PALUBA

Sukobi u Mjanmaru


28.08.2009.

Novi sukobi izbili su između režimskih snaga Mjanmara i jedne etničke grupe u udaljenoj oblasti Šan na severoistoku zemlje, zbog čega je više desetina hiljada ljudi prebeglo u susednu Narodnu Republiku Kinu, saopštili su danas državni mediji u Pekingu.

[attachment=1]
 
NR Kina je uputila poziv Mjanmaru da održi stabilnost u toj pograničnoj oblasti i da obezbedni sigurnost i legalna prava kineskih državljana koji žive u tom delu susedne države, navodi se u saopštenju postavljenom na Internet stranici Ministarstva spoljnih poslova NR Kine, preneo je Rojters.

Sukobi su izbili posle razmeštanja snaga vojne hunte koja vlada u Mjanmaru u oblasti Šan u kojoj ima mnogo etničkih Kineza koji već više od decenije tu žive i razvijaju posao, najčešće prekograničnu trgovinu.
Najžešći sukobi su vođeni u četvrtak u Kokangu zbog čega je veliki broj lokalnih stanovnika potražio sigurnost na kineskoj teritoriji.

Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice između 10.000 i 30.000 civila je napustilo svoje domove i imovinu bežeći pred nasiljem. Prema izjavi jednog od izbeglica iz Kokanga, najmanje 10 civila je ubijeno u sukobima, dok su radnje i druga imovina kineskih državljana u tom gradu opljačkani.

Aung Zav, izdavač magazina "Iravadai", čije je sedište u Tajlandu, ocenio je da su sukobi odavno očekivani i da tenzije nisu porasle samo između režimskih snaga i etničkih lokalnih grupa, već i između Mjanmara i NR Kine koja je pojačala mere bezbednosti duž zajedničke granice.

Neki analitičari smatraju da mjanmarska vojna hunta želi da preuzme kontrolu u toj oblasti od lokalnih vlasti, što neće biti lak posao, naveo je Rojters.

Po jednom mišljenju, time režim želi da pred izbore, koji će biti održani 2.010 posle pauze od 20 godina, prisili etničke grupe da se pridruže graničarima pod kontrolom vojske. Drugi misle da vlasti jedino žele da razoružaju te grupe i stave ih pod kontrolu.

Izvor: Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Smirena situacija u Mjanmaru


30.08.2009

Sukobi trupa Mjanmara i pobunjenika kineske nacionalne manjine smirili su se, pošto je prethodno zbog tog konflikta u Kinu prebeglo više hiljada izbeglica.

Najmanje jedna osoba je poginula, a više desetina je ranjeno kada je u Kinu bačena bomba iz Mjanmara, piše list Čajna dejli. Agencija Sinhua navodi da se Mjanmar izvinio zbog kineskih žrtava u sukobu, zahvalio kineskoj vladi zbog prijateljskog odnosa prema državljanima Mjanmara i obećao da će zaštiti bezbednost i prava građana kineske nacionalnosti u Mjanmaru.

Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova u petak je rekla da se Peking nada da će Mjanmar prikladno rešiti unutrašnje probleme i očuvati stabilnost regiona, prenosi Sinhua.

Agencija AP ocenjuje da je Kina zabrinuta zbog tih sukoba budući da bi mogli da ugroze stabilnost uoči proslave 60. godišnjice uspostavljanja Narodne Republike Kine 1. oktobra.

AP navodi i da su sukobi ugrozili ranije bliske odnose Kine i vojne hunte u Mjanmaru koja pokušava da pokori nekoliko naoružanih nacionalnih grupa u pograničnim oblastma da bi osigurala da izbori sledeće godine, prvi put nakon dve decenija, prođu glatko.

Visoki komesar UN za izbeglice rekao je da je avgusta do 30.000 ljudi prešlo u Kinu sa severa Mjanmara i da im kineske vlasti obezbeđuju humanitarnu pomoć.

AP prenosi da je izvor iz bolnice rekao da je posle jučerašnje eksplozije bombe, u bolnicu u okrugu Čengkang primljeno najmanje 25 ranjenih Kineza iz Mjanmara.

Prema navodima Sinhue, izbeglice se vraćaju iz Kine pošto se situacija smirila.

Zvaničnik Kancelarije za javnu bezbednost u kineskom okrugu Čengkang, koja nadzire pograniču oblast, rekao je danas da od juče nema borbi, navodi AP dodajući da je nekoliko pobunjenika reklo da su predali oružje kineskim zvaničnicima.

Većina izbeglica pripada kineskoj etničkoj grupi Kokang. AP prenosi reči da urednik časopisa burmanske imigracije Iravadi smatra da Kina u ovom sukobu igra dvostruku ulogu: s jedne strane podržava etnicku grupu Kokang, a s druge strane mjanmarsku huntu.

Izvor: Beta (http://www.beta.rs)

Državna televizija o sukobima


31.08.2009

Državna televizija Mjanmara javila je da je u poslednja tri dana u sukobima poginulo 26 pripadnika snaga bezbednosti i osam pobunjenika kineske manjine.

[attachment=1]
_{Kamp za mjanmarske izbeglice na jugu Kine (Beta)}

To je prvi put da državna televizija javlja o sukobima između vojske Mjanmara i pobunjeničke grupe Kokang na severo-istoku zemlje. Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice, ti sukobi su naterali oko 30.000 ljudi da izbegnu u Kinu.

Televizija je izvestila da je 15 vojnika poginulo u sukobima u Kokangu, regionu države Ssan gde je većinsko kinesko stanovništvo, dok je 13 policajaca i 34 vojnika ranjeno.

Navodi se da su ti sukobi u kojima je stradalo i osam pobunjenika, sada okončani i da je vojska od pobunjenika zaplenila 640 komada oružja.

Pozivajući se na izvor blizak vlastima pogranične provincije Junan, kineska agencija Sinhua je javila da su izbeglice već polako počele da se vraćaju u svoje domove u Mjanmaru gde je stanje uglavnom mirno.

Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova u petak je rekla da se Peking nada da će Mjanmar prikladno rešiti unutrašnje probleme i očuvati stabilnost regiona.

Agencija Sinhua navodi da se Mjanmar izvinio zbog kineskih žrtava u sukobu, zahvalio kineskoj vladi zbog prijateljskog odnosa prema državljanima Mjanmara i obećao da će zaštiti bezbednost i prava građana kineske nacionalnosti u Mjanmaru.

Analitičari smatraju da su sukobi ugrozili ranije bliske odnose Kine i vojne hunte u Mjanmaru koja pokušava da pokori nekoliko naoružanih nacionalnih grupa u pograničnim oblastma da bi osigurala da izbori sledeće godine, prvi put nakon dve decenija, prođu glatko.

Izvor: Beta (http://www.beta.rs)

Počela je ofanziva vladinih snaga na pobunjenike u severnom delu zemlje, blizu kineske provincije Junan. Sukob je počeo pre osam dana (9. Juna), kada je laki pešadijski bataljon Vojske Mijanmara napao položaje Kačinskih separatista. Sukobi se trenutno odvijaju oko sela Sang Gang, i do sada je poginulo oko 16 pripadnika Vojske Mijanmara i 5 pobunjenika, a oko 2000 stanovnika je izbeglo iz svojih domova, od kojih su neki već stigli u Kinu.

Neredi u Mjanmaru


23.10.2012

Troje ljudi je poginulo, a stotine kuća je spaljeno u sukobima između muslimana i budista na zapadu Mjanmara.

[attachment=1]

U sukobima između muslimana i budista na zapadu Mjanmara troje ljudi je poginulo a stotine kuća je spaljeno, saopštile su vlasti u toj zemlji.

Povod za sukobe je navodno silovanje i ubistvo jedne budistkinje od strane tri muslimanska muškarca u maju ove godine. Glavni tužilac u pokrajini Rakain, Hla Tein, saopštio je da je nasilje izbilo u nedelju u dve opštine severno od pokrajinske prestonice Sitve.

Tein je dodao da su vlasti u ponedeljak uvele policijski čas u ovim opštinama.

Izvor: RTS (http://www.rts.rs)

Petoro mrtvih u sukobima u Majnmaru


25.10.2012

U verskim sukobima u Mjamnaru najmanje pet ljudi je poginulo, a 80 povređeno. To je izazvalo novi egzodus muslimana u logore koja čuvaju vojska i policija.

[attachment=1]

Na stotine kuća je spaljeno u okršajima poslednjih dana između muslimana Rohingja i budista na zapadu Mjanmara u državi Rakin, gde je od juna ubijeno najmanje 95 ljudi, a na desetine hiljada raseljeno, saopštile su lokalne vlasti.

"Najmanje petoro ljudi je ubijeno, a oko 80 povređeno u poslednja četiri dana od kada su izbili sukobi u četiri mesta", rekao je predstavnik države Rakin Mjo Tant.

Nekoliko kuća je jutros zapaljeno u još jednom selu, rekao je on telefonom agenciji AFP. Prema njegovim rečima, vojska sada pomaže policiji da se spreče dalji okršaji i paljevine.

Napetosti su velike, a na nekoliko mesta ključa u državi na granici sa Bangladešom, pa je uveden policijski čas, a desetine hiljada muslimana Rohingja su potražili spas u kampovima koje su organizovale vlasti.

Nekoliko stotina Rohingja je stiglo ove nedelje brodovima u glavni grad države Sitvu da bi potražilo sklonište pred sukobima.

Agencija za izbeglice UN je procenila da je više od 1.000 raseljenih ljudi došlo u Sitve proteklih dana, a da je još više na putu. Procenjuje se da je oko 75.000 ljudi raseljeno u Rakini, uglavnom Rohingja.

U Mjanmaru je u poslednje vreme bilo nekoliko protesta budista protiv manjine Rohingja, koji nemaju svoju državu i žive na granici Mjanmara i Bangladeša. UN smatraju ovu grupu jednom od najprogonjenijih manjina na planeti, jer nisu dobrodošli ni u jednoj zemlji.

Vlada Mjanmara Rohingje smatra za strance, dok ih mnogi stanovnici doživljavaju kao ilegane imigrante iz Bangladeša i neprijateljski se odnose prema njima.

Procenjuje se da u Mjanmaru živi oko 800.000 Rohingja, dok ih u Bangladešu ima oko 300.000, ali iako je to muslimanska zemlja oni nisu dobrodošli ni tamo.

U glavnom gradu Rakina, Sitveu, na hiljade Rohingja živi u getu iza bodljikave žice i pod oružanom stražom, a segregacija između dveju zajednica se intenzivirala nakon junskih sukoba.

Ovo krvoproliće je bacilo senku na ostvarene reforme novih civilnih vlasti Mjanmara. Vlada je odbacila optužbe da su snage reda prekoracile ovlašćenja u Rakinu, nakon što su Ujedinjene nacije izrazile strahovanje zbog progona muslimana.

Predsednik Mjanmara Tein Sein priznao je nedavno da zemlja nema drugi izbor nego da prihvati međunarodnu pomoć za Rohingje ili će se naći pred osudom inostranstva.

Seinovo prihvatanje strane pomoći je predsednikov odgovor na seriju protesta većinskih budista u Mjanmaru protiv napora svetskih islamskih tela da se pomogne muslimanima pogođenim verskim nasiljem.

On je upozorio da bi neredi na zapadu mogi da ugroze proces započetih političkih i privrednih reformi u toj zaostaloj zemlji bogatoj sirovinama, koja je bila skoro pola veka pod vlašću vojne hunte.

Izvor: Tanjug (http://www.tanjug.rs)

U Mjanmaru 56 osoba ubijeno u verskim sukobima


25.10.2012.

U novom talasu verskih sukoba u zapadnom Mjanmaru najmanje 56 ljudi je poginulo, a gotovo 2.000 kuća je uništeno u najnovijem talasu etničkih i verskih sukoba.

Mnoge kuće su spaljene u okršajima poslednjih dana između muslimana Rohingja i budista na zapadu Mjanmara u državi Rakin, gde je od juna ubijeno najmanje 95 ljudi, a na desetine hiljada raseljeno, saopštile su lokalne vlasti, prenose agencije.

To je izazvalo novi egzodus muslimana u logore koja čuva policija i vojska, saopštili su danas zvaničnici koji strahuju da bi krvavi bilans mogao još porasti.

- Najmanje 56 ljudi, Rahingja i budista, ubijeno je u poslednja četiri dana od kada su izbili sukobi u četiri mesta - rekao je vladin zvaničnik.

Prema njegovim rečima, vojska sada pomaže policiji da se spreče dalji okršaji i paljevine.

Napetosti su velike, a na nekoliko mesta ključa u državi na granici sa Bangladešom, pa je uveden policijski čas, a desetine hiljada muslimana Rohingja su potražili spas u kampovima koje su organizovale vlasti.

Reforme koje je Mjanmar počeo da sprovodi biće ugrožene ako se nastave verski sukobi na zapadu zemlje, upozoravaju UN.

Portparol generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki Muna istakao je da "napadi, pretnje i ekstremistička retorika moraju da se obustave", javila je Agencija Frans pres.

U suprotnom, "društveni red mogao bi nepopravljivo da se naruši, a reforme koje sprovodi vlada verovatno bi bile ugrožene", upozorio je on.

Najnovije krvoproliće bacilo je senku na ostvarene reforme novih civilnih vlasti Mjanmara, kojim je skoro pola veka upravljala vojna hunta.

Izvor: Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Pobunjenici proglasili jednomesečno primirje, Rohindže masovno beže iz Mjanmara


Pobunjenici muslimanske manjine Rohindža u državi Rakin u Mjanmaru proglasili su danas jednostrani jednomesečni prekid vatre. Oni su od kraja avgusta krenuli u napade na policijske stanice u toj državi što je izazvalo uzvratnu kampanju represije mjanmarskih snaga i egzodus od oko 300.000 pripadnika te muslimanske manjine.

[attachment=2]

"Vojska spasa Rohindža iz Arakana (ARSA) proglašava privremeni prekid vojnih ofanzivnih operacija", navela je ta pobunjenička grupa u saopštenju preko Tvitera.

ARSA, poznatija lokalno pod imenom Harakah al Jakin (Pokret vere, na arapskom), dodala je da time želi da omogući dostavljanje humanitarne pomoći.

Pobunjenici su od 25. avgusta koordinisali napade mačetama i noževima na više desetina majnmarskih graničnih stanica. Ta grupa je rekla da je uzela oružje da bi odbranila prava muslimanske Rohindža manjine. Decenijama ta manjina koja broji oko milion ljudi, podvrgnuta je diskriminaciji u Mjanmaru, većinski budističkoj zemlji.

Meštani iz sela na severu države Rakin su većinom pobegli pred uzvratnom operacijom mjamnarske vojske. Većina njih utočište je potražila u susednom Bangladešu gde su stigli peške ili čamcima posle višednevnog hoda po kišnom vremenu. Te dve zemlje imaju granicu dugu 278 kilometra, a četvrtinu te granice čini reka Naf.

Posle dugog puta po kiši i bez hrane, Rohindža izbeglice često su bolesne i jako slabe, navele su nevladine organizacije. Neki od njih imali su i rane od metaka. Na kraju put oni su nailazili na kampove već prepune bez uslova da ih prihvate. Ukupno se veruje da je uz 87.000 Rohindža koji su pobegli posle nasilja u oktobru, i onih koji su pobegli posle sadašnjih okršaja oko trećina Rohindža iz Mjanmara, gde se procenjuje da ih ima oko milion, sada nalazi u Bangladešu.

[attachment=3]

Vlasti Mjanmara objavile su juče da će formirati kampove da prihvate raseljene Rohindže, posle novog poziva UN, koji je zatražio od Aung San Su Ći, koja ima vodeći položaj u zemlji sada, da se "mobiliše".

Oko 27.000 budista i hinduista takođe je pobeglo iz svojih sela i našlo utočište u manastirima i školama na jugu tog regiona.



Novo opasno žarište

Konflikt koji je izbio u Mjanmaru, bivšoj Burmi, i moguće etničko čišćenje koje budistički nacionalisti sprovode nad muslimanskom manjinom, preti da ceo svet okrene protiv nekadašnje ikone demokratskog pokreta i sadašnje premijerke Mjanmara Aung San Su Ći. Milioni ljudi su već na nogama.

[attachment=4]

Mjanmar, bivša Burma, dugo nije zaokupljao pažnju svetskih medija. Zemlja se izvukla iz višedecenijske vojne diktature, a nekadašnja politička zatočenica vojne hunte i dobitnica Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći postala je premijerka zemlje.

Međutim, Mjanmar, kao i mnoge postkolonijalne države, uzdrmane su danas velikim međunacionalnim i međuverskim konfliktima koji korene vuku iz daleke prošlosti, piše portal "Sputnjik".

Sukob koji je 25. avgusta izbio u mjanmarskoj severozapadnoj provinciji Rahineu doveo je Mjanmar opet na svetske naslovnice. Alarmantne vesti o etničkom čišćenju muslimanskog naroda Rahinđa („Hjuman rajts voč“ objavio je da se na satelitskim snimcima regiona vide zapaljena sela) dovele su do protesta muslimana i aktivista za ljudska prava širom sveta i apela svetskih lidera da se nasilje zaustavi što pre.

Konflikt koji je izbio u Mjanmaru, bivšoj Burmi, i moguće etničko čišćenje koje budistički nacionalisti sprovode nad muslimanskom manjinom, preti da ceo svet okrene protiv nekadašnje ikone demokratskog pokreta i sadašnje premijerke Mjanmara Aung San Su Ći. Milioni ljudi su već na nogama.


[attachment=5]

Mjanmar, bivša Burma, dugo nije zaokupljao pažnju svetskih medija. Zemlja se izvukla iz višedecenijske vojne diktature, a nekadašnja politička zatočenica vojne hunte i dobitnica Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći postala je premijerka zemlje.

Međutim, Mjanmar, kao i mnoge postkolonijalne države, uzdrmane su danas velikim međunacionalnim i međuverskim konfliktima koji korene vuku iz daleke prošlosti.

Sukob koji je 25. avgusta izbio u mjanmarskoj severozapadnoj provinciji Rahineu doveo je Mjanmar opet na svetske naslovnice. Alarmantne vesti o etničkom čišćenju muslimanskog naroda Rahinđa („Hjuman rajts voč“ objavio je da se na satelitskim snimcima regiona vide zapaljena sela) dovele su do protesta muslimana i aktivista za ljudska prava širom sveta i apela svetskih lidera da se nasilje zaustavi što pre.

Aktivisti za ljudska prava poput Malale Jusufzaija i južnoafričkog nadbiskupa Dezmonda Tutua apelovali su da mjanmarske vlasti prestanu sa progonom muslimana, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nazvao je poslednje događaje u provinciji Rahineu genocidom nad muslimanima, a ruski predsednik Vladimir Putin, u zajedničkom rusko–egipatskom saopštenju posle samita lidera zemalja BRIKS-a, rekao je da se dve zemlje protive svakom nasilju.

Posle vesti da su stotine hiljada pripadnika naroda Rohinđa izbegle u susedni Bangladeš, svetski političari šalju oštre reakcije, a nisu izostale ni demonstracije širom sveta. Prema podacima UN, oko 123.000 izbeglica prešlo je mjanmarsku granicu sa susednim Bangladešom.

U Moskvi je ispred Ambasade Mjanmara protestovalo nekoliko stotina ljudi, dok se u čečenskoj prestonici Groznom okupilo više od milion građana. Demonstracije su održane i u Indoneziji, Maleziji, Turskoj, Australiji i drugim zemljama. Konflikt između muslimana i budista u provinciji Rahineu, koji je ponovo eskalirao 25. avgusta, kada su Rohinđa militanti napali policijske i vojne punktove širom provincije, vuče korene još iz 19. veka, a u postkolonijalnoj Burmi je intenziviran.

Pobuna Rohinđa naroda traje, praktično, od 1947. godine i od tada se tek povremeno smiruje. Nema decenije u 20. veku kada burmanska ili mjanmarska vojska nije morala da interveniše protiv Rohinđa militanata.

Dok je na indijskom potkontinentu trajala britanska dominacija, konflikata između budista i muslimana u Burmi nije bilo, a sukobi počinju stvaranjem nezavisnih država Indije, Pakistana i Burme. Premda su mnogi muslimani učestvovali u burmanskom političkom, kulturnom i ekonomskom životu, Rohinđe Burmu nikada nisu prepoznavali kao svoju državu. Za to su odgovorne i burmanske vlasti, koje su Rohinđe uvek smatrale uljezima.

[attachment=7]

Rohinđe imaju svojih specifičnosti u odnosu na druge muslimane u Burmi. Dok većina burmanskih muslimana govori bamar jezikom i živi u gradovima, gde se bave trgovinom, Rohinđe žive u ruralnim predelima uz granicu sa Bangladešom, bave se zemljoradnjom i govore bengalskim narečjem, deleći sa stanovnicima te zemlje zajedničku kulturu.

Zato i ne treba da čudi da su političke vođe Rohinđa naroda, u vreme sticanja nezavisnosti Indije, Pakistana i Burme želele da se priključe Istočnom Pakistanu, od koga će 1971. godine nastati Bangladeš. Međutim, tvorac Pakistana Muhamed Ali Džinah to je odbio i Rohinđe ostaju u sastavu Burme u kojoj nemaju nikakva prava. Burmanske vlasti nikada im nisu omogućile da dobiju državljanstvo (iako priznaju 135 raznih etničkih grupa), što im je onemogućavalo školovanje ili pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje.

Takav stav vlasti prema Rohinđama leži u predrasudi da su pripadnici tog naroda potomci muslimanskih pridošlica i izgnanika, koje su u 19. veku britanske vlasti naselile u regionu kao jeftinu radnu snagu. Burmanski istoričari smatraju da je etnonim „Rohinđa“ nastao pedesetih godina prošlog veka kako bi do tada bezimenom muslimanskom entitetu dao ime prema državi u kojoj su naseljeni (Rahine), što bi im omogućilo da traže njenu teritoriju za sebe.


Mapa provincije Rahine u severozapadnom Mjanmaru. Rahinđa narod živi u velikoj većini u oblastima obeleženoj tamno braon bojom. Svetlo braon bojom obeležene su oblasti gde su Rahinđe u manjini
[attachment=1]

Međutim, britanski autor Fransis Vejd u upravo objavljenoj knjizi „Neprijatelj u Mjanmaru: budističko nasilje i pravljenje muslimanskog ’drugog‘“ tvrdi da je britanski botaničar Fransis Bjukenen Hamilton na teritoriji današnje provincije Rahine naišao na muslimanski narod sličnog imena još 1799. godine.

Britanski novinar i stručnjak za Mjanmar Bertil Lintner ne slaže se sa Vejdom i smatra da je ime Rohinđa naroda plod povlačenja međudržavnih granica tokom perioda dekolonizacije. Sve što su burmanske i mjanmarske vlasti uradile prema Rohinđama od 1947. godine do danas samo je doprinelo da se situacija radikalizuje i da razne radikalne organizacije među Rohinđama steknu podršku.

Ovo danas samo je eskalacija sukoba koji, uz povremena pogoršanja traje od 2011. godine. Prvu eskalaciju sukob je doživeo 2012, a drugu 2016. godine, kada su zvaničnici UN optužili mjanmarsku vojsku za etničko čišćenje Rohinđa.

Ono što ceo svet najviše šokira je uporno ćutanje mjanmarske demokratske Vlade pod predsedništvom Aung San Su Ći. Njeno uporno odbijanje da se založi za popravljanje statusa Rohinđa i poslednje odbijanje humanitarne pomoći UN ne može da se opravda ni tvrdnjama da je mjanmarska vojska, koja je do skoro držala diktatorsku vlast u zemlji, otuđena od Vlade.

Vlada je takođe odbila sve optužbe za zloupotrebu sile. Februara 2017. godine UN su objavile izveštaj na osnovu obdukcionih nalaza u kojima se tvrdi da su vladine trupe najverovatnije činile zločine protiv čovečnosti. U jednom od retkih intervjua Aung San Su Ći je izjavila da je izraz „etničko čišćenje“ isuviše jak da bi opisao situaciju u Rahineu.

Takođe, Vlada Mjanmara ograničava pristup zvaničnicima UN u Rahine.

Burmanska mreža za ljudska para, čije je sedište u Londonu, objavila je izveštaj u kojem se kaže da se muslimani u celom Mjanmaru suočavaju sa progonom za koji se optužuju budistički sveštenici i ultranacionalističke grupe.

[attachment=8]

Što se provincije Rahine tiče, izveštaj naglašava rastuću segregaciju između budista i muslimana i ozbiljna ograničenja za putovanja za Rohinđe, što im onemogućava pristup školama i zdravstvenim ustanovama.

Položaj muslimana u Mjanmaru tako postaje najveći izazov za demokratsku Vladu Aung San Su Ći. U Rahineu još nema govora o radikalizaciji Rahinđa i njihovom okretanju ka organizacijama sličnim DEŠU-u u Siriji ili „Taliban“ u Avganistanu.

Ako se to desi, odgovornost bi mogla da snosi i Vlada Mjanmara.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/novo-opasno-zariste-muslimani-ustaju-sirom-planete-zbog-naroda-koji-je-zbrisan/3wls3fg)

Tilerson pozvao na prekid progona Rohindža


Američki državni sekretar Reks Tilerson pozvao je danas mjanmarsku vojsku da prekine "progon" muslimanske manjine Rohindža, čiji pripadnici masovno beže iz Mjanmara.

[attachment=1]

"Moramo podržati vođstvo Aung San Su Ći ali vojsci moramo jasno reći da je ovo neprihvatljivo. Ovaj progon mora prestati, ovo što mnogi nazivaju etničkim čišćenjem mora prestati", rekao je Tilerson na konferenciji za novinare sa svojim domaćinom, britanskim ministrom spoljnih poslova Borisom Džonsonom.

Šef američke diplomatije je ocenio da je ovo "ključni momenat" za "mladu nastajuću demokratiju" i izjavio da razume "kompleksnu situaciju u kojoj se nalazi Aung San Su Ći", dobitnica Nobelove nagrade za mir.

I Džonson je pozvao Su Ći da iskoristi "svoj moralni autoritet" za pomoć Rohindžama.

"Niko ne želi povratak vojne vlasti u Mjanmaru, niko ne želi povratak generala. Ali ključno je jasno reći da je ovo užasno i da će ti ljudi moći da se vrate u Mjanmar (...) i da će kršenje ljudskih prava i ubistva stotina ili čak hiljada prestati", rekao je Džonson.

Od kraja avgusta, više od 379.000 Rohindža je izbeglo u susedni Bangladeš, bežeći od kampanje koja je usledila posle nekoliko pobunjeničkih napada na vojne i policijske punktove u Mjanmaru.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/tilerson-pozvao-na-prekid-progona-rohindza/pejd84v)

"Žao nam je zbog patnje muslimana, moramo da proverimo šta se dešava"


Liderka Mjanmara Aung San Su Ći izjavila je danas da je Mjanmar "spreman" da organizuje povratak više od 410.000 Rohindža izbeglih u susedni Bangladeš o dodala da joj je "iskreno žao" civila koji su se "našli u u zamci krize".

- Spremni smo da započnemo proveru identiteta izbeglica u cilju njihovog povratka - rekla je u zgradi parlamenta u glavnom gradu Mjanmara, Najpjidou u najavljenom televizijskom obraćanju posle više od tri nedelje nereda na zapadu Mjanmara.

Međutim, ono što zapanjuje je izjava da se pod hitno treba proveriti zašto su ti ljudi otišli iz zemlje.

- Zabinuti smo činjenicom da su brojni muslimani otišli u Bangladeš. Moramo proveriti zašto se taj egzodus događa - rekla je ona.

Dok kriza i spoljni pritisak jačaju nacionalizam u Mjanmaru, odakle je više od 400.000 Rohindža izbeglo u Bangladeš a vojska sprovodi veliku kaznenu operaciju u državi Rakin, UN govore o "etničkom čišćenju".

Govor dobitnice Nobelove nagrade za mir se očekivao s nestrpljenjem, imajući u vidu da je do sada izražavala bezrezervnu podršku vojsci, optuženoj za kršenja prava pod maskom antiterorističke operacije.

- Osuđujemo svako kršenje ljudskih prava - rekla je Su Ći, ne govoreći o vojsci koja se optužuje za paljenje sela i ubijanje civila.

Liderka Mjanmara je navela da su "snage bezbednosti dobile instrukcije da preduzmu sve neophodne mere da bi se sprečila kolateralna šteta i da civili ne bi bili povređeni" tokom antiterorističke akcije.

- Iskreno nam je žao zbog patnje onih koji su se našli u zamci ove krize - rekla je Su Ći, dodajući da ne želi da verska opredeljenja dele Mjamnar.

Izrazivši žaljenje zbog "svih grupa koje su raseljene zbog nasilja, rekla je da je njena zemlja spremna da u bilo kom trenutku primi natrag izbeglice, koje će podvrgnuti "proveri".

Za sada nije jasno koliko će od oko 410.000 izbeglica biti kvalifikovano za povratak, napominje AFP.

Su Ći je danas rekla i da većina - "više od polovine" - sela u kojima žive pripadnici tog muslimanskog naroda nije pogođena nasiljem, pozvavši strane diplomate koje su se okupile u prestonici radi njenog govora da obiđu sela koja nisu ugrožena, navodi AP.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/konacno-se-oglasila-su-ci-zao-nam-je-zbog-patnje-muslimana-moramo-da-proverimo-sta-se/n7m2pkw)

UN: Egzodus Rohingja se nastavlja


Ujedinjene nacije upozorile su na to da se egozodus Rohingja iz Mjanmara u Bangladeš nastavlja, šest nedelja od kako je počeo.

Više od 515.000 Rohingja je do sada stiglo u Bangladeš iz mjanmarske provincije Rakhina, od vojne operacije mjanmarskih bezbednosnih snaga, prenosi Rojters. UN su vojnu ofanzivu Mjanmara opisalo kao etničko čišćenje, međutim, Mjanmar insistira da se njena vojska bori protiv terorista koji ubijaju civile i spaljuju sela.

Podsekretar UN za humanitarna pitanja Mark Loukok ponovio je apel za zaustavljanje krize i rekao da je sadašnja situacija "neprihvatljiva".

- "Dolazak izbeglica iz Mjanmara nije zaustavljen. Još uvek je tamo stotine hiljada Rohingja i želimo da budemo spremni za slučaj da se egzodus nastavi", rekao je on na konferenciji za novinare u Ženevi.

Prema njegovim rečima, Mjanmar bi narednih dana trebalo da poseti zvaničnik UN.

Ta organizacija je navela da svaki dan u Bangladeš stigne u proseku oko 2.000 Rohingja, dok su mjanmarski zvaničnici navele da su pokušali da ubede grupe ljudi da ne odlaze u Bangladeš, ali da nisu mogli da zaustave ljude koji nisu državljani te zemlje.

Mjanmarska državna novinska agencija objavila je danas da se veliki broj muslimana sprema da pređe granicu, a koji su kao razlog odlaska naveli težak život, zdravstvene probleme, nesigurnost i strah da će postati manjina.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=10&dd=06&nav_category=78&nav_id=1311323)

Prevrnuo se brodić sa Rohingja izbeglicama, 12 mrtvih


Najmanje 12 ljudi je poginulo, među kojima petoro dece, kada se prvrnuo čamac u kojem su pripadnici mulimanske manjine Rohindža bežali iz Mjamnara u Bangaldeš, saopštila je jutros lokalna policija. Čamac se prevrnuo u nedelju posle podne nedaleko od mesta gde se reka uliva u Bengalski zaliv, kod Koks Bazara, na jugu Bangladeša.

Veruje se da je na brodu bilo 35 ljudi, a samo osmoro ih je preživelo. Preostalih petnaest se vode kao nestali.

"Prevrnuo se u blizini Galačara (priobalnog sela u Bangladeš). Pronašli smo tela dve osobe. Dve osobe su spasene - izjavio je juče za AFP komandant obalske straže Alaudin Najan.

Najan je dodao da je u brodiću bilo oko 30 odraslih Rohingja muslimana koji su pobegli iz svojih sela u Rakini, ističući da su ostalo deca. Ujedinjene nacije su pre dva dana upozorile da se egozodus Rohingja iz Mjanmara u Bangladeš nastavlja, šest nedelja od kako je počeo.

Više od 515.000 Rohingja je do sada stiglo u Bangladeš iz mjanmarske provincije Rakhina, od vojne operacije mjanmarskih bezbednosnih snaga, prenosi Rojters. UN su vojnu ofanzivu Mjanmara opisalo kao etničko čišćenje, međutim, Mjanmar insistira da se njena vojska bori protiv terorista koji ubijaju civile i spaljuju sela.

Podsekretar UN za humanitarna pitanja Mark Loukok ponovio je apel za zaustavljanje krize i rekao da je sadašnja situacija "neprihvatljiva".

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/prevrnuo-se-brodic-sa-rohingja-izbeglicama-12-mrtvih/c3ekb5g)

UN: Vojska Mjanmara sistematski siluje žene naroda Rohingja


Vojska Mjanmara sprovodi kolektivna silovanja nad ženama naroda Rohingja kako bi pripadnike te muslimanske manjine zastrašila i naterala ih na zbeg, prema svedočenjima koja je na jugoistoku Bangladeša sakupila specijalna predstavnica UN Pramila Paten.

Paten, koja je zadužena za istragu o seksualnom nasilju čije su žrtve žene iz naroda Rohingja, posetila je oblast Koks Bazar gde je utočište našlo oko 610.000 izbeglica tokom proteklih 10 nedelja, prenosi francuski list "Ekspres".

"Čula sam stravične priče o kolektivnim silovanjima, o mnogobrojnim ženama i devojčicama koje su umrle od posledica silovanja", izjavila je Paten.

To seksualno nasilje je, prema njenim rečima, bilo "naloženo i organizovano", a počinile su ga oružane snage Mjanmara u državi Rakajn.

Preživele silovane žene kažu da vojska sprovodi sistematsko silovanje u obliku "kolektivnog silovanja, ponižavanja i seksualnog ropstva".

Paten je zaključila da su činovi seksualnog nasilja, počinjeni u okviru "kolektivnog progona pripadnika naroda Rohingja", bili "ključni faktor prisilnog raseljavanja velikih razmera i predstavljaju smišljeni instrument terora s ciljem istrebljenja tog naroda".

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/un-vojska-mjanmara-sistematski-siluje-zene-naroda-rohingja/4mfgb6f)

Komandant vojske Mjanmara upozorio UN da se ne meša u unutrašnja pitanja
Srna  24.09.2018.

Komandant vojske Mjanmara Min Aung Hlaing upozorio je lidere drugih zemalja da se ne mešaju u unutrašnja pitanja ove države.

On je rekao da Mjanmar poštuje sporazume UN i napomenuo da razgovori u UN o mešanju u unutrašnja pitanja Mjanmara izazivaju "nesporazume".

- S obzirom na to da zemlje postavljaju različite standarde i norme, nijedna država, organizacija ni grupa nema pravo da se meša i donosi odluke o suverenitetu zemlje - rekao je Hlaing. Hlaing je prvi put javno komentarisao izveštaj misije UN za utvrđivanje činjenica, koji je objavljen ranije ovog meseca, a komentari su objavljeni danas na njegovoj zvaničnoj internet stranici. Iz misije UN pozvali su na pokretanje sudskog procesa protiv Hlainga i još petorice generala, zbog zločina protiv čovečnosti i genocida, used optužbi za masovna ubistva i grupna silovanja.

Više od 700.000 Rohinja muslimana proterano je prošle godine u Bangladeš, nakon što su Rohinja militanti izvršili napade na položaje policije i vojske. Vlasti Mjanmara zabranile su istražiocima misije UN da uđu u državu i odbacili njihove izveštaje, uz napomenu da su bezbednosne snage izvršile zakonsku operaciju sa namerom da iskorene "teroriste". Hlaing u svojim izjavama Rohinje pominje kao "Bengalce koji pripadaju Bangladešu i koji moraju da prihvate nadzor, u skladu sa Građanskim zakonom iz 1982. godine". Zakonom je ograničeno državljanstvo onih koji, kao Rohinje, nisu pripadnici zvanično priznatih etničkih grupa.

Izvor: www.blic.rs

SAD uvele sankcije šefu vojske Mjanmara zbog krize s Rohindža muslimanima


SAD su uvele sankcije šefu mjanmarske vojske i još trojici vojnih zvaničnika te azijske zemlje zbog "etničkog čišćenja" manjinskih muslimanskih Rohindža.

Državni sekretar Majk Pompeo u izjavi je naveo i da je zabranjen ulazak u SAD načelniku generalštaba mjanmarske vojske Min Aung Hlaingu, njegovom zameniku Soe Vinu, generalima Tan Ou i Aung Aungu i njihovim porodicama.

"Američka vlada je prva koja javno reaguje protiv najviših zvaničnika mjanmarske vojske. Pojedinci će se naći na meti sankcija na osnovu kredibilnih izvora informacija o umešanosti tih lidera u teška kršenja ljudskih prava", naveo je Pompeo.

Šef američke diplomatije je izrazio "zabrinutost" jer vlada Mjanmara "nije učinila ništa da pozove na odgovornost vinovnike" nasilja s kraja avgusta 2017, kada je više od 700.000 Rohindža izbeglo iz većinski budističkog Mjanmara. Progonjeni od mjanmarske vojske i budističkih paravojnih formacija, Rohindže su se sklonile u ogromne improvizovane izbegličke kampove u Bangladešu. Ipak, više stotina hiljada Rohindža i dalje žive u mjanmarskoj državi Rakin u veoma teškim uslovima.

Istražitelji UN su nasilje prema Rohindžama okvalifikovali kao "genocid".

Pompeo je iskoristio termin "etničko čišćenje", osudio to što je general Min Aung Hlaing u maju "posle samo nekoliko meseci zatvora" oslobodio vojnike odgovorne za jedan masakr Rohindži. On je to uporedio sa tretiranjem dvojice novinara Rojtersa koji su u zatvoru proveli više od 500 dana zbog istraživanja tog masakra.

Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda će zatražiti otvaranje istrage o navodnim deportacijama Rohindža iz Mjanmara u Bangladeš, što bi moglo predstavljati zlčin protiv čovečnosti.

Da li će istraga biti odobrena zavisiće od sudskog veća.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=07&dd=17&nav_category=78&nav_id=1567331)

U sukobu vojske i pobunjenika povređeno 19 dece


Najmanje 19 dece povređeno je kada je osnovna škola u kojoj su se nalazili bila izložena pucnjavi između vladinih snaga i etničke pobunjeničke grupe u Rakinu.

Etnička grupa poznata kao vojska Arakan koju čini uglavnom budistička većina bori se za veću autonomiju na zapadu Mjanmara, prenosi Rojters.

Od 19 povredjene dece, jedno je u kritičnom stanju, a za napad vojska je okrivila pobunjeničku grupu.

Učenici su zbrinuti u lokalnoj bolnici.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=02&dd=14&nav_category=78&nav_id=1654314)

Oružani sukobi u Mjanmaru: Kina zatvorila granicu


Kina je u petak zatvorila granični prelaz sa Mjanmarom nakon oružanih borbi u toj zemlji koje su se proširile i na kinesku provinciju.

Kineska centralna televizija (CCTV) objavila je da su vozila, škole i druge zgrade u provinciji Junan oštećeni mecima, ali i plamenom sa benzinske pumpe u Mjanmaru koja je eksplodirala. Si-Si-Ti-Vi je izvestila da nema mrtvih ni povređenih u kineskom gradu Djiegao, ali je situacija u Mjanmaru nejasna.

Razne etničke grupe na granici države bore se protiv vojske Mjanmara tražeći autonomiju od centralne vlade, što je podstaklo prekogranične napade, a veliki broj izbeglica prebegao je u Kinu.

Kina ima dugogodišnje veze sa mjanmarskim vojnim vođama koje su zadržale veliku moć uprkos nedavnim demokratskim reformama.

Kineski uticaj posebno se oseća u severnim regionima, a lokalna negodovanja podstaknuta su prilivom stanovništva, a ponekad i projektima podržanim od Kine koje pokreću lokalne zajednice.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=04&dd=24&nav_category=78&nav_id=1677961)

Šest meseci 300 Rohindža izbeglica plutalo je morem, konačno su spaseni


Posle šest meseci koje su proveli u drvenom čamcu na pučini okeana lokalne vlasti su spasile 300 izbeglica muslimanskog naroda Rohindža.

Drveni čamac krcat izbeglicama juče su primetili lokalni ribari nekoliko kilometara od obala Lokseumave, a nešto posle ponoći izbeglice su stupile na tlo kod mesta Ujung Blanga.

"Od 297 izbeglica, 181 je ženskog pola i 14 dece", izjavio je za Rojters načelnik lokalne policije.

Jedan 14-godišnju dečak je odmah upućen u lokalnu ambulantu zbog lošeg zdravstvenog stanja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=07&nav_category=78&nav_id=1729653)

Jezivo svedočenje vojnika o masakru nad Rohindža muslimanima
Novosti online sreda, 09. 09. 2020.

VOJNICI Mjanmara priznali su prvi put svoju umešanost u masakr nad Rohindža muslimanima.

U video svedočenju, koje su snimili pobunjenici, dvojica članova Tatmadoa, mjanmarske vojske, govorila su o izvršenju naredbi sa ciljem istrebljivanja Rohinža muškaraca, žena i dece pre nego što su ih sahranjivali u masovne grobnice. To je prvi put da su pripadnici državne vojske priznali masovna ubistva nakon pobune 2017. godine, koju agenti UN opisuju kao genocidnu kampanju protiv muslimanske manjine, piše Skaj njuz. Kampanja je, kako se procenjuje, naterala oko 730.000 ljudi na izneglištvo u većinski budistički Bangladeš. Na snimku Mjo Vin Tun, vojnik priznaje izvršenje naredbe koja je glasila "upucati sve koje vidi i čuje", pre nego što je bacio 30 tela u masovnu grobnicu.

- Silovali smo muslimanske žene pre nego što smo pucali u njih. Bilo je kaplara, narednika i oficira koji su silovali muslimanske žene. I ja sam silovao jednom. Muškarci su gađani u potiljak i šutirani u grobove - rekao je on. On je takođe naveo da mu je narednik dao i naredbu da "istrebi" sve Rohindže.

Ovo svedočenje dao je uz Zu Naing Tuna, koji je bio nedaleko raspoređen.

- Istrebili smo 20 muslimanskih sela - rekao je.

Njegova jedinica od 80 vojnika je morala da "ubije sve, bez obzira da li su deca ili odrasli". Svedok je i silovanja žena, a u periodu od samo nekoliko dana njegova jedinica je napala 20 sela. Priznao je da je oteo 10 nenaoružanih ljudi, vezao ih konopcima, ubio i bacio u masovnu grobnicu.

Međunarodni krivični sud već vodi istragu o istrebljivanju Rohindža muslimana, ali je ovo je prvo priznanje ovakve vrste. Dvojica vojnika napustila su Mjanmar prošlog meseca i transportovana su u Hag. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u periodu od 2017. do 2019. oko 200 sela je zbrisano. Mjanmar negira bilo kakvu krivicu u vezi sa ovim zločinima.

Izvor: www.novosti.rs

Puč u Mjanmaru: Uhapšena Aung San Su Ći, vojska preuzima vlast
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 1.02.2021.

Predsednica vladajuće stranke Mjanmara Aung San Su Ći i visoki zvaničnici Nacionalne lige demokrata (NLD) uhapšeni su u raciji rano jutros po lokalnom vremenu.

Političke tenzije u zemlji su eskalirale prošle nedelje kada je porparol vojske odbio da isključi mogućnost puča, samo nekoliko dana uoči sazivanja novog parlamenta, i upozorio da bi oružane snage mogle da preduzmu akciju ukoliko se ne razmotre njihove žalbe koje ukazuju na izbornu krađu. Ovaj potez usledio je nakon što su danima rasle tenzije između civilne vlade i jake vojne struje, za koju se verovalo da bi mogla da izvede vojni puč zbog nedavnih izbora za koje je vojska tvrdila da su dobijeni prevarom, javlja Rojters.

Portparol vladajuće partije Mio Niunt rekao je Rojtersu u telefonskom razgovoru da su lider partije i državni savetnik Su Ći, predsednik države Vin Mint i druge vođe NLD "odvedene" u ranim jutarnjim satima.

"Želim da kažem našim ljudima da ne reaguju ishitreno i da apelujem da se drže zakona", rekao je portparol i dodao da očekuje da će i on biti uhapšen.

Vojne pretnje i strah od vojnog puča zasenili su planirani početak rada parlamenta nakon izbora, navodi Rojters. Izborna komisija Mjanmara odbacila je u četvrtak navode vojske o izbornim prevarama i saopštila da nije bilo dovoljno velikih nepravilnosti da utiču na kredibilitet rezultata glasanja, a obnovljeni navodi vojske o nepravilnostima na izborima, na kojima je NLD osvojio 83 odsto mesta, doveli su do najdirektnije konfrontacije između vlade i vojske. Vojska, u zemlji poznata kao "Tatmadav", u petak je na Fejsbuku saopštila da "kategorički negira" ometanje demokratske tranzicije i upozorila svestku diplomatsku zajednicu "da ne iznosi naprečac pretpostavke o stanju" u državi. Saopštenje vojske dolazi dan nakon što su generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i zapadne ambasade u Mjanmaru izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog mogućnosti vojne intervencije u Mjanmaru. Tom državom je, kako dodaje Rojters, vladala vojska 49 godina nakon puča 1962. godine.

Izvor: www.b92.net

Stižu reakcije na puč: Pustite ih
IZVOR: B92 PONEDELJAK, 1.02.2021.

Nakon objavljivanja vesti da je u Mjanmaru izvršen puč, ada je liderka te zemlje u zatvoru, stižu oštre reči iz međunarodne zajednice.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš najoštrije je osudio hapšenje Aung San Su Ći i ostalih šlanova najviših državnih funkcija. Oglasio se i Singapur odakle je saopšteno da s velikom brigom posmatraju dešavanja u Mjanmaru.

Najdirektniji je bio novi državni sekretar SAD Entoni Blinken koji je zahtevao od vojnih lidera da odmah puste mjanmarsku liderku i ostale političare i lidere civilnog društva. S ogromnom zabrinutošću smo primili tu vest, ali SAD stoje na strani naroda koji je na izborima rekao ko će biti predstavnici vlasti, kazao je Blinken u saopštenju.

Podsetimo, predsednica vladajuće stranke Mjanmara Aung San Su Ći i visoki zvaničnici Nacionalne lige demokrata (NLD) uhapšeni su u raciji rano jutros po lokalnom vremenu.Prema najnovijim informacijama, sve banke u Mjanmaru su zatvorene.

Izvor: www.b92.net

Oglasila se Aung San Su Ći


Premijerka Mjanmara Aung San Su Ći, koja je uhapšena danas, pozvala je stanovništvo da "ne prihvati" vojni puč, navodi se u pismu koje je na društvenim mrežama objavila njena stranka.

U zemlji su kružile glasine o državnom udaru i de fakto civilna šefica vlade Aung San Su Ći je "ostavila ovu poruku narodu", naveo je na Fejsbuku Vin Htein, predsednik Nacionalne lige za demokratiju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=02&dd=01&nav_category=78&nav_id=1803943)

Šarl Mišel: Ishod izbora mora se poštovati


Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel osudio je danas vojnu intervenciju i preuzimanje vlasti u Mjanmaru i zatražio da se puste svi oni koje je vojska privela u racijama širom zemlje, javlja Rojters. "Ishod izbora mora se poštovati i demokratski proces treba obnoviti," naglasio jel Mišel u objavi na Tviteru.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=02&dd=01&nav_category=78&nav_id=1803943)

Džonson: Oslobodite premijerku Mjanmara, puč je nedopustiv


Premijer Velike Britanije Boris Džonson osudio je danas puč u Mjanmaru. "Aung San Su Ći i ostali civilni lideri moraju biti oslobođeni", rekao je Džonson, a preneo Rojters.

Džonson je dodao da je "nedopustivo zatvaranje civila, uključujući i premijerku Aung San Su Ći". "Glas naroda se mora poštovati, a civili oslobodjeni", zaključio je Džonson.

Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab je osudio vanredno stanje koje je uvela vojska u Mjanmaru.

"Demokratske želje naroda Mjanmara se moraju poštovati i dve strane se moraju pomiriti", poručio je Rab putem Tvitera.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=02&dd=01&nav_category=78&nav_id=1803943)

Ovaj čovek stoji iza haosa


Veoma moćan general Min Aung Hlaing nalazi se iza vojnog puča koji je rano jutros izveden u Mjanmaru.

Kako Rojters navodi, malo se zna o mjanmarskoj vojci, njenim generalima, unutrašnjim ustrojstvima ali i količini naoružanja koje poseduje. Ipak neke stvari jesu poznate, a to je, između ostalog, ogromna uloga vojske u preuzimanju vlasti.

Mjanmarska vojska vladala je gotovo čitavih 50 godina, nakon puča izvedenog 1962. godine, a sebe je postavila kao jedinog čuvara nacionalnog jedinstva.

Kao jedna od arhitekata mjanmarskog Ustava iz 2008, vojska je ostala jedan od glavnih aktera tamošnjeg političkog života. Po tom Ustavu, vojsci pripada 25 procenata poslaničkih mesta, bez biranja, a vojni lideri su ti koji imenuju ministre unutrašnjih poslova, odbrane i kontrolu granice.

Drugim rečima, vojni vrh držao je neke od ključnih pozicija u državi, a vladajuća partija NLD i njena liderkaAung San Su ći nemalo puta su bili meta oštrih Kritika vojnog vrha.

Iza jutrošnjeg puča stoji general Min Aung Hlaing, 64, koji je do sada držao “nizak profil”, odnosno nije se javno mešao u politički život Mjanmara.

Studirao je parvo na Jangonskom univerzitetu 1972-1974, a prema izjavama njegovih tadašnjih kolega uvek je bio tih i držao se po strani. Vojnu akademiju upisao je tek iz trećeg pokušaja 1974, a prema nekim podacima bio je sasvim prosečan kadet. Njegovo napredovanje u vojsci išlo je polako i regularno, kazali su svojevremeno Rojtersu njegove kolege iz vojske.

Na javnu scenu stupa 2011, u okviru demokratske tranzicije zemlje, a do 2016. general se transformisao iz vojnika u političara. Počeo je s objavama na Fejsbuku i za kratko vreme prikupio na stotine hiljada pristalica, dok njegova uloga postaje veoma važna u slučaju proterivanja i veopma nehumanog postupanja sa Rohindža muslimanima.

Iako se očekivalo da se povuče s vodeće pozicije u mjanmarskoj vojci 2016, on to nije učinio. Tada i nastupa kriza s Rohindža Muslimanima. Tokom 2017, nakon vojnog udara, preko 730,000 te manjine izbeglo je u susedni Bangladeš.

Istražioci UN naveli su u svom izveštaju da progon Rohinža aam elemente genocida, da su oni masovno ubijani i mučeni na posebno okrutne načine.

Kao odgovor na takve akcije vojske, UN su uvele sankcije protiv generala Aung Hlainga I još trojice vojnih zvabničnika 2019.

Takođe u toku je i nekoliko sudskih procesa pred međunarodnim su dovima u kojima se on povezuje s takvim nedelima.


Ne rade telefoni, nema interneta, ni emitovanja programa

Telefonske i internet mreže u najvećem mijanmarskom gradu Jangonu nisu u funkciji. Ispred gradske većnice parkirani su kamioni kojima se prevozi bodljikava žica. Onemogućeno je i emitovanje programa državne televizije MRTV, a širom zemlje su zatvorene banke.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=02&dd=01&nav_category=78&nav_id=1804005)
izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=02&dd=01&nav_category=78&nav_id=1803943)

Oglasila se vojska
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 1.02.2021.

Nakon puča oglasila se mjanmarska vojska, koja je saopštila da će u zemlji biti održani slobodni i pošteni izbori i da će predati vlast pobedničkoj stranci.

U tekstu na zvaničnom vojnom sajtu u kojem se rezimira sastanak nove hunte, navodi se da se vrhovni komandant general Min Aung Hlaing obavezao da će uvesti istinski višestrančki demokratski sistem u kome vlada disciplina, preneo je Rojters. U saopštenju se ne pominje vremenski okvir za održavanje izbora, ali je ranije navedeno da će vanredno stanje trajati godinu dana.

Vojska Mjanmara proglasila je rano jutros vanredno stanje, preuzela vlast u državi i potvrdila da je pohapsila visoke vladine funkcionere, kao odgovor na navodnu prevaru za koju tvrde da je sprovedena tokom prošlogodišnjih opštih izbora. Vlast je preuzeo vrhovni komandant oružanih snaga, general Min Aung Hlaing.

Izvor: www.b92.net

Ministar zdravlja Mjanmara napustio funkciju nakon puča
Tanjug 01.02.2021.

Ministar zdravlja Mjanmara Mjint Htve izjavio je danas da napušta funkciju zbog razvoja situacije u zemlji, nakon što je vojska preuzela vlast.

U poruci na zvaničnoj Fejsbuk stranici Ministarstva zdravlja, Htve je pozvao kolege da nastave da služe građanima, posebno zbog epidemije korona virusa i vakcinacije, preneo je Rojters. On nije naveo da li je njegov odlazak bio dobrovoljan ili prisilan.

Izvor: www.blic.rs

Na vojnu akademiju primljen je iz trećeg pokušaja, njegov uspon do vrha iznenadio bivše kolege
Tanjug 01.02.2021.

Vojni komandant Mjanmara, visoki general Min Aung Hlaing, u centru je pažnje nakon što je vojska danas uhapsila političare iz vladajuće Nacionalne lige za demokratiju (NLD) i objavila da preuzima vlast u zemlji, a od 2019. nalazi pod sankcijama SAD zbog optužbi za genocid na Rohindža muslimanima.

[attachment=1]

Vojska Mjanmara, poznatija kao Tatmandav, vrlo je zatvorena i stručni analitičari malo znaju o njenom unutrašnjem organizovanju i delovanju, kao i o njenom vrhovnom komandantu. Vojska je vladala direktno skoro 50 godina nakon puča 1962. godine i dugo je sebe doživljavala kao čuvara nacionalnog jedinstva, a pošto je stvarala mjanmarski ustav iz 2008. godine, sebi je obezbedila trajnu ulogu u političkom sistemu zemlje. Ona ima po ustavu 25 odsto poslaničkih mesta, a njen komandant imenuje ministre odbrane, unutrašnjih poslova i graničnih poslova, ključne pozicije u političkom životu zemlje, navodi agencija.

Vrhovni komandant Min Aung Hlaing (64) klonio se političkog aktivizma koji je bio široko rasprostranjen u vreme dok je studirao pravo na Univerzitetu Jangon 1972-1974. Dok su se kolege bavile demonstracijama, Min Aung Hlaing podnosio je svake godine prijave za prijem na Vojnu akademiju (DSA), uspevši u svom trećem pokušaju 1974. Prema jednom pitomcu sa njegove klase DSA, koji je 2016. razgovarao sa Rojtersom i koji još viđa komandanta vojske na godišnjim okupljanjima klase, Hlaing bio je prosečan pitomac, a kasnije je unapređivan samo redovnim putem, pa je bio jako iznenađen kada je Min Aung Hlaing dostigao najviše vojničke položaje.

Min Aung Hlaing preuzeo je vođenje vojske 2011. godine kada je započela i tranzicija zemlje ka demokratiji. Diplomate u Jangonu su rekle agenciji da se do početka prvog mandata Su Či 2016. godine, general transformisao iz vojnika u političara i javnu ličnost. Vrhovni komandant nikada nije pokazao nijedan znak da je bio spreman da se odrekne vojnih 25 odsto mesta u parlamentu, niti da bi dozvolio bilo kakvu promenu odredbe u ustavu koja Su Ći zabranjuje da postane predsednik zemlje. Min Aung Hlaing produžio je svoj mandat na čelu vojske za još pet godina u februaru 2016. godine, što je korak koji je iznenadio posmatrače koji su očekivali da se te godine povuče tokom termina redovne smene rukovodstva.

Vojna akcija u Mjanmaru iz 2017. godine prognala je više od 730.000 muslimana Rohindža manjine u susedni Bangladeš, a američki istražitelji rekli su da je vojna operacija Mjanmara uključivala masovna ubistva, grupna silovanja i da je izvršena sa "genocidnom namerom". Kao odgovor, Sjedinjene Države uvele su sankcije Min Aung Hlaingu i još trojici vojnih lidera 2019. godine i za njih je pokrenutno nekoliko sudskih procesa u različitim međunarodnim sudovima, uključujući Međunarodni sud pravde. Takođe 2019. godine, istražitelji UN pozvali su svetske lidere da uvedu ciljane finansijske sankcije kompanijama povezanim sa vojskom, navodi agencija.

Izvor: www.blic.rs

Nije puč?
IZVOR: SPUTNJIK UTORAK, 2.02.2021.

Dešavanja u Mjanmaru vodeći zapadni mediji nazivaju državnim udarom. Međutim, poznavaoci tamošnjeg sistema ne misle tako.

Oni smatraju da je vojska delovala striktno u skladu sa Ustavom, kaže spoljnopolitički komentator, novinar Borislav Korkodelović, objašnjavajući za Sputnjik pozadinu vojnog puča u Mjanmaru. Kako on navodi, taj ustav je vojska sačinila 2008. godine, pre nego što je, koju godinu kasnije, predala vlast civilima na prvim slobodnim izborima.

"Vojska je imala kontrolu vlasti praktično od 1962. godine, a Ustav koji je sačinila 2008. godine joj je garantovao ključnu ulogu u budućnosti zemlje, dakle i nakon što odstupi sa vlasti. Ustav, naime, kaže da u slučaju velike pretnje destabilizaciji ili suverenitetu zemlje, vojska može da preuzme vlast tako što će joj je civilno rukovodstvo predati. Upravo to se u ponedeljak i dogodilo, pošto je jedan od potpredsednika republike predao vlast načelniku generalštaba. Interesantno je da je taj potpredsednik zapravo general u penziji i on, za razliku od predsednice vladajuće stranke Mjanmara Aung San Su Ći i drugih visokih zvaničnika „Nacionalne lige za demokratiju“ koje je vojska privela, nije uhapšen", primećuje Korkodelović.

Šta stoji iza vojnog puča u Mjanmaru

U tom smislu, kako navodi on, striktno gledano, u Mjanmaru nije reč o državnom udaru, a vojska je zapravo iskoristila veoma moćnu ulogu koju ima u državi.

"To preuzimanje vlasti do kojeg je došlo zbog, kako vojska tvrdi, prevare na izborima u novembru prošle godine, na kojima su predsednica vlade, odnosno državna savetnica Aung San Su Ći i njena „Liga za demokratiju“ osvojili 83 odsto mesta u parlamentu, oročeno je na godinu dana. To ne znači da će nakon isteka tog roka odmah biti sprovedeni parlamentarni izbori, a vlast biti predata civilima. Naime, treba imati u vidu da su Aung San Su Ći i njena partija očekivali da će, sa ovako velikom podrškom glasača, u narednom periodu krenuti u izmene Ustava, koji između ostalog propisuje i da vojska u oba doma parlamenta ima 25 posto zagarantovanih poslaničkih mesta. To je, izgleda, jako razljutilo vojsku koja se verovatno uplašila da bi dokument iz 2008. godine mogao biti doveden u pitanje", smatra Korkodelović. Na čitavu situaciju, smatra naš sagovornik, uticalo je i to što je glavna opoziciona „Partija solidarnosti, unije i razvoja“, iza koje stoji upravo vojska, u novembru pretrpela težak izborni poraz, pa njihovo osporavanje rezultata izbora nije bilo iznenađenje.

"Verovatno je da će vojska, kada se malo smiri situacija, u narednom periodu raditi na nekim novim odredbama ustava. Međutim, postoji strahovanje da bi gospođa Aung San Su Ći mogla biti zaobiđena na tim budućim izborima, tim pre što je aktuelni ustav sprečava da postane predsednica republike jer je bila udata za Britanca“, napominje naš sagovornik.

Ko je Aung San Su Ći

Prema njegovim rečima, šefica vlade je političarka koja je u samoj zemlji izuzetno popularna i dobitnica je Nobelove nagrade za mir. Da vojska nije preuzela vlast, ovo bi bio njen drugi mandat.

"Smatra se da su novembarski izbori bila neka vrsta referendumskog izjašnjavanja o daljoj, postepenoj demokratizaciji i razvoju Mjanmara. Međutim, od 2015. kada je Aung San Su Ći došla na vlast, a naročito u poslednjih godinu dana, situacija nije bila sjajna za njenu vladu. Naime, u Mjanmaru, nekadašnjoj Burmi, zemlji koja ima preko 54 miliona stanovnika i koja je 1948. godine stekla nezavisnost od britanske kolonijalne uprave, već decenijama bukti nekoliko ustanaka manjinskih etničkih grupa Šan i Karin, naspram Baman naroda koji čini blizu 70 posto stanovnika Mjanmara. Dakle, ta destabilizacija države praktično traje decenijama i nije prestala ni u poslednjih pet godina tokom vladavine Aung San Su Ći, iako se verovalo da će ona uspeti da posreduje između vojske i pobunjeničkih etničkih grupa", ukazuje Korkodelović i dodaje da prethodnoj vladi na ruku nije išla ni epidemija korona virusa.

Aung San Su Ći je ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, ubijenog malo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine. Nekada je smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava, a Nobelova nagrada za mir joj je dodeljena 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru. Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.

Šta kaže Kina?

Sagovornik Sputnjika kaže da Ujedinjene nacije, kao i niz zapadnih zemalja traže od vojske da odmah puste uhapšene i da se sve vrati u domen civilne vlasti. Korkodelović je mišljenja da će zapadni centri moći vršiti veliki pritisak na vojni režim, tim pre što su zbog krize sa muslimanskim izbeglicama iz etničke grupacije Rohindža već uvedene sankcije nekim generalima, među kojima je i glavni komandant oružanih snaga Min Aung Hlaing, koji je sada preuzeo vlast. Sa druge strane, dodaje on, situaciju u Mjanmaru budno prati i Kina, koja apeluje na stabilnost i razumevanje između dveju strana.

