PALUBA

D-30 Lyagushka (M1963)

[attachment=1]

Haubicu kalibra 122mm, sa zvanicnim nazivom 2A18, usvojena je u oružane snage SSSR-ja krajem 60 godina 20 stoljeca, kao zamena postojecim haubicama 122 mm M30 (M1938). Glavne prednosti nove haubice su bili poboljšan domet (dulja cev) i mogucnost delovanja 360°. Oružje se nalazilo/se nalazi u naoružanju više od 60 zemalja širom sveta.


Istorija
U hladnoratovskom raspoloenju, posle WW2, osnovno oružje U SSSR-ju na divizijskom novoju bila je haubica M-30. Iako se pokazala kao odlično oružje, napredak artilerije u posleratnim godinama na zapadu i nova doktrina Crvene Armije, koja je uključivala i atomsko naoružanje, podtaknule su konstruktora Fyodor Fyodorovich Petrov da poboljša postoječu haubicu M-30. Glavno poboljšanje se odnosilo na brže zauzimanje i napuštanje vatrenog položaja te poboljšan domet. Godina 1954 konstruktor je u zavodu OKB-9 predstavio novo oružje, sa cevi dužine 38 kalibara i posve novom tro-krakom lafetom te mogučnosti delovanja po 360° i izuzetno nisko kada je postavljeno na vatreni položaj (1,6 m) - sto daje mogučnost haubici, sa pravim granatama i upotrebu kao PT oružje. Posle dugih testiranja i odklanjanja greški, haubica je godina 1960 uvedena u naoružanje Crvene armije pod oznakom D-30 kao osnovno artilerijsko naoružanje motoriziranih streljačkih divizija. Stecajem okolnosti, ta haubica je bila i zadnja vučna haubica uvedena u naoružanje Crvene armije.


D-30 - opis
Cev dužine 38 kalibara, stoji na trokrati lafeti, kod koje je jedan kark fiksiran, dok se ostala dva otvore do 120°. kod zauzimanja vatrenog položaja, gume se dignu iznad lafeta, šta omogučava 360°krug dejstva. Iznad cevi stoje dva hidrauline bata, koja služe blaženju trzaja haubice kod opaljenja. Vertikalno dejstvo haubice iznosi od -7° do 70°, sa tim, da kad je zatrarač iznad noge lafete, max evalvacija smanjuje se.
[attachment=2]

Na kraju cevi je plinska kočnica koja smanjuje trzaj kod opaljenja (razlikuje se između modela - na slici prikazana D-30), a pod njim je kuka, koja služi za priključivanju na vučno vozilo - što je jedinstveno, jer se inače prikop na ostalim haubicama i topovima na kamijon vrši preko lafete. Kod transporta se na taj način smanjuje dužina haubice, što doprinosi lakšem manevriranju po putovima i izvan te veču maksimalnu brzinu teglenja.
[attachment=3]

Haubica ima vertikalni klizni, poluautomatski zaklep. Punjenje haubice se vrši ručno, tako da jedan član posade ubacuje granatu, drugi je posebnim drvenim štapom zabija u cev, i tako zarezuje ožleblenje cevi na svinčeni prsten oko granate (što dovodi do rotacije granate u zraku i sa tim veče preciznosti), a treči član posade ubacuje čauru.
Prije pucanja granata se izvadi iz drvenog sanduka, očisti se, na granatu se našarafi upaljač, po potrebi se sa tempirnim ključem definira se vreme po kome granata eksplodira (ako je potrebna explozija iznad neprijateljskih položaja), a u čauri vojnik izvadi barutno punjenje u kesicama (podatke dobije od računača, kojim se punjenjem gađa - a u čauri je uvek max broj barutnih kesica)
[attachment=4]

