PALUBA

Четрдесетих година прошлог века, за потребе пратње борбене групе носача авиона која је деловала на пацифичком ратишту, америчка морнарица је конструисала нову класу бојних бродова, класу Iowa. Првобитни планови су се односили на градњу серије  од 6 бродова. Четири од њих су изграђена у првој половини четрдесетих година, док је градња преостала два брода отказана и изрезана.

Не водећи рачуна о цени коштања ове класе бродова, они су представљали крајњи домет бродоградње тог времена, иако су одмах по уласку у оперативну употребу засењени носачима авиона као најважнијим ратним бродовима.

Ова класа бродова је узела учешћа у сваком рату који је САД водила у другој половини 20. века. У Другом светском рату ови бродови су служили за заштиту носача авиона и артиљеријску припрему морнаричких десаната, да би по завршетку рата сва четири брода преведена у резерву.

Касније ступају у акцију током Корејског и рата у Вијетнаму, да би са избијањем Хладног рата сва четири брода била реактивирана и пренаоружана ракетним наоружањем. Ракетно оружје испробавају 1991. године у сукобу са Ираком (учествују USS Missouri и USS Wisconsin). Сва четири брода излазе из оперативне употребе раних деведесетих, да би 2006. године били и коначно избрисани из флотне листе америчке морнарице.

[attachment=1]Сва четири бојна брода класе Iowa у вожњи, 1954.

Рођење класе Iowa

Класа Iowa, као и класе South Dakota и North Carolina, настала је као резултат потребе за брзом пратњом носача авиона класе Еssex. Планови за брзи бојни брод који ће имати депласман од 45000 тона, развијани су још од 1935. године. Првобитна идеја је била повећање класе South Dakota.

Када је 1938. године у америчком Конгресу „прошао“ други Винсонов акт, америчка морнарица је ужурбано наставила са радом на бојном броду депласмана 45000 тона који ће моћи да плови кроз 110 стопа широк Панамски канал. Радећи на основу нове, емпиријски доказане, теореме о односу дужине конструктивне линије према ширини трупа, морнарици је убрзо приказан нацрт брода чији је труп могао да плови брзином од 34,9 чв. Морнарица је изнела захтеве да брод има издужено надграђе у средини брода, те да прамац брода има булб.

Првобитно је брод требао да има топове калибра 406 мм, модел Мк 2, који су били намењени за уградњу на бојне бродове и бојне крсташе отказане 1922. године. Услед недостатк комуникације између бироа за артиљерију и бироа за конструкције и поправке, пројектоване топовске куле су биле премале, те је отказана уградња планираних топова. Уместо њих су уграђени нови, лакши топови Мк 7 истог калибра (406 мм). Топ Mark 7 је био тежи од свог претходника, Mark 6 (који је уграђиван на бродовима класе North Carolina и South Dakota) и имао је већи домет.

Иако је градња ових бродова била одобрена, одређени политички кругови нису схватали потребу морнарице за бродовима ове врсте и предлагали су реконструкцију ових бродова у носаче авиона тако што ће се труп задржати, а надграђе и палуба бити прилагођени задацима опслуживања авиона. Ова идеја је одбијена од стране команданта за поморске операције, адмирала Ернеста Кинга, који је желео Iowa класу бојних бродова а не Iowa класу носача авиона.

Према упутствима секретара морнарице САД, пројект је приведен крају и уговор за изградњу прва три брода је успешно потписан у јулу 1939. године. Према тадашњим плановима, прва три брода из серије (BB-61, BB-62, BB-63) су требали бити истих карактеристика (како је назначено у пројекту), док су наредни бродови (BB-64, BB-65 и BB-66) требали бити већи, спорији и имати артиљерију калибра 16 инча. Међутим, крајем 1939. године, постало је јасно да ће морнарици бити потребни брзи бојни бродови, тако да је коначно одлучено да сви бродови ове класе буду израђени према првобитном пројекту.

Наоружање

Бојни бродови класе Iowa представљају „најнаоружаније“ бродове које је морнарица САД икада имала у наоружању. Главне батерије калибра 406 мм су могле да гађају циљеве на даљинама од око 39 км, различитим врстама пројектила, од стандардних пробојних зрна до тактичких нуклеарних пројектила званих „Кејти“ (изведено из ознаке за килотоне). Секундарне батерије, калибра 5 инча, имају домет од скоро 9 миља, са пуним зрном опремљенинм близинским упаљачем успешно су примењивани у противваздушној одбрани. Када су уведени у оперативну употребу, овуи бродови су имали јаку „мрежу“ ПАТ-ова 20 и 40 мм, који су касније замењени Tomahawk и Harpoon ракетама, те системом Phalanx и опремом за електронско ратовање.

Главне батерије

Примарно наоружање бојних бродова класе Iowa сачињава 9 топова калибра 406 мм (Mark 7), који су смештени у 3 троцевне куле: две прамчане и једна крмена, конфигурација позната као „2-А-1“. Топови су дуги 20 м, од чега су 13 м ван куле. Сваки топ је тежак 108 т, без задњака, односно са задњаком маса топа износи читавих 267.9 тона. Ови топови су испаљивали пројектиле масе од 850 до 1200 кг, брзином од 820 м/с, домета 39 км. На максималном домету, пројектили су у лету до циља проводили скоро 1.5 минута у лету.

[attachment=2]Прамчане куполе главне артиљерије на бојном броду Iowa

Сви топови се налазе у оклопљеним кулама, од којих само врх вири из палубе. Гледано по вертикали, куле пролазе кроз 4 палубе (куле 1 и 3), односно 5 палуба (кула 2).

Просторије на нижим нивоима се користе за смештај и руковање пројектилима, као и за смештај барутних пуњења. Свака кула захтева посаду од 94 члана посаде. Куле нису причвршћене за труп, већ се налазе на лежајевима, тако да у случају превртања брода, куле испадају из лежишта. Свака кула кошта 1.4 милиона долара, с тим да у ту цифру није урачуната цена коштања самих топова.

Куле нису троструке, већ имају три топа, јер сваки топ може да заузме елевацију независно од осталих топова у кули; такође могу да отварају ватру независно један од другог. Брод може да испаљује било коју комбинацију топовима, укључујући и бочну ватру из свих 9 цеви. Супротно увреженом миту, приликом овакве паљбе не долази до бочног померања брода.

Топови могу да заузму угао елевације од – 5 до + 45 степени, брзином од 12 степени у секунди. Куле се по правцу покрећу око 300 степени, брзином од 4 степена у минути. Могуће је гађати и „преко рамена“. Никада се не отвара ватра право по прамцу, јер је осамдесетих година на опрамац брода причвршћена антена за сателитску везу.

Батерије секундарне артиљерије

Секундарне батерије су калибра 127 мм, распоређене у 10 двоструких кула, по пет на сваком боку  брода. Овакви топови су били уграђивани на разарачима из  1934. године, да би до почетка рата били уграђивани на свим већим ратним бродовима морнарице САД.