"Peking predstavlja ključnog aktera u spoljnoj i unutrašnjoj politici Mjanmara. Kina je glavni investitor i najveći trgovinski partner te zemlje, a vrlo je zainteresovana za situaciju u toj državi i zbog novog Puta svile, jer koridor koji treba da poveže Kinu sa Indijom ide preko Mjanmara. U ovom trenutku je teško proceniti da li je kineski projekat ugrožen dešavanjima u Mjanmaru, ali ono što je poznato je da kineske vlasti imaju veoma dobre odnose i sa vojskom, i sa uhapšenom Aung San Su Ći", smatra Korkodelović.

Akcija vojske u Mjanmaru usledila je pošto su generali tražili od vladajuće partije da odloži konstitutivnu sednicu parlamenta najavljenu za ponedeljak. Pored Su Ći, pritvoreni su i predsednik Vin Mint i drugi lideri partije „Nacionalna liga za demokratiju“. Izborna komisija Mjanmara odbacila je navode vojske o izbornim prevarama i saopštila da nije bilo velikih nepravilnosti koji bi uticali na kredibilitet rezultata glasanja.

Izvor: www.b92.net

Hitan sastanak SB UN
IZVOR: BETA/AFP UTORAK, 2.02.2021.

Njujork -- Savet bezbednosti UN održaće danas hitan sastanak o situaciji u Mjanmaru posle puča, saopštili su izvori bliski UN.

Sastanak će biti održan iza zatvorenih vrata. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš oštro je u ponedeljak osudio hapšenje šefice vlade Mjanmara Aung San Su Ći, a osudama i apelima za oslobadjanje pritvorenih pridružio se veliki broj zemalja. Hapšenje političkih lidera i prenos zakonodavnih, izvršnih i sudskih vlasti na vojsku, "predstavljaju udar na demokratske reforme u Mjanmaru", naveo je Gutereš.

"Pustite Aung San Su Ći i ostale"

Istovremeno, partija bivše šefice civilne vlade u Mjanmaru pozvala je da se odmah oslobode ona i dugi zvaničnici koji su uhapšeni.

"Oslobdite sve pritvorene, uključujući predsednika (Vin Mjinga) i državnu savetnicu (Aung San Su Ći)", napisala je Nacionalna liga za demokratiju na svojoj Fejsbuk stranici. Ovaj puč predstavlja mrlju u istoriji države i vojske Mjanmara, dodaje se u saopštenju.

Vojska Mjanmara izvela je juče puč, uhapsila de fakto šeficu civilne vlade Aung San Su Ći, postavila generala za privremenog predsednika i proglasila vanredno stanje na godinu dana. Aung San Su Ći se nalazi u kućnom pritvoru u glavnom gradu zemlje Nejpijdou, prema jednom poslaniku njene stranke. Prema vojnim zvaničnicima puč je bio neophodan za očuvanje "stabilnosti" države. Vojska optužuje izbornu komisiju da nije otklonila "ogromne nepravilnosti" koje su se, prema njihovom mišljenju, dogodile tokom parlamentarnih izbora u novembru. Na tim izborima je pobedu odnela Nacionalna liga za demokratiju, na vlasti od 2015. godine.

Izvor: www.b92.net

Čas aerobika slučajno otkrio početak vojnog udara


Na društvenim mrežama pojavio se snimak koji je slučajno otkrio početak vojnog udara u Mjanmaru.

Na videu, objavljenom i na Jutjubu, instruktorka aerobika King Hin Bai je snimajući čas aerobika zapravo slučajno snimila početka puča. Ona inače svoje časove snima na bulevaru Jaza Htarni, koji vodi do zgrade parlamenta.

Tako je bilo i ovaj put, kada je tokom svoje jutarnje rutine slučajno snimila početak puča, pišu Novosti.

Naime, u jednom trenutku na snimku se vidi konvoj crnih vojnih vozila koja se kreću ka zgradi parlamenta.

U snimku koji je postao viralan, vidi se kako ona nesvesna svega što se dešava bezbrižno nastavlja da vežba dok vojska zauzima zgradu i hapsi političare te zemlje, uključujući i predsednicu vladajuće Nacionalne lige za demokratiju Aung San Su Ći, prenosi B 92.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102021124523775-cas-aerobika-slucajno-otkrio-pocetak-vojnog-udaravideo/)



https://youtu.be/yR-AgmF8kno

Oklopna vozila na ulicama: Vojska Mjanmara rasporedila trupe oko vladinih institucija
Tanjug 02.02.2021.

Oko zgrada u kojima se nalaze vladine institucije i druge važne ustanove u Mjanmaru vojska je radi njihove zaštite rasporedila trupe sa oklopnim vozilima, prenosi TAS S pozivajući se na japanske medije.

Vojska Mjanmara privela je nekoliko stotina ljudi, uključujući lidere i aktiviste vladajuće stranke Nacionalne lige za demokratiju, među kojima su i predsednik Vin Mjint i premijerka Aung San Su Ći. Svi poslanici Nacionalne lige za demokratiju stavljeni su u pritvor u prestonici Nejpjidu. Mnogi članovi porodica lidera vladajuće stranke takođe su stavljeni u pritvor, a Aung San Su Ći se nalazi u kućnom zatvoru. Vojska Mjanmara najavila je u ponedeljak smenu 11 članova kabineta povezanih sa Nacionalnom ligom za demokratiju i proglasila vanredno stanje na godinu dana, navodeći prevare na izborima kao razlog.

Nacionalna liga za demokratiju je pobedila na izborima održanim u novembru, a 1. februara je trebalo da počne da formira svoju vladu.

Izvor: www.blic.rs

Od ikone demokratije do kontroverzne liderke: Uspon i pad nobelovke koja se borila protiv represivne vlasti, a onda joj se iznenada priklonila
 M.I.M. 02.02.2021.

Poslednji opšti izbori u Mjanmaru, održani 8. novembra 2020, okončali su se ubedljivom pobedom vladajuće Nacionalne lige za demokratiju (NLD) Aung San Su Ći, koja je osvojila više od 80 odsto glasova i većinu u Skupštini Unije, ukupno 25 odsto, čak i nakon ustupanja mesta imenovanim predstavnicima vojske. NLD je u martu ove godine trebalo da oformi svoju drugu demokratski izabranu vladu pod de fakto vođstvom Su Ći, ali ti su planovi pali u vodi, a situacija se skroz preokrenula nakon što je u ponedeljak izvršen vojni puč.

Vojska Mjanmara proglasila je rano ujutro 1. februara vanredno stanje na godinu dana, preuzela vlast u državi i potvrdila da je uhapsila visoke funkcionere vlade, uključujući Su Ći, zbog navodne izborne prevare na prošlogodišnjim izborima. Vlast je predata vrhovnom komandantu oružanih snaga, generalu Minu Aung Hlaingu, koji je na dan spornih izbora rekao da će vojska prihvatiti rezultate ali je posle – kad je pobeda NLD postala očigledna, a rivalska Stranka solidarnosti i razvoja Unije (USDP) tvrdila masovnu prevaru – vojska pokrenula istragu regularnosti izbora.

Očekivalo se da će NLD na izborima poraziti opoziciju, ali malo je njih i pomišljalo da će pobeda Lige zaseniti izbore iz 2015, na kojima je partija dobila kontrolu nad prvom demokratski izabranom vladom u Mjanmaru za pola veka. Iako je privredni rast zemlje usporio, a NLD nije uspela da ispuni svoja ključna obećanja – okončanje oružanog konflikta sa etničkim manjinama i reformu Ustava iz 2008. – NLD je imala jednu veliku prednost – popularnost svoje liderke, bivše prodemokratske aktivistkinje Aung San Su Ći, koja je vremenom samo rasla.

KO JE SU ĆI?

Su Ći (75), ćerka revolucionara Aung Sana, oca moderne nacije koji je pogubljen kad je ona imala dve godine, veći deo svoje mladosti provela je u inostranstvu. Na Univerzitetu Oksford upoznala je budućeg supruga, britanskog akademika Majkla Arisa, sa kojim je dobila dva sina. Par je živeo u Oksfordu, međutim Su Ći se 1988. vratila u Jangon, tadašnju prestonicu Mjanmara, kako bi se postarala za umiruću majku.

Istovremeno s njenim povratkom dogodilo se da je dugogodišnji vojni lider zemlje i šef vladajuće partije general Ne Vin, sišao sa funkcije. Usledile su masovne studentske prodemokratske demonstracije protiv vojske, koja je vladala zemljom od puča 1962, a Su Ći se zatekla na njima. Krajem avgusta govorila je pred milion ljudi na masovnom protestu ispred pagode Švedagon u prestonici, pozivajući na demokratsku vladu. Demonstracije su ugušene u krvi a u septembru je nova vojna hunta preuzela vlast. Lideri protesta su ili ubijeni ili završili u zatvoru a uskoro se i Su Ći našla u kućnom pritvoru. Inspirisana filozofijom nenasilja Mahatme Gandija i budističkim konceptima, Su Ći je ušla u politiku da radi na demokratizaciji društva, te učestvovala u osnivanju NLD krajem septembra 1988. Su Ći je osuđena na kućni pritvor 20. jula sledeće godine. Nove vlasti ponudile su joj slobodu ako napusti zemlju, ali je ona to odbila.

- Kao majci, veća mi je žrtva da ostavim svoje sinove, ali uvek sam bila svesna činjenice da su ostali dali više od mene. Nikad ne zaboravljam da moje kolege koje su u zatvoru pate ne samo fizički već i psihički zbog svojih porodica koje nisu bezbedne vani, u većem zatvoru Mjanmara pod autoritativnom vlašću – rekla je ona tada.

Su Ći se, kako navodi Rojters, takođe plašila da joj vlasti neće dozvoliti povratak u zemlju. Iako je zastupala filozofiju nenasilja, deo bivših vojnih zvaničnika i političara koji su se tokom krize priključili NLD smatrali su da je sklona sukobima i napustili su Ligu. Ipak, Su Ći je zadržala popularnost i podršku, posebno omladine NLD s kojom je provodila najviše vremena. Sama je 2007. rekla da je izabrala nenasilje kao taktiku “ne iz moralnih već političkih i praktičnih razloga”.

KUĆNI PRITVOR

Tokom kućnog pritvora Su Ći se posvetila meditaciji i proučavanju budizma, što se reflektovalo u njenim mislima i naglašavanju potrebe za ljubavi i saosećanjem. Takođe je došlo do diskusije o kompatibilnosti demokratije i budizma i mogućnosti oslobađanja od autoritarne vlade putem istočnjačke filozofije. Tokom krize, prethodno demokratski izabrani premijer U Nu pozvao je opozicione lidere da se priključe njegovoj privremenoj vladi, za koju je tadašnji premijer Indije Radživ Gandi već signalizirao da će je priznati. Su Ći je kategorički odbila poziv, navodeći da će “budućnost opozicije odlučiti narodne mase”.

Uz povremena puštanja tokom 21-godišnjeg perioda, Su Ći je ostala u kućnom pritvoru ukupno 15 godina, sve do novembra 2010, uprkos apelima za njeno puštanje. Tokom pritvora imala je nekoliko poseta vladinih predstavnika, od čega su prvi bili susreti sa liderom zemlje, generalom Tanom Švejom u jesen 1994, te generalom Hinom Njuntom u septembru. Više puta tokom pritvora patila je od pogoršanja zdravstvenog stanja i bila u bolnici. Iako se stalno žalila na pritvor, a brojne ličnosti i države stalno pozivale na njeno i oslobađenje 2.100 političkih zatvorenika u Mjanmaru, autoritativna vlada je smatrala da bi Su Ći “verovatno potkopala mir i stabilnost zajednice”. Nakon što je USDP, podržan vojnom huntom, osvojio izbore 12. novembra 2010, vlasti su konačno pristale da oslobode Su Ći, čiji je pritvor okončan sledećeg dana.

Dan nakon što je izašla, Su Ći se založila za slobodu govora u svojoj zemlji i apelovala na svoje pristalice da ne klonu duhom. Takođe je rekla da “nije ljuta” na vojnu huntu i da je imala dobar tretman za vreme pritvora. Ona je navela da je prethodne večeri razgovarala sa rukovodstvom svoje stranke o budućnosti NLD, prvi put nakon sedam godina koliko je trajao poslednji kućni pritvor. Otprilike nedelju dana kasnije, ona se u Jangunu srela i sa svojim mlađim sinom Kimom, kojeg nije videla čitavu deceniju.

DOBITNICA NOBELOVE NAGRADE

Još dok je bila u pritvoru, Su Ći je 1991. dobila Nobelovu nagradu za mir, koju su u njeno ime primili sinovi Aleksandar i Kim. Novac koji je došao sa prestižnim priznanjem – 1,3 miliona dolara – Su Ći je iskoristila da uspostavi zdravstveni i obrazovni poverenički fond za narod Mjanmara. Nobelov komitet je u obrazloženju svoje odluke naveo da je Su Ći dobila nagradu zbog svoje nenasilne borbe za demokratiju i ljudska prava.

“Borba Su Ći jedan je od najizvanrednijih primera građanske hrabrosti u Aziji u poslednjim decenijama. Ona je postala važan simbol borbe protiv represije. Dodeljivanjem Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći norveški Nobelov komitet želi da oda počast ovoj ženi za njene neumorne napore i pokaže svoju podršku brojnim ljudima širom sveta koji teže demokratiji, ljudskim pravima i etničkom pomirenju mirnim sredstvima”, navedeno je. Su Ći je po izlasku iz pritvora održala govor u Oslu povodom dodeljene nagrade.

NA SLOBODI


Dok je bila u pritvoru, Su Ći je bila “nedodirljiva” kako piše “Gardijan”. Sa policom punom prestižnih nagrada – Nobel, Saharov, Rafto, američki predsednički Orden slobode, Zlatna medalja Kongresa, Nagrada savesti – predstavljala je lice dostojanstva i milosti spram brutalnog režima. Ali, u decenijama koje su usledile, Su Ći je od demokratske ikone postala “zauzeta političarka” a njen pad sa pijedestala je bio dug i bolan. Oko deset meseci nakon izlaska iz pritvora Su Ći je imala prvi sastanak sa tadašnjim predsednikom Teinom Seinom, bivšim generalom i šefom kvazi civilne administracije, što je označilo početak pragmatičnog perioda saradnje sa vladom.

Tokom 2011. imala je više sastanaka sa vladom što je dovelo do niza ustupaka. U oktobru je oslobođena desetina političkih zatvorenika a sindikati su legalizovani. U novembru je NLD objavio da namerava da se ponovo registruje kao politička partija, nakon čega je Su Ći održala telefonsku konferenciju sa tadašnjim američkim predsednikom Barakom Obamom, da bi se početkom decembra srela sa Hilari Klinton u Jangonu. Krajem istog meseca održala je i prvi ikad sastanak sa liderom strane zemlje, tajvanskim premijerom Jinglukom Šinavatrom. U januaru 2012. srela se i sa britanskim ministrom Vilijamom Hagom, što je ocenjeno kao značajna poseta za Su Ći i Mjanmar. Ona je studirala na Oksfordu i živela tamo, a Britanija je takođe najveći bilateralni donator Mjanmara.

Nakon 24 godine, Su Ći je 2012. posetila Evropu, uključujući odlazak u švajcarski parlament, u Oslu po Nobelovu nagradu i Oksford gde je primila počasnu diplomu. Iste godine proneo se glas da će Su Ći učestvovati na nacionalnim dopunskim izborima radi popune praznih mesta. Ona je potom i zvanično podnela prijavu za trku za mesto u donjem domu parlamenta u izbornoj jedinici grada Kavhmu na izborima u aprilu. Ali, u martu joj se neočekivano slošilo usled navodne iscrpljenosti tokom velikog skupa u Mandalaju, te je obustavila turneju pozivajući se na zdravstvene probleme. Ipak, početkom aprila je NLD objavio da je Su Ći osvojila mesto u parlamentu. Njena partija dobila je 43 od 45 ponuđenih mesta, čime je Su Ći zvanično postala liderka opozicije u Skupštini Unije. U maju su položene zakletve a u julu je Su ći prvi put ušla u parlament kao poslanica.

Nakon dve decenije otkako je nagrađena Nobelom, Su ći je u junu 2012. konačno održala govor u Oslu, mesec dana kasnije je izrazila želju da učestvuje na predsedničkim izborima u Mjanmaru 2015, iako joj je to zabranjeno Ustavom, jer je udovica i majka stranaca. Su Ći je u septembru 2012. primila Zlatnu medalju Kongresa SAD. Srela se i sa Obamom u Beloj kući, a kasnije rekla da je to bio “jedan od najdirljivijih dana u životu”. Dve godine kasnije, našla se na 61. mestu “Forbsove” liste najmoćnijih žena.

SUNOVRAT

Kad se Su Ći 2015. vratila u vlast, njena platforma bila je okončanje građanskog rata, obećanje stranih investicija, smanjenja uloge vojske u politici i rešenje pitanja zločina mjanmarske vojske nad muslimanskom manjinom Rohindža. Ali, kad je tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan u avgustu 2017. objavio izveštaj o nasilju nad Rohindžama u Mjanmaru te savetovao brze promene, militantni pripadnici manjine su napali bezbednosne snage u državi Rakin, vojska je uzvratila. Spaljene su stotine sela a pripadnici Rohindža sistematski ubijani i silovani.

Oko 379.000 Rohindža pobeglo je u susedni Bangladeš, a visoki komesar za ljudska prava UN ocenio je situaciju kao “primer etničkog čišćenja iz udžbenika”. U šokantnom preokretu, Su Ći je okrivila “teroriste”, o krizi govorila kao o “ledenom bregu dezinformacija” i rekla da je vojska primenila “vladavinu zakona”. Ali, ono što je najviše iznenadilo javnost možda je bila sledeća njena izjava:

- Mi želimo da znamo zašto su oni otišli – rekla je Su Ći, kad se konačno oglasila po pitanju izbeglica.

Međunarodna zajednica kritikovala je bivšu opozicionarku zbog ćutanja o sudbini muslimanske manjine, a Su Ći je u međuvremenu otkazala zakazani put za Njujork, na Generalnu skupštinu UN. Svetska organizacija je izrazila zabrinutost zbog nasilja u Rakinu, dok je AI kritikovao Su Ći jer nije osudila zlostavljanje vojske i ocenio da su ona i njena vlada zabili “glave u pesak”. U decembru 2019. Su Ći je otišla u Hag, da bi pred Međunarodnih sudom pravde branila mjanmarsku vojsku od optužbi za genocid protiv Rohindža. U govoru od preko 3.000 reči ona nijednom nije upotrebila ime te manjine, ističući kako su optužbe za genocid “nepotpune i navode na pogrešne zaključke”. Su Ći je priznala moguće zločine, ali okarakterisala slučaj kao legitimnu vojnu operaciju protiv terorista.

- Situacija u Rakinu je složena i nije ju lako dokučiti – rekla je ona sudu kako prenosi “Gardijan”, dodajući da su optužbe za genocide “nepotpuna slika” čitave situacije. U januaru sledeće godine sud je zaključio da je postojao “stvarni i neposredni rizik od nepopravljive štete po prava Rohindža” i naredio mjanmarskoj vladi da zaštiti manjinu.

I DALJE POPULARNA

Iako je pala u očima sveta, imidž Su Ći u zemlji se i dalje “drži”. Anketa Ljudske alijanse za kredibilne izbore iz 2020. Otkrila je da 79 odsto ljudi ima poverenja u Su Ći, što je porast sa 70 odsto u odnosu na 2019. “Gardijan” navodi da će njeno hapšenje u Mjanmaru biti viđeno kao povratak mračnih dana represivne vojne vladavine. Su Ći je u ponedeljak pozvala javnost na proteste zbog puča, a posmatrači upozoravaju da je situacija u zemlji neizvesna. Svetski zvaničnici su pozvali na hitno puštanje iz zatvora Aung San Su Ći u upozorili vojsku Mjanmara da poštuje rezultate izbora održanih 8. novembra. Život Su Ći i njenog muža Majkla predstavljen je u filmu Lika Besona iz 2011. “Dama”. Svojevremeno joj je i Bono Voks iz grupe U2 – s kojim se Su ći srela 2012. – posvetio pesmu “Walk on”, baš kao i saksofonista Vejn Šorter.

Izvor: www.blic.rs

U kućnom pritvoru više stotina članova parlamenta u Mjanmaru
SVET Autor: Beta/AP 02. feb. 2021

Više stotina članova mjanmarskog parlamenta od danas su u kućnom pritvoru, dan nakon što je vojska izvela puč i privela premijerku Aung San Su Ći i druge zvaničnike.

Premijerkina stranka Nacionalna liga pozvala je ranije danas da se odmah oslobode ona i dugi zvaničnici uhapšeni za vreme državnog udara vojske Mjanmara. Jedan od privedenih poslanika rekao je da su on i oko 400 članova parlamenta ostali u kućnom pritvoru u stambenom kompleksu za stanovanje državnih službenika. Mogu da komuniciraju međusobno, ali im nije dozvoljeno da napuste stambeni kompleks koji je opkolila vojska. Dodao je da su svi dobro, ali da su uplašeni.

„Morali smo ostati budni i biti na oprezu“, rekao je poslanik koji je želeo da ostane anoniman. Prema vojnim zvaničnicima puč je bio neophodan za očuvanje „stabilnosti“ države.

Vojska optužuje izbornu komisiju da nije otklonila „ogromne nepravilnosti“ koje su se, prema njihovom mišljenju, dogodile tokom parlamentarnih izbora u novembru. Na tim izborima je pobedu odnela Nacionalna liga za demokratiju, na vlasti od 2015. godine.

Izvor: www.n1info.com

Vrhovni komandant Oružanih snaga Mjanmara: Vojni puč bio neizbežan
SVET Autor: Beta 02. feb. 2021

Vojni puč izveden u ponedeljak u Mjanmaru bio je "neizbežan", izjavio je vrhovni komandant Oružanih snaga, general Min Aung Hlaing.

„Ovakav ishod bio je neizbežan za zemlju i zato smo morali da ga odaberemo“, rekao je general, prema zvaničnoj stranici Oružanih snaga na Fejsbuku. Vojska Mjanmara izvela je puč, uhapsila šeficu vlade Aung San Su Ći, postavila generala za privremenog predsednika i proglasila vanredno stanje na godinu dana.

U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku je danas hitan sastanak o Mjanmaru na inicijativu Velike Britanije. Sa sastanka iza zatvorenih vrata diplomatski izvori su preneli da se razmatra britanski predlog rezolucije, ali se ne zna da li će Kina koja podržava Mjanmar, podržati tu rezoluciju ili uložiti veto. Vojni puč u Mjanmaru osudila je međunarodna zajednica.

Izvor: www.n1info.com

Veto Kine
IZVOR: TANJUG SREDA, 3.02.2021

Njujork -- Kina je blokirala izjavu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje vojni puč u Mjanmaru.

Diplomate su u utorak navele da je obnavljanje demokratije bio ključni element nacrta izjave pripremljene za Savet, zajedno sa osudom vojne akcije i pozivom na trenutno puštanje svih pritvorenih. Zajedničkoj izjavi je bila potrebna i podrška Kine, koja ima mogućnost stavljanja veta kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, preneo je BBC.

Uoči razgovora, specijalna izaslanica UN za Mjanmar Kristin Šraner snažno je osudila vojno preuzimanje koje je usledilo nakon što je vojska odbila da prihvati ishod opštih izbora održanih u novembru. Ona je rekla da je jasno da je "nedavni ishod izbora bila ubedljiva pobeda" stranke političke liderke Aung San Su Ći.

Vojska Mjanmara proglasila je u ponedeljak vanredno stanje, preuzela vlast u državi i potvrdila da je sprovela hapšenja visokih vladinih funkcionera kao odgovor na prevaru za koju tvrde da je sprovedena tokom prošlogodišnjih opštih izbora. Vlast je preuzeo vrhovni komandant oružanih snaga, general Min Aung Hlaing, smenjena su 24 ministara i zamenika i imenovano 11 novih ministara.

Izvor: www.b92.net

Svrgnuta liderka Mjanmara optužena za posedovanje ilegalnih radio predajnika
SVET Autor: Beta 03. feb. 2021

Policija u Mjanmaru optužila je svrgnutu liderku Aung San Su Ći za posedovanje nekoliko ilegalno uvezenih voki-tokija u njenom domu, što pravno dozvoljava da se drži u zatvoru do 15. februara, rekli su članovi njene stranke.

U policijskoj optužnici navodi se da su radio predajnici pronađeni kada je Su Ći privedena u ponedeljak, posle vojnog puča protiv njene vlade, koja je nedavno preuzela dužnost za drugi mandat. U vojnom puču u ponedeljak uhapšena je Su Ći i više i više visokih političara. Portparol Nacionalne lige za demokratiju Kji To potvrdio je optužnicu na svojoj Facebook stranici. On je rekao da je svrgnuti predsednik zemlje Vin Mjing optužen za kršenje zakona o prirodnim katastrofama. Poslanik te partije je takođe potvrdio optužbe. Partijski zvaničnici kažu da Su Ći nije pomerana iz svoje rezidencije, gde se drži u kućnom pritvoru. U optužbama, koje su procurele preko društvenih mreža pre nego što je partija potvrdila informacije, navodi se da su neregistrovani radio predajnici bili za telohranitelje Aung San Su Ći. Optužnica je datirana 1. februara, što bi dozvolilo da se Aung San Su Ći i svrgnuti predsednik drže u pritvoru do 15 februara. Ako se Su Ći proglasi krivom mogla bi da bude osuđena na do dve godine zatvora.

Novi vojni vođa Mjanmara, general Min Aung Hlaing, rekao je da vojna vlada koja je preuzela vlast posle puča u ponedeljak planira da pokrene istragu o navodnoj prevari na prošlogodišnjim izborima, a kao prioritet će joj takođe biti delovanje za suzbijanje epidemije koronavirusa i ekonomija, prenose državni mediji.

Izvor: www.n1info.com

"Vojska stavila sopstvene interese iznad ranjive populacije": Medicinsko osoblje u Mjanmaru neće da radi zbog vojnog puča
Tanjug 03.02.2021.

Osoblje 70 bolnica u 30 gradova širom Mjanmara, prestalo je da radi kako bi protestovalo protiv puča vojske, koja je preuzela vlast u državi, saopštio je Pokret za građansku neposlušnost u Mjanmaru na Fejsbuku.

U izjavi medicinara se navodi da je vojska stavila sopstvene interese iznad ranjive populacije koja se suočava sa teškoćama tokom pandemije, preneo je Rojters.

- Odbijamo da poslušamo bilo kakvu naredbu nelegalnog vojnog režima koji je demonstrirao da nema obzira prema našim pacijentima - navodi se u objavi.

Izvor: www.blic.rs

MMF Mjanmaru poslao 350 miliona dolara u gotovini nekoliko dana pre puča


Prošle nedelje je Međunarodni monetarni fond poslao vladi Mjanmara 350 miliona dolara u gotovini kao deo paketa hitne pomoći u suzbijanju pandemije, rekao je portparol MMF-a za Rojters.

Novac je poslat nekoliko dana pre nego što su državna savetnica Mjanmara Aung San Su Ći i druge visoke ličnosti iz vladajuće partije uhapšene u ranojutarnjoj raciji u glavnom gradu Nejpjido.

Rojters se pozvao na neimenovane izvore koji su rekli da se „čini da MMF malo toga može da učini da povuče sredstva za hitnu pomoć“.

MMF je ranije izrazio nadu da će novac pomoći Mjanmaru da zadovolji „hitne potrebe platnog bilansa koje proističu iz pandemije, posebno vladine mere oporavka kako bi se osigurala makroekonomska i finansijska stabilnost uz podrška pogođenih sektora i ranjivih grupa“.

Portparol MMF-a istakao je da oni pomno „prate razvoj događaja u Mjanmaru i da su duboko zabrinuti zbog uticaja događaja na ekonomiju zemlje i na narod“.

Primedbe su usledile kada je vojska zemlje najavila formiranje Državnog upravnog veća kojim predsedava viši general Min Aung Hlajing, navodi list „Mjanmar tajms“.

List navodi da je veće oformljeno u skladu sa članom 419 nacionalnog Ustava iz 2008. godine, koji predviđa da vrhovni komandant odbrambenih službi, na koga je preneta suverena vlast, ima pravo da „izvršava zakonodavna, izvršna i sudska ovlašćenja“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102031124538293/)

Nema Fejsbuka - nema građanske neposlušnosti


Nova vojna vlast u Mjanmaru blokirala Fejsbuk zbog objava poziva o građanskoj neposlušnosti nakon puča u kom je smenjena i privedena premijerka.

Fejsbuk je popularna društvena mreža u Mjanmaru, a svrgnuta vlada upravo tim putem komunicira sa pristalicama.

Mobilni operater Telenor Mjanmar potvrdio je u saopštenju da su mobilni operateri i internet provajderima u Mjanmaru dobili uputstvo od ministarstva komunikacija da privremeno blokiraju Fejsbuk.

Telenor Mjanmar, koji je deo norveške Telenor grupe, rekao je da će se pridržavati naredbe, iako je zabrinut da se time krše ljudska prava. Fejsbuk je takodje potvrdio ovu informaciju.

"Pozivamo vlasti da obnove konekciju kako bi ljudi u Mjanmaru mogli da komuniciraju sa porodicom i prijateljima i pristupe važnim informacijama", rečeno je iz kompanije Fejsbuk.

Premijerkina stranka Nacionalna liga i drugi aktivisti u Mjanmaru pozvali su na građansku neposlušnost protiv preuzimanja vlasti pučem.

Prethodno su zdravstveni radnici, koji su posebno poštovani u Mjanmaru zbog borbe sa epidemijom korona virusa, saopštili da neće raditi za vojnu vladu.

Drugu noć za redom, stanovnici najvećeg grada Jangona su u znak protesta udarali u lonce i šerpe i trubili iz automobila.

Policija u Mjanmaru optužila je svrgnutu liderku Aung San Su Ći za posedovanje nekoliko ilegalno uvezenih voki-tokija u njenom domu, što pravno dozvoljava da se drži u zatvoru do 15. februara.

U vojnom puču u ponedeljak uhapšena je Su Ći i više i više visokih političara. Prema vojnim zvaničnicima puč je bio neophodan za očuvanje "stabilnosti" države. Vojska optužuje izbornu komisiju da nije otklonila "ogromne nepravilnosti" koje su se, prema njihovom mišljenju, dogodile tokom parlamentarnih izbora u novembru.

Na tim izborima je pobedu odnela Nacionalna liga za demokratiju, na vlasti od 2015. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=02&dd=04&nav_category=78&nav_id=1805742)

https://youtu.be/SrEJWjrdtJU

Poslanici Mjanmara održali "kućnu sednicu"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 4.02.2021.

Nakon što im je uskraćena šansa da zauzmu mesta u parlamentu posle državnog udara, grupa poslanika Mjanmara održala je sopstvenu kućnu sednicu.

Poslanici su se sastali u znak otpora povratku vojne vladavine. Desetak izabranih poslanika partije Nacionalne lige za demokratiju (NLD) svrgnute liderke Mjanmara Aung San Su Ći održalo je sednicu u njenom dnevnom boravku u glavnom gradu Nejpjidu, gde su potpisali zakletve, javlja Rojters.

"Možemo sazvati sastanak Hlutoa bilo gde i bilo kada, gde su članovi odbora“, rekla je Fju Fju Tin iz NLD-a, koristeći lokalni naziv za parlament. "Izbor naših građana ne može se izbrisati, bez obzira na sve“, dodala je.

Vojska je tvrdila da se na izborima u novembru, koje je nadmoćno pobedila NLD dogodila prevara, dok je konrtolno telo saopštilo da nije pronašlo nijednu nepravilnost koja bi promenila ishod. Prema rečima Fju Tin, NLD će podstaći stotine drugih parlamentaraca koji dolaze da potpišu zakletvu i podele je na mreži i počnu da održavaju zasedanja.

„Pokušaćemo da pobegnemo od ove vrste vojne diktature Mjanmara“, rekla je Fju Tin.

Vojska je intervenisala u ponedeljak kako bi sprečila parlament da sazove i odobri novu vladu NLD-a, koju optužuje za prevaru na izborima. Su Ći je među mnoštvom privedenih.

Izvor: www.b92.net

UN zabrinute zbog vanrednog stanja u Mjanmaru
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 4.02.2021.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izrazio je duboku zabrinutost zbog vanrednog stanja koje je vojska uvela u Mjanmaru.

Savet UN je pozvao da odmah bude na slobodu puštena liderka Aung San Su Ći i drugi koji su privedeni.

„Članice Saveta bezbednosti naglasile su potrebu za kontinuiranom podrškom demokratskoj tranziciji u Mjanmaru“, navodi se u konsenzusnom saopštenju saveta 15 članova. Kako Rojters navodi, vojni puč prekinuo je dugu tranziciju Mijanmara u demokratiju i izazvao osudu Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja. Početni tekst saopštenja, koji je izradila Britanija, osudio je puč, ali, kako agencija navodi, izgleda da je taj ton ublažen, pa se u tekstu ne pominje puč kako bi se dobila podrška Kine i Rusije, koje su Mjanmar tradicionalno štitile od bilo kakvih značajnijih akcija Saveta.

Savet od 15 članova informisan je u utorak, dan nakon što je mjanmarska vojska pritvorila Su Ći i druge kao odgovor na „izbornu prevaru“, da je predala vlast vrhovnom komandantu oružanih snaga generalu Min Aung Hlaingu i uvela jednogodišnje vanredno stanje.

Izvor: www.b92.net

Ponovo uspostavljen internet u Јangonu


U Јangonu, glavnom gradu Mjanmara, ponovo je uspostavljen internet poslije više od 24 časa nakon što je prekinut, a na jugoistoku zemlje naoružana policija rastjeruje demonstrante koji protestuju zbog vojnog udara.

Internet je prekinut nakon što su počeli protesti protiv vojnog udara prošle sedmice. Demonstranti traže oslobađanje izabranog lidera Aung San Su Ći.

U međuvremenu, danas su se čuli hici kada je policija rastjerala demonstrante u Mjavadiju, koji su protestovali protiv vojne hunte. Na video-snimku objavljenom na "Fejsbuku" vidi se naoružana policija koja rastjeruje masu demonstranata.

Čuju se hici, ali nije poznato o kakvoj vrsti municije se radi, niti da li ima povrijeđenih.

Demonstracije širom Mjanmara, koje su organizovane su protiv vojnog udara, do sada su bile mirne.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=420623)

Papa osudio vojni puč u Mjanmaru, solidaran sa narodom


Poglavar rimokatoličke crkve papa Franja osudio je danas vojni puč u Mjanmaru i izrazio soldarnost sa narodom.

On je apelovao na politički vrh te zemlje da bude u službi opšteg dobra i teži "demokratskoj harmoniji".

Tokom današnjeg obraćanja Urbi et orbi na Trgu svetog Petra, papa je izrazio duboku zabrinutost povodom događaja u Mjanmaru, zemlji koju je posetio 2017. godine, prenosi Rojters. Danas su hiljade ljudi širom Mjanmara izašle na ulice da izraze nezadovoljstvo zbog vojnog udara i zahtevale oslobađanje izabrane premijerke i dobitnice Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći.

"Ovo je veoma delikatan trenutak. Želeo bih da potvrdim svoju duhovnu povezanost sa narodom Mjanmara, uputim im svoje molitve i iskažem solidarnost", rekao je papa Franja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=02&dd=07&nav_category=78&nav_id=1807536)

Više hiljada ljudi u Mjanmaru na ulicama traži oslobađanje svrgnute premijerke
SVET Autor: Beta/AP 07. feb. 2021

Više hiljada ljudi protestovalo je u glavnom gradu Mjanmara, Jangonu, tražeći oslobađanje premijerke Aung San Su Ći i drugih koje je vojska pučom svrgnula i pritvorila.

Najmanje 2.000 okupljenih je skandiralo „Živela majka Su“ i „Dole vojna diktatura“. Marširali su glavnim ulicama Jangona blokirajući saobraćaj. Uprkos prisustvu jakih bezbednosnih snaga, sukoba demonstranata i policije nije bilo. Demonstracije su održane u još dva grada u Mjanmaru.

Nova vojna vlast je dodatno ograničila pristup internetu, pa su nakon Fejsbuka, blokirali i društvene mreže Tviter i Instagram. Tokom prethodnih pet decenija vojne vladavine u Mjanmaru zemlja je bila izolovana i komunikacija sa međunarodnom zajednicom je bila strogo kontrolisana. Pet godina vladavine Su Ći je najdemokratskije razdoblje u Mijanmaru, uprkos tome što je vojska i dalje imala široka ovlašćenja.

Aung San Su Ći je u kućnom pritvoru, rekao je njen advokat. Policijski dokumenti pokazuju da je optužena za ilegalan uvoz i upotrebu komunikacione opreme, odnosno za vokitokije koji su nađeni u njenom domu. U vojnom puču u ponedeljak uhapšena je Su Ći i više i više visokih političara. Prema vojnim zvaničnicima puč je bio neophodan za očuvanje „stabilnosti“ države. Vojska optužuje izbornu komisiju da nije otklonila „ogromne nepravilnosti“ koje su se, prema njihovom mišljenju, dogodile tokom parlamentarnih izbora u novembru.

Na tim izborima je pobedu odnela Nacionalna liga za demokratiju, na vlasti od 2015. godine.

Izvor: www.n1info.com

Hiljade demonastranata na ulicama u Mjanmaru, policija koristila vodene topove
N.N.G. 08.02.2021.

Policija je upotrebila vodene topove da bi rasterala hiljade demonstranata koji su protestovali u glavnom gradu Mjanmara Najpjidu protiv vojnog udara u kome je sa vlasti sklonjena i pritvorena premijerka Aung San Su Ći.

Sve su glasniji i organizovaniji pozivi demontranata građanima da se pridruže protestima i podrže kampanju građanske neposlušnosti protiv vojnog udara koji je izazvao i veliki broj negativnih reakcija širom sveta, prenosi Rojters.

"Mi, medicinski radnici, predvodimo ovu kampanji i pozivamo sve vladine službenike da se pridruže pokretu građanske neposlušnosti", poručila je medicinska sestra iz državne bolnice u najvećem gradu Jangonu.

Demontracije održane tokom vikenda su najveće u poslednjih 14 godina, od 2007. godine kada su budistički kaluđeri pokrenuli tzv. Šafransku revoluciju koja je doprinela demokratskim promenama u Mjanmaru. U agencijskom izveštaju se navodi da se na video-snimcima vidi kako policija u prestonici Najpjidu ispaljuje salve iz vodenih topova na hiljade demonstranata i čini se da je više njih tada i povređeno. Protesti su do sada bili mirni, ali primećeno je kretanje konvoja vojnih vozila što izazova zabrinutost da bi to moglo doći do konfrontacije između službi bezbednosti i nezadovoljnih građana.

Izvor: www.blic.rs

Policija vodenim topovima na demonstrante u Mjanmaru
SVET Autor: Beta 08. feb. 2021

Policija je upotrebila vodene topove u glavnom gradu Mjanmara kako bi rasterala hiljade demonstranata koji se na ulicama protive vojnom puču i traže oslobađanje premijerke Aung San Su Ći i drugih koje je vojska pučom svrgnula i pritvorila.

U gradu Mjavadiju u blizini granice sa Tajlandom policija je pucala u vazduh kako bi rasterala okupljene. Ovo su prve intervencije policije na do sada mirnim demonstracijama. Nema zvaničnih informacija da je neko povređen. Novi protesti danas su održani u više gradova. Na ulice najvećeg grada Jangona izašlo je više hiljada građana sa porukama „Odbijte vojni puč“ i „Pravda za Mjanmar“. BBC prenosi da su radnici širom zemlje stupili u štrajk. Među demonstrantima su profesori, advokati, bankari i vladini zvaničnici. Širom zemlje raste građanska neposlušnost protv uspostavljanja vojne vlasti. Vojska je juče nakon nekoliko dana ukinula blokadu pristupu društvenim mrežama na kojima su pripadnici svrgnute vlade pozivali građane da se pridruže protestima i kampanji građanske neposlušnosti.

Državni mediji ignorišu proteste

Državni mediji ignorišu proteste, a informacije i video snimci dele se putem društvenih mreža. Tokom prethodnih pet decenija vojne vladavine u Mjanmaru zemlja je bila izolovana i komunikacija sa međunarodnom zajednicom je bila strogo kontrolisana. Pet godina vladavine Su Ći je najdemokratskije razdoblje u Mijanmaru, uprkos tome što je vojska i dalje imala široka ovlašćenja. Aung San Su Ći je u kućnom pritvoru, rekao je njen advokat. Policijski dokumenti pokazuju da je optužena za ilegalan uvoz i upotrebu komunikacione opreme, odnosno za voki-tokije koji su nađeni u njenom domu. U vojnom puču u ponedeljak 1. februara, uhapšena je Su Ći i više visokih političara. Prema vojnim zvaničnicima puč je bio neophodan za očuvanje „stabilnosti“ države. Vojska optužuje izbornu komisiju da nije otklonila „ogromne nepravilnosti“ koje su se, prema njihovom mišljenju, dogodile tokom parlamentarnih izbora u novembru. Na tim izborima je pobedu odnela Nacionalna liga za demokratiju, na vlasti od 2015. godine.

Izvor: www.n1info.com

Uveden policijski čas u nekoliko gradova u Mjanmaru
SVET Autor: Beta/AFP 08. feb. 2021

Vojska Mjanmara koja je 1. februara preuzela vlast je uvela policijski čas u nekoliko gradova, dok su generali prvi put pomenuli mogućnost odmazde protiv demonstranata koji su masovno izašli na ulice.

Policijski čas od 20.00 do 4.00 uveden je u nekoliko naselja u Jagonu, u Mandalaju i drugim delovima zemlje. Vojska je navela da su od sada zabranjena okupljanja više od pet osoba. Vrhovni komandant vojske Min Aung Hlaing izjavio je večeras da je puč organizovan zbog izborne prevare na parlamentarnim izborima održanim u novembru.

Policija je danas upotrebila vodene topove u glavnom gradu Mjanmara kako bi rasterala hiljade demonstranata koji se na ulicama protive vojnom puču i traže oslobađanje premijerke Aung San Su Ći i drugih koje je vojska pučom svrgnula i pritvorila. Tokom prethodnih pet decenija vojne vladavine u Mjanmaru, zemlja je bila izolovana i komunikacija sa medjunarodnom zajednicom je bila strogo kontrolisana. Međunarodna zajednica osudila je puč i pozvala na oslobađanje pritvorenih.

SAD osudile zabranu okupljanja u Mjanmaru

Američke vlasti su osudile zabranu protesta u Mjanmaru gde protestovalo nekoliko hiljada ljudi dok je u nekoliko gradova uveden policijski čas.

„Mi smo na strani naroda Mjanmara i podržavamo njihovo pravo na mirno okupljanje“ u korist demokratski izabrane vlade, izjavio je portparol američke diplomatije Ned Prajs.

Izvor: www.n1info.com

Demonstranti prkose zabranama vojne hunte u Mjanmaru novim okupljanjem, policija ispaljivala hice
Tanjug 09.02.2021.

Pokušavajući da razbije demonstracije protiv vojnog puča u Nejpjidou, glavnom gradu Mjanmara, policija je danas u vazduh ispaljivala hice iz vatrenog oružja, tvrde očevidci.

Na društvenim mrežama se pojavio snimak na kojem se čuju brojni pucnji i vide demonstranti kako beže s lica mesta. Ogorčeni građani uzvikivali su parole protiv vojne hunte i suočeljavali se sa policijom, koja je koristila vodene topove da rasturi protestne skupove. Talas građanske neposlušnosti proširio se i na bolnice, obrazovne institucije i službenike vlade, prenosi Rojters.

"Nastavićemo našu borbu", poručio je aktivista Maung Saungka, obećao potpuni krah diktature i uputio zahtev vojnom vrhu da oslobodi sve političke zatvorenike.

Iako je policija u prestonici Nejpjidou u poslednja dva dana koristila vodene topove protiv nezadovoljnih građana, demonstranti odbijaju da se povuku i raziđu. Slično je bilo i u Bagou i Jangunu, a prema svedočenju učesnika protesta, vojska je zatvorila mostove i mnogima vratila sećanja na pola veka vojne diktature koja je okončana tek 2015. godine. Obećanje Min Aung Hlenga, lidera vojne hunte, da će možda dozvoliti održavanje novih izbora, izazvalo je prezir među demonstrantima jer je istovremeno ponovio i neutemeljene optužbe o nameštenim izborima na kojima je prošlog novembra pobedila stranka Demokratske lige Aung San Su Ći.

Pandemija korona virusa teško je pogodila Mjanmar gde je evidentirana 141.000 obolelih i ukupno 31.177 smrtnih ishoda među kovid pacijentima.

Izvor: www.blic.rs

Novi Zeland suspendovao kontakte sa vojnim vlastima Mjanmara
Tanjug 09.02.2021.

Novi Zeland je suspendovao kontakte sa vojnim vlastima Mjanmara i uveo zabranu na putovanja liderima vojne hunte, izjavila je danas premijerka Džasinda Ardern i istakla da će se vlada pobrinuti da program pomoći ne bude povezan, niti u korist vojnog režima.

- Poručujemo da ćemo učiniti sve što je u našoj moći odavde sa Novog Zelanda, a ono što jeste u našoj moći je da suspendujemo kontakte sa vrhom vojnog režima i postaramo se da sredstva koja izdvajamo za Mjanmar ni na koji način ne budu na raspolaganju vojnom režimu - rekla je Ardernova.

Podsetila je da je od 2018. do 2021. godine Novi Zeland izdvojio oko 30 miliona američkih dolara za Mjanmar, prenosi Rojters. Ministarka spoljnih poslova Novog Zelanda Nanaja Mahuta uputila je apel vojnoj hunti na Mjanmaru da odmah oslobodi političke lidere i ponovo uspostavi civilnu vlast u zemlji. Vojni lider Mjanmara Min Aung Hlenga, obećao je da će dozvoliti održavanje novih izbora i nakon njih predati vlast u nadležnost onih koji budu pobedili, ali je i zatražio prekidanje masovnih demonstracija u zemlji.

Izvor: www.blic.rs

Sukob policije i demonstranata u Majnmaru: Četvoro povređenih, jedna osoba kritično
Tanjug 09.02.2021.

Policija i demonstranti sukobili su se danas u Mjanmaru, a povređenih ima na obe strane u demonstracijama protiv vojnog puča u kome je srušena premijerka Aung San Su Ći, dok se navodi da jedna žena verovatno nije preživela ranjavanje iz vatrenog oružja.

Još tri osobe su ranjene gumenim mecima nakon što je policija pucala iz pištolja, uglavnom u vazduh, i koristile vodene topove kako bi pokušale da rastera demonstrante u glavnom gradu Nejpjidou, navodi Rojters. Ovi incidenti predstavljaju prvo krvoproliće otkako je vojska, koju je predvodio general Min Aung Hlaing, svrgla novoizabranu vladu Su Ći 1. februara i pritvorila nju i druge političare iz njene Nacionalne lige za demokratiju (NLD).

Vojska tvrdi da je NLD izvršila izbornu krađu, što ta partija odbacuje. Policija u Mjanmaru je danas pretresla sedište NLD-a u Jangonu, rekli su dvojica poslanika NLD-a. Oni su naveli da je prepad izvršilo desetak policajaca koji su po mraku ušli u zgradu u največhem gradu Mjanmara.

Mjanmar: Policija pretresla sedište stranke Aung San Su Ći

Policija u Mjanmaru pretresla je danas u Jangonu sedište Nacionalne lige za demokratiju (NLD), stranke Aung San Su Ći, izjavila su dva poslanika te stranke. Raciju je izvršilo desetak policajaca, koji su na silu ušli u zgradu po mraku, rekli su poslanici, preneo je Rojters. Su Ći se nalazi u pritvoru od prošlonedeljnog vojnog puča u kome je zbačena vlada NLD-a i sprečeno formiranje novog parlamenta.

Izvor: www.blic.rs

SAD osudile
IZVOR: TANJUG UTORAK, 9.02.2021.

SAD su osudile upotrebu sile protiv demonstranata koji protestuju zbog vojnog puča u Mjanmaru, i ponovile poziv vlastima u toj zemlji da poštuju slobodu govora.

"Oštro osuđujemo nasilje protiv demonstranata. Svi u Mjamnaru imaju prava na mirno okupljanje", rekao je novinarima portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs.

Policija je i juče i danas vodenim topovima, gujenim mecima i suzavcem rasterala hiljade demonstranata koji se protive vojnom puču i traže oslobađanje premijerke Aung San Su Ći i drugih koje je vojska svrgnula i pritvorila. Vojska Mjanmara 1. februara je izvela puč i uhapsila liderku civilne vlade Aung San Su Ći koju drže na nekoj tajnoj lokaciji. I UN su danas osudile "nesrazmernu" upotrebu sile nad demonstranatima okupljenim protiv puča.

Izvor: www.b92.net

Stotine hiljada ljudi traže puštanje iz pritvora dobitnicu Nobelove nagrade za mir
IZVOR: FONET PETAK, 12.02.2021.

Stotine hiljada ljudi je učestvovalo je na protestima u Mjanmaru tražeći oslobađanje iz kućnog pritvora dobitnice Nobelove nagrade za mir Aung San Si Ći.

Protestanti pozivaju Vašington da uvede oštrije sankcije prema vojnoj hunti, koja je izvela puč 1. februara. Kompanija Fejsbuk je saopštila da će onemogućiti vidljivost materijala vojske Mjanmara na svojoj društvenoj mreži, jer "nastavlja da širi dezinformacije". U Jangonu su protestovali lekari i fudbalski navijači, dok je vojska u Mavlamjinu, na jugu zemlje, razbila demonstracije i uhapsila nekoliko osoba. Protesti su organizovani i u Daveju, Mjitkjinu, Najpjitavu, javlja Rojters.

Vašington je u četvrtak uveo sankcije protiv hunte u Mjanmaru, što razmatraju i Evropska unija i Velika Britanija. Pristalice Aung San Si Ći, čiji je Nacionalni savez za demokratiju pobedio na novembarskim parlamentarnim izborima, pozdravile su američke sankcije, ali su ocenile da je potrebna oštrija akcija kako bi ona bila oslobođena iz kućnog pritvora.

Izvor: www.b92.net

Nastavljeni protesti na ulicama Mjanmara, vojska oslobađa 23.000 zatvorenika
SVET Autor: N1 Beograd, Beta/ AFP 12. feb. 2021

Vojska Mjanmara oslobađa više od 23 hiljade zatvorenika dok se protesti protiv puča nastavljaju na ulicama sedmi dan zaredom.

Oni bi trebalo da budu oslobođeni na državni praznik povodom ujedinjenja zemlje, javlja CNN. Iako su masovna puštanja zatvorenika uobičajena na državne praznike u Mjanmaru, ovo je prva takva amnestija od nove hunte, koja je vlast preuzela pučem 1. februara, svrgnuvši demokratski izabranu liderku Aung San Su Ći i pritvorivši ključne vladine zvaničnike. Kompanija Fejsbuk pokušava da ograniči širenje dezinformacija vojske Mjanmara dodajući da će značajno smanjiti distribuciju celokupnog sadržaja na stranicama i profilima koje vodi vojska. To znači da će ljudi na Fejsbuku videti znatno manje sadržaja sa tim stranica, a ova društvena mreža u Mjanmaru ima desetine miliona korisnika.

Ujedinjene nacije traže oslobađanje svrgnute liderke

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava zatražio je da odmah bude oslobođena svrgnuta šefica vlade Mjanmara Aung San Su Ći, jačajući pritisak na vojsku koja je u puču preuzela vlast. Rezolucija o tome usvojena je bez glasanja posle vanredne sednice predstavnika 47 zemalja članica Saveta za ljudska prava (HRC) Ujedinjenih nacija, sazvane na zahtev EU i Velike Britanije. Kina i Rusija, koje tradicionalno podržavaju mjanmarsku vojsku, ipak su se distancirale od konsenzusa posle usvajanja rezolucije, a to su uradili i Venecuela, Bolivija i Filipini. Za vreme rasprave UN su saopštile da prate situaciju u kojoj je više od 350 političkih zvaničnika, predstavnika države, aktivista i članova civilnog društva, uključujući i novinare, sveštenike i studente, stavljeno u pritvor od kada je izveden puč 1. februara.

„Ceo svet gleda“ represiju u Mjanmaru upozorila je pomoćnica visokog komesara UN za ljudska prava Nada al-Našif i ocenivši da je upotreba nasilja protiv demonstranata „neprihvatljiva“, osudila drakonske mere preduzete da se spreče mirna okupljanja i sloboda izražavanja, kao i jačanje policijskog i vojnog prisustva na ulicama.

U danas usvojenom tekstu Savet traži hitno i bezuslovno oslobađanje svih osoba arbitrarno pritvorenih uključujući šeficu civilne vlade Aung San Su Ći i predsednika Vin Mjinta kao i ukidanje vanrednog stanja. Traži se vraćanje vlade izabrane u novembru, ali nisu tražene sankcije. Nada al Našif je zatražila od medjunarodne zajednice da sankcije budu ciljane da ne bi produžile patnje stanovništva, i da treba da se usmere na vodje vojnog puča. Specijalni izvestilac UN za Mjanmar Amerikanac Tomas Endrus je takodje pozvao medjunarodnu zajednicu da uvede ciljane sankcije ali takodje i embargo na oružje i da se pazi da humanitarna pomoć bude direktno predata civilnom društvu a ne da ide preko vojne hunte. U raspravama mjanmarski ambasador pri UN Mjint Tu je pravdao delovanje oružanih snaga rekavši da je to bila reakcija na postizborne neregularnosti.

Izvor: www.n1info.com

Narod "na nogama", vojska sa gumenim mecima
IZVOR: TANJUG PETAK, 12.02.2021.

Jangon -- Masovni protesti su se nastavili širom Mjanmara, pošto su demonstranti odbili molbu vojnog lidera, generalna Min Aunga Hlainga, da podrže vojsku.

Na Dan ujedinjenja, Hlaing je pozvao na jedinstvo, javio je BBC. I danas su demonstranti čvrsto ostali pri zahtevu da se odmah puste izabrani predstavnici vlasti koji su svrgnuti i uhapšeni 1. februara tokom vojnog puča, a među njima je i premijerka Aung San Su Ći. Prema nekim izveštajima, policija je ispaljivala gumene metke na demonstrante u gradu Moulmjaminu. U televizijskom obraćanju, Hlaing je rekao da su demonstranti "iskorišćeni" i ponovo ih je zamolio da rade u korist države.

Vojska je obeležila Dan ujedinjenja tako što je obećala puštanje više od 23.000 pritvorenih, među kojima je i 55 stranaca.

Izvor: www.b92.net

Druga nedelja protesta u Mjanmaru, ne odustaju ni hunta ni demonstranti
SVET Autor: Beta 13. feb. 2021

Masovne ulične demonstracije u Mjanmaru ušle su u drugu nedelju, a ni demonstranti ni vojna vlada koju žele da sklone ne pokazuju nikakve znake odustajanja.

Demonstranti u Jangonu, najvećem gradu u zemlji, ponovo su se danas okupili na jednoj raskrsnici, odakle su se grupe raširle na druga mesta, uključujući one koje su se uputile do ambasada SAD i Kine. Oni su izašli na proteste uprkos zabrani okupljanja više od pet ljudi zbog epidemioloških mera. SAD, posebno posle objave predsednika Džoa Bajdena o uvođenju sankcija protiv vojne vlade, smatraju se saveznikom u borbi demonstranata protiv vojnog puča izvedenog 1. februara. Kina je, kako se navodi, omraženi saveznik vladajućih generala čija podrška im je presudna u zadržavanju vlasti. Demonstracije su se nastavile u drugom najvećem gradu Mandalaju, a veća grupa advokata činla je primetan deo protesta.

Vojska je svrgnula civilnog vođu zemlje Aung San Su Ći i njenu vladu i sprečila poslanike izabrane na nedavnim izborima da održe sednicu novog saziva parlamenta. Aung San Su Ći i drugi visoki članovi njene vlade i partije su u pritvoru. Vojna hunta predvođena generalom Min Aung Hlaingom navela je da je bila primorana da deluje, zato što vlada Aung San Su Ći nije na odgovarajući način ispitala navode o prevari na izborima prošle godine, na kojima je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo pobedila. Izborna komisija navodi da nema dokaza da potkrepe tvrdnje vojske o prevari.

Današnji protesti podudaraju se sa rođendanom generala Aung Sana, vođe za nezavisnost zemlje i ocem Aung San Su Ći. Neki demonstranti nosili su oznake sa njegovim imenom i slikom. Vlasti su pojačale hapšenja političara i aktivista u oblastima izvan Jangona i postali su agresivniji u pokušajima rasturanja protesta. Prema nezavisnom Udruženju za pomoć političkim zatvorenicima, najmanje 326 ljudi je uhapšeno od državnog udara, od kojih je 303 i dalje u pritvoru. Poslednje tri noći bilo je brojnih izveštaja o racijama za vreme policijskog časa, tokom kojih je policija pokušavala da pokupi ljude iz njihovih domova. U nekoliko slučajeva susedi i drugi ljudi su pritekli u pomoć u tako velikom broju da je policija odustala od pokušaja da privede te osobe.

Video snimci racija objavljeni su društvenim mrežama.

Izvor: www.n1imfo.com

U Mjanmaru nastavljeni protesti, vojska ukinula još građanskih prava
SVET Autor: Beta 14. feb. 2021

Veliki broj ljudi i u nedelju je na ulicama Mjanmara, protestujući protiv vojnog puča kojim je zbačena civilna vlada.

Demonstracije su održane u svim većim gradovima u Mjanmaru nakon što je vojska izdala novu naredbu kojima se ukida još građanskih prava. Naredba je usvojena sinoć, a danas je objavljena u svim lokalnim medijima. Njom se suspenduje Zakon o bezbednosti i zaštiti privatnosti, čime je vojnoj vladi omogućeno da vrši pretres i hapsi bez sudskog naloga. Bez naloga mogu i da presreću korespodenciju Burmanaca, kao i da uhapšene bez odluke suda zadrže u pritvoru duže od 24 sata.

U Jangonu demonstranti su se okupili ispred kineske i američke ambasade, kritikujući Peking da podržava vojsku i pozdravljajući američke sankcije protiv vojske. Uprkos zabrani okupljanja za više od pet ljudi, već dve nedelje na protestima se okuplja više stotina hiljada ljudi. Bunt se prelio i u sajber prostor, pa je danas hakovan vladin sajt „Mjanmar Didžital Njuz“ kada je sav sadržaj na sajtu zamenjen porukama protiv vojske i puča. Državni službenici učestvuju u demonstracijama, a neki od njih su i u štrajku.

Vojska je svrgnula civilnu liderku zemlje Aung San Su Ći i njenu vladu i sprečila poslanike izabrane na nedavnim izborima da održe sednicu novog saziva parlamenta. Aung San Su Ći i drugi visoki članovi njene vlade i partije su u pritvoru. Vojna hunta predvođena generalom Min Aung Hlaingom navela je da je bila primorana da deluje zato što vlada Aung San Su Ći nije na odgovarajući način ispitala navode o prevari na izborima prošle godine, na kojima je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo pobedila. Izborna komisija navodi da nema dokaza da potkrepe tvrdnje vojske o prevari.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/bWTAEGgvlYQ

Snage bezbednosti Mjanmara pucale na demonstrante, prekinut internet u zemlji
SVET Autor: Beta 14. feb. 2021

Snage bezbednosti Mjanmara pucale su na demonstrante, dok se vojnici raspoređuju u Jangonu, a to izaziva bojazan od suzbijanja protesta protiv nedavnog vojnog puča u toj zemlji, javila je agencija Frans pres.

U skoro čitavom Mjanmaru u nedelju uveče je prekinut internet, saopštila je nevladina organizacija NetBlocks koja se bavi nadgledanjem rada interneta. Raspoređivanje vojske dešava se u Jangonu, ali i u drugim gradovima. Ambasada SAD u Mjanmaru navela je na Tviteru da je uočeno kretanje vojske po zemlji i pozvala svoje državljane da se sklone. Na protestu na severu zemlje nekoliko osoba je ranjeno pošto je policija pucala na demonstrante, preneli su lokalni mediji i dodali da je policija koristila i suzavac da rastera skup. Prema njihovim navodima, pet novinara je uhapšeno.

Nekoliko ambasadora u Mjanmaru, iz SAD, Kanade i Evrope, uputilo je zajedničku deklaraciju u kojoj pozivaju vojsku da ne koristi nasilje nad demonstrantima i civilma. U skoro čitavom Mjanmaru u nedelju uveče je prekinut internet, saopštila je nevladina organizacija NetBlocks koja se bavi nadgledanjem rada interneta. Prekid je počeo oko 1.00 po lokalnom vremenu (18.00 GMT), navela je organizacija i dodala da internet u Mjanmaru radi 14 odsto od uobičajenog nivoa.

Vojska Mjanmara, koja je 1. februara preuzela vlast, smenila je vladu i civilnu liderku Aung San Su Ći, uvela je policijski čas u nekoliko gradova i zabranila okupljanja više od pet osoba. I pored te zabrane okupljanja, danas su održani protesti. Vojska je u subotu uveče usvojila novu uredbu kojom se dodatno ukidaju građanska prava. Tom uredbom se ukida zakon o bezbednosti i zaštiti privatnosti, čime je vojnoj vladi omogućeno da sprovodi pretrese i hapsi bez sudskog naloga. Od puča je uhapšeno oko 400 ljudi, među kojima političari, aktivisti i članovi civilnog društva, novinari, lekari i studenti.