Nišanska sprava je "klasična" sa piketima (vidi se mesto kde se montira, ali nišanska sprava fali), i razdeljenjem nišanskog kruga na 60-00 hiljadita, šta je bio standart u Varšavskom paktu. Na slici se vidi i "mehanični računar" u obliku valjka, koji služi za "brzo" računanje podataka za posredno ili neposredno gađanje brez računarskog odeljenja (sa pomoču tablica za gađanje na braniku). U tom primeru treba se dati podatci nišanđiji topa u tipu azimut cilja i daljina do cilja (od vatrenog položaja) te nad/pod (mada računarsko odeljenje ima u izračunu dosta drugih podataka, recimo meteo podatci, izabir najboljeg punjenja prenos vatre itd). Haubica može da se upoptrebljiva i za neposredno gađanje, kao PT top (sa odgovarajučim granatama dosta efektivno, mada nije to SUV nao na Topaz-u), vide se tablice za gađanje brez računarske pripreme na braniku.
[attachment=5]

Variante:

2A18 / D-30	bazični model - kao u opisu
2A18M / D-30M	nova dvokomorna gasna kočnica na cevi, kvadratna ploča ispod haubice za podizanje, fiksirana kuka za vuču
2A18M-1 / D-30M-1	prototip sa poluautomatskim punjačem
D-30A	modificiran povratni mehanizan, nova gasna kočnica
Type 85 /D-30-2	Kineska verzija D-30
D-30-3	modificirana Kineska verzija
D 30-M	Egiptovska licenčno proizvedena D-30
D-30J	Jugoslovenska verzija D-30M
D-30JA1	modificirana verzija  Jugoslovenska verzija D-30M
M-87 Topaz	Jugoslovenska modernizacija PT topa T-12 i MT-12. na lafetu D-30J sa sistemom upravljanja vatre M-91 (modificiran SUV sa M-84)
M-86 TON	Jugoslovenski prototip topa 100mm iz tenka T55 na lafeti D-30J, sa automatskim punjačem, SUV predviđen za obalnu artileriju
Saddam	Iračka licenčna kopija Jugoslovenske D-30J
Shafie D-30I / HM-40	Iranska verzija
Khalifa	Sudanska licenčna verzija D-30
D30 RH M-94	Hrvatska verzija D30-j, sa novom gasnom kočnicom, redizajniranom lafetom, poboljšana hidraulična kočnica te nova nišanska sprava sa razdeljenjem kruga 64-00 (NATO standard)
M-389	Ruska verzija u kalibru 155 mm, smanjeno barutno punjenje
2A6T	Ruska verzija u kalibru 152 mm, smanjeno barutno punjenje

TT karakteristike D-30

Borbena težina	3,210 kg
Dužina	5.4 m
Cev	38 kalibra
Širina	1.9 m
Višina	1.6 m
Posada	1+7
Kalibar	122 mm (4.8 in)
Povratni mehanizam	hydropneumatic
Elevacija	-7° to 70°
Azimut dejstva	360°
Brzina paljbe na duže vreme	1 granata na minutu
Brzina paljbe maksimalna	7-8 granata na minutu
Efektivni domet	15.4 km
Maksimalni domet	21.9 km

Municija za D-30
[attachment=1]

Zauzimanje vatrenog položaja - detaili zauzimanja osnovne smeri, postavljanja pikete i to ču preskočiti..
(ako me pamčenje ne vara, sa njome sam bio samo jedanputa na gađanju 1995)
- odkačite haubicu od kamijona
- odkačite cev sa nosača cevi na lafeti
- podignite malo cev
- odkačite lafete
- sa crvenom polugom (duga poluga na slici) spustite ploču na pod i podignite haubicu
- dignite kotače
- razširite lafete
- spustite haubicu na lafete, ali tako da stoji na zemlji na 4 točke (3 lafete i ploča)
- učvrstite lafete
[attachment=1]

Video o D-30
http://www.youtube.com/watch?v=MnEWTgUzIt0

Variante u slici:

D-30M / D-30J
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

M87-Topaz
[attachment=4]

D30 RH M-94
[attachment=2]
[attachment=1]



M-389/2A6T
Varianta M-389 sa novom cevi NATO kalibra 155mm i varianta 2A6T u ruskom kalibru 152mm Vrlo malo podataka o njima. Po slikama stručnjaci misle, da su obe variante predviđene za smanjne pritiske u cevi (manje barutno punjenje), pošto nisu ni lafeta ni cev ojačani. Domet je zbog toda sličan dometu sa 122mm granatama (15.2km sa standardnom municijom ili oko 21km sa ERFB-BB) . Ideja modernizacije je, da se olakša logistika oskrbe artilerije samo jednim kalibrom (155/152)
[attachment=5]
[attachment=3]
[attachment=4]

Pored topa 130mm M46 i havbice 152 Nore jedno od najboljih vučnih topova u arzenalu JNA.

