PALUBA

10.08.2009.
Venecuelanski predsednik Ugo Čaves optužio je Kolumbiju da njene patrole prelaze granicu dve države na reci Orinoku, čime je dodatno podstakao tenzije oko plana SAD da pojačaju vojno prisustvo na kolumbijskoj teritoriji.

Čavesova izjava stigla je uoči samita lidera Severne Amerike koji će danas raspravljati o odnosima SAD, Kanade i Meksika. SAD i Kolumbija planiraju da se više američkih snaga angažuje u Kolumbiji radi borbe protiv šverca narkotika, ali pojedine latinoameričke zemlje, među kojima je i Venecuela, to doživljavaju kao pretnju regionalnoj stabilnosti.

Kolumbija je demantovala Čavesove tvrdnje o prelascima granice na Orinoku, preneo je Rojters.
Predsednik Barak Obama izjavio je da SAD ne planiraju otvaranje vojnih baza u Kolumbiji, navodeći da je interes Vašingtona da u toj i susednim zemljama vlada mir.

Prema sporazumu SAD i Kolumbije, Pentagon će imati pristup u sedam kolumbijskih baza iz kojih će američki avioni odlaziti u akciju prikupljanja podataka o proizvodnji i švercu droge. SAD su ranije takve operacije obavljale iz Ekvadora, ali je tamošnja vlada nedavno odlučila da prekine taj aranžman.

Izvor: Tanjug

Čaves: Vojska da se spremi za sukob

10. avgust 2009.
Karakas -- Predsednik Venecuele Ugo Čaves naložio je vojsci da se pripremi za mogući sukob sa Kolumbijom i optužio kolumbijsku vojsku da je upala u Venecuelu.
[attachment=1]

"Nije reč o vojnoj patroli koja je greškom ušla (na teritoriju Venecuele). Ne, oni su prešli reku Orenoke i upali na teriotriju Venecuele. Imamo očevice", rekao je Čaves u poruci naciji i optužio Bogotu za "provokacije". Čaves je rekao i da se "priprema scenario za napad na Venecuelu". "Pozivam narod i oružane snage - budimo spremni za borbu", rekao je on.

"U slučaju vojnog napada, mi ne bismo imali izbora. Ne bismo imali izbora nego da odgovorimo oružjem. Naš odgovor ne bi bio diplomatski. Bio bi vojni", rekao je Čaves.

Predsednik Venecuele je najavio i da će odmah biti obustavljene isporuke jeftinog benzina Kolumbiji.

"Volim Kolumbiju, ali narod Kolumbije mora da kaže svojoj vladi da ona mora da poštuje Venecuelu, da poštuje naš narod. Uostalom, mi ćemo ih naterati da nas poštuju", poručio je Čaves.

Čaves je te optužbe na račun kolumbijske vojske izneo samo nekoliko sati pre početka samita južnoameričkih lidera u Ekvadoru na kojem treba da budu razmotreni planovi Kolumbije da izda Sjedinjenim Američkim Državama sedam svojih vojnih baza.

Predsednik Kolumbije Alvaro Uribe tvrdi da je povećano američko prisustvo neophodno za borbu protiv droge, ali Čaves smatra da će ono biti direktna pretnja njemu lično i da će baze postati "enklave američkog uticaja".

Prošlogodišnji "rat reči" Čavesa i Uribea kulminirao je slanjem venecuelanskih tenkova i teške artiljerije na granicu sa Kolumbijom, podsećaju mediji.

Izvor: Beta

Strah od Amerike

Dilema da li su opravdana latinoamerička podozrenja koja
prate ugovor o upotrebi vojnih baza u Kolumbiji ili ne
 

17.08.2009
Vašington – Uprkos protivljenju okolnih zemalja, Vašington je okončao pregovore sa Kolumbijom o upotrebi sedam vojnih baza na njenoj teritoriji, čime će nadoknaditi gubitak gostoprimstva u susednom Ekvadoru. Po ugovoru potpisanom pre deset godina, američki vojni avioni su radi nadzora narkotrafikantskih puteva mogli da uzleću sa aerodroma u Manti, na istoku Ekvadora, i da sleću na njega. Predsednik Ekvadora Rafael Korea nije, međutim, voljan da obnovi ovaj ugovor sa Pentagonom koji ističe u novembru.

Po usaglašenom tekstu ugovora sa novim partnerom, Amerikanci će sledećih deset godina moći da za sletanje i poletanje svojih aviona koriste najmanje sedam vojnih baza u Kolumbiji, koja se smatra najčvršćim saveznikom SAD u latinoameričkom regionu. Za dogovorene usluge, Bogota od Vašingtona dobija 40 miliona dolara u kešu. Amerika će takođe obučavati i opremati kolumbijske jedinice za borbu protiv narkotrafikanata. U Pentagonu tvrde kako će vojna saradnja biti „potpuno transparentna“ i pozivaju ostale zemlje u regionu da se pridruže zajedničkom naporu u borbi protiv narkomafije. U vojnim krugovima američke prestonice takođe se ističe da će broj američkih vojnika sa službom u Kolumbiji sa sadašnjih 250 do kraja godine narasti na 400.


Čaves ukinuo uvoz iz Kolumbije

Predsednik Venecuele Ugo Čaves zamrznuo je odnose sa susednom Kolumbijom zbog novih američkih vojnih baza, jer smatra da „imperijalni ratni vetrovi opet duvaju latinoameričkim kontinentom“. Iz Karakasa je poručio da obustavlja isporuku nafte susednoj Kolumbiji po nižim cenama. Venecuela će od sada uvoziti namirnice, automobile i teretna vozila iz Argentine umesto, kao do sada, iz susedne Kolumbije. „Neka vam jeftinu naftu šalje Obama”, poručio je jedan Čavesov funkcioner kolumbijskom predsedniku Alvaru Uribeu.

U svom redovnom nedeljnom TV programu Čaves se obrušio na „politiku imperije, koja hoće da razdvoji i zavadi narode Latinske Amerike“. „U slučaju Venecuele i Kolumbije, nažalost, u tome su i uspeli”, dodao je predsednik Venecuele.


Imunitet za Amerikance

Za razliku od američkih, kolumbijski mediji bave se pitanjem pravnog imuniteta za američke vojnike koji će biti stacionirani u Kolumbiji. Haime Bermudes, kolumbijski ministar spoljnih poslova, rekao je za „El kolumbijano“ da će se imunitet odnositi samo na američke vojnike, a ne i na „drugo osoblje koje je tu pod ugovorom“. U slučaju zločina, Amerikancima će se suditi u sudovima koji će biti organizovani u američkim konzulatima i ambasadi. Na zahtev Bogote, američki vojnici, optuženi za zločine počinjene na teritoriji zemlje domaćina, moći će da se, uz saglasnost Vašingtona, gone i pred kolumbijskim pravosuđem, tvrde zvaničnici u Bogoti. Javnost je, međutim, uznemirena zbog nepreciznih termina i kvalifikacija. Kongres je ovih dana blokirao ispovest jedne Kolumbijke koju je silovao američki vojnik.

Tenzija se podgreva i medijskim ratom. Latinoamerički analitičari podeljeni su na one koji smatraju da je Čavesovo protivljenje preraslo u antiameričku paranoju, ali je više onih koji ne veruju da američka vojska zaista ima za cilj uništenje narkomafije.

Kako podseća Antonio Kabaljero u časopisu „Semana“ (Bogota), „gde god su američki vojnici došli da suzbiju terorizam i narkomafiju, tu je trgovina drogom procvetala“. „Da im je cilj da presreću tovare droge, mogli su to da urade i na svojim obalama, gde su mnogo bolje opremljeni”, dodaje Kabaljero. On upozorava kolumbijsku vladu da se ne zavarava kad u „imperiji vidi prijatelja“. „I iranski šah i Mobutu verovali su u prijateljstvo sa Vašingtonom, pa i sam Sadam Husein, kada mu je odande stiglo oružje za rat sa Iranom. Bio je to rat koji je odneo milione žrtava u obe zemlje. Čaves je samo realista, a nikako paranoik”, zaključuje kolumbijski analitičar. Drugi, pak, smatraju da bi i Čaves trebalo da izađe pred javnost i da tačno kaže koliko je oružja uvezao iz Rusije i šta podrazumevaju njegovi ugovori sa Iranom. Obe strane u ovoj polemici saglasne su da se opasno nagomilava oružje u regionu koji je trenutno zapostavljen zbog znatno akutnijih ratišta u Avganistanu i Iraku.

Zorana Šuvaković
Izvor: Politika Online

Čaves priprema prekid odnosa sa Kolumbijom

26.08.2009.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves izjavio je da priprema prekid diplomatskih odnosa sa Kolumbijom, u jeku razmirica zbog odluke Bogote da američkoj vojsci omogući pristup svojim vojnim bazama.

"Moramo da pripremimo prekid odnosa sa Kolumbijom. To će se dogoditi", rekao je Čaves svom ministru inostranih poslova Nikolasu Maduru, u noćašnjoj emisiji državne televizije, preneo je Rojters.

Predsednik Venecuele je ozlojeđen zbog sklapanja američko-kolumbijskog bezbednosnog sporazuma, koji će omogućiti pripadnicima američkih oružanih snaga da koriste sedam kolumbijskih vojnih baza, u cilju angažovanja protiv proizvodnje i trgovine drogom i levičarske gerile u zemlji.

Čaves vidi pojačano prisustvo američke vojske u Kolumbiji kao pokušaj da se okruži i izoluje njegova levičarska vlada i već je upozorio da bi gomilanje trupa moglo da dovede do izbijanja rata u Južnoj Americi, podseća Rojters.

S druge strane, i Vašington i Bogota se demantovali da im je cilj Venecuela i tvrde da će maksimalan broj američkih vojnika biti 800, kao i do sada.

Izvor: Tanjug

Ubijeno najmanje 22 gerilca FARK-a


20.09.2010.

Kolumbijske vladine trupe ubile su najmanje 22 gerilaca Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARK) u napadu na njihov kamp u džungli, što je jedan od poslednjih izraza odlučnosti predsednika Huana Manuela Santosa koji je pre mesec dana došao na vlast.

[attachment=1]

Bombardovanje i napad specijalnih vladinih snaga dogodili su se juče u provinciji Putumajo, koje je nekada bilo jako FARK-ovo uporište i čvorna kokainska tačka u nepristupačnoj džungli na granici sa Ekvadorom, prenela je agencija Rojters.

"Operacija se nastavlja i za sada je rezultat 22 proteranih narko-terorista", izjavio je ministar odbarne Rodrigo Rivera povodom operacije vladinih snaga.

Predsednik Santos je obećao da će nastaviti tvrdokorni politiku svog prethodnika u cilju stvaranje bezbednije zemlje.

Takva politika novog kolumbijskog predsednika je motivisana privlačenjem stranih investicija u zemlju, koji je nekada viđena kao država ogrezla u nasilju.

Izvor: www.tanjug.rs

Među ubijenima je i Viktor Huilio Suarez Rohas br. 2 FARK-a. U operaciji je učestvovalo oko 400 vojnika, 30 aviona i 20 helikoptera, a napadnuta je gerilska baza sa bunkerom. Dotična baza je bila dužine oko 300 metara, sakrivena u džungli, a operaciju je odobrio Predsednik Kolumbije, Huan Manuel Santos lično. Rohas je veoma iskusan gerilac, sa preko 25 godina iskustva, i biće im veoma teško da ga zamene.

Kolumbijska vojska smaknula šefa revolucionarnih snaga.

Alfonso Cano, pravog imena Gulliermo Saena, vođom revolucionara postao je 2008. godine nakon što je zapovjednik Manuel Marulada umro od srčanog udara.

Piše: Rosana Stojmenović

[attachment=1]
Kolumbijska vojska ubila je u petak Alfonsa Canu (63), vođu Kolumbijskih oružanih revolucionarnih snaga, piše BBC. Vijest o njegovom ubojstvu potvrdio je i predsjednik Juan Manuel Santos. Ministar obrane Juan Carlos Pizon rekao je kako je Cana ubijen u planinama na jugozapadu zemlje. Canovo smaknuće zadalo je težak udarac lijevo orijentiranim revolucionarima. Vojska je za njegovu glavu ili bilo kakvu informaciju nudila nagradu od 4 milijuna dolara. Akademik iz Bogote, pravog imena Gulliermo Leon Saena, vođa revolucionarnih snaga postao je 2008. nakon što je zapovjednik Manuel Marulada umro od srčanog udara.

Snage FARC-a djelomično su oslabljene 2002. godine, a posljednjih godina izgubili su nekoliko najvažnijih zapovjednika.