Izvor: www.n1info.com

Produžen pritvor svrgnutoj liderki Mjanmara
SVET Autor: VOA 5. feb. 2021

Pritvor produžen svrgnutoj liderki Aung Sang Su Ći do srede.

Vojska je, nakon što je preuzela vlast, privela Su Ći pod optužbom da je pre dve nedelje ilegalno posedovala uvezene voki-tokije. Ona se nalazi u kućnom pritvoru u svom službenom prebivalištu u glavnom gradu. Njen prvobitni pritvor trebalo je istekne u ponedeljak, ali advokat koji zastupa Su Ći rekao je da ga je sudija produžio do srede. Taj potez dolazi kada su se demonstranti u ponedeljak ponovo okupili u više delova Mjanmara, dok su trupe i vojna vozila raspoređeni usred pojačanog prisustva bezbednosti u većim gradovima. Vlasti su takođe prekinule pristup internetu preko noći.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da su takva ograničenja, kao i hapšenja lidera političkog i civilnog društva „duboko zabrinjavajuća“.

„Generalni sekretar je duboko zabrinut zbog situacije u Mjanmaru, uključujući sve veću upotrebu sile i prijavljeno raspoređivanje dodatnih oklopnih vozila u veće gradove“, rekao je Guterešov portparol u saopštenju od nedelje.

„On poziva mjanmarsku vojsku i policiju da osiguraju da se pravo na mirno okupljanje u potpunosti poštuje i da demonstranti ne budu podvrgnuti represalijama. Izveštaji o kontinuiranom nasilju, zastrašivanju i uznemiravanju od strane osoblja obezbeđenja su neprihvatljivi.“ U zajedničkoj izjavi, ambasadori u Mjanmaru iz Sjedinjenih Država, Kanade i 12 zemalja Evropske unije takođe su osudili vojni prekid komunikacija i izrazili podršku narodu Mjanmara, rekavši da „svet to posmatra“.

„Pozivamo snage bezbednosti da se suzdrže od nasilja nad demonstrantima i civilima, koji protestuju zbog svrgavanja njihove legitimne vlade“, rekli su ambasadori.

„Nedvosmisleno osuđujemo pritvaranje i tekuća hapšenja političkih lidera, aktivista civilnog društva i državnih službenika, kao i uznemiravanje novinara“.

Snage bezbednosti otvorile su vatru na demonstrante koji su u nedelju protestovali protiv jedne elektrane u severnoj državi Kačin. Video snimci sa protesta pokazuju kako pripadnici vojske pucaju na gomilu kako bi ih rasterali, ali nije jasno da li su meci bili gumeni ili je korištena bojeva municija. Pored protesta, vladini službenici i državni službenici štrajkuju, što je rezultiralo prekidom rada vozova u celoj zemlji. Vojska je naredila državnim službenicima da se vrate na posao i zapretila im akcijom. Vojska je svake noći masovno hapsila demonstrante od početka demonstracija. U subotu su vođe dale vojsci opsežna ovlašćenja za pretres privatne imovine.

Izvor: www.n1info.com

Demonstranti na ulicama Jangona, policija sa vodenim topovima
SVET Autor: Beta 15. feb. 2021

Demonstranti su i danas počeli da se okupljaju na ulicama više gradova u Mjanmaru uprkos raspoređivanju vojske i pojačavanju mera represije, javila je agencija Frans pres.

Demonstranti su i danas počeli da se okupljaju na ulicama više gradova u Mjanmaru uprkos raspoređivanju vojske i pojačavanju mera represije, javila je agencija Frans pres. Nekoliko stotina ljudi okupilo se na severu Jangona, ekonomskoj prestonici Mjanmara. Policija sa vodenim topovima i oklopnim vozilima raspoređena je na više mesta u Jangonu, bez masovnog vojnog prisustva u ovoj fazi. Demonstranti su nedaleko od oklopnih vozila istakli transparente na kojima se poziva na otpor i gradjansku neposlušnost. Policija je u nedelju pucala na demonstrante, vojska je rasporedila trupe u nekoliko gradova i internet je bio u prekidu. Vojska Mjanmara 1. februara preuzela je vlast, smenila vladu i civilnu liderku Aung San Su Ći, uvela policijski čas u nekoliko gradova i zabranila okupljanja više od pet osoba.

Izvor: www.n1info.com

понедељак, 15.02.2021.

У Мјанмару поново ради интернет, протести уз тенкове на улицама

НЕЈПЈИДО – Интернет у Мјанмару који је угашен током ноћи, поново је након осмочасовног прекида у функцији , а демонстрације против војног пуча и хапшења Аунг Сан Су Ћи и других цивилних лидера настављени су и данас уз присуство војних тенкова на улицама бројних градова, преноси британски Гардијан.

Лист пише да су оклопна возила изашла на улице неколико градова укључујући и Јангон, у којима је било демонстрација током викенда, али то није спречило организовање нових протеста данас. На протесту на северу земље неколико особа је повређено пошто је полиција интервенисала против демонстраната и користила и сузавац да растера скуп, наводи Гардијан. Бројни сведоци су потврдили за британски лист да је данас стотине студената протестовало у северном делу Јангона, а нових протестних скупова је било и и на југу државе, у Давеју, који се могао уживо пратити на Фејсбуку са стотинама демонстраната у који су марширали у пратњи оркестра, јавља Танјуг.

Демонстранти, углавном млади људи, користе интернет да се организују и забележе своје протесте, а Гардијан преноси да је од државног удара 1. фебруара, стотине хиљада људи изашло на улице тражећи окончање притвора Аунг Сан Су Ћи за које су војне власти данас одлучиле да је задрже у кућном притвору још два дана до почетка суђења у среду.

Izvor: www.politika.rs

Nastavljeni protesti u Mjanmaru, manje ljudi nego prethodnih dana
SVET Autor: Beta/AFP 15. feb. 2021

Nekoliko hiljada ljudi danas je ponovo izašlo na ulice gradova u Mjanmaru tražeći demokratiju posle puča, ali su okupljanja bila manja nego prethodnih dana posle raspoređivanja vojske po gradovima.

U Jangonu se okupilo nekoliko hiljada ljudi. Protest je održan ispred ambasada Kine i SAD, a mnogi su nosili transparent „Dole diktator!“. Bilo je okupljanja ispred sedišta stranke Nacionalne lige za demokratiju (LND), koja je bila na vlasti do 1. februara kada je vojna hunta sprovela puč i uhapsila liderku Aung San Su Ći. Medjutim, prisustvo vojske negde u oklopnim vozilima, smanjilo je entuzijazam ljudi da izadju na ulice. Neka preduzeća su svojim zaposlenima slala poruke da ne idu na demonstracije.

Vojska Mjanmara, koja je 1. februara preuzela vlast, smenila je vladu, uvela je policijski čas u nekoliko gradova i zabranila okupljanja više od pet osoba. Policija je u nedelju pucala na demonstrante, a vojska je u subotu uveče usvojila novu uredbu kojom se dodatno ukidaju gradjanska prava. Tom uredbom se ukida zakon o bezbednosti i zaštiti privatnosti, čime je vojnoj vladi omogućeno da sprovodi pretrese i hapsi bez sudskog naloga. Od puča je uhapšeno oko 400 ljudi, medju kojima političari, aktivisti i članovi civilnog društva, novinari, lekari i studenti.

Izvor: www.n1info.com

Demonstrantima u Mjanmaru zaprećeno do 20 godina zatvora
Tanjug 15.02.2021.

Vojne vlasti u Mjanmaru su upozorile demonstrante da im je zaprećena zatvorska kazna do 20 godina ukoliko se suprotstave oružanim snagama.

Dugotrajne zatvorske kazne zaprećene su svima za koje se utvrdi da podstiču "mržnju i prezir" prema vođama vojnog udara, saopštile su vojne vlasti Mjanmara, prenosi Bi-Bi-Si. Promene zakona su najavljene u trenutku dok blindirana vozila patroliraju ulicama gradova u Mjanmaru u kojima su u toku proteklih dana demonstrirale hiljade građana zahtevajući oslobađanje premijerke Aung San Su Ći i ponovo uspostavljanje demokratije u zemlji.

Izvor: www.blic.rs

Nove optužbe protiv Aung San Su Ći, hunta kaže da joj je zdravlje „dobro“
SVET Autor: Beta 16. feb. 2021

Nove optužbe podignute su protiv bivše šefice civilne vlade Mjanmara Aung San Su Ći, svrgnute u državnom udaru, saznaje se od njenog advokata, dok nove vojne vlasti navode da joj je zdravlje "dobro".

Ona je već optužena za ilegalan uvoz toki-vokija, a sada je optužena za kršenje zakona o upravljanju prirodnim katastrofama, rekao je njen advokat koji je dodao da joj je novo saslušanje zakazano za 1. mart. Aung San Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1991, koja se drži na tajnom mestu od njenog hapšenja posle vojnog udara 1. februara, „dobrog je zdravlja“ i nalazi se u kućnom pritvoru u administrativnom glavnom gradu Najpjidou, rekao je danas zvaničnik vojne vlade.

„Držimo Aung San Su Ći i (bivšeg predsednika) Vin Mjinta na sigurnijem mestu zbog njihove bezbednosti. Oni su dobrog zdravlja. Nije kao da su uhapšeni, oni su kod sebe, u kućnom pritvoru u administrativnom centru Najpjidou“, rekao je danas na konferenciji za novinare zamenik ministra informisanja Zav Min Tun.

Pozivi na civilnu neposlušnost protiv vojne hunte nastavljaju se danas u Mjanmaru iako je vojska pojačala represiju i oglušuje se o međunarodne osude.

UN: Procedura protiv Su Ći nema ništa pravedno

Specijalni izvestilac UN za Mjanmar Tom Endrjus rekao je da procedura protiv bivše šefice vlade nema ništa pravedno.

„Nema ništa pravednog u hunti. To je teatar… i naravno niko tome ne veruje“, rekao je Endrjus.

Vojska nastavlja da jača mere od državnog udara 1. marta. Zabranjuju se okupljanja, raspoređuju oklopna vozila, sprovode se noćna privođenja, zaoštravaju zakoni. Ipak se mobilizacija naroda nastavlja. Demonstranti su i danas blokirali deo železničke pruge južno od Jangona, ekonomskog centra zemlje. Štrajku protiv puča pridružili su se advokati, nastavnici, kontrolori leta, železničari. U Jangonu sveštenici koji su vodili „šafransku revoluciju“, ugušenu u krvlju 2007. godine, danas su organizovali marš do američke ambasade. Nedaleko od njih mladi su svirali violinu ispred grupe plesača obučenih u crno, a drugi su pevali.

Manje demonstranata na ulicama

Posle izvođenja oklopnih vozila na ulice nekih gradova u zemlji u nedelju, na ulicama sada ima manje demonstranata. Vojska u međuvremenu nastavlja hapšenja i napada sredstva komunikacije. Noćas su četvrti put od puča internet veze skoro potpuno prekinute, a vraćene su osam sati kasnije. Demonstracije su za sada uglavnom mirne, ali je juče prijavljeno nekoliko incidenata. Policija je uhapsila nekoliko desetina demonstranata, uključujući dvadesetak studenata u glavnom gradu, a posle neke pustila. Vojska, koju u Ujedinjenim nacijama podržavaju Peking i Moskva, oglušava se o brojne međunarodne osude i najavljene sankcije Vašingtona.

Izvor: www.n1info.com

UN upozoravaju
IZVOR: TANJUG UTORAK, 16.02.2021.

Ujedinjene nacije upozorile su vojsku Mjanmara na teške posledice bilo kakvog nasilja koje se primenjuje prema demonstrantima.

Portparol UN saopštio je danas da je Specijalna izaslanica Ujedinjenih nacija za Mjanmar Kristina Šraner Burgener razgovarala juče sa drugim čovekom vojne hunte i poručila da se pravo na mirno okupljanje mora u potpunosti poštovati i da demonstranti ne bi zbog toga trebalo da podležu bilo kakvom kažnjavanju, prenosi Rojters. U saopštenju se navodi i da je zvaničnica UN prenela mjanmarskoj vojsci da svet pažljivo prati dešavanja u toj zemlji i da će svaki oblik oštrog odgovora prema demonstrantima verovatno imati ozbiljne posledice.

Agencija navodi da je u svom izveštaju o sastanku vojska Mjanmara saopštila da je potpredsednik Državnog veća general So Vin izvestio predstavnicu UN o planovima vojne administracije i informacijama o stvarnoj situaciji u Mjanmaru. Vojska je juče kasno saopštila da protesti ugrožavaju stabilnost i da su ljudi zbog toga u strahu.

"Ljudi su presrećni što imaju patrole i snage bezbednosti na ulicama koje ih danonoćno čuvaju", poručile su vojne vlasti u saopštenju , prenosi Rojters

Uprkos raspoređivanju oklopnih vozila i vojnika u neke veće gradove tokom vikenda, demonstranti su nastavili sa protestima u kojima osuđuju vojno preuzimanje vlasti 1. februara i traže puštanje privedene Državne savetnice Aung San Su Ći i drugih civilnih lidera koji su tom prilikom uhapšeni. Agencija izveštava da je vojska i tokom ove noći prekinula internet, mada je on bio u funkciji oko 9 sati ujutro. Aktivistička grupa u Mjanmaru , „Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima“ (AAPP) , saopštila je da je registrovala 426 hapšenja od početka puča do jučerašnjeg dana i da se strahuje da vojska koristi prekide interneta kako bi uhapsila što više protivnika, posebno nakon što je suspendovala zakonska ograničenja u pogledu ovlašćenja za pretres i pritvor, prenosi Rojters.

Izvor: www.b92.net

Džonson: Vojska izmislila optužbe protiv bivše liderke Mjanmara
SVET Autor: Srna/Rojters 16. feb. 2021

Britanski premijer Boris Džonson rekao je da je vojska "izmislila" nove optužbe protiv bivše liderke Mjanmara Aung San Su Ći i da predstavljaju jasno kršenje njenih ljudskih prava.

„Nove optužbe protiv Aung San Su Ći izmislili vojni lideri i to je jasno kršenje njenih ljudskih prava. Mi smo uz narod Mjanmara i osiguraćemo da odgovorni za ovaj puč budu izvedeni pred lice pravde“, naveo je Džonson u poruci objavljenoj na društvenoj mreži „Tviter“.

Vlasti Mjanmara podnele su nove optužbe protiv svrgnute liderke Aung San Su Ći, koja je imala funkciju premijera. Lokalni mediji su javili da je među optužbama i navodno kršenje Zakona o kriznim situacijama u vezi sa merama preduzetim u borbi protiv pandemije virusa korona. Svrgnuti predsednik Vin Mjint, takođe se suočava sa istim optužbama. Naredno ročište protiv Su Ći zakazano je za 1. mart.

Vojska je preuzela vlast pučem 1. februara, svrgnuvši Su Ći i protiv nje su iznete optužbe za kršenje trgovinskih zakona sa inostranstvom, pošto su u njenoj kući pronađeni uvezeni prijemni uređaji. Širom Mjanmara pokrenuti su masovni protesti, uprkos pretnjama vlasti da će uzvratiti nasiljem.

Izvor: www.n1info.com

Novi vid protesta na ulicama Mjanmara


Protivnici vojne hunte u Mjanmaru, koja je izvela puč i svrgnula sa vlasti premijerku Aung San Su Ći, parkirali su danas automobile nasred ulica Jangona, pretvarajući se da su se vozila pokvarila, a sve sa namerom da blokraju policijska i vojna vozila koja su krenula ka gradu da zaustave proteste, javio je Rojters.

Kampanja "pokvarenih automobila" proširila se brzo društvenim mrezama u Mjanmaru, nakon što je vojska odlučila da ponovo pokrene internet u toj zemlji.

Nedugo zatim, brojni "pokvareni" automobili, sa dizalicama pored točkova, pojavili su se na ulicama.

"Svima je teško", rekao je taksista Tein Naing, koji je učesnik protesta u Jangonu, nakon što mu je bilo jasno da danas od posla neće biti ništa.

Rojters dodaje da demokratski aktivisti ciljaju da na ulice Jangona i ostalih gradova dovedu veliki broj ljudi, sa nadom da će uticati na vojsku koja je uhapsila premijerku Su Ći.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3626557/pokvareni-automobili-protesti-protiv-vojne-hunte-u-mjanmaru-se-nastavljaju-demonstranti-se-parkirali-nasred-ulica-video)



https://youtu.be/NrokWykuTlc

https://youtu.be/xKodWqgMBsU

Masovni protesti protiv državnog udara u Mjanmaru dok UN upozorava na represiju
SVET Autor: Beta 17. feb. 2021

Desetine hiljada demonstranata preplavile su ulice najvećeg grada Mjanmara, uprkos upozorenjima stručnjaka UN za ljudska prava da bi nedavno razmeštanje trupa ukazuje na moguće planove vojske da nasilno suzbije proteste.

U Jangonu su demonstranti marširali noseći transparente sa zahtevom za oslobađanje iz pritvora zbačene liderke Aung San Su Ći, dok su drugi pokrenuli kampanju pokvarenih vozila, izlazeći iz svojih automobila i ostavljajući otvorene haube kako bi onemogućili prilaz bezbednosnim snagama demonstrantima. Masovni protesti održani su i u drugim velikim gradovima Mandalaju i glavnom gradu Nejpjidu, uprkos zabrani okupljanja pet ili više ljudi. Demonstracije su usledile dan nakon što je izvestilac Ujedinjenih nacija Tom Endrjuz izrazio zabrinutost zbog izveštaja o razmeštanju vojnika u Jangonu, ističući da su ranije takve akcije dovodile do ubistava, nestanaka i masovnih hapšenja.

Do večeras nije bilo izveštaja o velikom nasilju na protestima, mada su stanovnici Mandalaja rekli da su čuli pucnjeve sat vremena pre početka policijskog časa u 20 sati, dok su desetine policajaca i vojnika patrolirale oko zgrada u kojima žive zaposleni na državnoj železnici koji su podržali protest i stupili u štrajk.

Vojska Mjanmara je 1. februara preuzela vlast, smenila vladu i civilnu liderku Aung San Su Ći, uvela policijski čas u nekoliko gradova i zabranila okupljanje više od pet osoba. Od puča je uhapšeno više od 400 ljudi, među kojima političari, aktivisti i članovi organizacija civilnog društva, novinari, lekari i studenti. Državna televizija je prenela da su protiv nekoliko istaknutih ličnosti, uključujući glumce i reditelje, koji su javno podržavali proteste, podignute optužnice po zakonu o sprečavanju pripadnika vojske i državne službenike u obavljanju posla.

Izvor: www.n1info.com

Nema mira posle vojnog puča, ljudi 12. dan zaredom na ulicama FOTO
IZVOR: TANJUG SREDA, 17.02.2021.

Stotine hiljada ljudi u Mjanmaru i danas su, dvanaesti dan zaredom, protestovale zbog vojnog puča u kojem je s vlasti zbačena stranka liderke Aung San Su Chi.

Prema nekim lokalnim medijima, u protestima su učestvovali milioni ljudi širom zemlje, a u Jangonu, najvećem gradu, više od 100.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama od jutra. Na hiljade njih zauzelo je centralnu raskrsnicu, javlja japanska agencija Kjodo. Veliki aplauz usledio je kada je lokalni pevač sa improvizovane pozornice povikao: "Vojna uprava je neprihvatljiva! Ovog puta ne možemo sebi priuštiti da izgubimo pokret!"

Na mnogim mestima u Jangonu građani su blokirali puteve tako što su otvorili haube na automobilima kao da su pokvareni, a upućeni su pozivi državnim službenicima da bojkotuju rad u okviru Pokreta za građansku neposlušnost. U glavnom gradu Nejpjidu velike grupe motociklista okupirale su ulice, podstičući učešće u protestu, dok su u drugom po veličini gradu Mandalaju studenti držali slike Su Chi, uzvikujući: „Oslobodite naše vođe“.

Internet je bio u prekidu od zore do oko 9 sati ujutro, a pretpostavlja se da je cilj vojske da ometa planove građana takvim blokadama, što čini već tri dana. Su Chi, dobitnica Nobelove nagrade za mir, pritvorena je od puča 1. februara, a suočena je s optužbama za kršenje zakona o upravljanju prirodnim katastrofama i uvoz ilegalne komunikacijske opreme.

Izvor: www.b92.net

Sajtovi vlade kojima upravlja vojna hunta u Mjanmaru na meti hakera
SVET Autor: Beta/AFP 18. feb. 2021

Sajtovi vlade kojima upravlja vojna hunta u Mjanmaru danas su bili meta hakera kao odgovor na novo isključivanje interneta koje su uvele vlasti.

Grupa „Hakeri Mjanmara“ ciljala je na sajtove centralne banke, zvaničnu stranicu vojske, veb stranicu javnog televizijskog kanala MRTV, sajt lučkih vlasti i agencija za bezbednost hrane.

„Borimo se za pravdu u Mjanmaru… reč je masovnom protestu na sajtovima vlade“, navela je hakerska grupa na svojoj Fejsbuk stranici. U skoro čitavom Mjanmaru i noćas je, po četvrti put, prekinut internet, saopštila je nevladina organizacija NetBloks (NetBlocks) koja se bavi nadgledanjem rada interneta. Prekidi su doveli do informativne blokade, dok nevladine organizacije po Mjanmaru prate proizvoljna hapšenja demonstranata koji se protive puču.

Izvor: www.n1info.com

Početak suđenja i nova optužba protiv Su Ći dok hunta pojačava represiju
SVET Autor: Radio Slobodna Evropa 18. feb. 2021

Svrgnuta civilna liderka Mjanmara Aung San Su Ći suočena je s novom optužbom i neregularnim početkom suđenja, dok vojna hunta prikazivanjem sile i blokadom interneta pojačava represiju protiv demonstranata, čiji protesti takođe dobijaju na snazi i širini, pišu svetski mediji.

Suđenje bez advokata

Suđenje Su Ći i takođe svrgnutom predsedniku Mjanmara Vin Mintu, počelo je u tajnosti iza zatvorenih vrata u utorak, 16. februara, putem video konferencije bez znanja njenog advokata, piše The New York Times, prenosi RSE. Oni su suočeni sa, kako ističe američki list, opskurnim optužbama koje bi im mogle doneti šest, odnosno tri godina zatvora. Su Ći je optužena za kršenje uvoznih ograničenja, pošto su voki-tokiji i druga strana oprema pronađeni u njenoj vili. U utorak je protiv nje izneta nova optužba za kršenje zakona o prirodnim katastrofama, zbog kontakata s velikim brojem ljudi tokom pandemije. Vin Mint je optužen je za kršenje ograničenja u vezi s prirodnom katastrofom.

Prvi dan suđenja izabranim liderima Mjanmara zaključio je vrtoglave dve nedelje u kojima je vojska, koja je vladala zemljom skoro pola veka pre nego što je podelila vlast s civilnom vladom, zatvorila stotine ljudi, ukinula građanske slobode stanovništvu i nepokolebljivo ignorisala milione demonstranata koji su ustali protiv puča, ukazuje NYT. Su Ći, dobitnicu Nobelove nagrade za mir, koja je decenijama predvodila demokratsku opoziciju u Mjanmaru, nije viđena u javnosti otkako su vojnici upali u njenu vilu u ranim jutarnjim satima 1. februara, mada je, dodaje list, njeno nasmejano lice sveprisutno na posterima i plakatima koje nose demonstranti.

Suđenje svrgnutim liderima je, kao i u mnogim pravnim procesima u Mjanmaru, bilo ispunjeno nepravilnostima. Advokatu Su Ći prvo je rečeno da će suđenje početi u ponedeljak, pa su ga naveli da veruje da će ipak biti u sredu, a onda je u utorak u 11 sati iznenada obavešten da se njegova klijentkinja pojavljuje na sudu putem video konferencije. Dok je dojurio u sud, sve je bilo gotovo, za manje od sat vremena. Policija u Mjanmaru podigla je novu optužnicu protiv Su Ći, dok su vojne vlasti intenzivirale represivne akcije protiv svojih protivnika, ističe Associated Press. Status druge optužnice, koju je podnela policija, nije jasan na sudu, mada prema izmenama kaznenog zakona koje je hunta izvela prošle nedelje, Su Ći može biti u zatvoru na neodređeno bez formalne optužbe na sudu, navodi AP.

Pravni manevar usledio je dve nedelje pošto je vojska preuzela vlast šokantnim zaustavljanjem krhkog napredovanja Mjanmara ka demokratiji, koji je najviše bio primetan u mandatu Su Ći kao nacionalne liderke, ukazuje AP, dodajući da je hunta posle puča pojačala pritisak na demonstrante, uključujući nasilno razbijanje protesta i blokadu interneta. Vojska je treću noć zaredom blokirala internet od jedan sat posle ponoći do devet ujutro. Prošlih nedelja je takođe uvodila slične blokada, a i nešto manje uspešno je pokušala da blokira platforme društvenih medija, dok je pripremila nacrt zakona koji bi kriminalizovao mnoge aktivnosti na internetu.

Portparol Ujedinjenih nacija rekao je da nove optužbe protiv Su Ći ne menjaju stav svetske organizacije, koja je „čvrsto osudila“ vojsku zbog poništavanja „demokratske volje naroda“ i hapšenja političkih lidera, aktivista i mirnih demonstranata.

Prikazivanje sile

Suočeni s međunarodnim pritiskom i velikim uličnim demonstracijama, vojni generali su pojačali svoje akcije, piše The Wall Street Journal, ukazujući da su u prikazivanju sile tenkovi pojavili na ulicama Jangona, najvećeg grada Mjanmara, u nedelju i ponedeljak. Demonstranti već danima traže puštanje na slobodu Su Ći, uprkos strahu od represije. Pokret za građansku neposlušnost se proširio i uključio vladine zvaničnike, zaposlene u železnici, sakupljače smeća, bankarske radnike, lekare i druge koji su se pojavili na demonstracijama u službenim uniformama.

Građani upoznati s vojnom vladavinom žive u strahu od noćnih racija i hapšenja, podvlači američki list. U nekim četvrtima su okupljeni timovi koji paze i upozoravaju stanovnike ako primete snage bezbednosti. Od puča je privedeno oko 400 ljudi, uključujući izborne zvaničnike, studente, aktiviste i desetine članova stranke Su Ći, navela je neprofitna organizacija Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima. Pre nego što je vojska preuzela vlast, stranka Su Ći Nacionalna liga za demokratiju bila je na putu da dobije drugi petogodišnji mandat posle pobede na izborima u novembru, ali je vojska tvrdila da su izbori na kojima je poražena njoj bliska partija, obeležile prevare. Generali su rekli da planiraju da održe nove izbore, mada, kako piše Volstrit džurnal, mnogi brinu da vojska postavlja osnove da onemogući da Su Ći i njena stranka učestvuju na tom glasanju.

Eskalacija protesta

Dan posle nove krivične prijave protiv Su Ći i početka suđenja, u sredu, 17. februara, na ulice najvećeg grada Mjanmara izašle su hiljade demonstranata u najvećem iskazivanju prkošenja vojnoj hunti, ističe The Times. U „kampanji pokvarenih automobila“, organizovanoj preko društvenih mreža, vozači su svojim vozilima blokirali ulice kako bi sprečili kretanje bezbednosnih snaga po Jangonu, finansijskoj prestonici Mjanmara. Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija Tom Endrjus upozorio je da bi izveštaji o dovođenju vojnika u Jangon mogli dovesti do toga da situacija izmakne kontroli. Njegova upozorenja, ukazuje londonski list, usledila su posle eskalacije nasilja širom zemlje s izveštajima da su protiv demonstranata korišćeni gumeni meci i suzavac. Jedna žena je u kritičnom stanju u glavnom gradu Nejpidou, pošto je prošle nedelje pogođena u glavu.

Protesti su eskalirali dan posle nove optužbe protiv Su Ći, nakon što su demonstracije u Jangonu bile manje početkom ove nedelje nego prošle, premda su bili nastavljene na ključnim lokacijama poput Centralne banke, jedne od vladinih institucija u kojoj štrajkuje značajan broj zaposlenih. Izveštaji iz Jangona sugerišu da povlačenje novca i štrajkovi zaposlenih ozbiljno utiču na komercijalne banke. Mnoge filijale su zatvorene, dok druge ograničavaju podizanje novca, usred glasina da na bankomatima ponestaje novca. To je, ukazuje Tajms, delimično povezano i sa neizvesnim pristupom internetu, koji je blokiran treću noć zaredom po nalogu Saveta državne uprave, kako sebe naziva hunta.

Uloga Kine?

Članovi pokreta za građansku neposlušnost u Mjanmaru usmerili su svoj gnev na Kinu, koju demonstranti optužuju da pomaže generalima koji su svrgli Su Ći, ukazuje The Financial Times. Demonstranti su se prošle nedelje okupljali ispred kineske ambasade u Jangonu, tvrdeći da su generali marionete Pekinga. Na posterima je prikazivan kineski predsednik Si Đinping kako vođu hunte, generala Min Aung Hlaing, kontroliše koncima kao lutku. Takođe je, ističe britanski list, pokrenuta kampanja za bojkot kineskih proizvoda, dok je bilo i poziva za napad na gasovod iz Kine.

Isključivanje interneta je podstaklo spekulacije da se uz pomoć Kine postavlja „veliki zaštitni zid“ za cenzurisanje, dok je portparol hunte naveo da Mjanmar ima dovoljno stručnjaka da to sam učini. Takođe se šire glasine da su avionima iz Kine dovezeni oprema za blokadu interneta ili kineski vojnici. Kineski ambasador je odbacio spekulacije, rekavši da „trenutni razvoj u Mjanmaru apsolutno nije ono što Kina želi da vidi“. Obnavljanje antikineskog raspoloženja naglasilo je složeni odnos dve zemlje, čije su ekonomske veze sve jače, ocenjuje FT. Kina ima višedecenijsku istoriju prodaje oružja i tajnih poslova s pripadnicima vojne elite Mjanmara, ali je takođe imala čvrste, mada ponekad osetljive odnose sa srušenom civilnom vladom. Tokom Sijeve posete prošle godine, Su Ći je potpisala niz infrastukturnih ugovora povezanih s Inicijativom za pojas i put, a Peking je takođe stao uz njenu vladu kada se suočila s međunarodnom osudom zbog postupanja prema muslimana Rohindžama.

Od prvog dana puča u Mjanmaru se sumnja u namere Kine, ističe Fajnenšl tajms. Kineski mediji su ranije puč i hapšenje civilnih lidera opisali kao „veliku rekonstrukciju vlade“, dok je u Savetu bezbednosti UN, Kina zajedno s Rusijom, još jednim tradicionalnim saveznikom mjanmarske vojske, u početku blokirala rezoluciju za osudu puča, mada su kasnije Peking i Moskva podržali izjavu Saveta bezbednosti u kojoj je izražena „duboka zabrinutost“ i pozvano na oslobađanje zatvorenih zvaničnika.

Izvor: www.n1info.com

"Ohrabrivali demonstrante": Izdat nalog za hapšenje poznatih ličnosti u Mjanmaru
Tanjug 18.02.2021.

Vojna hunta u Mjanmaru danas je izdala nalog za hapšenje šest poznatih ličnosti u toj zemlji zbog ohrabrivanja štrajkova koji su paralisali brojne vladine agencije, a sve nakon vojnog puča u kojem je svrgnuta vlada premijerke Aung San Su Ći, javio je Rojters.

Od 1. februara, kada se dogodio puč, broj uhapšenih je blizu 500, a na hiljade ljudi se danas okupilo na raskrsnici ispred glavnog univerziteta u Jangonu, najvećem gradu u toj azijskoj državi. Studenti su se okupili u drugim delovima grada kako bi protestovali protiv pritvaranja premijerke Su Ći. Brojni bajkeri u Jangonu su se vozili u krug kako bi pokazali da se protive puču, dan nakon što su ljudi na ulice izvezli automobile i pretvarali se da su im pokvarena vozila, kako bi se blokirao prolaz policijskim i vojnim vozilima da uđu u grad. Među osobama koji su dobili poziv da se jave u policijsku stanicu bili su režiseri, glumci i pevač, a oni se terete za ohrabrivanje demonstranata da se priključe protestima. Oni bi mogli da dobiju i do dve godine zatvora, ukoliko ih sud proglasi krivim.

Izvor: www.blic.rs

Preminula devojka (20) koja je upucana u glavu na na demonstracijama u Mjanmaru
Srna 19.02.2021.

U Mjanmaru je preminula devojka koja je bila ranjena u glavu prošle sedmice, kada je policija pokušala da rastera demonstrante, izjavio je danas njen brat.

Mija Tvate Kaing, koja je tek napunila 20 godina, bila je priključena na aparate za održavanje života nakon što je prebačena u bolnicu 9. februara. Lekari su rekli da je ona ranjena metkom iz vatrenog oružja na protestu u glavnom gradu Nejpjido. Ona je jedini demonstrant koji je izgubio život od kada je vojska Mjanmara preuzela vlast u zemlji 1. februara i privela političkog lidera Aung San Su Ći.

Izvor: www.blic.rs

Dve osobe ubijene, više povređenih na protestima u Mjanmaru


Dve osobe su ubijene, a više ih je povređeno u protestu u gradu Mandalaj u Mjanmaru.

Kako javlja Sputnjik internešenel, pozivajući se na portal Myanmar Now. incident se navodno dogodio u brodogradilištu smeštenom na reci Iravadi dok je policija pucala u demonstrante bojevom municijom i gumenim mecima.

​Agencija Rojters prenosi da je jedan lekar izjavio za sajt Iravadi njuz da se nekoliko ljudi sa protesta žalilo na tegobe izazvane suzavcem i da je jedna osoba ranjena tokom intervencije policije, preneo je Tanjug.

​Protesti zbog puča u Mjanmaru se ne smiruju, demonstranti su izašli na ulice i danas u velikom broju gradova, a među njima su pripadnici etničkih manjina, pisci, pesnici i radnici, svi jedinstveni u zahtevu da se okonča vladavina vojne hunte i oslobode premijerka Aung San Su Ći i drugi politički pritvorenici.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102201124675022-dve-osobe-ubijene-vise-povredjenih-na-protestima-u-mjanmaru-video-foto/)

Dvoje mrtvih u neredima u Mjanmaru, demonstranti ne odustaju
Tanjug 21.02.2021.

Protivnici vojne hunte koja je u Mjanmaru izvršila puč 1. februara, kada je svrgnuta vlada okupili su se i danas na ulicama pojedinih gradova u zemlji, samo dan nakon što su policija i vojska otvorili vatru i ubili dve osobe.

Ranije u toku dana, policija je uhapsila lokalnog glumca koji je podržao opoziciju, saopštila je njegova supruga, dok je kompanija "Fejsbuk" obrisala vojnu prezentaciju mjanmarske vojske na toj društvenoj mreži, rekavši da podstiče nasilje. Vojska dosad nije uspela da smiri demonstracije i civilnu neposlušnost, odnosno proteste protiv puča zbog hapšenja premijerke Aung San Su Ći i njenih saradnika, čak ni uz obećanje da će biti održani novi izbori. Protesta je bilo u Jangonu, komercijalnom centru Mjnamara, gde se okupilo nekoliko hiljada demonstranata blizu univerzitetskog centra, uzvikujući slogane protiv puča.

-Broj ljudi će se samo povećavati i nećemo stati. Nastavićemo sa ciljem da se izborimo za demokratiju, rekao je Jin Njein Hmvej, jedan od demonstranata.

Više od dve nedelje protesti su bili uglavnom mirni, međutim, juče je došlo do eskalacije sukoba, kada su porasle tenzije u Mandaleju, gde se policija sukobila sa štrajkačima sa dokova.

- Dve osobe su ubijene i 20 je ranjeno, rekao je Ko Aung, vođa dobrovoljne hitne službe.

Policija nije bila dostupna za komentar, ali državne novine Global Nju Lajt of Mjanmar je optužio štrajkace da su sabotirali brodove i napadali policiju sa motkama, noževima i praćkama, a tom prilikom, navodi se, povređeno je osam policajaca i vojnika. Novina nije navela da je bilo mrtvih među demostrantima, ali piše da su "agresivni demonstranti takođe povređenih zbog odgovora bezbednosnih snaga". Prva žrtva protesta je žena, koja je 9. februara pogođena u glavu u glavnom gradu, Nejpjidu.

Izvor: www.blic.rs

Šef diplomatije EU osudio nasilje vlasti u Mjanmaru
SVET Autor: Beta/AFP 20. feb. 2021

Šef evropske diplomatije Žozep Borel osudio je nasilje vlasti nad demonstrantima u Mjanmaru i nagovestio da će EU "doneti odgovarajuće odluke".

„Oštro osuđujem nasilje vojske nad mirnim demonstrantima. Pozivam vojsku i snage bezbednosti da odmah prekinu nasilje nad civilima“, rekao je u tvitu.

Mjanmarske snage bezbednosti su drugom po veličini gradu Mandalaju bojevom municijom gađale demonstrante koji su protestovali protiv hunte koja je preuzela vlast. Dve osobe su poginule. Borel je dodao da će na sastanku ministri spoljnih poslova Unije u ponedeljak u Briselu „razgovarati o najnovijim događajima u Mjanmaru i doneti odgovarajuće odluke“.

Drugi visoki zvaničnik EU je rekao da će ministri odlučiti o sankcijama protiv zvaničnika vojske Mjanmara. U petak, povodom smrti jedne demonstrantkinje, pogođene tokom demonstracija 9. februara, EU je tražila „transparentnu“ istragu i da „odgovorni odgovaraju za svoje postupke“.

Izvor: www.n1info.com

Generalni sekretar UN osudio upotrebu sile nad demonstrantima u Mjanmaru
SVET Autor: Beta 21. feb. 2021

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je upotrebu ubojite sile u Mjanmaru gde su bezbednosne snage pucale na demonstrante protiv puča i ubile dvoje.

„Osuđujem upotrebu ubojitog nasilja u Mjanmaru“, napisao je noćas Gutereš na Tviteru i dodao da je „upotreba ubojite sile, zastrašivanje i uznemiravanje mirnih demonstranata neprihvatljivo“. Gutereš je rekao da svi imaju pravo na mirno okupljanje i pozvao sve strane da poštuju rezultate izbora i vrate se na civilnu vladu.

Dva demonstranta su ubijena i 30-tak je povređeno juče u Mandaleju u centru Mjanmara kada su snage bezbednosti pucale na protestni skup protiv vojne hunte u najtežim sukobima demonstrata i snaga reda od državnog udara 1. februara. Eskalacija nasilja usledila je dan pošto je 20-ogodišnja devojka umrla od posledica ranjavanja iz vatrenog oružja na protestu u glavnom gradu Nejpijdou 9. februara. Ona danas treba da bude sahranjena.

Izvor: www.n1info.com

Ukinut nalog mjanmarske vojske na "Fejsbuku"
Srna 21.02.2021.

Kompanija "Fejsbuk" ukinula je na svojoj društvenoj mreži glavnu stranicu mjanmarske vojske zbog kršenja standarda kojima se zabranjuje podsticanje nasilja.

U saopštenju kompanije navodi se da su na nalogu vojske koji objavljuje vesti u više navrata prekršena pravila u vezi sa zabranom podsticanja nasilja i koordinisane štete. Potez društvene mreže usledio je nakon hapšenja poznatog mjanmarskog glumca Lu Mina tokom protesta zbog vojnog prevrata u Mjanmaru. Glumac je jedan od šest poznatih ličnosti koje su na listi traženih lica zbog ohrabrivanja državnih službenika da se pridružte protestima. Ukoliko bude proglašen krivim, Lu Min bi mogao da bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od maksimalno dve godine, javio je "Sputnjik". On je priveden nekoliko časova nakon što je juče ubijeno dvoje ljudi i povređeno još 20 kada su policija i vojska otvorile vatru kako bi rasterale demonstrante u Mandaleju. Generalni sekretar UN Antonio Guteres osudio je nasilje i naveo na svom "Tviter" nalogu da upotreba smrtonosne sile, pretnje i maltretiranje mirnih demonstranata nisu prihvatljivi. Isti stav iznio je i britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab, koji je na "Tviteru" napisao da će Velika Britanija, zajedno sa međunarodnim partnerima, razmotriti dalje postupke protiv onih koji "uništavaju demokratiju i guše neslaganje".

Izvor: www.blic.rs

Sahranjena prva žrtva protesta u Mjanmaru: Policija usmrtila devojku dva dana pre njenog 20. rođendana
Tanjug 21.02.2021.

Veliki broj ljudi u glavnom gradu Mjanmara Nejpjidou prisustvovao je sahrani devojke, prve žrtve ubijene u protestima protiv vojnog puča, samo dan nakon što su snage bezbednosti ubile još dva demonstranata.

Mja Tvet Tvet Haing policija je ubila 9. februara, dva dana pre njenog 20. rođendana, na protestu održanom u glavnom gradu i ona je preminula u petak. Ožalošćeni su se poređali na ulaz u groblje kada su kola sa njenim telom stigla, a kod krematorijuma se okupilo još ljudi. Nečujno su podigli ruke u pozdrav sa tri prsta - znak prkosa i otpora usvojenog iz susednog Tajlanda, dok se crno-zlatno vozilo polako kretalo.

Demonstranti su se danas ponovo okupili širom Mjanmara, oko 1.000 njih okupilo se u njavećem gradu Mjanmara Jangonu da bi odali počast Mja. Protesti su održani i u Miavadu na granici prema Tajlandu i u turističkom centru Jezero Inl.

Izvor: www.blic.rs

Blinken: Čvrsta akcija protiv vojnih vlasti u Mjanmaru
SVET Autor: Srna 22. feb. 2021

Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da će SAD nastaviti da preduzimaju "čvrstu akciju" prema vlastima koje deluju protiv građana koji se protive vojnom udaru u Mjanmaru, nakon što su dva demonstranta ubijena tokom vikenda.

SAD stoje uz narod Mjanmara „u njegovom zahtevu da se obnovi demokratski izabrana vlast“, napisao je Blinken na Tviteru. Vašington je pre deset dana uveo sankcije protiv vršioca dužnosti predsednika Mjanmara i još nekoliko vojnih oficira.

Vojska je 1. februara preuzela vlast u zemlji i pohapsila mnoge pripadnike civilne administracije, uključujući političkog lidera Aung San Su Ći. Vojna uprava proglasila je vanredno stanje na godinu dana i obećala da će biti održani izbori nakon kojih će ovlašćenja biti predata pobjedničkoj stranci.

Izvor: www.n1info.com

понедељак, 22.02.2021.

Фејсбук оборио страницу државне ТВ Мјанмара

САН ФРАНЦИСКО - Компанија Фејсбук оборила је данас страницу државне ТВ Мјанмара дан након што је на тој телевизији објављено упозорење демонстрантима против војне хунте да не излазе на улице, јер би конфронтација могла да буде опасна по живот, јавља Ројтерс

„У складу са нашим глобалним пословањем, оборили смо странице МРТВ и МРТВ Лајв због учесталог кршења наших стандарда, у које убрајамо и оне о примени насиља и подстицања на насиље", пренео је Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Gutereš pozvao vojnu huntu u Mjanmaru da prestane s nasiljem
Tanjug 22.02.2021.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je danas vojnu huntu u Mjanmaru da prestane s primenom nasilja i da oslobodi stotine političkih zatvorenika lišenih slobode nakon vojnog puča pre tri nedelje.

"Vidimo da se potkopava demokratija, primenjuje se brutalna sila, neosnovano se hapsi, jednom rečju primenjuje se represija u svim svojim pojavnim formama. Pozivam vojsku Mjanmara da odmah obustavi represiju, osobodi zatvorenike, prekine s primenom sile, poštuje ljudska prava i volju građana izraženu na nedavnim izborima", poručio je Gutereš, prenosi Rojters.

Danas će u Mjanmaru biti zatvorene radnje i proglašen generalni štrajk protiv vojnog prevrata, a hiljade demonstranata okupiće se i danas širom zemlje uprkos upozorenja vojne hunte da bi u eventualnoj konfrontaciji moglo biti i ljudskih žrtava.

Izvor: www.blic.rs

Danas generalni štrajk protiv vojnog prevrata, demonstranti ne mare za upozorenja vojne hunte da bi moglo biti žrtava
Blic 22.02.2021.

Danas će u Mjanmaru biti zatvorene radnje i proglašen generalni štrajk protiv vojnog prevrata, a hiljade demonstranata okupiće se i danas širom zemlje uprkos upozorenja vojne hunte da bi u eventualnoj konfrontaciji moglo biti i ljudskih žrtava.

Ni tri nedelje od državnog udara hunta nije uspela da zaustavi svakodnevne proteste i građansku neposlušnost izazvanu hapšenjem izabrane premijerke Aung San Su Ći i zahteve građana na povratak u stanje pre preotimanje vlasti 1. februara, prenosi Rojters.

U dosadašnjim protestima život je izgubilo najmanje troje demonstranata i jedan policajac koji je podlegao povredama zadobijenim u sukobu sa demonstrantima.

- Demonstranti podstiču građane, posebno impulsivne tinejdžere i omladinu da krenu putem sukoba u kojima će biti ljudskih žrtava - upozoreno je sa državne MR televizije.

- Ne želimo huntu, već demokratiju. Želimo sami da kreiramo sopstvenu budućnost. Moja majka me nije sprečavala da protestvujem, već mi je samo rekla da se pazim - izjavila je 22-godišnja Htet Htet Hlaing.

Izvor: www.blic.rs

Novi protesti u Mjanmaru, uprkos pretnjama hunte da će upotrebiti silu
SVET Autor: Beta 22. feb. 2021

Demonstranti su se i danas okupili na ulicama Jangona, uprkos pretnjama hunte da će upotrebiti silu, ukoliko se ljudi odazovu pozivu na generalni štrajk.

Više od 1.000 demonstranata okupilo se oko američke ambasade u Jangonu, a nedaleko odatle razmešteno je 20 vojnih kamiona u kojima su pripadnici policije za suzbijanje nereda. Pristalice pokreta gra]anske neposlušnosti, koja predvodi otpor, pozvale su ljude da se ujedine pred „prolećnu revoluciju“. Radnici i državni službenici pridružili su se pokretu gra]anske neposlušnosti, odbijajući da rade, dok vojna hunta ne vrati vlast demokratski izabranoj vladi.

U Mandaleju je policija u subotu ubila dvoje ljudi, a juče je sahranjena devojka koja je preminula od posledica ranjavanja. Ona je bila prva žrtva od početka protesta 1. februara protiv puča u kome je svrgnuta izabrana vlada Aung San Su Ći. Nasilno suzbijanje protesta osudio je i generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Izvor: www.n1info.com

"Polećna revolucija 22222" - Narod Mjanmara je počeo nacionalni štrajk uprkos pretnjama hunte da će izgubiti živote
N. D. V. 22.02.2021.

Ponedeljak je u Mjanmaru počeo sa zatvorenim prodavnicama i ugostiteljskim objektima i ugašenim internetom. U toku je nacionalni štrajk nakon najnasilnijih protesta ove godine u kojem su ubijene dve osobe, a dvadeset ranjeno. Istovremeno, vojska preti da će biti još "izgubljenih života" ako se nastavi sa protestima, prenosi Jutarnji list.

- Protestanti sada podstiču građane, posebno emotivne tinejdžere i mlade, na sukob u kojem će pretrpeti gubitak života, stoji u upozorenju vojne hunte objavljenom u nedelju uveče na državnoj televiziji MRTV.

Uprkos pretnjama, hiljade građana izašlo je u ponedeljak ujutru na ulice kako bi učestvovali u mjanmarskoj "prolećnoj revoluciji 22222" (što je referenca na datum 22.02.2022. u poređenju sa antivojnim protestima 08.08.1988). Protivnici vojnog puča zahtevaju okončanje vojne vladavine i puštanje Aung San Suu Kyi na slobodu. Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima Burma (AAPPB) saopštila je kako je do sada uhapšeno najmanje 640 osoba.

- Svi se pridružuju protestima. Moramo izaći, smelo je izjavila za Rojters 46-godišnja San San Mau koja se pridružila demonstracijama u najvećem mjanmarskom gradu Jangon. Agencijske fotografije pokazuju da se mnoštvo ljudi okupilo i u Mandalaju, Nejpjidou, jugoistočnom Daveiju, Taungjiju, Pateinu i jednoj od najsiromašnijih regija Mjanmara Čin Stejt.

- Ne želimo huntu, želimo demokratiju. Želimo da stvorimo našu budućnost, rekla je 22-godišnja Htet Htet Hlaing koja je priznala da je osećala strah pre izlaska na ulice pa se pre izlaska pomolila. - Majka me nije sprečila. Samo mi je poručila "Čuvaj se!" - dodaje Htet.

Više od 1000 demonstranata okupilo se oko zgrade američke ambasade u Jangonu držeći veliki transparent "Moć narodu". Nedaleko od njih raspoređeno je 20 vojnih kamiona. Diplomatska predstavništva su, inače, postala mesta okupljanja protestanata koji time pozivaju na stranu intervenciju. Protestantima su se pridružili i radnici i državni službenici koji su odbili da se vrate na posao dok vojna nunta ne vrati vlast demokratski izabranoj vladi. Nekoliko zapadnih zemalja je osudilo vojni puč i nasilje nad protestantima.

"Sjedinjene Američke Države će da nastave sa preduzimanjem odlučne akcije protiv onih koji vrše nasilje nad narodom Burme dok traže obnovu svoje demokratski izabrane vlade", napisao je na Tviteru američki državni sekretar Entoni Blinken.

Nasilje su osudile i Britanije, Nemačka, Japan i Singapur. Glavni sekretar UN-a Antonio Guteres kazao je kako je upotreba smrtonosne sile protiv miroljubivih protestanata bila "neprihvatljiva". Reporter UN-a za ljudska prava u Mjanmaru, Tom Endrjuz, izjavio je kako je duboko zabrinut pretnjama hunte.

- Za razliku od 1988. godine, akcije sigurnosnih snaga se snimaju i one će odgovarati za počinjeno - kazao je na Tviteru.

Reakcije vojske na proteste je za sada manje smrtonosna od protesta 1988. godine, ali istoričar Tant Mjint-U objašnjava da je sve manje prostora za miroljubivo rešenje.

- Ishod narednih nedelja će biti određen samo dvema stvarima: voljom vojske koja je ranije slomila mnoge proteste, i hrabrošću, veštinom i odlučnošću protestanata, predviđa istoričar na Tviteru.

Policija je ubila dvoje ljudi u drugom najvećem mjanmarskom gradu Mandalaju ovaj vikend, a protestanti su u nedelju sahranili prvu žrtvu protesta koji traju poslednje tri nedelje. Reč je o devojci Mja Tvet Tvet Khine koja je ranjena tokom mirnih demonstracija 9. februara. Nedelju dana je ležala u bolnici u nesvesnom stanju. U petak ujutro je preminula od posledica ranjavanja, dva dana nakon svog 20.-og rođendana. Reporteri koji izveštavaju iz Mjanmara na društvenim mrežama pišu kako se na ulicama mogu videti vojnici iz elitnih protivpobunjeničkih divizija koji slušaju naredbe direktno od zapovednika mjanmarske vojske Min Aung Hlainga. Poznati su po brutalnom slamanju protesta.

Izvor: www.blic.rs

SAD uvele sankcije dvojici vojnih zvaničnika Mjanmara
SVET Autor: Beta 23. feb. 2021

Američki Sekretarijat za finansije je uveo sankcije protiv dvojice vojnih zvaničnika Mjanmara kao odgovor na ubistvo mirnih demonstranata u toj zemlji.

Najavljene mere odnose se na Moe Mint Tuna i Maung Maung Kiava, prenosi Glas Amerike. U saopštenju Sekretarijata za finansije, vojska Mjanmara se poziva da ponovo postavi demokratski izabranu vladu u zemlji ili će se suočiti sa daljim akcijama.

„SAD će nastaviti da sarađuju sa partnerima iz celog regiona i sveta kako bi vršili pritisak na burmansku vojsku i policiju da zaustave svako nasilje nad mirnim demonstrantima, podržavajući obnavljanje demokratije i vladavine zakona u Burmi, pozivajući na hitno puštanje političkih zatvorenika, uključujući premijerku Aung San Su Ći i predsednika Vin Minta i promovisanje odgovornosti za pokušaj preokretanja napretka Burme ka demokratiji“, navodi se u saopštenju.

Ranije ovog meseca, Ministarstvo finansija uvelo je sankcije protiv 10 bivših vojnih zvaničnika.

Izvor: www.n1info.com

Demonstranti iz Mjanmara za "Blic" o životu "pod vojnom čizmom" i tome ko podržava surovog generala
Ivana Kešanski 24.02.2021.

Protesti u Mjanmaru koji su počeli početkom februara, nakon što je vojna hunta pohapsila članove vlade i uvela vanredno stanje, odneli su prve žrtve i postaju sve smrtonosniji. Vojska upozorava da će koristiti smrtnosnu snagu. Ipak, prkosni demonstranti ne žele da odustanu od borbe. „Blic“ je razgovarao sa nekima od njih i saznao više o njihovim motivima, taktikama ali i tome ko podržava njihovog glavnog neprijatelja, vođu hunte generala Minu Aungu Hlaingu.

Mjanmar, zemlja koja je već toliko puta ranjavana građanskim ratovima i vojnim pučevima, otkako je postao nezavisan od britanskog kraljevstva, praktično je tek poslednje decenije imao koliko-toliko demokratsku civilnu vladu koju je defakto predvodila Aung San Su Ći. Njena partija Nacionalna liga za demokratiju (NDL) je osvojila najviše glasova na opštim izborima 8. novembra 2020. godine (čak 396 mandata), dok je vojno sponzorisana partija osvojila svega 33 mandata. Međutim, vojska tvrdi da su izbori namešteni i rešila je da preuzme vlast i u velikoj meri blokira sredstva informisanja, poput interneta, kao i da nametne noćni policijski čas. Troje aktivista, čija imena nećemo objaviti, reklo je za „Blic“ da ne žele da se zemlja ponovo vrati u period vladavine vojne diktature.

- Od prvog februara vojska je preuzela moć i pritvorila našu izabranu vladu. Od tada traju protesti. Videli smo brojne primere kako vojska krši naša ljudska prava. Protestujemo jer želimo da se moć vrati narodu i jer želimo natrag našu zvanično izabranu vladu. To radimo mirno i pridruživanjem Pokretu građanske neposlušnosti (Civil disobedianse movement, CDM) i ohrabrujemo što više ljudi da nam se pridruže kako bismo zaustavili vojnu mašineriju – ispričao je 31-godišnji novinar iz Jangona.

Nenasilni otpor

Kako je rekao, u kratkom vremenskom periodu „stotine ljudi su nezakonito privedene“.

- Među njima su naša vlada, pripadnici CDM pokreta, kao i neke poznate ličnosti i drugi koji ohrabruju proteste – rekao je on. Demonstranti, kako kaže, biraju nenasilne taktike.

- Jedna od njih je blokiranje puteva, koja podrazumeva lažiranje kvarova automobila nasred ulica, kako bi se saobraćaj zagušio. Pomažu nam i mnogi državni službenici. Narod nam pomaže, nekad otvoreno, nekad tajno, preko društvenih mreža. Ali deo protesta je i nošenje tradicionalne odeće i protestovanje na ulicama. Svake noći u 20 sati ljudi izlaze na balkone ili ispred kuća na 15 minuta i lupaju u lonce – rekao je novinar.

Veliki broj državnih službenika kao i mnogi radnici iz privatnih banaka pridružio se CDM-u, a svoje neslaganje sa huntom iskazuju tako što se drže podalje od svojih kancelarija.

"Uzeli su naša prava"

Aktivistkinja i državna službenica iz Nejpijdoa (33) ispričala je kako se svakodnevni život promenio otkako je vojska preuzela vlast.

- Otkako je izvršen puč, vojska je svuda. Okupirali su najviše funkcije na mestu gde radim. Svi naši projekti su stopirani. Uveli su promene. Što se tiče naroda, on oseća finansijske i ekonomske probleme. Utiču i na edukaciju što posebno ima posledice po mlađu generaciju koja će patiti zbog toga – rekla je ona.

Studentkinja (21) je rekla da je prvi put dobila šansu da glasa na jesenjim izborima i da je glasala za NDL, ali je njen glas praktično preotet.

- Uzeli su naša prava i to nam se ne sviđa. Na dan puča sam ostala bez mnogo toga – rekla je ona.

Noćne racije

Prema njenim rečima, plaši se da će mlađe generacije naročito ispaštati i da će im biti ugroženo obrazovanje. Aktivisti su rekli da strahuju da će nasilje eskalirati, ali i da je vojska od početka odgovarala nasilno kad god je mogla iako su demonstranti mirni.

- Vojska puca, sprovodi noćne racije, hapsi aktiviste, ljude koji su delovi pokreta, političare. Mi nemamo vesti o pritvorenima, ne znamo gde su odvedeni i kako im je, vlada promračenje medija. Vojska preti i porodicama pokreta CDM, kao i one koji pokazuju želju da se pridruže protestu – rekla je državna službenica. Ona je rekla i da je čula glasine da je vojska u gradu Manadalaju koristila smrtonosnu municiju. U međuvremenu, mediji poput CNN su preneli da su dve osobe poginule u Mandalaju. Aktivisti su naveli da je vlada Su Ći donela mnoge promene na bolje u odnosu na prethodni period kada je decenijama vladala vojska, da je mnogo bolja situacija u ekonomiji, obrazovanju, da ljudi imaju mnogo bolju zdravstvenu negu.

- Za vreme vojne vlade smo imali ekonomske sankcije i bili smo u mnogo lošijoj situaciji. Mi smo praktično samo pet godina imali civilnu vladu i osetili demokratiju i zato se borimo za nju i nećemo se povući – rekla je starija aktivistkinja.

Jedno pitanje u pritvoru

U međuvremenu broj privedenih samo raste.

- Mnogo ljudi je privedeno nezakonito, a malo njih je pušteno na slobodu. Na suđenju su samo najistaknutiji iz vlade. Na slobodu su, nakon jednog dana pritvora pušteni uglavnom studenti, dok su poznate ličnosti i aktivisti zadržani i o njima nemamo informacije – rekao je novinar iz Jangona. On je ispričao i kako vojska pritvorenim članovima partije NLD postavlja samo jedno pitanje „Da li ste kupili glasove“.

- Ako kažu „da“, puste ih na slobodu, ali uz potpisano „priznanje“ – rekao je on dodavši da je to saznao iz pouzdanih izvora.

"Da li nas iko čuje?"

Uprkos svemu, aktivisti su poručili da se neće predati i da će nastaviti da vrše pritisak na vojsku i pozivaju sve više ljudi da im se pridruže.

- Nećemo se predati sve dok ne puste sve aktiviste, pripadnike NLD, članove vlade na slobodu i dok ne dobijemo nazad demokratiju – rekla je državna službenica. Ona i drugi aktivisti su rekli da žive u strahu, da moraju da se skrivaju i pozvali međunarodnu zajednicu da im pruži "opipljiviju" podršku.

- Mi vrištimo iz dubine pluća, ali nismo sigurni da nas iko čuje. Umesto da objavljuju saopštenje za saopštenjem, mi želimo nešto konkretno što bi zapravo moglo da nam pomogne od međunarodne zajednice. Molim vas, pomozite nam – rekla je ona.

Kina podržava vojsku?

Međutim, jasno je da u međunarodnoj zajednici postoje i moćne države koje ne žele da im pomognu. Rusija i Kina su stavile veto na izjavu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje vojni puč u Mjanmaru. Ali, aktivisti ukazuju i na mogućnost konkretnije umešanosti Pekinga. Aktivisti smatraju da kineska vlada podržava i pomaže generalu Minu Aungu Hlaingu i na zakonite i na nezakonite načine iako to negira.

- Imamo izveštaje o brojnim letovima usred noći iz Kunminga u Kini ka Jangonu. Ponekad ih je bilo i po nekoliko u toku noći. Ti letovi su zaista sumnjivi i ne znamo šta su nosili i šta su radili ovde – rekao je novinar. Takođe ukazao je i na to da i neke države u susedstvu, iako ne podržavaju direktno vojnu huntu „žmure“ na ono što se dešava u Mjanmaru.

General Hlaing, koji je na čelu mjanmarske vojske od 2011. godine, inače je već pod američkim sankcijama, zbog vojnog progona muslimana Rohindža. Vojna akcija u Mjanmaru iz 2017. godine prognala je više od 730.000 pripadnika ove manjine u susedni Bangladeš, a američki istražitelji rekli su da je vojna operacija Mjanmara uključivala masovna ubistva, grupna silovanja i da je izvršena sa "genocidnom namerom".

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/G96hsg5TLSY

Fejsbuk zabranio mjanmarskoj vojsci korišćenje svojih platformi


Kompanija Fejsbuk je danas saopštila da je zabranila mjanmarskoj vojsci korišćenje svojih platformi, jer se u ovoj zemlji već nedeljama nastavljaju masovne demonstracije protiv vojnog puča kojim je smenjena civilna vlast, prenosi Rojters.

"Događaji nakon puča 1. februara, kao i nasilje u kojima je bilo i žrtava, razlog su za ovakvu odluku, a rizik da se vojsci Mjanmara dozvoli dalji pristup Fejsbuk i Instagram platformama smatramo prevelikim", saopštio je Fejsbuk na svom blogu, prenosi agencija.

U saopštenju se navodi i da je odluka o zabrani pristupa vojsci posledica izuzetno teških kršenja ljudskih prava i jasnog rizika od novog nasilja koje sprovode vojne vlasti u Mijanmaru, kao i zbog njihvog višestrukog kršenja pravila Fejsbuka.

Rojters navodi da se zabarana američke kompanije odnosi i na sve privredne subjekte povezane sa vojskom koji se oglašavaju na njenim platformama, kao i da mjanmarske vlasti nisu bile dostupne za komentar vezano za ovu odluku.