Haubica D30 kao rastavni exponat u kasarni SV Postojna
LPB

Nisam znao, da je bio u SV i primerak ove havbice. Znam, da je SV imala oko 8 Gvozdik, 16 američkih havbica 105mm, oko 30 B1 te 4 plamena.

Svaka čast Bozo, potrudio si se. Neka i od nas sa sjevera nešto stručno. Sada očekujem i komentare, jer ove haubice su bile dosta u upotrebi na prostorima bivše Jugoslavije.
Duje

Odličan tekst božo :super

Znate li kako je tesko da se nadju fotografije JNA artiljerije po net-u ???
Postoje samo nekoliko , te se okrecu celo vreme.
Svaka ti dala Bozo ( ti se dogovori sta :D :D )

Super tekst!  :klap
http://www.youtube.com/watch?v=c0r_BuGdP7w

Jedna od retkih fotki JNA haubice D-30J

[attachment=1]

Pronadjeno na Facebook-u u grupi JNA

Kumulativno zrno BK13

[attachment=1]

trenutna granata OF462

[attachment=2]

[attachment=1]

Malo o ovom oružju.

Iz HV br. 42 autor Josip Martinčević-Mikić

poz.

Само пар малих исправки:
Црвена армија (РККА) је одмах после рата, 1946. године, преименована у Совјетску армију.
И после тога су увођене вучне хаубице у наоружање Совјетске армије, попут МСТА-Б половином 80-тих
http://ru.wikipedia.org/wiki/2А65

Hvala na dopuni.

LPB

Pa evo i od mene još ponešto.

poz.

http://vsetke.ru/video/27772346/gaubica-d-30-lyagushka

На Т-34

Kubanska verzija.

[attachment=1]

Finci
http://www.youtube.com/watch?v=HZ6nepHWE74

Obuka

[attachment=1][attachment=2]

Odlične slike, Rade!

Na prvoj se vidi postavljanje D-30 iz marševsog u borbeni položaj. Haubica je dignuta "na nogu" i krakovi lafete (levi i desni) otvaraju se.

LPB

Dali su granate za haubicu D-30 kompatibilne za haubicu M-30 i samohodnu haubicu 2S1 Gvozdika ili postoji razlika?

Da, sve tri haubice mogu koristiti iste granate 122 mm (recimo TF M-55 ili ruski OF-462). Razlika je jedino u čauri, koja je kod D-30 i 2A31 (varijanta D-30 ugrađena u 2S1) duža, i punjenja jačim barutom. Sa tim da D-30 i  2A31 mogu podneti veči pritisak od M1938 (M-30).

Nije odlično, ali se vidi razlika između dužine čaura.

[attachment=1]
[attachment=2]

I još izgled haubice 2A31
[attachment=3]

LPB

Ako su čaure za D-30 i 2S1 duže i punjena jačim barutom dali se one mogu koristiti za M-30?

Ne, pošto se kod ubacivanja granate u cev, granata "gora na silu" da se u vodeči prsten na granati urežu žlebovi cevi. Znači prostor, koji ostane za čauru točno je odmeren. Sa tim duža čaura od D-30 ne uleže do kraja.

Inače moglo bi se skratiti čauru, i smanjiti barutno punjenje, tako da bi max pritisak u cevi nebi prelazio max dopušten pritisak na M-30. A i problem bi bio sa tablicama gađanja.

Znači može se, ali pitanje koliko je to pametno.

LPB

Hvala na odgovoru,i mislio sam da ne može.Kako kaže narodna:"Tko pita taj ne skita." :)

Ma me, i ja pitam kada me nešto zanima. ;)

http://www.youtube.com/watch?v=g4q2AnzZgA4

Priprema D-30 i otvaranje vatre.