Намена секундарних батерија је борба против авиона. Њихова ефикасност је убрзо пала, након што се брзина јапанских авиона повећала, да би се увођењем зрна са близинским упаљачима поново повећала. Током модернизације извршене осамдесетих година, са брода су демонтиране по 4 куле, како би се направило место за уградњу ракетног наоружања.

ПА батерије

Како су изграђени ради пружања противваздушне заштите флоте брзих носача авиона, бојни бродови класе Iowa су били намењени да на себи носе густо распоређене ПАТ-ове.

ПАТ Oerlikon 20 мм

ПАТ Oerlikon 20мм представља највише произвођен противавионски топ Другог светског рата. Само САД су током рата произвеле укупно 124 735 топова овог типа. Када су уведени у наоружање, 1941. године, заменили су митраљезе М2 Browning калибра 12.7 мм. Топ Oerlikon 20 мм је остао основно противавионско оружје морнарице САД све до представљања Boforsа калибра 40 мм 1943. године.

ПАТ Bofors 40 мм

Несумњиво најбоље лако противавионско оружје Другог светског рата, топ Bofors калибра 40 мм је коришћен на свим већим бродовима америчке и британске флоте у периоду 1943. до 1945. године. Иако потомак немачког и шведског дизајна, топови Bofors уграђивани на америчке бродове су тешко „американизовани“, како би били доведени на стандард опреме која је уграђивана на бродове РМ САД. Тако је топ доведен на енглески стандард (данас познат као Standard System), са заменљивом муницијом, које је упростило логистичку ситуацију у том домену. Увођење хидраулике у покретање топа, као и директора ватре Mark 51, прецизност и ефикасност ПАА је значајно унапређена, тако да је око половине јапанских авиона оборених између октобра 1944. и фебруара 1945. године, резултат примене овог артиљеријског система.

Phalanx CIWS

Током модернизације осамдесетих година, сваки брод ове калсе је наоружан са по четири система Вулкан Phalanx, монтирана тако да се по два налазе иза командног моста и по два на платформи иза димњака. Бродови Iowa, New Jersey и Missouri су опремљени верзијом Блок 0, док је на Wisconsin уграђена варијанта Блок 1 (1988. године). Системи који су били уграђени на Missouri и Wisconsin су коришћени у Заливском рату 1991. године, када је сам Wisconsin испалио око 5200 пројектила.

Ракетно наоружање

Током већ поменуте модернизације, на бојне бродове класе Iowa уграђена су три нова оружна система: систем блиске одбране Phalanx, који је већ наведен и два ракетна система за борбу против циљева на мору и на копну. У једном тренутку је разматрана и уградња система Sea Sparrow, али је убрзо одбачен јер систем не би издржао ефекат натпритиска приликом артиљеријске ватре главних батерија.

Tomahawk

Ракетни систем 1BGM-109 Tomahawk Land Attack Missile (TLAM) је ушао у оперативну употребу 1983. године. Далеког домета, за дејство усвим условима, субсонична крстарећа ракета… даљина ефикасног дејства брода је повећана више од 40 пута.

Harpoon

Ракетни систем Harpoon је уграђен ради ефикасније противбродске борбе. Систем се састоји од 4 четворострука лансера Мк-141 (ојачане конструкције), из којих се испаљују ракете RGM-84, домета од 64 до 85 наутичких миља.

Бродски оклоп

Поред велике ватрене моћи, друга ствар која дефинише бојне бродове јесте оклоп. Обично се оклопна заштита изводи тако да могу да издрже противничку ватру из топова истог калибра као што су сопствени топви, али конкретна конструкција и постављање оклопне заштите је посебна „наука“ која се „бруси“ деценијама.

Оклоп боојних бродова класе Iowa може се поделити на оклоп изнад водене линије, који пружа заштиту од противничке артиљеријске ватре и напада из ваздуха, и оклоп испод водене линије, који прижа заштиту од мина и торпеда.

Укупно гледано, оклоп класе Iowa се суштински не разликује од оклопне заштите примењене код бојних бродова класе South Dakota. Код обе класе је уграђиван унутрашњи главни оклопни појас, за разлику од бојних бродова класе North Carolina, на коме је спољашњи оклопни појас нерадо усвојен. Био је преширок за Панамски канал.

Подводна заштита укључује заштиту бокова испод водене линије и троструко дно. Обе компоненте заштите су вишеслојне, у циљу апсорбовања енергије подводне експлозије еквивалента 700 фунти ТНТ (резултат нагађања о јачини јапанског оружја тридесетих година). Међутим, оно што је било непознато тадашњим америчким обавештајцима, јапанско торпедо, звано „Long Lance“, било је еквивалента 891 фунте ТНТ.

Одбрана од торпеда је индентична као на бродовима класе South Dakota. Оба бока брода су заштићена са по једним резервоаром монтираним ван трупа, напуњеним уљем или неким другим течним баластом. Иза пуног резервоара се монтира празан резервоар. Оба резервоара овог система заштите се протежу од треће палубе до дна брода. Резервоар са течношћу има намену да се деформише услед експлозије и прими на себе највећи удар. Унутрашњи, празан резервоар служи да прими у себе евентуална пропуштања из пуног резервоара, а у циљу спречавања продора у унутрашњост брода.

[attachment=3]Бојни брод Wisconsin у вожњи Пацификом, 1944-45.

Погонска група

Бојни бродови класе Iowa су најбржи бојни бродови икада поринути у море, способни да заплове  брзином од 33 чв и више. Погонска група брода састоји се од 4 гасне турбине General Electric, система двоструке експанзије. Два спољна пропелера имају 4 листа и пречника су 5.5 м. Два унутрашња имају по 5 листова и пречника су 5.3 м.

Осам котлова фирме Babcock and Wilcox, типа М загревају воду на више од 430 степени Целзијуса, производећи пару на 4500 kPa.

Погон са двоструком експанзијом састоји се из турбине високог и турбине ниског притиска. Пара прво прочази кроз турбину високог притиска која се окреће до 2100 обртаја у минути. Пара, врло осиромашена на овој тачци, се потом води кроз велики цевовод до турбине ниског притиска. На улазу у турбину ниског притиска, пара нема више од 300kPa притиска. Турбина ниског притиска повећава искоришћеност погонске паре узимајући из ње сву преосталу енергију.

Након изласка из радног кола турбине ниског притиска, пара пролази кроз кондензатор и потом се враћа у котао. Вода која је изгубљена у процесу се занавља из три испаривача којима се обезбеђује 3 литра воде у секунди. Након допуњавања котлова, вишак воде се води у бродски систем водоснабдевања.

Оперативна употреба

По уласку у оперативну употребу, при крају рата, за операцијско подручје ових бродова је одређен Пацифик, са примарним задатком заштите носача авиона. Од свих бродова класе Iowa, једино је USS New Jersey имао окршај са површинским бродом. По завршетку рата, USS Iowa, USS New Jersey и USS Wisconsin бивају пребачени у резерву.

У оперативну употребу се враћају избијањем Корејског рата, да би се поново вратили у резерву 1955. године.

USS New Jersey бива активиран поново 1968. године, када се шаље у воде Вијетнама.