Fejsbuk je već 2018. godine uveo zabranu komandantu vojske Min Aung Hlaingu i za još 19 drugih viših oficira i organizacija i uklonio je stotine stranica i naloga koje su vodili pripadnici vojske zbog kršenja pravila na platformama, podseća agencija.

Uoči izbora u novembru, kompanija je saopštila da je blokirala mrežu od 70 lažnih naloga i stranica u Mjanmaru preko kojih su pripadnici vojske širili propagandu u svoju korist i kritike protiv državne savenice Aung San Su Ći i njene stranke.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3632001/fejsbuk-zabranio-pristup-vojsci-mjanmara-zbog-nasilja-u-kojima-je-bilo-zrtava-krsenja-ljudskih-prava-i-pravila-koriscenja)

Protesti u Mjanmaru ne prestaju; Policija dejstvuje, žena ubijena
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 27.02.2021.

Policija je i danas intervenisala protiv demonstranata na ulicama brojnih gradova Mjanmara, a jedna žena je smrtno stradala u gradu Monvaja.

Prethodno je izaslanik UN u toj zemlji pozvao svetsku organizaciju da primeni "sva neophodna sredstva" i zaustavi vojnu huntu koja je 1. februara izvršila puč. Istovremeno raste neizvesnost o sudbini premijerke Aung San Su Ći, koja je uhapšena i, prema saznanijima medija, držana najpre u kućnom pritvoru, a potom, prošle nedelje premeštena na nepoznatu lokaciju, prenosi Rojters.

U izveštajima se navodi da je tokom današnjih protesta uhapšeno i nekoliko novinara, kao i da je policija ispaljivala hice iz vatrenog oružja u vazduh, koristila vodene topove i suzavac protiv demonstranata. Među uhapšenima u Mandalaji je jedan od dvojice muslimana članova Nacionalne demokratske lige. Lider hunte general Min Aung Mlajng je izjavio da vlasti koriste minimalnu silu da razbiju demonstracije, iako je do sada ubijeno najmanje troje ljudi.

Izvor: www.b92.net

Najveća akcija od početka protesta u Mjanmaru, građane u autobusima vozili u zatvor
Tanjug 27. 02. 2021.

POLICIJA Mjanmara je danas uhapsila na stotine demonstranata u najvećoj akciji sprovedenoj od početka protesta građana protiv vojnog puča 1. februara, u kojem je svrgnuta vlada premijerke Aung San Su Chi, saopštila je Asocijacija političkih zatvorenika (AAPP).

- Definitivno možemo da potvrdimo da ima stotine uhapšenih - navodi se u saopštenju AAPP koje je preneo Rojters. Dodaje se da je 10 autobusa sa uahpšenima otišlo u Insein zatvor, a da je u svakom vozilu bilo između 40 i 50 osoba.

- Pokušavamo da saznamo imena uhapšenih - dodaje AAPP.

Izvor: www.novosti.rs

Mjanmar opozovao ambasadora iz UN
Tanjug 27.02.2021.

Ambasador Mjanmara u Ujedinjenim nacijama Kjo Moe Tun je opozvan, saopštila je državna televizija Mjanmara, samo dan nakon što je apelovao na UN da upotrebe "sve raspoložive mere" da ponište vojni puč od 1. februara u kojem je svrgnuta vlada, a premijerka Aung San Su Ći.

Kjo Moe Tun je govorio pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u ime uhapšene premijerke Su Ći i njen vlade. Državna televizija MRTV je saopštila da je "izdao državu i govorio za nezvaničnu organizaciju koja ne reprezentuje državu, usput zloupotrebivši ambasadorska ovlašćenja".

Izvor: www.blic.rs

Policija ubila dva demonstranta, više ranjenih


Policija u Mjanmaru otvorila je danas vatru na demonstrante i ubila dvoje, a ranila više ljudi koji su protestvovali protiv puča koji izvršila vojna hunta i hapšenja izabrane premijerke Aung San Su Ći.

Policija je otvorila vatru na demonstrante u gradu Daveju, ubila jednog i ranila nekolicinu drugih, izjavio je za Rojters političar Kjav Min Htike, a ovu informaciju potvrdili su i lokalni mediji.

Policajci su pucali na demonstrante i u Jangonu gde je jedan čovek primljen u bolnicu sa teškom povredom grudnog koša, a nešto kasnije je preminuo, što su preneli lokalni mediji.

Kao i prethodnih dana, policija je i danas koristila vodene topove, suzavac i pucala iz vatrenog oružja, iako je lider hunte general Min Aung Hlaing izjavio da snage reda primenjuju "minimalnu silu" protiv demonstranata.

U Mjanmaru vlada haos već mesec dana, otkako je vojska izvršila državni udar i pritvorila izabranu predsednicu vlade Aung San Su Ći i brojne druge političare, njene stranačke kolege, zbog navodne izborne prevare u novembru.

Neke zapadne zemlje uvele su vojnoj hunti ograničene sankcije i osudile puč.

Po svemu sudeći hunta je odlučna da primenom sile zadrži vlast i odupre se masovnim protestima, kao i građanskoj neposlušnosti koja se odražava i na rad državnih službi, lokalne administracije, medija, zdravstvenog i obrazovnog sistema, preneo je Tanjug.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102281124738810-haos-u-mjanmaru-policija-ubila-dva-demonstranta-vise-ranjenih-foto/)

Najmanje četvoro mrtvih na protestima u Mjanmaru
Blic 28.02.2021.

Policija u Mjanmaru otvorila je danas vatru na demonstrante i ubila četvoro, a ranila više ljudi koji su protestvovali protiv puča koji izvršila vojna hunta i hapšenja legalno izabrane premijerke Aung San Su Ći.

Prema navodima AFP, četiri osobe su ubijene u nasilju, uključujući trojicu muškaraca u gradu Davei na jugu zemlje, gde je najmanje 20 ljudi povređeno. Jedan čovek je takođe ubijen u Jangonu, dok je nekoliko drugih povređeno. Medicinari koji su štrajkovali u znak protesta protiv vojnog puča vratili su se na posao u hitnu službu u opštoj bolnici u Jangonu kako bi lečili ranjenike, piše Gardijan. Kao i prethodnih dana, policija je i danas koristila vodene topove, suzavac i pucala iz vatrenog oružja, iako je lider hunte general Min Aung Hlaing izjavio da snage reda primenjuju "minimalnu silu" protiv demonstranata.

Snimci na društvenim mrežama pokazuju kako demonstranti u Jangonu nose krvave ljude na sigurno, dok je jedan muškarac snimljen kako nepomično leži na putu. Nije jasno da li je povređeni pogođen smrtonosnom municijom, međutim, navodno su ispaljeni pravi meci na raskrsnici Hledan, kao i u gradu Taketa. U Mjanmaru vlada haos već mesec dana, od kako je vojska izvršila državni udar i pritvorila izabranu predsednicu vlade Aung San Su Ći i brojne druge političare, njene stranačke kolege, zbog navodne izborne prevare u novembru, prenosi Tanjug.

Neke zapadne zemlje uvele su vojnoj hunti ograničene sankcije i osudile puč koji je izvela vojna hunta. Po svemu sudeći hunta je odlučna da primenom sile zadrži vlast i odupre se masovnim protestima, kao i građanskoj neposlušnosti koja se odražava i na rad državnih službi, lokalne administracije, medija, zdravstvenog i obrazovnog sistema.

Izvor: www.blic.rs

Haos u Mjanmaru: Policija ubila devet demonstranta


Policija u Mjanmaru otvorila je danas vatru na demonstrante i ubila njih devetoro, a ranila više ljudi koji su protestovali protiv puča koji je izvršila vojna hunta i hapšenja premijerke Aung San Su Ći, saopštili su medicinski izvori.

Policija je otvorila vatru na demonstrante u gradu Daveju, ubila jednog i ranila nekolicinu drugih, izjavio je za Rojters političar Kjav Min Htike, a ovu informaciju potvrdili su i lokalni mediji.

Policajci su pucali na demonstrante i u Jangonu gde je jedan čovek primljen u bolnicu sa teškom povredom grudnog koša, a nešto kasnije je preminuo, što su preneli lokalni mediji.

Poginulih je bilo i u gradu Mandalaju.

Kao i prethodnih dana, policija je i danas koristila vodene topove, suzavac i pucala iz vatrenog oružja, iako je lider hunte general Min Aung Hlaing izjavio da snage reda primenjuju "minimalnu silu" protiv demonstranata.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102281124738810-haos-u-mjanmaru-policija-ubila-devet-demonstranta-vise-ranjenih-foto/)

Policija i vojska ubijaju demonstrante, najmanje 18 mrtvih u Mjanmaru
Tanjug 28.02.2021.

Najmanje 18 ljudi je poginulo nakon što je policija Mjanmara otvorila vatru na demonstrante širom zemlje u najkrvavijem danu višenedeljnih protesta protiv vojnog udara, saopštila je Kancelarija UN za ljudska prava.

Policija je otvorila vatru na demonstrante u različitim delovima grada Jangona nakon što šok bombe, suzavac i pucanje u vazduh nisu rasterali demonstrante. Vojska pomaže policiji.

"Policija i vojska napali su mirne demonstrante, koristeći smrtonosnu silu zbog čega je nastradalo najmanje 18 ljudi, a više od 30 je povređeno", saopštila je kancelarija UN za ljudska prava. Demonstranti su izvukli više povređenih ljudi, a na pločniku se vidi krvav trag, javili su lokalni mediji. U Jangonu je jedan čovek primljen u bolnicu sa teškom povredom grudnog koša, a nešto kasnije je preminuo, preneli su lokalni mediji.

Policija je pucala i na demonstrante u gradu Daveju, ubila jednog demonstranta i ranila nekolicinu drugih, izjavio je za Rojters političar Kjav Min Htike, a ovu informaciju potvrdili su i lokalni mediji. Poginulih je bilo i u gradu Mandalaju. Medicinari koji su štrajkovali u znak protesta protiv vojnog puča vratili su se na posao u hitnu službu u opštoj bolnici u Jangonu kako bi lečili ranjenike, piše Gardijan. Kao i prethodnih dana, policija je i danas koristila vodene topove, suzavac i pucala iz vatrenog oružja, iako je lider hunte general Min Aung Hlaing izjavio da snage reda primenjuju "minimalnu silu" protiv demonstranata.

Snimci na društvenim mrežama pokazuju kako demonstranti u Jangonu nose krvave ljude na sigurno, dok je jedan muškarac snimljen kako nepomično leži na putu. Nije jasno da li je povređeni pogođen smrtonosnom municijom, međutim, navodno su ispaljeni pravi meci na raskrsnici Hledan, kao i u gradu Taketa.

U Mjanmaru vlada haos već mesec dana, od kako je vojska izvršila državni udar i pritvorila izabranu predsednicu vlade Aung San Su Ći i brojne druge političare, njene stranačke kolege, zbog navodne izborne prevare u novembru, prenosi Tanjug. Neke zapadne zemlje uvele su vojnoj hunti ograničene sankcije i osudile puč koji je izvela vojna hunta. Po svemu sudeći hunta je odlučna da primenom sile zadrži vlast i odupre se masovnim protestima, kao i građanskoj neposlušnosti koja se odražava i na rad državnih službi, lokalne administracije, medija, zdravstvenog i obrazovnog sistema.

Izvor: www.blic.rs

Dan nakon masakra nastavljeni protesti u Mjanmaru, podignuta nova optužnica protiv Su Ći
Blic 01.03.2021.

Demonstranti su i danas protestovali u Mjanmaru protiv vojnog puča od 1. februara, ali i protiv bezbednosnih službi, koje su ubile najmanje 18 civila dan ranije, javio je Rojters.

Policija je danas koristila vodene topove i oklopna vozila da razbije demonstracije u Jangonu, a protestni miting je održan i u gradu Kale, na severozapadu Mjanmara, gde su demonstranti nosili slike svrgnute premijerke Aung Sun Su Ći i vikali "demokratija je naš cilj".

Udruženje političkih zatvorenika je saopštilo da je 270 ljudi uhapšeno u subotu, od 1.132 koji su završili iza rešetaka od početka protesta - neki od njih su već i osuđeni na zatvorske kazne.

NOVA OPTUŽNICA

Sud u Mjanmaru je danas podigao još jednu optužnicu protiv svrgnute premijerke, saopštio je njen advokat Min Min Soe. Su Ći je izgledala zdravo kada je saslušala optužnicu putem video linka, iako je evidentno da je izgubila nekoliko kilograma, preneo je Rojters. Liderka Nacionalne lige za demokratiju (NLD) nije viđena u javnosti otkako je njena vlada nasilno uklonjena s vlasti u vojnom puču 1. februara i od tada je u zatvoru. Prvobitno je optužena da je ilegalno uvezla šest voki-tokija, a kasnije je prema mišljenju tužilaštva prekršila zakone koji se tiču restriktivnih mera u vreme pandemije Kovida.

- Danas je na listu dodata i optužnica prema kojoj Su Ći širi informacije u javnosti koje mogu da izazovu strah i uzbunu, kao i da narušava javni mir - dodao je advokat.

Sledeće saslušanje će biti 15. marta.

VAŠINGTON OSUDIO NASILJE

Američke vlasti osuđuju nasilje pripadnika bezbednosne službe tokom razbijanja protesta protiv nedavnog vojnog puča u Mjanmaru, saopštio je državni sekretar SAD Entoni Blinken, prenosi Srna. On je na "Tviteru" postupke bezbednosnih snaga Mjanmara opisao kao "odvratno nasilje prema mjanmarskom narodu". Blinken je naglasio da će SAD nastaviti da promovišu pozivanje na odgovornost onih koji su odgovorni za nasilje.

- Stojimo čvrsto uz hrabre ljude Mjanmara i ohrabrujemo sve zemlje da jednoglasno podrže njihovu volju - poručio je on.

Američki savetnik za državnu bezbednost Džejk Saliven izjavio je da vlasti SAD rade na dodatnim merama protiv Mjanmara zbog nasilja nad demonstrantima. On je dodao da su SAD uznemirene zbog nasilja nad mirnim demonstrantima i da će u narednih nekoliko dana objaviti detalje najavljenih mera.

Izvor: www.blic.rs

Britanija hitno traži od Mjanmara da zaustavi nasilje
Tanjug 01. 03. 2021.

BRITANIJA je danas tražila od Mjanmara da zaustavi nasilje, nakon što je policija pucala i ubila 18 ljudi.

- Mesec dana kasnije, vojska u Mjanmaru nastavlja da širi upotrebu nasilja da bi podržala puč, uključujući i ubijanje mirnih demonstranata tokom vikenda - rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab, preneo je Rojters. Prema njegovim rečima, stanovnici Mjanmara žele da se njihovi glasovi čuju i pokazuju ogromnu hrabrost kao odgovor na brutalnost.

- Međunarodna zajednica mora da učini sve što može kako bi izvršila pritisak da se zaustavi nasilje, puste pritvoreni i obnovi izabrana vlada - istakao je Rab.

Izvor: www.novosti.rs

Novi neredi na protestima u Mjanmaru, policija puca, ima ranjenih
Tanjug 02.03.2021.

Policija Mjanmara je danas pucala kako bi rasterala demonstrante koji protestuju protiv vojnog puča i tom prilikom su ranjene četiri osobe, uoči sastanka šefova diplomatija susednih država sa predstavnicima vojske ove zemlje.

Razgovori će biti održani putem video linka, prvi put otkako je vojska svrgnula izabranu vladu premijerke Aung San Su Ći pre mesec dana, što je izazvalo masovne ulične proteste širom Mjanmara. Učesnici protesta, od kojih su mnogi nosili kacige i improvizovane štitove, okupili su se iza barikada u različitim delovima Jangona, uzvikujući slogane protiv vladavine vojne hunte.

"Ako nas pritisnu, biće haosa. Ako nas napadnu, uzvratićemo", uzvikivali su demonstranti pre nego što je policija ispalila šok bombe za razbijanje demonstracija u četiri različita dela grada. U Jangonu nije bilo izveštaja o povređenima, ali četiri osobe su ranjene u severozapadnom gradu Kale, gde je policija ispalila bojevu municiju da rastera demonstrante, koji su prethodno bacali predmete na policiju.

"Policajci su se ponašali kao da su u ratnoj zoni. Vrlo sam besan i tužan u isto vreme", rekao je učitelj koji je bio na protestima. On je dodao da su četiri osobe ranjene bojevom municijom, a nekoliko ljudi je pogođeno gumenim mecima. Bolnice i policija u toj oblasti nisu bili dostupni za komentar, a potparol vojske nije odgovorio na telefonske pozive. Najmanje 21 demonstrant je ubijen od početka protesta.

Ministar spoljnih poslova Singapura Vivijan Balakrišnan rekao je da će šefovi diplomatija okupljeni u Asocijaciji nacija jugoistočne Azije (ASEAN) preneti predstavnicima vojske u Mjanmaru da su zgroženi nasiljem u toj zemlji. Balakrišnan je u intervjuu u ponedeljak istakao da će ASEAN ohrabriti dijalog između Su Chi i vojne hunte. U Mjanmaru je narod na ulicama već mesec dana, od kako je vojska izvršila državni udar i pritvorila izabranu predsednicu vlade Aung San Su Chi i brojne druge političare, njene stranačke kolege, zbog navodne prevare na izborima u novembru.

Izvor: www.blic.rs

Šok bombe na protestima u Mjanmaru
SVET Autor: FoNe t02. mar. 2021

Policija je u Mjanmaru upotrebila šok bombe, kako bi rasturila proteste zbog vojnog puča, izvedenog 1. februara.

Demonstracije su održane u Jangonu i Kaleu, gde je policija pucala u vazduh. Tokom protesta, koji su počeli 1. februra, poginulo je više od 20 demonstranata, kao i jedan policajac. Predstavnici Asocijacije jugoistočnih država – ASEAN, koju čine Singapur, Filipini, Indonezija, Tajland, Laos, Kambodža, Malezija, Bruneji i Vijetnam, zatražili su da vojna hunta u Mjanmaru uspostavi dijalog sa pobednicom izbora, održanih u novembru, Aung San Su Ći. Vojska tvrdi da su izbori bili namešteni, navodi Rojters.

Izvor: www.n1info.com

Na protestima protiv vojne hunte policija otvorila vatru! Više ranjenih!


Najmanje devet demonstranta je pogonulo a nekoliko je ranjeno kada je policija otvorila vatru na njih pokušala da razbije protest protiv vojnog udara u više gradova u Mjanmaru.

Tokom sukoba u Jangonu poginuo je jedan demonstrant, isto kao i u Mjingjinu, dok je nekoliko ranjeno, preneli su očevici i mediji. U Mandaleju, drugom po veličini gradu u Mjanmaru poginule su još dve osobe, prenosi Rojters.

Lokalni list Moniva Gazeta objavio je da je u gradu Moniva poginulo pet osoba kada je policija otvorila vatru.

Najmanje 24 osobe poginule su sukobima posle vojnog udara 1. februara. Uhapšeno je oko 300 demonstranata.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci koji prikazuju kako s mladići s rukama na potiljku penju u vojne kamione.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3636417/najmanje-9-mrtvih-u-mjanmaru-na-protestima-protiv-vojne-hunte-policija-otvorila-vatru-vise-ranjenihuznemirujuce)

Ubijena najmanje 33 demonstranata, najviše od vojnog puča
Tanjug 03.03.2021.

Najmanje 33 demonstranta ubile su danas mjanmarske snage bezbednosti, što je najveći broj žrtava od početka protesta protiv vojnog puča izvšenog 1. februara.

U izveštaju AP se navodi da su podaci o žrtvama preuzeti od lokalnih medija i na osnovu informacija na društvenim mrežama, kao i da se za većinu žrtava navode lični podaci - ime, prezime, godine starosti, mesto prebivališta i vreme i mesto gde su poginule. Prema podacima iz nezavisnih izvora koji su zahtevali anonomnosti zbog straha od represije, samo u Jangonu danas je ubijeno 18 demonstranata, javio je dopisnik AP.

- Čuo sam mnogo neprekidnih pucnjeva. Legao sam na zemlju, puno su pucali i video sam dvoje ubijenih - rekao je ranije za Rojters demonstrant Kaung Piae Sone Tun (23).

Snage bezbednosti otvarale su vatru gotovo bez upozorenja u nekoliko gradova, potvrdili su svedoci, a hunta deluje odlučnija nego ikad pre da zaustavi proteste.

Izvor: www.blic.rs

UN: Ubijeno još 38 osoba u Mjanmaru, od početka puča više od 50 mrtvih
SVET Autor: Beta/AFP03. mar. 2021

Izvestiteljka UN za Mjanmar Kristin Šrener Burgener izjavila je da je u sredu u Mjanmaru ubijeno 38 ljudi i da je to "najsmrtonosniji" dan od puča u toj zemlji.

„Sada imamo više od 50 mrtvih od početka puča i mnogo ranjenih“, rekla je ona.

Policija je u sredu u više gradova u Mjanmaru ponovo upotrebila suzavac i gumene metke kako bi rasterala demonstrante. Protesti traju od 1. februara kada je vojska smenila civilnu vladu, uvela policijski čas u nekoliko gradova i zabranila okupljanja više od pet osoba.

Izvor: www.n1info.com

Policija suzavcem i mecima prekinula proteste širom Mjanmara
SVET Autor: Hina/Reuters 04. mar. 2021

Policija u Mjanmaru je suzavcima i pucnjavom prekinula proteste u nekoliko gradova, ali nema vesti o žrtvama, dan nakon što su Ujedinjene nacije rekle da je 38 ljudi ubijeno u najkrvavijem danu od prošlomesečnog puča.

Nepokolebljivi aktivisti rekli su da odbijaju da prihvate vojnu vlast i odlučni su u zahtevu da se na slobodu pusti izabrana čelnica Vlade Aung San Su Ći i prizna njena pobeda na izborima u novembru.

„Znamo da nas mogu ubiti meci, ali nema smisla ostati živ pod huntom“, rekao je aktivist Maung Saungka za Rojters.

Policija je kasnije otvorila vatru i upotrebila suzavac za suzbijanje protesta u Jangonu i središnjem gradu Moniva, rekli su svedoci. Policija je pucala i u gradu Patheinu, zapadno od Jangona, izvijestili su mediji. U Jangonu se ubrzo opet okupilo mnoštvo protestanata, skandirali su i pevali. Mnogo ljudi se okupilo na mirnim skupovima i u drugim gradovimab, uključujući grad Mandalaj i istorijski hram Bagan, gde su stotine ljudi koračale noseći slike Su Ći i natpis: „Oslobodite našu liderku“ rekli su svedoci. Broj smrtno stradalih žrtava prešao je 50 u danima dok vojska nastoji nametnuti svoju vladavinu.

Izvor: www.n1info.com

Ujedinjene nacije odlučuju - ko je ambasador Mjanmara?
IZVOR: BETA/AFP ČETVRTAK, 4.03.2021.

Posle vojnog puča u Mjanmaru došlo je i do toga da Ujedinjene nacije treba da odluče ko je u stvari ambasador Mjanmara u sedištu UN u Njujorku.

Vojni puč je različito prihvaćen među zvaničnicima te zemlje u inostranstvu. U subotu su vojne vlasti Mjanmara smenile ambasadora pri UN jer je pred Generalnom skupštinom svetske organizacije osudio puč u svojoj zemlji 1. februara i tražio vraćanje civila na vlast, izrazivši podršku prodemokratskim demonstracijama koje vojna hunta guši svim sredstvima. Umesto njega je za šefa misije postavljen drugi diplomata koji je danas, međutim, podneo ostavku i rekao da će njegov smenjeni prethodnik koji je kritikovao vojnu vlast, nastaviti da kao ambasador predstavlja Mjanmar u UN, preneo je danas novinarima portparol Ujedinjenih nacija Stefan Dižarik. Svetska organizacija je time dovedena u nezgodan položaj jer je na njenoj upravi za akreditacije da odluči ko je ambasador, odnosno koju vlast Mjanmara UN priznaju - zbačenu civilnu, ili aktuelnu vojnu. U krajnjem slučaju to pitanje bi moglo da se završi prostom većinom u Generalnoj skupštini UN gde bi o tome glasali predstavnici svih 193 država-članica.

Izvor: www.b92.net

Istražitelj UN traži sankcije za Mjanmar zbog vojnog puča
Tanjug 05.03.2021.

Istražitelj Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Mjanmaru Tomas Endrus izjavio je danas da je vojska u toj zemlji od "nelegalnog puča" 1. februara ubijala, tukla i nezakonito hapsila demonstrante i zatražio da se toj zemlji uvedu sankcije širokog spektra.

Endrus je pozvao Savet bezbednosti UN, koji će sutra održati sastanak posvećen Mjanmaru, da uvede globalni embargo na oružje i ciljane ekonomske sankcije vojnoj hunti i da se, zbog navodnih zločina, obrati Međunarodnom krivičnom sudu radi krivičnog gonjenja. Edrus smatra da bi države trebalo da uvedu sankcije nacionalnoj naftnoj i gasnoj kompaniji, koja je sada pod kontrolom vojske i koja je njen najveći izvor prihoda, prenosi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Vojska i policija u Mjanmaru na TikToku prete smrću demonstrantima
Tanjug 05.03.2021.

Istraživanja organizacija za ljudska prava pokazala su da mjanmarski vojnici i policija koriste aplikaciju TikTok za upućivanje pretnji smrću demonstrantima koji protestuju zbog vojnog puča, javlja Rojters.

Agencija navodi da je Grupa za digitalna prava "Myanmar ICT for Development" (MIDO) saopštila da je pronašla više od 800 vojnih video zapisa na ovoj aplikaciji u kojima se preti demonstrantima. Portparol vojske nije odgovorio na zahtev agencije za komentar. Nasilje u Mjanmaru, gde su ljudi izašli na ulice protestujući protiv vojnog puča, sve više eskalira, a 38 ljudi je poginulo samo 3. marta kada je policija otvorila vatru na demonstrante, prenosi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Novi protesti širom Mjanmara, policija upotrebila gumene metke i šok bombe
SVET Autor: FoNet 05. mar. 2021

Veliki broj ljudi učestvovao je u Mandalaju, Jangonu i Patejnu na demonstracijama protiv državnog udara, kojim je vojska 1. februara preuzela vlast u Mjanmaru.

U Mandalaju su demonstranti uzvikivali „kameno doba je završeno, ne plašimo se vaših pretnji“, dok je u Jangonu policija upotrebila gumene metke i šok bombe kako bi rasturila proteste, među čijim učesnicima je bilo i stotinak lekara u belim mantilima. Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašele zatražila je od policije da prekine akciju protiv mirnih demonstranata i navela podatak da je uhapšeno više od 1.700 osoba, uključujući 29 novinara, javlja Rojters.

Ministar spoljnih poslova Singapura Vivijan Balakrišnan je upotrebu oružja protiv učesnika protesta u Mjanmaru nazvao „nacionalnom sramotom“ i zatražio od armije da dođe do mirnog rešenja krize, ali je ocenio da bi spoljni pritisak imao samo ograničen uticaj na situaciju.

Izvor: www.n1info.com

Ponovo otvorena vatra na učesnike protesta protiv vojne hunte: Policija u Mjanmaru ubila još jednog demonstranta
Tanjug 05.03.2021.

Policija u Mjanmaru danas je ponovo otvorila vatru na demonstrante u Mandlaju i usmrtila jednog čoveka, a veliki broj ljudi ponovo se okupio i u Jangonu, Patejnu i drugim gradovima na protestima zbog državnog udara kojim je vojska 1. februara preuzela vlast, prenosi Rojters.

Nekoliko hiljada ljudi mirno je danas marširalo u Mandalaju kada je policija otvorila vatru da razbije demonstrante i jedan čovek je pogođen u grlo, potvrdili su svedoci agenciji.

- Mislim da ima oko 25 godina, ali još čekamo potvrdu članova porodice - rekao je lekar koji je pregledao žrtvu Rojtersu telefonom.

U Jangonu, policija je ispaljivala gumene metke i šok bombe da bi rasterala demonstrante kojima se pridružilo oko 100 lekara u belim mantilima. Rojters prenosi da je Visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele zatražila od policije da prekine akciju protiv mirnih demonstranata i navela podatak da je uhapšeno više od 1.700 osoba, uključujući 29 novinara. Ministar spoljnih poslova Singapura Vivijan Balakrišnan je upotrebu oružja protiv učesnika protesta u Mjanmaru nazvao nacionalnom sramotom i zatražio od armije da se do rešenja krize dođe mirnim putem, navodi agencija

Izvor: www.blic.rs

Kako je prošla hitna pomoć u Mjanmaru:

https://twitter.com/ElGrecooos/status/1367121667949027335

https://youtu.be/UQkHlaU9qZo

Nastavlja se nasilje na protestima u Mjanmaru, traži se hitna reakcija Saveta bezbednosti
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 6.03.2021.

Snage bezbednosti u Mjanmaru ponovo su danas upotrebile silu u razbijanju demonstracija protiv državnog udara.

I to dan nakon što je Specijalni izaslanik UN pozvao Savet bezbednosti (SB) da preduzme mere za suzbijanje nasilja zbog kojeg je ove nedelje oko 50 demonstranata poginulo, prenosi AP. Agencija navodi da su novi protesti održani danas u najvećem gradu Jangonu, gde su protiv demonstranata upotrebljene šok bombe i suzavac, a da je protesta bilo i u drugim gradovima širom zemlje gde je takođe policija na sličan način intervenisala protiv okupljanja.

Veliki protesti zbog puča svakodnevno se organizuju u mnogim gradovima Mjanmara od 1. februara, a vojne vlasti na to odgovaraju sve većom upotrevom sile i masovnim hapšenjima. Kancelariji za ljudska prava UN saopštila je da je najmanje 18 demonstranata ubijeno u prošlu nedelju, a 38 u sredu, dok je više od 1.000 ljudi uhapšeno prema izveštaju nezavisnoog udruženje za pomoć političkim zatvorenicima, navodi AP. Agencija prenosi da je Specijalna izaslanica UN za Mjanmar Kristin Šraner Burgener pozvala Savet bezbednosti pred jučerašnju zatvorenu sednicu na snažnu osudu vojnog nasilja protv građana Mjanmara i podršku obnavljanju demokratskih institucija u zemlji, a za sada nema izveštaja o merama koje je SB preduzeo.

Izvor: www.b92.net

Vlasti u Mjanmaru oskrnavile grob ubijene devojke, koja je postala ikona protesta protiv vojne hunte
Tanjug 06.03.2021.

Čuvani od policije i vojske, vlasti u Mjanmaru oskrnavile su grob 19-godišnje devojke koja je postala ikona protesta protiv puča nakon što je ubijena u majici na kojoj je pisalo "Sve će biti u redu", prenosi Rojters na osnovu izjava svedoka i lokalnih medija.

Agencija navodi da je jedan svedok potvrdio da je telo ubijene Ćial Sin poznate i kao "Ejndžel" uklonjeno juče, pregledano i vraćeno u njenu grobnicu u gradu Mandaleju, a nezavisna novinska agencija Mizima prenela je isto. Na slikama koje je Rojters dobio od svedoka koji je danas posetio grobnicu vidi se tragovi cementa koji se još uvek suši, kao i odbačene gumene rukavice i čizme i hirurška zaštitna oprema. Drugi svedok koji živi u blizini groblja rekao je agenciji da je juče uveče video da je grobnicu otvarao tim od najmanje 30 ljudi koji su stigli sa četiri automobila i dva policijska kamiona u pratnji većeg broja vojnika. Stotine ljudi odalo je počast žrtvi protesta Ćial Sin tokom njene sahrane u sredu, ožalošćeni su pevali protestne pesme i skandirali parole protiv vojnog udara, a na društvenim mrežama mnogi su je nazivali "herojem" nacije, prenela je agencija.

Izvor: www.blic.rs

Ženskim rubljem protiv policije: Demonstranti imaju novu taktiku, a ona u Mjanmaru ima simboliku vezanu za mušakarce
Tanjug 06.03.2021.

Demonstranti u Mjanmaru nanizali su žensku odeću, uključujući donje rublje, na žice razapete preko ulica kako bi usporili policiju i vojnike, jer se prolaženje ispod ženskog veša tradicionalno smatra lošom srećom za muškarce.

- Mlađa generacija danas više ne veruje u to, ali vojnici i dalje veruju i to je njihova slabost. Dakle, možda ćemo dobiti više vremena za trčanje ako nam priđu u slučaju nužde - rekla je jedna učesnica protesta Rojtersu.

Video zapisi na društvenim mrežama pokazuju kako policija skida redove odeće pre nego što prođe ispod žica. Prema verovanju, prolaženje ispod predmeta koji se koriste za pokrivanje privatnih delova žena nije samo loša sreća već i sramota za muškarce. Više od jednog meseca demonstranti širom Mjanmara protestuju protiv vojnog puča u kojem su 1. februara srušena vlada i uhapšeni premijerka Aung San Su Ći i stotine drugih političara. Više od 50 demonstranata ubile su snage bezbednosti, podseća Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Kriza u Mjanmaru sve dublja, policija zauzela bolnice
SVET Autor: Beta/AP 07. mar. 2021

Mjanmar je danas utonuo u još dublju krizu pošto je policija zauzela bolnice i univerzitete i uhapsila stotine demonstranata protiv vojne vlasti, dok je koalicija sindikata zakazala štrajk.

Tenzije su sve veće u glavnom gradu Jangonu, gde se druge noći zaredom na ulicama čuju pucnji iz teškog naoružanja, i to u vreme policijskog časa koji je počeo u 20.00 po lokalnom vremenu. Na snimcima postavljenim na društvenim mrežama mogu se čuti i zvukovi šok-bombi. Nije bilo moguće utvrditi tačnu svrhu korišćenja teškog naoružanja od bezbednosnih snaga nakon što su se demonstranti povukli sa ulica, ali deluje da je to deo strategije zastrašivanja svakoga ko bi mogao da pomisli da se suprotstavi vlastima. Snimljeni su i brojni incidenti teškog prebijanja demonstranata prilikom hapšenja, koje je verovatno deo iste strategije.

Neki pucnji su se čuli u blizini bolnica, dok stanovnici, prema navodima medija, pokušavaju da spreče ulazak policije i vojske u te ustanove. Na meti bezbednosnih snaga često je bilo medicinsko osoblje, kao i zdravstveni objekti i vozila hitne pomoći. Pokret za gradjansku neposlušnost, koji je formalni koordinator protesta, osnovali su zdravstveni radnici. Zauzimanje bolnica omogućilo bi vlastima da lako hapse ranjene ljude.

U mnogim gradovima i mestima Mjanmara masovni protesti traju danima, a bezbednosne snage odgovaraju sve češćom upotrebom smrtonosne sile i masovnim hapšenjima. Na demonstracijama 28. februara ubijeno je najmanje 18 demonstranata, a 3. marta 38, navodi Kancelarija UN za ljudska prava. Uhapšeno je više od 1.500 ljudi. Policija je danas protiv demonstranata širom zemlje, uključujući najveće gradove Jangon i Mandalaj, koristila suzavac, gumene metke i šok-bombe. Sindikati Mjanmara su uputili zajednički poziv da sutra počne generalni štrajk širom zemlje, sa ciljem „potpunog zatvaranja ekonomije“ zemlje. Oni su pozvali na nastavak štrajka dok gradjanima „ne bude vraćena demokratija“.

Pre nekoliko nedelja, protestnom pokretu su se pridružili radnici iz nekoliko industrija, a najviše iz državne železnice i bankarskog sektora. Ranije danas, policija je u Baganu, nekadašnjem glavnom gradu, pucala na demonstrante i ranila nekoliko njih. Bagan je na spisku svetske baštine Uneska zbog više od 2.000 pagoda ili njihovih ostataka. Pagode potiču iz perioda između devetog i 13. veka. Protesti u Mjanmaru sa zahtevom za obnovom demokratije traju otkako je vojska izvela puč i preuzela vlast 1. februara. Demonstranti traže povratak na vlast uhapšene premijerke Aung San Su Ći, dobitnice Nobelove nagrade za mir.

Izvor: www.n1info.com

Mjanmar traži od Indije svoje policajce nazad
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 7.03.2021.

Mjanmar je danas zatražio od Indije da im vrati nekoliko policajaca koji su prešli granicu i ušli u Indiju nakon vojnog puča 1. februara.

Zamenik policijskog komesara u Čampai distriktu u severoistočnoj zemlji Mizoram, Marija Zuali, rekla je da je dobila pismo od kolege iz Mjanmara u kojem se traži da im Indija vrati nazad policajce "kako bi se zadržali dobrosusedski odnosi između Mjanmara i Indije", preneo je AP. Ona je rekla da je o tome obavestila savezno ministarstvo unutrašnjih poslova i čeka instrukcije.

Indijska policija je pritvorila najmanje sedam mjanmarskih policajaca. Zuali je ranije rekla da su četvorica prešla granicu 28. februara, a lokalci su ih predali državnim vlastima 1. marta. Preostala tri policajca su došla u Indiju u sredu, a prilikom prelaska su rekli indijskim vlastima da su pobegli iz Mjanmara, jer im je vojska za petama nakon što su odbili da poslušaju naređenja. Indijska policija nije dala više detalja o tome koja naređenja su policajci Mjanmara odbili da izvrše, a zna se da su nosili civilnu odeću i da nisu bili naoružani. Prema nepotvrđenim informacijama pojedinih medija, navodi se da je još pripadnika zakona Mjanmara ušlo u Indiju.

Indija deli granicu sa Mjanmarom u dužini od 1.643 kilometara i dom je hiljadama izbeglica iz Mjanmara.

Izvor: www.b92.net

Demonstranti u Mjanmaru besni zbog ubistva tinejdžerke, optužuju policiju da pokušava da zataška slučaj
M.I.M. , Tanjug 07.03.2021.

Na desetine hiljada ljudi izašlo je danas na ulice gradova u Mjanmaru, u jednom od najvećih protesta od vojnog puča izvršenog 1. februara, kada je svrgnuta vlada premijerke Aung San Su Ći.

Izlasku demonstranata na ulice prethodile su racije u stanovima opozicionih lidera i njihovih aktivista. Policija je ispalila suzavac i šok bombe u Lašiju na severu zemlje, a jedan od očevidaca tvrdi da je policija otvorila vatru kako bi razbila proteste u drevnom gradu Baganu, međutim nije poznato da li su korišćeni gumeni meci ili bojeva municija. Zasad nema podataka o povređenima, dok su u drugim gradovima prootesti uglavnom protiču mirno. U Mandaleju, drugom najvećem gradu Mjanmara, aktivisti su seli na ulice na dva minuta kako bi odali poštu ubijenim demonstrantima tokom protesta. Ujedinjene nacije kažu da su bezbednosne snage od početka protesta ubile više od 50 osoba kako bi zaustavili proteste i napade, preneo je Tanjug.

"Ubijaju ljude kao da love ptice"

-Ubijaju ljude kao da su u lovu na ptice. Šta bi se desilo da se ne bunimo protiv njih? Moramo da se bunimo - rekao je jedan od lidera protesta u gradu Davei. Protesti su održani na najmanje tri mesta u Jangonu, a stanovnici su rekli da je vojska i policija tokom noći zašla u nekoliko distrikta i pucala. Uhapšene su najmanje tri osobe u opštini Kjauktada.

-Hoće da odvedu mog oca i brata. Zar nam niko ne može pomoći? Nemojte da dirate mog oca i brata. Uzmite i nas ako hoćete njih da odvedete – vrištala je jedna žena dok su ih odvodili, preneo je “Gardijan”.

Vojnici su tragali i za advokatom koji je radio za Nacionalnu ligu demokratije Su Ći, ali ga nisu pronašli, kako je u postu na Fejsbuku objavio član sada raspuštenog parlamenta Situ Maung. Vlasti još nisu komentarisale slučaj. “Gardijan” navodi da je u subotu privedeno više od 1.700 ljudi, prema podacima Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima.

-Privedene su tukli i udarali vojnim čizmama, policijskim pendrecima i onda ih odvlačili u marice. Bezbednosne snage ušle su u stambena područja i pokušala da uhapse još demonstranata, pucale po kućama, mnoge su uništene – naveli su iz Udruženja.

Metak u glavu

Mjanmarska hunta je u subotu objavila da je ekshumirano telo 19-godišnje Kjal Sin koja je postala ikona protesta nakon što je ubijena u sredu u Mandalaju. Ona je na sebi imala majicu na kojoj je pisalo “Sve će biti OK”. Državna televizija MRTV je objavila da je istraga pokazala da je nije ubila policija jer je pogrešan tip projektila pronađen u njenoj glavi i ubijena je s leđa dok je policija bila napred. Ali na fotografijama kobnog dana vidi se da je njena glava okrenuta od snaga bezbednosti nekoliko trenutaka pre nego što je ubijena. Protivnici puča optužili su vlasti da pokušava da zataška slučaj.

Kjal Sin – poznata i ako “Anđeo” – pripremila se pre nego što je u sredu izašla na ulice Mandalaja. Ona je učestovala na protestima u Mjanmaru skoro mesec dana i znala je kakvu opasnost predstavlja hunta. Ostavila je kontakt telefon i detalje o krvnoj grupi na društvenim mrežamam sa dodatnim zahtevom – ako umre, želi da joj se organi doniraju, navodi “Jahu njuz”. Ali, njen oprez je nije poštedeo brutalne smrti – bezbednosne snage ubile su je pucnjem u glavu u sredu, do sada najkrvavijeg dana protesta u Mjanmaru, dok se borila za demokratiju u svojoj zemlji za koju je glasala svake godine, kako je preneo Rojters.

“Moj prvi glas, iz dubine srca”, objavila je Kjal u postu nakon glasanja. “Obavila sam svoju dužnost za moju zemlju”.

Nakon smrti Kjal je postala mučenica, simbol protesta u zemlji, a poruka odštampana na njenoj majici – “Sve će biti OK” – inspirisala je ostale demonstrante. Njene fotografije su preplavile društvene mreže stiže podrška iz svih krajeva sveta. Nakon mesec dana, demonstracije koje su počele zbog vojnog puča 1. februara postale su poslednjih dana nasilne. Policija je protiv demonstranata koristila suzavac, šok bombe i pravu municiju, navodi “Jahu njuz”. Demonstrantkinja Mjat Tu ispričala je medijima da je Kjal štitila druge demonstrante i pomagala im da isperu suzavac iz očiju, te bacala kanistere nazad ka bezbednosnim snagama. Tu je rekla da je policija prvo ispalila suzavac a potom otvorila vatru. Tek kasnije tog dana je čula da je Kjal ubijena. U četvrtak se okupila velika masa ljudi u procesiji sahrane Kjal, čija je tetka održala govor.

-Tužna sam, ali oni uskoro moraju “pasti”. Naša borba mora uspeti – poručila je ona.

Najkrvaviji dan protesta

Mlada Kjal nije bila jedina koja je ubijena pucnjem u glavu. Rojters navodi da je više od deset demonstranata ubijeno na isti način, zbog čega se sumnja da su neki od njih bili targetirani. Prošlog vikenda je prolaznik u Mandalaju ubijen pucnjem u glavu. Bezbednosne snage su prošlog meseca, prema BBC-u, ubile više od 54 demonstranata, iako je ta brojka znatno veća u drugim izveštajima. Sreda je bila najkrvaviji dan protesta otkako se dogodio puč, sa 38 smrti širom zemlje, navodi “Jahu njuz”, dok “Njujork tajms” piše da je prošlog meseca ubijeno najmanje troje dece. Ubistva demonstranata privukla su bes javnosti na Zapadu a osudila ih je i većina azijskih demokratija. Sjedinjene Države i neke druge zapadne zemlje nametnule su ograničene sankcije hunti, dok je Kina rekla da je prioritet na stabilnosti i da se druge države ne trebaju mešati. Demonstranti su zatražili oslobađanje Su Ći i poštovanje novembarskih izbora na kojima je pobedila njena partija. Ali, vojska ne priznaje izbore i najavila je da će održati nove ali nije preciziran datum. Lider hunte Min Aung Hlaing, podseća “Gardijan”, bio je pod sankcijama još pre puča zbog navodnog etničkog čišćenja među Rohindžama.

Izvor: www.blic.rs

Političar umro u pritvoru vojne hunte u Mjanmaru
Tanjug 07.03.2021.

Kin Maung Lat, opozicioni političar i član stranke u vojnom puču svrgnute premijerke Mjanmara Aun San Su Ći, umro je protekle noći u pritvoru.

Uzrok smrti nije poznat, ali dopisnik Rojtersa video je fotografiju mrtvog Lata s krvavom tkaninom na glavi. Policija se nije oglašavala o ovom slučaju. Policija u drevnom mjanmarskom gradu Baganu otvorila je danas vatru i ranila nekoliko demonstranata koji su protestovali zbog vojnog puča izvršenog 1. februara, kada je svrgnuta vlada premijerke Aung San Su Ći, javio je AP. Najmanje pet osoba je ranjeno kada je policija pokušala da razbije demonstracije u Baganu, a na fotografijama koje kruže internetom se vidi mladić kome lije krv iz brade i vrata, pa se veruje da je pogodjen gumenim mecima, ali su nadjene i čaure, pa se pretpostavlja da je policija pucala i iz vatrenog oružja, navodi agencija.

Izvor: www.blic.rs

Sindikati zatvaraju fabrike, pozivaju narod da obustavi rad
Tanjug 08.03.2021.

Prodavnice, fabrike i banke su danas zatvorene u najvećem gradu u Mjanmaru, Jangonu, nakon što su najveći radnički sindikati pozvali na zatvaranje ekonomije kao deo protesta protiv vojne hunte koja je 1. februara izvela vojni puč u kojem je svrgnuta vlada premijerke Aung San Su Ći.

Očevici su izjavili da su videli kako policija puca u vazduh na nekoliko mesta u gradu, dok su proveravali automobile u centralnom Jangonu kako bi sprečili demonstrante da se okupe. Demonstranti su uspeli da se okupe u drugom najvećem gradu Mjanmara, Mandaleju, ali i u gradu Manivi na zapadu, pokazali su video snimci na “Fejsbuku”. U priobalskom gradu Daveji demonstrante je štitila Karen nacionalna unija, etnička naoružana grupa koja je već duže vreme u sukobu s vojskom. Demonstranti u nekim mestima mašu tradicionalnim ženskim odorama ili su ih okačili na ulicama povodom Međunarodnog dana žena, dodaje Srna. U kulturi Mjanmara smatra se da prolazak ispod ove odeće donosi lošu sreću, čime se usporava kretanje vojnika i policajaca.

Državni mediji preneli su da su snage bezbednosti prisutne u bolnicama i na univerzitetima u okviru napora na nametnu provođenje zakona. Najmanje devet sindikata, uključujući one iz oblasti građevinarstva, poljoprivrede i proizvodnje, pozvali su "čitav narod Mjanmara" da obustavi rad i poništi vojni udar od 1. februara, te da ponovo ustoliči izabranu administraciju koju je predvodila Su Ći.

Izvor: www.blic.rs

Policija u Mjanmaru otvorila vatru i ubila dva demonstranta
Tanjug 08.03.2021.

Dva demonstranta su danas ubijena u mjanmarskom gradu Mičina na severu zemlje, kada je policija otvorila vatru na ljude koji su protestovali.

Ovu informaciju su potvrdili očevici nesrećnog događaja, a dodali su i da je nekoliko ljudi povređeno, javio je Rojters. Demonstranti u Mjanmaru protestuju svaki dan posle vojnog puča i svrgavanja 1. februara vlade premijerke Aung San Su Ći, koja je uhapšena zajedno sa nekoliko članova vlade. Dosad je u Mjanmaru ubijeno više od 50 ljudi na demonstracijama. Prodavnice, fabrike i banke su danas zatvorene u najvećem gradu u Mjanmaru, Jangonu, nakon što su najveći radnički sindikati pozvali na zatvaranje ekonomije kao deo protesta protiv vojne hunte koja je 1. februara izvela vojni puč u kojem je svrgnuta vlada premijerke Aung San Su Ći.

Izvor: www.blic.rs

Vojna hunta u Mjanmaru: Hapšenje finansijskog savetnika svrgnute liderke otkrilo tajne informacije


Hapšenje finansijskog savetnika svrgnute liderke Aung San Su Ći otkrilo tajne informacije, saopštila je vojna hunta u Mjanmaru.

Australija je zatražila puštanje Tarnela, koji je uhapšen 6. februara, pet dana nakon puča koji je doveo do hapšenja Su Ći, preneo je Rojters.

MRTV je javila i da su oduzete dozvole pojedinim medijskim kompanijama u Mjanmaru.

Reč je o Mizimi, Mijnmaru Nau, 7-dej, DVB i Kit Tit Mediji, koji su aktivno izveštavali o protestima organizovanim protiv vojnog puča, prenosi Tanjug.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103081124798311-vojna-hunta-u-mjanmaru-hapsenje-finansijskog-savetnika-svrgnute-liderke-otkrilo-tajne-informacije/)

https://youtu.be/hWT5MAir_x8

Političar u Mjanmaru uhapšen noćas, ujutru ga izneli u kovčegu
Novosti online 09. 03. 2021.

FUNKCIONER stranke Nacionalna liga za demokratiju smenjene premijerke Mjanmara Aung San Su Ći umro je u pritvoru nakon što je uhapšen rano jutros, potvrdio je Rojtersu njegov stranački kolega.

Ba Mio Tein, poslanik raspuštenog parlamenta u Mjanmaru, rekao je agenciji da je partijski funkcioner Zo Majat Lin uhapšen rano jutros oko 1.30 i da njegovi rođaci sada pokušavaju da preuzmu njegovo telo u Vojnoj bolnici. Vojska Mjanmara preuzela je vlast u zemlji na godinu dana, uvodeći vanredno stanje zbog, kako tvrde, izborne prevare i uhapsili su predsednicu vladajuće stranke Mjanmara Aung San Su Ći i druge visoke zvaničnike Nacionalne lige za demokratiju koja je pobedila na novembarskim izborima. Nedavno su snage bezbednosti optužene za nasilje i ubistva demonstranata, a bes u zemlji je eruptirao nakon ubistva 19-godišnje devojke.

https://youtu.be/40wPlxF1Ed4

Ubijaju ljude kao da su u lovu na ptice. Šta bi se desilo da se ne bunimo protiv njih? Moramo da se bunimo - rekao je nedavno jedan od lidera protesta u gradu Davei.

Izvor: www.novosti.rs

Savet bezbednosti nije osudio vojni puč u Mjanmaru – nema saglasnosti članica


Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije se usaglasio oko rezolucije kojom bi se osudio puč u Mjanmaru, ali će pozvati vojsku na uzdržavanje od nasilja i razmotriti dalje mere u konsultacijama koje treba da se nastave, prenosi Rojters posle razgovora sa diplomatama u UN.

U nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti, u koji je juče agencija imala uvid, poziva se da vojska bude krajnje uzdržana, najoštrije se osuđuje upotreba nasilja nad mirnim demonstrantima i naglašava da se pažljivo prati situacija uz spremnost da se razmotre moguće dalje mere.

Rojters navodi da je Savet bezbednosti takođe izrazio duboku zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući ograničenja za medicinsko osoblje, civilno društvo, medijske radnike, i da poziva na hitno puštanje svih pritvorenih.

Diplomate u UN su potvrdile agenciji da su na britanski nacrt rezolucije Kina, Rusija, Indija i Vijetnam predložile amandmane koji uključuju uklanjanje pominjanje puča i pretnju da se razmotre dalje mere, a takve izjave ovog petnaestočlanog tela dogovaraju se konsenzusom.

Rojters prenosi da su mu diplomate saopštile da zbog nastojanja da se sačuva jedinstvo SB u vezi sa situacijom u Mjanmaru verovatno se neće uskoro razmatrati sankcije, jer bi se takvim merama verovatno usprotivile Kina i Rusija, koje zajedno sa SAD, Francuskom i Britanijom imaju pravo veta, preneo je Tanjug.

Savet bezbednosti izdao je saopštenje povodom situacije u Mjanmaru prošlog meseca, izrazio zabrinutost zbog vanrednog stanja koje je uvela mjanmarska vojska i pozvao na puštanje svih privedenih, ali je zaustavljena osuda puča zbog protivljenja Rusije i Kine, navodi agencija.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103101124812078-savet-bezbednosti-nije-osudio-vojni-puc-u-mjanmaru--nema-saglasnosti-clanica/)

Policija Mjanmara hapsi železničare koji štrajkuju protiv puča
SVET Autor: Beta/AP 10. mar. 2021

Policija Mjanmara je sprovela raciju u sredu u kvartu Jangona gde žive železnički radnici koji su se pridružili štrajku u znak protesta zbog vojnog puča u zemlji.

Na društvenim mrežama objavljeni su snimci ljudi koji beže i policajaca koji blokiraju ulice. Prijavljena su najmanje tri hapšenja, ali informacija nije potvrđena. Sindikati su ranije pozvali da se pojača štrajk da bi se „ugušila“ ekonomija i izvršio pritisak na vojnu huntu.

Državni službenici, poljoprivrednici i zaposleni u privatnom sektoru pridružili su se mladima i aktivistima u demonstracijama širom zemlje. Protesti u Mjanmaru sa zahtevom za obnovu demokratije traju otkako je vojska izvela puč i preuzela vlast 1. februara. Demonstranti traže povratak na vlast uhapšene liderke zemlje Aung San Su Ći.

Izvor: www.n1info.com

Najmanje petoro ubijeno na novim demonstracijama u Mjanmaru, SB UN osudio puč
Tanjug 11.03.2021.

Najmanje pet demonstranata ubijeno je danas u gradu Mjaing u centralnom Mjanmaru, prema navodima svedoka i domaćih medija.

Svedok, koji se nalazi u bolnici u Mjaingu, rekao je da su lekari proglasili pet osoba mrtvim. Jedna osoba je bila u nesvesti i nije bilo jasno da li je živa, rekao je svedok, prenosi Rojters. Domaći mediji objavili su da je šest osoba ubijeno.

Protesti se odvijaju u nekoliko gradova nakon što je vojska 1. februara preuzela vlast u zemlji i pohapsila mnoge članove izabrane administracije. Prema podacima grupa za ljudska prava, od tada je više od 60 demonstranata ubijeno, a oko 2.000 ljudi je privedeno.

Savet bezbednosti UN osudio puč

Savet bezbednosti UN jednoglasno je pozvao na preokret vojnog puča u Mjanmaru, najoštrije osuđujući nasilje nad mirnim demonstrantima i pozivajući na "krajnju uzdržanost" vojske. Saopštenje koje je odobrilo svih 15 članova saveta, uključujući suseda i saveznika Mjanmara Kinu, zvanično je usvojeno juče na vrlo kratkom virtuelnom sastanku, saopštila je američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild, aktuelna predsednica saveta, prenosi AP. Saopštenje je korak ispod rezolucije, ali postaje deo zvanične evidencije najmoćnijeg tela Ujedinjenih nacija. Britanija je pozvala na hitno puštanje vladinih čelnika, uključujući državnu savetnicu Aung San Su Ći i predsednika Vin Mjinta koji su u pritvoru od svrgavanja u vojnom puču 1. februara. Kineski ambasador Ujedinjenih nacija Žang Đun rekao je u izjavi da je "važno da članovi saveta govore jednoglasno" i izjavio da je sada vreme za deeskalaciju, diplomatiju i dijalog.

Izvor: www.blic.rs

Južna Koreja suspenduje izvoz oružja u Mjanmar
Tanjug 12. 03. 2021.

JUŽNA Koreja će suspendovati vojnu saradnju i zabraniti izvoz naoružanja u Mjanmar nakon vojnog puča i nasilnog razbijanja protesta opozicije u toj zemlji, saopšteno je danas iz ministarstva spoljnih u Seulu.

U saopštenju ministarstva se navodi da će vlada ograničiti i izvoz i druge strateške robe u Mjanmar, preispitati razvojnu pomoć i garantovati humanitarne povlastice i boravišne dozvole svim izbeglim državljanima Mjanmara sve dok se situacija u toj zemlji ne normalizuje, preneo je Rojters. Prema podacima organizacije Transparentnost međunarodne pomoći, Južna Koreja je 2019. godine izvezla poslednji kontigent vojne opreme i naoružanja u Mjanmar, ali Seul i dalje troši milione dolara na razvojne programe u toj zemlji.

Izvor: www.novosti.rs

Nastavljeni protesti u Mjanmaru, ubijeno četvoro demonstranata
SVET Autor: Beta 13. mar. 2021

Najmanje četiri osobe su ubijene, a desetine povređene tokom vojne intervencije na antipučističkim protestima u Mjanmaru u petak uveče.

Demonstranti su se sinoć okupili ispred policijskih stanica u Jangonu i tražili oslobađanje ranije uhapšenih demonstranata. Lokalni mediji javljaju da su mijanmarske snage otvorile vatru na demonstrante. Najmanje dvoje demonstranata ubijeno je ispred policijske stanice Tarkeda, a po jedna osoba ubijena je ispred policijskih stanica Mingladone i Hlanig.

Mijanmarska vojska je 1. februara ove godine izvela udar i preuzela vlast u toj zemlji pod izgovorom da su novembarski izbori bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike vlade, uključujući i mjanmarsku liderku Aung San Su Ći. Ujedinjene nacije, Evropska unija i brojne zemlje, poput Turske, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Velike Britanije najoštrije su osudili vojni udar u Mjanmaru. Masovni protesti protiv državnog udara u celoj zemlji doveli su do represije vojske u kojoj je ubijeno skoro 80 ljudi, a uhapšeno je njih 1.932.

Izvor: www.n1info.com

Nove tragedije na protestima u Mjanmaru
Tanjug 13. 03. 2021.

U DANAŠNJIM intervencijama snaga bezbednosti mjanmarske vojne hunte ubijeno je najmanje petoro demonstranata koji su se odazvali pozivu aktivista da se protestima obeleži 32. godišnjica pogibije studenta demonstranta Foni Maua u Rangunu.

Dvoje ljudi je ubijeno i više njih ranjeno tokom protesta u Mandaleju, drugom najvećem gradu u Mjanmaru, jedna osoba život je izgubila u gradu Pjaju, a dvoje je poginulo u Jangonu, izvestili su lokalni mediji. U izveštajima iz Jangona se navodi da su snage bezbednosti pucale u demonstrante koji su se okupili ispred policijske stanice i tražili oslobađanje pritvorenih sugrađana. Od 1. februara kada je izvršen vojni udar počeli su masovni protesti širom Mjanmara tokom kojih su snage vojne hunte ubile preko 70 ljudi.

Istovremeno, lideri SAD, Indije, Australije i Japana danas su izrazili spremnost da zajedničkim naporima vrate demokratiju u Mjanmar i prekinu nasilne aktivnosti vojne hunte, preneo je Rojters. Vojna hunta održava bliske veze sa Kinom, a vojni puč se smatra prvim značajnijim međunarodnim testom za predsednika SAD DŽozefa Bajdena.

Izvor: www.novosti.rs

Civilna vlada Mjanmara obećava svrgavanje vojne hunte
Tanjug 13. 03. 2021.

LIDER paralelne civilne vlade Mjanmara, koga su imenovali svrgnuti poslanici nakon vojnog puča 1. februara, prvi put se obratio javnosti i obećao da će sprovesti "revoluciju" kako bi došlo do svrgavanja hunte.

Man Vin Kaing Tan, koji je u bekstvu zajedno sa većinom visokih zvaničnika vladajuće Nacionalne lige za demokratiju, obratio se javnosti putem Fejsbuka i rekao da je “ovo najmračniji trenutak nacije i trenutak kada je zora blizu", prenosi Rojters.

„Ova revolucija je šansa da udružimo svoje napore kako bi se formirala federalna demokratija, koju zaista žele sva etnička braća koja decenijama trpe razne vrste ugnjetavanja od diktature", rekao je.

Najmanje četvorica demonstranata ubijena su danas dok su se mjanmarske snage bezbednosti ponovo suočavale sa demonstrantima koji se protive puču.

Izvor: www.novosti.rs

Najmanje još dvoje ljudi poginulo u Mjanmaru
Tanjug 14. 03. 2021.

NAJMANJE još dvoje demonstranata poginulo je tokom današnjih protesta u Mjanmaru, preneli su lokalni mediji na osnovu tvrdnji očevidaca, dok lideri opozicije najavljuju da će omogućiti građanima legalno pravo na samoodbranu.

U gradu Bago nedaleko od Jangona poginuo je jedan mladi, a lokalni mediji izveštavaju da je još jedan demonstrant izgubio život u Hapkantu, gradu u rudarskoj oblasti na severoistoku zemlje, preneo je Rojters. U međuvremenu, Man Vin Kaing Tan, prvi čovek grupe političara koje je vojna hunta srušila sa vlasti iako su pobedili na izborima, obećao je iz skrovišta u kojem se skriva od režima, da će "revolucija" protiv vojne diktature biti nastavljena. U prvom obraćanju javnosti od vojnog prevrata 1. februara, Man Vin Kaing Tan je poručio da "nacija sada prolazi kroz najmračnije razdoblje, ali da je svanuće sve bliže".