Lepo se vide svi principi pripreme na VP,  mada bi posada mogla biti uvežbanija.

http://www.youtube.com/watch?v=G8oYHV-ymd8

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Na položaju:
[attachment=1]

Gadjanje iz umetnute cevi:
[attachment=2]

pozdrav, koliko ima clanova posade ovo orudje? Jos ako bi Bozo ili neko mogao da da i kratak opis uloge svakog clana posade ( slicno onome sto je postavljeno z M-56) bilo bi idealno :).

Puna posluga iznosi (po ruskom pravilu) 5 ljudi, mada  oruđe može opsluživati i manje.

Kako su se, pri spremanju za marš, vadili iz zemlje oni klinovi na krajevima lafeta?

Kraci lafeta su kod ove haubice ručno upravljani, nema hidromotora. Da li se sem širenja i skupljanja u horizontalnoj ravni, oni mogu pomerati i vertikalno? Ako mogu, onda to pomaže vađenju ašova iz zemlje.

Koliko znam, samo se dve lafeti pomiču, dok je jedna fiksna. A sada dali se miču i po vertikali ne ne sečam, ili kako se vade klinovi.. nažalost.

Hvala Kumbor, da li je u tih 5 uracunat i komandir? Za vozaca predpostavljam da nije.

Ne znam t`ja to. Valjda svi rade, a komandir gleda. A možda i on radi. Koj će ga znati?

http://www.youtube.com/watch?v=vPDrZJjq5dA

Haubica D-30 iz arsenala 4. brigade Avganistanske nacionalne armije.

[attachment=1]

koliko ih je bilo u JNA, ako neko zna

Pitanje u vezi ovoga ,a ova haubica me motivira jer sam kod nje samo tad to vidio .Radi se o topničkim oružjima koji imaju metak iz dva djela-čahuru i granatu odvojeno .
Pošto se i ta haubica remontovala  naravno sudjelovao sam ko perač ,antikorizivni i slično i krenusmo na pokusno gađanje .Meni je bilo drago jel mi je bilo jedno od prvih.
U čemu je fora -pucali smo ,neznam kako se to zvanično zove ,valjda "hidro municija",ustvari ispaljivali smo vodu .
U tokatskoj radioni napraviše "tapune",tako smo to zvali ,to je drveni čep odgovarajuće širine ,konusan pri dnu.Imali smo ih dosta u radioni,neki su sjedili na njima .Sjećam se manjih .Ti su bili valjda za 105 mm ,širih se ne sjećam.
I tako ukopasmo top ,blizu Jadrtovca kod šibenika ,di je bio nekad streljački poligon ,mi smo ipak bili dalje,nesjećam se točno mjesta.
Tad je neko stavio onaj tapun-čep i dodatno zabio daskom ,pa punjenje i sa te strane gotovo.
Haubici se digla cjev ,imali smo skale i kolega je u cjev uliva vodi preko zaljevača kakvog imaju vrtlari ,ovaj je imao skalu za litre.To je bilo važno jer smo ulili litara točno kolko je težak metak.Ne sjećam kolike je teškoće izazivala plinska kočnica pri tome.
I bum ,nesjećam se dali smo više puta pucali.
Ovo je po meni zgodno ,jel da se pucalo bojevom municijom ,opcija je bila samo Zečevo ,to podrazumjeva zonu zabrane plovidbe,znači angažiranje barem dva broda HRM ,to košta naravno.Kad sam prisustovao pucanju haubice 105-one američke bili smo na Zečevu i koristila se normalna municija,bilo je više cjevi kako bi se zona zabrane plovidbe isplatila .
Metak također košta ,i onaj od puške košta ,a ovaj ...
Ovako pucaš vodu ,jeftino i ako se promatra trzaj sasvim učinkovito.

Zanima me dali artiljerci znaju o ovoj metodi ili je to bilo samo za remonte?

