svakako bolje znas sta je bila namena u miru i ratu to je ipak TVOJ brod :)

Stoga ti i kažem da mu nije potreban Svitac. Lično ga nisam nikada koristio, stariji kolega ga je koristio jednom.

I šta zaključismo na kraju, šta se demontira sa brodova?

Sve šta smeta za montažu nove generacije borbenih sustava.  ;)

Kao sto sam i napisao trebalo je prvenstveno da posluzi da se efikasnije iskoristi Bofors nocu zar ne ?

Ok je sto se demonitra Svitac nije to bilo neko bog zna koliko moderno resenje ni kad su ga ugradili (imale su ga i RTOP) nego sta montirati/ugraditi kako bi ga zamenio.

Ovako si lose resenje zamenio nikakvim resenjem.

Bofors može uvezati sa radarom i mirna Bačka. Može i sa kamerom.

[attachment=1]
Ovako je izgledao najruzinaviji brod, OB 03 Cavtat, u Lori dana 27. svibnja 2012. i kako je plavnikova slika potvrdila ono što smo tad konstatirali brod je išao na godišnje dokovanje u lipnju.

[attachment=1]
I jedan koji je u borbi za očuvanje/stvaranje stradao u borbenim djelovanjima.
Nikad prije nije objavljena povijesna slika ovog broda u ovoj kvaliteti i boji na forumu.Nadam se da neće biti primjedbi.

Snimljeno na Šolti,pretpostavljam?Oštećenje na lijevom boku se jasno vidi...

Gazda, valjda desnom boku ;)

A što bi bilo primjedbi ? Slika ko slika i to odlična. Čestitam.. :klap :klap

Bio je naporan dan jučer.,pomiješalo mi se... :angel:

Pravo je zadovoljstvo , naci na netu ovako nesto... Mislio sam da je secanje na Mirne odavno izbledelo i da je veliki uspeh iskopati makar jednu slikicu. Ja sam sluzio na 179 94/95 i u to vreme taj brod je bio najboljem stanju , pa je imao i najvishe plovidbi . U to vreme sam kao klinac kukao shto bash mene zadesi granicar koji nije remotnom zavodu  ;D a sada kada se prisecam tih trenutaka sam presrecan shto sam imao prilike da dozivim te jedinstvene avanture i samo iskustvo ... Jel se zna mozda shta je sa komandatom broda iz mog vremena , mislim da se prezivao Djuric inace bio je porucnik fregate i iz Beograda rodom (strastveni ronilac) , retko dobar lik , shto se ne bi reklo za dva podoficira , jedan beshe sa severa kosova rodom (valjda Stolic) a drugi neki leskovcanin (Kostic valjda )  :-X...

p.s. CIm stignem da se iscimam da iskeniram , postavice neke nove fotke 179-ke izvremena mog boravka ...

Jel moze neko da mi pomogne i kaze ime komandanta 179 u periodu 94/95 , sve mi se pomesalo a nervira me shto ne mogu da se setim imena coveka ... Mladji visok covek iz Beograda , ronilac i mislim da je imao cin porucnika fregate (mozda i korvete) ...

ako postavis sliku, mozda ga i prepoznamo,..

MA ne znam da li cu naci sliku sa njim ... to je sve kod mojih roditelja negde u stanu , pa kad se vec dokopam istih postavicu sve ovde ... Mislio sam da ce se vec Rade setiti ako je vec bio komadant na granicarima (dodushe malo kasnije na 178) ... KAd smo vec kod 178 , da li neko zna detaljnije pricu sa incidentom sa jednim italijanskim gliserom pocetkom devedesetih (recimo neka 93) ... Mislim da je komadant bio neki crnogorac (nesto tipa Djuraskovic, Djurovic) ... Navadno sverceri na gliseru nisu hteli da stanu i on je naredio da se puca iz boforsa , pri cemu je gliser prepolovljen i gde su nastradali putnici ... Posle cega je isti komadant sklonjen ... Dok sam ja bio u sluzbi zaustavljali smo samo pokvarene glisere  ;D i iskrcavali se na iste ali posle konsultacija sa komandom , vishe smo im pruzali pomoc i mahali uz zelju za morno more (organizovan drzavni sverc cigareta iz Zelenike) ... Naravno nashoj(sa sve oficirima) sreci nije bilo kraja jer su nam uvek tutnuli po nekoliko desetina boksova Marlobora ...  ::)

Mirna nije potopila gliser. Lovačka priča.