Man iz ilegale predvodi grupu političara koji su odbili da priznaju vlast vojne hunte i traže od međunarodne zajednice da ih prizna kao legalnu vladu Mjanmara. Samo u subotu je još 12 ljudi izgubilo život tokom protesta širom Mjanmara, a od početka protesta ukupno više od 80, preneo je Bi-bi-si navodeći da su režimskle snage bezbednosti do sada uhapsile preko 2.100 demonstranata.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/HDR0ZgJgNZM

Policija pucala na demonstrante u Mjanmaru, najmanje četvoro mrtvih
SVET Autor: Beta 14. mar. 2021

Najmanje četiri osobe poginule su danas na novim protestima u Mjanmaru, pošto su bezbednosne snage nastavile nasilan obračun sa demonstrantima protiv vojne vlasti.

https://youtu.be/9DDY7HD9k1I

U Jangonu su ubijena dva demonstranta, od kojih je jedan pogođen metkom u glavu, a drugi u stomak, navode lokalni mediji. Jedna osoba je poginula u gradu Hpakant na severu zemlje, kada je policija pucala u demonstrante, dok je četvrta žrtva žena koja je pogodjena u glavu u Mandalaju, drugom po veličini gradu u zemlji. Na snimcima iz Jangona objavljenim na društvenim mrežama vidi se kako masa ljudi, od kojih neki imaju šlemove i gas maske, beži uz zvuk oružane paljbe. Demonstranti su koristili aparate za gašenje požara kako bi umanjili dejstvo suzavca i smanjili vidljivost, odnosno otežali posao policiji. Prema izveštajima, policija je koristila i bojevu municiju i gumene metke u više delova Jangona.

Vojska Mjanmara je 1. februara izvela državni udar, uhapsila državni vrh i proglasila jednogodišnje vanredno stanje. Od tada u Mjanmaru traju svakodnevni protesti koje vojna vlast pokušava nasilno da uguši. Pripadnici bezbednosnih snaga su i juče pucali na demonstarnte i ubili sedam osoba, u tri grada.

Stručnjak UN za ljudska prava za Mjanmar Tom Endrjuz rekao je ove nedelje da je najmanje 70 osoba poginulo na demonstracijama od 1. februara i da postoji sve više dokaza da vojska čini zločine protiv čovečnosti. Prema nezvaničnim podacima, od državnog udara je poginulo oko 90 ljudi. Lider grupe svrgnutih mjanmarskih političara Man Vin Kaing Tan (Mahn Win Khaing Than), koji se krije pošto je izbegao hapšenje, juče je obećao nastavak „revolucije“ sa ciljem zbacivanja vojne vlasti koja je izvela puč 1. februara. Tan, član stranke uhapšene premijerke Aung San Su Ći, koga su svrgnuti poslanici nedavno proglasili za potpredsednika države, naveo je da se zemlja nalazi u „najmračnijem trenutku“ u istoriji i dodao da je „zora blizu“.

Izvor. www.n1info.com

Ubijeno najmanje 14 demonstranata


Mjanmarske snage bezbednosti ubile su najmanje 14 demonstranata u okrugu Hlaingtaija u Jangonu, a pojedini domaći mediji izvestili o većem broju poginulih.

Mjanmar nau je izvestio da informacija potiče od spasilaca i bolnice u blizini industrijske četvrti. Istovremeno, državna televizija MRTV je javila da je jedan policajac ubijen, a da su trojica povređeni tokom današnjeg protesta u Bagu, u centralnom delu Mjanmara.

U izveštaju se navodi da su demonstranti bacali kamenice na policajce, a da se utvrđuje i da li su koristili oružje.

Do sada, kako je saopštila vojska, samo jedan policajac je preminuo od povreda na protestima, dok je ubijeno više od 80 demonstranata.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=14&nav_category=78&nav_id=1826678)

Ratno stanje


Vojna hunta u Mjanmaru uvela je danas ratno stanje u nekim kvartovima najvećih gradova.

Snage bezbednosti ubile su tokom protesta najviše demonstranata od kako su 1. februara počeli protesti zbog vojnog udara i smenjivanja legalno izabrane premijerke Aung San Su Ći.

Mjanmarske snage bezbednosti ubile su najmanje 38 demonstranata, a u kvartu Hlaingtaija u Jangonu, najviše - 34.

U gradićima Hlaing Tar Jar i susednom Svepijtiju uvedeno je ratno stanje, a na video zapisima nezavisnog medija Demokratski glas Burme čuju se rafali, a potom se i vidi nekolicina demonstranta kako beže i nose ranjenika, dok drugi pokušavaju da pruže pomoć i reanimiraju dvojicu koji ne daju znakove života.

Posle višenedeljnog vanrednog stanja, sinoć je na državnoj televiziji Majnmara po prvi put spomenuto ratno stanje i najavljena direktnija vojna kontrola bezbednosne situacije u zemlji, kao i veća administrativna, sudska i vojna ovlašćenja, prenosi AP.

Još četvoro poginulih bilo je u gradovima Bago, Mandalej i Hpakant, ali i veliki broj ranjenih bojevom municijom i gumenim mecima, javili sui lokalni mediji.

Istovremeno, na državnoj televizijia MRTV je saopšteno da je jedan policajac ubijen, a da su trojica povređena tokom protesta u Bagu, u centralnom delu Mjanmara.

U izveštaju se navodi da su demonstranti bacali kamenice na policajce i da se utvrdjuje da li su koristili i vatreno oružje.

U međuvremenu, Man Vin Kaing Tan, prvi čovek grupe političara koje je vojna hunta srušila sa vlasti iako su pobedili na izborima, obećao je iz skrovišta u kojem se skriva od režima, da će "revolucija" protiv vojne diktature biti nastavljena.

U prvom obraćanju javnosti od vojnog prevrata 1. februara, Man Vin Kaing Tan je juče poručio da "nacija sada prolazi kroz najmračnije razdoblje, ali da je svanuće sve bliže".


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=15&nav_category=78&nav_id=1826875)

понедељак, 15.03.2021.

Најмање 138 демонстраната убијено у Мјанмару од војног пуча

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ - Најмање 138 демонстраната убијено у Мјанмару од војног пуча 1. фебруара, саопштиле су данас Уједињене нације.Портпарол УН Стефан Дижарик рекао је да је 38 људи убијено јуче у Јангону, највећем граду Мјанмара, а 18 у суботу. Према подацима Канцеларије за људска права УН међу убијенима су ижене и деца.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш „најоштрије осуђује континуирано насиље над мирним демонстрантима и кршење основних људских права народа Мјанмара”, рекао је Дижарик. Шеф УН поново позива међународну заједницу, укључујући земље у региону, „да се уједине у знак солидарности са народом Мјанмара и њиховим демократским тежњама”, рекао је портпарол, јавио је АП а преноси Бета. Специјална изасланца УН за Мјанмар ;Кристин Шранер Бузгенер (Ћристине Сћране) издала је раније саопштење у ;коме је осудила војску због крвопролића и игнорисања апела међународне заједнице и Савета безбедности да прекине са насиљем и укључи се у дијалог уз пуно поштовање основних људских права и слобода.

Izvor: www.politika.rs

"Završićete kao Muamer Gadafi ili Sadam Husein!"


Mjanmarska vojna hunta upozorena je da bi ih mogla dočekati ista sudbina kao Sadama Huseina ili Muamera Gadafija usred strahova da bi zemlja mogla ući u "najveći građanski rat" u svojoj istoriji.

Ujedinjene nacije kažu da je od puča 1. februara ubijeno 138 demonstranata, uključujući najmanje 39 ljudi u nedelju, najkrvaviji dan otkako je vojska preuzela vlast.

Dr Saša, specijalni izaslanik raspuštenog demokratskog parlamenta pri UN, rekao je za Skaj Njuz da će, ukoliko se krvoproliće nastavi bez snažne akcije međunarodne zajednice, narod zemlje biti prisiljen da se brani.

Apelovao je na generale koji vode državu da se povuku, oslobode pritvorene i vrate Mjanmar u demokratiju. Ako se to ne dogodi, predvideo je da će završiti poput Muamera Gadafija, Sadama Huseina i Osame bin Ladena - "uhapšeni ili ubijeni".

Pukovnik Gadafi uhvaćen je i ubijen u oktobru 2011. godine, Sadam Hussin je pogubljen u decembru 2006. godine, a bivši lider Al Kaide ubijen je u raciji američkih specijalnih snaga 2011. godine.

Dr Saša rekao je da Indija, Kina, SAD, Velika Britanija, Evropa i susedne države u jugoistočnoj Aziji treba da rade zajedno kako bi izvršile pritisak na generale koji su preuzeli kontrolu.

Mjanmar je opozvao ambasadora u Velikoj Britaniji nakon što je pozvao na puštanje pritvorene liderke Aung San Suu Či, "Ako ne formiramo ovu međunarodnu koaliciju na Mjanmaru što je pre moguće, to će doneti, bojim se, najveći građanski rat koji smo ikada videli", upozorio je on.

"Više nam ne trebaju izjave. Više nam ne trebaju reči. Trebaju nam akcije. Stoga tražimo od međunarodne zajednice.

"Mislimo na koordinirane, ciljane i oštrije sankcije, kako diplomatski, tako i ekonomski i politički."

Vojska Mjanmara tvrdila je da je prošlog meseca bila primorana da preuzme vlast i proglasi vanredno stanje kao odgovor na navodnu prevaru na opštim izborima u novembru.

Od puča, demonstranti su se pretežno koncentrisali na miroljubivi otpor, ali dr Saša rekao je da su mnogi gubili veru da će doći bilo kakva pomoć izvana.

Rekao je: "Oni kažu 'dosta je, dovoljno su nas ubili. Koliko mrtvih želite? Koliko mrtvih treba da bi međunarodna zajednica intervenisala u situaciji?'

"Tako da mislim da je vrlo stvarno da će ljudi, ako dozvolimo da se takva situacija nastavi, biti prinuđeni da se brane".

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3645209/jezivo-upozorenje-pucistima-u-mjamnaru-zavrsicete-kao-muamer-gadafi-ili-sadam-husein-video)

Demonstranti u Mjanmaru ne odustaju od protesta, uprkos sve većem broju žrtava
SVET Autor: Beta/AP 17. mar. 2021

Demonstranti u Mjanmaru ni danas nisu odustali od protesta protiv vladavine vojne hunte uvedene državnim udarom prošlog meseca, uprkos sve većem broju žrtava.

Više od 200 demonstranata je ubijeno, 2.181 uhapšeno od kojih je 1.862 i dalje u pritvoru, od 1. februara kada je vojska zbacila vladu Aung San Su Ći, saopštilo je Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima. Puč je prekinuo godine sporog napredovanja Mjanmara ka demokratiji posle pet decenija stroge vojne vlasti koja je dovela do međunarodne izolacije i sankcija. Prema izveštaju lokalnih medija mirni protesti se održavaju i danas u gradovima širom zemlje, a zbog ograničenja mobilne telefonije i interneta, nije poznato koliko je ljudi danas na ulicama u Jangonu. Mobilna telefonija je u celoj zemlji u prekidu od nedelje da bi se demonstrantima otežalo priređivanje protesta i da ne bi bilo direktnih video-prenosa napada bezbednosnih snaga na demonstrante. Državna televizija javila je sinoć da lider pokreta otpora, doktor Sasa, optužen za veleizdaju za koju je zaprećena smrtna kazna. On je izjavio da je ponosan što je optužen za izdaju.

„Izdaja hunte znači da stojim uz narod Mjanmara, dajući svoj život za njihovu slobodu, demokratiju i pravdu“, rekao je.

Izvor: www.n1info.com

David protiv Golijata: Praćkama udarili na jačeg protivnika
IZVOR: BETA/ AP SREDA, 17.03.2021.

Demonstranti u Mjanmaru primenili su redak vid samoodbrane od počeka protesta zbog vojnog puča - gađali su snage bezbednosti praćkama i molotovljevim koktelima.

Ovaj pojačan otpor usledio je kada je jedna organizacija javila da je više od 200 demonstranata ubijeno, od 1. februara kada je vojska zbacila vladu Aung San Su Ći. Najmanje dvoje ljudi je ubijeno iz vatrenog oružja danas u protestima u Kaleju u severozapadnom Mjanmaru prema objavama medija i na društvenim mrežama uz slike žrtava.

Vatra i dim viđeni su večeras u Kalaju i najvećem gradu Jangonu, a prema izveštajima to vlasti pale barikade koje su demonstranti postavili tokom dana. Protesti protiv puča se uporno nastavljaju od 1. februara i uglavnom su mirni uprkos blokadi pristupa internetu, uvođenju ratnog stanja u nekim mestima i izuzetno nasilnom odgovoru policije. Demonstranti nalaze inovativne načine da nastave proteste uprkos nasilju, uključujući postavljanju plakata kao svoje zamene, ili kokose sa rečima "Proletnja revolucija" napisanim na njima. Međutim, danas kada su bezbednosne dnage izgleda na njih pucale u najvećem gradu Jangonu demonstranti su prvo pobegli ali su se onda vratili i sklonili iza barikada. Neki su bacali molotovljeve koktele a drugi gađali policiju iz praćke, mada je policija bila suviše udaljena da je pogode.

Demonstranti su prošle nedelje kao odgovor na povećano policijsko nasilje počeli agresivnije da uzvraćaju u samoodbrani, paljenjem guma na barikadama i uzvraćanjem kad mogu na napade. Puč je prekinuo godine sporog napredovanja Mijanmara ka demokratiji posle pet decenija stroge vojne vlasti koja je dovela do međunarodne izolacije i sankcija.

Izvor: www.b92.net

Internet ograničen, prestale da izlaze i novine!


Mjanmar se suočava sa sve većom izolacijom i medijskim mrakom, internet usluge su sve više ograničene, a prestale su da izlaze i poslednje privatne novine, dok se protesti zbog puča u zemlji nastavljaju, kao i proces koji vojska vodi protiv svrgnute Državne savetnice Aung San Su Ći, navodi Rojters.

Agencija piše da su vojne vlasti ograničile internet usluge koje demonstranti koriste da bi se organizovali, pristup WI-Fi mreži na javnim mestima uglavnom je onemogućen, a stanovnici nekih gradova javljaju da uipšte nemaju internet.

Privatna novinska agencija „Taćilek“ objavila je fotografije radnika na severoistoku zemlje koji seku optičke kablove, za koje je navela da su internet veze sa susednim Tajlandom, a Rojters prenosi da nije mogao da potvrdi ovaj izveštaj jer je informacije u zemlji sve teže proveravati.

Kancelarija za ljudska prava Ujedinjenih nacija saopštila je da je u Mjanmaru privedeno 37 novinara, a 19 njih je i dalje u pritvoru.

Agencija navodi da su vlasti naložile da se neke novine zatvore, dok su druge na to očigledno bile prisiljene iz organizacionih razloga, pa su tako i poslednje privatne novine prestale da izlaze u sredu.

Rojters prenosi da iako su se snage bezbednosti usredsredile na suzbijanje demonstracija u Jangonu i drugim većim gradovima, manji protesti izbijaju u drugim gradovima svakoga dana, pa je tako nekoliko hiljada ljudi izašlo danas na ulice gradića Natmauka, a nije bilo izveštaja o nasilju.

Državna televizija u Mjanmaru izvestila je u sredu da je ugledni biznismen, građevinski preduzimač Maung Veik izjavio da je tokom 2019. i 2020. godine davao mito vredan više od pola miliona dolara svrgnutoj premijerki Aung San Su Ći, navodi agencija.

Vojna hunta je saopštila da istražuje Su Ći zbog optužbi za primanje mita, pa komentari biznismena Maung Veika idu u prilog istrazi i optužbama zbog kojih bi, ukoliko budu dokazane, svgnuta premijerka mogla da dobije dugogodišnju zatvorsku kaznu, preneo je Rojters.

Njen advokat je prošle nedelje odbacio optužbe i ocenio ih kao šalu, a u odvojenoj tužbi Aung San Su Ći se tereti da je ilegalno uvozila komunikacionu opremu i da je kršila antiepidemijske propise.

Ukoliko bude osuđena, osim zatvorske kazne, svrgnutoj premijerki Mjanmara preti i zabrana bavljenja politikom, navodi agencija.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3647075/medijski-mrak-mjanmar-sve-vise-izolovan-dok-se-protesti-nastavljaju-internet-ogranicen-prestale-da-izlaze-i-novine)

Do sada ubijeno 217 ljudi na protestima u Mjanmaru
SVET Autor: Anadolija 18. mar. 2021

Broj ubijenih demonstranata tokom vojnih intervencija na protestima protiv puča u Mijanmaru porastao je na 217, javlja turska državna agencija Anadolija.

Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP) je saopštilo da je u protekla 24 sata poginulo još devet demonstranata. U saopštenju se navodi da 1.872 privedene osobe još uvek nisu puštene na slobodu. Dok su protesti nastavljeni u mnogim gradovima, stanovnici Jangona, Mandalaja, Magvaja i Bagoa su takođe izašli na ulice kako bi osudile puč. Bezbednosne snage u Jangonu su pokušale da rasteraju demonstrante suzavcem i plastičnim mecima, dok su demonstranti uzvratili kamenjem.Demonstranti iz Jangona, koji su se oglasili putem društvenih mreža, istakli su da u mnogim mestima često dolazi do prekida interneta.

Vojska Mjanmara je 1. februara ove godine izvela udar i preuzela vlast u zemlji pod izgovorom da su novembarski izbori bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike vlade, uključujući i mijanmarsku liderku Aung San Su Ći. Masovni protesti protiv vojnog udara počeli su 6. februara. Ujedinjene nacije, Evropska unija i brojne zemlje, poput Turske, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Velike Britanije najoštrije su osudili vojni udar u Mijanmaru.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/2w6akMGBOGE

Oslobođen dopisnik BBC iz Mjanmara
SVET Autor: Beta/ AFP 22. mar. 2021

Britanski javni servis BBC saopštio je da je oslobođen dopisnik te mreže Aung Tura iz Mjanmara, koji je pre nekoliko dana uhapšen.

„Novinar BBC Aung Tura, koji je uhapšen u Mjanmaru, pušten je na slobodu nekoliko dana nakon privođenja“, javlja BBC i podseća da su neidentifikovane osobe u petak odvele novinare. U Mjanmaru traju nemiri nakon vojnog puča 1. februara.

Izvor: www.n1info.com

EU uvela sankcije protiv šefa vojne hunte i deset oficira u Mjanmaru
SVET Autor: Beta/ AFP 22. mar. 2021

Evropska unija uvela je sankcije protiv vođe vojne hunte u Mjanmaru generala Min Aung Hlainga i još deset najviše rangiranih oficira oružanih snaga.

Sankcije su uvedene i protiv predsednika tamošnje izborne komisije, a sve zbog represije u zemlji posle puča i dolaska vojne hunte na vlast. Deset od 11 osoba protiv kojih su uvedene sankcije su među najviše rangiranim pripadnicima oružanih snaga Mjanmara, među kojima glavnokomandujući Min Aung Hlaing i njegov pomoćnik Soe Vin. Jedanaesta osoba je novi predsednik izborne komisije Mjanmara Tein Soe, zbog uloge u poništavanju izbora iz 2020. godine, naveli su ministri EU u deklaraciji.

„EU će nastaviti da razmatra sve strateške opcije kojima raspolaže, uključujući dodatne restriktivne mere protiv ekonomskih entiteta koje drži ili su pod kontrolom vojske Mjanmara“, upozorili su ministri spoljnih poslova Unije posle usvajanja sankcija. Sankcije se sastoje u zabrani putovanja u zemlje EU ili tranzita preko tih zemalja i zamrzavanje imovine sankcionisanih osoba u EU.

„Sankcije usvojene danas zajedno sa prekidom finansijske pomoći vladi i zamrzavanju svake pomoći vladinim telima za koje se može smatrati da legitimizuju vojnu huntu u Mjanmaru predstavljaju čvrstu reakciju EU na nelegitimno svrgavanje demokratski izabrane vlade i brutalne represije hunte prema mirnim demonstrantima“, navodi se u deklaraciji.

Diplomatski izvor je rekao da bi u aprilu moglo biti odlučeno o uvođenju ciljanih ekonomskih sankcija. EU je zadržala embargo na oružje i opremu koja može da se koristi za ciljeve unutrašnje represije, kao i zabranu dobara sa dvostrukom namenom i opreme za nadzor koju bi mogli da koriste vojska i policija na granicama. EU je 2019. godine uvela sankcije protiv 14 policajaca i vojnika zbog progona muslimanske Rohindža manjine. U saopštenju se navodi da je sada u Mjanmaru ukupno 25 osoba pod sankcijama Unije.

Izvor: www.n1info.com

Iz zatvora u Mjanmaru oslobođeno 628 demontranata, među njima i novinar AP FOTO
IZVOR: TANJUG SREDA, 24.03.2021.

Vojne vlasti Mjanmara pustile su iz pritvora 628 osoba uhapšenih zbog proteta protiv puča prošlog meseca, objavila je danas državna televizija.

Očevici ispred zatvora Insein u Jangonu navode da su videli autobuse pune mladih ljudi koji su delovali srećno. AP prenosi da je i novinar te agencije oslobođen, pošto je prethodno uhapšen jer je snimao proteste. Reč je o stotinama studenata uhapšenih početkom marta, pošto su demonstrirali protiv vojnog puča u kojem je svrgnuta izabrana vlada premijerke Aung San Su Chi.

Izvor: www.b92.net

"Ne mogu oče, previše je bolno": Vojnici optužili čoveka da laže, zapucali i ubili mu ćerkicu (7) koja mu je bila u naručju
M.I.M. 24.03.2021.

Snage Mjanmara ubile su u utorak u Mandalaju sedmogodišnju devojčicu, koja je postala najmlađa žrtva krvavih obračuna vojne hunte sa demonstrantima koji su izašli na ulice nakon puča 1. februara i hapšenja premijerke Aung San Su Ći.

Devojčica je verovatno ubijena u svojoj kući tokom vojne racije, prema grupi Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP) i Rojtersu. Lokalni mediji izvestili su da je ubijena devojčica Hin Mjo Čit sedela u očevom krilu kad su vlasti provalile vrata porodične kuće. Vojnici su upitali oca da li su svi iz porodice u kući, a kad je on odgovorio potvrdno optužili su ga da laže i zapucali ka njemu, ali su pogodili njegovu ćerku, kako je Hinina starija sestra rekla za “Mjanmar nau”.

Mej Tu Sumaja (25) rekla je BBC-u da je policija pretraživala sve kuće u njihovom kraju u Mandalaju u utorak popodne, kad su ušli u njihovu.

- Provalili su vrata da uđu. Kad su se vrata otvorila upitali su mog oca ima li nekih drugih ljudi u kući. Rekao je da nema, oni su ga optužili da laže i počeli da pretražuju kuću. U tom trenutku je Hin Mjo Čit otrčala do oca da mu sedne u krilo. Oni su tada zapucali i pogodili nju – ispričala je Mej.

Otac U Maung Ko Hašin Bai rekao je da su poslednje reči koje je njegova najmlađa ćerka izgovorila bile: “Ne mogu oče, previše je bolno”.

Umrla je svega pola sata kasnije dok su je vozili u bolnicu. Policija je takođe pretukla i uhapsila U Maungovog 19-godišnjeg sina. BBC navodi da vojska još nije komentarisala smrt devojčice, ali da je organizacija “Spasimo decu” bila “užasnuta” Hininom smrću, i to svega dan nakon što je jedan 14-godišnji dečak ubijen u Mandalaju.

“Smrti ove dece su posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da su ubijena dok su bila u svojim kućama, gde bi trebala biti bezbedna. Činjena da se toliko dece ubije na skoro dnevnoj bazi prikazuje potpuno nepoštovanje ljudskog života od strane snaga bezbednosti”, saopštila je grupa.

CNN piše da se okrutno ubistvo deteta u očevom naručju uklapa u shemu zlostavljanja i neselektivne upotrebe smrtonosnog nasilja mjanmarskih snaga bezbednosti kojima na meti nisu samo nenaoružani demonstranti i protivnici puča već i prolaznici, civili u svojim domovima i – deca. Mjanmar je zapao u haos kad je vojska na čelu sa generalom Minom Aung Hlaingom preuzela vlast u zemlji prošlog meseca, poništavajući demokratske izbore i zatvarajući premijerku i nobelovku Su Ći. Od tada su počeli protesti u zemlji koje vlasti nasilno guše. Od tada iz zemlje dolaze vesti o ubistvima, nestancima i mučenju političkih zatvorenika.

Uprkos svemu, desetine hiljada ljudi širom Mjanmara nastavljaju demonstracije protiv vlasti. U sredu su pozvali ljude na “tihi štrajk”, da ostanu u kućama i zatvore prodavnice i firme, sa ciljem “gašenja” čitavih gradova. Na fotografijama lokalnih medija vide se prazne ulice i napušteni putevi u zemlji. Prema AAPP, najmanje 275 ljudi je ubijeno od puča, iako aktivisti kažu da je ta broja verovatno mnogo veća. Više od 20 tih žrtava su deca.

Izvor: www.blic.rs

Mediji: Od početka protesta u Mjanmaru ubijeno više od 300 ljudi
SVET Autor: FoNet 26. mar. 2021

Od početka protesta protiv vojne hunte, koji su počeli 1. februara, u Mjanmaru je ubijeno više od 300 ljudi, pri čemu je najmanje četvrtina usmrćena pucanjem u glavu, objavili su lokalni mediji, prenosi Rojters.

Portparol vojne hunte je to demantovao i saopštio da su poginule 164 osobe, od čega devet vojnika i policajaca. Zbog brutalnog gušenja demonstracija neke zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Države, su Mjanmaru uvele sankcije, a pucanje u ljude na ulicama osudili su i neki od suseda Mjanmara, koji su obično uzdržani u kritikama. Neprofitna organizacija Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima saopštila je da je na demonstracijama do 25. marta ubijeno 320 ljudi, a skoro 3.000 osoba je uhapšeno, optuženo ili osuđeno. U saopštenju se navodi da je četvrtini ubijenih pucano u glavu, što ukazuje da su postojala naređenja da se oni usmrte.

Vojna hunta je više puta demantovala da koristi prekomernu silu i tvrdi da su akcije vojske i policije u skladu sa međunarodnim normama u situacijama u kojima je ugrožena nacionalna bezbednost. Od ukupnog broja ubijenih 90 odsto su muškarci, a najmlađa žrtva je sedmogodišnja devojčica Kin Mjo Čit, koja je ubijena u utorak u gradu Mandalaju.

Izvor: www.n1info.com

петак, 26.03.2021.

Хунта у Мјанмару упозорила демонстранте да ће им пуцати у главу

ЈАНГОН – Војна хунта у Мјанмару упозорила је данас да ће припадници њених снага пуцати демонстрантима у главу, јавила је државна телевизија.

Водитељ МРТВ обратио се демонстрантима речима: „Треба да знате да се можете наћи у опасности да будете погођени у главу и леђа”, преноси Ројтерс, напомињући да је то прво признање да постоји наређење о пуцању да би се убило.

Раније данас мјанмарске снаге безбедности пуцале су и убиле тројицу демонстраната против владајуће војне хунте, јавља Танјуг. Према речима сведока, двоје људи је убијено хицима у главу. Најмање 320 људи је убијено у сукобима од војног пуча 1. фебруара, према подацима активистичке групе Асоцијација за помоћ политичким затвореницима. Светска банка је претходно упозорила да би бруто домаћи производ Мјанмара могао пасти за 10 одсто ове године због кризе у тој земљи.

Izvor: www.politika.rs

Vojska demonstrantima puca u glavu, na ulicama 16 mrtvih, a hunta slavi Dan armije
Blic 27.03.2021.

Bezbednosne snage Mjanmara ubile su danas najmanje 16 demonstranata, iako je lider vojne hunte koja je u februaru preuzela vlast vojnim udarom prethodno rekao da će vojska štititi ljude i stremiti demokratiji.

Protivnici puča izvedenog 1. februara izašli su na ulice više gradova, uprkos jučerašnjem upozorenju hunte da bi na njih moglo da se puca "u glavu ili leđa", dok su vojni oficiri istovremeno proslavljali Dan armije. Nakon što je predvodio vojnu paradu u glavnom gradu Najpjitavu, vođa hunte, general Min Aung Hlaing, ponovio je obećanje da će u zemlji biti održani izbori, ali nije naveo kada bi to moglo da se dogodi, prenosi Rojters.

Protesti u Mjanmaru održavaju se skoro svakog dana otkako je hunta preuzela vlast. Prema podacima Udruženja za političke zatvorenike, u protestima je do sada poginulo najmanje 328 demonstranata. Prema toj organizaciji, četvrtina njih bila je pogođena metkom u glavu, što, kako se navodi, budi sumnju da su bili namerne mete.

Izvor: www.blic.rs

Mjanmar: Policija danas ubila najmanje 50 demonstranata


Bezbednosne snage Mjanmara ubile su danas najmanje 50 demonstranata u raznim delovima zemlje.

U regionu Mandalajum, drugog po veličini grada u Majnmaru, ubijeno je najmanje 13 ljudi, u regionu Sagaing devetoro, navodi se u izveštaju lokalnim medija.

Protivnici puča izvedenog 1. februara izašli sui danas na ulice više gradova, uprkos jučerašnjem upozorenju hunte da bi na njih mogla biti otvorena vatra, "u glavu ili leđa".

Istovremeno, oficiri hunte su proslavljali Dan armije, a vođa hunte, general Min Aung Hlaing, predvodio je vojnu paradu u glavnom gradu Najpjitavu i ponovio obećanje da će u zemlji biti održani izbori, ali nije naveo kada bi to moglo da se dogodi, preneo je Rojters.

Protesti u Mjanmaru održavaju se skoro svakog dana otkako je hunta preuzela vlast, a prema podacima Udruženja političkih zatvorenika, u protestima je do sada poginulo najmanje 328 demonstranata.

Iz ove organizaciji tvrde da je četvrtina ubijenih bila je pogođena metkom u glavu, što budi sumnje da su bili namerne ciljani.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=27&nav_category=78&nav_id=1833436)

Otvorena vatra na američku ambasadu, pucnji odjekivali Jangonom
Tanjug 27.03.2021.

Na zdanje ambasade SAD u Jangonu, najvećem gradu u Mjanmaru, danas je otvorena vatra, ali nije bilo povređenih, saopšteno je iz američke diplomatske misije.

- Možemo da potvrdimo da su na američki centar u Jangonu 27. marta ispaljeni hici. Nije bilo ranjenih. Istražujemo ovaj incident - potvrdila je Arijani Manring, predstavnica za odnose s javnošću američke diplomatske misije, prenosi Rojters. SAD su oštro kritikovale vojnu huntu koja je izvršila puč 1. februara i brojna ubistva demonstranata tokom intervencija snaga bezbednosti širom Mjanmara.

Izvor: www.blic.rs

U Mjanmaru demonstracije i vojna parada, ubijeno više od 90 ljudi na protestima
SVET Autor: Beta 27. mar. 2021

Mjanmarske bezbednosne snage pucale su danas na demonstrante i ubile više od 90 ljudi, dok je predvodeći vojnu paradu vrhovni general obećao da će vojska štititi narod i boriti se za demokratiju.

Nezavisni istraživač iz Jangona koji prati bilans žrtava na protestima saopštio je da je vojska danas ubila 93 demonstranta, dok je sajt „Mjanmar sada“ objavio da je nastradala 91 osoba, prenosi AP. Prema podacima Udruženja za prava političkih zatvorenika, do danas je na demonstracijama i u racijama ubijeno 328 osoba. Delegacija Evropske unije u Mjanmaru oglasila se putem Tvitera rekavši da će ovaj Dan oružanih snaga biti upamćen kao dan „terora i sramote“.

„Ubijanje nenaoružanih civila uključujući i decu je čin koji se ne može braniti“, navodi se.

Demonstranti protiv vojnog puča izašli su na ulice Jangona, Mandalaja i drugih gradova oglušujući se o upozorenje da bi mogli biti „pogodjeni u glavu i ledja“, na dan kada vojska salvi Dan oružanih snaga, prenosi Hina. ;

„Danas je dan sramote oružanih snaga“, rekao je portparol grupe protiv vojne hunte.

Zapovednik mjanmarske vojske, general Min Aung Hlaing, predvodio je danas vojnu paradu u glavnom gradu Nejpjidu obeležavajući Dan oružanih snaga. On nije govorio o protestima protiv vojne vlade, ali se osvrnuo na „terorizam koji može biti štetan po mir i socijalnu bezbednost države“. Obećao je da će održati izbore, ali nije rekao kad.

Izvor: www.n1info.com

субота, 27.03.2021.

Крвави дан у Мјанмару, најмање 90 убијених

НЕЈПЈИДО – Безбедносне снаге Мјанмара убиле су данас најмање 90 демонстраната у разним деловима земље, у једном од најкрвавијих дана током протеста који су уследили после војног пуча, јавља Ројтерс.

У региону Мандалеја, другог по величини града у Мјанмару, убијено је најмање 29 људи, међу њима и петогодишњи дечак, а у Јангону 24 особе, наводи се у извештају локалних медија, преноси Ројтерс. Агенција наводи да је у највећем граду Мјанмара пуцано из ватреног оружја и на амерички културни центар, али није било повређених, потврдила је америчка амбасада. Демостранти су претходно одбили да се повинују наређењу војске и изашли су данас на улице током традиционалне параде поводом прославе Дана војске, а државна телевизија је у петак објавила прилог у којем се наводи да демонстранти ризикују да буду упуцани, преноси Танјуг.

Вођа хунте, генерал Мин Аунг Хлаинг, предводио је војну параду у главном граду Нејпјиду и поновио обећање да ће у земљи бити одржани избори, али није навео када би то могло да се догоди, пренео је Ројтерс. Дан војске обележава почетак оружаног отпора Мјанмара против јапанске окупације 1945. године, а војној паради у главном граду присуствовао је заменик руског министра одбране Александар Фомин.

„Русија је прави пријатељ”, изјавио је Мин Аунг Хлаинг, наводи агенција. Ројтерс преноси да су друге земље, међу којима су Кина, Индија, Пакистан и Вијетнам, послале представнике, али не и министре.

Протести у Мјанмару одржавају се скоро сваког дана од 1.фебруара, када је хунта преузела власт, а према подацима Удружења политичких затвореника, у протестима је до сада погинуло најмање 400 демонстраната.

Izvor: www.politika.rs

Vojna hunta pucala na nenaoružne civile, 89 mrtvih, među njima i deca
T.M.C. 27.03.2021.

Više desetina ljudi ubijeno je kada su bezbednosne snage Mjanmara otvorile vatru na demonstrante u gradovima širom te zemlje, izjavili su danas aktivisti.

Prema podacima Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima, ubijeno je najmanje 89 osoba, među kojima su deca u gradovima Jangon, Magvaj, Mogok, Kjaukpadaung i Majangon. Američki, britanski i zvaničnici EU osudili su nasilje.

- Bezbednosne snage su se osramotile otvaranjem vatre na nenaoružane civile - navodi se u saopštenju britanskog ambasadora Den Čaga.

Od početka protesta zbog vojnog udara 1. februara u Mjanmaru ubijeno je više od 400 ljudi.

Izvor: www.blic.rs

"Vreme je za agresivnu akciju"
IZVOR: B92, TANJUG NEDELJA, 28.03.2021.

Zvaničnici za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN) pozvali su međunarodnu zajednicu da reaguje i zaustavi krvoprolića u Mjanmaru.

I to nakon što je vojska ubila 114 osoba u jednom danu nakon što je svrgnula s vlasti izabranu vladu u zemlji. Specijalni izvjestilac UN-a za ljudska prava u Mjanmaru Tom Endruz, rekao je da je vreme za agresivniju i konkretnu akciju jer rieči upozorenja dosad nisu bile dovoljne da zaštite živote ljudi.

"Reči upozorenja ili podrške skoro ništa ne znače za narod Mjanmara dok ih vojska masovno ubija. Stanovnicima Mjanamara treba podrška sveta", kazao je Endruz.

Najmanje 114 ljudi ubijeno je u subotu na protestima u 44 grada širom Mjanmara i taj dan je proglašen najkrvavijim otkako se oni održavaju od vojnog puča prošlog meseca.

Dan posle najkrvavijeg dana u Mjanamaru oplakuju žrtve

Protivnici vladajuće vojne hunte širom Mjanmara oplakuju danas najmanje 114 ljudi koje su ubile bezbednosne snage tokom najkrvavijeg dana od vojnog udara 1. februara, ali najavljuju da će nastaviti proteste. Među ubijenima tokom jučerašnjeg dana, kada je hunta obeležavala Dan armije Mjanmara, ima i dece, a istražitelj Ujedinjenih nacija rekao je da je vojska počinila "masovno ubistvo".

Tokom jučerašnjeg dana odigrali su se i najteži okršaji između pripadnika vojske i naoružanih etničkih grupa koje kontrolišu delove teritorije, prenosi Rojters. Iako je general vojske Min Aung Hlaing tokom parade povodom Dana armije rekao da će vojska štititi ljude i težiti demokratij, širom zemlje je u pokušaju gušenja protesta ubijeno najmanje 114 ljudi. Među njima je i dvoje dece uzrasta 13 godina.

Američki ambasador u Mjanmaru Tomas Vajda napisao je na društvenim mrežama da je "krvoproliće užasavajuće", dodajući da je narod Mjanamar "jasno rekao da ne želi da živi pod vojnom vlašću".

Specijalni izvestilac UN Tom Endrjuz je istakao da je vreme da svet preduzme akciju, ako ne preko Saveta bezbednosti, onda kroz hitan međunarodni samit. Američka ambasada u Mjanmaru se pridružila ambasadama Evropske unije i Velike Britanije u osudi ubistava oružanih snaga pozivajući na prekid nasilja. Osim njih, brojni svetski lideri su pozvali na zaustavljanje nereda i na podršku stanovnicima Mjanmara koji svakodnevno izlaze na ulice i bore se protiv nasilja. Međutim, u tome ne uspevaju, a vojska je preuzela kontrolu nad državom jugoistočne Azije nakon izbora na kojima je stranka Nacionalne lige za demokraciju (NLD) izborila pobedu, piše CNN.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/oZ2qfNxZOdI



https://youtu.be/bByyhquGNG0

Vojne vođe 12 zapadnih zemalja osudile nasilje protiv demonstranata u Mjanmaru
SVET Autor: Beta 28. mar. 2021

Načelnici generalštabova 12 zapadnih zemalja, među kojima su SAD, Velika Britanija, Japan i Nemačka osudili su u zajedničkom saopštenju vojsku Mjanmara zbog upotrebe "smrtonosne sile protiv nenaoružanih ljudi".

„Kao načlenici generalštaba osuđujemo upotrebu smrtonosne sile vojske u Mjanmaru i pridruženih bezbednosnih službi protiv nenaoružanih ljudi“, navodi se u sinoć izdatom saopštenju.

Oni pozivaju vojsku Mjanmara da prekine nasilje i radi na vraćanju poštovanja i kredibiliteta kod naroda Mjanmara koje je izgubila zbog svog delovanja.

Bezbednosne snage Mjanmara ubile su juče više od 100 demonstranata koji su protestovali zbog vojnog puča, dok je vojska u glavnom gradu paradom obeležila Dan oružanih snaga. Internet portal Mjanmarnau preneo je da je ubijeno 114 osoba, dok je nezavisni istraživač iz Jangona koji prati bilans žrtava na protestima, javio da je stradalo 107 demonstranata u dvadesetak gradova širom zemlje. Međunarodna zajednica je osudila ubistva, a brojne diplomatske misije u Mjanmaru objavile su da je medju ubijenim civilima bilo i dece. Broj žrtava u Mjanmaru raste usled sve veće represije bezbednosnih snaga. Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima saopštilo je da je do petka ubijeno 328 osoba od izbijanja demonstracija posle vojnog puča 1. februara.

Izvor: www.n1info.com

Bezbednosne snage pucale na svoje građane tokom sahrane


Snage bezbednosti Mjanmara otvorile su danas vatru u Jangonu na okupljene koji su prisustvovali sahrani studenta ubijenog u subotu.

Za sada se ne zna broj žrtava i povređenih. Lokalni mediji preneli su da su snage bezbednosti pucale na okupljene na sa sahrani i da je uhapšeno nekoliko ljudi. Mediji su dodali da je bilo žrtava u drugim gradovima. Građani su na drugim sahranama održanim danas posle smrti 114 osoba u represiji u subotu, skandirali slogane protiv vojne hunte.

Izvestilac UN za ljudska prava u Mjanmaru Tom Endrjuz (Andrews) optužio vojnu huntu, koja je preuzela vlast 1. februara, za "masovno ubijanje" i kritikovao je međunarodnu zajednicu što nije dovoljno učinila u zaustavljanju nasilja.

"Vojna hunta je Dan oružanih snaga učinila danom sramote masakrom muškaraca, žena i male dece širom zemlje... Reči osude ili zabrinutosti zvuče šuplje za narod Mjanmara, dok vojna hunta sprovodi masovna ubistva nad njima", ocenio je on.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) rekao je da je šokiran ubistvima civila i dodao da je "vojna represija neprihvatljiva" i da zahteva "čvrst, jedinstven i odlučan međunarodni odgovor".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=28&nav_category=78&nav_id=1834220)

Nema druge nego da narod uzme puške u ruke i pomlati ih.

Tajland: Priprema za egzodus


Tajlandski premijer Prajut Čan Oča izjavio je danas da se njegova vlada priprema za mogući talas izbeglica iz susednog Mjanmara.

Ne želimo egzodus na našu teritoriju, ali poštovaćemo ljudska prava, rekao je Prajut novinarima, odgovarajući na pitanje o nasilju u Mjanmaru, na demonstracijama protiv vojnog puča, izvršenog 1. februara.

"Koliko izbeglica se očekuje? Pripremili smo jedno područje, ali koliko, o tome ne razgovaramo", izjavio je Prajut, javlja Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=29&nav_category=78&nav_id=1834274)

https://youtu.be/Ikvq8fr_-yo

https://youtu.be/XHtVj8cP1Dc

Jezive posledice vojnog puča: 459 žrtava sukoba hunte i demonstranata u Mijanmaru
Tanjug 29.03.2021.

Najmanje 459 osoba ubijeno je širom Mjanmara od početka demonstracija zbog vojnog puča izvršenog prošlog meseca.

- Nasilje dobija na intenzitetu u Mjanmaru i vojska ga koristi protiv demonstranata. Do sada je ubijeno 459 osoba - navodi se u saopštenju Asocijacije za pomoć političkim zatvorenicima

Japanska novinska agencija "Kjodo" javila je da su demonstranti danas izašli na ulice u državi Kačin i regiji Sagaing, te u Daveju na jugu Mjanmara. Najmanje114 civila poginulo je u subotu, 27. marta, kada je vojska otvorila vatru na demonstrante. Među poginulima je i trinaestogodišnja djevojčica koja je ubijena u kući kada je vojska otvorila vatru u stambenom naselju grada Mehtila. Demonstranti, koji su protiv vojnog puča, izašli su juče na ulice Jangona, Mendeleja i drugih gradova uprkos upozorenju da će im biti pucano u "glavu i leđa".

Vojska Mjanmara je 1. februara sa vlasti svrgnula civilnu administraciju i proglašena je vanredna situacija na godinu dana, dok je uhapsila lidere među kojim je i Aung San Su Ći.

Izvor: www.blic.rs

Portparol Kremlja: Rusija zabrinuta zbog ljudskih žrtava u Mjanmaru, budno pratimo razvoj situacije
Tanjug 29.03.2021.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Rusija veoma zabrinuta zbog sve višše ljudskih žrtava u Mjanmaru i potvrdio da Moskva budno prati razvoj situacije u toj zemlji.

Zamoljen da prokomentarišše prisustvo zammenika ministra odbrane Rusije Aleksandera Fominsa na vojnoj paradi u Mjanmaru 27. marta, Peskov je podsetio na dugogodiššnje, konstruktivne odnose sa Mjanmarom.

- Poseta se mora posmatrati iz tog ugla. Naravno, to ne znači da odobravamo tragične događaje koji se nžižu u toj zemlji - rekao je Peskov, preneo je Tas s.

Izvor: www.blic.rs

уторак, 30.03.2021.

Више од 500 цивила убијено у Мјанмару од војног пуча

Безбедносне снаге Мјанмара убиле су више од 500 цивила међу којима велики број студената и адолесцената од када је изведен војни пуч у тој земљи 1. фебруара, јавила је данас Асоцијација за помоћ политичким затвореницима.

„Потврдили смо 510 мртвих”, навела је та невладина организација и додала да је биланс настрадалих вероватно још виши. Такође, стотине особа ухапшених последњих месеци воде се као нестале. Посебно је велики број људи настрадао у суботу, на дан оружаних снага Мјанмара када је убијено више од 110 особа, међу којима седам малолетника. Упркос репресији демонстранти су поново јуче изашли на улице, а страдало је 14 цивила на истоку Јангона, економског центра земље, навела је та организација. Организоване су сахране за жртве ових последњих дана којима је присуствовао велики број људи, од којих су неки поздрављали са три прста у знак отпора.

Због крвопролића Вашингтон је објавио да одмах прекида оквирни споразум о трговини и инвестицијама закључен са Мјанмаром 2013. године, док се поново не успостави демократски изабрана влада. Лондон је затражио хитан састанак Савета безбедности УН који ће бити одржан у среду иза затворених врата. Међутим војска на власти у Мјанмару се до сада оглушила о протесте и западне санкције. Војне власти рачунају на поделе у међународној заједници. Кина и Индија одбиле су званично да осуде пуч. Русија одржава блиске везе са војном хунтом, заменик руског министра одбране Александар Формин учествовао је у суботу на годишњој паради оружаних снага Мјанмара. Кремљ је изразио забринутост због растућег броја настрадалих али је навео да Мјанмар остаје „поуздан савезник и стратешки партнер” са којим жели да ојача своје војне односе. Генерални секретар УН Антонио Гутереш позвао је међународну заједницу да покаже „веће јединство” и да се „више ангажује” око притиска на војну хунту, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

SAD svojim misijama u Mjanmaru: Ko može neka napusti zemlju
SVET Autor: Anadolija 31. mar. 2021

Američki Stejt Department naložio je osoblju diplomatske misije u Mjanmaru čije prisustvo nije neophodno da napusti tu državu zbog porasta nasilja.

U saopštenju se navodi da je nakon vojnog puča u Mjanmaru došlo do porasta nasilja u mnogim delovima države, javlja Anadolija. Stejt Department je naložio da članovi američke diplomatske misije, čije prisustvo nije neophodno, i njihove porodice već od danas počnu da napuštaju Mjanmar. U saopštenju se još navodi da je i dalje na snazi upozorenje da se ne putuje u tu državu, te se apeluje na američke državljane da ne putuju u Mjanmar ukoliko nije neophodno.

Mjanmarska vojska je 1. februara ove godine izvela udar i preuzela vlast u zemlji pod izgovorom da su novembarski izbori bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike vlade, uključujući i mjanmarsku liderku Aung San Su Ći. Masovni protesti protiv vojnog udara počeli su 6. februara. U nasilnim intervencijama vojske tokom protesta ubijeno je više od 500 ljudi.

Izvor: www.n1info.com

среда, 31.03.2021.

Изасланица УН-а упозорила да Мјанмару прети грађански рат великог обима

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ - Специјална изасланица УН-а за Мјанмар Кристин Шранер Бургенер упозорила је да се та земља суочава с могућношћу грађанског рата великог обима и позвала Савет безбедности (СБ) УН да размотри „потенцијално значајну акцију” ради уклањања војне хунте с власти и обнове демократије.

Шранер Бургенер није прецизирала какву би акцију сматрала значајном, али је изнела суморну слику обрачуна војних власти с демонстрантима у онлајн обраћању чланицама СБ УН-а, упозоривши да је Мјанмар „на ивици да постане неуспела држава”.

„Ово би могло да се догоди под нашим надзором и неуспех да спречимо даљу ескалацију злочина дугорочно ће коштати свет много више него ако бисмо сада инвестирали у превенцију, нарочито уз помоћ суседа Мјанмара и ширег региона”, рекла је Шранер Бургенер. Она је позвала СБ УН-а да „размотри сва доступна средства за предузимање колективне акције” ради „спречавања мултидимензионалне катастрофе у срцу Азије”.

Војска Мјанмара је 1. фебруара извела државни удар, ухапсила чланове дотадашње владе и прогласила једногодишње ванредно стање, чиме су поништене године спорог напретка ка демократији, започетог након пет деценија војне власти због које је земља била изолована и на удару санкција. Шранер Бургенер је навела да је од пуча до данас ухапшено 2.729 особа и да се процењује да је 536 убијено, преноси Бета. Савет безбедности УН је 10. марта позвао на обнову демократије у Мјанмару и оштро осудио насиље над мирним демонстрантима, уз апел војсци да буде „крајње уздржана”.

Власти Мјанмара су данас објавиле да почињу са једностраним једномесечним примирјем, али да ће изузетак бити акције које ремете безбедност владе и административне операције, што се очигледно односи на масован покрет против војне хунте. Та објава је уследила после низа борби снага војне власти са најмање две герилске организације мањинске етничке заједнице Качини.

Izvor: www.politika.rs

Mjanmar: Od vojnog puča 1. februara ubijeno 536 osoba
SVET Autor: Anadolija 01. apr. 2021

Najmanje 536 ljudi ubijeno je u represiji od 1. februara i vojnog udara u Mjanmaru, najnoviji su podaci organizacije za zaštitu prava političkih zatvorenika, javlja turska državna agencija Anadolija.

„Sinoć je pucano, a vojna hunta je pucala i ubila dva muškarca dok su vojna vozila blokirala put koji vodi do grada Kalaj ka području Gantgava u regiji Magve“, saopštilo je u četvrtak Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima sa sedištem na Tajlandu. Naveli su da je koalicija etničkih oružanih grupa izdala saopštenje protiv državnog udara, što je dovelo do sukoba.

„Stanovnici su bili prisiljeni da napuste svoje domove, neki su ranjeni, pa čak i ubijeni“, saopćeno je iz udruženja.

U međuvremenu, izaslanik Ujedinjenih nacija u Mjanmaru zatražio je od Saveta bezbednosti da interveniše u ovoj krizi, upozoravajući na rizik od građanskog rata. Mijanmarska vojska je 1. februara ove godine izvela udar i preuzela vlast u zemlji pod izgovorom da su novembarski izbori bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike Vlade, uključujući i mijanmarsku liderku Aung San Su Ći. Masovni protesti protiv vojnog udara počeli su 6. februara.

Izvor: www.n1info.com

Dva meseca od vojnog puča: Protesti u Mjanmaru
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 1.04.2021.

Demonstranti u Mjanmaru su danas još jednim protestom, uprkos pretnjama snaga bezbednosti, obeležili dva meseca od puča kojim je vojska svrgnula civilnu vladu.

Protesti su danas održani u više gradova, a najviše ljudi se okupilo u Jangonu. Mladi ljudi su prvo pevali svečane pesme u čast do sada ubijenih demonstranata, a potom su marširali pozivajući na smenu vojne hunte i oslobađanje premijerke Aung San Su Ći. Policija je noćas opet vršila racije.

Puč izveden 1. februara naišao je na snažan otpor građana koji svakodnevno masovno protestuju. Nasilje je eskaliralo kada su snage bezbednosti počele da guše demonstracije suzavcima i gumenim mecima, a zatim i bojevom municijom ubivši oko 500 ljudi. Sukob snaga bezbednosti i nenaoružanih demonstranata je nastavljen uprkos spoljnim sankcijama.

Izvor: www.b92.net

Mjanmar: Poslanici protivnici hunte opozvali Ustav iz 2008.
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 1.04.2021.

Protivnici vojnih vlasti u Mjanmaru proglasili su Ustav zemlje iz 2008. ništavim.

Izdali su Povelju koja privremeno treba da zameni najviši pravno-politički dokument u zemlji. AP prenosi da je ovaj potez, koji se ocenjuje kao simboličan, preduzela i potvrdila na društvenim mrežama CRPH, samoproglašena alternativna vlada koju su uspostavili izabrani poslanici nacionalnog parlamenta, kojima je vojska osporila mandat kada je izvela puč i svrgla i pritvorila državnu sekretarku Aung San Su Ći. Agencija navodi da bi Povelja mogla i da pomogne naoružanim etničkim milicijama u zemlji da se udruže sa masovnim pokretom demonstranata protiv vojnog puča od 1. februara.

Ustav iz 2008. godine, koji je nastao pod vojnom vlašću, obezbedio je da ona zadrži svoju dominaciju tokom decenija napretka zemlje ka demokratiji, izmeđi ostalog i time što joj je rezervisana četvrtina mesta u parlamentu i zadržana odgovornost za državnu bezbednost. AP prenosi da je CRPH u svojoj Saveznoj demokratskoj povelji , kao privremenom ustavu, navela da je cilj da se okonča duga istorija vojne diktature u Mijanmaru, kao i da se ispune dugotrajni zahtevi većeg broja etničkih manjinskih grupa za autonomijom u svojim regionima.

Predlozi su politički značajni jer demonstranti protiv vojne vladavine traže savezništvo sa oružanim grupama etničkih manjina i žele bi da formiraju saveznu vojsku kao protivtežu vladinim oružanim snagama, navodi agencija. CRPH je teži da bude priznat kao jedino legitimno vladino telo Mjanmara. Strane vlade i međunarodne organizacije još joj nisu odobrile takav formalni status, ali neki ga priznaju kao aktera sa kojim se mora bar razgovarati, dok ih hunta smatra za izdajnike. AP prenosi da je mijanmarska vojska saopštila juče da sprovodi jednostrano jednomesečno primirje, ali je napravila izuzetak za akcije koje remete vladine bezbednosne i administrativne operacije, što jasno ukazuje na pokret koji svakodnevno održava proteste i sprovodi građansku neposlušnost protiv nje.

Objava o prekidu vatre usledila je nakon sukoba sa najmanje dve naoružane organizacije etničkih manjina koje deluju na granicama zemlje, navodi agencija. U međuvremenu, prvi put je neki spoljni posetilac mogao da vidi Aung San Su Ći otkako je pritovrena tokom puča. Razgovarala je video vezom sa jednim od svojih advokata koji je potvrdio da je ona dobrog zdravlja. AP prenosi da je u nepotvrđenom izveštaju loklanih medija objavljeno kasno juče da je vlada podnela šest novih ozbiljnih optužbi protiv nje, uključujući one za izdaju i korupciju, ali do sada nije bilo zvanične potvrde vojnih vlasti.

Izvor. www.b92.net

четвртак, 01.04.2021.

НВО тврде да је на протестима у Мјанмару убијено 43 деце

Снаге безбедности су убиле најмање 43 деце на демонстрацијама против војног пуча у Мјанмару, саопштила је невладина организација „Сејв д чилдрен” (Save the Children).

Сутуацију у Мјанмару назвали су „ноћном мором”, а најмлађа жртва је имала само седам година, преноси Би-Би-Си. Локалне групе које прате протесте навеле су да је од пуча убијено 536 особа. Поред насилних демонстрација и рација, опасност прети и од сукоба војске и милиција у пограничним областима, јавља Бета. Немири у Мјанмару су почели пре два месеца када је војска преузела контролу над земљом након избора на којима је у новембру победила Национална лига за демократију, партија свргнуте и ухапшене шефице цивилне владе Аунг Сан Су Ћи.

Izvor: www.politika.rs

Aung San Su Ći optužena za kršenje zakona o državnim tajnama
SVET Autor: Beta/AFP 01. apr. 2021

Bivša civilna liderka Mjanmar Aung San Su Ći optužena je za kršenje zakona o državnim tajnama iz kolonijalne ere, saopštio je za agenciju Frans pres njen advokat.

Vlasti su „započele novi postupak 25. marta, optužujući je za kršenje zakona o državnoj tajni“, rekao je advokat Kin Maung Zav.

Aung San Su Ći (75), koju je vojska odvela na nepoznatu lokaciju od hapšenja 1. februara kada je izvela puč, takodje je optužena za korupciju i za „podsticanje javnih nereda“. Bivša civilna liderka pojavila se danas na sudu putem video veze, a njen tim advokata ju je u sredu video takodje onlajn, i to prvi put od njenog hapšenja.

Sledeće ročište zakazano je za 12. april.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/xjl3MF5ycV8

Više od 12.000 raseljenih u Mjanmaru posle vazdušnih napada vojske
SVET Autor: Beta/AFP 03. apr. 2021

Više od 12.000 ljudi raseljeno je posle vazdušnih udara vojske Mjanmara poslednjih dana, saopštila je pobunjenička etnička frakcija ukazujući da je bilo brojnih žrtava i uništenja škola i sela.

„Više od 12.000 civila pobeglo je zbog velike humanitarne krize“, navela je Nacionalna unija Karen (KNU), jedna od najvećih oružanih grupa u zemlji. Kao odgovor na vojno brutalno suzbijanje protivnika vojnog puča izvedenog 1. februara, ova grupa je prošle nedelje zauzela vojnu bazu u državi Karen na jugoistoku Mjanmara. Vojska je uzvratila vazdušnim udarima izmedju 27. i 30 marta, ciljajući uporišta KNU, što je prvi put da se oni napadaju u poslednjih 20 godina u toj oblasti. KNU je navela da je poginulo mnogo civila, maloletnika i studenata, a da su uništene kuće, sela i škole.

„Pozivamo sve etničke manjine u zemlji da krenu u snažnu akciju i da kazne odgovorne“, navela je ta grupa.

Od sticanja nezavisnosti u Mjanmaru 1948. godine brojne oružane etničke frakcije u sukobu su sa centralnom vladom radi sticanja autonomije, priznanja njihove specifičnosti, pristupa brojnim prirodnim bogatstvima u zemlji ili dobijanja udela u unosnoj trgovini drogom. Vojska je poslednjih godina zaključila primirje sa nekim od tih frakcija. Medjutim od kada je u puču 1. februara svrgnuta civilna vlada Aung San Su Ći, više frakcija je podržalo demokratske proteste protiv vojnih vlasti, i zapretilo da će ponovo dići oružje protiv vojne hunte koja u krvi guši proteste. U napadima bezbednosnih snaga protiv demonstranata poginulo je 550 civila poslednjih meseci, prema Asocijaciji za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP).

Izvor: www.n1info.com

субота, 03.04.2021.

Војна хунта укида интернет и приводи новинаре у Мјанмару

НЕЈПЈИДО – Владајућа војна хунта у Мјанмару укинула је све услуге бежичног интернета до даљег, што је покушај да се комуникација и размена порука у земљи стави под контролу.

Демонстранти који свакодневно протестују против војног пуча од 1. фебруара користе интернет како би организовали своја окупљања, а у петак је већина грађана Мјанмара остала без приступа интернету након што су телекомуникационе компаније добиле упутства од Министарства саобраћаја и веза да зауставе бежичне интернет услуге, преноси Танјуг. Си-Ен-Ен наводи да извештаји УН показују да су упоредо са заустављањем протока информација снаге безбедности у Мјанмару привеле десетине новинара, а такође и грађане који су разговарали са медијима. Организација Хјуман рајтс воч (ХРВ) саопштила је у петак да је током војне владавине од 1. фебруара нестало стотине људи, политичара, изабраних званичника, новинара, активиста и демонстраната. Удружење за помоћ политичким затвореницима са седиштем у Тајланду наводи да је најмање 543 људи убијено у насиљу над демонстрантима против војног удара у Мјанмару, преноси Си-Ен-Ен.

Izvor: www.politika.rs

Policija u Mjanmaru ubila dve osobe, ranila sedam
Tanjug 03. 04. 2021.

Snage bezbednosti u centralnom Mjanmaru otvorile su danas vatru na demonstrante koji protestuju protiv vojnog puča i ubile najmanje dve osobe, a ranile sedam prema navodima lokalnih medija.

U videu objavljenom na društvenim mrežama vidi se kako grupa demonstranata odvodi mladića ranjenog u glavu, navodi AP. NJegovo stanje nije poznato, dodaje se. U pucnjavi je povređeno najmanje sedam ljudi, od kojih je dvoje zadobilo teške povrede i vojnici su ih priveli, objavio je Mjanmar Nau pozivajući se na člana lokalnog spasilačkog tima. Grupa za ljudska prava saopštila je da je u pojačanom nasilju od vojnog puča 1. februara ubijeno najmanje 550 civila, prenosi AP. Od toga, 46 je bilo dece, prema Mjanmarskom udruženju za pomoć političkim zatvorenicima. Oko 2.775 ljudi je privedeno ili osuđeno, dodala je grupa.

Izvor: www.novosti.rs

Mjanmar: Uskršnja jaja u simbolima otpora protiv vojne hunte
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 4.04.2021.

Protivnici militarnog režima u Mjanmaru napravili su uskršnja jaja sa simbolima u znak otpora prema vojnoj hunti.

[attachment=1]

Oni su napravili uskršnja jaja sa raznim sloganima, nakon još jedne noći u kojoj su upaljene sveće širom zemlje za sve stradale u demonstracijama posle 1. februara. Asocijacija za političke zatvorenike (AAPP), grupa aktivista koja prati žrtve i uhapšene posle vojnog puča, navela je da se broj mrtvih popeo na 557, javio je Rojters.

"Ljudi u Mjanmaru su nastavili da štrajkuju tražeći da dođe kraj diktaturi i da se uvedu demokratija i ljudska prava", navela je grupa.

[attachment=2]

Uprkos velikom broju mrtvih, demonstranti izlaze na ulice svaki dan, češće u manjim grupama u manjim gradovima, a se usprotive vraćanju vojnog režima posle decenije koračanja prema demokratiji. AAPP dodaje da je 2.658 ljudi u pritvoru, uključujući i četiri žene i muškarca koji su dali izjave za Si-En-En prošle nedelje na ulicama najvećeg grada Jangona.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/O3okZIqUUZ0

https://youtu.be/a5yUOUM4cXA

Udruženje: Od prvofebruarskog puča u Mjanmaru ubijeno više od 550 osoba
SVET Autor: Anadolija 04. apr. 2021

Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima saopštilo je da je od 1. februara i tadašnjeg vojnog udara u Mjanmaru ubijeno najmanje 557 osoba.

„Stvarni broj žrtava je verovatno i znatno veći, a mi ćemo nastaviti da pratimo situaciju“, navodi se u saopštenju međunarodne nevladine organizacije sa sedištem u Tajlandu. U saopštenju se navodi da je među ubijenim bilo dece, mladih osoba i nastavnika. Vojna hunta je do sada uhapsila najmanje 2.658 osoba, a desetine uhapšenih su već i osuđene zbog protivljenja puču.