Sve haubice koriste dvodelnu ili poluspojenu municiju.
To se koristi, jer može da puca sa različitim punjenjima na cilj. (optimum, jer manje barutno punjenje manje opterečuje/troši cev). Pisao u jednoj temi oko toga



Inače čuo sam za tu metodu sa vodom, ali nisam prisustvovao. Mi smo proveravali povratni mehanizam haubice 105 sa lancima i delom, koji se ubacuje umesto zatvarača, pa se lancima utvrđuje na lafet, i onda se sa natezali i proveravali pritisak hidraulike..  Ali davno to bilo, pa možda koji detail zaboravio..

LPB

Mi bismo po završetku posla,u radioni ,ispitivali top preko "paranka".Kolio razumim slična metoda .
Paranak je nešto poput dizalice sa polugom i lančanikom ko u bicikla ,samo puno jačim lančanikom naravno.Ima ih za različite težine.Sa tim bi "nategli" top  u zadnji položaj ,tada bi neko postavio na neko zgodno mjesto komad masivan daske.Onda bi se natezač-paranak rasreretio i skinuo .Svi bi se odmakli a jedan bi dobrm čekićem opalio po dasci i top bi se vratio .Pri tome se gledalo kako odrađuje..
Sjećam se da je npr. top 85 na povratniku imao nekakav štelung za brzinu povrata ,pa su ga natezali i otpuštali više puta dok nisu bili zadovoljni.
Inače ta metoda je dobra "gimnastika" za povratnik i kočnicu -da malo klipovi prođu cilindrom .
Tu sam ja bio samo ispomoć ,sjećam se alata tzv.trojnika kojim bi se spojio manometar i kontrolirao pritisak dušika (azota) u povratniku.Radiona je imala svu silu tih alata ,nastavaka ,jel su različiti navoji..

Neznam dali se to preporućivalo da se napravi u nekom vremenskom periodu ,čisto da sistem malo odradi ako se već ne puca.
 Za mene su ti topovi i haubice -"kopneni" da ih tako nazovem već daleka prošlost više od desetljeća ,skoro dva.

Tormentacija... to je naziv postupka `pucanja` vodom. In ace, primenjuje se i danas kod zavrsnih ispitivanja sredstva pre predaje na upotrebu.

   Opisani postupci su obavezni prilikom vršenja tehničkog pregleda na art. oruđu. Pošto top ili haubicu pored cevi i lafeta čini i hidroelastična kočnica kao obavezni element zadužen da ublaži trzaj, potrebno ga je na neki način ispitati. To se vrši posebnom spravom tzv. spravom za veštačko trzanje. Pošto se povratnik i kočnica sastoje od klipa, cilindra i raznoraznih gumenih zaptivača i gumica koji služe da zadrže hidrauličnu tečnost ( Steol, HUNT-S i sl.) ili gas, najčešće Azot, potrebno je neposredno pre artiljerijskog gađanja ili periodično na svaka 3 meseca izvršiti proveru ispravnosti ovih uređaja kao i njihovo pomeranje da bi se izbeglo blokiranje.
   
   Montiranjem mesinganog čepa odgovarajućeg kalibra za ispitivano oruđe na usta cevi i njegovim vezivanjem lancima ili sajlama za kuke na lafetu ili kupoli preko posebne hidraulične pumpe se vrši zatezanje lanca ili sajli čime cev polako ide u zadnji položaj. Pri tom se vrši postepeno sabijanje klipa u kočnici a time i hidraulične tečnosti čime se podiže pritisak koji se pomoću pomenutog trojnika, tj. trokrakog reducira sa manometrom očitava i upoređuje sa propisanim. Pogon pumpe za veštačko trzanje može biti ručni preko poluge ili električni preko jednosmernog motora koji se napaja sa el. instalacije tenka. Na ovaj način se postepeno simulira trzaj koji nastaje pri opaljenju art. oruđa i rad hidraulike zadužene za njegovo ublažavanje i povratak cevi nakon trzaja u prednji položaj. Ukoliko je sistem neispravan bolje je da otkaže tada nego pri gađanju. U crevima je tečnost pod velikim pritiskom reda nekoliko stotina Bara pa bi eventualno pucanje cevi bilo kobno po posadu, naročito u tenku ili samohotki, a moguće je i ispadanje cevi što je takođe veoma opasno. Zato se u artiljeriji dosta pažnje posvećuje čistoći i ispravnosti oruđa te se veštačko trzanje vrši toliko često.