Ne znam da li je lovacka ali je prica koja se pricala sve vreme dok sam sluzbovao (Shteta shto sma pozaboravljao sve detalje i ime samog kapetana) ... slusao sam je kako od mornara tako i od oficira (od njih najcesce dok su pricali izmedju sebe) ...

Ex "Koprivnik" danas na Pinima.

Al su ga sje...i  :(. Kao PČ173 bio je puno lijepši.

Fotografije sa PČ-174, sada u sastavu MUP RCG

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Sve ostalo isto iako je ostvaren znacajan napredak u sigurnosnim integracijama??!!

Skinut je kabinet PEL-a...

Ma šta će im to... ;) :D

Patrolci 01 i 03 MUP-a RCG
[attachment=1][attachment=2]

Rade, za šta služi ovaj uređaj što sam ga obeležio na fotografiji

[attachment=1]

Veujem da meri dubinu i pokazuje kakvo je dno, ali to je samo nagađanje laika.

Piše: Atlas echograph. Mogao bi biti pisač nekog prostog ehosondera, umesto SQ3D sonara koji je skinut. Taj PEL ionako nije imao full combat capability u jadranskim uslovima.

Označio si dubinomer. Desno od njega je brzinomer firme Sagem.

Hvala.
Znači i laik može da pogodi po nešto. ;)

Pa i dubinomer se zasniva na odašiljanju zvučnih talasa.

Zasniva se, nisam ni tvrdio da se ne zasniva. Samo sam napisao o kom se uredjaju radi. I nikako se ne može koristiti umesto podvodnog električnog lokatora.

Princip je isti - sve ostalo su nijanse (kaže panonski mornar).

Iz danasnje CG stampe....

Vlada prihvatila predlog MUP-a da se dva najveća plovila crnogorske policije prodaju kao sekundarna sirovina