Mijanmarska vojska je 1. februara ove godine izvela udar i preuzela vlast u zemlji, pod izgovorom da su novembarski izbori bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike vlade, uključujući i mijanmarsku liderku Aung San Su Ći. Masovni protesti zbog vojnog udara počeli su 6. februara, a vojna hunta je odgovorila represivnim intervencijama. Demonstracije su i danas održane u Magvaju, Mandalaju i Bagu, a u Jangonu su tokom protesta organizovali i podelu uskršnjih jaja sa ispisanim antipučističkim sloganima i porukama.

Izvor: www.n1info.com

Krvavi protesti prete da prerastu u RAT, koji bi mogao da se spreči da nema jedne države koja "drži bič"
M.I.M. 05.04.2021.

Protesti protiv režima prerasli su u građanski rat u Siriji kojem se i dalje ne nazire kraj. Sada, više od deceniju kasnije, svet strahuje da bi ovaj scenario mogao da se ponovi i u Mjanmaru.

U avgustu 2011. Ahmet Davutoglu, tadašnji ministar spoljnih poslova Turske, apelovao je lično na sirijskog predsednika Bašara al Asada u Damasku da prestane da ubija svoj narod i razgovara sa protivnicima, nakon petomesečnih antivladinih protesta.Davutoglu je govorio u ime Turske, ali posredno i Sjedinjenih Država i Zapada. Razgovarao je sa Hilari Klinton, tada američkom državnom sekretarkom, pre puta. Njegova poruka je bila da još nije prekasno stati, a da je druga opcija građanski rat. Ali Asad ga je odbio, piše “Gardijan”.

U toj ranoj fazi krize poginulo je 2.000 ljudi. Plašeći se goreg, Davutoglu je nastavio da pokušava. Sledeće godine u Istanbulu urgirao je na SAD, Britaniju i druge zemlje da sarađuju kako bi sprečile humanitarnu “katastrofu”.

- Milioni Sirijaca su u riziku – rekao je tada u ekskluzivnom intervjuu “Gardijanu”. – Koliko se ova situacija može nastaviti? Mislim, u Bosni sada imamo Bana Ki Muna (tada generalnog sekretara Ujedinjenih nacija) koji se izvinjava 20 godina kasnije. Ko će se izviniti za Siriju za 20 godina?

Deset godina kasnije, Davutoglu je došao do odgovora: Zapad nije uspeo da deluje odlučno, umrlo je pola miliona ili više Sirijaca, 13,3 miliona je razmešteno, zemlja je u ruinama, a niko se nije izvinio. U međuvremenu, pola sveta dalje, istorija se ponavlja.

Da li je Mjanmar nova Sirija?

Uznemirujućih signala i paralela između stanja u dve zemlje ima mnogo. One predviđaju još jednu ljudsku tragediju epskih dimenzija koja se mogla izbeći. Još jednom, oni koji su mogli da je zaustave nisu to uradili, već se svađaju i traže da ostvare svoje interese. Još jednom, piše “Gardijan”, oglasio se alarm u UN, kao upozorenje na “neposredno krvoproliće”. Mjanmarska vojna hunta, koja je pučem preuzela vlast 1. februara, zaratila je sa građanima, kako je rekla specijalna izaslanica UN Kristin Šraner Burgener na sastanku Saveta bezbednosti prošle nedelje.

- Još jedan neuspeh međunarodnog prava i odgovornosti međunarodne zajednice da štiti mogli bi proizvesti višedimenzionalnu katastrofu u srcu Azije – rekla je ona. Ali, kao i u slučaju Sirije, veće je podeljeno.

Kina drži bič

U slučaju Mjanmara, tu je Kina a ne Rusija ta koja “drži bič”. Poput Moskve, i Peking igra dvostruku igru. Kineski ambasador u UN Džang Džun rekao je da Kina podržava stabilnost, dijalog i “demokratsku tranziciju”. Ipak, upravo je Kina ta koja blokira međunarodne sankcije i druge akcije UN. Poput Rusije u Siriji, ovo je “spas za ubice”, ističe “Gardijan”. To nije iznenađenje, ukazuje list – ako je u pitanju izbor između autokratije i demokratije, svet zna gde stoji kineski lider Si Đinping.

Američki predsednik Džo Bajden kaže da su ljudska prava centralni deo njegove spoljne politike, ali u slučaju Mjanmara on deluje slabo, dok ga Peking proziva za blef. Britanija, bivša kolonijalna sila, pokušava više – vodi debate u UN, sankcioniše prihode povezane sa vojskom, obezbeđuje fondove za beleženje zlostavljanja prava. U međuvremenu, mjanmarski susedi u Asocijaciji nacija Jugoistočne Azije, izdaju saopštenja i ne rade ništa. Sve zajedno gledano, nije ni blizu dovoljnog.

Znakovi građanskog rata u začetku

Malo je sumnje da general Min Aung Hlaing, šef hunte, te članovi vojske i policije svakog dana čine ratne i zločine protiv čovečnosti. General Hlaing je već tražen zbog genocida nad manjinom Rohindža 2017. “Gardijan” ocenjuje da takvi uniformisani zločinci računaju da neće biti kažnjeni usled međunarodnih podela i inercije. Kako stvari stoje, potpuno je moguće da će Asad i njemu slični izbeći pravdi. Do sada su ubijene stotine civila, hiljade su u pritvorima ili nestali, prema kancelariji UN za ljudska prava. Prošle nedelje je izvešteno o “noćnim racijama, masovnim hapšenjima i ubistvima kao svakodnevnim pojavama”. “De fakto vojne vlasti sve više pribegavaju teškom naoružanju poput raketnih granada, mitraljeza i snajpera kako bi ubili demonstrante u što većem broju”, navodi se.

Ono što je neobično je što ulični protesti izgleda da uživaju širu podršku srednje klase. Priča se o naoružavanju zarad samoodbrane i izgradnji opozicione federalne armije, što je još jedna sličnost sa Sirijom 2011. Mjanmarska “paralelna vlada”, CRPH, sa poslanicima izabranim prošle godine i pristalicama svrgnute premijerke Aung San Su Ći, sada predlaže novi federalni ustav koji će prepoznati prava etničkih manjina. Ovaj potez CRPH povećava verovatnoću da će se naoružana opozicija priključiti etničkim milicijama, poput Nacionalno-oslobodilačke armije Karena. Takozvana Severna alijansa, koju čine Armija Arakana, Nezavisna armija Kačina, Nacionalno-oslobodilačka armija Ta’anga i Vojska nacionalnog demokratskog saveza Mjanmara, snažno je osudila ubijanje hunte. Oni su obećali da će braniti narod a kako su Sirijci već naučili - tako počinju građanski ratovi.

Još jedan znak za uzbunu je prelivanje izbeglica preko granica zemlje u Tajland i Indiju, baš kao što su Rohindže bežale u Bangladeš. A sa nepravdom i stresom usled nasilnog izmeštanja dolaze očaj, glad, bolesti i terorizmi. Malo je verovatno da će se ti ljudi pojaviti na obalama Evrope, ali to teško da ovu situaciju čini manje urgentnom. Pitanje je koliko je svet zaista spreman da toleriše drugu Siriju u Aziji.

Izvor: www.blic.rs

Mjanmar: Demonstranti pozivaju na bolju saradnju u otporu
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 5.04.2021.

Demonstranti u Mjanmaru nastavili su sa protestima i zahtevima da se na vlast vrati vlada legalno izabrane premijerke Aung San Su Ći.

Oni su istovremeno pozvali istomišljenike da bolje sarađuju u otporu vojnoj hunti. Istovremeno, susedne države se pripremaju za razgovore o krizi u Mjanmaru. Aktivisti tvrde da je hunta ubila još šest ljudi tokom proteklog vikenda kada su pripadnici policije i vojske nasilno intervenisali protiv demonstranata, preneo je Rojters.

Od početka protesta protiv vojnog puča izvršenog 1. februara snage bezbednosti su ubile najmanje 564 ljudi, među kojima i 47 dece, a protivnici hunte izražavaju svoje nezadovoljstvo građanskom neposlušnošću, štrajkovima i kampanjom na društvenim mrežama. Brunej je kao predsedavajući Saveza zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) danas podržao inicijativu za održavanje samita u Džakarti lidera 10 zemalja regiona o situaciji u Mjanmaru. Istovremeno pojačava se međunarodni pritisak na vojnu huntu da prestane sa smrtonosnim nasiljem. Neke države su uputile zahtev vojnim vlastima da odstupe s vlasti i oslobode sve zatvorenike, a druge su apelovale da se u što kraćem roku pokrene dijalog i organizuju novi izbori.

Bezbednosne snage su do sada zatvorile 2.667 ljudi, potvrdila je danas Asocijacija za političke zatvorenike, a hunta je tokom vikenda najavila hapšenja 60-ak poznatih javnih ličnosti zbog podstrekivanja na pobunu.

Izvor: www.b92.net

Rusija odbacila ideju uvođenja sankcija Mjanmaru
SVET Autor: Beta/AFP 06. apr. 2021

Rusija je odbacila ideju uvođenja sankcija mjanmarskoj vojnoj hunti, ocenjujući da su nepotrebne i da bi mogle da izazovu "građanski sukob velikih razmera".

„U kontekstu trenutne situacije u Mjanmaru, pretnje i pritisci, uključujući uvođenje sankcija aktuelnim vlastima, su uzaludni i krajnje opasni“, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo je dodalo da su „proizvoljne mere prinude kontraproduktivne i imaju destabilišuće posledice po sistem međunarodnih odnosa“, javlja agencija Interfaks.

Ocenjujući da će sankcije „gurnuti mjanmarski narod u građanski sukob velikih razmera“, Moskva je najavila da namerava da za sada nastavi vojnu saradnju sa huntom. Kina je prošle sedmice takođe odbacila mogućnost uvođenja sankcija Mjanmaru. Snage bezbednosti Mjanmara su od puča 1. februara ubile su najmanje 560 civila, ali bi taj broj mogao da buce mnogo veći.

Izvor: www.n1info.com

Mjanmar: Vojska ukida internet i privodi novinare
IZVOR: TANJUG UTORAK, 6.04.2021.

Vladajuća vojna hunta u Mjanmaru ukinula je sve usluge interneta do daljeg, što je pokušaj da se komunikacija i razmena poruka u zemlji stavi pod konrolu.

Demonstranti koji svakodnevno protestuju protiv vojnog puča od 1. februara koriste internet kako bi organizovali svoja okupljanja, a u petak je većina građana Mjanmara ostala bez pristupa internetu nakon što su telekomunikacione kompanije dobile uputstva od Ministarstva saobraćaja i veza da zaustave bežične internet usluge, prenosi CNN. CNN navodi da izveštaji UN pokazuju da su uporedo sa zaustavljanjem protoka informacija snage bezbednosti u Mjanmaru privele desetine novinara, a takođe i građane koji su razgovarali sa medijima.

Organizacija Hjuman rajts voč (HRV) saopštila je u petak da je tokom vojne vladavine od 1. februara nestalo stotine ljudi, političara, izabranih zvaničnika, novinara, aktivista i demonstranata. Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP) sa sedištem u Tajlandu navodi da je najmanje 543 ljudi ubijeno u nasilju nad demonstrantima protiv vojnog udara u Mjanmaru, prenosi CNN.

Izvor. www.b92.net

Snage vojne hunte napale kamp demonstranata


Snage vojne hunte u Mjanmaru napale su danas kamp demonstranata i, prema svedočenju lokalnog stanovništva ubile i ranile više ljudi.

Od vojnog puča izvršenog 1. februara Mjanmar je u haosu, a kratkotrajni period civilne državne uprave i demokratije krvavo je okončan, što je izazvalo masovne demonstracije i građansku neposlušnost, prenosi Rojters.

Snage vojne hunte su danas upale u kamp demonstranata u gradu Kale u regionu Saigang, epicentru nemira, odakle se zahteva vraćanje na vlast legalno izabrane premijerke Aung San Su Ći i njene civilne vlade.

Portal Mizima preneo je da su očevici prijavili paljbu iz vatrenog oružja i pogibiju troje ljudi. Iz organizacije koja nadzire blokadu interneta NetBloks saopštili su da se Mjanmar od februara nalazi u "informacionom kolapsu" i da su komunikacioni kanali ozbiljno ograničeni, uključujući i štampu.

Od početka nemira život je izgubila 581 osoba, među njima i desetine dece, a hunta je uhapsila skoro 3,5 hiljade ljudi, navodi se u izveštaju Asocijacije za političke zatvorenike.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=07&nav_category=78&nav_id=1838783)

Ubijeno još pet demonstranata u Mjanmaru
SVET Autor: FoNet 07. apr. 2021

Snage bezbednosti Mjanmara pucale su i ubile pet učesnika protesta zbog državnog udara, kojim je vojska 1. februara preuzela vlast u toj zemlji.

Nevladine organizacije tvrde da je u protestima od 1. februara poginulo više od 580 ljudi. Navodno je uhapšeno skoro 3.500 osoba, javlja Rojters.

Izvor: www.n1info.com

CNN ekskluzivno iz Mjanmara – jedini svetski medij koji izveštava sa lica mesta
SVET Autor: CNN 07. apr. 2021

Jedanaestoro ljudi uhapšeno je u Mijanmaru neposredno nakon što su razgovarali sa ekipom CNN-a, koji je jedini svetski medij sa novinarskom ekipom na terenu u zemlji u kojoj se dogodio vojni puč 1. februara neposredno posle izbora. Novinarka CNN-a Klarisa Vord postavila je pitanje o hapšenjima portparolu vojske, dok se protesti u toj azijskoj zemlji nastavljaju.

„Nisu počinili nikakav zločin. Videli smo na vestima i pitao sam koliko ih je uhapšeno, 11 njih je uhapšeno. Bezbednosne snage su se brinule da će isprovocirati druge i započeti protest na pijaci i zato su uhapšeni. Međutim, vlada se sprema da ih oslobodi što je pre moguće“, rekao je portparol vojske za CNN. Klarisa Vord kaže da su dobili potvrdu da je osmoro uhapšenih pušteno na slobodu. Inače, CNN je dobio dozvolu vojske Mjanmara da boravi u zemlji, vojske koja je pre dva meseca pučem srušila izabranu vladu.

Puč je doveo do velikih protesta širom zemlje, te novinarka CNN-a ocenjuje da vojska nema podršku naroda.

„Kako su se protesti raširili i ljudi postali sve nezadovoljniji, tako je došlo do nasilnog ugnjetavanja tog pokreta. Stotine ljudi je ubijeno, među njima i desetine dece“, podseća novinarka CNN-a.

Izvor: www.n1info.com

среда, 07.04.2021.

Амбасадор Мјанмара избачен из амбасаде у Лондону

Лондон – Амбасадор Мјанмара у Лондону Кјав Звар Мин изјавио је да му је онемогућен приступ амбасади након што се разишао са војском која је извела пуч у тој земљи и затражио пуштање притворене лидерке Аунг Сан Су Ћи.

Војска је преузела власт у Мјанмару пучем у фебруару и од тада се обрачунава са продемократским демонстрантима.

„Ово је нека врста државног удара усред Лондона ... видите да заузимају моју зграду”, рекао је амбасадор, додајући да је разговарао са британским министарством спољних послова о ситуацији, преноси Ројтерс.

Више дипломатских извора са сазнањима о томе рекло је да је заменик амбасадора Чит Вин преузео дужност отправника послова и да су он и војни аташе закључали врата амбасаде како амбасадор не би могао да уђе. Кјав Звар Мин дао је изјаву испред амбасаде, где је била полиција. Разговарао је и са окупљеним демонстрантима на улици.

„Ово је моја зграда, морам да уђем унутра. Зато чекам овде”, рекао је Кјав Звар Мин, преноси Танјуг.

Прошлог месеца амбасадор је затражио ослобађање Су Ћи и свргнутог председника Вин Минта.

Izvor: www.politika.rs

Snage vojne hunte ubile 11 demonstranata


Snage vojne hunte u Mjanmaru sukobile su se tokom noći sa demonstrantima u gradu Taze, na severozapadu zemlje.

U sukobima je ubijeno najmanje 11 demonstranata, saopštili su lokalni mediji.

Bezbednosne snage su pucale na demonstrante u sukobu koji je započeo u sredu uveče, objavili su portali "Iravadi" i "Mjanmar nau".

Demonstranti su uzvratili lovačkim puškama i dimnim bombama.

Najmanje 11 demonstranata je ubijeno, a nekoliko povređeno, saopštili su mediji.


Vlasti hapse javne ličnosti koji su protiv puča

Mjanmarske snage bezbednosti su uhapsile Pinga Takona, modela i glumca koji se javno izjasnio protiv vojnog puča.

Rojters navodi da nalozi za hapšenje postoje za stotine ljudi, a da je hunta ove nedelje krenula u progon desetine pripadnika uticajnih grupa, zabavljača, umetnika i muzičara koji ne podržavaju vojne vlasti, pa je tako i Ping Takon, model i glumac poznat u Mjanmaru i na Tajlandu, jedan od poslednjih koji je uhapšen među poznatim ličnostima u zemlji.

Njegova sestra je potvrdila agenciji da su snage bezbednosti došle sa osam vojnih kamiona i oko 50 vojnika i da nije poznato gde je odveden, a lokalni mediji su preneli da je i najpoznatiji komičar u zemlji, Zarganar, uhapšen u utorak. Rojters prenosi da su se istovremeno i na inostranstvo tokom jučerašnjeg dana prelili unutrašnji društveni sukobi, pa je tako ambasador Mjanmara u Londonu Kjav Zvar Min izjavio da mu je onemogućen pristup ambasadi nakon što se razišao sa vojskom koja je izvela puč u toj zemlji i zatražio puštanje pritvorene liderke Aung San Su Ći.

Više diplomatskih izvora sa saznanjima o ovome reklo je da je zamenik ambasadora Čit Vin preuzeo dužnost otpravnika poslova i da su on i vojni ataše zaključali vrata ambasade kako ambasador ne bi mogao da uđe, navodi agencija.

Rojters prenosi da je general Min Aung Hlaing, vođa vojnog puča od 1. februara, izjavio u sredu da je pokret građanske neposlušnosti ili CDM zaustavio rad bolnica, škola, puteva, kancelarija i fabrika i da njegova aktivnost vodi uništavanju zemlje.

Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP) saopštilo je da su snage bezbednosti do sada ubile skoro 600 civila i uhapsile 2.847 lica u protestima koji su izbili otkako je hunta preuzela vlast.

Po najavama iz Ujedinjenih nacija očekuje se da će Specijalna izaslanica UN Kristin Šraner Burgener posetiti Mjanmar u narednih nekoliko dana.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=08&nav_category=78&nav_id=1839509)

Mjanmarska misica moli svet za pomoć: "Ubili su mi prijatelja, pretili su mi da se ne vraćam u zemlju"
M.I.M. 08.04.2021.

Govori takmičarki za mis retko podignu prašinu u medijima, ali je govor Han Laj iz Mjanmara o zločinima koje je počinila vojska njene zemlje uradio upravo to.

- Danas u mojoj zemlji Mjanmaru… umire toliko mnogo ljudi… Molim vas pomozite Mjanmaru. Upravo sada potrebna nam je vaša hitna međunarodna pomoć – rekla je Han na dešavanju na Tajlandu.

Pre mesec dana Han (22) je bila na ulicama Jangona, učestvujući u antivladinim protestima. Nemiri u Mjanmaru počeli su pre oko dva meseca, nakon što je vojska izvršila puč 1. februara i preuzela kontrolu nad zemljom, kad je zatvorena svrgnuta premijerka Aung San Su Ći čija je Nacionalna liga za demokratiju osvojila prethodne izbore. Kad su mase ljudi izašle na ulice da protestuju protiv puča, vojska ih je oterala vodenim topovima, a nakon nedelju dana prešla je na gumene metke i potom i pravu municiju. Najsmrtonosniji dan obračuna vojske sa demonstrantima bio je prošle subote, kad je ubijeno više od 100 ljudi – lokalna grupa je rekla da je ta brojka veća od 500 – a prema organizaciji Spasimo decu među žrtvama je bilo 43 mališana. Han, studentkinja psihologije na Univerzitetu Jangon, odlučila je da iskoristi takmičenje za mis da progovori o situaciji u svojoj zemlji na međunarodnoj platformi.

- U Mjanmaru zatvaraju novinare, pa sam odlučila da progovorim – rekla je ona u telefonskom intervjuu za BBC iz Bangkoka. Han je sada zabrinuta da će njen dvominutni govor skrenuti pažnju vojske na nju, pa je odlučila da ostane na Tajlandu najmanje sledeća tri meseca. Han kaže da je znala pre nego što je otišla na Tajland da će se potencijalno dovesti u rizik i da će trebati da ostane tamo neko vreme.

- Zabrinuta sam za moju porodicu i sopstvenu bezbednost jer sam mnogo rekla o vojsci i situaciji u Mjanmaru. U Mjanmaru svako zna da postoje granice na to šta se priča o dešavanjima – istakla je ona, dodajući da su je i prijatelji upozorili da se ne vraća u zemlju.

Njeni strahovi nisu neosnovani, piše BBC. Bezbednosne snage zemlje objavile su prošle nedelje naloge za hapšenje najmanje 18 poznatih ličnosti, “influensera” i dvoje novinara na osnovu zakona protiv materijala “namenjenog da uzrokuje pobunu ili nepoštovanje dužnosti od strane pripadnika armije”. A svi oni su govorili protiv puča. Han je istakla da je vojska niti drugi zvaničnici nisu kontaktirali nakon njenog govora, ali da prima preteće komentare na svojim nalozima na društvenim mrežama.

- Pretili su mi preko društvenih mreža, govorili su da me čeka zatvor kad se vratim u Mjanmar – rekla je, dodajući da ne zna ko stoji iza tih pretnji, ali da je većina drugih komentatora izrazila podršku.

Mnogi od njenih kolega studenata sa kojima je demonstrirala prve nedelje nakon puča su u zatvoru. Prema Udruženju za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP), uhapšeno je najmanje 2.500 ljudi. Han kaže da je jedan njen prijatelj ubijen.

- On čak nije ni demonstrirao. Otišao je u restoran da popije kafu jedno veče i neko ga je ubio – rekla je ona. Han je rekla da sporadično komunicira sa porodicom jer je ugašen internet u Mjanmaru, te zamolila BBC da ne objavi ime njenog rodnog grada kako bi ih zaštitila. BBC ukazuje da Hanini politički komentari nisu uobičajeni za misice, koje često žele da ostanu apolitične. Ali Han je, kako je rekla, smatrala da je to “njena dužnost”. Ona je rekla da je svrgnuta premijerka Su Ći njena “najveća inspiracija”. Han planira da i dalje koristi svoj glas.

- Postoje zločini protiv čovečnosti, zato mi želimo da Ujedinjene nacije hitno preduzmu akciju. Želimo našeg lidera nazad i želimo nazad pravu demokratiju – zaključila je ona.

Izvor: www.blic.rs

Policija ponovo silom na demonstrante u Mjanmaru, vlast negira broj žrtava
SVET Autor: Beta/ AFP 09. apr. 2021

Snage bezbednosti u Mjanmaru ponovo su upotrebile silu u suzbijanju demonstracija, dok je portparol vojne hunte demantovao da je korišćeno automatsko oružje i navodi da je broj žrtava manji od onog koji iznose nezavisne organizacije.

Društvene mreže prenose izveštaje da su najmanje četiri osobe ubijene u mestu Bago, oko 100 kilometara severoistočno od Jangona, u napadu vladinih trupa i policije koji je počeo pre zore, a nastavio se sporadično do mraka. Lokalni list je naveo da je ubijeno oko deset civila u Bagu, pozivajući se na anonimni izvor u glavnoj gradskoj bolnici. Nasilje snaga bezbednosti zabeleženo je i u drugim oblastima, a prema izveštajima na društvenim mrežama na istoku zemlje su vojska i policija koristile bojevu municiju.

Snage bezbednosti ubile su najmanje 614 demonstranata i slučajnih prolaznika, prema Udruženju za pomoć političkim zatvorenicima, koje nadgleda žrtve i hapšenja. Portparol vladajuće hunte Zav Min Tun branio je na konferenciji za novinare akcije snaga bezbednosti. Komentarišući izveštaje da su bezbednosne snage protiv demonstranata koristile automatsko oružje, on je rekao da bi u tom slučaju 500 ljudi bilo ubijeno za samo nekoliko sati. On je osporio i broj poginulih koji je iznelo Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima i rekao da je prema vladinim podacima 248 osoba stradalo i da je ubijeno i 16 policajaca.

Upitan o vazdušnim udarima koje su izveli vladini avioni na teritoriji pod kontrolom pobunjeničke etničke manjine Karen u istočnom Mjanmaru, u kojoj je poginulo 14 civila, Zav Min Tun je rekao da su vazdušni napadi precizniji od kopnenih u kojima bi stradalo više osoba. Pripadnici Nacionalne unije Karen naveli su da vojska izvodi i kopnene napade uz upotrebu artiljerije.

Vojna hunta Mjanmara odbila da se sastane sa izaslanicom UN

Vojna hunta Mjanmara, koja je preuzela vlast 1. februara, odbila je u petak da se sastane sa izaslanicom UN, koja se trenutno nalazi na turneji po zemljama Azije, dok je Vašington zatražio od Saveta bezbednosti UN da reaguje u cilju spasavanja života stanovništva Mjanmara. Izaslanica UN za Mjanmar Kristin Šraner Burgener počela je azijsku turneju posetom Tajlandu, posle čega putuje u Kinu.  Ona je u nekoliko navrata zatražila sastanak sa generalima Mjanmara.

„Nismo to (sastanak) dozvolili i nemamo nameru da to dopustimo“, izjavio je portparol vojne hunte Zav Min Tun. Izaslanica UN potvrdila je da je vojna hunta odbila njenu posetu.

„Žao mi je što su mi rekli da nisu spremni da me prime. Spremna sam za dijalog, nasilje nije nikada dovelo do trajnog rešenja“, rekla je Kristin Šraner Burgener. U Savetu bezbednosti u petak je održan neformalni sastanak na inicijativu Velike Britanije. Na sastanku su SAD pozvale na reagovanje u cilju spasavanja života stanovnika Mjanmara. Procenjuje se da je više od 600 civila ubijeno tokom represije protesta u Mjanmaru i da je uhapšeno oko 2.800 ljudi.

Izvor: www.n1info.com

19 ljudi osuđeno na smrt zbog ubistva saradnika vojnog kapetana
Tanjug 09.04.2021.

U Majnmaru je 19 osoba osuđeno na smrt zbog ubistva saradnika vojnog kapetana u okrugu Jangon, od toga 17 u odsustvu, objavila je danas vojna televizija Miavadi.

Ovo su prve takve vesti objavljene u javnosti od puča 1. februara, prenosi Rojters. Televizija je navela da se ubistvo dogodilo u okrugu Severna Okalapa, najvećeg grada Mjanmara. U okrugu je proglašeno vanredno stanje koje omogućava vojnom sudu da izriče kazne, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/1ziuNYQr08Y

Savez etničkih armija napao policijsku stanicu u Mjanmaru
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 10.04.2021.

U današnjem napadu pripadnika saveza etničkih armija na policijsku stanicu na istoku Mjanmara poginulo je najmanje 10 policajaca.

Savez etničkih armija čine, između ostalih, Arakan armija, Tang Nacionalna oslobodilačka armija i Armija demokratskog saveza Mjanmara i sve se bore protiv vojne hunte i nasilnog gušenja građanskih protesta širom zemlje, prenosi Rojters. Od početka demonstracija protiv vojnih vlasti do sada je poginulo više do 600 ljudi, a svrgnuti zakonodavci, koji se kriju od pučista, najavljuju planove za formiramnje "vlade nacionalnog jednistva" u kojoj će ključnu ulogu imati lideri etničkih zajednica Mjanmara.

Izvor: www.b92.net

"Devojčica je trčala ka ocu kada su je upucali": Deca se igrala u dvorištu, vojska ih hladnokrvno ubila, najmlađa žrtva ima 7 godina
I.Z.K. 10.04.2021.

Protesti protiv vojne hunte sve više prerastaju u građanski rat, a među žrtvama ima i sve više dece.

Prema podacima organizacije za zaštitu "Save the Children" u Mjanmaru je od februarskog vojnog puča ubijeno najmanje 43 dece. Pojedini maloletnici su nastradali dok su učestvovali u protestima. Neki su pak ubijeni dok su stajali sa strane, a aktivisti kažu da su bili žrtve "egzekucija". Njihova tela su nađena sa metkom u glavi. Pojedina deca su pak bila daleko od mesta demonstracija, igrala se u svojim dvorištima i kućama, samo zato što žive u mestima koja su zapala u haos, navodi "Njujork tajms". Aktivisti govore o tome kako se u Mjanmaru odvija prava noćna mora. Najmlađa poznata žrtva ima samo sedam godina.

Članovi porodice devojčice Kin Mio Čit (7) izjavili su za BBC da ju je policija ubila dok je trčala prema ocu tokom racije na njihov dom u gradu Mandalej krajem marta.

- Šutnuli su vrata kako bi ih otvorili. Kada su razvalili vrata, pitali su mog oca da li ima još ljudi u kući. Kada je rekao da nema, optužili su ga da laže i započeli pretres kuće - rekla je njena sestra Mai Tu Sumaia (25). Tada je malena Kin Mio Čit dotrčala do oca.

- Onda su pucali u nju i pogodili je - ispričala je njena sestra.

Aje Mjat Tu (10) trčala je u dvorištu u selu Mavlainu sa komadom kokosa koji je uzela od oca. U jednom trenutku on je video kako je devojčica zastala i pala. Dotrčao je do nje, misleći da se saplela, ali onda je video krv. Uzeo je u naručje i i dalje mu nije jasno odakle ta krv i zašto ona ne reaguje. Nažalost devojčica je bila pogođena metkom u slepoočnicu i ubrzo izdahnula.

- Samo je pala, a onda je umrla - rekao je njen otac.

Neko od suseda je kasnije rekao da je video jednog vojnika u blizini. Niko ne zna šta su vojnici tražili u tom selu.

- Nemam snage da se osvetim vojnicima koji su mi ubili ćerku. Sve što mogu je da se nadam da će uskoro doći njihov red - rekla je Dav Toe Toe Lvin, majka Aje Mjat Tu. Porodica male Aje nikada ranije nije bila politički aktivna. Sada su međutim, neki od njih učestvovali u protestima protiv vojne hunte.

Sahrana je održana narednog dana, a telo devojčice je kremirano. U drugim delovima zemlje vojnici su krali leševe onih koje su ubili, možda da bi sakrili dokaze o svojoj brutalnosti. U jednom slučaju ekshumirali su dečiji grob. Porodica nije želela da se to desi i njihovoj devojčici. Među poginulom decom i 14-godišnji dečak za kojeg se veruje da je ustreljen dok je bio u kući ili blizu kuće u Mandalaju, kao i jedan 13-godišnjak koji je pogođen u Jangonu dok se igrao na ulici. Organizacija "Save the Children" je već upozoravala na opasnost od stradanja dece u sukobima u Mjanamru.

- Jasno je da Mjanmar više nije sigurno mesto za decu - naveli su oni.

U Mjanmaru traju smrtonosni sukobi otkako je vojna hunta preuzela vlast i pohapsila članove vlade. Snage bezbednosti su ubile najmanje 564 ljudi, među kojima i 47 dece, a protivnici hunte izražavaju svoje nezadovoljstvo građanskom neposlušnošću, štrajkovima i kampanjom na društvenim mrežama. Bezbednosne snage su do sada zatvorile 2.667 ljudi, potvrdila je Asocijacija za političke zatvorenike, a hunta je tokom vikenda najavila hapšenja 60-ak poznatih javnih ličnosti zbog podstrekivanja na pobunu.

Izvor: www.blic.rs

Vojska ubila više od 80 demonstranata
Tanjug 10.04.2021.

Mjanmarske snage bezbednosti ubile su više od 80 demonstranata na protestima protiv vojnog puča u gradu u blizini Jangona, saopštila je danas nadzorna grupa Asocijacije za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP)

Trupe su tromblonskim minama razbile protest u Bagu, prema svedocima i domaćim medijima. AAPP i novinski portal Mjanmar nau navode da su ubijene 82 osobe, prenosi Rojters. Detalji o broju poginulih u početku nisu bili dostupni, jer su snage bezbednosti gomilale tela u kompleksu Zejar Muni i ograđivale to područje, dodaje Rojters pozivajući se na svedoke i mjanmarske medije. Navodno su vojnici okružili demonstrante od ranog jutra u petak, koristeći teško naoružanje, a pucnjava je nastavljena i popodne, pišu lokalni mediji. Rojters nije uspeo da dođe do izjave portparola vojne hunte.

Prema pisanju mjanmarskih medija, ranije danas u napadu pripadnika saveza etničkih armija na policijsku stanicu na istoku Mjanmara poginulo je najmanje 10 policajaca.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/1n-fALvwjyE

Borelj: Rusija i Kina blokiraju odgovor UN u Mjanmaru
Tanjug 11.04.2021.

Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj je rekao danas da su Rusija i Kina ometale međunarodni odgovor na vojni puč u Mjnamaru i da Evropska unija može da ponudi veći ekonomski podsticaj ukoliko se demokratija vrati u tu azijsku zemlju.

"Nije iznenađenje da Rusija i Kina blokiraju pokušaje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na primer da se uvede embargo na oružje", poručio je Borelj u blogu. On je dodao da geopoličko nadmetanje u Mjanmaru će dovesti do toga da će se teško naći zajednički stav svih zemalja.

"Ipak, naša je dužnost da pokušamo", ocenio je Borelj.

Od vojnog puča 1. februara kad je svrgnuta vlada premijerke Aung San Su Ći, bezbednosne snage su ubile više od 700 nenaoružanih demonstranata, među kojima je i 46 dece, a najnovije masnovno ubistvo se dogodilo u petak u gradu Bago, blizu Jangona. Kina i Rusija imaju bliske veze sa mjanmarskom vojskom kao najveći snabdebači oružja Mjanmara, zaključuje se u tekstu britanske novinske agencije.

Izvor: www.blic.rs

Od vojnog puča u Mjanmaru 1. februara poginulo više od 700 civila
SVET Autor: Beta/AFP 11. apr. 2021

Protivnici vojnog puča nastavili su u nedelju da protestuju u Mjanmaru, uprkos represiji snaga bezbednosti, u kojoj je od 1. februara poginulo više od 700 civila.

Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima saopštilo je da je 701 osoba poginula od 1. februara, kada je vojska smenila civilne vlasti. Vojna hunta je prijavila 248 mrtvih. Evropska unija sa svoje strane je optužila Rusiju i Kinu da blokiraju diplomatsko rešavanje situacije u Mjanmaru.

„Geopolitičko rivalstvo u Mjanmaru otežava pronalaženje zajedničkog jezika, ali dužni smo da pokušamo“, naveo je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednosti Žozep Borel. Prema njegovim rečima, opstrukcija Pekinga i Moskve diplomatskim naporima u Savetu bezbednosti UN u cilju usvajanja međunarodnog embarga na prodaju oružja Mjanmaru ne predstavlja „iznenađenje“. A biće još teže doći do rešenja, jer je „vojska Mjanmara već decenijama navikla da ignoriše potrebe i volju svojih građana“, dodao je Borel.

Izvor: www.n1info.com

Bezbednosne snage uhapsile lidere kampanje protiv vojnog režima
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 15.04.2021.

Bezbednosne snage Mjanmara danas su uhapsile glavne lidere kampanje protiv vojnog režima, medju kojima je i Vai Moe Naing.

Naing je na motorciklu predvodio protesni skup u centru grada Moniva, preneo je Rojters.

"Naš brat Vai Moe Naing je uhapšen. Njegov motor je udario policijski automobil", poručio je putem društvene mreže Vin Zo Kjiang, član grupe koja organizuje proteste. Rojters navodi da nije bio u mogućnosti da kontaktira Vai Moe Nainga telefonom, a ranije su novinari britanske agencije razgovarali sa njim dok se spremao da krene na protest. Moniva je jedan od glavnih centara opozicije vojnom režimu koji je u državnom udaru svrgnuo vladu premijerke Aung San Su Chi 1. februara.

Izvor: www.b92.net

Vojna hunta oslobodila 23.000 zatvorenika
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 17.04.2021.

Vojna hunta u Mjanmaru danas je objavila da je pomilovala i oslobodila 23.000 zatvorenika u znak obeležavanja novogodišnjih praznika.

Nije jasno da li su među oslobođenima i demokratski aktivisti koji su bili uhapšeni nakon februarskog puča. Ovu informaciju je objavila državna MRTV, navodeći da je vojni lider, general-major Min Aung Hlaing, pomilovao 23.047 zatvorenika, uključujući i 137 stranaca koji će biti deportovani iz Mjanmara.

Prevremeno puštanje zatvorenika je uobičajeno tokom velikih praznika, ali ovo je drugi put da vladajuća hunta to čini otkako je vojnim udarom srušila izabranu vladu premijerke Aung San Su Ći. To je pokrenulo svakodnevne proteste, hapšenja i pogibije demonstranata i pripadnika snaga bezbednosti, prenosi AP. Prema tvrdnjama iz Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima, vladine snage su od preuzimanja vlasti ubile najmanje 726 demonstranata i slučajnih prolaznika dok se 2.728 osoba nalazi u pritvoru, uključujući i San Su Ći. Nakon puštanja više od 23.000 osuđenika za obeležavanje Dana Unije 12. februara, na društvenim mrežama pojavili su se izveštaji da su vlasti regrutovale neke od njih da noću vrše nasilje i podmeću požare u stambenim naseljima kako bi širili paniku. Neke oblasti su odgovorile osnivanjem sopstvenih građanskih grupa za nadzor bezbednosti u susedstvu.

Izvor: www.b92.net

Protivnici hunte u Mjanmaru proglasili vladu nacionalnog jedinstva
Tanjug 17.04.2021.

Protivnici vojnih vlasti u Mjanmaru proglasili su danas vladu nacionalnog jedinstva u kojoj će biti članovi parlamenta, lideri protesta i pripadnici etničkih manjina.

- Molimo vas da pozdravite narodnu vladu - rekao je demokratski aktivista Min Ko Naing u video obraćanju najavljujući formiranje vlade nacionalnog jedinstva, prenosi Rojters. Kako se navodi Min Ko Naing je rekao da je sprovođenje volje naroda sa novembarskih izbora prioritet vlade jedinstva, kao i dobijanje međunarodne podrške i priznanja.

Dodaje se da je vlada jedinstva objavila spisak ministara, koji uključuje pripadnike etničkih manjina i vođe protesta, čime je istaknuto da demokratski pokret i manjinske zajednice koje traže autonomiju, imaju zajedničke ciljeve u borbi protiv centralističkih vojnih vlasti.

U Mijanmaru se od državnog udara 1. februara, svakodnevno održavaju demonstracije protiv vojnih vlasti u kojima je do sada prema NVO ubijeno više od 700 ljudi.

Izvor: www.blic.rs

Uhapšen japanski novinar u Mjanmaru, Tokio traži oslobađanje
Tanjug 19.04.2021.

Vlasti Mjanmara su privele japanskog novinara u Jangonu u nedelju uveče, saopštila je danas japanska vlada, zahtevajući njegovo puštanje.

BBC je citirao očevica koji je rekao da je frilensera Jukija Kitazumija vojska pokupila iz njegovog doma i odvela u pritvor, a rekli su mu da podigne obe ruke i stavili su ga u automobil, navodi se u izveštaju. Portparol japanske vlade je opisao novinara kao muškarca u četrdesetim godinama.

- Tražimo od Mjanmara da ga smesta puste i pokušavamo da osiguramo bezbednost svim japanskim državljanima - rekao je glavni sekretar Kabineta Kacunobu Kato.

Portparol vojne hunte koja je izvršila vojni puč 1. februara, kada je svrgnula vladu Aung San Su Ći nije odgovorio na pozive na komentar. Prema podacima Asocijacije za pomoć političkim zatvorenicima, 737 ljudi je stradalo u sukobima sa bezbednosnim snagama, a 3.229 je završilo u pritvoru.

Izvor: www.blic.rs

EU uvela sankcije za još 10 članova vojne hunte u Mjanmaru i dve kompanije
SVET Autor: Beta 19. apr. 2021

EU je uvela sankcije za još deset članova vladajuće vojne hunte u Mjanmaru i za dve kompanije koje joj obezbeđuju finansiranje osuđujući nasilnu represiju nad prodemokratskim demonstrantima, javili su evropski diplomatski izvori.

Odluku su odobrili ministri spoljnih poslova EU na video konferenciji. Dve kažnjene kompanije su Mjanmar Ekonomik Holdings (MEHL) i Mjanmar Ekonomik Korporejšn (MEC), koje se smatraju izvorima finansiranja za huntu. Vojna hunta preuzela je vlast državnim udarom 1. februara.

Izvor: www.n1info.com

Mjanmarska vojska pucala na tajlandski brod u znak upozorenja


Mjanmarska vojska pucala je na brod koji pripada tajlandskoj graničnoj oblaskoj patroli, rekli su bezbednosni izvori i stanovnik koji je prusustvovao incidentu.

Rojters navodi da su to bili pucnji upozorenja.

Incident se dogodio usled povećanih tenzija na granici, otkako je vojna hunta izvršila državni udar i svrgnula sa vlasti vladu premijerke Aung San Su Chi 1. februara.

Današnja pucnjava se dogodila blizu tajlandskog sela Ta Ta Fung u provinciji Mae Hong Son, gde je prešlo na hiljadu etničkih Kajina iz Mjanmara, bežeći od vazdušnih udara prošlog meseca.

Tajland je sprečio ulazak većine Kajina da uđu, pa se na desetine hiljada njih krije u džunglama na mjanmarskoj strani granice.

Humanitarne grupe kažu da su mjanmarske snage takođe otvorile vatru na brodove koji su nosili pomoć raseljenima prethodnih nedelja.

Portparol vojne hunte Mjanmara nije odgovorio na telefonske pozive da prokomentariše incident.

Ministarstvo odbrane Tajlanda kaže da je svim bezbednosnim službama i oružanim snagama rečeno da budu spremni da reše probleme i da spreče da se talas ne proširi do Tajlanda.

"Mjanmarska vojna jedinica je bila alarmirana zbog brodova koji šalju pomoć njihovim protivnicima na drugoj strani, pa su signalizirali brodu za proveru", rekao je jedan od izvora za Rojters, dodavši da su mjanmarski zvaničnici pretresli brod.

Jumi (49), vlasnik restorana u blizini incidenta, je rekao da su pucnji ispaljeni u vodu pored broda na Salvin reci.

"Lokalci su vrlo uplašeni zbog pucnjave i ne žele da koriste svoje čamce", rekao je on.

Vojska je pokušala da zaustavi proteste širom Mjanmara, pošto se demonstranti bune zbog svrgavanja premijerke, zbog čega je stradalo na stotine ljudi, a eskalirale su i borbe duž granice sa etničkim grupama.

Južnoazijski lideri, uključujući i lidera vojne hunte Mjanmara Min Aung Hlaing, će se susresti u subotu u Indoneziji kako bi razgovarali o krizi, a analitičari se plaše da bi susret mogao da se pretvori u opšti građanski rat.

Neki od brojnih naoružanih etničkih grupa u Mjanmaru, uključujući i Nacionalnu uniju Kajina (KNU), koja kontroliše teritoriju sa tajlandske strane granice, su obećali da će podržati demonstrante, kako bi svrgnuli pučiste.

Padoh Sou Tou Ni, šef spoljnih poslova KNU, je rekao da je pucanjem na tajlandski brod od mjanmarske vojske poslata vrlo agresivna i arogantna poruka.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=23&nav_category=78&nav_id=1847472)

https://youtu.be/GsNm3unrzSo

Zemlje ASEAN poručile vođi puča u Mjanmaru da zaustavi ubijanje
SVET Autor: BBC 24. apr. 2021

Lideri zemalja jugoistočne Azije kazali su komandantu vojske Mjanmara, koja je preuzela vlast nakon puča u februaru, da prestane sa nasilnim suzbijanjem protesta u toj državi, javlja BBC.

General Min Aung Hlaing je u prvoj zvaničnoj poseti inostranstvu nakon dolaska na vlast čuo zahteve da prestane sa ubijanjem demonstranata i oslobodi političke zatvorenike. Više od 700 ljudi je ubijeno a hiljade su pritvorene nakon puča i protesta koji su usledili, navodi BBC. U Indoneziji je održan samit Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN), čije su članice postigle konsenzus o pet tačaka u vezi krize u Mjanmaru. Među njima su hitan prekid nasilja i početak dijaloga između vojnih i civilnih vođa, koji bi nadgledali specijalni izaslanik ASEAN i delegacija koja bi pošla sa njim. Asocijacija je takođe ponudila humanitarnu pomoć.

Konsenzus o pet tačaka pozdravila je novoformirana „Vlada nacionalnog jedinstva“ Mjanmara, grupa koju čine protivnici puča, među kojima su borci za demokratiju, zastupnici etničkih manjina i bivši članovi vlade zatočene liderke Aung San Su Ći. Tokom samita demonstranti su se okupili u blizini zgrade u kojoj se održavao, udarali u šerpe i lonce i nosili parole „Obnovite demokratiju“ i „Mi smo protiv vojnog udara“. Protesti su održani i u najvećim gradovima Mjanmara. Razgovori u Indoneziji bili su prvi veliki pokušaj da se prevaziđe kriza u Mjanmaru.

Izvor: www.n1info.com

Vođa mjanmarske hunte prvi put u inostranstvu otkako je preuzeo vlast
Tanjug 24.04.2021.

Vojni komandant Mjanmara Min Aung Hlaing sastaće se sa regionalnim liderima u Džakarti, što je njegovo prvo poznato putovanje u inostranstvo otkako je hunta preuzela vlast u zemlji.

Rojters prenosi da mjanmarski general danas prisustvuje regionalnom samitu Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN) i da snimci iz predsedničke palate potvrđuju da je doputovao u glavni grad Indonezije Džakartu. Razgovori u indonežanskoj prestonici biće prvi regionalni sastanak za rešavanje krize u Mjanmaru, a njima će prisustvovati lideri i ministri spoljnih poslova 10 država članica ASEAN.

Min Aung Hlaing lično će prisustvovati samitu, iako to nije zvanično potvrđeno, a aktivisti koji protestuju zbog puča od 1.februara u Mjanmaru, pozvali su na demonstracije u Džakarti istovremeno sa njegovim mogućim pojavljivanjem tamo. Uprkos riziku od izbegličke krize ili čak građanskog rata u Mjanmaru , 10 članova ASEAN podeljeno je oko toga da li treba preduzimate mere protiv hunte.

BBC ocenjuje da je ta podela izražena po geografskim linijama, a zemlje „kopna“, one najbliže Kini ,više se protive intervenciji u Mjanmaru, dok su „pomorske“ zemlje, najudaljenije od Kine, više za intervenciju, a domaćin Indonezija je taj koji se najviše zalaže za kolektivni odgovor na krizu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je zemlje ASEAN da reše krizu i spreče moguće ozbiljne humanitarne posledice i van granica Mjanmara. Specijalna izaslanica UN za Mjanmar Kristin Šraner Burgener boraviće u Džakarti zbog sastanaka na marginama samita organizacije ASEAN koju čine Malezija, Singapur, Vijetnam, Brunej, Kambodža, Indonezija i Mjanmar.

Izvor: www.blic.rs

Nastavljeni protesti u Mjanmaru i posle mirovne inicijative ASEAN
SVET Autor: Beta/AP 26. apr. 2021

Demonstranti u Jangonu nastavili su sa protestima odlučni da nastave sa otporom dva dana posle sastanka lidera jugoistočne Azije sa liderom vojnih vlasti zbog rešavanja krize u zemlji.

Grupa uglavnom mladih ljudi je u jednom naselju u Jangonu nosila transparente i pozdravljala sa tri prsta, simbolom demonstranata. Demonstracije su održane u većem delu Mjanmara, uprkos subotnjem sastanku generala Min Aung Hlainga sa liderima Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN), koji su zatražili hitan prestanak ubijanja građana. Prema različitim procenama, snage bezbednosti ubile su više od 700 demonstranata i slučajnih prolaznika od puča 1. februara. Posle skandiranja protiv vojne vlasti demonstranti su se brzo razišli kako bi izbegli sukobe sa vojskom i policijom.

Na društvenim mrežama demonstranti su izrazili nezadovoljstvo ishodom subotnjeg sastanka ASEAN u Džakarti, posebno nedostatkom zahteva za puštanjem političkih zatvorenika. Bivša demokratski izabrana premijerka Mjanamara Aung San Su Ći uhapšena je 1. februara i jedna je od 3.400 ljudi koji su još uvek u pritvoru. ASEAN je izdao saopštenje u kome je naveden „konsenzus u pet tačaka“ o mjanmarskoj krizi. Pozvao je na trenutni prekid nasilja, dijalog svih zainteresovanih strana, posredovanje u procesu dijaloga od strane specijalnog izaslanika ASEAN-a, pružanje humanitarne pomoći putem ASEAN-ovih kanala i posetu Mjanmaru specijalnog izaslanika zbog sastanka svih zainteresovanih strana.

Specijalna izaslanica UN za Mjanmar Kristin Šraner Burgener, koja je tokom vikenda boravila u Džakarti, sastala se sa Hlaingom i nekoliko ministara spoljnih poslova ASEAN-a, izjavio je zamenik portparola UN Farhan Hak. Rekao je da ona želi dijalog sa ključnim strankama, uključujući vojsku. Do sada je vojska nije dozvoljavala specijalnoj izaslanici UN da poseti Mjanmar, a Hak nije želeo da otkrije detalje sa vojnim liderom. Hak je rekao da Šraner Burgener želi da podrži „važnu ulogu ASEAN-a“ i zahteva da se primeni usvojeni konsenzus u pet tačaka.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i Šraner Burgener i dalje zahtevaju „oslobađanje svih zatvorenika puno poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda“, rekao je Hak. Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel ocenio je da je konsenzus u pet tačaka „ohrabrujući korak u naporima ASEAN-a da reši trenutnu krizu u Mjanmaru“.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/DF6lVPdPlwA

https://youtu.be/vDR9NY2feFM

U Mjanmaru od vojnog puča 1. februara ubijene 753 osobe, u pritvoru 3.441
SVET Autor: Anadolija 27. apr. 2021

Najmanje 753 osobe ubijene su u Mjanmaru od vojnog puča izvršenog 1. februara ove godine, saopštilo je Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP). Navedeno je i da je u pritvoru 3.441 osoba, među kojima je 79 i osuđeno.

„Danas se obeležava 85 dana otkako je izvršen vojni udar od kojeg je više od 700 civila, među kojima i žene i deca, ubijeno, a mnogi su i povređeni“, naveli su iz AAPP-a sinoć. Udruženje očekuje da će Mjanmar biti u još kritičnijoj situaciji ako se ne preduzmu efikasne mere za borbu protiv krize.

„Mir će ostati nedostižan bez demokratije. Mora se usredsrediti na poraz diktature u Mjanmaru“ dodaju iz AAPP-a.

Mjanmarska vojska je 1. februara ove godine izvela udar i preuzela vlast u zemlji pod izgovorom da su novembarski izbori bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike Vlade, uključujući i mjanmarsku liderku Aung San Su Ći. Masovni protesti protiv vojnog udara počeli su 6. februara.

Izvor: www.n1info.com

Posle puča vazdušni udari


Mjanmarska vojna hunta je danas izvela vazdušni napad na gerilske grupe etničkih manjina u dve oblasti, javlja AP.

Sukobi se odvijaju svaki dan u severnom delu Mjanmara, u delu teritorije koju kontroliše Nezavinsna organizacija Kačina, koja predstavlja kačinsku etničku manjinu, a okršaja ima i na istoku zemlje, gde se nalazi kajinska manjina.

Obe grupe (Kačini i Kajini) su postigle savezništvo sa narodnim opozicionim pokretom protiv vojne hunte, koja je svrgnula vladu premijerke Aung San Su Ći 1. februara.

AP dodaje da su se mirni protesti protiv vojne vlasti nastavili u brojnim gradovima širom zemlje, iako bezbednosne snage koriste smrtonosno oružje protiv demonstranata kako bi ih zaustavili.

Kačini i Kajeni su se borili decenijama za veću autonomiju od centralne vlade i imaju svoje trenirane i dobro naoružane vojne jedinice, čiju pomoć traži opozicioni pokret, kako bi mogao da se suprotstavi vladinoj oružanoj moći.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=29&nav_category=78&nav_id=1850134)

Raketni napadi na dve baze vojske Mjanmara, nema povređenih


Vojne vlasti Mjanmara saopštile su da su danas na dve vazduhoplovne baze vlade te zemlje ispaljene rakete koje su izazvale manju štetu.

Napadi, u kojima nije bilo povređenih, najnoviji su znak da se vojna hunta, koja pokušava da stavi pod kontrolu masovne proteste u gradovima, suočava sa novim izazovima u drugim oblastima zemlje. Za napade na baze u Magvaju i Mejktili, u centralnom delu Mjanmara, niko nije preuzeo odgovornost.

Na bazu u Magvaju ispaljene su četiri rakete, od kojih su tri završile u polju, a jedna na putu. Vojska je navela da su napadi izvedeni iz dva obližnja sela. Prema navodima vojske, na bazu u Mejktili ispaljeno je pet raketa, a iz obližnjih sela čuli su se rafali. Rakete često koriste grupe pobunjenika jer su jeftine i lako se koriste, iako nisu naročito precizne.

Vojna hunta, koja je 1. februara zbacila s vlasti izabranu civilnu vladu, vodi rat protiv gerila iz manjinskih zajednica u oblastima Kačin i Karen, koje su stale na stranu pokreta protiv vojne vladavine.

Zajednice iz oblasti Kačin i Karen decenijama se bore protiv centralne vlade, tražeći veću autonomiju. Sukobi su prethodnih meseci povećani u obe oblasti koje su se našle na meti vazdušnih i kopnenih napada vladinih snaga.

Vojna vlast je intenzivirala i borbe sa protivnicima u gradovima, izdajući naloge za hapšenje stotina aktivista, među kojima su i glumci, lekari i novinari.

Protesti u gradovima i dalje traju, ali su manjeg obima otkako su bezbednosne snage povećale upotrebu bojeve municije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=29&nav_category=78&nav_id=1850677)

UN o haosu u Mjanmaru: Postoji rizik da to parališe državu
Tanjug 01.05.2021.

Specijalna izaslanica Ujedinjenih nacija za Mjanmar Kristin Šraner Bergner rekla je u Savetu bezbednosti da se u odsustvu zajedničkog međunarodnog odgovora na puč u zemlji nasilje pogoršava i postoji rizik da to parališe državu, što su potvrdile i diplomate koje su prisustvovale privatnom sastanku.

Šraner Burgener je o tome u petak izvestila 15-člano veće sa Tajlanda, gde se sastala sa regionalnim liderima. Ona se i dalje nada da će otputovati u Mjanmar gde je 1. februara vojnim pučem svrgnuta izabrana vlada koju je predvodila Aung San Su Ći, ali vojska tek treba da odobri posetu, navodi Rojters.

- Državna administracija mogla bi da stane dok se prodemokratski pokret nastavlja, uprkos kontinuiranoj upotrebi prekomerne sile, proizvoljnim hapšenjima i mučenjima u okviru represivnih mera vojske - rekla je izaslanica, a prenele diplomate.

Ona je takođe ukazala na to da postoje zabrinjavajući izveštaji da su civile, uglavnom studente iz urbanih područja, obučavali pripadnici etničkih oružanih jedinica kako da koriste oružje.

Izvor: www.blic.rs

Hunta pucala na demonstrante, najmanje pet mrtvih


Pripadnici snaga bezbednosti vojnog režima u Mjanmaru otvarali su vatru na učesnike današnjih protesta širom zemlje i ubili najmanje petoro ljudi.

Dvoje ljudi je ubijeno u gradu Vetletu u centralnom delu Mjanmara, još dvoje u odvojenim akcijama pripadnika vojne hunte u dva grada na severoistoku i jedna osoba u rudarskom gradiću Hpakant na severu zemlje.

Tri meseca nakon vojnog puča i svrgavanja demokratski izabrane vlade, hiljade građana i danas su izašle na ulice gradova u Mjanmaru da protestvuju protiv vojne diktature.

Vojna hunta ne uspeva da zaustavi proteste i nezadovoljstvo građana ni upotrebom smrtinosne sile, a demonstracije koordinišu i krugovi proteranih građana Mjanmara u inostranstva koji su proteste nazvali "globalnom Mjanmarskom prolećnom revolucijom".

Organizatori su u saopštenju poručili: "Probudimo svet jedinstvom naroda Mjanmara", preneo je Rojters.

Protesti, u kojima učestvuju i budistički sveštenici, održavaju se u Jangonu, Madaleju, Kaleu i Daveju, a prema izveštajima lokalnih medija, jedan demonstrant je ubijen iz vatrenog oružja i u gradu Hsipavu.

Istovremeno, u udaljenim pograničnim oblastima na istoku i severu zemlje aktivne su manje etničke pobunjeničke grupe koje su nakon vojnog udara, pre tri meseca, značajno intenzivirale svoje oružane akcije zbog čega su desetine hiljada ljudi bile primorane na izbeglištvo, navodi se u izveštaju UN.

U centralnim delovima zemlje gde se već decenijama nalaze vojne baze, dešavaju se neobjašnjive eksplozije, ali na vojne položaje se vrše i sporadični raketni napadi.

U izveštaju nevladine organizacije za pomoć političkim zatvorenicima navodi se da su od početka protesta snage bezbednosti ubile 759 demonstranata.

Služba za odnose sa javnošću vojne hunte nije odgovorila na zahteve dopisnika Rojtersa da prokomentarišu današnje izveštaje lokalnih medija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=05&dd=02&nav_category=78&nav_id=1851426)

Mjanmarski pobunjenici oborili vojni helikopter
SVET Autor: Beta/AFP 03. maj. 2021

Pobunjenici koji se bore protiv hunte u Mjanmaru saopštili su da su oborili vojni helikopter na severu zemlje.

Helikopter je oboren dan nakon poslednjih represivnih akcija vojske u kojima je ubijeno najmanje pet civila. Sukobi vojske i etničkih manjina na severu i istoku su pojačani, što je dovelo do raseljavanja desetina hiljada civila, podaci su Ujedinjenih nacija. Pobunjenička Vojska nezavisnosti Kačina saopštila je danas da je oborila helikopter nedaleko od grada Momauka, na krajnjem severu zemlje. Vojna hunta, koja je 1. februara zbacila s vlasti izabranu civilnu vladu, vodi rat protiv gerila iz manjinskih zajednica u oblastima Kačin i Karen, koje su stale na stranu pokreta protiv vojne vladavine. Zajednice iz oblasti Kačin i Karen decenijama se bore protiv centralne vlade, tražeći veću autonomiju.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/MrdMraC87jc

https://youtu.be/qRALyNueifk

Vojna hunta u Mjanmaru proglasila vladu u senci za terorističku grupu
Tanjug 09.05.2021.

Vojna hunta u Mjanmaru je vladu u senci, sastavljenu od bivših poslanika i političara koji su svrgnuti u februarskom puču, označila kao terorističku grupu.

Vladu nacionalnog jedinstva osnovali su bivši zakonodavci, kojima je zabranjeno političko delovanje nakon vojnog udara i svrgavanja s vlasti izabrane premijerke Mjanmara Aung San Su Ći i članova njenog kabineta. U izveštaju državne TV se navodi da članovi vlade u senci "žigosani kao teroristi zbog učešća u civilnom pokretu, građanske neposlušnost i narodne pobune protiv vojnih vlasti".

Od februarskog vojnog puča, hunta je ubila više od 700 demonstranata i slučajnih prolaznika, ali vojni režim tvrdi da je broj žrtava daleko manji, kao i da je primena sile bila opravdana zbog uličnih nereda. Prošle nedelje je vlada u senci najavila formiranje Narodnih odbrambenih snaga koje će biti prethodnica Vojske Federalne unije, sastavljene od demokratskih snaga i etničkih manjina. Vladu nacionalnog jedinstva podržava nekoliko glavnih manjinskih etničkih grupa, koje decenijama traže veću autonomiju i imaju svoje naoružane gerilske frakcije.

Izvor: www.blic.rs

"Oni pucaju u glavu, ali ne znaju da je revolucija u srcu" - U pritvoru preminuo Kat Ti, pesnik protivnik vojne hunte
Tanjug 09.05.2021.

Mjanmarski pesnik Kat Ti, čija dela predstavljaju otpor vladajućoj hunti, preminuo je noćas u pritvoru, a njegovo telo je vraćeno sa izvađenim organima, saopštila je danas njegova porodica.

Mjanmarski Nau njuz servis javio je da je imao 44 godine. Ti je napisao rečenicu: "Oni pucaju u glavu, ali ne znaju da je revolucija u srcu", preneo je Rojters. Supruga Kat Tija rekla je da su oboje bili na ispitivanju kod vojnih snaga i policije u subotu u gradu Švebo, u regiji Sagaing, centru otpora protiv puča u kome je svrgnuta izabrana liderka Aung San Su Chi.

"Mene su ispitivali. I njega su. Rekli su da je bio u centru za ispitivanje. Ali on se nije vratio, samo njegovo telo", rekla je njegova supruga Čau Su BBC vestima na burmanskom jeziku. Ona je navela da je Ti bio u mrtvačnici i da su njegovi organi bili izvađeni. Kat Ti je treći pesnik koji je preminuo posle puča izvedenog 1. februara.

Izvor: www.blic.rs

Protivnik režima u Mjanmaru umro u pritvoru, a njegovo telo je vraćeno porodici bez organa
Milijana Milikšić 10.05.2021.