   Neko je pomenuo i ispitivanje hidro-zrnom, tj. proveru pomenutih delova HES-a ispaljivanjem ekvivalentne količine vode umesto zrna čime se štedi cev i projektil a proverava uređaj istim, naglim trzajem kao da je ispaljeno bojevo zrno. Ovaj način se jako retko primenjuje i to samo ukoliko se menjaju HES-ovi ili se vrši neka krupnija popravka poput zamene cevi i sl. Ako znamo da u cevi prilikom opaljenja vladaju pritisci od nekoliko hiljada Bara a deo tog pritiska se prenosi i na postolje oruđa onda je jasno zašto se ovome posvećuje toliko pažnje i zašto art-mehaničar mora izvršiti proveru pre gađanja a ispravnost potvrditi svojim potpisom i pečatom u tehničku knjižicu čime preuzima odgovornost za ispravnost oruđa.

   Pored opisanih postupaka za veštačko trzanje cevi , ukoliko nema mogućnosti za ovakvo ispitivanje, a komandir ili izvršilac gađanja sumnja u ispravnost kočnice i povratnika može se izvršiti kontrolno okidanje bojevog projektila na poligonu neposredno pre gađanja. Provere se nivoi hidraulične tečnosti u rezervoaru i dopune ako je potrebno, cev se napuni a samo okidanje vrši komandir ili rukovaoc gađanja kao najodgovornije lice na strelištu sa bezbedne udaljenosti ili van tenka pomoću kanapa koji se pričvrsti na polugu za mehaničko okidanje topa.

   To su vam ukratko objašnjenja za pomenute pojave koje ste svojevremeno kao vojnici uočili prilikom rada na art. oruđima i predstavljaju uobičajene radnje koje se periodično ponavljaju prilikom teh. pregleda topa.

[attachment=1]

[attachment=2]

https://www.youtube.com/watch?v=iuSYxkPf0K8

много добар снимак руске ТВ о овој хаубици.

http://www.youtube.com/watch?v=jSlBrBFcTJ0

Odličan film, Pored same haubice vidi se rad i ostalih odelenja.

"Samovozna" Siriska

[attachment=1]
[attachment=2]

Par slika D-30(j) sa položaja
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Zna li netko sastav odjeljenja u JNA?

Precizna, pouzdana i relativno pokretna haubica. Odrađivala je veliki posao nekada.

Биле су совјетске Д-30 и лиценцне Д-30Ј. Југословенска оруша Било их је више стотина у ЈНА. Југословенске имају двокоморну гасну кочницу.

Oznaka za TON je M-86.

Hvala, popravljeno u original tekstu.

LPB

Baš danas sam naišao na ruski dokumentarac  o Ljagušci.O samom orudju se je su najpohvalnije izrazili svi ,naročito k'-dant i načelnik artilerije VDV Rusije.Naročito me je dojmio  komandant  VDV koji je rekao da i posle 50 godina upotrebe,Ljaguška  je jednostavno nezamenljiva u desantnim jedincima i nema koje orudje koje će je zamjeniti,ali niti oni ne traže zamjenu.Veći kompliment ova 122mm haubica nije mogla dobiti,baršto se mene tiče! :super

[attachment=1]

bio pre neki dan sa tipom...
služio je JNA u Požarevcu u kasarni od 4.000 ljudi i bio je posluga od D30
imali su 4 voda po 6 haubica, sve ruske
gađanje je bilo na pasuljanskim livadama
pre kraj skidanja došle su nove haubice iz zastave D30J, 24 komada
sledilo je prvo probno gađanje, 6 plutona.
od 24 oruđa su ostale čitave 4. Nekima se raspala ili naduvala cev (železara ravne), neke su odletele od lafeta.
sledio je popravak i ponovo gađanje sa malo boljim rezultatom
pa onda ponovo, dok nisu ušle u naoružanje.
pre svakog gađanja, vršilo se gađanje sa umetnutom cijevi sa 6 paljenja, da se mehanizam uhoda.