Осамдесетих година, председник САД Роналд Реган започиње пројекат „морнарице од 600 бродова“. Са тешким крстарицама класе „Des Moines“ које су у то време излазиле из оперативне употребе, релативно неупотребљавани бојни бродови класе Iowa се враћају у састав како би преузели на себе извршавање задатака бомбардовања обалског појаса.

У то време представљају и противтежу совјетским великим ракетним крстарицама класе Орлан (на Западу познате као класа Киров). Сваки бојни брод је модернизован у смислу ношења система за самоодбрану и ракетног наоружања. Постају средиште сопствених „ударних група бојних бродова“ (БББГ). Њихово бивствовање у морнарици је пропраћено ангажовањем у Либану 1983. године, те ангажовањем у пар наврата у Ираку, 1991. године. По повратку у САД, бојни бродови бивају подељени у две групе: бродови који ће остати у резерви, и бродови који ће бити донирани као музејски експонати.

Подела је извршена 1996. године, када су USS Iowa и USS Missouri избрисани из флотне листе. USS Missouri је дониран Меморијалном центру Missouri у Перл Харбуру. USS Iowa је требала да буде донирана заједно са USS Missouri, али је 1999. године извршена замена, те је USS Iowa остао у Флоти, док је USS New Jersey заузео своје место у музеју. Два бојна брода која су остала у резерви, коначно су 2006. године избрисани из флотне листе и чекају локацију на  којој ће бити изложени као експонати.

[attachment=1]

Čuvena slika, ali ovaj put iz drugog ugla...

[attachment=1]

Auuu kakva vatrena moć, praznik za oči :)

Kakav li je samo trzaj kada ovako plotuniraju....

Nisam siguran za koji brod je bila razvije na fama da će ukoliko ispali plotun iz svih topova bočno - doći do prevrtanja broda...

To nije fama, to je slucaj sa starim linijskim brodovima, ako bi svi topovi na jednoj strani simultano opalili, onda bi se brod prevrnuo. To se, mislim, desilo sa ruskim linijskim brodom "Predestinacija". Ovo vadim iz "memorije secanja", posto mi biblioteka nije pri ruci..  ???

Sve se to moze sracunati, tako da ako racun ne laze onda je moguce...

Samo ako se napravi dovolan momenat usled promene pritska pri opaljenju... Ali to bi bio djavoljski veliki momenat. :)

Bojni brodovi klase " IOWA " u sustini i nisu bojni brodovi , nego bojni kratasi ! I to mogu i da dokazem . Bili su brzi , a slabije oklopljeni od klase bojnih brodova SOUTH DAKOTA . Sta je odlika bojnog krastasa ??? Veca brzina , a slabiji oklop od bojnog broda . Po ovim kriterijumima klasa IOWA spada pod bojne krstase . Setite se HOOD - a koji je godinama bio najveci ratni brod . On je bio bojni krstas , mada nije zaostajao u vatrenoj moci u odnosu na ostale britamske brodove ...

Ako svi relevantni izvori klasu Iowa svrstavaju u bojne brodove, a ne u bojne krstaše, smatram da Iowa i treba da ostane bojni brod.

http://en.wikipedia.org/wiki/HMS_Agincourt_(1913) (http://en.wikipedia.org/wiki/HMS_Agincourt_(1913))

A zar Ajove nisu zvali Brzi bojni brodovi?

[Eh sad, da dokažeš...

Stvar je toliko notorna i egzaktna da bih voleo da vidim te dokaze , sem da su puka spekulacija tipa: Seli nas trojica pa rešili da bacimo svetlo sumnje na sve što su umni i učeni ljudi pisali zadnjih 60 godina...

Mislim da to nije baš tako lako...

Znači po relelevantnom izvoru: "Warships of the world" - Cornell maritime press, izdanje iz 1945g.

Battleships - Iova class

-BB 61 "Iowa"
-BB 62 "New Jersey"
-BB 63 "Missouri"
-BB 64 "Wisconsin"
-BB 65 "Illinois"
-BB 66 "Kentucky"

Po svakoj logici bojni brod je sporiji od bojnog krastasa - to se svi moramo sloziti ! Znaci klasa Iowa kao najbrzi , a slabije oklopljeni od bojnih brodova klase SOUTH DAKOTA moraju biti bojni krstasi . Inace Amerikanci nikada nisu pravili bojne krstase . U prvom svetskom ratu su krenuli sa gradnjom 6 bojnih krstasa klase LEXINGTON , ali su dovrsena samo dva kao nosaci aviona ( LEXINGTON i SARATOGA ) . U drugom svetskom ratu su izgradili klasu ALASKA koja je po svim kriterijumima bila bojni krstas , ali su je Amerikanci nazvali teska krstarica ( large cruiser ) ?!?!?!

Znači, bojni brodovi po definiciji moraju biti spori? Interesantno...

A zašto BB mora biti sporiji od BK?
Bizmark, Rišelje, KGV... nisu bili spori.

Znači ako smo zaključili da je bilo brzih BB, kao što ih je i bilo...Mogli bi da vidimo šta relevantni izvori ("Warships of the world" - Cornell maritime press, izdanje iz 1945g.) kažu za ovu klasu bojnih brodova :

"With their great range, shielded by extremely heavy armor of the best steels available, capable of speeds sufficient to match any carrier, and heavily endowed with antiaircraft weapons, these ships should provide the ideal backbone for either a task force or a full size fleet."

Inače podatak o : debljini oklopa: 16 '' + belt
                       : Brzini           : 33 kn +

Narodski rečeno: Bojni brod je moguće bilo napraviti i sa dobrim oklopom i sa velikom brzinom.

Što se tiče Alaska class Large cruisers


-CB 1 "Alaska"
-CB 2 "Guam"
-CB 3 "Hawaii"
-CB 4 "Philippines"
-CB 5 "Puerto Rico"
-CB 6 "Samoa"

Od 6 planiranih izgrađena su samo dva "Alaska" i "Guam"...

Najobicnija Americka propaganda o debljini oklopnog pojasa od 406 mm . Imam u vlasnistvu knjigu na Nemackom jeziku " Die wafen am Golf " gde pise da je debljina oklopnog pojasa broda IOWA 307 mm . Imace " Pustinjska oluja " 1991. godine je poslednji rat u kom su ucestvovali bojni brodovi . A razmislite i logicno ... Klasa IOWA je bila duza od klase YAMATO , imala je jaci pogon - znaci i tezi , da je i oklop bio u rangu YAMATO - a , kako bi YAMATO bio tezi za 15 - 20.000 t  Po definiciji bojni krstasi su brzi od bojnih brodova , kao sto su i HOOD , i RENOWN i REPULSE , kao bojni krstasi bili brzi od klase bojnih brodova KING GEORGE V. Od samog pocetka bojni krstasi su imali jaci pogon , i vecu brzinu od bojnih brodova ; to je i bila zamisao tvorca oba tipa brodova Lorda Fishera . A klasa IOWA je imala najvecu brzinu , i najjaci pogon od svih bojnih brodova i bojnih krstasa ! Iznosio je 212.000 KS . Prema tome ...