Izvor : http://www.24sata.hr/

FARK najavio nastavak borbe posle ubistva vođe


06.11.2011

Pripadnici Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK) najavili su danas da će nastaviti borbu, posle ubistva svog vođe Alfonsa Kana u akciji vojske na jugozapadu Kolumbije, čime je zadat najveći udarac tom gerilskom pokretu u njegovoj 47 godina dugoj istoriji.

[attachment=1]

FARK je takođe odbacio poziv kolumbijskog predsednika Huana Manuela Santosa Kalderona da se demobilizuje, saopštio je taj pokret na vebsajtu Annkol koji često prenosi njihova saopštenja, a preneo Rojters.

Kolumbijski zvaničnici su saopštili danas da je Kano ubijen u petak u državi Kauka na jugozapadu zemlje, zajedno sa još četiri pobunjenika.

Kano, čije je pravo ime bilo Giljermo Leon Saens, došao je na čelo FARK-a 2008. godine, nakon što je njegov prethodnik Manuel Marulanda, koji je ovu grupu i osnovao 1964, umro od srčanog udara.

Ova marksizmom inspirisana grupa od početka godine je pojačala napade, iako su snage bezbednosti u poslednjih nekoliko godina ubile veći broj njenih zapovednika, a mnoge pripadnike uhapsile.

FARK je najstarija i najveća levičarska pobunjenička grupa u Kolumbiji i u SAD i Evropi se nalazi na spisku terorističkih organizacija.

Izvor: www.tanjug.rs

Kolumbijski FARK imenovao novog vođu


15.11.2011.

Glavna pobunjenička grupa u Kolumbiji, Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARK), imenovala je naslednika svog vodje, ubijenog u borbi ovog meseca.

Vladajuća hunta FARK-a imenovala je Timoleona Himeneza (52) za svog novog šefa 5. novembra, dan pošto je Alfonso Kano ubijen na jugozapadu Kolumbije, u pokušaju da probije vojni kordon.

Poznatiji po svom nadimku Timočenko, Himenez je 80-ih godina prošlog veka pripadao sedmočlanom vladajućem sekretarijatu FARK-a, a za novog lidera izabran je jednoglasno.

Vlada Sjedinjenih Američkih Država ponudila je nagradu od pet miliona dolara za Himeneza. FARK je najstarija i najveća levičarska pobunjenička grupa u Kolumbiji i u SAD i Evropi se nalazi na spisku terorističkih organizacija.

FARK je ovu odluku saopštio danas putem svog veb sajta, preneo je AP.

Izvor: www.tanjug.rs

Ruski borbeni avioni narušili vazdušni prostor Kolumbije
 

06.11.2013.

Kolumbija će uputiti protestno pismo Rusiji, jer su dva ruska borbena aviona dva puta ušla u vazdušni prostor Kolumbije bez dozvole, rekao je danas kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos.

Santos je rekao da su dva aviona ušla u kolumbijski vazdušni prostor u petak, tokom leta od Venecuele do Nikaragve, prenela je agencija Rojters.

- Pošto je reč o vojnim i vladinim avionima, potrebno je bilo da traže dozvolu, što nisu učinili. Tražili smo od ministarstva spoljnih poslova da uputi odgovarajuće obaveštenje ruskoj vladi - rekao je kolumbijski predsednik.

Vojni neimenovani izvor saopštio je da su u vazdušni prostor Kolumbije ušli borbeni ruski avioni "Tupoljev Tu-160".

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

У питању су стратешки бомбардери "Александар Новиков" и "Александар Голованов"...

Због овог протеста су се Руси озбиљно насекирали :D.

Ихај-хај. Хуй- Хај. :pilot

Nikada nisam voleo bahato i siledžijsko ponašanje velikih prema malima. Valjda zato što živim u zemlji koja je to često puta doživljavala.

A koja se to velika sila ne ponaša "siledžijski"? I sada i kroz istoriju. Zato su i "veliki".

Narušili su i VaP Bugarske... dizani su migovi.

МЕЛЕНДЕС: Будућност Венецуеле тесно је повезана са Русијом
01:14 30.10.2013.

ДВА РУСКА СТРАТЕШКА РАКЕТОНОСЦА ТУ-160 ПО ЗАДАТКУ СЛЕТЕЛА КОД КАРАКАСА

[attachment=1]

Током извршења задатка, два стратешка бомбардера Ту-95МС обезбеђивала су радио везу у „удаљеним тачкама” - између команди које су учествовале у извршењу задатака


 МИНИСТАРКА одбране Венецуеле Кармен Мелендес слетела је на престонички аеродром Мајкетија где су слетела и два руска стратешка ракетоносца, после непрекидног 13-часовног лета .

         „Срећни смо што можемо да вас поздравимо у име председника републике Николаса Мадура у нашој гостољубивој земљи” – истакла је Мелендесова, а преноси ИТАР-ТАСС.

         Тим речима је она поздравила два руска стратешка ракетоносца Ту-160 који су прелетели 10 хиљада километара, летевши из Русије 13 сати непрекидно. „Будућност Венецуеле тесно је повезана с Руском Федерацијом, која је наш стратешки партнер – нагласила је министарка. – Поносни смо што сте данас заједно с нама”.

         Касније је Мелендес обишла Ту-160. Она се храбро попела уз стрме степенице од пет метара на ракетоносац „Александар Новиков” и у пратњи команданта посаде разгледала унутрашњост авиона тешког 275 тона.

         Руски пилоти поклонили су Мелендесовој моделе својих летелица, а она им је заузврат поклонила корпе с егзотичним воћем и венецуеланским румом, уз речи: „Ово вам је да се добро одморите после овог напорног посла”.

         Два стратешка ракетоносца Ту-160 полетела су с авио-базе „Енгелс” у Саратовској области, и преко Тихог океана долетели у Венецуелу у складу с планом борбене припреме руске Стратешке авијације.

         Бомбардери су летели преко Карипског мора и источног дела Тихог океана, уз југозападну обалу северноамеричког континента и слетели у Републику Венецуелу.

         А два стратешка бомбардера Ту-95МС обезбеђивала су радио везу у „удаљеним тачкама” између команди које су учествовале у извршењу задатака.

         Информативна служба Министарства одбране Русије саопштила је да су сви летови Ратног ваздухопловства Руске Федерације изведени и да се изводе уз стриктно поштовање Међународних правила коришћења ваздушног простора.
http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/melendes-buducnost-venecuele-tesno-je-povezana-sa-rusijom


- Значи то су та два, што узнемиравају комшилук.

Љуба

Ovi uistinu žele da povrate nekidašnji operativni nivo svojeg RV.Dali će uspeti,videćemo,ali biće zanimljivo kakav će odgovor biti druge supersile,jer i Venecuela,Kolumbija kao i Nikaragva su ''duboko'' u ''njihovog dvorišta,odnosno zone uticaja.Sad-zasad mislim da nećepreduzimtii neke spektakularne letove-provokacije-jer njihova Strateška Komanda je prilično istrošena u ljudstvu i resursima zbog višegodišnjeg učestva u Iraku i Avganistanu,ali još uvjek vodi sa dosta razlike.što bi rekli sportisti,u ukupnoj snazi kao i u operativnim mogućnostima SAC

Istorijski sporazum - Posle 52 godine, 220.000 mrtvih i miliona raseljenih, MIR je konačno stigao u ovu zemlju
Tanjug   27.09.2016.

Kolumbijska vlada i glavna pobunjenička grupa Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC) potpisale su u ponedeljak istorijski mirovni sporazum, čime je i zvanično okončan poluvekovni sukob u kom je ubijeno na stotine hiljada ljudi.

[attachment=1]

Sporazum su na ceremoniji u Kartaheni, gradu na karipskoj obali Kolumbije, potpisali predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos i lider FARC Timoleon Himenes, poznat pod nadimkom Timočenko. Oni su sporazum potpisali olovkom napravljenom od metka, naveo je BBC. Tom činu je prisustvovalo 2.500 stranih zvaničnika.

[attachment=2]

Sporazum ima 297 strana, a mora da bude ratifikovan na referendumu 2. oktobra, prenele su agencije. Posle toga, pobunjenici će predati oružje posmatračima pod okriljem UN u narednih šest meseci, dok formiraju političku partiju. FARC će imati zagarantovanih minimum 10 mesta u Kongresu. U sukobima je, prema dosadašnjim procenama, poginulo 220.000 ljudi, dok su milioni morali da napuste domove.

[attachment=3]

Sporazum je usledio nakon četiri godine pregovora koje su u više navrata bili na ivici prekida.

Izvor: www.blic.rs

Ova vest mi je nekako promakla.

-----------------------------------------------------------------------

Šta sad?! Kolumbijci odbili mir, sledi li nastavak krvavog rata?
Milica Bajić   03.10.2016.

Nakon 52 godine rata, više od 220.000 ubijenih i sedam miliona izbeglih, činilo se da će u Kolumbiju konačno doći mir. Vlada i pobunjenici potpisali su primirje koje je trebalo da bude potvrđeno na referndumu. Na opšte iznenađenje, građani Kolumbije odlučili su da odbiju mir. Da li to znači nastavak rata?

[attachment=1]

Tesnom većinom, svega pola procenata, Kolumbijci su izglasali odbijanje primirja. razočaravajući podatak je i da je na referendum izašlo manje od 40 odsto građana sa pravom glasa. Pre samog refernduma, ankete su pokazivale nešto sasvim drugo. Opcija koja glasa za primirje imala je blagu prednost. Ipak, druga strana, koja je kampanju vodila pod sloganom "Da miru, ali ne ovakvom", uspela je da ubedi Kolumbijce da je nekoliko dana ranije potpisano primirje loše po njih.

Zbog čega je referendum propao?

FARK je za pola veka terora naterao sedam miliona ljudi da napuste svoje domove, a više od 220.000 ljudi je ubijeno. Kazne dogovorene tokom pregovara vlade i pobunjenika bile su preblage, pa je tako, umesto na zatvorsku kaznu, gerilci FARK-a trebalo da budu osuđeni na dobrotvorni rad u javnim ustanovama.

- Glasao sam protiv. Ne želim da učim svoju decu da se sve može oprostiti - rekao je agenciji "Rojters" Alehandro Aramilo, jedan od glasača koji je zaokružio "ne".

Većina građana razmišlja poput Alehandra. Protivnici primirja kažu da bi kriminalci praktično bili nagrađeni ako bi primirje stupilo na snagu.

[attachment=2]

U prvom obraćanju nakon referenduma, lider FARK-a Rodrigo Londondo rekao je da mu je žao zbog rezultata, ali da njegova grupa ostaje posvećena okončanju rata.

- Nastavićemo da koristimo reči kao jedino oružje. Narod Kolumbije deli naš san o miru. Mir će trijumfovati - rekao je Londondo.

Predsednik Kolumbije, na čiju inicijativu je i održan referendum, u kratkoj izjavi nakon objavljivanja rezulatata rekao je da prihvata poraz. O daljim koracima nije mnogo pričao. Rekao je samo da ga očekuju sastanci sa svojim timom za pregovore i vojnim liderima. Mediji pišu i da će predsednik Santos uskoro otputovati u Havanu gde će se sastati sa liderima pobunjenika. Obe stane najavljuju da će primirje ostati na snazi do novog dogovora, a ponovno otvaranje pregovora, ako do toga dođe, biće veliki test za obe strane. Pobunjenici su odbili mogućnost zatvorskih kazni za svoje borce tokom prvih pregovora, a jasno je da na to neće pristati i drugi put.

Izvor: www.blic.rs

Kolumbijska vlada i FARC saglasni da produže primirje
Tanjug   08.10.2016.

Kolumbijska vlada i pobunjenici Revolucionalnih oružanih snaga Kolumbija (FARC) saglasili su se danas da razgovaraju o "doterivanju" spornog mirovnog sporazuma i da produže bilateralno primirje, javlja AFP.