https://youtu.be/jC8QluMMELU

zanimljiv komentar na 4:00 :)

Sve ono što iole informisani amater treba da zna. D30 122mm vuče poreklo od Škodine haubice 105mm FH43 (FeldHaubitze), koja je ostala u prototipu za Vermaht. Ista koncepcija oslanjanja na tri noge koje daju mogućnost gađanja 360* u skoro svim oblastima elevacije sem najnižih. Tek nedavno je ova H dobila mogućnost hidrauličkog upravljanja lafetom, inače je pumpano ručno. Bez znatnog uvećanja komore ostaje ograničenje po dometu, ali ovo je ionako taktički ekvivalent 105mm NATO. Odlično oružje, koje se najbolje dokazalo 1991-1995, a ostaće u službi u mnogim zemljama još 50 godina. Heavy metal! Praši, RASPAMETI IH! :-[

Pisao o njoj (dok jos imao vOlje/vremena) https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,13059.msg102211.html#msg102211

Zanimljiv momenat...

[attachment=1]

Zastava nije proizvodila D-30J

Haubice je proizvodilo Bratstvo, Novi Travnik.

Prema "podeli poslova u vojnoj industriji SFRJ, Zastava je proizvodila streljačko oružje i oruđa kalibra do 30mm uključeno. Svi veći artiljerijski kalibri proizvođeni su u Novom Travniku.Minobacače i RB je proizvodio Krušik u Valjevu.

Zastava je trebala da radi i 40 mm Bofors L/70, al' nisu umeli iako je dva puta bila kupovana licenca... Ko zna, možda će da bude treća sreća sad?

Znam da su jednom kupovali licencu i da je bilo nekih problema sa zupcanicima.
Da li se licenca placa i ako se ne osvoji proizvodnja?
Da li je bilo jos slicnih slucajeva u bivsoj namjenskoj industriji?

Placa se, od tebe zavisi dali hoces ili neces (ne mozes) proizvoditi nesto. Naravno, uvek mozes doplatiti prodavcu da te nauci ono sto ne znas ukoliko to zelis/mozes.
Mada mislim da se tada umesala T11 i zato proizvodnja nije pocela.

Ovo sa Boforsima i neuspjelim osvajanjem je stara prica, mozda 50-60ih. Tada su dobili dosta USA i UK PAT-ova 40mm a usvojen je masovno 20/3 pa su to razlozi vise. Ako je drugi put zatrazena tada je to moglo biti kraj 80-ih, pocetak 90-ih, sto spominjes.

Pa osamdesetih i jeste pokrenuta inicijativa da se zamene PAT-ovi 20 i 30 mm sa jednim 40mm sistemom. Tada i jeste kupljena licenca za Bofors L-70 zajedno sa radarskim sistemom Zirafa. Kolko se secam u igri je bio i njemacki Oerlikon GDF od 35mm. Narocito je bila pozeljna verzija Gepard kupole jer se ista (uz manje modifikacije) mogla postaviti na T-55 i na T-72/M-84 za pratnju oklopnih jedinica.

Samo otisli smo daleko od teme. Jedno 82-87 mm.  :laugh:  :laugh:

Drago mi je kada vidim da me sjecanje jos sluzi.
[attachment=1][attachment=2]

https://youtu.be/v6ibqOjNJmA

Iz koje je ovo knjige

Ruska artiljerijska baterija haubica 122 mm D-30.




https://youtu.be/d-eGa4SatWU

Artiljerijska baterija vučenih haubica 122 mm D-30 OSU.




[attachment=1]

Isto ..



https://youtu.be/_NO97-98oug

Još jednom ...



[attachment=1]

Baterija haubica D-30, salutni plotun, Crna Gora




[attachment=1]

Haubica D-30, isto Crna Gora.




[attachment=1]

Oštećenja od kontrabatiranja na D-30




[attachment=1]

   Da se ja pitam, ja bih preterao...

D-30 u dejstvu




[attachment=1]

Prva je D-30 (sa šetrokomornom gasnom kočnicom i mehaničkom dizalicom), a ostale su D30A (sa dvokomornim gasnim kočnicama i hidrauličnim dizalicama).