@Dylan

Dopusti da citiram tvoj post...


https://www.paluba.info/smf/pomorstvo/bojni-brodovi-drednoti/

Mogao bi da se odlučiš... ;)

Pa ja sam se odlucio ! Po zvanicnoj klasifikaciji IOWA je bojni brod, ali po karakteristikama je bojni krstas. Ne moze da bojni brod bude brzi od bojnog krstasa ...

Po kom osnovu ne može da bude brži od bojnog krstaša? Da li ćeš po brzini da klasifikuješ i nosače aviona i ostale tipove brodova? Da li o klasifikovanju brodova malo učestvuje i namena brodova, taktika upotrebe i slično?

Koliku brzinu treba da ima brod da bi bio nosač aviona, prema tvom poimanju klasifikacije ratnih brodova?

Bojni krstasi su kao tip broda osmisljeni da bi bili brzi od bojnih brodova ! Pogledaj definicije bojnog broda , i bojnog krstasa videces da sam u pravu ...

Definicije se vezuju za vreme nastanka odredjene klase brodova, dok sami brodovi kasnije evoluiraju.

Bojni krstaši su izgubili svoju svrhu kada su bojni brodovi dostigli njihovu brzinu a imali su bolju zaštitu i jače naoružanje. Napravio sam  tabelu bojnih brodova izgrađenih između dva svetska rata i tabelu bojnih krstaša koji su učestvovali u drugom svetskom ratu za upoređivanje:

Bojni Brodovi

[attachment=1]
Bojni Krstaši

[attachment=2]

Da vidimo šta piše u Jane's Fighting Ships 1957-58....

Battleships - "Iowa" Class

Armour    : 19''- 16'' side, otherwise more extensive than in "South Dakota" Class

Mashinery: Geared turbines. 4 shafts. S.H.P.:212,000 = 33 kts
               High pressure large boilers. Speeds of 35 kts. have been reached in service.

@Dylan

E sad, ako si ti zaključio da stvari stoje drugačije i ako si "raskrinkao" Američku mornaricu i otkrio zaveru da se u zabludi drže svi stručnjaci koji su  pisali o tome zadnjih 60- tak godina.....onda je to druga stvar.
Onda smo zaista počastvovani prisustvom stručnjaka takvog "kalibra", na ovom Forumu....

Da je klasa IOWA imala najdeblji oklopni pojas od svih bojnih brodova u iznosu od 482 mm , i najvecu duzinu od svih bojnih brodova ( 271 m ) , i najjaci pogon od svih bojnih brodova , znaci i najtezi , ne bi klasa YAMATO bila najteza i to za 15 - 20.000 tona u odnosu na IOWU , nego bi bla najteza klasa IOWA . Debljina oklopnog pojasa od 482 mm nije tacan podatak . Pitanje je kad su Amerikanci obelodanili pravu debljinu pojasa .

A u prethodnoj tabeli IOWA ima i najdeblji oklop palube od 285 mm, najdeblji od svih bojnih brodova ... Necu vise razmatrati ovu temu ...

Nije ceo oklop te debljine, to je najveća debljina oklopa na vitalnom delovima. Da je cela paluba te debljine... ::) uglavnom se navodi najveća debljina oklopa. Ali dobro, šta znaju ljudi koji su pisali za Jane`s fighting ships. :D

Ni kod ostalih brodova nije ceo oklop te debline , nego samo na pojedinim delovima . Uostalom mnogo strucniji ljudi od onih koji pisu za Jane's fighting ships su brodove klase ALASKA nazvali teskim krstaricama . Vi ako tako zelite slepo verujte da su to krstarice , za mene su bojni krstasi ...
Uostalom ...
http://www.ljubavni-sastanak.com/forum_tema/default/all/3799/Bojni%20brodovi%20i%20bojni%20krstasi.html

E baš je relevantan izvor....Odoh da pobacam sve primerke Jane's fighting ships koje imam..Gde su mi dosad bile oči. Odsad koristim samo ovaj sajt, nesumnjivo pomorskog imena za proučavanje istorije brodogradnje :D

Naročito sam fasciniran "težinom" imena osobe koja je postavila ove podatke tamo.... ::)



PS: Rade, da stavljamo katanac na firmu...Sad smo načisto propali...Sa'raniće nas konkurencija!

Nije bitan sajt , bitno je znanje o temi  ;) Lepo sam vam odmah rekao da ovde nema znalca o bojnim brodovima i krstasima , kao sto sam ja . Poredio sam podatke i statistike o kapitalnim brodovima u mnogim knjigama + internetu da bih dosao do ovoga ... U najmanju ruku postavite me za urednika  ;D A uskostrucno na temi bojni brodovi i krastasi treba da se napravi novo zvanje MASTERMODERATOR  ;D zbog mene naravno

Nego, Dilane mastermoderatore,
Reci ti nama je li pala neka riba na priču o bojnim brodovima?

MasterGigaModeratore,
Podeli sa nama naslove tih knjiga, i linkove za sajtove, pomoću kojih si došao do takvih zaključaka... :D
Što se klase "Alaska" tiče, Jane's je preuzeo zvaničnu klasifikaciju USN, a to je "large cruiser" (CB).

E , ako je Jane's preuzeo nema druge , nego i ti da preuzmes . Alasku sa naoruzanjem od 305 mm nazovi krstaricom , a Scharnhorst sa naoruzanjem od 280 mm nazovi bojnim brodom . Sasvim logicno ...

@DzlanDog

Krajnje ti je vreme da počneš da navodiš relevantne izvore za ono što ovde iznosiš kao tvrdnje.

Dylan je "zabrijao" s reklasifikacijom Iowe.
Stvarno, prvi puta čujem da bi netko smatrao ove brodove ičim drugime nego upravo bojnim brodovima.
I to samo zato jer ima pojas slabije oklopljen nego npr. Bismarck.
Ovo o pojasu.
Natjeralo me malo da proguglam.
Na više izvora našao sam da je pojas manje debljine nego što se generalno misli.
Link, na ruskom.

http://steelmonsters.blitzfront.com/modules.php?name=Articles&pa=showarticle&articles_id=30 (http://steelmonsters.blitzfront.com/modules.php?name=Articles&pa=showarticle&articles_id=30)

Istovremeno, nema priče, radi se o brzom bojnom brodu.

E , pa bas na tom sajtu pise da je debljina oklopnog pojasa 307 mm , kao sto sam ja i tvrdio !!! E , sad po klasifikaciji zvanicnoj Iowa je bojni brod ! Ali usporedimo li Iowu sa klasom South Dakota , koja je sporija , a bolje oklopljena Iowa ispada bojni krstas . To je potpuno ista situacija kao kada uporedimo Hood , sa klasom Queen Elizabeth , ili sa bojnim brodovima klase " R " ! Isto naoruzanje , a slabiji oklop .