U najnovijem podsticaju mira, samo nekoliko sati nakon što je predsednik Huan Manuel Santos proglašen za dobitnika Nobelove nagrade za mir, dve strane su u zajedničkom saopštenju obećale da će "nastaviti da slušaju" protivnike sporazuma, koji su glasači, s malom razlikom u glasovima za i protiv, odbacili na referendumu u nedelju. "Važno je brzo definisati put kojim ćemo dalje ići", navodi se u saopštenju pročitanom u Havani, uz obećanje obeju strana da će nastaviti pregovore koje su tamo započeli u novembru 2012. godine. Dve strane su navele da su se saglasile da, do daljnjeg, produže bilateralno primirje koje je stupilo na snagu 29. avgusta. To znači da je Santos odustao od ranije najave da će vojska prekinuti primirje krajem ovog meseca ukoliko do tada ne bude nadjeno rešenje, ocenjuje francuska agencija. Santos, koji je sve uložio u postizanje mira, upozorio je da je Kolumbija u "veoma opasnom procepu" pošto su glasači odbacili sporazum. Opozicija traži oštrije uslove sporazuma, optuživši Santosa da pobunjenicima omogućava nekažnjivost za zločine. Lideri FARC-a uporno tvrde da su posvećeni postizanju mira, ali je neizvesno da li će oni uspeti da svoje članove ubede da prihvate novi sporazum. Dve strane su saopštile da će nastaviti sa merama "izgradnje poverenja" kao što su zajednički napori u cilju pronalaženja nestalih osoba, deminiranje zona sukoba, uklanjanja dece vojnika iz redova FARC-a i pružanje pomoći famerima u oblastima pod kontrolom pobunjenika da pređu sa uzgajanja koke na legalne useve. Kolumbijski sukob odneo je više od 260.000 života, dok je 45.000 ljudi nestalo tokom pet decenija, podseća francuska agencija.

Izvor: www.blic.rs

Kolumbija:Ubijen komandant frakcije nekadašnjeg FARC
Tanjug   22. decembar 2018.

Arisala (29), poznat pod svojim ratnim nadimkom Guačo, ubijen je u blizini granice sa Ekvadorom

Kolumbijske oružane snage ubile su komandanta frakcije nekadašnjeg marksističkog pokreta FARC Valtera Patrisija Arisalu, u operaciji čiji je cilj okončanje napada na civile, saopštio je danas predsednik Kolumbije Ivan Duke. Arisala (29), poznat pod svojim ratnim nadimkom Guačo, ubijen je u blizini granice sa Ekvadorom, dodao je Duke u govoru koji je prenosila nacionalna TV, preneo je Rojters. Arisala je bio pripadnik frakcije bivših Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC) koja je odbila mirovni sporazum 2016. Vlada je uputila više od 3.000 pripadnika oružanih snaga da tragaju za Arisalom. "Mnogi Kolumbijci će spavati mirnije pošto se zna da je jedan od najgorih zločinaca u zemlji mrtav", rekao je Duke.

Izvor: www.novosti.rs

У експлозији аутомобила бомбе у Боготи осморо мртвих
четвртак, 17.01.2019.

Богота - Испред полицијске академије у Боготи је експлодирао аутомобил-бомба, при чему је убијено најмање осам особа, док је 10 људи рањено, саопштиле су колумбијске власти.

До експлозије је дошло испред полицијске академије „Генерал Сантандер”, у јужном делу престонице Колумбије, рекао је новинарима градоначелник Боготе Енрике Пеналоса, преноси Ројтерс. Он је призор описао као хаотичан, додајући да су се возила Хитне помоћи и хеликоптери брзо упутили ка овом објекту који је, иначе, под јаком безбедносном контролом, пренео је АП. Министарство одбране је саопштило да је убијено осам особа. Власти за сада нису прецизирале да ли су међу убијенима и рањенима полицајци или цивили.

Председник Колумбије Иван Дуке рекао је да се враћа у Боготу са запада земље, где је присуствовао састанку о безбедности, а безбедносним снагама је наложио да пронађу починиоце напада и приведу их правди. Сведоци наводе да су чули бучну експлозију која је разнела прозоре околних зграда. На месту напада остало је угљенисано возило окружено крхотинама. За сада се не зна ко би могао стајати иза експлозије. Колумбија се деценијама хвата у коштац с грађанским ратом, али је најгоре насиље окончано мировним споразумом са Револуционарним оружаним снагама Колумбије (ФАРК) 2016. године.

Левичарски побуњеници из Националне ослободилачке армије изводе све чешће нападе на полицијске циљеве у Колумбији, у тренутку када су мировни преговори с конзервативним председником Колумбије Иваном Дукеом у застоју, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Uhapšen osumnjičen za eksploziju auto-bombe, stradala 21 osoba, 68 ranjeno
Tanjug   18. januar 2019.

Kolumbijske vlasti su saopštile da su uhapsile osumnjičenog za navodnu ulogu u jučerašnjoj eksploziji automobila bombe kod policijske akademije u Bogoti, u kojoj je poginula 21 osoba, a 68 je ranjeno.

Glavni tužilac Nestor Martinez izjavio je da je u presretnutim telefonskim razgovorima muškarac pod imenom Rikardo Karvahal prepoznat kao učesnik u napadu, preneo je AP. On je rekao da je Karvahal uhapšen u raciji spovedenoj danas pre zore u Bogoti u kojoj su vlasti zaplenile vojne uniforme i pobunjenički priručnik. Karvahal će biti kasnije danas optužen za terorizam i ubistvo, navodi američka agencija. Martinez nije rekao kakvu ulogu je Katvahal navodno imao, ali je izjavio da su bezbednosne kamere u tom području prikazale muškarca koji je izašao iz Nisanovog pik-apa korišćenog manje od 10 minuta pre eksplozije. Ovaj napad je najsmrtonosniji u Kolumbiji od 2003. godine. Vlasti kažu da pobunjenici iz Nacionalne oslobodilačke vojske stoje iza napada.

Izvor: www.novosti.rs

Ubijen kolumbijski režiser dok je snimao film o FARK-u


Kolumbijski režiser Maurisio Lesama ubijen je tokom snimanja kratkometražnog dokumentarca o žrtvama nasilja na severoistoku Kolumbije.

Kolumbijske vlasti su saopštile da je Lesama juče slušao svedočenja ljudi izloženih nasilju tokom građanskog rata kada su četvorica napadača pucala na njega i ubila ga.

Ubistvo se odigralo u gradu Arakita, u regionu Arauka.

Guverner Arauke Rikardo Arevalo je za ubistvo Lesame okrivio odmetnute delove Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK) koji su odbacili mirovni sporazum potpisan 2016. između te organizacije i kolumbijske vlade.

Dokumentarac je bio posvećen ubistvu medicinske sestre u tom kolumbijskom regionu.

Arauka je važno čvorište trgovine drogom i šverca. Tu su aktivni kako ostaci FARK, koji nemaju jedinstvenu komandu i kojih prema procenama ima oko 1.700, kao i pripadnici Armije nacionalnog oslobodjenja (ELN), poslednje aktivne gerile u Kolumbiji.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=10&nav_category=78&nav_id=1540336)

Posle dvodnevnih protesta - Policijski čas uveden u Bogoti
Tanjug 23.11.2019.

Posle dvodnevnih nemira u Bogoti, vlasti Kolumbije uvele su policijski čas u glavnom gradu uz pojačano prisustvo policije i vojske.

https://youtu.be/NEUY7pKF9vg

General Luis Navaro rekao je na konferenciji za novinare da je širom Bogote raspoređeno 7.000 policajaca koji će garantovati bezbednost, prenosi AP. Desničarski predsednik Ivan Duke uveo je u petak uveče policijski čas. Prema procenama, oko 250.000 građana Kolumbije izašlo je na ulice u četvrtak na protest koji je počeo mirno a završio sukobima. Duke je obećao "nacionalni dijalog" o predlogu reformi u kojem bi učestvovali studenti, radnički sindikati i druge grupe.

https://youtu.be/xBSpilLuADw

Do sada je zabeleženo da je 330 ljudi prekršilo policijski čas, a oko 170 njih je privedeno.

Izvor: www.blic.rs

Kolumbija deportuje 59 državljana Venecuele
Tanjug 25.11.2019.

Vlada Kolumbije saopštila je da će deportovati 59 državljana Venecuele koji su učestvovali u, kako je navedeno, "delima vandalizma" tokom nedavnih antivladinih protesta u toj južnoameričkoj zemlji.

Direktor agencije za imigraciju Kristijan Kruger je izjavio da su državljani Venecuele uhapšeni prošle nedelje na protestima i da će tokom dana biti deportovani. Više od 250.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama protiv vlade konzervativnog predsednika Ivana Dukea u četvrtak. Posle toga, tri dana zarednom održani su protesti manjeg obima, podseća AP. Tokom protesta zabeleženi su slučajevi pljački zbog čega je uhapšeno više od 300 osoba, a u Bogoti je u petak proglašen policijski čas. Predsednik Kolumbije Duke je u nedelju izjavio da je otvoren za nacionalni dijalog povodom razrešenja pitanja kao što su korupcija i nejednakost.

Izvor: www.blic.rs

U Kolumbiji ubijen radnik francuske vojno-namenske kompanije "Tales"


Radnik francuske namenske kompanije "Tales" ubijen je u Bogoti, u Kolumbiji, saopštila je u utorak ta firma.

Portparol "Talesa" rekao je da kolegu koji je bio sa žrtvom napada traže vlasti i kompanija u Kolumbiji.

Rojters navodi da AFP prenosi kako je nastradali Francuz bio inženjer i da je ubijen na ulici.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=03&nav_category=78&nav_id=1626089)

https://youtu.be/WdBmOUH8N7k

https://youtu.be/2XwlX64S488

https://youtu.be/mRPM0B7NRVQ

https://youtu.be/GlmvSVQPG-Y

https://youtu.be/kqaAmQ83-tg

https://youtu.be/B4fdhOM7mbw

https://youtu.be/E8EOlr5UD3M

https://youtu.be/Mp4WqvU7nL8

https://youtu.be/RX1_L_ttY7s

Amerika šalje vojsku u Kolumbiju zbog suzbijanja trgovine drogom


Američki vojnici će početkom juna stići u Kolumbiju kako bi ovoj zemlji pomogli u borbi protiv trgovine drogom u periodu od naredna četiri meseca, saopšteno je iz američke ambasade u Bogoti.

Američka brigada za pomoć snagama bezbednosti (SFAB) stići će u Kolumbiju početkom juna, a veličina jedinice još uvek nije poznata, prenosi Tanjug.

Prema podacima američke Kancelarije za nacionalnu politiku za kontrolu droge u Kolumbiji je u toku prošle godine proizvodnja kokaina porasla sa 879 na 951 tonu, dok je zemljište na kojem se uzgaja koka sa 208.000 hektara, koliko je iznosilo u 2018. godini, prošireno na 212.000 hektara u toku prethodne godine.

Kolumbija se suočava sa konstantnim pritiskom Sjedinjenih Američkih Država da se smanji uzgoj koke. Predsednik Kolumbije Ivan Duke je u ovoj godini postavio cilj da uništi 130.000 hektara uzgoja koke, za 30.000 hektara više nego u prethodnoj.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/454985/Amerika-salje-vojsku-u-Kolumbiju-zbog-suzbijanja-trgovine-drogom)

Kolumbijska vojska oslobodila turiste od ekstremista


Kolumbijska vojska uspela je da locira i oslobodi dvojicu turista koje je pre 3 meseca kidnapovala disidentska gerilska organizacija, izvestio je BBC.

Turisti, jedan Švajcarac, drugi Brazilac, putovali su područjem Kauka kada se pojavio naoružani ekstremista i zaustavio vozilo kojim su se kretali.

"Zapretio nam je da ćemo ubrzo stići na groblje", posvedočili su oslobođeni turisti. Vojska je tokom akcije uspela da uhapsi otmičara.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=19&nav_category=78&nav_id=1697517)

Kolumbija traži izručenje bivšeg paravojnog šefa iz SAD
Tanjug 21.08.2020.

Kolumbija je zatražila od Sjedinjenih Američkih Država da izruče bivšeg paravojnog šefa Salvatorea Mankusa toj zemlji i tražiće međunarodnu pomoć da se on privede ukoliko bude poslat u Italiju, izjavio je danas predsednik Ivan Duke.

Mankuso, optužen za ratne zločine i kršenje ljudskih prava, nalazi se u pritvoru u SAD, gde je osuđen za trgovinu drogom nakon izručenja, zajedno sa drugim paravojnim vođama 2008. godine. Advokati bivšeg paravojnog šefa traže njegovu deportaciju u Italiju, gde takođe ima državljanstvo i terete ga za dodatne optužbe za trgovinu drogom, prenosi Rojters.

"Salvatore Mankuso ima ozbiljne dugove prema kolumbijskom pravosudnom sistemu, zbog čega sam zatražio njegovo izručenje. Ako bude deportovan u Italiju, sledićemo principe univerzalne nadležnosti za zločine protiv čovečnosti. Njegovi zločini neće proći nekažnjeno", izjavio je Duke putem svog Tviter naloga.