Mjanmarski pesnik Ket Ti, koji je svojom umetnošću pružao otpor vladajućoj hunti, umro je u pritvoru a njegovo telo je vraćeno porodici bez organa, preneo je “Gardijan”.

Portparol hunte nije odgovorio na pozive novinara nakon smrti Tija (45), autora stihova “Oni pucaju u glavu ali ne znaju da je revolucija u srcu”. Tijeva žena je rekla da su ih naoružani vojnici i policija oboje odvedeni na ispitivanje u subotu u gradu Švebo u regionu Sagaing, centru otpora puču kojim je 1. februara svrgnuta premijerka Aung San Su Ći a vojna hunta na čelu sa generalom Minom Aungom Hlaingom došla na vlast.

- Ispitivali su me, baš kao i njega. Rekli su da je on u centru za ispitivanje. Ali, on se nije vratio, samo njegovo telo – rekla je Tijeva supruga Čou Su - Pozvali su me ujutro i rekli da dođem da ga vidim u bolnicu u Monjuvi. Mislila sam da je slomio ruku ili tako nešto. Ali kad sam stigla, bio je na smrtovnici a njegovi unutrašnji organi su izvađeni – ispričala je.

U bolnici su joj rekli da je imao problem sa srcem, ali da se nije potrudila da pročita smrtovnicu jer je sigurna da to nije tačno. Čou je rekla da je vojska planirala da ga sahrani ali da ih je ona molila da joj predaju telo. Ona nije rekla kako je znala da su uklonjeni organi njenog supruga.

“Umro je u bolnici nakon što su ga mučili u centru za ispitivanje”, rekli su u saopštenju iz Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima, dodajući da je u broj građana ubijenih nakon puča porastao na 780. Grupa nije identifikovala izvor svojih informacija.

Ket Ti je najmanje treći pesnik koji je umro tokom protesta koji su krenuli odmah nakon puča 1. februara. Pesnik K Za Vin (39) ubijen je metkom tokom protesta u Monjuvi početkom marta. Poznate ličnosti i zvezde mahom podržavaju opoziciju hunti a protesti se održavaju svakog dana uprkos ubistvima i masovnim hapšenjima. Ket Ti je, kako navodi “Gardijan”, bio inženjer pre nego što je dao otkaz 2012, kako bi se fokusirao na pisanje poezije, a izdržavao se prodajući sladoled i kolače.

“Ne želim da budem heroj, ne želim da budem mučenik, ne želim da budem slabić, ne želim da budem budala. Ne želim da podržavam nepravdu. Da imam samo minut života želeo bih da moja savest bude čista tokom tog minuta”, napisao je Ti dve nedelje nakon puča. Nedavno je napisao da je do sada osim pečenja kolača i pisanja pesama svirao i gitaru i da nije neko ko može da opali iz pištolja. Ali, ukazao je da se njegov stav menja.

“Moj narod ubijaju a ja samo mogu da uzvratim pesmama. Ali kad ste sigurni da vaš glas nije dovoljan, onda treba pažljivo da izaberete pušku. Ja ću zapucati”, napisao je.

Suspenzije su usledile jer je ponovno otvaranje univerziteta, koji su godinu dana bili zatvoreni zbog epidemije korona virusa, podstaklo nove sukobe između vojske i univerzitetskog osoblja i učenika, koji pozivaju na bojkot zbog vojnog puča 1. februara. Mjanmar je 2018. imao više od 26.000 nastavnika na univerzitetima i drugim visokoškolskim ustanovama, prema najnovijim podacima Svetske banke. Studenti i nastavnici bili su na čelu opozicije tokom gotovo pola veka vojne vladavine, i bili su istaknuti u protestima otkako je vojska uhapsila Su Ći i zaustavila deceniju demokratskih reformi.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/DJmP9qUC0wQ

SAD uvele nove sankcije Mjanmaru
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 17.05.2021.

SAD su danas uvele nove sankcije Mjanmaru, usmerene na vladajuće Državno upravno veće i 16 ljudi, uključujući zvaničnike.

Ovo je poslednja u nizu kaznenih akcija zbog vojnog puča u toj zemlji, navodi Rojters. Mjanmar je u krizi od februarskog puča, kada je vojska nasilno preuzela vlast od izabrane vlade liderke Aung San Su Ći, uz skoro svakodnevne proteste protiv hunte, u kojima je ubijeno na stotine ljudi.

Izvor: www.b92.net

Od početka protesta protiv vojnog puča u Mjanmaru ubijeno više od 800 ljudi
SVET Autor: FoNet 18. maj. 2021

Snage bezbednosti Mjanmara su ubile više od 800 ljudi od izbijanja protesta zbog vojnog puča, izvršenog u februaru, saopštila je organizacija Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima.

Prema podacima te organizacije, poginule su 802 osobe, ali bi stvaran broj žrtava mogao biti mnogo veći. Navodi se da se iza rešetaka nalazi 4.120 osoba, uključujući 20 osuđenih na smrt, javlja Rojters. Vojna hunta tvrdi da je tokom protesta poginulo nekoliko desetina pripadnika snaga bezbednosti.

Izvor: www.n1info.com

Borci protiv mjanmarske hunte zauzeli policijsku stanicu, ubili 13 pripadnika snaga bezbednosti
Tanjug 23.05.2021.

Protivnici mjanmarske vojne hunte zauzeli su danas policijsku stanicu u gradu Mobje na istoku zemlje, tvrdeći da su ubili najmanje 13 pripadnika snaga bezbednosti i zarobili četvoricu, javili su lokalni mediji.

Na nekoliko video snimaka podeljenih na društvenim mrežama mogu se videti tela poginulih pripadnika snaga bezbednosti. Agencija Iravadi citirala je lokalnog borca Narodnih odbrambenih snaga da je policijska stanica zapaljena i da su u borbama povređena dva civila. Drugi mediji su izvestili da je poginulo 15 pripadnika snaga bezbednosti.

Izvor: www.blic.rs

Uhapšena nobelovka se pojavila na sudu u Mjanmaru, nije viđena još od početka puča
M.I.M. 24.05.2021.

Svrgnuta premijerka Mjanmara Aung San Su Ći pojavila se danas lično na sudskom saslušanju, prvi put od vojnog puča u zemlji 1. februara, rekao je njen advokat, preneo je Rojters.

- Su Ći je izgledala dobrog zdravlja i održala je sastanak sa svojim advokatima oko pola sata pre saslušanja – naveo je advokat Te Maung Maung.

Su Ći (75), koja je 1991. osvojila Nobelovu nagradu za mir za svoje napore u izgradnji demokratije, je među 4.000 ljudi uhapšenih otkako je svrgnuta njena vlada a na vlast došla vojska na čelu sa generalom Minom Aungom Hlaingom. Njoj prete optužnice koje se rangiraju od ilegalnog posedovanja voki-tokija do kršenja zakona o državnim tajnama. Su Ći je na sastanku sa advokatima “poželela ljudima dobro zdravlje” i komentarisala svoju Nacionalnu ligu za demokratiju koja bi se uskoro mogla raspasti.

- Rekla je da je partija uspostavljena za ljude pa će partija biti tu dokle god su tu i ljudi – rekao je Rojtersu Te.

Izborna komisija mjanmarske hunte raspustiće partiju Su Ći zbog navodne prevare na izborima u novembru, preneli su mediji u petak pozivajući se na komesara koji je zapretio merama protiv “izdajica”. U Mjanmaru je haos otkako je vojska došla na vlast, sa svakodnevnim protestima, marševima i štrajkovima širom zemlje.

Vojska je došla na vlast u zemlji tvrdeći da su izbori na kojima je pobedila partija Su Ći prevara. General Min je u maju, u prvom intervjuu za strane medije od puča, rekao da je Su Ći dobrog zdravlja. Dok Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima navodi da je od puča ubijeno preko 800 ljudi, general Min tvrdi da je stvarna brojka oko 300 i da je poginulo 47 policajaca.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/YlVnERVP-6k

Vojna hunta uhapsila Amerikanca, urednika sajta u Mjanmaru
Tanjug 24.05.2021.

Amerikanac Deni Fenster, urednik novinskog sajta u Mjanmaru uhapšen je danas dok je pokušavao da izađe iz zemlje, saopštila je njegova novinska organizacija.

On je treći strani novinar koji je pritvoren od puča izvedenog 1. februara, preneo je Rojters. Fenster (37), glavni urednik Frontije Mjanmar, jednog od vodećih nezavisnih novinskih sajtova u zemlji, uhapšen je na glavnom međunarodnom ulazu u Jangonu dok se pripremao za let za Maleziju, naveo je sajt na Tviteru. Oni su naveli da je prebačen u zatvor Insein u Jangonu.

"Ne znamo zašto je Deni pritvoren i nismo mogli da ga kontaktiramo", saopštio je Frontije Mjanmar. Oni su naveli da su zabrinuti za njegovo zdravlje i pozvali su vlasti da ga odmah puste na slobodu.

"Naši prioriteti su sada da budemo sigurni da je bezbedan i pružimo mu svu pomoć koja mu je potrebna", dodali su.

Izvor: www.blic.rs

Zatvaraju i ubijaju čak i pesnike - Jedan je recitovao na sahrani kolege i završio mrtav, drugi je živ zapaljen
M.I.M. 27.05.2021.

Više od 30 pesnika je u zatvoru, a nekoliko ih je ubijeno otkako je vojska pučem preuzela vlast u u Mjanmaru, zemlji u kojoj su povezane politika i poezija.

“Njujork tajms” piše da je nakon ubistva dva pesnika treći napisao: “Oni pucaju u glave, ali ne znaju da revolucija živi u srcu”. Nakon što je treći ubijen, navodi list, četvrti je napisao: “Ne dopustite da se vaša krv ohladi, sakupite svoju krv za ovu borbu”. A nakon što je i četvrti ubijen u maju, više nije bilo stihova.

Prvi ubijeni pesnici bili su Ko Čan Tar Šve i Ma Mjint Mjint Zin. Jedan je upucan u glavu a drugi u grudi tokom protesta početkom marta. Na sahrani Koa Čana pesnik Ko Ket Ti je izrecitovao svoju pesmu posvećenu žrtvama, nedeljama nakon toga je pritvoren a kasnije se saznalo da je mrtav.

- I ja se plašim da će me uhapsiti i ubiti, ali nastaviću da se borim – poručio je njihov kolega Ko Kji Zou Aje.

Ujutro 14. maja, nepoznati napadač bacio je benzin na U Seina Vina (60) i živog ga zapalio, kako je rekla njegova ćerka Ma Tin Tin Nue. Umro je iste noći.

Ipak, poezija nastavlja da živi u Mjanmaru, gde su bezbednosne snage ubile 800 demonstranata koji protestuju zbog puča 1. februara i svrgavanja demokratski izabrane vlade premijerke Aung San Su Ći. Neki aktivisti smatraju da se njihova politika ne može razdvojiti od poezije. Političko pesništvo u Mjanmaru potiče iz dana kad je zemlja unajmljivala trubadure da obodre vojnike pred bitku, ukazuje “Njujork tajms”.

- Anti-autoritativni sentiment uvek je bio krv i meso pesnika. Ljudi sa oružjem plaše se ruku koje mašu perom - ističe pesnik U Ji Mon

Od vojnog puča 1. februara više desetina demokratskih političara, aktivista i običnih građana umrlo je u sličnim neobjašnjivim napadima. U ponedeljak se Su Ći prvi put pojavila u javnosti otkako je zatvorena, na snimku iz sudnice.

Izvor: www.blic.rs

Nastavljeni sukobi vojne hunte i stanovništva, najmanje troje ubijeno
Tanjug 05.06.2021.

Najmanje tri osobe ubijene su danas u mjanmarskoj delte reke Iravadi, u Mjanmaru, u sukobima snaga vojne hunte i lokalnog stanovništva, a o borbama je izveštavano i na severu i istoku te zemlje.

Protesti protiv hunte održavaju se svakodnevno u mnogim delovima zemlje koja je paralizovana štrajkovima, dok su se sukobi vojske sa grupama etničkih armija koje se protive hunti rasplamsali i u pograničnim delovima zemlje. Danas su se sukobi proširili na region delte reke Iravadi, gde žive pripadnici najveće etničke grupe Bamar, iz koje vojska regrutuje veći deo svojih snaga, kao i etničke manjine Karen.

Sukobi su izbili rano jutros, nekih 150 km severozapadno od Jangona, kada su vojnici došli da uhapse čoveka osumnjičenog za skrivanje oružja, a dočekala ih je eksplozija bombe, potvrdio je jedan stanovnik Rojtersu. Lokalni mediji potvrdili su da su tri osobe tom prilikom ubijene. Snage narodne odbrane Švegu, koje se bore protiv hunte, saopštile su da su napale policijsku stanicu na severu ovog grada kasno sinoć, zajedno sa Pobunjeničkom Vojskom za nezavisnost Kačina (KIA), jednom od oko dvadesetak etničkih vojski, koje se bore već decenijama.

Na istoku Mjanmara, snage MBPDF saopštile su da su se u petak po podne sukobile sa vojskom i da su u tim sukobima ubijena četiri vojnika. Prema podacima aktivističkih grupa, snage bezbednosti su od preuzimanja vlasti 1. februara ubile najmanje 845 ljudi, a više od 4.500 ih je zatvoreno, dok vojna hunta osporava te brojke.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/fmyJyiMiEWQ

Počelo suđenje Aung San Su Ći: Nobelovku je hunta optužila za korupciju
Blic 15.06.2021.

U glavnom gradu Mjanmara, Nejpjidou, počelo je suđenje Aung San Su Ći, smenjenoj civilnoj liderki zemlje, na osnovu dve tačke otpužnice za korupciju. Nju je tužila vojna hunta, koja je pre više od četiri meseca pučem došla na vlast.

75-godišnja Su Ći optužena je za ilegalno posedovanje uređaja za komunikaciju "voki-toki" i kršenje restrikcija uvedenih zbog kovida-19, dok je prošle godine vodila kampanju pre parlamentarnih izbora. Njeni advokati rekli su novinarima da očekuju da suđenje traje do kraja jula. Dobitnica Nobelove nagrade za mir je u pritvoru od 1. februara, kada je njena civilna vlada zbačena skoro tri meseca pošto je njena Nacionalna liga za demokratiju ostvarila ubedljivu pobedu na izborima. Uz ranije optužbe, vlasti su optužile Su Ći da je prekršila Zakon o državnim tajnama, podsticala javne nerede, zloupotrebila zemljište za svoju humanitarnu fondaciju i primila ilegalne isplate 600.000 dolara u gotovini, kao i 11 kilograma zlata.

Fil Robertson, zamenik direktora organizacije Hjuman Rajts Voč za Aziju, saopštio je u ponedeljak da sve optužbe treba da budu odbačene, a Su Ći "odmah i bezuslovno puštena na slobodu." Njen advokat Kin Maung Zo u pisanom saopštenju za burmanski servis Glasa Amerike prošle nedelje je odbacio dodatne optužbe, nazivajući ih "apsurdnim i neosnovanim."

Navodi o izbornim prevarama

Vojna hunta je "masovne izborne prevare 8. novembra" navela kao razlog za puč, što je tvrdnja koju je odbacila civilna izborna komisija. Hunta je zapretila i da će zbog tih tvrdnji rasformirati Nacionalnu ligu za demokratiju. Puč je izazvao krizu u državi na jugoistoku Azije, i demonstracija protiv vojne uprave kao i sukoba između nekoliko naoružanih etničkih grupa i vladajuće hunte. U kampanji gušenja protesta, vlada je ubila više od 800 demonstranata i posmatrača od kako je vojna hunta preuzela vlast, prema podacima Asocijacije za pomoć političkim zatvorenicima, koja prati ubistva i hapšenja u Mjanmaru.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/hC8AkWPhTAo

UN: Zbog sukoba u Mjanmaru pomoć potrebna za oko milion ljudi
SVET Autor: Anadolija 17. jun. 2021

Ujedinjene nacije (UN) saopštile su da je nakon vojnog udara u Mjanmaru i sukoba vojske i grupa koje se protive puču, ali i ekonomskih posledica, pomoć potrebna za oko milion ljudi.

U izveštaju Kancelarije UN za koordinaciju humanitarne pomoći navedeni su podaci o stanju na područjima pogođenim sukobima u Mijanmaru, nakon vojnog udara izvedenog 1. februara. Rečeno je da je na područjima na jugoistoku Mjanmara, dosad raseljeno više od 160.400 osoba, od toga oko 100.000 njih čine civili na području Kajaha. Istaknuto je i da zbog bezbednosnih napetosti nije mogla biti dostavljena pomoć civilima u šumskim i planinskim područjima.

U Kačinu, u kojem često dolazi do sukoba, zbog napada mjanmarske vojske, raseljene su najmanje 11.654 osobe, u Šanu 15.271, a u Činu oko 19.500. Mjanmarska vojska je 1. februara ove godine izvela udar i preuzela vlast u zemlji pod izgovorom da su izbori održani 8. novembra 2020. godine bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike Vlade, uključujući i mjanmarsku liderku Aung San Su Ći.

Masovni protesti protiv vojnog udara počeli su 6. februara. U intervencijama mjanmarske vojske poginulo je najmanje 865 osoba. U državi se i dalje održavaju demonstracije, a nastavljena su saslušanja pred vojnim sudom visokopozicioniranih zvaničnika koji su lišeni slobode.

Izvor: www.n1info.com

Mjanmar: Snage hunte spalile selo u potrazi za pobunjenicima
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 17.06.2021.

Vladine trupe spalile su skoro u potpunosti jedno selo u centralnom delu Mjanmara u toku pokušaja suzbijanja otpora protiv vladajuće hunte.

Ali za incident okrivljuju pobunjenike. Na fotografijama i video zapisima iz sela Kinma u regionu Magvej u centralnom delu zemlje, koji su kružili po društvenim mrežama vidi se da je najveći deo sela opustošen u požaru, kao i ugljenisana tela domaćih životinja.

Po jednom izveštaju, selo je imalo oko 1.000 stanovnika, a meštanin koga je AP kontaktirao potvrdio je da je samo 10 od 237 kuća preostalo nakon intervencije vladinih snaga. On je rekao da su trupe tragale za pripadnicima seoskih odbrambenih snaga koje su formirane da bi se zaštitile od vojske i policije hunte, a da je većina takvih trupa lako naoružana, uglavnom domaćim lovačkim puškama. Meštanin, koji nije naveo ime zbog straha od odmazde, rekao je da je većina stanovnika već pobegla kada su vojnici ušli u selo u utorak, a da je samo četiri ili pet osoba preostalo kada je vojska, pošto ništa nije pronašla u pretresu kuća, počela da ih spaljuje. On sumnja da su tom prilikom tri osobe nastradale, jedan dečak koji je ranjen, kao i dvoje starijih meštana koji nisu uspeli da pobegnu pred napadom vojske.

Današnji izveštaj državnih medija pod kontrolom hunte za požar okrivljuje naoružane teroriste. Kaže se da su snage bezbednosti napadnute vatrenim oružjem u utorak ujutro kada su patrolirale na obodu sela, a u trenutku kada su kasnije mogle da uđu u naselje, zatekle su kuće u plamenu. Istraga je, prema vladinim snagama, otkrila da je grupa od oko 40 terorista zapalila kuću jednog seljaka, a da se zbog vetra požar proširio na oko 100 kuća koje su uništene. Incident u selu Kinmi privukao je posebnu pažnju, jer je većinska etnička grupa Barmar, kojoj pripada i državna vlast u zemlji, dominantna u regionu Magvej i neobično je da bude na meti tako oštrih mera.

Skoro uništenje sela je najnoviji primer koliko se nasilje proširilo u Mjanmaru, u trenutku kada hunta pokušava da uguši pobunu koja je počela zbog toga što je vojska u februaru preuzela vlast, svrgavajući izabranu vladu Aung San Su Ći.

Izvor: www.b92.net

U eksploziji kamiona ubijene dve osobe, ranjeno šest
Tanjug 18.06.2021.

Dve osobe su ubijene, a šest je ranjeno u eksploziji vojnog kamiona u Mjanmaru, u blizini kancelarije političke partije koju podržava vojska, saopštili su danas lokalni mediji, dodavši da se dogodila još jedna eksplozija.

Protesti i detonacije u gradovima širom Mjanmara su postali učestali od kako je 1. februara vojna hunta svrgnula vladu premijerke Aung San Su Ći, javio je Rojters. Kamion je bio parkiran ispred partije Unija za solidarnost i razvoj (USDP) u Jangonu, izvestili su lokalni mediji Irasvadi i Kit Tit, citirajući očevice. USDP se smatra političkim krilom vojske.

Potpredsednik Jangonskog spasilačkog centra Vin Tu kaže da su dve eksplozije u istoj oblasti odjeknule u razmaku od nekoliko minuta, ubivši prvo vojnika, a onda i putnika u taksiju. Ranjeno je pet pripadnika vojske i taksista, dodao je.

- Ne znamo ko je ovo uradio. Samo smo pokupili ranjene i tela poginulih. Ranjene smo poslali u bolnicu - izjavio je Vin Tu za Rojters.

Zasad niko nije preuzeo odgovornost za dve eksplozije, a vojni portparol nije odgovorio na zahtev za komentar.

Izvor: www.blic.rs

субота, 19.06.2021.

Генерална скупштина УН осудила пуч у Мјанмару

ЊУЈОРК- Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је данас резолуцију којом се осуђује војни пуч у Мјанмару и позива на забрану слања оружја у ту земљу.

Резолуција, која је усвојена четири месеца након што је војска свргнула с власти владу Аунг Сан Су Ћи, која се заједно са другим политичарима сада налази у затвору, није правно обавезујућа али одражава међународну осуду војног пуча. Предлагачи резолуције надали су се да ће тело које броји 193 чланица једногласно усвојити текст консензусом, али је Белорусија затражила гласање и једина је гласала „против”. Резолуција која је резултат вишемесечних преговора чланица УН, усвојена је са 119 гласова „за”, док је 36 земаља било уздржано. Осталих 27 чланица није гласало, преноси Ројтерс.

„Не можемо живети у свету где су војни удари норма. То је потпуно неприхватљиво”, рекао је генерални секретар УН Антонио Гутереш уочи гласања, преноси Танјуг.

Присталице Су Ћи на улицама обележили њен рођендан

Нејпјидо- Присталице Аунг Сан Су Ћи у Мјанмару носиле су данас цвеће у коси и марширале на улицама у част обележавања њеног 76. рођендана који проводи у притвору, након што ју је хунта збацила са власти у фебруару.

Они који су данас носили цвеће и протестовали на улицама сматрају да су људска и политичка права свргнуте лидерке, која је деценијама водила борбу против ранијих хунти и била позната по цвету у коси, угрожена, а послали су поруку и захтев војним властима за њено пуштање и свих других који су притворени од како је хунта преузела власт првог фебруара.

Су Ћи, која је до првог фебруара била на положају државног саветника, што је наприближније функцији премијера, сада је међу скоро 5.000 људи које је налазе у притвору након што су се успротивили пучу, а више од 870, што је бројка коју војне власти оспоравају, убијено је у сукобима широм земље, према подацима Асоцијације за помоћ политичким затвореницима, преноси Ројтерс.

Присталице Сан Су Ћи кажу да су оптужбе против ње политички мотивисане и осмишљене да окончају њен политички живот, а ова добитница Нобелове награде за мир суочила се недавно са још три случаја против ње, преноси Танјуг.

Две нове оптужнице у понедељак повезане су са поседовањем токи-вокија, а један је на основу Закона о управљању природним катастрофама због кршења прописа о корона вирусу током кампање за изборе на којима је победила прошлог новембра. Она је, такође, оптужена за кршење Закона о службеним тајнама и Закона о борби против корупције.

Протести и сукоби се у Мјанмару дешавају готово свакодневно откако је Су Ћи збачена и затворена, а Генерална скупштина Уједињених нација јуче је усвојила уз подршку 119 земаља резолуцију којом се осуђује војни пуч у Мјанмару и позива на забрану слања оружја у ту земљу.

Izvor: www.politika.rs

Papa osudio patnju izbeglica u Mjanmaru, zalaže se za humanitarne koridore
SVET Autor: Beta 20. jun. 2021

Papa Franja je osudio patnju izbeglica u Mjanmaru i pozvao da se verski objekti poštuju kao neutralna mesta za utočište. On je na Trgu svetog Petra u Vatikanu, povodom Svetskog dana izbeglica, rekao da se pridružuje pozivu mjanmarskih biskupa koji traže uspostavljanje humanitarnih koridora.

Papa je izrazio žaljenje što hiljade izbeglica u Mijanmaru „umiru od gladi“. Nasilje je u Mjanmaru postalo svakodnevica od kako je vojska preuzela vlast u februaru posle svrgavanja demokratski izabrane vlade premijerke Aung San Su Ći.

Franja je pridružio apelu mjanmarskih katoličkih biskupa, „skrećući pažnju čitavog sveta na hiljade ljudi u toj zemlji koji su raseljeni i umiru od gladi“ i pozvao da se crkve, manastiri, džamije i bolnice poštuju kao neutralna mesta u kojima zbeglice mogu da nadju utočište.

Papa se pomolio za mir u Mjanmaru.

Izvor: www.n1info.com

EU uvela treću rundu sankcija protiv zvaničnika Mjanmara
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 21.06.2021.

Evropska unija uvela je danas treću rundu sankcija protiv mjanmarskih zvaničnika i državnih kompanija zbog vojnog puča izvedenog 1. februara.

EU je zamrzla imovinu i zabranila putovanja za osam zvaničnika Mjanmara, među kojima je i ministar unutrašnjih poslova odgovoran za policijske snage, a uvela je sanckije i za tri kompanije u državnom vlasništvu ili pod kontrolom vojske, preneo je Rojters. Mere su pogodile i četvrti entitet - Organizaciju ratnih veterana.

Usredsređene na dragulje i drvni sektor, ove mere imaju za cilj ograničavanje sposobnosti hunte da profitira od prirodnih resursa Mjanmara, dok su istovremeno smišljene tako da se izbegne neprimerena šteta za narod Mjanmara, navodi se u saopštenju EU. Ukupno, sankcije EU uvedene Mjanmaru odnose se na 43 osobe i šest entiteta.

Izvor: www.b92.net

Vrhovni komandant vojske u Mjanmaru: Zapad želi da nam uništi državu


Zapadne zemlje žele da na vlasti u Mjanmaru budu ljudi koji su pod njihovom kontrolom – one se ciljano mešaju u unutrašnje poslove zemlje, rekao je za Sputnjik predsednik Državnog administrativnog saveta, vrhovni komandant Oružanih snaga Mjanmara, general Min Aun Hlajn.

Prema njegovim rečima, „zapadne zemlje teže ka tome da unište državu“.

„To što oni pišu i rade vodi ka uništenju naše države. Oni žele da na vlasti budu ljudi koji su pod njihovom kontrolom. Zapadne zemlje ne koriste samo medije, nego se i posredstvom diplomatskih veza mešaju u naše unutrašnje poslove. Između ostalog, time se bave i međunarodne organizacije poput UN-a, i građanske organizacije. Oni se ciljano mešaju u naše poslove“, rekao je general.

Prema njegovim rečima, krajnji cilj onih koji organizuju proteste u zemlji nakon što je vlast prešla u ruke vojske, je da se druge zemlje „zvanično umešaju“ u poslove Mjanmara.

„Prvo su bili protesti. Njihov uzrok je već poznat – falsifikovanje izbora. Nakon toga protesti su prerasli u fazu terorizma, i tu već drugi razlozi igraju ulogu. Kao prvo, demonstranti izazivaju strah kod lokalnog stanovništva kako ljudi ne bi živeli uobičajenim životom, već kako bi bili nemiri u zemlji. Kao drugo, oni ruše imidž trenutne vlade na međunarodnoj pozornici“, rekao je Min Aun Hlajn.

Takođe je general saopštio da on nikako ne može da utiče na slučaj bivše državne savetnice Aung San Su Ći, koju su, kao i druge zvaničnike njene stranke Nacionalna lige za demokratiju vojne vlasti zemlje uhapsile 1. februara i preuzele vlast u zemlji tvrdeći da su novembarski izbori u zemlji bili neregularni.

„Nisam sudija. Ne mogu reći šta će biti. Ne mogu naređivati nešto u vezi toga šta će biti s njom. Time se bave sudije u skladu sa zakonom, te će prema zakonu sudije i rešiti šta će s njom biti. Njen slučaj je zvanično otvoren, postoje advokati sa obe strane – tužilaštva i njeni. U sudu se vodi uobičajen proces i u skladu sa njim će biti i odluka. Ne mogu nikako na to uticati “, rekao je vrhovni komandant.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106281125765927-vrhovni-komandant-vojske-u-mjanmaru-zapad-zeli-da-nam-unisti-drzavu/)

Sudija odbio zahtev advokata Aung San Su Ći


Sudija na ročištu svrgnutoj liderki Mjanmara Aung San Su Ći odbio je zahtev njenih advokata, rekao je njen odbrambeni tim.

Zahtev je podrazumevao da se diskvalifikuje svedočenje tužilaštva protiv nje zbog pobune. Sud je naveo da će dozvoliti da se to pitanje uputi Višem sudu i da će obustaviti svedočenje dok se ne donese presuda, preneo je AP.

Svrgnuti predsednik Vin Mint i bivši gradonačelnik Nejpjida Mjo Aung, njeni bliski politički saveznici, su saoptuženi.

Su Ći se sudi zbog ilegalnog posedovanja voki-tokija i kršenja propisa o koronavirusu tokom kampanje. Ona je suočena i sa ozbiljnijim optužbama za podstrekavanje i kršenje zakona o korupciji i tajnosti.

Njeni advokati optužbe odbacuju kao apsurdne.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=06&dd=29&nav_category=78&nav_id=1883168)

Vojska Mjanmara povukla poternice za 24 osobe: Među njima glumci, sportisti, lekari i nastavnici
Tanjug 30.06.2021.

Vojne vlasti u Mjanmaru potvrdile su da odustaju od procesuiranja 24 poznate ličnosti koje su bile na poternici zbog podstrekivanja na antivladine proteste.

Glumci, sportisti, uticajne osobe na društvenim mrežama, lekari i nastavnici, među stotinama su onih koje vlasti traže zbog suprotstavljanja hunti koja je 1. februara preuzela vlast od izabrane liderke Aung San Su Ći. Televizija Miavadai, koju kontroliše vojska, saopštila je da su optužbe protiv 24 osobe povučene jer je za njihovu umešanost utvrđeno da je "bila posledica spoljnih faktora", prenosi Rojters.

Prema nalozima za hapšenje, koje je vojska raspisala nakon puča, u Mjanmaru se traži skoro 2.000 ljudi, saopštila je aktivistička organizacija Asocijacija za pomoć političkim zatvorenicima. Prema istom izveštaju navodi se da je trenutno više od 5.200 ljudi u pritvoru.

Izvor: www.blic.rs

четвртак, 01.07.2021.

Продужен притвор америчком новинару

БАНКОК - Суд у Мјанмару одлучио је данас да задржи у истражном затвору америчког новинара Денија Фенстера, ;који је ухапшен у мају због подстрекавања за које је прописана казна до три године затвора.Фенстер, главни уредник главни уредник Фронтије Мјанмар, једног од водећих независних новинских сајтова у земљи, ухапшен је на међународном аеродрому у Јангону 24. маја док се спремао да се укрца на лет за Куала Лумпур у Малезији на путу за Детроит у САД, да обиђе породицу.

Фенстеров адвокат рекао је агенцији Асошиејтед прес да је његов 37-годишњи клијент здрав, али да је смршао, што се видело на данашњем саслушању у специјалном суду у ;јангонском затвору Инсеин, где је смештен. Тражио је да му супруга пошаље лекове и храну. Два званичника из амбасаде САД су такође присуствовала саслушању, рекао је адвокат. Следеће рочиште заказано је за 15. јул, али случај тада неће бити на реду, јер је на суду превише резервних предмета, рекао је он, јаваља АП, преноси Бета.

Фенстерово појављивање пред судом уследило је дан након што су власти започеле ослобађање око 2.300 затвореника који су оптужени због повезаности с протестима који су избили након што је војска свргнула изабрану владу Аунг Сан Су Ћи у фебруару. Нова војна власт је покушала да угуши независне медије одузимањем дозвола и хапшењем новинара. Многи демонстранти и новинари су пуштени из затвора. Већина је ухапшена због истих оптужби као и Фенстер. Будући да не постоји званичан списак поштених притвореника, а ослобађања се одвијају неколико дана, тачан број новинара који ће бити ослобођен није познат.

Према мјанмарском Удружењу за помоћ политичким затвореницима, 88 новинара је ухапшено од када је војска преузела власт, 49 је ослобођено од којих 14 јуче.

Izvor: www.politika.rs

Mjanmar oslobađa oko 700 zatvorenika
Tanjug 30.06.2021.

Vlasti Mijanmara pustiće 700 zatvorenika iz zatvora Insein u Jangonu, rekao je direktor zatvora Zav Zav za Rojters. On nije želeo da precizira ko će biti oslobođen.

Posle vojnog puča 1. februara hunta je uhapsila više od 5.000 ljudi koji su bili bliski svrgnutoj vladi premijerke Aung San Su Ći, saopštila je Asocijacija za pomoć političkih zatvorenicima. Ova grupa aktivista tvrdi i da je ubijeno 883 osoba, što vlasti negiraju.

Izvor: www.blic.rs

SAD uvode sankcije za pojedince i kompanije povezane sa huntom u Mijanmaru, na spisku 22 ljudi
Tanjug 02.07.2021.

Američko Ministarstvo finansija danas je uvelo sankcije za 22 osobe povezane sa vojnim režimom Mjanmara i upozorilo na visoku cenu, onoga što je nazvalo "suzbijanjem demokratije od strane vojske" i "kampanjom brutalnog nasilja prema sopstvenom narodu".

Ovaj potez je usledio nakon što je američko Ministarstvo trgovine danas drugom odlukom stavilo četiri kompanije na crnu listu zbog, njihove podrške hunti u Mjanmaru, prenosi Rojters. Tenzije u Mijanmaru traju od februarskog puča u kom je zbačena vlada Aung San Su Ći, a više od 880 ljudi je ubijeno u napadima hunte na protivnike puča, prema Asocijaciji za pomoć političkim zatvorenicima, što vojne vlasti negiraju.

Procenjuje se da je do sada i 230.000 ljudi raseljeno zbog borbi i nebezbednosti, saopštile su Ujedinjene nacije prošle nedelje.

Izvor: www.blic.rs

Mjanmarske bezbednosne snage ubile 25 protivnika hunte
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 4.07.2021.

Mjanmarske snage bezbednosti ubile su danas najmanje 25 protivnika vojne hunte, koji su se sa njima sukobili u gradu Depajin u centralnom delu zemlje.

Državna televizija navela je da su "naoružani teroristi" sačekali patrolu u zasedi i da su jednog od pripadnika bezbednosnih snaga ubili, a šestoricu ranili. U izveštaju se kaže da su se napadači povukli nakon što su bezbednosne snage uzvratile vatru.

Protesti i sukobi se u Mjanmaru dešavaju skoro svakodnevno otkako je vojna hunta 1. februara preuzela vlast. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je sredinom juna rezoluciju kojom se osuđuje vojni puč u Mjanmaru i poziva na zabranu slanja oružja u tu zemlju.

Izvor: www.b92.net

Protiv Aung San Su Ći podignute 4 nove optužnice!


Svrgnuta premijerka Mjanmara Aung San Su Ći suočava se sa četiri nove tužbe koje su podnete sudu u Mandaleju, drugom po veličini gradu u Mjanmaru, potvrđeno je danas iz njenog advokatskog tima.

Advokati premijerke Su Ći, koja je srušena u februarskom vojnom puču, nemaju dovoljno informacija o novim tužbama, ali znaju da je među njima i optužba za navodnu korupciju, prenosi Rojters.

Sudski postupak protiv svgnute premijerke Mjanmara vodi se u glavnom gradu Nejpjidou, ali su tužbe protiv nje podnete i sudu u Jangonu zbog navodnog kršenja zakona o državnoj tajni.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3727895/premijerki-mjanmara-svrgnutoj-u-pucu-se-ne-smesi-sloboda-protiv-aung-san-su-ci-podignute-4-nove-optuznice)

Vojna hunta u Mjanmaru optužena za zločine protiv čovečnosti
Tanjug 31. 07. 2021.

ORGANIZACIJA Hjuman rajts Voč (HRV) optužila je vojnu huntu u Mjanmaru za zločine protiv čovečnosti, dok su istovremeno manje grupe demonstranata u toj zemlji danas obeležile šest meseci od vojnog puča.

Grupe studenata su se u subotu vozile motociklom ulicama Madalaja, drugog po veličini grada u Mjanmaru, mašući crvenim i zelenim zastavama. Demonstrantranti odbacuju svaku mogućnost razgovora sa vojnom huntom o povratku civilnih vlasti na kormilo države, prenosi londonski dnevnik Gardijan.

Vojska Mjanmara izvršila je puč i preuzela vlast 1. februara od civilne vlade na čijem je čelu bila nobelovka za mir Aung San Suu Chi.

- Napadi i nasilje nad građanima predstavljaju zločine protiv čovečnosti za koje neko mora da odgovara - rekao je Bred Adams, direktor Hjuman rajts voča za Aziju.

Organizacija Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima tvrdi da je od puča uhapšeno najmanje 6.990 ljudi i da je ubijeno 939 ljudi.

Izvor: www.novosti.rs

SAD: Uhapšeni zbog pripreme napada na UN ambasadora Mjanmara
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 7.08.2021.

Dvojica državljana Mjanmara uhapšeni su u SAD zbog navodne zavere da ubiju ili povrede ambasadora UN u Mjanmaru.

Američko tužilaštvo u Njujorku saopštilo je da su Pio Hein Htut i Ie Hein Zav planirali da angažuju napadače kako bi prisilili ambasadora Kjav Moe Tuna da se povuče, prenosi BBC. Navodi se da su ova dvojica planirali da ozbiljno povrede ili ubiju ambasadora Mjanmara u Ujedinjenim nacijama u ciljanom napadu na stranog zvaničnika koji je trebao da dogodi na američkoj teritoriji, a očekuje se da će se navodni zaverenici pojaviti u petak na sudu u Njujorku.

Ambasador Tun je glasni kritičar vojnih vlasti Mjanmara, koji su državnim udarom 1. februara preuzeli vlast, a iako ga je hunta smenila, on i dalje predstavlja civilnu vladu zemlje u UN. Stotine ljudi, uključujućii i decu, ubijeno je u masovnim uličnim protestima koji su izbili nakon puča, a među onima koje su uhapsile vojne vlasti su i izabrana premijerka Aung San Ći i članovi njene stranke Nacionalna liga za demokratiju (NLD).

Izvor: www.b92.net

Pet osoba skočilo sa zgrade u Mjanmaru da pobegnu policiji, troje poginulo
SVET Autor: Beta 11. avg. 2021

Najmanje troje ljudi je stradalo kada je pet osoba skočilo sa zgrade u Mjanmaru kako bi pobegli od policijske racije, saopštila je tamošnja Vlada.

Policija je u toku noći bila u raciji u jednoj stanbenoj zgradi u Jangonu, a četiri muškarca i jedna žena su skočili kako ne bi bili uhapšeni. Troje je stradalo, a ostali su zadobili teške telesne povrede opasne po život. U drugom saopštenju, vlasti su saopštile da je u incidentu učestvovalo osam osoba, te da je nekoliko njih ipak uhapšeno.

Policija je izvrela raciju nakon prijave da pomenute osobe imaju eksplozivne naprave u stanu. Tokom racije su zaplenjene petarde, barut i ručno pravljene bombe. Dan ranije u Jangonu su odjeknule četiri eksplozije, ali je njihovo poreklo ostalo nerazjašnjeno. Nejasno je i da li je racija povezana sa tim eksplozijama.

Izvor: www.n1info.com

Ubijeno više od 1.000 ljudi u Mjanmaru
IZVOR: TANJUG SREDA, 18.08.2021.

Bangkok -- Snage bezbednosti u Mjanmaru ubile su više od 1.000 ljudi otkako je vojna hunta preuzela vlast od civilne vlade Aung San Su Chi.

Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP), koje prati hapšenja i smrti u Mjanmaru koje su vezani za proteste saopštilo je da su potvrđena još dva smrtna slučaja čime ukupan broj iznosi 1.001, javlja AP. Od svrgavanja civilne vlade Aung San Su Chi bilo je dosta protesta protiv vojne hunte. Žrtve, takođe, rastu među vojskom i policijom kako raste oružani otpor u urbanim i ruralnim područjima. Generalni sekretar AAPP-a Teik Naing rekao je da su većina ubijenih antiratni aktivisti.

Veliki broj njih je ubijen ili je nakon hapšenja umro u centrima za ispitivanje i zatvorima, rekao je Naing. Vođa vojne hunte Min Aung Hlaing koji je preuzeo vlast od Su Chi, rekao je da je krajem maja ubijeno oko 300 ljudi.

Izvor: www.b92.net

Pokreće se odbrambeni rat u Mjanmaru: Svrgnuti političari pozvali na otpor vojnoj hunti
Tanjug 07.09.2021.

Protivnici vojnih vlasti u Mjanmaru pozvali su danas na oružanu pobunu protiv hunte, u strategiji koja uključuje akcije naoružanih milicija i snaga etničkih manjina.

Vršilac dužnosti premijera takozvane "vlade nacionalnog jedinstva" Duva Laši La, saoštio je da je ta "vlada u senci", sastavljena od poslanika i političara koji su svrgnuti u februarskom puču, proglasila vanredno stanje, prenosi Rojters. On je poručio da pokreće "odbrambeni rat" i pozvao na "otpor vladavini vojnih terorista Min Aung Hlainga u svakom kutku zemlje" kao i da administracija imenovana od vojske odmah napusti položaje.

U svom planu u 14 tačaka, mjanmarska vlada u senci je apelovala na pripadnike snaga bezbednosti da im se pridruže, kao i da etničke snage u pograničnim područjima napadnu vojsku.

Vojska Mjanmara srušila je 1. februara izabranu vladu Aung San Su Ći, što je izazvalo talas protesta prodemokratskih pristalica, a neki protivnici vojne vlasti osnovali su oružane grupe, pod zastavom Narodnih odbrambenih snaga, i sklopili savez sa nekim etničkim milicijama koje vojsku Mjanmara dugo smatraju svojim neprijateljem. Vojni vladar Mjanmara Min Aung Hlaing prošlog je mjeseca preuzeo funkciju premijera u novoformiranoj privremenoj vladi i obećao održavanje novih izbora do 2023.,a hunta je označila Vladu nacionalnog jedinstva i Narodne odbrambene snage kao terorističke grupe.

Asocijacija država jugoistočne Azije (ASEAN) predvodi diplomatske napore da se okonča nasilje u Mjanmaru i otvori dijalog između vojnih vlasti i njihovih protivnika.

Izvor: www.blic.rs

Vojne vlasti oslobodile budističkog monaha Viratua
IZVOR: TANJUG UTORAK, 7.09.2021.

Nejpjido -- Vojne vlasti Mjanmara oslobodile su iz zatvora nacionalističkog budističkog monaha Ašina Viratua, nakon što su odbacile optužbe za pobunu.

Vojni portparol Zav Min Tun rekao je juče da je slučaj protiv monaha Viratua odbačen.

"Regionalna vlada zatvorila je slučaj protiv budističkog monaha i on je slobodan, ali je morao da bude hospitalizovan u vojnoj bolnici", rekao je Zav Min Tun, prenosi agencija Rojters.

Ovaj budistički monah je poznat po svojim ispadima protiv manjinskih muslimana, posebno protiv zajednice Rohindža, a takođe je kritikovao civilnu vladu Su Ći i podržavao vojsku Mjanmara koja ju je svrgnula pučem u februaru. Monah se predao policiji prošlog novembra, nakon više od godinu dana od bekstva od optužbi, za koje je predviđena zatvorska kazna do tri godine za dela koja izazivaju "mržnju ili nepoštovanje", ili izazivaju negodovanje prema vladi.

Viratu je najistaknutiji od nacionalističkih monaha koji je poslednjih decenija dobijao na sve većem političkom značaju u Mjanmaru. Kontroverzni monah je takođe u jednom trenutku bio zabranjen od strane najvišeg verskog autoriteta, zbog govora mržnje.

Izvor: www.b92.net

Aung San Su Ći nije mogla da prisustvuje suđenju


Svrgnuta mjanmarska premijerka Aung San Su Ći nije mogla da prisustvuje zakazanom sudskom ročištu iz zdravstvenih razloga, rekla je danas članica njenog pravnog tima Min Min Su.

Su Ći je imala vrtoglavicu koja je bila uzrokovana mučninom.

Min Min Su rekla je za Rojters da 76-godišnja Su Ći, koja je zadržana u kućnom pritvoru od vojnog puča 1. februara, nije imala korona virus, ali joj je pozlilo zato što dugo nije putovala vozilom.

Bivša liderka Su Ći optužena je za desetak različitih krivičnih dela.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/mjanmar-aung-san-su-ci-nije-mogla-da-prisustvuje-sudenju/wp4hrx8)

Aung San Su Ći se pojavila na suđenju
Tanjug 14.09.2021.

Svrgnuta mjanmarska premijerka Aung San Su Ći pojavila se danas na sudu dan nakon što je objavljeno da nije mogla da dođe na suđenje, jer se ne oseća dobro.

Su Ćhi je izgledala je odmorno, ali je izjavila da i dalje ima "manju vrtoglavicu", rekao je njen advokat, prenosi Rojters.

Zdravlje 76-godišnje legalno izabrane premijerke Aung San Su Ći koja je svrgnuta u vojnom puču i državnom udaru u februaru, pomno se prati u Mjanmaru gde je provela mnogo godina u pritvoru zbog osporavanja vojnih režima. Od svrgavanja Su Ći u vojnom puču 1. februara, sudi joj se po više tačaka optužnice.

- Činilo se da se da je Aung San Su Ći oseća bolje, ali ona je rekla da joj se još uvek vrti u glavi - rekao je glavni advokat svgnute premijerke Kin Maung Zav.

Bivša premijerka i dobitnica Nobelove nagrade za mir tereti se za niz dela uključujući kršenje protokola o korona virusu, ilegalno posedovanje dvosmernih radio aparata, primanje mita u gotovini i u zlatu, podsticanje na izazivanje javnih nemira i kršenje Zakona o službenoj tajni, ali njeni advokati su odbacili sve optužbe.

Izvor: www.blic.rs

Jezivo u Mjanmaru: U sukobu hunte i pobunjenika ubijen sveštenik, zapaljene kuće
Tanjug 22.09.2021.

Većina stanovnika jednog grada u Mjanmaru blizu indijske granice pobeglo je nakon što su njihovi domovi zapaljeni i ubijen lokalni sveštenik u borbama između milicije koja se protivi vojnoj vlasti i snaga hunte.

Prema vođi ove lokalne zajednice, većina od oko 10.000 ljudi koji žive u Tantlangu u državi Čin, je otišla da potraži sklonište u okolnim područjima, uključujući i susednu Indiju. Tokom borbi između snaga milicije i vojske prošlog vikenda, zapaljeno je oko 20 kuća, a na fotografijama objavljenim na društvenim medijima vide se zgrade zahvaćene plamenom.

Prema izveštajima portala “"Mjanmar nau”" vojnici su ubili hrišćanskog sveštenika koji je pokušavao da ugasi požar, iako su državni mediji negirali ove navode. Novine pod kontrolom hunte " Global nju lajt of Mjanmar”" saopštile su da se smrt sveštenika istražuje i da su vojnici upali u zasedu od oko 100 "terorista" i da su obe strane razmenile vatru. Odbrambene snage u državi Čin , milicija koja je suprotstavlljena vojsci, u saopštenju je navela da je ubijeno 30 vojnika.

"Ubistvo baptističkog sveštenika i bombardovanje kuća u Tantlangu, država Čin, najnoviji su primeri torture koju svakodnevno doživljava narod Mjanmara od snaga hunte“ poručio je specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Mjanmaru Tom Endruz na Tviteru.

U nekim delovima Mjanmara, poput države Čin, došlo je do porasta krvoprolića nakon što je Vlada nacionalnog jedinstva, u kojoj su protivnici vojne hunte, proglasila ustanak 7. septembra i pozvala novu miliciju, poznatu kao Narodne odbrambene snage (PDF), da napadaju jedinice vojske. Mjanmar je u nemirima otkako je 1. februara u puču srušena civilna vlada, predvođena državnom savetnicom Aung San Su Ći, što je izazvalo nezadvoljstvo širom zemlje, štrajkove, proteste i smrtonosno nasilje u sukobima snaga vladajuće hunte i njenih protivnika.

Izvor: www.blic.rs

Zvaničnik Mjanmara branio odluku o zadržavanju u pritvoru američkog novinara
SVET Autor: Beta/AP 30. sep. 2021

Privremena vlada Mjanmara koju je formirala vojna hunta branila je odluku o pritvoru američkog novinara gde je već četiri meseca, ne navodeći detalje optužnice.

Portparol vojske general-major Zav Min Tun nije detaljno odgovorio na konferenciji za novinare na pitanje o Deniju Fensteru, koji čeka suđenje po optužbi za podstrekivanje. Fenster (37) je glavni urednik Frontije Mjanmar, jednog od vodećih nezavisnih novinskih sajtova u zemlji. Optužen za podstrekivanje, što se često koristi protiv disidenata i novinara, čime se kriminalizuje „svaki pokušaj izazivanja straha i širenja dezinformacija“, delo za koje bi mogao da bude osudjen na kaznu zatvora do tri godine. U optužnici se ne navodi tačno za šta je on optužen.

Upitan o razlozima hapšenja, Zav Min Tun je odgovorio: „Što se tiče novinara, ako rade samo novinarski posao, nema razloga da se hapse. Deni Fenster je učinio više od onoga što radi novinar“. Rekao je da ne može da da više informacija, osim da je Fenster zadržan u pritvoru jer je optužen. Fensterov advokat i kolege negirali su da je učinio bilo kakav prekršaj.

Fenster je jedan od stotinak novinara koji su uhapšeni nakon što je vojska svrgnula izabranu vladu Aung San Su Ći u februaru. Više od polovine je od tada oslobođeno, ali sloboda govora i dalje je strogo ograničena, pri čemu su nezavisni mediji primorani da rade ilegalno ili izvan zemlje. Zav Min Tun demantovao je Fensterovu izjavu koju je dao sredinom jula da veruje da je zaražen kovidom-19 i da mu nisu dati lekovi koje je tražio. Vlasti u zatvoru Insein u Jangonu takođe su demantovale da je zaražen. Fenster je 20. septembra rekao svom advokatu da nije primio vakcinu protiv kovida-19. Zav Min Tun je rekao da je američki novinar zdrav.

„Vakcina protiv kovida-19 se daje svima u zatvorima. Na njemu je da odluči da li će se vakcinisati ili ne“, rekao je.

Advokat Tan Zau Aung rekao je da je Fenster delovao demoralisano kada je razgovarao s njim na video konferenciji tokom sudskog ročišta 20. septembra. Ročišta se vode putem videa na gradskom sudu umesto u posebnoj sudnici zbog koronavirusa.

„Kosa mu je porasla. Delovao je razočarano i frustriranim tonom mi je rekao da nema šta da kaže. Pitao sam ga da li su ga zatvorske vlasti vakcinisale, rekao je da nisu. Negove reči su pokazale da se ne oseća dobro. Ništa nije tražio“, rekao je advokat.

Fenster je uhapšen na međunarodnom aerodromu u Janginu 24. maja dok je pokušavao da se ukrca na let za Detroit u SAD da vidi svoju porodicu, koja sada vodi kampanju za njegovo oslobađanje. Američka vlada i međunarodne medijske organizacije zatražile su oslobađanje Fenstera i drugih novinara.

Izvor: www.n1info.com

"Vojska me primoravala da podnesem ostavku"


Svrgnuti predsednik Mjanmara Vin Mjint svedočio je danas da ga je vojska primoravala da se odrekne vlasti pre vojnog puča 1. februara.

Kazao je da mu je pretila da bi mogao da ima ozbiljne probleme ukoliko odbije, izjavio je njegov advokat.

Svedočenje Vina Mjinta, prvo javno obraćanje otkako je svrgnut s vlasti, suprotno je tvrdnjama vojske da se nije dogodio vojni puč i da je prenos vlasti na vojne generale urađen zakonski, preneo je Rojters. Vin Mjint je svedočio pored Aung San Su Chi, premijerke Mjanmara koja je bila na toj funkciji pre puča.

Oni su svedocili danas pred sudom po nekoliko tačaka optužbi, koje su proizašle iz pisama na kojima su u potpisu bila njihova imena, a poslata su stranim ambasadima s apelom da ne priznaju huntu.

Mjint, koji je bio šef države, rekao je sudu u glavnom gradu Nejpjido da mu je visoki vojni zvaničnik prišao 1. februara i rekao da podnese ostavku i da je obrazloži lošim zdravstvenim stanjem.

"Predsednik je odbio njihov zahtev rekavši da je u dobrom zdravstvenom stanju. Vojska ga je upozorila da bi odbijanje da podnese ostavku moglo da mu napravi mnogo problema, ali im je predsednik rekao da bi radije umro nego pristao na njihove zahteve", rekao je advokat odbrane.

Portparol vojne vlasti Mjanmara nije odgovorio na zahteve za komentar.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=12&nav_category=78&nav_id=1935624)

Mjanmar će osloboditi uhapšene antivladine demonstrante


Mjanmar će osloboditi više od 5.636 ljudi koji sun uhapšeni zbog učešća u protestima protiv vojske koja je preuzela vlast.

Amnestija će uslediti iz humanitarnih razloga, piše Rojters.

Šef mjanmarske hunte rekao je danas da je vojna hunta posvećena miru i demokratiji i da bi Asocijacija zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) trebalo da razmotri provokacije i nasilje koje sprovode njeni protivnici.

Min Aunh Hlang, koja je predvodila prevrat 1. februara, koji je Mjanmar doveo do smrtonosnog haosa, nije spomenula odluku ASEAN-a da isključi Majnmar iz predstojećeg samita, ali je sugerisala da nezakonita Vlada nacionalnog jedinstva (NUG) i naoružane etničke grupe pokušavaju da sabotiraju mirovni proces koji predvodi ASEAN.

"Više nasilja se događa zbog provokacija terorističkih grupa. Niko ne brine o njihovoj snazi, i samo se traži da mi rešimo problem. ASEAN bi trebalo da poradi na tome", rekla je ona.

NUD, široka alijansa grupa nedavno je objavila nacionalnu pobunu protiv vojne vlasti.

Vlada u senci pozdravila je danas ASEAN-ovo isključenje vođe hunte, i rekla da bi NUG trebalo da bude legitimni predstavnik.

Brunej, trenutni predsedavajući ASEAN-a, izdao je saopštenje u kojem se navodi nedostatak napretka Mjanmara u planu puta na koji je hunta pristala sa ASEAN-om u aprilu.

Govornik vojne vlade je ASEAN-ovu odluku okrivio kao "stranu intervenciju".


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=18&nav_category=78&nav_id=1938186)

https://youtu.be/hmodkXj8UNE

Vojna vlast Mjanmara osudila izveštaj UN


Vojna vlast Mjanmara osudila je danas najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija (UN) o ljudskim pravima u toj zemlji, ocenivši da podstiče na nasilje.

U Mjanmaru vlada haos od februara, kada je vojska državnim udarom preuzela vlast.

Od tada je više od 1.100 ljudi poginulo usled represije vlasti nad demonstrantima koji joj se suprotstavljaju.

Izvestilac UN za ljudska prava u Mjanmaru Tom Endrjuz (Tom Andrews) rekao je u petak pred Generalnom skupštinom UN da strahuje od pogoršanja situacije i optužio vojnu huntu za "gomilanje desetina hiljada vojnika i teškog naoružanja" na severu zemlje.

Vojna hunta je danas odbacile te optužbe, optuživši Ujedinjene nacije da koriste ljudska prava kao "političko sredstvo za mešanje u unutrašnja pitanja" Mjanmara.

"Navodi UN mogu da stvore samo dodatne podele u zemlji i podstiču na nasilje unutar nje", navele su vojne vlasti Mjanmara.

Nepunih devet meseci od preuzimanja vlasti, mjanmarski generali i dalje ne uspevaju da stave pod kontrolu opoziciju, čiji se pripadnci redovno sukobljavaju sa vojskom.

Hunta je danas navela da je od početka nemira u februaru nestalo više od 70 vojnika i 93 policajca. Analitičari veruju da vojna vlast minimizira sopstvene gubitke.

Vojna vlast je pod sve većim pritiskom medjunarodne zajednice da započne dijalog sa protivnicima.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=24&nav_category=78&nav_id=1976055)

https://youtu.be/E0wFqhzLgpo

https://youtu.be/xmZ4i4EZW5c


https://youtu.be/p2nEx-fASXs

Blizak saradnik premijerke osuđen na 20 godina zatvora
Tanjug 29.10.2021.

Sud u Mjanmaru osudio je danas Vina Hteina (79), bliskog saradnika svrgnute premijerke Aung San Su Ći (76), na 20 godina zatvora, javili su lokalni mediji.

Veruje se da je ovo prva presuda koja je doneta protiv visokih članova bivše vladajuće Nacionalne lige za demokratiju, otkako je vojska izvela vojni puč 1. februara i svrgnula vladu. Presudu o zatvorskoj kazni Vinu potvrdio je vojni portparol, prenela je agencija Kjodo. Vin je uhapšen u njegovom domu u Jangonu 4. februara, tri dana nakon državnog udara. Presuda o pobuni je doneta na osnovu njegovih komentara protiv vojske na društvenim mrežama, dodaje Kjodo. Premijerka Su Chi je takođe na suđenju, a protiv nje je podignuto nekoliko optužnica, uključujući i onu za korupciju i odavanje državnih tajni.

Izvor: www.blic.rs

Ujedinjene nacije: Vojska Mjanmara počinila zločin protiv čovečnosti
Tanjug 06.11.2021.

Šef nezavisnog odbora UN za istraživanje zločina počinjenih na Mjanmaru, izjavio je da preliminarni dokazi prikupljeni otkako je vojska preuzela vlast 1. februara pokazuju široko rasprostranjen i sistematski napad na civile, "što je zločin protiv čovečnosti".

Nikolas Kumđijan je izjavio na konferenciji za novinare akreditovane u UN da je Nezavisni istražni mehanizam za Mjanmar, na čijem je čelu, primio više od 200.000 dojava od kada je vojska preuzela vlast i prikupio oko 1,5 miliona dokaza koji se analiziraju, "kako bi jednog dana oni koji su najodgovorniji za teški međunarodni zločini na Mjanmaru bili pozvani na odgovornost", prenosi Rojters.

On je predočio da su, po svemu sudeći, zločini nad civilima široko rasprostranjeni i sistematski i potvrdio da su istražitelji uočili obrasce nasilja - prvo odmereni odgovor snaga bezbednosti na demonstracije u prvih šest nedelja nakon vojnog preuzimanja, nakon čega je usledio "porast nasilja i primena mnogo nasilnijih metoda za suzbijanje demonstranata".

- Ovo se dešavalo u isto vreme, a na različitim mestima, što nas navodi na zaključak da je to bio deo politike (vojne hunte). Takođe, videli smo da su određene grupe bile mete, posebno za hapšenja i pritvore za koje se čini da nisu bili u skladu sa zakonom. Tu naravno ubrajamo i novinare, medicinske radnike i političke protivnike - rekao je Kumđijan.

Izvor: www.blic.rs

Američki novinar osuđen na 11 godina zatvora u Mjanmaru


Vojni sud u Mjanmaru osudio je američkog novinara Denija Fenstera na 11 godina zatvora, saopštili su njegovi advokat i poslodavac.

Tridesetsedmogodišnji Deni Fenster, odgovorni urednik onlajn magazina Frontijer Mjanmar, proglašen je krivim zbog navodnog podsticanja i kršenja zakona o imigraciji i zakona o nezakonitom udruživanju, objavio je njegov magazin, opisujući izrečenu kaznu kao "najstrožu moguće po zakonu".

Nove, ozbiljnije optužbe za pobunu i kršenje terorističkog zakona dodate su ranije ove nedelje, a svaka je kažnjiva maksimalno sa po 20 godina zatvora.

"Apsolutno nema osnova da se Fenster osudi po ovim optužbama. Svi u Frontijeru su razočarani i ozlojeđeni zbog ove odluke. Želimo samo da vidimo Denija oslobođenog što pre, da može da se vrati kući svojoj porodici", rekao je Tomas Kin, glavni urednik magazina Frontijer Mjanmar.

Presudu je potvrdio za britansku novinsku agenciju njegov advokat Tan Zo Aung, koji nije dao više detalja.

Deni Fenster je uhapšen u maju dok je pokušavao da napusti zemlju i od tada je bio u pritvoru u zatvoru u gradu Jangonu.

SAD su zahtevale Fensterovo oslobađanje, a Ambasada Sjedinujenih Država u Mjanmaru nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=12&nav_category=78&nav_id=2055448)

Američki novinar pušten iz zatvora u Mjanmaru
SVET Autor: CNN, Beta/AFP 15. nov. 2021

Američki novinar Deni Fenster pušten je iz zatvora u Mjanmaru.

CNN je objavio vest pozivajući se na vojsku Mjanmara i bivšeg guvernera Novog Meksika Bila Ričardsona, koji je bio u privatnoj humanitarnoj poseti toj zemlji. Fenster je pre tri dana osuđen na 11 godina zatvora zbog podsticanja na nasilje i pobunu, kao i kršenja imigracionih zakona, ali i Zakona o terorizmu. Fenster je uhapšen u maju, kada je pokušao da napusti Mjanmar i od tada se nalazi u zatvoru „Insejn“ u Jangonu. On je trebalo u utorak da izađe pred sud po drugim optužbama, za terorizam i pobunu, za šta mu je pretio doživotni zatvor.