Malo o oklopnoj zaštiti klase Iowa

http://www.battleships.spb.ru/0596/new-jersey.html

Tvrdio si kao da si otkrio nešto novo, a nisi. Priča o pojasu Iowe nije "tvoj" pronalazak.
Ono što, međutim, tvrdiš - da je zbog opisanog Iowa nekakav "bojni krstaš", a ne bojni brod - to je samo tvoja tvrdnja. Koja se bazira na samo tebi jasnoj ideji da brod slabijeg pojasa od konkurencije MORA biti bojni krstaš, a ne bojni brod.
A ništa, budući da je kompletna literatura i internet u krivu, a ti jedini u pravu, uživaj...:)

Uzevši u obzir da kad su Ajove građene bilo jasno da će glavni napadi biti ili iz aviona, ili art. vatrom sa veće daljine, onda čak i navedeno smanjenje oklopnog pojasa nije tolika slabost. Daleko je veća zaštita dobijena povećanjem debljine oklopne palube.

Da vam za kraj pojasnim ... Tri osnovne odlike karakterisu i bojne brodove , i bojne kratase :
1. vatrena moc
2. oklop , tj. zilavost broda
3. brzina

Sada cu uporediti klasu Iowa , koja ima karakteristike bojnog krstasa , sa bojnim brodom South Dakota . Kao primer uzecu poredjenje bojnog krstasa Hood , sa brzim bojnim brodom Queen Elizabeth .

- Iowa je duza od South Dakote , isto kao Hood od Queen Elizabeth
- Iowa ima jaci pogon od South Dakote , isto kao Hood od Queen Elizabeth
- Iowa je brza od South Dakote , isto kao Hood od Queen Elizabeth
- Iowa ime veci deplasman od South Dakote , isto kao Hood od Queen Elizabeth
- Iowa je slabije oklopljena od South Dakote , isto kao Hood od Queen Elizabeth

Od samog pocetka i bojnog broda Dreadnought , i prvih bojnih krstasa klase Invincible , bojni krstasi su imali vecu brzinu , vecu duzinu , i veci deplasman od bojnih brodova . Hood je dugo godina bio najveci ratni brod na svetu ! Bojni brodovi su imali vecu vatrenu moc , tj. oruzje veceg kalibra , ili veci broj oruzja istog kalibra ( Renown , i Repulse su imali po 6 topova od 381 mm ) . Izuzetak je bojni krstas Hood , koji je imao isti broj oruzja , istog kalibra , kao i bojni brodovi klase Queen Elizabeth , ili bojni brodovi " R " klase . I pored toga Hood je bio brzi , duzi , tezi , a slabije oklopljen od navedenih bojnih brodova . Potpuno ista situacija se dobija poredeci Iowu sa bojnim brodom South Dakota . Po svemu sto sam ovde naveo Iowa ispada bojni krstas , po opstim karakteristikama broda . Naravno zvanicna klasifikacija je nesto drugo ...

Objasni ovo "Iowa slabije oklopljena od S. Dakote".

http://www.combinedfleet.com/b_armor.htm (http://www.combinedfleet.com/b_armor.htm)

A usput pogledaj i karakteristike oklopa drugih brodova. Sve "bojni krstaš" do "bojnog krstaša", zar ne...?

 ;D

Pa South Dakota ima deblji oklopni pojas od Iowe , isti je slucaj sa North Carolina klasom u odnosu na Iowu !
E , bas to sto malte ne svaki sajt , kao i svaka knjiga daje razlicite podatke , je mene nateralo da mozgam i poredim podatke . Ja sam prvo zakljucio da je debljina oklopnog pojasa Iowe od 406 mm , 482 mm , ili koliko vec laz , pa sam tek onda nasao potvrdu svojih ideja i u literaturi , i na internetu ! ! !

@DylanDog
Smatraj se javno opomenutim zbog kršenja Pravilnika Foruma:
Tačnost postova podrazumeva da dolaze iz nekog kompetentnog izvora, ili iz ličnog iskustva samih korisnika.

Ili dokaži da Iowa nije bojni brod ili batali svaku dalju neutemeljenu raspravu. Ako nastaviš ovako sledi ti ban. Terije koje ovde pokušavaš da izlažeš, možeš pokušati da izložiš na drugim forumima.... ovde - NE!

@Dylan Dog

Imaj na umu i razlike u kvalitetu čelika. Tehnologije su napredovale između izgradnji brodova koje ti upoređejuš te je vrlo moguće da je manje mm ili inča na Iowa bolja zaštita od većeg oklopa iz ww1. Ako bi po tom sistemu klasifikovali brodove mnogi bi promenili klase i tu ne mislim samo na nedoumice između BB i BC.

Odlična fotka

[attachment=1]

malo iz moje kolekcije,možda su neke bile ali nadam se da ne smeta

poz.

Bojni krstaši poslije prvog svjetskog rata praktično nisu ni građeni, ma kako se nešto nazivalo. Admiral Fisher, tvorac Dreadnoughta u ono vrijeme (prvo desetljeće 20. st), sukladno tadašnjim tehničkim mogućnostima nije imao veći izbor. Jedan je bio jači, teže oklopljeni brod s većim brojem topova, koji je bio bojni brod. Ako se željela povećati brzina, trebalo je izdužiti trup, jači strojevi su odnijeli dio težine, što je automatski smanjilo broj glavnih topova, a velika dužina se nije mogla pokriti adekvatnim oklopom, pa je bio tanji. Englezi su forsirali pristup sa težim topovima i većom brzinom, a nijemci sa jačom zaštitom, manjom brzinom i manjim kalibrom topova. Ali to je sve bio odraz tehničkih mogućnosti. Kasnije pojavom visokotlačnih turbina, poboljšanja brodograđevnih mogućnost, razlika se gubi jer bojni brodovi dobivaju brzinu bojnih krstaša, uz adekvatnu oklopnu zaštitu i teško naoružanje. uz poštovanje prema kolegi mislim da je smiješno klasu Iowa proglasiti bojnim krstašima samo radi brzine. To su bojni brodovi i to dobri, kao i svi sagrađeni u to doba. Napominjem da je osnovna uloga bojnih krstaša nasilno izviđanje ispred flote i progon gusara po oceanima. Ovo drugo je praktično prestalo poslije Falklanda, a prvo je bio uzrok velikih gubitaka engleza jer su bojni krstaši zbog veće brzine prvi stupali u kontakt sa protivnikom, a nisu mogli parirati pravom bojnom brodu. Po završetku ISR, bojni krstaši nisu građeni. Englezi su dovršili započete projekte, ostali su ih preuređivali kao nosače aviona. Dunkerqe i Strasbourg koji se vode kao bojni krstaši su samo umanjeni bojni brodovi, kao protuteža klasi Deutschland. Bili su dovoljno brzi da ih sustignu, a dovoljno naoružani da ih unište u hipotetičkom dvoboju. Klasa Scharnhorst nije građena kao bojni krstaš, nego nijemci u to vrijeme jednostavno nisu mogli napraviti veliki bojni brod, pa su povećali Deutschlanda, dodali parne turbine i jednu kulu, čime su dobili na brzini, oklopu i naoružanju, ali u to vrijeme im je to bio kapitalni brod, udarna snaga flote, a ne "brod za izviđanje". Što se tiče klase Alaska, oni su točno to kako ih ameri nazivaju: velike krstarice. Cijela koncepcija uprkos topovima 305 mm i izgled brodova pokazuje samo jednu veliku krstaricu. Još da napomenem da debljina pojasnog oklopa nije nikakav pokazatelj da li je neki brod BB ili BKR. Već se u II SR pokazalo da oklop palube i protutorpedna zaštita imaju puno veći ulogu od oklopa pojasa. Koliko je bojnih brodova uopće dobilo pogodak u pojas? Dalo bi se nabrojati na prste jedne ruke. Uglavnom su potapani avionskim bombama, serijom torpeda u bok (što je izazivalo prevrtanje) ili dalekometnom vatrom kad zrno pada po strmoj putanji.
Uf, zabolješe me prsti, već dugo nisam ovoliko pisao.
Pozz

Како и написа Кумбор шта су Ајове, само да додам да се негде зову "брзи бојни бродови", што би био и добар опис.
Иначе колега за чији се коментар расписао Кумбор није на форуму већ годину дана...