Mankuso (56) je optužen da je umešan u hiljade zločina koji su se dogodili tokom unutrašnjeg oružanog sukoba u Kolumbiji i bio jedan od glavnih vođa Ujedinjenih snaga samoodbrane Kolumbije, glavne paravojne grupe zemlje.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/ls4PX4FY3uE

https://youtu.be/Ak0IXL_0S1Y

https://youtu.be/iKTstxgpKzw

https://youtu.be/2VSFLFbs4ps

"Izvinite zbog policijske brutalnosti"


Gradonačelnica Bogote Klaudija Lopes izvinila se danas porodicama poginulih demonstranata i pozvala na pomirenje.

U protestima u kolumbijskoj prestonici prethodne sedmice usled policijske brutalnosti poginulo je 10 civila a ranjeno na stotine.

"Tražimo oproštaj za sve žrtve policijske brutalnosti. Iz dubine duše tražimo da se pravda zadovolji zato što znamo da i drugi takvi incidenti prolaze nekažnjeno i ne želimo da se isto dogodi i ovim žrtvama", rekla je ona na komemoraciji nastradalima u protestima.

Protesti u Bogoti i obližnjoj Soači počeli su zbog smrti Havijera Oronesa koga je u sredu upucala policija, prenosi Rojters.

Tokom protesta u sredu sedmoro mladih ljudi poginulo je pošto je policija u Bogoti upotrebila vatreno oružje. Još tri osobe poginule su na protestima u četvtak uveče u Bogoti, kao i još troje u Soači.

U sukobima je povređeno i 200 policajaca, a uništeno je i 60 policijskih stanica, kao i na desetine vozila javnog prevoza.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=14&nav_category=78&nav_id=1732696)

https://youtu.be/AzRedhOaaCw

https://youtu.be/hj8LEIC4yhI

https://youtu.be/VNDU0TP5-o0

https://youtu.be/pK_pp07PFhw

https://youtu.be/zUHGCIQVRbk

Kolumbijska vojska ubila komandanta ELN poznatog kao Urijel
Tanjug 26.10.2020.

Bezbednosne snage Kolumbije ubile su tokom operacije u primorskoj provinčiji Čoko komandanta pobunjeničke Nacionalne oslobodilačke armije (ELN) poznatog pod imenom Uriel (41), izjavio je danas kolumbijski predsednik Ivan Duke.

Uriel, poznat po pojavljivanju na televiziji, video snimcima i objavama na Tviteru, smatra se odgovornim za kidnapovanja, ubistva aktivista za ljudska prava i članova bezbednosnih snaga i lošeg odnosa prema manjinama, rekao je Duke.

- Terorista Andres Felipe Vanegas Londono, koji je koristio pseudonim Uriel oboren je. Ovog zločinca ubile su vojska i policija u zajedničkoj akciji - rekao je Duke i dodao da je Uriel često koristio medije kako bi opravdao svoje zločine. ELN su 1964. godine osnovali radikalni sveštenici i ta grupa se smatra radikalnijom od pobunjeničke grupe FARC koja je 2016. potpisala mirovni sporazum i koja je tada postala legalna politička stranka.

Izvor: www.blic.rs

23.12.2020.

Bogota proterala dvoje ruskih diplomata, Moskva uzvratila istom merom
AUTOR: Beta/AFP

Moskva je proglasila dvojicu kolumbijskih diplomata nepoželjnim osobama reagujući na proterivanje dvoje ruskih diplomata iz Kolumbije objavljeno prethodnog dana.

Bogota je juče objavila da je proterala dvoje Rusa početkom decembra bez davanja dodatnih detalja. Prema pisanju lokalnih medija, oni su bili umešani u navodni slučaj špijuniranja. Rusi su svojim delovanje kršili Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, rekao je kolumbijski predsednik Ivan Duke u razgovoru za televiziju NTN24. Rusija je ranije danas saopštila da su za nepoželjne osobe proglašena dva člana diplomatskog predstavništva Kolumbije u Moskvi sledeći "princip reciprociteta". Rusko ministarstvo spoljnih poslova navelo je da proterivanja kolumbijskih diplomata ne "odgovara duhu tradicionalnih odnosa prijateljstva i poštovanja između Moskve i Bogote".

Direktor kolumbijskog servisa za migracije Huan Fransisko Espinosa rekao je na konferenciji za novinare da su dvoje ruskih diplomata napustili Kolumbiju 8. decembra, i dodao da s obzirom na uslove pod kojim su otišli ne mogu da se vrate nazad u zemlju u kratkoročnom periodu.

Izvor: www.n1info.com

Kolumbijski Fark menja ime, odriče se ratne skraćenice
SVET Autor: Beta/ AP 25. jan. 2021

Bivši kolumbijski gerilci Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (Fark), pretvoreni u legalnu političku organizaciju, zakopali su ratnu skraćenicu i promenili ime na drugoj svojoj skupštini od potpisivanja mira 2016. godine.

Bivši pobunjenici odbacili su privremeno ime prihvaćeno posle potpisivanja sporazuma i preimenovali se u Partija zajednice (Partido Communes).

„Mi smo zajednica, to je naš novi imidž. Od danas mi smo Partija zajednice i partija mira, pomirenja i ljubavi za životom“, rekao je portparol i bivši gerilski komandant Pastor Alape preko Tvitera.

Promena imena objavljena je posle skupštine organizovane u Medeljinu na zapadu zemlje kojoj nisu prisustvovali neki delegati zbog restrikcija kretanja vezanih za korona virus, kao i zbog podela unutar organizacije. Šef partije Rodrigo Londonjo priznao je pre nekoliko dana da skraćenica Fark, podseća na rat i na patnju izazvanu u više od pola veka oružanog sukoba. Bivši pripadnici Farka tako žele da promene imidž pre parlamentarnih i predsedničkih izbora predvidjenih 2022. Na prvim izborima na kojima je učestvovao 2019. godine Fark je doživao veliki neuspeh i unutrašnje podele su se od tada povećale, a desetine bivših gerilaca je ubijeno.

Prema navodima stranke najmanje 250 bivših poubnjenika stradalo je u talasu nasilja koji se proširio posle potpisivanja mirovnog sporazuma. Vlasti za to optužuju disidente i druge oružane grupe finansirane trgovinom drogom i ilegalnim iskopavanjem ruda. Bivši Fark je dobio 10 mesta u parlamentu u okviru mirovnog sporazuma prema kome je takodje dozvoljeno razoružanje oko 13.000 bivših boraca. Prema oružanim snagama Kolumbije disidentne grupe imaju oko 2.500 pobunjenika bez jedinstvene komande, i pojačale su se poslednjih godina u izolovanim oblastima Kolumbije.

Izvor: www.n1info.com

Kolumbijski sud podigao optužnicu protiv osam bivših lidera Fark-a
SVET Autor: Beta/AFP 29. jan. 2021

Specialni sud Kolumbije, Sud mira, podigao je optužnicu protiv osam lidera bivšeg gerilskog pokreta Fark za ratne i zločine protiv čovečnosti zbog otmice više od 21.000 ljudi tokom oružanog sukoba u toj zemlji u drugoj polovini 20. veka.

„Lišavanje slobode i nametanje uslova za njihovo puštanje na slobodu predstavlja ratni zločin, posebno uzimanje talaca“, rekla je Hulijeta Lemetre, sudija specijalnog suda osnovanog posle mirovnog sporazuma vlasti i pokreta. Sporazum je potpisan 2016. godine i tada se Fark pretvorio u političku stranku. Od skora je Fark promenio naziv u Partiju zajednice (Partido Communes).

Među optuženima nalaze sada šef stranke Rodrigo Londonjo, kao i Pablo Katatumbo i Hulijan Galjo koji su među deset poslanika te stranke. Sud ih optužuje i za druge ratne zločine povezane sa sudbinom otetih, kao što su „ubistva, mučenje, surovo postupanje, kršenje dostojanstva osobe, seksualno nasilje i prisilno raseljenje“. Bilo je zločina protiv čovečnosti jer je postajala namera da se sistematski napadne civilno stanovništvo, dodala je sudija. Prema optužnici, bivši gerilci Fark-a su samo od 1990. do 2016. godine zatvorili 21.396 ljudi, što je veći broj od do sada poznatih podataka.

FARK je bila marksističko-lenjinistička organizacija, osnovana kao oružano krilo Komunističke partije koja je vodila oružanu borbu protiv kolumbijskih vlasti od 1964. godine, a glavni ciljevi su joj bili veća prava seljaka i borba protiv imperijalizma.

Izvor: www.n1info.com

Crni bilans nereda u Kolumbiji: poginulo 17 ljudi, više od 800 povređenih
Srna 03.05.2021.

Najmanje 17 ljudi je poginulo, a više od 800 je povređeno u sukobima u Kolumbiji tokom petodnevnih protesta protiv predloženih poreskih reformi, rekli su danas zvaničnici.

Kancelarija ombudsmana saopštila je da su 16 civila i jedan policijac poginuli u nasilju tokom protesta koji su izbili u celoj zemlji 28. aprila, a da je 846 ljudi, među njima 306 civila, povređeno. Vlasti su privele 431 osobu, dok je vojska raspoređena u najgore pogođenim gradovima, prenosi AFP. Neke nevladine organizacije optužile su policiju za otvaranje vatre na civile.

Ministar odbrane Dijego Molano rekao je da su nasilje organizovali, osmislili i platili disidenti Oružanih revolucionarnih snaga Kolumbije /FARK/ i pripadnici gerilske Nacionalne oslobodilačke armije /ELN/. Suočen sa neredima vlada predsednika Ivana Dukea naredila je juče da se iz Kongresa povuče predlog zakona. I pored toga, desetine ljudi ponovo je danas izašlo na ulice Bogote protestujući i blokirajući puteve.

Poreska reforma naišla je na kritike jer na neki način kažnjava srednju klasu u vreme ekonomske krize izazvane virusom korona. Vlada je predstavila predlog zakona 15. aprila kao sredstvo za finansiranje javne potrošnje. Cilj je da se prikupi 6,3 milijarde dolara u periodu između 2022. i 2031. godine za obnovu ekonomije.

Izvor: www.blic.rs

Kolumbijski ministar podneo ostavku nakon nasilnih protesta
Srna 04.05.2021.

Kolumbijski ministar finansija podneo je ostavku nakon protesta praćenih nasiljem povodom kontroverznih poreskih reformi.

"Prihvatio sam ostavku Alberta Karaskilje", saopštio je na "Tviteru" predsednik Ivan Duke i izrazio zahvalnost na doprinosu koji je dosadašnji ministar dao na čelu svog ekonomskog tima. Vlada je povukla predlog poreskih reformi nakon nekoliko dana protesta tokom kojih su demonstranti palili autobuse i pljačkali radnje u nekoliko gradova. Vlada je rasporedila vojsku na ulicama gradova da bi pružila podršku policiji. Očekuje se da će biti još protesta.

Kancelarija ombudsmana saopštila je da je do sada u nasilju poginulo 19 ljudi i pozvala vlasti da pokrenu istragu. Vlada je, između ostalog, željela da umanji poreske olakšice, poveća porez na prihode za određene grupe i ukine izuzetke od plaćanja PDV-a za veći broj proizvoda i usluga. Mere su bile sastavljene da bi se smanjio deficit u budžetu koji je iazazvala pandemija kovida.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/U5l78GI49Ys

https://youtu.be/772KANBTrGY

https://youtu.be/USjLPyQyAn8

https://youtu.be/nh8wg43OEHw

U protestima u Kolumbiji stradalo 26 osoba
SVET Autor: Anadolija 07. maj. 2021

Najmanje 26 osoba je smrtno stradalo na protestima protiv porezne reforme koji u Kolumbiji traju već devet dana.

U saopštenju Kancelarije ombudsmana u Kolumbiji navodi se kako je broj smrtno stradalih na protestima protiv poreske reforme koji su počeli generalnim štrajkom 28. aprila, povećan s 24 na 26, javalja Anadolija. Ministar rada Kolumbije Anhel Kustodio Kabrera kazao je kako se sastanak kolumbijskog predsednika Ivanom Dukeom i predstavnika Nacionalnog štrajkačkog odbora može održati 10. maja, za kada je predviđen i da su vlasti spremne na to. Međutim, dodao je i da su vlasti spremne s predstavnicima odbora pregovarati i pre predviđenog datuma. Kabrera se osvrnuo i na nasilje na protestima.

”Spremni smo da pregovaramo s predstavnicima Nacionalnog štrajkačkog odbora. Ali, jednu stvar treba posebno naglasiti, pozivamo na prekid svakog vida nasilja na protestima”, poručio je Kabrera.