         DVIJE „MIRNE“ IDU U STARO ŽELJEZO

Vlada Crne Gore na posljednjoj sjednici dala je saglasnost na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova da se dva najveća plovila crnogorske Granične pomorske policije – patrolni brodovi P-01 „Bar“ i P-03 „Herceg Novi“, prodaju kao sekundarna sirovina.
U dokumentu koji je razmatrala Vlada, navodi se da su dva patrolna broda crnogorske policije tokom 2010 četiri puta nudjeni na prodaju, ali da zainteresovanih kupaca nije bilo. Pomoćnik direktora policije  za Sektor granične policije Vesko Vukadinović je stoga sačinio informaciju o stanju ova dva broda „u kojoj se pored razloga hitnosti za preduzimanje aktivnosti za riješavanje problema vezano za ova dva patrolna broda, predlaže njihova prodaja kao sekundarne sirovine“. Uprava policije je za realizaciju takvog nauma u maju ove godine dobila i formalnu saglasnot Ministarstva finansija „i procijenila da bi se prodajom plovila na navedeni način prihodovalo 55 hiljada eura“.
„Kao razlozi da se plovila prodaju na pomenuti način, navode se starost plovila, kao i prodor vode na patrolnom brodu PB-03 „Herceg Novi“ koji prijeti da dovede do potapanja broda, kao i činjenica da je u medjuvremenu u Hrvatskoj, koja je bila destinacija gdje smo već vršili prodaju plovila, promijenjena zakonska regulativa, tako što je onemogućen uvoz plovila starijih od 20 godina za koja se vrši prenamjena“- stoji u dokumentu koji je usvojila Vlada, dajući saglasnost da se dva bivša vojna patrolna čamca tipa „Mirna“ koja su u sastav crnogorske policije uvršetni 2003, prodaju kao staro željezo.
Mornarica Vojske SCG crnogorskoj policiji je, zajedno sa zadatkom obezbjedjenja državne granice na moru, 2003 predala četiri patrolna čamca tipa „Mirna“ koji su bili u sastavu 16.-tog graničnog odreda MVSCG. Od ta četiri broda policija je, značajno redukujući njihovo naoružanje i opremu, u svoj sastav formalno uvrstila patrolne čamce PČ-174 „Učka“ koji je dobio novu oznaku i ime PB-01 „Bar“, odnosno PČ-178 „Kosmaj“ koji je postao PB-03 „Herceg Novi“. Vojska je policiji predala i patrolne čamce PČ – 175 „Grmeč“ i PČ-179 „Zelengora“ ali oni nikada nisu uvedeni u operativnu upotrebu policije koja ih je 2007 prodala jednom privatniku iz Biograda u Hrvatskoj. On je ova dva broda rekonstruisao u plovila za prevoz turista i dao im nova imena „Nada“ i „Ilirija“.
Zanimljivo je da su preostale dvije „Mirne“ u crnogorskoj policiji izuzetno rijetko isplovljavale na more, a gotovo nikad više nisu radile ono što im je, dok su bile u vojnoj upotrebi, bio redovni zadatak – patroliranje i obezbjedjenje pomorske granice na 12 milja od obale Crne Gore. Brodovi koji su tokom dvije decenije upotrebe u SFRJ, SRJ i SCG, prevalili nebrojeno puno milja kontrolišući „plavu granicu“, plijeneći italijanske ribarice u krivolovu, a povremeno i remeteći crnogorski „zvanični državni posao reeksporta cigareta“, brzim švercerskim gliserima u Itakliju u prvoj polovini devedesetih, su od kada ih je preuzela crnogorska policija 2003, najveći dio vremena proveli trunući u lukama – PB-01 u Baru na putničkom termimalu Luke Bar, a PB-03 u uvali Nirvana u krugu bivše kasarne „Orjenski bataljon“ u Kumboru. Pokazalo se da Crna Gora nije sposobna i finansijski moćna da redovno održava i eksploatiše ni ta dva mala broda, kakvih je ukupno 11 služilo u nekadašnjoj Ratnoj mornarici JNA, pa sada dvije zapuštene „Mirne“ odlaze u staro gvoždje.

HRVATSKA KORISTI SVOJE ČETIRI „MIRNE“

Patrolni čamac tipa Mirna u RM JNA bio je namijenjen za obezbjedjenje državne granice na moru, protivpodmorničku borbu, obezbjedjenje dužobalnih komunikacija i prevoženje. Serija od ukupno 11 brodova tog tipa gradjena je u periodu 1982-1983 godine u brodogradilištu u Kraljevici. Ovaj ratni brod dug je 32,02 metra, širok 6,74 metara a gaz mu iznosi 2,41 metar. Puni deplasman broda iznosi 142,3 tona. Pogonjen je sa dva brzohodna dizel motora tipa “SEMT Pielstick” 12PA4V200VGDS sa dvostrukim prednabijanjem vazduha, snage 3.660 konja sa kojima je postizao maksimalnu brzinu od čak 32 čvora, dok je ekonomska brzina bila 24 čvora. U vojnoj službi, patrolni čamci tipa “Mirna”, bili su naoružani topom 40 mm Bofors L-70 na pramcu, četvorocjevnim topom 20 mm M-71 na krmi, četvorostrukim lanserom raketa “Strela 2M” na komandnom mostu, kao i dubinskim bombama koje se obaraju u more preko slipnih kolijevki na krmi broda. Sa dva broda koja su 2003-će uvedena u operativnu upotrebu MUP-a Crne Gore, poskidano je gotovo svo naoružanje, a ostavljen je samo po jedan jednocjevni top kalibra 20 mm na pramcu broda.
Za razliku od Crne Gore, Hrvatska i dalje u njihovoj osnovnoj namjeni – patroliranju i zaštiti državne granice, koristi četiri “Mirne” koje su u toj državi ostale nakon povlačenja JRM i rata 1991. Od sedam patrolnih čamaca koji su nakon 1991 stigli u Crnu Goru, četiri su 2003 predati MUP-u Crne Gore, a tri su u medjuvremenu prodata i nakon pregradnje koriste se kao turističko-izletnički brodovi: PČ-172 “Pohorje” sada plovi kao turistički brod “Budva”, PČ-173 “Koprivnik” je sada turistički brod “Vesna”, a PČ-177 “Fruška Gora” ranije je prodat u Hrvatsku gdje je takodje preradjen u turističko plovilo.