A jbg nisam gledal datume, slučajno sam naletio na temu. Sorry. :zid

Glavna baterija

[attachment=1]
[attachment=2]

evo nekidan sam našo ovu sliku ,trebala bi  da bude iz osamdesetih pa ako neko zna ime ove vježbe

[attachment=1]

Eksplozija drugog oruđa B kule na USS Iowa, 19.04.1989.

https://www.youtube.com/watch?v=uHSzYy-XLsU

Ima li više podataka o događaju. Prema eksploziji moglo je biti dosta mrtvih i ozljeđenih u kuli.

poz.

Zaboravih da stavim i link...

http://en.wikipedia.org/wiki/USS_Iowa_turret_explosion

Verzija nekoliko - od razloga prouzrocenog od strane "seksualne manjine" sto je USNavy valjda najvise odgovaralo, pa do, daleko iznad dozvoljenog, prenabijanja vreca s barutnim punjenjem i time izazivanja prijevrememene eksplozije s otvorenim zatvaracem. Posluzioci su neposredno to prije smrti i potvrdili. ((Ziegler shouted, "Oh, my God! The powder is smoldering!"[34]))

I, opce aljkavosti na tom brodu znatno prije dogadjaja.

Nazalost se desavaju takve teske posljedice

Detaljan opis i prikaz funkcionisanja glavne baterije bojnih brodova klase Ajova, u US Navy nastavnom filmu snimljenom 1955. godine.
Ajove su zaista bile vrhunac tehnologije u to vreme.


http://www.youtube.com/watch?v=_wT1xkRpCKk

U svakom slučaju, to je vrhunac razvoja tipa ratnog broda nastalog 1906. godine, koji je imao kratku, ali burnu "karijeru". Njihovi borbeni kvaliteti nikada nisu bili provereni, ni na koji način. Saglasno projektu izuzetno uravnoteženi, naoružani vrlo dobrom glavnom artiljerijom, zaštićeni u skladu sa američkom strategijom i taktikom (koja nikada nije bila borbeno opovrgnuta). Do samoga kraja korisni brodovi - bez obzira na preskupu, ali zanimljivu poslednju pregradnju. Koliko izgleda, nijedan do sada nije izrezan, svi su na "večnom vezu", tj. ploveći muzeji.

USS Iowa (BB-61)

[attachment=1]


USS Missouri (BB-63)

[attachment=2]

Možda će nekome biti zanimljivo, meni jeste, u filmu "Under siege" (Pod opsadom) u kojem glavnu ulogu igra Steven Segal se sve dešava na bojnom brodu Iowa klase Missouri. Ako pustimo romantiku filma po strani, zanimljiva mi je scena u kojoj Steven Segal sa malobrojnom posadom ispaljuje pri kraju filma glavni 16" top i pogađa podmornicu kojom bježe negativci.

Iowa klasa (izgrađena 4 broda) ima najjači "broadside", tj. maksimalnu ukupnu ispaljenu količinu granata po strani broda (ne znam kako se taj izraz prevodi), koja iznosi preko 11 tona u jednoj salvi na udaljenost preko 38 km. Jedini bojni brodovi koji su ikada imali veći "broadside" su bili, naravno, Jamato i Musashi, klase Jamato, preko 13 tona po salvi.

Kod nas se to zove težina bočnog plotuna. Tu se sabira masa svih zrna koje brod može da ispali u istom trenutku na jednu metu. Evo i par primera:

Klasa	oruđa	masa plotuna kg
Yamato	9x460mm	13.141
Iowa	9x406mm	11.022
Nagato	8x406mm	8.161
Queen Elizabeth	8x381mm	7.030
Bismarck	8x381mm	6.400
Gangut	12x305mm	5.650
Andrea Doria	10x320mm	5.248
Dankerque	8x330mm	4.481
Deutschland	6x280mm	1.799
Zara	8x203mm	1.002
Cleveland	12x152mm	708
Krasnij Krim	8x130mm	294
Emden	10x105mm	272

Brodovi klase "Iowa" poslednji su predstavnici duge linije američkih BB  koji su učestvovali u borbenim dejstvima i poslednji BB u službi u bilo kojoj od mornarica sveta. Poslednji put su ti 406mm topovi grunuli u "Pustinjskoj oluji 1991.", gađajući kopnene ciljeve iračana, a pre toga u Vijetnamu 1968. "Misssoury" je obavljala veliki posao razvaljujući ogromnim granatama severnovijetnamske baze . Topovi su imali maks. domet od 38km (210art.kabela), ali je najdalji zabeležen pogodak u pomorskoj bici evidentiran još 1943., kada je "Duke of York" pogodio "Scharnhorsta" na manje od 28km. Nijedan od brodova klase "Iowa" nije isečen, svi su pretvoreni u muzeje i plutaju na mrtvom vezu. Jedan je npr. na Havajima, ne znam tačno koji. Postoje nepotvrđene info da se mašine održavaju, s vremena na vreme prekreću i da ih je moguće "uputiti". Njihova pregradnja početkom 80ih bila je vrlo skupa i nije opravdala vraćanje u službu. Tražili su brojnu posadu, mnogo opreme je bilo zastarelo i nestandardno ( bez obzira na zamenjenu kablažu, napon struje je bio različit, nije 450V/60Hz), trošili su ogromnu količinu goriva, a municija 406mm je bila stara, mada remontovana. Tako je mislim na "New Jerseyu" zbog greške u punjenju ili možda kvara mislim 1983. eksplodiralo zrno u srednjem topu pramčane kule B, pobivši nekoliko desetina poslužilaca, pa kasnije B kula nije korišćena.

Admiral RN Sandy Woodward je ne jednom na Foklandima zavapio: "eh da mi je samo jedan brod sa 15in. (381mm) topovima, pa da rasteram ove Argentince za jedno prepodne!".

Šta mogu, zauvek ću ostati ljubimac velikih artiljerijskih brodova.

Popravka, eksplozija se je desila upravo na prvom brodu klase Iowa, na Iowi. U eksploziji su umrli svi mornari u B kuli, njih 47. Nakon eksplozije je mnogo forenzičnih dokaza bilo namjerno ili nenamjerno brzo očišćeno i uništeno, tj. bačeno u more, sama kula iznutra ofarbana, okrenuta prema naprijed i više nikada upotrebljavana.