Demonstracije protiv poreske reforme u Kolumbiji, koje su počele 28. aprila pozivom na nacionalni štrajk koji su uputili sindikati, lokalne organizacije, studentska udruženja i razne opozicione grupe, u početku su bile mirne, ali su kasnije postale nasilne. Hiljade ljudi koji su izašli na ulice u više od 50 gradova, uključujući Bogotu i Medelin, protestovali su zbog vladinog zakona o reformama. Policijski cač proglašen je u mnogim gradovima širom Kolumbije u kojima su tokom protesta oštećeni brojni autobusi, stajališta, banke i tržni centri. Predsednik Duke izjavio je na konferenciji za medije 2. maja da su odlučili da povuku zakon o poreskoj reformi koji je izazvao nasilne proteste u državi.

Tokom protesta opljačkano je na desetine banaka, privrednih subjekata i javnih institucija, a povređeno je više od 900 osoba. Više od 500 osoba je privedeno.

Izvor: www.n1info.com

Protesti u Kolumbiji ne jenjavaju, hiljade ljudi na ulicama
SVET Autor: Anadolija 08. maj. 2021

Hiljade ljudi izašlo je na ulice nekoliko kolumbijskih gradova, uključujući Bogotu, u znak protesta protiv poreske reforme u Kolumbiji.

Protesti traju već deset dana, a desetine ljudi, studentskih grupa i lokalnih predstavnika, okupili su se na različitim mestima u Bogoti, središtu demonstracija, i još jednom izrazili reakcije mirnim izvikivanjem antivladinih parola, javlja Anadolija. Demonstracije protiv poreske reforme u Kolumbiji, koje su počele 28. aprila pozivom na nacionalni štrajk koji su uputili sindikati, lokalne organizacije, studentska udruženja i razne opozicione grupe, u početku su bile mirne, ali su kasnije postale nasilne. Hiljade ljudi koje su izašle na ulice u više od 50 gradova, uključujući Bogotu, Medelin, Kali, Barankilju, Kartagenu i Valje de Kauku i protestovali zbog vladinog zakona o reformama. Policijski čas je proglašen u mnogim gradovima širom Kolumbije u kojima su tokom protesta oštećeni brojni autobusi, stajališta, banke i tržni centri. Tokom protesta opljačkano je na desetine banaka, privrednih subjekata i javnih institucija. Poginulo je 26 osoba.

Izvor: www.n1info.com

Najmanje 42 mrtvih na antivladinim protestima u Kolumbiji
SVET Autor: Beta/AP 12. maj. 2021

Najmanje 42 osobe su poginule tokom dvonedeljnih antivladinih protesta u Kolumbiji, saopštio je jutros zaštitnik građana u toj zemlji.

Proteste je izazvalo nezadovoljstvo stanovništva zbog sve većeg siromaštva i nejednakosti tokom pandemije. Prema zvaničnim podacima, prijavljen je nestanak 168 ljudi tokom protesta. Protesti bi, kako je najavljeno, trebalo danas da se nastave.

Kolumbijska policija optužuje se za upotrebu prekomerne sile za razbijanje demonstracija koje su počele 28. aprila. Proteste je izazvala odluka vlade da poveća poreze u nastojanju da prikupi sredstva za zdravstvenu zaštitu i socijalne usluge.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/EswFGAq4rSg

https://youtu.be/xhHRzER3ESo

https://youtu.be/WCNPJdWOJqo

Demonstranti u Kolumbiji spalili zgradu suda
SVET Autor: N1 Beograd 27. maj. 2021

Višenedeljni masovni protesti i generalni štrajk doveo je Kolumbiju na rub haosa. Nasilni demonstranti spalili su protekle noći zgradu suda u gradu Tulua.

Na meti napada bile su i zgrade mnogih banaka, a demonstranti su sprečili i intervenciju vatrogasaca. U mnogim gradovima Kolumbije kolone demonstranata kreću u četvrtak u novi talas protesta, tražeći ekonomsku pomoć za najsiromašnije i socijalne reforme. Zbog protesta, koji traju od kraja aprila, vlada u Bogoti bila je primorana da odustane od poreskih i zdravstvenih reformi.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/pBUEAh6THgE

Haos u Kolumbiji: Vojska na ulicama - uveden policijski čas


Ivan Duke najavio je da će poslati vojsku u zapadnu provinciju Vale del Kauka, nakon što su juče još četiri osobe poginule u antivladinim protestima.

"Od večeras počinje raspoređivanje vojne pomoći nacionalnoj policiji u Kaliju i provinciji Kauka", rekao je u petak Duke u televizijskoj poruci, prenosi Rojters.

Dodao je i da će više od 7.000 pripadnika vojske uputiti u tu oblast, ali nije dao više detalja, a ranije je guverner Kauke najavio uvođenje policijskog časa od danas u 19 časova.

Četiri osobe su izgubile život u petak u Kaliju i njegovoj okolini u okupljanjima u kojima je desetine hiljada ljudi protestovalo i blokiralo puteve širom zemlje.

Najnovije demonstracije su nastavak onih koje su počele 28. aprila zbog najavljenih poreskoj reformi, ali su se od tada razlozi za nezadovljstvo proširili tako da uključuju veći broj zahteva prema vlastima.

Vlada je potvrdila da je od četvrtka ukupno 17 civila poginulo na protestima, a organizacije za ljudska prava kažu da su snage bezbednosti ubile još desetine, dok je smrt još dva policajca takođe ranije povezana sa demonstracijama.

Pregovori vlade i vođa protesta, među kojima su sindikalni lideri koji su formirali nacionalni štrajkački odbor, trenutno su u prekidu.

Kolumbijsko ministarstvo finansija procenjuje da su protesti i blokade puteva zemlju koštali do sada 2,68 milijardi dolara.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=05&dd=29&nav_category=78&nav_id=1865596)

https://youtu.be/yKcVkasSl4E





https://youtu.be/Ngo9AqSlS7Y

13 mrtvih u Kolumbiju posle protestima
Tanjug 30.05.2021.

Najmanje 13 ljudi poginulo je u kolumbijskom gradu Kali, epicentru demonstracija širom zemlje, a mnogi od tih smrtnih slučajeva možda su povezani s protestima, izjavio je danas gradonačelnik Horhe Ivan Ospina.

- Ovaj kobni dan značio je vrlo veliki broj smrtnih slučajeva, ali još uvek ne možemo reći da li su sve smrti od 28. maja u potpunosti povezane sa protestima - saopštio je Ospina u video poruci, prenosi Rojters.

Pored 13 smrtnih slučajeva koje je prijavilo državno tužilaštvo, prijavljeno je i da su 34 osobe povređene, dodao je Ospina. Vlada je povezala 17 smrtnih slučajeva civila i smrt dva policajca sa protestima koji su započeli 28. aprila, dok organizacije za zaštitu prava kažu da su snage bezbednosti ubile na desetine civila, navodi Rojters. Protesti su prvobitno bili protiv sada povučene poreske reforme, ali su se od tada proširili. Nemiri su takođe pritisnuli vladu da odlaže zdravstvenu reformu i podstakli ostavku bivšeg ministra finansija Alberta Karaskuile.

Najmanje pet smrtnih slučajeva u petak direktno je povezano sa protestima, rekao je ranije danas gradski sekretar za bezbednost Karlos Rohas. Potvrda uzroka smrti očekuje se u nedelju, rekao je predstavnik državnog tužilaštva.

Izvor: www.blic.rs

Krvavi obračun građana i vojske; Nižu se poruke: "Vlast neće imati mira"; "Nastavljamo"


Zbog nezadovoljstva načinom rada kolumbijske vlade te donošenja novih mera, građani Kolumbije već mesec dana organizuju proteste.

Te demonstracije su se pretvorile u sukob s vojskom i policijom, prenosi Klix.ba.

Protesti koji su počeli 28. aprila zbog odluke vlade da izvrši poreznu reformu koja bi uključivala i povećanje poreza, pretvorili su se u krvavi obračun građana s jedne, te predstavnika policije i vojske s druge strane.

Prema prvim predlozima, kolumbijska vlada predložila je podizanje porezne stope na plate što bi uključivalo i građane čija se mesečna primanja kreću od 680 dolara i više. Ovakva odluka izazvala je revolt građana koji su započeli demonstracije u glavnom gradu Bogoti, da bi se nakon toga protesti preneli i na druge gradove.

Iako je predsednik Kolumbije Ivan Duke nekoliko dana nakon predlaganja zakona povukao predlog, građani su se i dalje okupljali na ulicama nezadovoljni radom predsednika, stanjem u državi i korupcijom koja nagriza kolumbijsko društvo. Zbog pritiska građana, ministar Alberto Karaskile podneo je ostavku na poziciji ministra finansija.

Nakon što su policija i vojska ugušili proteste u Bogoti, centar protesta preselio se u grad Kali u kojem se u posljednjih nekoliko dana sukobilo stotine demonstranata i pripadnika snaga sigurnosti. Na poslednjim protestima u petak, gradonačelnik Horhe Ospina saopštio je kako su u sukobima poginule četiri osobe.

"Moramo uspostaviti dijalog između onih koju pozivaju na demonstracije, vlade i celog društva. Ukoliko ne bude razgovora, spirala nasilja će se nastaviti i nažalost život bi moglo izgubiti još više građana", rekao je Ospina.

Iako određeni politički zvaničnici pozivaju na mir, predsednik Kolumbije Ivan Duke naredio je novo raspoređivanje policijskih i vojnih snaga u Kaliju. Duke je dodao kako će više od 7.000 vojnika biti raspoređeno u Kaliju uključujući i pripadnike mornarice.

Uprkos tome što su vlada i lideri protesta postigli određeni dogovor o prekidu demonstracija, organizatori su rekli kako vlada nije ispoštovala delove dogovora te da će se zbog toga protesti nastaviti.

"Dok nas vlada ne posluša moramo ostati na ulicama. Ako narod nema mira, neće ga imati ni vlast", rekao je jedan od učesnika protesta.

Kolumbijska vlada je saopštila kako je tokom demonstracija od 28. aprila poginulo 17 osoba koje su bile direktno uključene u proteste. S druge strane, organizacije za ljudska prava tvrde kako su pripadnici policijskih snaga tokom protesta ubili ili teško povredili još desetine građana.

Povodom sukoba koji traju mesec dana oglasili su se i brojni svetski zvaničnici. Između ostalog, državni sekretar SAD-a izrazio je zabrinutost zbog dešavanja te je pozvao obe strane na dijalog.

"Građani imaju pravo da protestuju. Ovom prilikom upućujem iskreno saučešće porodicama koje su izgubile bliske osobe tokom eksalacije nasilja", rekao je Blinken.

Protesti osim što su narušili sigurnosnu situaciju u Kolumbiji, stvorili su i niz drugih problema. Kolumbijsko ministarstvo finansija procenilo je da su protesti, štrajkovi i blokade koštali državu 2,68 milijardi dolara. Osim finansijske štete, iz ministarstva su istakli kako je blokada puteva dovela i do nestašice hrane i drugih zaliha, rasta cena i ometanja poslovanja u glavnoj luci Kolumbije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=1866080)

https://youtu.be/WB2isJA1JdU

UN poziva na istragu povodom nereda u Kolumbiji
IZVOR: UN.ORG, ROJTERS PONEDELJAK, 31.05.2021.

Kolumbija -- Visoka komesarka Svetske organizaicije za ljudska prava Mišel Bašele pozvala je na pokretanje nezavisne istrage o neredima zbog eskalacije nasilja u Kaliju.

Zbog ozbiljne ekslacije nasilja u kolumbijskom gradu Кaliju, u kome je prema podacima UN stradalo više od deset osoba, a gotovo stotinu ranjeno, Mišel Bašele izrazila je "duboku zabrinutost" nedavnim događajima u kolumbijskom gradu Кali i pozvala na okončanje svih oblika nasilja, uključujući vandalizam. Dodala je da samo dijalog može rešiti zahteve različitih grupa uključenih u nacionalni štrajk. Tvrdi da je njena kancelarija primila izveštaje u kojima se navodi da je od petka četrnaest ljudi poginulo, a 98 osoba je ranjeno, od čega 54 vatrenim oružjem tokom nasilja koje je izbilo u Кaliju, epicentru protesta koji su širom zemlje izbili krajem aprila.

Predsednik Ivan Duke naredio je u subotu slanje vojnih trupa u Кali i provinciju Vale del Кauka. Za Visokog komesara ovi događaji su posebno zabrinjavajući s obzirom na "napredak koji je postignut u rešavanju dijaloga socijalnih nemira koji su izbili pre mesec dana nakon početka nacionalnog štrajka protiv socijalnih i ekonomskih mera vlade", navodi se u saopštenju objavljenog na sajtu Ujedinjenih nacija.