S.L.

I ranije su im Mirne smetale...

Nešto ne kužim - bilo je priče, da če Crna Gora dobiti dva čamca slične veličine kao klasa Mirna od Turske. Znam mokri snovi ali sigurno Crna Gora treba barem dva broda klase Mirna. Uz remorker Orada bila bi to sasvim pristojna obalna straža.

Ova dva broda bi mogli vrlo pristojno da se moderniziraju. Skinuti MTU motore sa raketnih topovnjača i staviti jih u Mirne. Staviti na pramcu neku daljinsku stanicu sa topom 30mm, na ndgrađu jedan mitraljez od 12,7 te na krmi staviti jedan brzi čamac slično kao što su uradili Hrvati.

Znam to su sada morki snovi, pošto Crna Gora nema više remontnog zavoda.

Zanimljivo. Ali ipak su to brodovi stari tridesetak godina. Nisu Mirne kao RČ "Helsinki" koji su od novembra do aprila stajali u zimovniku.
Ako Turci ne daju, onda ne znam ko će. Mi nemamo niš`.

2-3 raketne topovnjace sa skinutim lanserima, krmenim topom,..
odlicno bi obavljale posao obalne strane, SAR timova,.Taj prijedlog je proslijedjen tadasnjoj Saveznoj vladi SCG 1999 godine, sa ustrojstvom tadasnjih granicnih jedinica kao obalne straze uz dodatak jos nekih komponenti koji bi dugoroscno mogli zastititi  intrese tadasnje drzave, ..
Sve je ostalo samo slovo, Milova vlada ga je kasnije prepisala i predstavila kao svojeg,..

Za CG je sve neperspektivno, pa odrzavanje treba (znaci i odrzavanje brodova je neperspektivno, to nije brzi novac,..). Kako su za HR Mirne perspektivne (nema novaca za bolje, razumljivo se)?  Ako se usporede Mirne iz HR i CG vidjeti ce se ocigledna razlika u pristupu odrzavanju..
Jos malo pa ce i Jadran SB biti neperspektivan i eto ti novog mosta negdje u Budvi za vrijeme zezone ili usidrene platforme za kupanje i skakanje u more,..

Da vidimo, kada bude zatrebala jedna ozbiljna intervencija na moru, sto je CG obavezna osigurati po konvencijama, tko ce skociti u more i zaplivati do ugrozenih, jer vise nema sredstava za to,..Vjerovatno ce i narukvice za ruke SAR tima CG biti oglasene neperspektivnima. iz Skupstinske govornice tece med i mlijeko, ali u praksi,..
Kao Mirne su veliki potrosaci goriva, nabaviti cemo jeftinije. To je isto kao kada ljudi kupuju jeftiniji dizel auto, da bi trosli manje novaca na gorivo u odnosu na benzinca, a godisnje ce prelaziti 3.000 km, ne racunajuci da ce biti debelo u minusu zbog razlike u cijeni dizela i benzinca u odnosu na planiranu potrosnju.. isto je tako linija teritorijalnog mora CG <100 M,

Raketni topovnjači možeš skinuti lansere te krmeni top 57mm, vjerovatno bi skinuli i plinsku turbinu. Sa dva motora bi vjerovatno još uvjek postigla brzinu od oko 23-25 čvora, što i nije malo. I to bi bila opcija, možda kada su bili brodovi ok čak i jeftinija.