Još jedan mali detalj. Gledao sam naravno opis i rad kule Iowa klase bojnih brodova, no jedan detalj nije opisan do kraja.

Zanimalo me, naime, upravljanje vatrom, ali ne onaj računarski deo (koji je savršeno opisan u seriji filmova o analognim mehaničkim računarima za sistem upravljanja vatrom) nego optički deo.

Na levoj i desnoj strani kule su izbočenja tako da je sama kula na tom najširem delu široka skoro 14 metara (prave dimenzije nisam nigdje našao nego sam išao na satelitski snimak USS Missouri i izmerio). U izbočenjima je optika za određivanje udaljenosti do cilja metodom paralakse. Ne znam kakvi su tačni podaci, međutim prema mojim nekim formulama je tako široka optika u stanju da omogući određivanje udaljenosti do skoro 90 km.

I da, ta optika nije fiksno vezana za kulu već je na obrtnom postlju i ima od prilike nekoliko stupnjeva slobodnog micanja levo ili desno od osnovnog azimuta kule, što je upravo važno radi pronalaženja i akvizicije svih podataka o cilju unapred, pre nego se sama kula usmeri na cilj.

Obzirom da sam u tome potpuni amater me zanima da neko stručniji napiše nešto o tome.

Ajova je vraćena u upotrebu nakon pojave Kirova. Amerikanci nisu imali brod koji bi mogao odgovori sovjetskoj grdosiji koja bi potpotila američku starudiju iz udarca.

[attachment=1]

Što se tiče daljinomjera:vrlo jednostavno,mjeriš 1 kut i na osnovu toga izračunaš udaljenost.Evo pojednostavljena shema:

[attachment=1]

Hvala, tačno, da to je teorija, a maksimalna udaljenost na kojoj je ta aparatura upotrebljiva ipak postoji kako se približavamo uglu od 90 stepeni.

Не може да се мери удаљеност на даљини од 90км због закривљености Земље.
Теоретски би можда могао за неку планину, али то је све непрактично.

На куполама постоје засебни даљиномери и свака купола може да дејствује засебно, али се то користи ретко.
На командној кули ББ обично постоји већи даљиномер, и управљање ватром се врши заједно за све куле.

У чему је разлика ћеш најбоље да схватиш кад погледаш последњи бој Бизмарка. Пошто је погођен мост, Бизмарк није успео ни једном да погоди противника.

 Још један додатак за бомбардовање циљева на копну:
иако су гранате топова 406мм са тежином од тоне врло импресивне, оне су ипак намењене борби против других бродова. Анализа дејства бомбардовања мета у Јапану је показала да је при бомбардовању индустријских постројења учинак на циљу гранате 406мм био слабији од авио бомбе од 225кг.

Armour piercing - пробојне гранате 1225 кг, као основне гранате ББ, око 50-60%БК у просеку, имале су врло мало рушеће - фугасно дејство, јер им је експлозивно пуњење било тек нешто преко 20кг тротила, тј. око 2%. При крају рата, како је Јапан остао без капиталних бродова као примарних циљева таквих граната, удео АП граната у БК је смањиван. Биле су намењене управо за пробијање оклопа пре свега кинетичком енергијом, са секундарним дејством експлозива иза преграде, уколико се у току пробоја преграде не распадну. Што се тиче фугасних граната, све велике поморске земље које су имале ББ често су прерађивале фугасне гранате тешких топова у авиобомбе. Фугасне гранате америчких топова 16" Мк.7 са Ајове имале су масу од 862кг и пуњење око 20% експлозива, па је њихово дејство на циљу било слично удару "полупробојне" бомбе од 907кг/ 2000 фунти. Наменске авиобомбе танких зидова са максималним пуњењем и чеоним упаљачем без успорења биле су наравно ефикасније.

Кумборе упореди домет руских ракета и америчких топова.

Не знам одакле ти идеја да би се Киров проближавао Ајови. Он је конструисан као и сваки новији брод да се бори са дистанце, а не да улзи у артиљеријски окршај на малој раздаљини. ВПБР 31 би направио проблем овом бојном броду, а камоли неки јачи руски брод. На шта би личио после директног поготка 4 пројектила П-20 у надграђе?

Па ја и кажем да сам се бацио на теоретску расправу ШББ/КББ, и то у смеру који се мени допада. Шта могу кад волим бојне бродове! П-20 никад није сматран озбиљним оружјем већих бродова, али је био "најмања" ракета по габариту са своје 2,5 тоне. Као озбиљно оружје против УГНА СССР је имао најпре П-3, П-5, па П-500 Базалт, а  крајем 80их и П-700 Гранит. Ниједна Ајова до преградње није имала системе електронских противмера којима би одвратила погодак чак и П-20, па и са већег растојања.

И та најмања ракета има бојеву главу од близу пола тоне. Такве четири да ударе у Ајову не верујем да би се све завршило без озбиљних последица. Чак и да има тако јак оклоп шта би било са посадом на командном мосту када би га те ракете погодиле?

У осталом ако већ не верујеш да Киров може да растури овај превазиђени брод ево решења:

[attachment=1]

Ојса!

Командант брода и главни арт. официр су у борби свакако у бункеру на командном мосту, који је оклопљен 440мм оклопом. То је релативно мали простор, око 5 метара у пречнику, висине три спрата, где је БОЦ (не и арт. централа главног калибра, која је испод моста, око водене линије). Удар ракете у торањ моста би вероватно разнео главни оптички даљиномер (основе око 12м). Многе антене и опрема, као и велики део надграђа били би тешко оштећени, уз велике губитке у људству. Оно што ја покушавам да рашчланим, то је пре свега утицај погодака на пробијање/лабављење оклопне заштите, оштећење погона и продор воде. Нема тачних параметара да се предвиди да ли би погодци чак и велике ракете у  главни оклопни појас, па и оклопну палубу (којих на Ајови има три, укупне дебљине око 220мм) могли сигурно и у великој мери нарушити ове основне структуре и довести до потапања. Ракета са слике је надзвучна, има велику БГ, али грађена је од алуминијума, то није пробојни пројектил. Иако има велику кинетичку енергију, њена пробојност хомогене оклопне преграде је упитна, мада је рушеће дејство свакако огромно. Не знам колико класичне физичке формуле пробојности типа оне најраширеније Jacoba deMarre могу бити применљиве за овај случај, јер је време оклопљених бродова класичног типа неповратно прошло. То данас више нико не уме ни да рачуна, камоли да примени у пракси.  Неки принципи важе за тенковске оклопе, али тенк и бојни брод су врло слабо упоредиви. :P

Јасно је мени шта ти хоћеш да кажеш... Мислим да је брод неупотребљив ако му уништиш све антене на командном мосту у ако му нанесеш велике губитке у људству. Ко зна какву би још штету нанели пројектили које сам ти навео. Мада Ту-22М носи три Х-22, а Киров има, мислим, 20 ракета брод-брод. Да испали цео бробени комплет не верујем да би Ајова остала читава.