"Od suštinske je važnosti da svi oni koji su navodno umešani u izazivanje povreda ili smrti, uključujući državne zvaničnike, podležu brzim, efikasnim, nezavisnim, nepristrasnim i transparentnim istragama", istakla je Bašeleova.

Кako je sve počelo

Demonstracije u Кolumbiji koje uključuju i štrajk na nivou čitave zemlje, prvobitno su organizovane krajem aprila protiv sad već povučenog poreskog plana, a proširile su se na zahteve poput osnovnog dohotka, reforme zdravstvenog sistema, okončanje policijskog nasilja i većih mogućnosti za mlade. Protesti su obeleženi nasiljem kako policije, tako i demonstranata. Кancelarija državnog tužioca ranije je potvrdila 15 smrtnih slučajeva povezanih sa protestima, dok jedna grupa za ljudska prava tvrdi da je taj broj veći od 40. Кolumbijska vlada i vođe protesta postigli su "preliminarni dogovor" za okončanje demonstracija prošlog ponedeljka, ali organizatori su u četvrtak rekli da vlast u Bogoti nije potpisala sporazum i optužili je za odugovlačenje.

Sa druge strane, Vlada je saopštila da nije potpisala sporazum jer tvrdi da neke vođe protesta nisu osudile blokade puteva. Pregovori bi danas trebalo da se nastave.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/PbCOpcKA3LA

https://youtu.be/ijQt90F-nlE

Analiza ...





https://youtu.be/wFT2hCe0wwI

https://youtu.be/CU13WjM1XNQ

Eksplodirao automobil-bomba u vojnoj bazi: Povređeno 36 ljudi u Kolumbiji


Dve jake eksplozije dogodile su se u vojnoj bazi u kolumbijskom gradu Kukuti, a u njima je povređeno 36 ljudi, od kojih dvoje civila.

Kolumbijski ministar odbrane Dijego Molano potvrdio je da je eksplodirao automobil-bomba u bazi 30. brigade kolumbijske armije.

Kako je dodao, od 36 povređenih, troje je u teškom stanju. Molano je nazvao napad „terorističkim aktom“ i objasnio da su dva muškarca ušla u bazi belim „Tojotinim“ pik-apom, predstavljajući se kao zvaničnici i da su oni podmetnuli eksploziju, preneo je RT.

Odgovornost za napad još niko nije preuzeo, a Molano je rekao kako je početna hipoteza da su napad izveli pripadnici pobunjeničke levičarske Nacionalne oslobodilačke armije, te da su pod sumnjom i „disidenti iz same vojske“.

​Snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama pokazuju veoma jaku eksploziju, koja je oštetila ne samo bazu, već i zgrade u obližnjem naselju. ​Kolumbijski predsednik Ivan Duke kazao je da je naredio ministarstvu odbrane da započne hitnu istragu.

Iako je primirje između kolumbijske vlade i brojnih naoružanih frakcija koje sukobljavaju decenijama, potpisano još 2016. godine, u ovoj zemlji se događaju povremeni napadi na vojsku i policiju.

Poslednja eksplozija u Kukuti dogodila se usred antivladinih demonstracija koje traju još od aprila i u kojima je do sada poginulo 50 ljudi.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106161125648062-kolumbija-eksplozija-vojska-terorizam-automobil-bomba/)

https://youtu.be/K4W0U1B_yFo

Helikopter kojim je leteo kolumbijski predsednik pogođen sa više hitaca


Kolumbijski predsednik Ivan Duke Markes potvrdio je da je na helikopter kojim je leteo sa drugim zvaničnicima izvršen napad i da je letelica više puta pogođena hicima iz vatrenog oružja.

Incident se dogodio u petak, dok je predsednikov helikopter leteo kroz kolumbijsku regiju Katatumbo, prema Kukuti, glavnom gradu provincije Norte de Santander, potvrdio je Duke u video poruci, prenosi Rojters.

„Ono što je očigledno je da je ovo bio kukavički napad, pošto se mogu videti rupe na predsednikovoj letelici“, naglasio je kolumbijski predsednik.

Pored njega, u helikopteru su bili i drugi zvaničnici, uključujući ministra odbrane Dijega Molana, ministra unutrašnjih poslova Danijela Palasiosa i guvernera Norte de Santander Silvana Serana.

Iz predsedništva je potvrđeno da u incidentu nije bilo povređenih, a nadležnim organima data su jasna uputstva da pronađu one koji stoje iza napada na predsednički helikopter.

Na snimcima koji su se pojavili na društvenim mrežama, čuje se pucnjava iz najverovatnije automatske puške dok helikopter preleće oblast Kukute.

Na snimcima i fotografijama koje su objavili kolumbijski mediji, vidi se da je helikopter pogođen sa pet ili šest metaka, prenosi RT. Na helikopteru su oštećeni zadnji deo letelice, propeler i paneli koji pokrivaju motor, ali je on bezbedno sleteo.
       .
Odgovornost za napad još niko nije preuzeo.

U nemirnom region Katatumbo, na granici Kolumbije sa Venecuelom, nalaze se velike plantaže koke, glavnog sastojka kokaina.

​Tu deluju i gerilci levičarske Nacionalnooslobodilačke vojske (ELN), bivši borci Kolumbijskih revolucionarnih oružanih snaga (FARC) koji odbijaju mirovni sporazum iz 2016. godine sa vladom, zajedno sa naoružanim kriminalnim grupama umešanim u trgovinu drogom.

Nedavno je u ovoj oblasti zabeležen i napad automobilom bombom u kasarni kolumbijske vojske, kada je povređeno 36 ljudi.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106261125746128-helikopter-kojim-je-leteo-kolumbijski-predsednik-pogodjen-sa-vise-hitaca-video/)

[attachment=1]

[attachment=2]

Na predsednički helikopter pucano puškom vojske susedne zemlje: Istraga u Kolumbiji


Na helikopter kolumbijskog predsednika Ivana Dukea pucano je iz dve puške, od kojih je jedna imala oznake vojske Venecuele, rekao je šef nacionalne policije. Helikopter je pogođen sa više hitaca iz vatrenog oružja dok je preletao provinciju Katakumbo.

Kolumbija je ponudila nagradu od tri milijarde pezosa (796.000 američkih dolara) za informacije o napadu na predsednikov helikopter, preneo je RTS.

Ivan Duke se u petak približavao aerodromu u blizini granice sa Venecuelom kada je njegova letelica pogođena.

Fotografije objavljene kasnije pokazale su rupe od metaka u rotoru i repu helikoptera. U napadu niko nije povređen.

Ministar odbrane Diego Molano, koji je takođe bio u avionu, ponudio je nagradu za sve informacije koje dovedu do krivaca.

​Nacionalna policija je u međuvremenu saopštila da je pronašla dve puške za koje kažu da su korišćene u napadu.

Puška kalibra 7,62 imala je „oznake oružanih snaga Venecuele“, rekao je šef nacionalne policije, rekao je general Horhe Luis Vargas, preneli su kolumbijski mediji.

​„Tražimo odgovorne. Nećemo odustati dok ih ne uhvatimo“, naveo je.

Još nije poznato ko je izvršio napad.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106271125755577-na-predsednicki-helikopter-pucano-puskom-vojske-susedne-zemlje-istraga-u-kolumbiji/)

https://youtu.be/KtxJTCmEQQI

https://youtu.be/QRST5BNlaUU

https://youtu.be/sswuEgtg67I

https://youtu.be/g4A-czizyI4

Povređeno najmanje 13 ljudi u eksploziji u Kolumbiji
Tanjug 30.08.2021.

Najmanje 13 ljudi povređeno je u eksploziji u policijskoj stanici u blizini granice Kolumbije sa Venecuelom, saopštili su danas zvaničnici grada Kukute.

Policija je saopštila da je eksploziju izazvala improvizovana eksplozivna naprava koja je ostavljena u stanici, koja se nalazi u jednom od naselja sa siromašnim stanovništvom u Kukuti, preneo je AP. Za sada su se vlasti uzdržale da okrive za eksploziju bilo koju od oružanih grupa koje deluju na tom području.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/mkO3PRP8k0I

Povređeno 13 policajaca i dva prolaznika
Novosti online 30. 08. 2021.

U EKSPLOZIJI koja se dogodila u policijskoj stanici u kolumbijskom gradu Kukuta povređeno je petnaest osoba, saopštio je načelnik gradske policije Oskar Moreno.

- U 6.30 (13.30 po srednjoevropskom vremenu) kriminalci su ostavili eksplozivnu napravu ispod sedišta na ulici. U eksploziji je naša zgrada oštećena, a zaposleni povređeni - rekao je Moreno novinarima.

https://twitter.com/Quijoteando/status/1432324992885301250

Prema podacima policije, među žrtvama su, osim pripadnika policije, i dva prolaznika. Kako je rekao Moreno, policajci su odvedeni u „medicinske ustanove sa akustičnim traumama“.

Izvor: www.novosti.rs

Petoro poginulih u pucnjavi u Kolumbiji
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 27.09.2021.

Bogota -- Najmanje pet osoba, uključujući jednu tinejdžerku, ubijeno je na jugozapadu Kolumbije u poslednjem talasu napada naoružanih grupa.

U napadu koji se dogodio u nedelju povređeno je još šest osoba, preneo je BBC. Vojni komandant okrivio je otcepljenu pobunjeničku grupu Kolonu Uriel Rendon za napad. Vlada je pre pet godina potpisala mirovni sporazum sa levičarskim Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (Fark), ali su se neki članovi Farka, koji se nisu složili sa sporazumom, odvojili i nastavili da budu aktivni. Vojni zvaničnici rekli su da su naoružani ljudi otvorili vatru na "javnom mestu" u ruralnom području kod grada Tumako. Lokalni mediji izvestili su da je reč o diskoteci.

Na licu mesta poginule su dve osobe, a tri su kasnije preminule u bolnici. Lokalni mediji izvestili su da je jedna od ubijenih 15-godišnja tinejdžerka. General-major Alvaro Visente Perez iz kolumbijske vojske rekao je da je za napad odgovorna grupa disidentskih bivših pobunjenika Fark koji sebe nazivaju Kolonom Uriel Rendon.

Izvor. www.b92.net

Sukobi pobunjenika, na desetine poginulih, ljudi napuštaju domove


Najmanje 23 osobe ubijene su u Kolumbiji, a 20 je moralo da napusti svoje domove nakon što su intenzivirani sukobi pobunjeničkih grupa u Kolumbiji.

Kolumbijska vlada je 2016. sa paravojnom grupom Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC) potpisala mirovni sporazum nakon čega je opala stopa ubistava sve do sada.

U saopštenju se navodi da su se sukobile gerilske grupe Nacionalne oslobodilačke armije (ELN) sa bivšim članovima FARC koji su odbili da se pridruže mirovnom sporazumu. Vojska je saopštila da se obe grupe trenutno bore za prevlast nad trgovinom drogom u toj oblasti.

U manjim ruralnim i nepristupačnim mestima bande i narko dileri se bore oko ruta trgovine narkotika, polja koke, ilegalnih rudnika i druge imovine.

U Arauki se nalazi najviše naftnih bušotina u celoj Kolumbiji.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=04&nav_category=78&nav_id=2082654)

Ubijen vodeći član Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC)


Kolumbijske snage bezbednosti ubile su u ponedeljak vodećeg člana Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC) na jugozapadu zemlje.

Do likvidacije je došlo tokom operacije u provinciji Kauka, izjavio je kolumbijski predsednik Ivan Duke.

Euklides Espanja, poznatiji kao DŽonije, bio je najviši vođa među disidentskom frakcijom FARC-a, na čijem čelu je Djentil Duarte koji je 2016. godine odbio mirovni sporazum sa vladom, prenosi agencija Rojters.

“Ko god počini zločin, platiće cenu”, izjavio je predsednik Duke u video poruci u društvu ministra odbrane Dijega Molana, kao i kolumbijskih policijskih i vojnih vođa.

“Danas je neutralisan DŽonije, simbol zla u jugozapadnoj Kolumbiji i važan disidentski vodja FARC-a”, dodao je predsednik. Ubijeni disident je komandovao sa sedam grupa disidenata FARC-a koje su pripadale frakciji koju je predvodio Duarte, navodi kolumbijska nacionalna policija.

On je, između ostalog, kreator prošlogodišnje eksplozije automobila bombe u gradu Korintu, kao i napada na dvojicu policajca u Santander de Kiličau prošlog vikenda, dodaje se u saopštenju policije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=25&nav_category=78&nav_id=2094636)

Digli most u vazduh, palili vozila, blokirali puteve i bacali bombe

Levičarski gerilci Oslobodilačke nacionalne armije digli su u vazduh most, palili vozila, blokirali puteve i bacali bombe, tokom prvog dana štrajka u kom je povređeno osmoro ljudi, saopštila je Vlada Kolumbije.