Bilo je i priče o demontiranju turbokmpresora i prelazak na atmosferske dizel motore... ali opet ništa.

CG nije bilo u interesu da ima graničara - ni tada, ni sada. Kad nema ekonomije, mora da radi šverc.

Topovnjace su sigurno ekonomicnije resenje od VPBR-ova. Manji brodovi, manje trose, solidna el. oprema, manje posade.
Ali ocigledno da u CG nisu zainteresovani za kontrolu svog teritorijalnog mora. Jedini razlog sto drze fregate tipa Kotor je nada da ce ih prodati.

Steta jer imaju solidan KIS, radare, brodove da mogu da pokriju svoju teritoriju.

Jedino sto treba da uloze je novac za plate, gorivo, za odrzavanje sve ostalo imaju ali dzabe.

Turbina bi se koristila  samo za "gonjenje", sto se u praksi vrlo rijetko desava. Zbog veoma kratke linije "teritorijalnog" mora, CG bi trebali "startniji" brodovi obalne straze, da se ne desi da prekrsilac zbrise kod susjeda, a RTOP (prilagodjene za obalnu strazu)  su idealne za takvu ulogu.
NG VCG je mornariscki starjesina, ali iz njegove vladavine nije ostao ni jedan vrijedan projekat, da se nesto sacuva, prilagodi svrsi ili unaprijedi (ukoliko ne racunamo sigurnosne integracije, alo to je druga prica), Mornarica kao elemenat drzavnosti pomorske drzave je u vazi prirodnog odumiranja, kao sto slonovi pohode svoje groblje kada psjete starost, pozive jos neko vrijeme, dok ne oslabe i ne budu nadjacani od "hijena" iz okruzenja.
Licemjerje je najveci neprijatelj prosperiteta.

citiram dio posta uvaženog člana Istria 052:
"...Mornarica kao elemenat državnosti pomorske države je u fazi prirodnog odumiranja...",
potpuno se slažem, nažalost, to je suština... :'( :'( :'(

Inače PČ 179 je uveden u operativnu upotrebu 1984 godine u satavu 15.GMO u Kumboru da bi zatim dugo vremene proveo na remontu u Splitu radi nekih problema.

Remont u Splitu? Zar se remonti nisu provodili u MTRZ "Velimir Škorpik" u Šibeniku?
Ili su možda u pitanju bili kakvi problemi s elektronikom pa su se rješavali u MEZ-u?

Remonti su se obavljali u Sibenilu ili Tivtu, ali se kolaudacija obavljala u Kraljevici. Nije mi poznato to za Split

fotografija preuzeta  iz grupe JRM sa facebook [attachment=1]

Ne znam jesui li bile ranije, ali neka se nadju ove fotke ex PC 173.

Tri Mirne u Arsenalu, ljeto 2003.

Mirne na vezu na Kulini u Šibeniku, godine 1988.

Nekad bila Mirna...

Ova Mirna je izgleda rekonstruisana tako da je konačno dobila dužinu koja je trebala da ima po projektu...

Još jedna naknadno pronađena.

Ko je mogao,makar u snovima, :zamisliti da ce Mirne zavrsiti kao turisticki brodici....................... :pirat

To nije ništa neobično. Dosta brodova za vrijeme SFRJ završilo je u privrednom sektoru, društvenom ili privatnom. Još uvijek plovi Manon ex TČ 165.
Bolje da Mirne plove kao turistički brodovi nego da trunu. To su optimalni brodovi za jednodnevne izlete.

Naravno,naravno, u pravu si-slazem se,to su brodovi ''rodjeni''  za Jadran,zdravi izdrzljivi jos puno godina ce brazdati i spartati morem :marinero

[attachment=1][attachment=2]

uvala Nirvana, Kumbor,..