Ако поредите Киров и Ајову, 80-их је Ајова носила и 32 Томахавка и 16 Харпуна. Не знам да ли су Томахавци били у против-бродској верзији.
Киров би могао да дејствује по броду и са С-300.

Шта је имала од система заштите?

Било је неколико система Phalanx и диполних бацача SRBOC. Мислим да је код пропелера био уграђен систем prairie/masker ради маскирања шума пропелера. ПВО ракета није било, јер је брод реконструисан у артиљеријско - противбродској намени и за напад на копнене циљеве. До почетка 2000их више хиљада граната 406мм чувано је у складиштима. Барутна пуњења била су из четири дела. Био је у развоју и поткалибарни пројектил 280мм, али се од њега одустало. Кутијасти лансери за Томахавке били су оклопљени против шрапнела и мањих граната.

Само Phalanx.
Мада је код свих новијих америчких ”капиталаца” слаба заштита - то обављају бродови из пратње.

У случају сукоба ова два брода би много значило ко би први открио противника и отворио ватру.

Зар Киров нема ракете већег домета од Ајове?

Домет П-500 Базалт је око 400, а П-700 Гранит око 500км. То је слично домету Томахавка, с тим што је Томахавк подзвучан, око 900км/ч, а Гранит лети брзином од три маха. Не знам тачно колико је Томахавк у противбродској варијанти "sea-skimmer", али бих рекао да лети вишље од Харпуна, па је сигурно уочљивији. БГ Томахавка је 454кг/1000 фунти, не знам колико је од тога експлозива, али кошуљица БГ је прилично дебела, колико се сећам из МЈВ.

Dejstva iz glavne baterije na USS Iowa.


[attachment=1]

Majstore dobar ti je redni broj posta :klap :klap :klap :klap :klap

Hvala, prestao sam odavno na to da obraćam pažnju  :)


Fotografija na kojoj zabeležen trenutak kada naftonosac USS Merrimack (AO-179) tankuje gorivom BB USS Iowa.

[attachment=1]

Još jedan iz klase ovih brodova, ovog puta USS Wisconsin (BB-64), snimak iz 1947. godine.


[attachment=1]

Barem tri su iz te vrste.

Najdalji bi mogao biti Englez?

Sigurno neki od britanskih bojnih brodova.

Sa Iowama je mogao ploviti samo Renown. Izgleda mi da ima samo tri glavne kule (3x2 381mm) i dva dimnjaka pa bi to mogao biti samo on.

На горњој слици су све четири Ајове. Слика је снимљена 1954.
Има и још једна из исте серије.
http://www.ibiblio.org/hyperwar/OnlineLibrary/photos/sh-usn/usnsh-m/bb63-m8.htm

[attachment=1]

https://www.youtube.com/watch?v=F4E_p-nijRw

Začudilo me je koliko je tikovina palube propala. Amerikanci obično vrlo vode računa o memorijalnim brodovima, pa mi je tim pre žao zbog toga.

https://youtu.be/C2sYtq7hI74

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Čim je CG ušla u NATO, naučili su amerikance kako se brodovi (ne)održavaju, pa su se ovi ugledali na 31, 32, CG podmornice, RTOP ....

I verovatno su došli do zaključka: nisu ovi momci iz CG ni ludi. Treba i mi nešto da naučimo od njih.

А ББ типа Ајова су ипак стари око 75 година, није предвиђена њихова реактивација и заувек ће остати музејски бродови. Опрема и инсталације су већ сувише стари за било какву употребу. Њихова модернизација 80их година била је сумњиве исплативости, мада је ангажовање у заливском рату 1991. запамћено по врло ефикасном бомбардовању ирачке обале и циљева до дубине од преко 30км од обале. Ништа се не може мерити са ударом разорне гранате од 406мм и 864кг. Панцирне гранате 1227кг нису коришћене иако су могле бити ефикасне против дубоко укопаних бункера. Чуо сам да су недавно уништене све резерве барутних пуњења и граната за топ Мк7 406мм/50. Штета, али њима више нема места у савременом рату.

Barut je uništen je je prastari i verovatno je procenjeno da bi mogao biti nestabilan.

Ako zatreba nije problem napraviti nova barutna punjenja...

Ali uništene su i granate, a to nije baš lako napraviti, tim pre što nema više ni mašina za obradu 406mm čeličnih otkovaka dugih oko 180cm.

https://youtu.be/sv1RTFzJuYM

https://youtu.be/nevcyobcpBc

U temi o glavnom tenku M-84 se često priča o njegovom sistemu opravljanju vatrom (SUV). Kako sam informatičar po struci, tako me ponekad fascinira kako su nekada rešavali probleme koje danes rešavamo često uz pomoć digitalnih računala, nekada se valjda rešavalo analognim elektroničkim sklopovima (analogno računalo), no pre toga, što je i ovde primer, elektro-mehaničkim analognim računalima. U pitanju je SUV na ratnim brodovima SAD (pa i na najvećim bojnim brodovima klase "Iowa") "Mark 1 Fire Control Computer":

https://en.wikipedia.org/wiki/Mark_I_Fire_Control_Computer (https://en.wikipedia.org/wiki/Mark_I_Fire_Control_Computer)

Još lepše od suhoparnog opisa je videti kako se izvode pojedine računske operacije mehaničkim putem (npr. zbrajanje, oduzimanje, deljenje, i slično). Video zapis prvog dela je ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=gwf5mAlI7Ug (https://www.youtube.com/watch?v=gwf5mAlI7Ug)

Malo ću odstupiti od teme, ali ću postaviti ilustraciju koliko dugo su se analogni (elektro - mehanički računari) koristili u oružnim sistemima. Slika koju postujem predstavlja prednji panel analognog računara na rubežu. Služio je za postavku početnih elemenata za gađanje. Dalje proračune su vršile neki analogno - digitalni hibridi, preteče savremenih digitalnih računara.
Hoću reći: rubež je postao operativan sredinom sedamdesetih, i analogni računari su još uvek bili u upotrebi.

I još nešto: ja sam pohađao elektrotehniku od 1975 do 79. godine. Predmet Osnove automatike se bazirao na analognim računarima, izučavali smo ga 4 semestra. O digitalnoj tehnici smo malo učili; nekoliko semestara - osnove, kroz razne predmete.

Hvala, jako lepa slika, ali i to je očito tuđa, ovoga puta ruska/sovjetska pamet.

https://youtu.be/OgdGWw7Jpyo

Ne bih dužio, jer je ionako van teme, ali JRM je kupovala kvalitetnu opremu, tamo gde ju je mogla nabaviti. Nabavljano je od Engleza, od Nemaca, Francuza, Rusa, a ponešto je pravljeno i u Jugoslaviji. Zašto bi npr. Zrak pravio sekstant - kad je Kelvin Hughes bio proveren kao najbolji na svetu. Rikard Benčić je pravio dobre propelere za neke brodove, ali tamo gde se tražio vrhunski kvalitet, npr. kod podmorničkih propelera, obraćali su se k Stone Manganese, a za RTOP - KaMeWa.