Piše: RTS
24.02.2022.

Grupa pobunjenika održava trodnevni štrajk u znak protesta zbog ekonomske i socijalne politike Vlade, manje od tri nedelje pre parlamentarnih izbora. Akcija označava ograničenje kretanja i trgovine u ruralnim područjima gde deluje Oslobodilačka nacionalna armija.

"Jedan od najozbiljnijih napada dogodio se u Pailitasu, u severnoj provinciji Cezar, gde su pobunjenici digli u vazduh most", saopštila je Vlada.

U istočnoj provinciji Santander, u eksploziju na putu između opština Sokoro i San Gil povređeno je osam ljudi, dok je u sličnom napadu u Kukuti, ubijen policijski pas. Zapaljena su i vozila u napadima.

- Ono što vidimo je da na nekim mestima u Kolumbiji ELN kukavički pokušao da zastraši stanovništvo. Raspoređuju se snage bezbednosti širom Kolumbije jer zemlja neće biti paralizovana terorizmom - istako je predsednik Kolumbije Ivan Duke.

Štrajk će trajati do subote ujutro, saopštio je ELN. Grupa, koju čini oko 2.350 boraca optužuju da se finansira otmicama, iznudom, ilegalnim rudarenjem i trgovinomdrogom. SAD i EU tu grupu smatraju terorističkom organizacijom. Pobunjenici su se trudili da održe završetak mirovnih pregovora oko njihovog učešća u oružanom sukobu u Kolumbiji, koji je tokom šest decenija odneo 260.000 života.

Izvor: www.blic.rs

Bivši pobunjenik pobedio na predsedničkim izborima u Kolumbiji


Bivši pobunjenik Gustavo Petro u nedelju je za dlaku pobedio u drugom krugu izbora nad političkim autsajderom milionerom, čime je u Kolumbiji započela nova era politike tako što je postao prvi levičarski predsednik zemlje.

Petro, ​​senator u svom trećem pokušaju da osvoji predsedničku funkciju, dobio je 50,48 odsto glasova, dok je magnat za nekretnine Rodolfo Ernandez imao 47,26 odsto, sa skoro svim prebrojanim listićima, prema rezultatima koje su objavile izborne vlasti.

Petrova pobeda je podvukla drastičnu promenu u predsedničkoj politici za zemlju koja je dugo marginalizovala levicu zbog svoje percipirane povezanosti sa oružanim sukobom. Sam Petro je nekada bio pobunjenik sa sada nepostojećim pokretom M-19 i dobio je amnestiju nakon što je bio u zatvoru zbog svoje umešanosti u grupu.

„Danas je dan slavlja za narod. Neka proslave prvu narodnu pobedu“, tvitovao je Petro. „Neka tolika patnja bude ublažena radošću koja danas preplavljuje srce Otadžbine.

Petro je pozvao na jedinstvo tokom svog pobedničkog govora i pružio maslinovu grančicu nekim od svojih najoštrijih kritičara, rekavši da će svi članovi opozicije biti dočekani u predsedničkoj palati „da razgovaraju o problemima Kolumbije“.

„Od ove vlade koja počinje nikada neće biti političkog i pravnog progona, biće samo poštovanja i dijaloga”, rekao je on i dodao da će slušati ne samo one koji su podigli oružje, već i „tu tihu većinu seljaci, starosedeoci, žene, omladina“.

Odlazeći konzervativni predsednik Ivan Duke čestitao je Petru ubrzo nakon objavljivanja rezultata, a Ernandez je brzo priznao poraz.

„Prihvatam rezultat, kakav bi trebao da bude, ako želimo da naše institucije budu čvrste“, rekao je Hernandez u video snimku na društvenim mrežama. „Iskreno se nadam da će ova odluka biti od koristi za sve.

Kolumbija je takođe izabrala svoju prvu Crnkinju za potpredsednicu. Petrova potpredsednica, Fransija Markes, advokat je i lider za zaštitu životne sredine čije je protivljenje ilegalnom rudarstvu rezultiralo pretnjama i napadom granatom 2019.

Glasanje je došlo usred široko rasprostranjenog nezadovoljstva zbog rastuće nejednakosti, inflacije i nasilja — faktora koji su naveli glasače u prvom krugu izbora prošlog meseca da okrenu leđa političarima koji su dugo vladali centrom i desnicom i izabrali dva autsajdera u trećem najmnogoljudnijem mestu u Latinskoj Americi nacija.

Petrova predstava bila je najnovija levičarska politička pobeda u Latinskoj Americi podstaknuta željom birača za promenom. Čile, Peru i Honduras su 2021. izabrali levičarske predsednike, a u Brazilu bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva vodi ankete za ovogodišnje predsedničke izbore.

„Mislim da to pokazuje da strategija straha, mržnje i stigmatizacije prema levici više ne funkcioniše kao politika za pridobijanje birača“, rekla je Elizabet Dikinson, viši analitičar za Kolumbiju u kompaniji International Crisis Group.

Ali rezultati su bili neposredan razlog za zabrinutost za neke glasače čija je najbliža referenca levičarskoj vladi problematična susedna Venecuela.

„Nadamo se da će se gospodin Gustavo Petro pridržavati onoga što je rečeno u planu njegove vlade, da vodi ovu zemlju ka veličini, koja nam je toliko potrebna, i da (on) okonča korupciju“, rekla je Karin Ardila Garsija, pristalica Hernandeza u severno-centralni grad Bucaramanga. „Da on ne vodi u komunizam, u socijalizam, u rat u kojem nas nastavljaju ubijati u Kolumbiji… (N) ne vodi nas u drugu Venecuelu, Kubu, Argentinu, Čile.

Oko 21,6 miliona od 39 miliona birača sa pravom glasa glasalo je u nedelju. Apstencionizam je bio iznad 40% na svim predsedničkim izborima od 1990. godine.

Petro, ​​62, biće zvanično proglašen pobednikom nakon formalnog brojanja koje će potrajati nekoliko dana. Istorijski gledano, preliminarni rezultati su se poklopili sa konačnim.

Nekoliko šefova država čestitalo je Petru nedelju. Kao i žestoki kritičar, bivši predsednik Alvaro Uribe, koji je i dalje centralna ličnost u kolumbijskoj politici.

Ankete uoči drugog kruga pokazale su da su Petro i Hernandez — obojica bivši gradonačelnici — bili u tesnoj trci pošto su na prvim izborima 29. maja nadmašili četiri druga kandidata. Ni jedni ni drugi nisu dobili dovoljno glasova za direktnu pobedu i otišli ​​su u drugi krug.

Petro je osvojio 40% glasova u početnom krugu, a Ernandez 28%, ali se razlika brzo smanjila pošto je Ernandez počeo da privlači takozvane glasače protiv Petriste.

Petro je predložio ambiciozne penzione, poreske, zdravstvene i poljoprivredne reforme i promene u načinu na koji se Kolumbija bori protiv narko kartela i drugih naoružanih grupa. Ali će mu biti teško da ispuni svoja obećanja jer nema većinu u Kongresu, što je ključno za sprovođenje reformi.

„Ljudi koji ga podržavaju polažu velike nade i verovatno će se prilično brzo razočarati kada ne bude mogao da pokrene stvari odmah“, rekao je Adam Ajzakson, stručnjak za Kolumbiju u Vašingtonskoj kancelariji za Latinsku Ameriku. .

„Mislim da biste mogli naći situaciju u kojoj on ili mora da sklopi neke dogovore i odustane od mnogih svojih programa samo da bi se neke stvari usvojile ili bi cela zemlja mogla da bude u zastoju“, dodao je Isakson.

Petro je voljan da obnovi diplomatske odnose sa Venecuelom, koji su prekinuti 2019. On takođe želi da unese promene u odnose Kolumbije sa Sjedinjenim Državama tražeći ponovno pregovaranje o sporazumu o slobodnoj trgovini i nova rešenja u borbi protiv trgovine drogom.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je u saopštenju da se Bajdenova administracija raduje saradnji sa Petrom.

Hernandez, koji je zaradio novac od nekretnina, nije povezan ni sa jednom velikom političkom strankom i odbio je saveze. Njegova stroga kampanja, vođena uglavnom na TikToku i drugim platformama društvenih medija, bila je samofinansirana i zasnovana uglavnom na borbi protiv korupcije, koju krivi za siromaštvo i gubitak državnih resursa koji bi se mogli koristiti za socijalne programe.

Ankete kažu da većina Kolumbijaca veruje da zemlja ide u pogrešnom pravcu i da ne odobrava Dukea, koji nije imao pravo da se kandiduje za reizbor. Pandemija je unazadila napore zemlje u borbi protiv siromaštva za najmanje jednu deceniju. Zvanični podaci pokazuju da je 39% Kolumbijaca prošle godine živelo sa manje od 89 dolara mesečno.

Odbijanje politike kao i obično „je odraz činjenice da su ljudi siti istih ljudi kao i uvek“, rekla je Natali Amezkuita, 26-godišnja građevinska inženjerka koja čeka da glasa. „Moramo da stvorimo veće društvene promene. Mnogi ljudi u zemlji nisu u najboljem stanju.“

Ali čak su je i dva kandidata autsajdera ostavila hladnom. Rekla je da će dati prazan listić: „Ne sviđa mi se nijedan od dva kandidata. … nijedan od njih mi se ne čini kao dobra osoba.“

izvor (https://okvir.net/svet/bivsi-pobunjenik-pobedio-na-predsednickim-izborima-u-kolumbiji/)

Kolumbija izabrala prvog levičarskog predsednika u drugom krugu izbora


Gustavo Petro, bivši levičarski gradonačelnik Bogote i nekadašnji pobunjenički borac proglašen je pobednikom predsedničkih izbora u Kolumbiji.
Petro, aktuelni senator, tesno je pobedio desničarskog građevinskog magnata Rodolfa Ernandesa u drugom krugu predsedničkih izbora održanim u nedelju, prenela je britanska televizijska mreža BBC.

Prema podacima, Petro je osvojio 50,5 odsto glasava i pobedio rivala sa više od 700.000 glasova i tako postao prvi levičarski vođa Kolumbije.

Šezdesetdvogodišnji Petro pozdravio je, kako je rekao, „pobedu za Boga i za narod“.

„Neka toliko patnje bude ublaženo srećom koja danas preplavljuje srce domovine. Danas je dan za ulice i trgove“, napisao je Pedro na Tviteru.

Fransija Markes, samohrana majka i bivša spremačica će postati prva crnkinja potpredsednica u zemlji.

U videu objavljenom na društveni mrežama, Ernandes koji je vodio netradicionalnu kampanju zasnovanu umnogome na Tiktoku i drugim drušvenim mrežama, priznao je poraz.

„Kolumbijci, danas je većina građana izabrala drugog kandidata. Kao što sam rekao tokom kampanje prihvatam rezultate izbora. Nadam se da gospodin Gustavo Petro zna kako da vodi zemlju i da će biti veran svom govoru protiv korupcije“, rekao je Ernandes.

Kolumbijski odlazeći predsednik Ivan Duke koji prema kolumbijskom zakonu nije imao pravo da bude ponovo kandidat, na Tviteru je napisao da je pozvao Petra da mu čestita i rekao da su se dogovorili da se sretnu narednih dana da počnu „harmoničnu, institucionalnu i tranparentnu tranziciju“.

Petro, bivši član gerilskog pokreta M-19, je tokom kampanje obećao da će se boriti protiv nejednakosti i omogućiti besplatno univerzitetsko obrazovanje, uvesti penzione reforme i visoke poreze na neproduktivnu zemlju.

Takođe je rekao da će u potpunosti primeniti mirovni sporazum iz 2016. kojim je okončan 50-ogodišnji sukob sa komunističkom gerilskom grupom Fark, i tražiti pregovore sa još aktivnim pobunjenicima ELN-a.

izvor (https://okvir.net/svet/kolumbija-izabrala-prvog-levicarskog-predsednika-u-drugom-krugu-izbora-2/)

Novi predsednik Kolumbije mogao bi zadati veliki udarac američkom imperijalizmu


Bivši levičarski gerilac Gustavo Petro pobedio je u nedeljnom drugom krugu predsedničkih izbora u Kolumbiji, što je prvi put u istoriji da je nacija saveznica SAD glasala za levičarskog kandidata. Ovi izbori predstavljaju istorijsku promjenu za kolumbijski ekonomski model – ali možda čak i veću za strateške interese SAD u regionu.