Prema UN najmanje 126 novinara i medijskih zvanišnika i izdavača privedeni su u Mjamnaru od kada je vojska preuzela vlast a 47 je još pritvoru mada nije protiv svih još podignuta optužnica.

Blinken pozdravio oslobađanje novinara

Šef američke diplomatije Entoni Blinken pozdravio je oslobađanje Denija Fenstera. Rekao je da je novinar bio „nepravedno držan u zatvoru gotovo šest meseci“ posle državnog udara u februaru kada je svrgnuta civilna vlada.

„Srećni smo što će Deni uskoro biti sa svojom porodicom i nastavljamo da pozivamo na oslobađanje drugih koji su i dalje nepravedno zatvoreni u Mjanmaru“, rekao je Blinken u saopštenju.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/Hj6yTDVGVEg

Vojna hunta priprema nove optužbe protiv Su Ći
Tanjug 16.11.2021.

Pripremajući nove optužbe protiv svrgnute premijerke Mjanmara Aung San Su Ći nakon što je sudija odredio datum za izricanje prve presude protiv nje, vojne vlasti Mjanmara danas su potvrdile da će ona biti krivično procesuirana i zbog izborne prevare i zloupotrebe položaja.

Dobitnica Nobelove nagrade za mir Su Ći jedna je od 16 osoba, uglavnom bivših izbornih komesara, optuženih za umešanost u "izborne procese, izborne prevare i nezakonite radnje" od kojih su neke uključivale i pretnje lokalnim zvaničnicima, navodi se u današnjem saopštenju hunte koje su preneli državni mediji, prenosi Rojters.

Su Ći, koja je uhapšena samo nekoliko sati pre vojnog udara izvedenog 1. februara, suočava se sa 11 krivičnih tužbi u koje spadaju i one za korupciju i kršenje zakona o službenoj tajni, sa zaprećenom maksimalnom kaznom od preko 100 godina zatvora. Ona se danas pojavila na sudskom pretresu u glavnom gradu Najpitou, tokom kojeg je određeno da će 30. novembra biti doneta prva presuda po optužbi za podstrekavanje, navodi izvor Rojtersa dobro upućen u postupak.

U tom slučaju se Su Ći i svrgnuti predsednik Vin Mjint optužuju za umešanost u distribuiranje nepotpisanog pisma u danima nakon puča, u kojem navodno pozivaju strane zemlje da ne priznaju huntu, ali oni poriču umešanost i podsećaju da su u to vreme držani u izolaciji. Suđenja se odvijaju iza zatvorenih vrata, a advokati optuženih Su Chi i Vin Mjint koji su ranije bili jedini izvor informacija o postupku, trenutno su pod naredbom o zabrani odavanja informacija.

Izvor: www.blic.rs

Odloženo izricanje presude svrgnutoj liderki Mjanmara
SVET Autor: Beta/AFP 30. nov. 2021

Sud pod kontrolom vojne hunte u Mjanmaru odložio je izricanje presude na suđenju za podsticanje javnih nemira protiv bivše liderke Aung San Su Ći, javila je agencija Frans pres, pozivajući se na izvore bliske pravosuđu.

Datum izricanja presude je odložen za 6. decembar, naveo je izvor.

Aung San Su Ći (76), koju je uhapsila vojska kada je 1. februara izvela puč, nalazi se u kućnom pritvoru. Ona je optužena za korupciju, pobunu i izbornu prevaru. U slučaju da je osude za podsticanje javnih nemira, preti joj kazna od tri godine zatvora.

Izvor: www.n1info.com

Drama u Mjanmaru: Najmanje petoro ubijeno, 15 uhapšenih
Tanjug 05.12.2021.

Pet demonstranata je ubijeno, a najmanje 15 uhapšeno nakon što je vozilo snaga bezbednosti Mjanmara u gradu Jangonu, uletelo jutros u masu ljudi koja je protestvovala, javlja lokalni novinski portal "Myanmar Now".

Svedoci koji su bili na mestu događaja, rekli su za Rojters da je desetine osoba povređeno. Fotografije i snimci, koji su se pojavili na društvenim mrežama, pokazuju vozilo koje se "zabilo" u demonstrante i tela koja leže na putu.

https://twitter.com/NyiNyi56062300/status/1467381668616957952

Automobil u kojem su bili vojnici uleteo je u masu demonstranata otpozadi, kako su navela dva svedoka, nakon čega je nastavio da prati ostale učesnike protesta, koje su hapsili i tukli. Neki od demonstranata imaju ozbiljne povrede, s ranama na glavi i bez svesti, naveli su očevici. Zvaničnik vladajuće hunte nije komentarisao nemili incident, navodi Rojters.

Antivojni protesti nastavljaju se uprkos ubistvu više od 1.300 ljudi od puča 1. februara. Protesti u Mjanmaru označavaju suprotstavljanje rušenju izabrane vlade koju je vodila Aung San Su Ći i povratku vojne vladavine.

Izvor. www.blic.rs

Nobelovka osuđena na zatvor, a preti joj i doživotni zatvor


Zbačena liderka Mjanmara Aung San Su Ći osuđena je na četiri godine zatvora, što je, kako ocenjuje BBC, prva u nizu presuda kojima bi mogla da bude osuđena na doživotni zatvor.

Proglašena je krivom po optužbama za podsticanje na neslaganje i kršenje pravila o kovidu u skladu sa zakonom o prirodnim katastrofama.

Su Ći, inače dobitnica Nobelove nagrade za mir, suočava se sa ukupno 11 optužbi, koje je sve negirala.

Ona je u kućnom pritvoru od februara kada je vojska izvela državni udar, srušivši njenu izabranu civilnu vladu i zatvarajući brojne lidere.

Vin Mint, bivši predsednik Mjanmara i saveznik Su Ći iz Nacionalne lige za demokratiju (NLD), takođe je osuđen na četiri godine zatvora pod istim optužbama.

Su Ći (76) je optužena za niz optužbi, uključujući više tačaka za korupciju i kršenje zakona o službenoj tajni.

Portparol novoformirane Vlade nacionalnog jedinstva, grupe koju čine prodemokratske ličnosti i protivnici puča, ranije je rekao za BBC da se Su Ći ne oseća dobro i da joj vojni generali spremaju 104 godine zatvora u zatvoru, želeći tako da ona umre u zatvoru.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/prva-presuda-za-su-ci-nobelovka-osudena-na-zatvor-a-preti-joj-i-dozivotna/9e6k4be)

https://youtu.be/yBrWFN2WfFU

https://youtu.be/dmQqqgF8J9o

Vojska izvršila masovna ubistva


Mjanmarska vojska izvršila je niz masovnih ubistva civila u julu.

Kako tvrdi Bi-Bi-Si, ubijeno je najmanje 40 muškaraca.

Očevici i preživeli su rekli da su vojnici, od kojih su neki imali 17 godina, priveli seljane pre nego što su ih odvodili i ubijali. Video snimci i fotografije sa mesta incidenata pokazuju da je većina ubijenih prvo mučena, a onda zakopana u plitke grobove. Ubistva su se dogodila u julu, u četiri odvojena incidenta u Kaniju, uporištu opozicije u okrugu Sagaing u centralnom Mjanmaru.

Vojska je naišla na otpor civila otkako je osvojila vlast u februarskom puču, kada je svrgnuta vlada premijerke Aung San Su Ći.Bi-Bi-Si navodi da je razgovarao sa 11 očevidaca u Kaniju i uporedio njihova svedočenja sa video snimcima i fotografijama koje je sakupio "mjanmarski svedok", član britanske NVO koji istražuje kršenja ljudskih prava u toj zemlji. Najveći broj ubistava dogodio se u selu Jin, gde je najmanje 14 muškaraca mučeno ili pretučeno nasmrt, a njihova tela su bačena u jarak.

Očevidac iz Jina je rekao za Bi-Bi-Si da su muškarci vezani konopcima i tučeni, pre nego što su ubijeni.

"Nismo mogli da gledamo, pa smo spustili glave dole, plakali", rekla je jedna žena, čiji su brat, bratanac i zet ubijeni.

Ona je dodala da su žene molile vojsku da ne rade to, ali da ih nisu slušali.

"Pitali su žene: 'Da li su vaši muževi među vezanima? Ako jesu, pozdravite se, poslednji put'. Potom su kamenovani, udarani kundacima i mučeni ceo dan. Neki vojnici su izgledali mlado, možda su imali oko 17 ili 18 godina, ali neki su bili baš stari. Bila je i žena sa njima", kazala je jedna od preživelih iz sela.

Bi-Bi-Si je za ove optužbe pitao portparola vojske i zamenika ministra za informacije, generala Zo Min Tuna, koji nije negirao da su vojnici izvršili masovna ubistva.

"Moguće je da se desilo. Kada nas tretiraju kao neprijatelje, imamo pravo da se branimo", odgovorio je general.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=12&dd=20&nav_category=78&nav_id=2075995)

Среда, 22.12.2021.

Око 4.200 цивила због сукоба пребегло из Мјанмара у Тајланд

Око 4.200 цивила расељено је у Мјанмару током прошле недеље због сукоба мјанмарске војске и герила.

Сељаци су побегли преко границе у суседни Тајланд, саопштио је тамошњи војни званичник. Само у петак у Тајланд је отишло око 2.500 људи са територије коју контролише етничка мањина Карен, преноси Бета. Слично се на тој територији догодило и у априлу када је војска Мјанмара бомбардовала ту област. Када се тако нешто догоди људима је обично дозвољено да пар дана остану у Тајланду и онда их врате. Карен је једна од неколико мањина које се деценијама боре за аутономију од централне мјанмарске владе.

Сукоби су учестали након што је војна хунта у фебруару пучом преузела власт у тој земљи. Из Министарства одбране Тајланда саопштено је да је од 16. до 21. децембра реку Моеи према Тајланду прешло 4.216 особа, њих 861 се вратила док је 3.355 људи и даље у склоништу у близини границе. Река Моеи је природна граница између Тајланда и Мјанмара.

Izvor: www.politika.rs

U Mjanmaru raseljen veliki broj ljudi


Vojska Mjanmara izvela je više vazdušnih napada na područje pod kontrolom pobunjenika u blizini granice sa Tajlandom, javlja agencija Rojters.

Reč je o poslednjoj eskalaciji nasilja zbog koje je više stotina ljudi prebeglo na Tajland, prenosi agencija Rojters.

Pobunjenička grupa Karenska nacionalna unija (KNU) je saopštila da je vojska izvela najmanje dva vazdušna napada i ispalila nekoliko artiljerijskih metaka na područje pod njihovom kontrolom u blizini granice sa Tajlandom i Mjanmarom u četvrtak uveče u 23.00 časova po lokalnom vremenu.

Izveštač Rojtersa u Mae Sotu, tajlandskom pograničnom gradu udaljenom oko 15 km od mesta gde su se navodno dogodili vazdušni napadi, čuo je nekoliko eksplozija u četvrtak uveče.

Mjanmar je u previranju otkako je 1. februara vojska zbacila civilnu vladu koju je predvodila nobelovka Aung San Su Chi, što je izazvalo proteste i sporadične sukobe između vojske i policije koja je protiv hunte.

Nove borbe između vojske Mjanmara i KNU izbile su prošle nedelje, a više od 4.200 ljudi prešlo je na teritoriju Tajlanda od početka nasilja, saopštilo je tajlandsko ministarstvo spoljnih poslova.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1069345/mjanmar-raseljenost-ljudi-vazdusni-napadi-vojska)

Masakr u Mjanmaru, nisu pošteđena ni deca; vojska negira zločin
IZVOR: INDEX.HR SUBOTA, 25.12.2021.

Više od 30 ljudi, među njima žena i dece, ubijeno je i tela su im spaljena u ratom zahvaćenoj državi Kajahu u Mjanmaru.

Ovo su rekli lokalni stanovnici, a potvrdili su medijski izveštaji i lokalna udruženja za zaštitu ljudskih prava. Grupa za ljudska prava Kareni saopštila je da su u subotu u blizini sela Mo So u gradu Hpruso pronašli spaljena tela interno raseljenih osoba, uključujući starce, žene i djecu, koje je ubila mjanmarska vojska, preneo je Index.hr.

"Oštro osuđujemo nehumano i brutalno ubijanje", napisala je grupa u objavi na Fejsbuku. Mjanmarska vojska saopštila je da je u tom selu ubila neodređeni broj "naoružanih terorista" iz opozicionih oružanih snaga, javili su državni mediji.

"Bili su u sedam vozila i nisu se zaustavili zbog vojske", rekli su.

Fotografije koje je objavila grupa za ljudska prava i lokalni mediji pokazuju ugljenisane ostatke tela na spaljenim kamionima. Snage nacionalne obrane Kareni rekle su da žrtve nisu iz njihovih redova, nego civili koji su tražili utočište od sukoba.

CLICK (https://apnews.com/article/myanmar-massacres-58b0fde7d19a8052f4ab8cc7bbaeae3a?utm_source=Twitter&utm_campaign=SocialFlow&utm_medium=AP)

"Bili smo šokirani videvši sva ta tela različitih veličina, dece, žena i staraca", rekao je zapovednik grupe Rojtersu, tražeći da ostane neimenovan. Jedan seljanin koji je iz bezbednosnih razloga tražio da mu se ne navede ime rekao je da je znao za požar u petak uveče ali nije mogao da ode na mesto događaja zbog pucnjave.

"Jutros sam otišao da vidim. Video sam spaljena tela, odeću dece i žena razbacanu okolo" , rekao je.

Mjanmar je u previranju otkako je pre gotovo 11 meseci vojska svrgnula izabranu vladu nobelovke Aung San Su Ći. Vojska je mnoge protivnike proglasila izdajnicima ili teroristima. Civili ogorčeni državnim udarom i kasnijim gušenjem protesta uzeli su oružje. Širom zemlje pojavile su se mnoge lokalne snage otpora. Vojska je mnoge protivnike proglasila izdajnicima ili teroristima, uključujući samoproglašenu vladu nacionalnog jedinstva koja nastoji da lobira kod međunarodne zajednice i spriječi huntu da se učvrsti na vlasti.

Izvor: www.b92.net

Ugljenisani ostaci više od 30 osoba pronađeni u spaljenim vozilima u Mjanmaru
SVET Autor: Srna 25. dec. 2021

Ugljenisani ostaci više od 30 ljudi, uključujući žene i decu, pronađeni su u spaljenim vozilima u Mjanmaru, saopštili su pobunjenici i posmatrači, optužujući vojnu huntu za napad.

Mjanmar je u haosu od vojnog udara u februaru. Više od 1.300 ljudi ubijeno je u akcijama snaga bezbednosti, navodi se u podacima lokalnih posmatračkih grupa.

„Narodne odbrambene snage“ (PDF) organizovane su širom zemlje radi borbe protiv vojne hunte. Zemlju potresaju krvavi obračuni i kontranapadi. Na društvenim mrežama danas su objavljeni snimci dva spaljena kamiona i jednog automobila na auto-putu u istočnoj državi Kajah, sa ugljenisanim telima u vozilima, preneo je AFP. Član lokalnog PDF-a rekao je da su borci ove organizacije pronašli vozila jutros, nakon što su čuli da je vojska zaustavila nekoliko automobila poslije okršaja u toj oblasti.

Posmatračka grupa "Svedok u Mjanmaru" saopštila je da potvrđuje izveštaje lokalnih medija i boraca o tome da je vojska ubila i spalila 35 ljudi, uključujući žene i decu. Satelitski podaci pokazuju da je požar na auto-putu izbio juče u 13 časova.

Izvor: www.n1info.com

UN: Užasnuti smo ubistvom civila u Mjanmaru, vlast da odmah pokrene istragu
SVET Autor: Beta 26. dec. 2021

Zamenik generalnog sekretara UN Martin Grifits izjavio je da je "užasnut izveštajima o napadu na civile" u Mjanmaru 24. decembra kada je ubijeno najmanje 30 osoba, među kojima su žene i deca.

Grupa za ljudska prava Kareni saopštila je juče da su u blizini sela Mo So u državi Kaja pronađena spaljena tela interno raseljenih ljudi, među njima i posmrtni ostaci žena i dece koje je likvidirala vojna hunta u Mjanmaru. Grifits je osudio brutalna ubistva i pozvao vlasti da „odmah pokrenu ozbiljnu i transparentnu istragu“.

Humanitarna organizacija Save the Children saopštila je da obustavlja operacije u državi Kaja jer su dva člana osoblja te organizacije nestala u oružanom napadu. Navedeno je da su dvoje zaposlenih putovali u svoja rodna sela za praznike kada su upali u sukob i da je njihovo privatno vozilo napadnuto i zapaljeno.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/MQd5L0nsDKc

Ponovo odložena presuda u jednom od slučajeva protiv bivše liderke Mjanmara
SVET Autor: Beta 27. dec. 2021

Sud u Mjanmaru, gde je od 1. februara na vlasti vojna hunta, ponovo je odložio izricanje presude u jednom od slučajeva koji se vode protiv svrgnute liderke Aung San Su Ći.

Izricanje presude u slučaju u kome je ona optužena za ilegalan uvoz i posedovanje voki-tokija pomereno je za 10. januar, saznaje se od izvora bliskom slučaju. Za to bi Aung San Su Ći mogla da dobije tri godine zatvora, ali to je samo jedna od brojnih optužbi protiv nje, koje prema proceni analitičara imaju cilj da je definitivno sklone sa političke scene. Optužbe se odnose na prve sate državnog udara kada su vojnici i policajci upali u njen dom gde su navodno našli nedozvoljeni materijal.

Aung Su Ći, 76-godišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir, stavljena je u kućni pritvor od državnog udara 1. februara. Tog datuma je vojska ponovo preuzela vlast u zemlji i okončala kratak demokratski period. Demonstracije u zemlji protiv puča ugušene su u krvi, sa više od 1.300 ubijenih i 11.000 uhapšenih, prema lokalnoj grupi za nadzor. Početkom ovog meseca bivša šefica civilne vlade osuđena je u odvojenom slučaju na četiri godine zatvora za podsticanje javnih nemira i kršenje zdravstvenih mera vezanih za kovid, a presudu je strogo osudila međunarodna zajednica.

Vođa vojne hunte Min Aung Hlaing je ubrzo prepolovio kaznu na dve godine zatvora i objavio da će je ona odslužiti u kućnom pritvoru u glavnom gradu Najpjidou. Protiv nje je takođe podignuto više optužnica za korupciju, a svaka od njih nosi kaznu od 15 godina zatvora, i za kršenje zakona o zvaničnim tajnama. Medijima nije dozvoljeno da prisustvuju njenom suđenju koje se odvija iza zatvorenih vrata u specijalnom sudu u glavnom gradu. Vojna hunta je takodje zabranila njenom pravnom timu da govori za medije ili međunarodne organizacije.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/tgZfaRF1F0k

Zbog brutalnog nasilja nad civilima nove sankcije za Mjanmar


Evropska unija spremna je da uvede dodatne sankcije Mjanmaru nakon nove eskalacije nasilja od strane vojske, izjavio je visoki zvničnik EU Žozep Borelj.

On je istovremeno i pozivao na uvodjenje medjunarodnog embarga na oružje toj zemlji.

Vojska je prošle nedelje ubila više od 30 ljudi, uključujući žene i decu, a njihova tela su spaljena u jednom selu u državi Kaja u Mjanmaru, prenosi Rojters.

Vojska Mjanmara je saopštila da je pucala i ubila neodredjeni broj "terorista sa oružjem", pripadnika opozicionih oružanih snaga, nakon sto se nisu zaustavili radi vojne provere.

"S obzirom na eskalaciju nasilja u Mjanmaru, potrebna je pojačana medjunarodna preventivna akcija, uključujući embargo na oružje", navodi Borelj u saopštenju.

"EU je takodje spremna da uvede dalje sankcije protiv vojnog režima", dodao je on.

Od vojnog udara u februaru, EU je uvela ciljane sankcije vojsci Mjanmara, njenim liderima i entitetima, a evropska finansijska pomoć je obustavljena.

"Užasan čin nasilja koji je izvršio vojni režim u državi Kaja 24. decembra, ubivši i spalivši više od 35 ljudi, uključujući žene i decu, kao i humanitarne radnike, naglašava hitnu potrebu da se odgovorni pozovu na odgovornost", poručio je Borelj.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=12&dd=30&nav_category=78&nav_id=2080603)

https://youtu.be/WAzuWzXDSbw

Bivša liderka Mjanmara osuđena na još četiri godine zatvora
Tanjug 10.01.2022.

Sud u Mjanmaru, zemlji koja je pod upravom vojne hunte, osudio je danas svrgnutu liderku Aung San Su Ći na četiri godine zatvora po osnovu nekoliko optužbi, među kojima je, između ostalog, posedovanje ilegalno uvezenih voki-tokija, rekao je izvor upoznat sa postupkom.

Sud je osudio Su Ći (76) na dve godine zatvora zbog kršenja zakona o izvozu i uvozu i posedovanja ručnih radio-stanica, i na još godinu zatvora zbog posedovanja kompleta ometača signala, prenosi agencija Rojters. Ove dve izrečene kazne će teći istovremeno, naveo je neimenovani izvor upoznat sa postupkom. Su Ći je, takođe, osuđena na dve godine po još jednoj optužbi za kršenje zakona o upravljanju prirodnim katastrofama u vezi sa pravilima o korona virusu, rekao je isti izvor.

Protiv Nobelovke Su Ći je pred sudom pokrenuto gotovo desetak slučajeva za koje su predviđene ukupne maksimalne kazne od više od 100 godina zatvora.

Ona poriče sve optužbe.

Mjanmar je u previranju od državnog udara 1. februara, kada je izveden državni udar na demokratski izabranu vladu Su Ći, što je na kraju rezultiralo sveopštim protestima i zabrinutošću međunarodne javnosti. Su Ći je privedena istog dana kada je došlo do puča, da bi u narednim danima, prema policijskim dokumentima, bilo pronađeno šest ilegalno uvezenih voki-tokija tokom pretresa njene kuće. Ona je 6. decembra osuđena na četiri godine zatvora zbog podstrekivanja i kršenja pravila o korona virusu. Ta kazna je kasnije smanjena na dve godine.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/4ldX1zAmrJs

Izaslanica UN: Godišnjica vojnog puča u Mjanmaru, nasilje u porastu
SVET Autor: Beta 01. feb. 2022

Specijalna izaslanica UN za Mjanmar Noelin Hejzer rekla je da je nasilje pojačano otkako je vojska preuzela vlast pre tačno godinu dana, što je izazvalo pokret otpora u zemlji, a sve strane su učvrstile svoje stavove o "upotrebi nasilja kao rešenja"

Ona je u ponedeljak, na virtuelnoj konferenciji za novinare u sedištu UN u Njujorku, rekla da je situacija u Mjanmaru sve nestabilnija i da su vojne operacije, uključujući artiljerijske i vazdušne napade, usmerene na civile. Navela je da je oko 1.500 civila ubijeno u protekloj godini, a broj interno raseljenih porastao sa više od 320.000 na kraju 2021. na preko 400.000. Hejzer, koja je na funkciju specijalne izaslanice UN postavljena pre šest nedelja, rekla je da skoro polovina stanovništva Mjanmara sada živi u siromaštvu i da je procenjeno da je za više od 14,4 miliona ljudi potrebna humanitarna pomoć i zaštita.

Vojska je 1. februara prošle godine pučem preuzela vlast nakon izbora na kojima je stranka Aung San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju, osvojila veliku većinu, a koje je vojna hunta proglasila nevažećim. Od puča u zemlji vlada represija nad protivnicima vojne vlasti.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/RNUa6W0Q8JY

https://youtu.be/-VNzZzU9HzY

Evropska unija uvela sankcije ministrima i vojnom vrhu Mjanmara
SVET Autor: Beta/AP 21. feb. 2022

Evropska unija uvela je sankcije protiv niza najviših zvaničnika u Mjanmaru zbog kršenja ljudskih prava, među kojima su ministri i vojni vrh.

Sankcije obuhvataju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja za 22 osobe, a odnose se i na četiri pravna lica, uključujući državne i privatne kompanije. U saopštenju iz Brisela je navedeno da je EU „duboko zabrinuta zbog eskalacije nasilja u Mjanmaru koje vodi ka dugotrajnom sukobu sa regionalnim implikacijama. Od vojnog udara situacija se stalni i ozbiljno pogoršavala“.

Posle vojnog puča 1. februaru 2021, kojim je svrgnuta civilna šefica vlade Aung San Su Ći, izbili su masovni mirni protesti. Snage bezbednosti su ugušile proteste ubivši više od 1.500 građana, a potom su pobunjeničke grupe počele oružani otpor vojnoj hunti što pojedini stručnjaci nazivaju građanskim ratom. EU je do sada uvela sankcije protiv ukupno 65 ljudi i 10 pravnih lica, uglavnom organizacija, agencija, kompanija i banaka.

Izvor: www.n1info.com

Уторак, 22.02.2022.

Известилац УН за људска права оптужио Кину, Русију и Србију за наоружавање хунте у Мјанмару

Русија, Кина и Србија наставиле су да хунти у Мјанмару испоручују оружје које је од војног пуча у тој земљи коришћено за нападе на цивиле, изјавио је данас известилац УН за људска права у Мјанмару Том Ендрјуз. Овај независни експерт именован од стране Савета за људска права УН-а, позвао је на хитно сазивање Савета безбедности поводом ситуације у Мјанмару.

Ендрјуз је рекао да би на састанку Савета безбедности, чије су Кина и Русија две сталне чланице с правом вета, требало „усвојити резолуцију која би у најмању руку забранила трансфере оружја које војска Мјанмара користи да напада и убија цивиле”, преноси Бета.

Мјанмар је у хаосу од војног пуча 1. фебруара 2021, у коме је свргнута цивилна шефица владе Аунг Сан Су Ћи и окончана деценија демократске транзиције.

Izvor: www.politika.rs

Mijanmar: Su Ći prebačena u samicu


Vojne vlasti Mjanmara prebacile su svrgnutu liderku Aung San Su Ći u zatvor u glavnom gradu sa nepoznate lokacije na kojoj je držana otkako su ona i njena vlada svrgnuti u puču prošle godine, rekao je vojni portparol, prenosi Rojters.

Dobitnica Nobelove nagrade, koja je u nedelju napunila 77 godina, prebačena je u sredu u zatvor u Najpitou nakon sudskih presuda protiv nje, rekao je vojni portparol Zav Min Tun.

Ona je po zakonu prebačena u zatvor i nalazi se u samici“, naveo je on u saopštenju.

Su Ći je optužena za oko 20 krivičnih dela za koja je kombinovana maksimalna zatvorska kazna od skoro 190 godina od kada je svrgnuta od strane vojske u februaru 2021, uključujući više tačaka za korupciju. Ona poriče sve optužbe.

BBC-jeva služba na burmanskom jeziku citirala je izvore koji su rekli da je Su Ći zadržana u zasebnoj zgradi unutar zatvora u Najpijou.

Izvor upoznat sa njenim slučajevima rekao je Rojtersu u sredu da će svi pravni postupci protiv Su Ći biti prebačeni u sudnicu u zatvoru.

Lider hunte Min Aung Hlaing ranije je dozvolio Su Ći da ostane u pritvoru na neotkrivenoj lokaciji, uprkos osudama za podstrekavanje i nekoliko manjih prekršaja.

Rojters nije mogao da dođe do Su Ći ili njenih predstavnika za komentar. Njenim advokatima je zabranjeno da govore o njenim slučajevima. Portparol hunte nije odgovorio na zahteve za dodatnim komentarima.

Su Ći, ćerka heroja nezavisnosti Mjanmara, prvi put je stavljena u kućni pritvor 1989. godine nakon ogromnih protesta protiv decenija vojne vladavine. Godine 1991. dobila je Nobelovu nagradu za mir za kampanju za demokratiju, ali je u potpunosti puštena iz kućnog pritvora tek 2010. godine.

Ona je pobedila na izborima 2015., održanim kao deo probnih vojnih reformi koje su zaustavljene prošlogodišnjim državnim udarom.

Zapadne zemlje su optužbe protiv Su Ći i njenih osuda nazvale lažnim i zahtevale njeno oslobađanje. Vojska kaže da joj nezavisno pravosuđe daje odgovarajući postupak.
SUĐENJE U ZATVORU

Mianmar Vitness, nevladina grupa koja dokumentuje ljudska prava, objavila je satelitske snimke, kako je rekla, nedavno izgrađenih zgrada pored glavnog zatvorskog kompleksa u Najpiitavu.

Novinski portal Mizzima je takođe pokazao fotografiju jednospratne zgrade u zatvoru za koju se navodi da se koristi u vezi sa Su Ći.

Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi da li se neka od zgrada koristi za suđenje ili za smeštaj Su Ći ili drugih pritvorenih članova njene stranke Nacionalna liga za demokratiju.

Australijski ekonomista Šon Turnel, koji je ranije bio savetnik Su Ći, koja je optužena za kršenje zakona o državnim tajnama, takođe je prebačen u zatvor Najpijo, prenose mediji. Su Ći se takođe suočava sa optužbama zbog kršenja zakona o tajnama.

Ministrica inostranih poslova Australije Peni Vong je u izjavi od 10. juna rekla da je Kanbera odbacila sudsku odluku o procesuiranju Turnela.

Radio Slobodna Azija koji finansira SAD citirao je izvore koji kažu da je suđenje Su Ći i Turnelu počelo u četvrtak u zatvoru.

Vlasti su pojačale zatvorske ograde i pojačale obezbeđenje otkako je Su Ći premeštena tamo, izvestio je RFA.

Su Ći nije bilo dozvoljeno da dovede kućno osoblje koje je bilo u pratnji tokom njenog pritvora i odlučila je da ne dovede svog psa Taekidoa, preneo je BBC Burmese.

Sudski postupci protiv Su Ći odvijali su se iza zatvorenih vrata uz samo ograničene informacije koje su objavili državni mediji.

Nije jasno koliko Su Ći zna o krizi u svojoj zemlji, koja je u haosu od puča, s vojskom koja se bori da konsoliduje vlast i suočava se sa sve većim otporom pobunjenika.

izvor (https://okvir.net/svet/rojterslsu-ci-iz-mjanmara-prebacena-u-samicu/)

https://youtu.be/NpwfnV9s878

Mjanmarska hunta uvodi kineske sisteme za nadzor kamera u više gradova


Vlada Mjanmarske hunte postavlja kineske kamere sa mogućnostima prepoznavanja lica u više gradova širom zemlje, rekle su tri osobe sa direktnim saznanjima o ovom pitanju, piše Rojters.

U tenderima za nabavku i ugradnju sigurnosnih kamera i tehnologije za prepoznavanje lica, planovi se opisuju kao projekti bezbednog grada koji imaju za cilj održavanje bezbednosti, a u nekim slučajevima i očuvanje građanskog mira, rekli su ljudi koji su ili su bili uključeni u projekte.

Od februarskog puča 2021. godine, lokalne vlasti su započele nove projekte nadzora kamera za najmanje pet gradova, uključujući Mavlamiine – četvrti po veličini grad u zemlji, prema informacijama od tri osobe koje su tražile da ne budu identifikovane zbog straha od odmazde od strane hunte.

Novi projekti su dodatak pet gradova u kojima su sistemi kamera koji se reklamiraju kao mere prevencije kriminala ili instalirani ili planirani od strane prethodne vlade na čelu sa Aung San Su Ći, prema izvorima i lokalnim medijima.

Portparol hunte nije odgovarao na pozive Rojtersa tražeći komentar. Nijedna od 10 opštinskih vlada, koje sve kontroliše hunta, nije odgovorila na pozive u kojima je tražena komentar. Rojters nije bio u mogućnosti da pregleda tendere ili poseti gradove kako bi proverio postavljanje kamera.

Hunta planira sisteme za nadzor kamera za gradove u svakoj od sedam država i sedam regiona Mjanmara, rekao je jedan od izvora koga su različiti ljudi u dva navrata informisali o planovima hunte.

Razmere napora hunte da uvede sisteme za nadzor kamera nisu ranije izveštavane.

Tendere su dobile lokalne firme za nabavku, uključujući Fisca Securiti & Communication i Naung Ioe Technologies Co, rekla su tri izvora. Kompanije nabavljaju kamere i neku srodnu tehnologiju od kineskih giganta za nadzor Zhejiang Dahua Technologi (002236.SZ) (Dahua), Huavei Technologies Co Ltd (HVT.UL) i Hikvision (002415.SZ), dodala su tri izvora.

Fiska i Naung Joe, obojica sa sedištem u Jangonu, nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Huavei i Dahua nisu odgovorili na zahteve Rojtersa za komentar. Hikvision je u saopštenju naveo da nikada nije prodavao direktno vladinim vlastima Mjanmara i da su njegovi kupci na inostranim tržištima distributeri i integratori. Takođe je rečeno da nije prodao tehnologiju za prepoznavanje lica u zemlji.

Hikvision nije odgovorio na upite o tome da li zna za slučajeve u kojima je njen hardver sposoban za pokretanje softvera za prepoznavanje lica prodat u Mjanmaru.

Tri izvora su takođe rekli da firme za nabavku u Mjanmaru koje su pobedile na tenderima ponekad koriste softver za prepoznavanje lica koji su razvile lokalne i regionalne kompanije jer su kineske softverske licence skupe. Nisu imenovali softverske kompanije.

Televiziju zatvorenog kruga (CCTV) ili sisteme video nadzora koriste mnogi gradovi širom sveta da obeshrabre kriminal. Takođe se koristi sve kontroverzniji softver za prepoznavanje lica, sa tehnologijom koja se u Sjedinjenim Državama sve više širi u svrhe sprovođenja zakona. Neki sofisticirani sistemi, poput onih koji se koriste u kineskim gradovima, koriste veštačku inteligenciju da uporede slike ljudi u realnom vremenu sa bazom podataka slika.

Ljudi koji imaju direktna saznanja o projektima u Mjanmaru i grupama za ljudska prava rekli su da strahuju da bi novi projekti mogli biti iskorišćeni za obračun sa aktivistima i grupama otpora, koje je hunta proglasila teroristima nakon državnog udara.

Nisu bili u mogućnosti da pruže dokaze o namerama hunte.

„Nadzorne kamere predstavljaju ozbiljan rizik za (mjanmarske) demokratske aktiviste jer ih vojska i policija mogu koristiti da prate njihovo kretanje, otkrivaju veze između aktivista, identifikuju sigurne kuće i druga mesta okupljanja i prepoznaju i presreću automobile i motocikle koje koriste aktivisti. “, rekao je zamenik direktora Human Rights Vatch-a za Aziju Fil Robertson u izjavi za Rojters.

Mjanmarska hunta je angažovana na širokom nadzoru. Instalirala je špijunski softver za presretanje kod telekom i internet provajdera kako bi prisluškivala komunikaciju svojih građana i rasporedila jedinice za „informacione borbe“ da nadgledaju i napadaju neistomišljenike na mreži, preneo je Rojters.

Vojska ima oficire koji su posvećeni analizi kanala nadzornih kamera, rekao je Rojtersu Nii Thuta, bivši kapetan koji je prebegao iz vojske krajem februara 2021. On je rekao da ne zna koliko je oficira raspoređeno na ovaj posao, ali je opisao posete kontrolnim sobama za video nadzor u kojima su bili vojnici u glavnom gradu Najpidou. Rojters nije bio u mogućnosti da to nezavisno proveri, a portparol hunte nije odgovorio na zahtev za komentar.

Prema tri izvora, Mavlamiine je raspisao tender za sistem za nadzor kamera ubrzo nakon puča. U narednim mesecima usledili su gradovi Taungđi i Davei, rekla su dva od njih.

Tender za Mavlamiine zajednički su dobili Fisca i Naung Ioe, rekla su dva izvora. Tenderi za Daveija i Taunggija išli su u Fiscu, rekao je jedan izvor, dodajući da je svaki grad ove godine video na stotine Dahua kamera instaliranih.

U Mavlamiineu sada postoji preko 200 kamera Dahua, a trebalo bi da se instalira još više, rekao je drugi izvor.

Kamere Dahua postavljene su ove godine u Miitkiini, glavnom gradu Kačina, regionu etničkih nemira, rekao je jedan izvor, dodajući da je vlada grada Hpa-an započela rane rasprave o sistemu kamera.

Pre puča, vlada Su Ći je postavila kamere za video nadzor u Najpiidau i Jangonu, najvećem gradu Mjanmara, dok je grad Mandalai takođe potpisao sporazum o sistemu za nadzor kamera sa Huavejem, prema lokalnim medijima i dva izvora.

Huavei kamere su kombinovane sa softverom za prepoznavanje lica u Najpiidau, rekao je jedan izvor. U Jangonu, sistem nadzora se sastoji od Hikvision saobraćajnog komandnog centra i mešavine brendova kamera, rekao je drugi izvor.

Od puča, hunta je poručila Mandalaju – drugom po veličini gradu u Mjanmaru – da brže postavi kamere, rekla su dva izvora. Jedan izvor je rekao da je najmanje 300 Huavei kamera instalirano pre puča, a da ih čeka još stotine.

Grad Bagan – istorijski turistički centar – takođe je održao tender za sistem za nadzor kamera pre puča, rekla su dva izvora.

U državi Rakajn, gde se vojska bori sa etničkom naoružanom grupom, bezbednosne snage Mjanmara su od 2019. postavile CCTV sisteme sa kamerama Huaveja u gradu Sitve i nekim selima, rekao je jedan izvor.


izvor (https://okvir.net/svet/ekskluzivno-mjanmarska-hunta-uvodi-kineske-sisteme-za-nadzor-kamera-u-vise-gradova/)

Rusija kaže da će produbiti odbrambenu saradnju sa Mjanmarom


Rusija i Mjanmar će produbiti saradnju u oblasti odbrane nakon sastanka u Moskvi između vojnog vođe Mjanmara Min Aung Hlainga i najviših ruskih zvaničnika odbrane, saopštilo je u utorak Ministarstvo odbrane Rusije, prenosi Rojters.

Ministarstvo je u saopštenju navelo da je sastanak održan u ponedeljak i da je Hlaing boravio u Rusiji u privatnoj poseti.

„Sastanak… potvrdio je obostrano raspoloženje za doslednu izgradnju višestruke saradnje između vojnih resora dve zemlje“, navodi se u saopštenju.

Tomas Endruz, ekspert Ujedinjenih nacija za ljudska prava za Mjanmar, rekao je u februaru da je Rusija isporučila hunti bespilotne letelice, dva tipa borbenih aviona i dve vrste oklopnih vozila, jedno sa sistemima protivvazdušne odbrane.

Haos je zahvatio Mjanmar otkako je vojni udar početkom 2021. okončao deceniju probne demokratije, što je izazvalo proteste koje su trupe hunte ugušile smrtonosnom silom.

Ujedinjene nacije su saopštile da njihove istrage pokazuju da je vojska počinila masovna ubistva i zločine protiv čovečnosti. Hunta je rekla da nastoji da uspostavi mir i red.


izvor (https://okvir.net/svet/rusija-kaze-da-ce-produbiti-odbrambenu-saradnju-sa-mjanmarom/)

Sud u Hagu odbacio prigovore Mjanmara na tužbu za genocid nad Rohindžama


Međunarodni sud pravde u Hagu, najviši sud Ujedinjenih nacija, odbacio je prigovore Mjanmara na tužbu u kojoj se navodi da je ta država odgovorna za genocid nad muslimanskom etničkom manjinom Rohindža.

Odluka kojom je potvrđena nadležnost Međunarodnog suda pravde u tom slučaju otvara vrata za saslušanja na kojima će biti iznošeni dokazi o zločinima nad pripadnicima manjine Rohindža, za koje grupe za ljudska prava i istražitelji UN tvrde da krše Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine.

Afrička država Gambija podnela je tužbu protiv Mjanmara 2019. godine, posle oštrih reakcija u međunarodnoj zajednici zbog odnosa te države prema manjini Rohindža.

U tužbi se navodi da su i Gambija i Mjanmar potpisnice Konvencije iz 1948. i ukazuje na obavezu svih potpisnica da obezbede njeno sprovođenje, sa čim su se složile sudije Međunarodnog suda pravde.

U današnjoj odluci se navodi da svaka država potpisnica Konvencije može da pozove na odgovornost druge države potpisnice, uključujući pokretanje postupka pred Međunarodnim sudom pravde.

Sud nije uvažio argument Mjanmara da bi tužba trebalo da bude odbačena jer on odlučuje jedino u sporovima između država, kao ni tvrdnju da Gambija nije mogla da pokrene taj slučaj jer nije direktno povezana sa događajima u tuženoj zemlji.

Mala grupa demonstranata okupila se ispred sedišta suda uoči objavljivanja odluke, noseći transparent sa natpisom: „Ubrzajte isporučivanje pravde za Rohindže. Oni koji su preživeli genocid ne mogu čekati generacijama“.

Vojska Mjanmara, većinski budističke zemlje, započela je u avgustu 2017. operaciju protiv naroda Rohindža u saveznoj državi Rakin, kao odgovor na napad pobunjenika iz redova te muslimanske manjine.

Operacija, koju je vojska nazvala „kampanjom čišćenja“, dovela je do bekstva više od 700.000 pripadnika manjine Rohindža u susedni Bangladeš, a bezbednosne snage Mjanmara su optužene za masovna silovanja i ubistva i za spaljivanje hiljada kuća.


izvor (https://okvir.net/svet/sud-u-hagu-odbacio-prigovore-mjanmara-na-tuzbu-za-genocid-nad-rohindzama/)

Mjanmarska hunta pogubila četvoricu demokratskih aktivista

,
Vojne vlasti Mjanmara pogubile su četiri demokratske aktiviste optužene da su pomagali u izvođenju „terorističkih akata“, javili su državni mediji u ponedeljak, što je prva pogubljenja te zemlje jugoistočne Azije posle decenija, prenosi Rojters.

Osuđeni na smrt u januaru na suđenju iza zatvorenih vrata, četvorica muškaraca optužena su da su pomagali milicijama u borbi protiv vojske koja je preuzela vlast u puču prošle godine i pokrenula krvavi udar na svoje protivnike.

Presude su izazvale međunarodnu osudu, a dvojica stručnjaka UN-a su ih nazvali „podlim pokušajem ulivanja straha“ među ljude.

Među ubijenima su bili demokratska figura Kjau Min Ju, poznatija kao Džimi, i bivši poslanik i hip-hop umetnik Fio Zeja Tau, objavio je list Global Nev Light of Mianmar.

Kjau Min Ju (53) i Fio Zeja Tau, 41-godišnja saveznica svrgnute liderke Mjanmara Aung San Su Ći, izgubili su žalbe na kaznu u junu. Druge dve pogubljene su Hla Mio Aung i Aung Thura Zav.

Četvorica su optužena po zakonu o borbi protiv terorizma i krivičnom zakonu, a kazna je izvršena po zatvorskoj proceduri, navodi list, bez detalja. Prethodne egzekucije u Mjanmaru su bile vešanjem.

Aktivistička grupa, Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP), saopštila je da su poslednja sudska pogubljenja u Mjanmaru bila kasnih 1980-ih.

Vojni portparol nije odmah odgovorio na telefonske pozive da zatraži komentar.

Prošlog meseca vojni portparol Zav Min Tun branio je smrtnu kaznu, rekavši da se ona koristi u mnogim zemljama.

„Najmanje 50 nevinih civila, isključujući snage bezbednosti, poginulo je zbog njih“, rekao je on na televizijskoj konferenciji za novinare.

„Kako možete reći da ovo nije pravda?“ upitao. „Potrebne su radnje da se urade u potrebnim trenucima.

Thazin Niunt Aung, supruga Phio Zeiar Thav, rekla je da joj nije rečeno za pogubljenje njenog muža. Ostali rođaci nisu mogli odmah da se dobiju za komentar.

Mjanmar je u haosu od prošlogodišnjeg puča, a sukob se proširio širom zemlje nakon što je vojska ugušila uglavnom mirne proteste u gradovima.

AAPP navodi da su snage bezbednosti ubile više od 2.100 ljudi od puča, ali hunta kaže da je ta cifra preuveličana.

Pravu sliku nasilja bilo je teško proceniti jer su se sukobi proširili na udaljenije oblasti gde se pobunjeničke grupe etničkih manjina takođe bore protiv vojske.

Najnovija pogubljenja zatvaraju svaku šansu za okončanje nemira, rekao je analitičar iz Mjanmara Ričard Horsi, iz Međunarodne grupe CRISIS.

„Svaka mogućnost dijaloga za okončanje krize koju je stvorio državni udar sada je uklonjena“, rekao je Horsi za Rojters.

„Ovo je režim koji demonstrira da će raditi šta hoće i da nikog ne sluša. On to vidi kao demonstraciju snage, ali može biti ozbiljna pogrešna procena.


izvor (https://okvir.net/svet/mjanmarska-hunta-pogubila-cetvoricu-demokratskih-aktivista/)

Francuska i SAD: "Najoštrije osuđujemo"


Francuska i Sjedinjene Američke Države osudile su danas pogubljenje četvorice demokratskih aktivista u Mjanmaru.

Francusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da obnavlja pozive na razgovore između mjanmarske hunte i drugih političkih partija u zemlji i pozvalo na prekid nasilja, preneo je Rojters.

SAD su takođe pozvale vojne vlasti da odmah prekinu nasilje.

"Sjedinjene Države najoštrije osuđuju gnusno pogubljenje prodemokratskih aktivista od strane burmanskog vojnog režima", navodi se u saopštenju portparola Saveta za nacionalnu bezbednost.

Kako se dodaje, pozivaju režim da odmah prekine nasilje, oslobodi one koje su nepravedno pritvorili i "omogući miran povratak demokratiji u skladu sa željama naroda Burme".

Vojne vlasti Mjanmara pogubile su četvoricu demokratskih aktivista koji su osuđeni da su pomagali u izvršenju "terorističkih dela", objavili su ranije danas tamošnji državni mediji, što su prve egzekucije u ovoj zemlji posle nekoliko decenija.

Četvorica muškaraca osuđena su na smrt u januaru, na suđenju iza zatvorenih vrata, nakon optužbi da su pomagali raznim milicijama da se bore protiv vojske, koja je došla na vlast u vojnom puču prošle godine.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=25&nav_category=78&nav_id=2189645)

Amerikanci traže pomoć od Kineza: "Povećajte pritisak"


SAD su pozvale Kinu da poveća pritisak na Mjanmar, nakon što je vojna hunta pogubila četvoro demokratskih aktivista.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da bi Kina mogla da utiče na Mjanmar više od bilo koje druge zemlje.

"Pozivamo zemlje širom sveta da učine više. Mi ćemo, takođe, uraditi više", rekao je Prajs.

Prajs je rekao da "ne može biti uobičajenog poslovanja" sa režimom vojne hunte u Mjanmaru i pozvao sve zemlje da zabrane prodaju vojne opreme toj državi i "uzdrže se od davanja režimu bilo kakvog međunarodnog kredibiliteta".

On je dodao da SAD razmatraju sve opcije da onemoguće prihode režimu, prenosi Bi-Bi-Si.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Lidijan rekao je da se Kina nije mešala u unutrašnje poslove drugih zemalja.

Na pitanje da prokomentariše pogubljenja, on je naveo bi Mjanmar trebalo da koristi svoje zakone i ustav da reši razlike.

Vojne vlasti Mjanmara pogubile su četvoricu demokratskih aktivista koji su osuđeni da su pomagali u izvršenju "terorističkih dela", objavili su juče tamošnji državni mediji. Ovo su prve egzekucije u Mjanmaru posle nekoliko decenija. Četvorica muškarca su osuđena na smrt u januaru, na suđenju iza zatvorenih vrata, nakon optužbi da su pomagali raznim milicijama da se bore protiv vojske, koja je došla na vlast u vojnom puču prošle godine.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=26&nav_category=78&nav_id=2189817)

Savet bezbednosti UN osudio pogubljenja u Mjanmaru


Savet bezbednosti UN osudio je u sredu pogubljenje četvorice demokratskih aktivista od strane vladajuće vojske Mjanmara i pozvao na oslobađanje svih proizvoljno pritvorenih zatvorenika, uključujući predsednika Vin Miinta i liderku Aung San Su Ći, prenosi Rojters.

U saopštenju koje je odobrilo svih 15 članova, savet je pozvao na dijalog i pomirenje „u skladu sa voljom i interesima naroda Mjanmara“, trenutno zaustavljanje svakog nasilja, poštovanje ljudskih prava i pun pristup pomoći.

Mjanmarska vojska, koja je preuzela vlast u državnom udaru prošle godine, objavila je u ponedeljak da je pogubila aktiviste zbog pomaganja u „terorističkim aktima“ civilnog pokreta otpora, što je prva pogubljenja u Mjanmaru posle decenija.

Vojska je u utorak branila pogubljenja kao „pravdu za ljude“, odbacivši poplavu međunarodne osude, uključujući i od svojih najbližih suseda.


izvor (https://okvir.net/svet/savet-bezbednosti-un-osudio-pogubljenja-u-mjanmaru/)

Šef mjanmarske hunte produžio vanredno stanje za 6 meseci


Vojni vođa Mjanmara Min Aung Hlaing dobio je odobrenje Nacionalnog saveta za odbranu i bezbednost da produži svoju vladavinu pod vanrednim stanjem za još šest meseci, javili su državni mediji u ponedeljak, prenosi Rojters.

„Članovi su jednoglasno podržali predlog da se period proglašenog vanrednog stanja produži za još šest meseci u skladu sa članom 425 ustava“, piše Globalno novo svetlo Mjanmara.

Hunta je prvo proglasila vanredno stanje nakon što je u februaru prošle godine preuzela vlast od vlade Aung San Su Ći.


izvor (https://okvir.net/svet/sef-mjanmarske-hunte-produzio-vanredno-stanje-za-6-meseci/)

Ministar spoljnih poslova Rusije boravi u zvaničnoj poseti Mjanmaru


Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doputovao je u sredu u zvaničnu posetu Mjanmaru za koju je Moskva rekla da će uključiti razgovore sa vojnom vladom o bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, javila je ruska novinska agencija TASS.

Rusija je glavni pristalica vojne vlade Mjanmara, koja je došla na vlast u februaru prošle godine kada je zbacila izabranu vladu Aung San Su Ći.

Lavrov se sastao sa svojom koleginicom Vuna Maung Lvin i drugim visokim zvaničnicima Mjanmara ubrzo nakon njegovog dolaska u glavni grad Najpijo, napisalo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije na Tviteru.

Zapadne nacije su ostrakirale vladajuće generale Mjanmara i održavaju ekonomske i političke sankcije protiv njih zbog njihovog preuzimanja vlasti i nasilne represije opozicije.

Lavrovljeva poseta, njegova prva Mjanmaru, dolazi uoči njegovog prisustva na sastanku ministara spoljnih poslova Asocijacije nacija jugoistočne Azije, čiji je domaćin ove nedelje Kambodža.

Mjanmar je u stanju sve većih previranja od kada je vojska preuzela vlast prošle godine, a njegova vojska redovno izvodi napade na naoružane prodemokratske militante i njihove pristalice i milicije etničkih manjina koje se dugo bore za veću političku autonomiju. Eksperti Ujedinjenih nacija opisali su zemlju kao u građanskom ratu.

Rusija je najveći dobavljač oružja u Mjanmaru, uprkos pozivima mnogih drugih zemalja za embargo na oružje. Borbeni avioni ruske proizvodnje koriste se u napadima na teritoriju pod kontrolom etničkih manjinskih grupa.

Rusija i Kina, drugi glavni saveznici vladajuće vojske, uspele su da zaustave koordinisane međunarodne sankcije zbog prava veta koje imaju kao članice Saveta bezbednosti UN.

Očekuje se da će neuspeh mjanmarskih generala da ulože napore da obnove mir i demokratiju u svojoj zemlji biti glavno pitanje na ovonedeljnom sastanku ASEAN-a. Mjanmar je jedan od 10 članica ASEAN-a, ali nije uspeo da sprovede plan grupe za ublažavanje krize.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u utorak da će se Lavrov sastati sa svojom koleginicom Vuna Maung Lvin i drugim članovima rukovodstva Mjanmara.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da će dve strane razgovarati o izgledima za čitav kompleks rusko-mjanmarskih odnosa: politički dijalog, trgovinsko-ekonomsku saradnju, odbranu i bezbednost i humanitarne veze.

Viši general Min Aung Hlaing, koji je na čelu vladajućeg vojnog saveta Mjanmara, posetio je Rusiju dva puta otkako je preuzeo vlast. Došlo je i do razmene odbrambenih delegacija obe zemlje.


izvor (https://okvir.net/svet/ap-ministar-spoljnih-poslova-rusije-boravi-u-zvanicnoj-poseti-mjanmaru/)

Bivšoj premijerki Mjanmara još šest godina zatvora


Sud u Mjanmaru, zemlji pod vojnom upravom, osudio je danas na dodatnih šest godina zatvora nekadašnju premijerku Aung San Su Ći.

Ona je osuđena na osnovu optužbi za korupciju, saopštio je sudski zvaničnik.

Suđenje je održano iza zatvorenih vrata, a njenim advokatima je bilo zabranjeno da daju informacije o postupku, navodi AP.

Sud je presudio da je u četiri slučaja korupcije Su Chi navodno zloupotrebila svoj položaj da bi iznajmila javno zemljište po cenama ispod tržišnih i da je izgradila rezidenciju od donacija namenjenih za dobrotvorne svrhe.

Ona je negirala sve optužbe, a očekuje se žalba njenih advokata.

Su Ći je već bila osuđena na 11 godina zatvora zbog pobune, korupcije i drugih optužbi na ranijim suđenjima nakon što je vojska zbacila njenu izabranu vladu i pritvorila je u februaru 2021. godine.

Analitičari ocenjuju da su brojne optužbe protiv Su Ći i njenih saveznika pokušaj da se vojsci da legitimitet za preuzimanje vlasti i da se ona eliminiše iz politike pre nego što budu održani izbori sledeće godine, navodi AP.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=15&nav_category=78&nav_id=2197947)

Specijalna predstavnica UN zatražila prekid nasilja


Specijalna izaslanica UN za Mjanmar Noelin Hejzer zatražila je u glavnom gradu Mjanmara od šefa vojne hunte generala Min Aung Hlainga da hitno zaustavi nasilje.

Hejzer je takođe zatražila i da vođa hunte podrži politički proces ka povratku demokratije i civilne vlasti i dozvoli da se bivša liderka te zemlje Aung San Su Ći, koju su vojne vlasti lišile slobode nakon puča, vrati kući i sastane se s njom.

Tokom svoje prve misije u ovoj zemlji razorenoj sukobima, Hejzer je takodje izrazila ekstremnu zabrinutost u ime generalnog sekretara UN Antonija Gutereša zbog humanitarne, bezbednosne, ekonomske i političke krize i ponovila zahtev šefa UN da se oslobode svi politički zatvorenici.

Specijalna izaslanica UN je takodje pozvala generala Min Aung Hlainga da uvede moratorijum na sva buduća pogubljenja (političkih oponenata) podsetivši lidera vojne hunte na nedavne egzekucije četvorice političkih aktivista i osude tog čina koje su upućene iz celog sveta.

Saopštenje UN o dvodnevnoj poseti Hajzer Mjanmaru objavljeno je tek pošto je ona napustila tu zemlju, rekao je zamenik portparola UN Farhan Hak.

On je potvrdio da izaslanica UN nije dobila priliku da se sastane sa Aung San Su Chi, ali je istakao da je Hajzer izrazila nadu da će do tog susreta ipak doći u budućnosti.

Prema Hakovim rečima, Hejzer i general Aung Hlaing imali su sadržajne rezgovore i UN izražavaju nadu da će ključni zahtevi biti ispunjeni.

Mjanmarska državna televizija MRTV saopštila je šturo da su specijalna izaslanica Ujedinjenih nacija za Mjanmar i general Min Aung Hlaing razmenili mišljenja o unapredjenju poverenja i saradnje između Mjanmara i UN, bez pojedinosti i detalja o glavnim temama razgovora vođenih u glavnom gradu Najpijou.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=18&nav_category=78&nav_id=2199141)

Mjanmar će uvoziti rusku naftu


Mjanmar pod vojnom upravom planira da uvozi ruski benzin i mazut kako bi ublažio zabrinutost u vezi sa snabdevanjem i rastom cena, rekao je portparol hunte, poslednja zemlja u razvoju koja je to učinila usred globalne energetske krize, prenosi Rojters.

Ova zemlja jugoistočne Azije održava prijateljske veze sa Rusijom, iako su obe i dalje pod sankcijama zapadnih zemalja – Mjanmara zbog vojnog udara koji je zbacio izabranu vladu prošle godine, i Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, koju naziva “ specijalna vojna operacija“.

Rusija traži nove kupce za svoju energiju u regionu, jer će njena najveća izvozna destinacija, Evropa, uvesti embargo na rusku naftu u fazama kasnije ove godine.

„Dobili smo dozvolu za uvoz benzina iz Rusije“, rekao je vojni portparol Zav Min Tun tokom konferencije za novinare u sredu, dodajući da je bio favorizovan zbog „kvaliteta i niske cene“.

Pošiljke mazuta trebalo bi da počnu da stižu od septembra, navode mediji.

Zav Min Tun je rekao da je šef hunte Min Aung Hlaing razgovarao o nafti i gasu tokom putovanja u Rusiju prošlog mjeseca. Mjanmar sada uvozi svoje gorivo preko Singapura.

Mjanmar bi razmotrio zajedničko istraživanje nafte u Mjanmaru sa Rusijom i Kinom, rekao je on.

Vojska je osnovala Komitet za kupovinu ruske nafte na čelu sa bliskim saveznikom Min Aung Hlaing da nadgleda kupovinu, uvoz i transport goriva po razumnim cenama na osnovu potreba Mjanmara, navodi se u saopštenju objavljenom u državnim novinama u sredu.

Pored političkih previranja i građanskih nemira, Mjanmar je teško pogođen visokim cenama goriva i prekidima struje, što je navelo njegovo vojno rukovodstvo da se okrene uvozu mazuta koje se može koristiti u elektranama.

Cene benzina su porasle za oko 350 odsto od prevrata u februaru prošle godine na 2.300-2.700 kijata (oko 1 dolar) po litru.

U protekloj nedelji, benzinske pumpe su zatvorene u raznim delovima zemlje zbog nestašice, javljaju mediji.

Rusija je takođe glavni snabdevač oružjem mjanmarske vojske.


izvor (https://okvir.net/svet/mjanmar-ce-uvoziti-rusku-naftu-kaze-vojska/)

Masovno bežanje preko granice: Borbama nema kraja

Žestoke borbe između vojske Mjanmara i naoružanih etničkih pobunjenika primorale su oko 5.000 ljudi da ove sedmice pobegnu preko granice zemlje u Tajland.

Oko 5.000 ljudi, među kojima ima mnogo žena i dece, prešli su u tajlandsku provinciju Tak i našli su utočište u privremenim skloništima koja su postavili lokalni stanovnici, rekli su tajlandski službenici.

"Mnogi ljudi su prešli granicu od juče, a neki još čekaju na strani Mjanmara da pređu", rekao je neimenovani radnik dobrotvorne organizacije za Rojters.

Tajland je saopštio da njegove vazdušne snage prate situaciju i da je spreman da pošalje patrolne letove, ukoliko bude narušen tajlandski vazdušni prostor. Sukobi su izbili kada su pobunjenici u južnoj državi Karen napali vojnu graničnu ispostavu, objavio je Bi-Bi-Si (BBC) u Mjanmaru.

Vojna hunta u Mjanmaru, koja je zbacila izabranu vladu u državnom udaru 2021. godine, bori se sa oružanim pobunama u velikim delovima zemlje i suočila se sa globalnom osudom zbog nasilnog razbijanja disidentskih i prodemokratskih pokreta, preneo je Rojters.

Najmanje osam civila, uključujući decu, poginulo je prošle sedmice u vazdušnom napadu na selo na severozapadu Mjanmara. Vojna hunta kaže da se bori protiv "terorista" i negira da cilja civile.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=04&dd=06&nav_category=78&nav_id=2314111)

Vojska se povlači: Izgubili su kontrolu

Vojska Mjanmara izgubila je kontrolu nad strateškim severnim gradom na kineskoj granici posle višednevnih sukoba sa tri etničke naoružane grupe.

To je rekao portparol vojne hunte koja vlada Mjanmarom.

"Vlada, administrativne i bezbednosne organizacije više nisu prisutne u gradu Činšvehau, koji se graniči sa kineskom provincijom Junan", rekao je Zav Min Tun u saopštenju kasno u sredu.

Borbe su besne od petka u delu severne države Šan u Mjanmaru - gde je planirana železnička veza vredna milijardu dolara kao deo pekinškog globalnog infrastrukturnog projekta Pojas i put.

Nacionalna oslobodilačka armija Taang (TNLA), Arakanska armija (AA) i Vojska nacionalne demokratske alijanse Mjanmara (MNDAA) kažu da su zauzele nekoliko vojnih punktova i ključnih puteva koji povezuju Mjanmar sa Kinom, njegovim najvećim trgovinskim partnerom.

Ujedinjene nacije kažu da se plaše da je hiljade ljudi raseljeno, a neki su pobegli preko granice u Kinu.

Više od četvrtine granične trgovine Mjanmara sa Kinom u vrednosti od 1,8 milijardi dolara od aprila do septembra ove godine prošlo je kroz Činšvehau, izvestili su u septembru mediji pod kontrolom hunte, pozivajući se na ministarstvo trgovine.

Vojna hunta je izvršila državni udar u Mjanmaru u februaru 2021. godine, a zemlja se našla pod sankcijama i kritikama zbog kršenja ljudskih prava. Vlasti Mjanmara su takođe optužene da su izvršile genocid nad Rohinja muslimanima u ovoj zemlji.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=11&dd=02&nav_category=78&nav_id=2425877)