U uvalu Nirvana početkom sedamdesetih godina dolazili smo često sa TČ brodovima.
Bila je prostrana tratina na kojoj smo svaki put u slobodno vrijeme pikali loptu.
Na žalost sve to je u zadnjem razornom zemljotresu potonulo u more. Za ne vjerovati.... :o

Patrolni čamac PČ-178 "Kosmaj", fotografisan 1994. godine
[attachment=1]

 :klap

PČ -178 Kosmaj

[attachment=1]

Po novome OB - 01 Novigrad Obalna straža HRM

[attachment=1]

Bez puno komentara...
Sa foruma Brodovi i pomorstvo, član tnardeli

Kostajnica nikad nije imala mesingano ime na mostu?

 Koliko vidim nema ni " Novigrad". Izgleda da im nije namenjeno da imaju mesingana imena .

Kako bilo da bilo, brod je čist, nije mastan, čađav i nije ruzinav uopšte, a u kakvom mu je stanju makina? Ovo pitam jer nijednom na slikama hrvatskih ophodnih brodova ne videh neki veći val, ni na pramcu , ni na krmi, pa bih rekao da ne idu preko ON1/2 nikad.

Ipak, makar liče na PČ, za razliku od crnogorskih koji su fizički brodovi a mehanički nisu mnogo utekli od onih bova u Nirvani. Uzgred OT, a otkad su one bove na sidrištu u Kumboru, KJRM, ili možda još AU.

Ovo je snimljeno 2005. sa Petra Krešimira. Iako nisu mogli baš pratiti korak, sve tri "Mirne" su dobro i pouzdano plovile.

Ex PČ-174.

puno slova - puno mesinga
na "kraljevima" (neznam koliko je mornarima to drago) je mesing - oni su ipak kraljevi  ;)

veliki pozdrav za posadu pb-01

pozzz

Greška napravljena su dva glisera od 17m na korčuli koja će da obavljaju poso umjesto "mirna" a one u penziju

Aktivnost koja nema veze sa polaganjem dimne zavese...

[attachment=1]

Da se vratimo malo unazad.  :marinero
Skida se ili postavlja siz na 171...

Zastava na krmi, izgleda da su prostali.

Jeste.
Evo našao sam "nastavak" fotografije...
Na "Biokovu" je neki počasni i važan gost...

Šolta ima nekih problema s pogonom ili je nešto drugo u pitanju?

Standardna boljka svih Mirni... turbokompresori. Malo propušta ulje u radno kolo.

[attachment=1]
Skicu je izradio g.Jakić Borivoje sa foruma JRM-Jugoslovenska Ratna Mornarica na FB,i mislim da je dosta verodostojna,kako se kaže,originalu :pirat

Mislim da je crtež proporcionalan i detaljan.

prekrsti ga ti u borivoja  :) pohvala za rad..

Izvinjavam se g.Blagoje,ja sam vas prekrstio.Tako je to kad mi starci pišemo bez očala!Još jednom :klap :super

Da ne bude da 172 nije vozio...

[attachment=1][attachment=2]

Fotografije su vlasništvo g-dina Veska Fuštića, koga ovom prilikom pozdravljam :)

Jel ova zadnja slika snimljena na maskirnom vezu?

Trebalo bi da je Telaščica.

Na Mljetu?

Pogled na pramac..

[attachment=1]

Fotografija  Stanoja Stanića sa FB grupe JRM uz njegov propratni tekst ,
Rade ti si verovatno bio tu negde :)

[attachment=1]

slikano 2002g starešine sa graničara u pozadini naravno graničar-178-179-175i u kumboru .nirvana !! — са Djordje Boricic, blagoje jakic, vujanovic anđelko, drpic milovan, Dejan trajkovic dominus и pavlovic ilija.

PB-01 i PB-03 vezani jedan uz drugog u luci Bar. Ne znam podatak kako je PB-03 stigao do Bara,da li na svoj pogon ili je otegljen??
Sliku dostavio nas clan TheDusanbe

Ovog plavog kolegu, poručnika, u sredini, sreo sam pre koji mjesec u Herceg Novom.
Ovde živi i u mirovini je. Dobrano smo se ispričali.... ;) :klap