Prema Petrovom sopstvenom iskazu, „stvarna promena dolazi. Tako je barem rekao u svom pobedničkom govoru. Obećao je da će okrenuti zemlju u zelenijem pravcu postepenom izbacivanjem nafte i uglja. Takođe planira da poveća penzije, uvede univerzalnu zdravstvenu zaštitu i učini univerzitetsko obrazovanje besplatnim – koje će se plaćati porezom na bogate.

Takođe je rekao da želi da koristi uvozne tarife da zaštiti lokalnu industriju i pregovara o trgovinskim sporazumima, što je uporni potez protiv neoliberalnog trgovinskog sistema zemlje. Generalno, čitava njegova platforma je direktno usmerena protiv neoliberalnog klijentelizma, pa čak i očiglednog odnosa elite sa narko kartelima, koji je mučio Kolumbiju generacijama. Svaka razumna osoba bi se složila da bi protresanje toga bilo pozitivno.

Ali teško je reći kako će se to odigrati u praksi. On i njegovi saveznici nemaju većinu u zakonodavnom telu zemlje, držeći samo 27% mesta, za razliku od 57% koje drže konzervativne stranke i još 9% koje drži Zelena stranka. On se takođe suočava sa izazovima konzervativnog sudskog sistema zemlje i njene nezavisne centralne banke. Njegovi domaći planovi će više nego verovatno biti moderirani ovim pritiscima koji podržavaju status kvo.

Prava oblast u kojoj će Petro imati najveću moć, a verovatno i najveći uticaj uopšte, jeste spoljna politika. Na primer, obećao je da će oživeti veze sa susednom Venecuelom, što bi gotovo sigurno okončalo višegodišnju operaciju promene režima koju predvode SAD protiv bolivarske vlade te zemlje. Višestruki pokušaji državnog udara protiv Karakasa, uključujući zloglasnu operaciju Gideon, koristili su Kolumbiju kao bazu operacija.

Treba napomenuti koliko bi to bio značajan udarac za američki imperijalni projekat u Latinskoj Americi. Venecuela, sa najvećim potvrđenim rezervama nafte na svetu, decenijama je bila meta Vašingtona – i pod bivšim predsednikom Ugom Čavezom i sadašnjim predsednikom Nikolasom Madurom. Sa poroznim granicama Kolumbije i statusom utočišta za radikalne venecuelanske disidente, kraj njene podrške operaciji promene režima protiv venecuelanske vlade bi u suštini značio da bi još jedno teatar u američkom globalnom, zauvek ratovima bio priveden kraju.

Ovo bi Petra stavilo među rastuću listu latinoameričkih lidera koji nastoje da ujedine region pod zajedničkom vizijom, odbacujući američku hegemoniju i ideološki motivisanu podelu. Isto tako, Kolumbija je partner Severnoatlantskog saveza (NATO) od 2017. godine i nastavlja da učvršćuje veze sa organizacijom koja je relikvija Hladnog rata. Ako bi Petro prekinuo veze sa NATO-om, to bi bio ogroman udarac za uticaj SAD i Zapada u zemlji.

Dok se NATO sastaje sledeće nedelje u Madridu da izradi svoj prvi strateški koncept u poslednjih 12 godina, za koji se očekuje da će misiju NATO-a proširiti daleko izvan Evrope, možda bi Petrov izbor mogao da promeni razgovor i bar zadrži zapadne ratne huškače podalje od Latinske Amerike. S obzirom na to da je proširenje NATO-a glavni faktor koji je doprineo sukobu u Ukrajini, ovo bi bio pozitivan signal za svakoga ko ceni mir.

Uopšteno govoreći, raskid ili rezanje veza sa Vašingtonom i, na primer, pridruživanje sve širem klubu zemalja koje se pridružuju Pekingu umesto toga predstavljalo bi još jedan ogroman udarac uticaju SAD. Zaista, prošle kolumbijske administracije su održavale bliske veze sa Kinom – ali ih je i dalje karakterisao pristup SAD-a. Za razliku od mnogih drugih zemalja Latinske Amerike, Kolumbija nije članica Kineske inicijative Pojas i put (BRI), što je nešto čemu je Peking težio, dok SAD ne predlažu ozbiljne razvojne projekte. Pridruživanje inicijativi bi ubrzalo opadanje regionalnog uticaja SAD.

Petrovi izbori označavaju značajan, ako ne i istorijski pomak za Kolumbiju. To je ozbiljan izazov za status kvo, elitu zemlje i najverovatnije militarizaciju Latinske Amerike uopšte. Ostaje da se vidi u kojoj meri će njegova unutrašnja politika proći kroz različite nivoe vlasti, ali nesumnjivo će u ulozi šefa države otvoriti ozbiljne puteve za izazove regionalnom poretku kojim je do sada dominirala imperija SAD. projekat.

izvor (https://okvir.net/svet/novi-predsednik-kolumbije-mogao-bi-da-zada-veliki-udarac-americkom-imperijalizmu/)

https://youtu.be/nfe6lnB27JQ

Kolumbija: 49 zatvorenika poginulo tokom noćnih nereda


Četrdeset devet zatvorenika poginulo je tokom noćnih nereda u zatvoru u jugozapadnom kolumbijskom gradu Tulua, izjavio je danas Tito Kasteljanos.

"To je tragičan i katastrofalan događaj", poručio je predsednik nacionalne zatvorske agencije za lokalni Karakol radio i naveo da je i 30 ljudi povređeno, prenosi agencija Rojters.

Kolumbija je saopštila da će osloboditi hiljade zatvorenika usred epidemije korona virusa 2020. godine, nakon što su se zatvorenici pobunili zbog gužve i nedostatka sanitarnih uslova.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=28&nav_category=78&nav_id=2177121)

https://youtu.be/smmibrTjUns

Pripremaju se velike promene: "Vreme je za novu međunarodnu konvenciju. Rat protiv droge je propao"


Nova kolumbijska vlada priprema velike promene koje bi dugoročno mogle da transformišu globalno tržište droge.

Kako navodi Vašington post, nova levičarska vlada pokušaće da na drugačiji način zauzda kartele koji organizuju proizvodnju droge na teritoriji te latinoameričke zemlje.

Kolumbija je bila sedište najveće kancelarije američke administracije za borbu protiv droge van teritorije Sjedinjenih Država, a kolumbijska vlada je decenijama bila glavni partner SAD u neprekidnom ratu protiv ilegalne trgovine drogom.

Cena plaćena u tom sukobu, akumuliranom tokom godina, je ogromna, a kolumbijska administracija sada planira da okonča situaciju nalik na rat dekriminalizacijom kokaina. To je inovativan eksperiment na globalnom nivou i nejasno je kako će se završiti.

Cilj nove levičarske vlade Kolumbije nije da dozvoli kriminalcima da rade šta hoće, već da državu stavi u poziciju regulatora tržišta kokaina.

Zbog ovoga je kolumbijska vlada požurila da se dogovori o saradnji sa drugim levičarskim latinoameričkim vladama, a one pretvaraju zemlju u laboratoriju koja će sprovesti eksperiment sa dekriminalizacijom kokaina. "Vreme je za novu međunarodnu konvenciju koja će prihvatiti da je rat protiv droge propao", rekao je kolumbijski predsednik Gustavo Petro u svom uvodnom govoru. Nova politika kolumbijskih vlasti je istorijski preokret. Pitanje je šta će ovaj preokret značiti u odnosima sa SAD, koje su izdašno finansirale alijansu u borbi protiv narko-kartela. Američki zvaničnici kažu da Sjedinjene Države i administracija Džoa Bajdena ne podržavaju ideju dekriminalizacije kokaina. Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džonatan Finer već se sastao sa kolumbijskim predsednikom Petrom pre njegove inauguracije i preneo mu da su SAD zabrinute zbog planiranog eksperimenta.

Amerikanci smatraju da je dekriminalizacija kokaina neprihvatljiva jer procenjuju da je ovaj lek odgovoran za 25.000 slučajeva predoziranja samo u 2021. godini. Osim toga, Amerikanci strahuju da bi zbog dekriminalizacije, dobro uspostavljena koordinacija sa kolumbijskim vlastima o istragama u vezi sa trgovinom drogom mogla da propadne ili oslabi. Legalizacija kokaina značila bi priznanje da su milijarde dolara uložene u rat protiv narko kartela potrošene. Amerikanci su decenijama finansirali akcije na zahtevnom terenu ruralne Kolumbije koje su imale razmere ozbiljnih vojnih operacija, a ne intervencija policije.

Američki predsednik Ričard Nikson proglasio je narkotike državnim neprijateljem broj jedan, ali je nakon toga ilegalna trgovina drogom u Kolumbiji eksplodirala na rekordne nivoe, dok su se uzgoj i proizvodnja biljaka utrostručili samo u poslednjih 10 godina. Prema rečima prvog čoveka Kolumbije za rat protiv droge, Felipea Taksona, dekriminalizacija kokaina je akcija koja dobija na zamahu kako sve više latinoameričkih vlada počinje da razmišlja na sličan način o problemima narko-kartela. Trenutno ga vode levičari u Kolumbiji, Peruu i Boliviji.

Inače, vlada predsednika Petra priprema zakonska rešenja ne samo za dekriminalizaciju kokaina već i marihuane. Istovremeno, ne nameravaju da nastave sa akcijama iskorenjivanja uzgoja kokaina zaprašivanjem ili ručnim uništavanjem, što pogađa siromašne uzgajivače. Na neki način, moglo bi se reći, kolumbijska vlada će preuzeti posao organizovanja trgovine kokainom u svoje ruke, što znači da bi narko karteli izgubili osećaj postojanja.

"Šverceri droge znaju da njihov posao zavisi od zabrane... Ako ih regulišete kao javno tržište, nestaće njihovi visoki profiti, kao i šverc droge", kaže Taskon.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=23&nav_category=78&nav_id=2201549)

Kolumbijska policija obustavlja iskorenjivanje useva koke


Kolumbija je suspendovala prisilno iskorenjivanje polja koke i fokusiraće se na presretanje pošiljki kokaina, istovremeno pružajući poljoprivrednicima podsticaje da usvoje legalne useve, rekao je u utorak novi direktor nacionalne policije, piše AP.

U intervjuu za novine iz Bogote El Tiempo, direktor nacionalne policije Henri Sanabrija rekao je da su operacije iskorenjivanja plantaža listova koke u udaljenim oblastima nedavno obustavljene.

Sanabria, koji je imenovan na tu funkciju prošle nedelje, rekao je da je iskorenjivanje zaustavljeno kako bi se smanjio uticaj politike protiv narkotika na ljude koji „imaju najmanju odgovornost za trgovinu drogom“.

Ovaj potez označava značajan pomak u politici droge u andskoj naciji, koja se bori da uspori izvoz kokaina u Sjedinjene Države. Nedavno inaugurisani levičarski predsednik Kolumbije rekao je da želi da promeni način na koji se nacija bori protiv trgovine drogom.

Ranije su vlade u Kolumbiji postavljale godišnje ciljeve za iskorenjivanje useva koke i angažovale hiljade policajaca i vojnika da ručno izvlače žbunje koke iz zemlje. Takođe su ubijali biljke koke avionima za prašinu useva i nedavno dronom.

Nasilno iskorenjivanje ponekad je dovelo do nasilnih sukoba između policije i farmera, koji su tvrdili da nedostatak infrastrukture u udaljenim delovima Kolumbije čini druge useve ekonomski neodrživim. Tokom godina, desetine policajaca koji su učestvovali u operacijama iskorjenjivanja ubijeno je od snajperista ili ranjeno od mina.

Programi iskorenjivanja su dobili finansijsku i tehničku podršku od Sjedinjenih Država, ali nisu uspeli da značajno utiču na trgovinu kokainom.

Prema američkoj kancelariji za nacionalnu politiku kontrole droga, godišnji potencijal proizvodnje kokaina u Kolumbiji porastao je sa 273 tone u 2011. na 972 tone prošle godine. Agencija procenjuje da se količina zemlje koja se koristi za uzgoj koke utrostručila u istom periodu.

U svom inauguracionom govoru ranije ovog meseca, predsednik Gustavo Petro je rekao da je „rat protiv droge propao“ i da je vreme da nacije širom sveta pronađu nove načine za rešavanje supstanci kao što je kokain.

Ministar pravde Nestor Osuna rekao je u utorak da će kokain i dalje biti ilegalan u Kolumbiji, iako bi neke dozvole mogle biti odobrene poljoprivrednicima koji uzgajaju listove koke za medicinske proizvode.

Osuna je dodao da će se policija i sudije fokusirati na razbijanje narko bandi i preduzeća koja peru novac za trgovce ljudima.


izvor (https://okvir.net/svet/ap-kolumbijska-policija-obustavlja-nasilno-iskorenjivanje-useva-koke/)