PALUBA

DUBROVNIK

Deplasman : 1880 t standardni 2800 t puni
Duzina        : 113 m
Širina          : 10.66 m
Gaz             : 3.22 m
Pogon         : parne turbine,42000 KS
Brzina         : 37 čv
Dalj. plov.   : 6600 nm sa 13 čv
Naoruzanje: 4x140 mm;2x84 mm p.a.;6x40 mm p.a.;6x533 mm T.C.;40 mina
Posada       : 200 članova

_{Razarač Dubrovnik}
[attachment=1]
    
Gradnja je započeta 10 juna 1930 godine u brodogradilištu YARROW SHIPBUILDERS u Glazgovu, porinut je 12 oktobra 1931, a završen je maja 1932.U aprilskom ratu je zarobljen od stane Italijanske mornarice 17 aprila 1941.U Italijanskoj mornarici je dobio ime PREMUDA i prenaoruzan je kada su uklonjeni topovi od 84 mm a postavljeni su topovi od 37 mm. Brod je sluzio kao pratnja konvoja za severnu Afriku. U trenutku kapitulacije Italije brod se nalazio u Đenovi u remontu. Nemci su ga zarobili, preimenovali ga u TA-32 i prenaoruzali sa 3 topa 105mm pretvorivši ga u protivavionski brod sa radarom tipa FREYA. Kasnije je radar uklonjen i dodat je jos jedan top 105 mm kada je i postao vođa 10-e flotile u Ligurijskom moru.Potopljen je u Đenovi 25 aprila 1945.

Kr.Brod "Dubrovnik"

[attachment=1]

Razarač Dubrovnik i jedan razarač klase Beograd u Boki Kotorskoj.

[attachment=1]

Mladi Kralj Petar i Kraljica Marija na razaraču "Dubrovnik" 1935 godine. Oficiri predaju raport mladom Kralju.

[attachment=1]

Evo jedne koja je potpisana sa tekstom "Miloš na Dubrovniku" ...

[attachment=1]

Vau, prva slika Škode 140mm iz blizine. Stvarno moćni topovi. Još da je pre početka rata završen "Split" sa automatskim 140mm ...  :o

Dubrovnik:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Iako imam nekoliko slika topova sa "Dubrovnika" ovo je najimpresivnija koju sam vidio. Zbilja daje dojam moći i snage :) Pošto je "Dubrovnik po artiljeriji ionako bliži krstarici nego razaraču za mene je zasigurno bio, kako mnogi i kažu: najjači razarač svoga vremena :)

Slika jeste lepa .... Vidi se pravi obim tih topova, ali nije da morest nema šta da nam pokaže.

Pokaži kolegama članovima onu tvoju čuvenu fotografiju sa topovima Dubrovnika. Mislim da će mnogi biti iznenađeni lepotom i veličinom tih topova ;)

S obzirom da se topic ovako kvalitetno razvija red je da stavim i jednu svoju fotku. Ne daje toliko dojam snage kao tvoja, ali ja je ipak volim zbog obiteljski razloga.


[attachment=1]

Radni naziv bi bio: krmeni topovi "Dubrovnika" spremni za bočnu paljbu ;D

Zaista moćno izgledaju, da ne znam da se radi o razaraču "Dubrovnik", zakleo bih se da je u pitanju neka krstarica. :D

To je ta .... Topovi Dubrovnika u svoj svojoj veličini i lepoti :)

Hvala morest  :super

Zbilja je bio moćan brod, prekrasna imena, kakav uostalom grad  Dubrovnik i je.
Pruža mi veliko zadovoljstvo da mogu objaviti pokoju fotku iz kolekcije ovdje na palubi. Znaš i sam da ih ima, ali vremena baš i ne, sljedi mi jako buran fakultetski mjesec, ali obećajem da ću uhvatit vremena još za pokoju fotku :)

Dreadnought i Morest, prilozili ste stvarno lijepe i kvalitetne fotografije sa detaljima "Dubrovnika"

Ti si nas sve Jadrane usrećio vezano uz hulkove, Kuline i Šibenik, moramo i mi malo tebe (haha)
Vjerujem da imaš i ti neke ovakve sa Dubrovnika. :)

Da, Morest, bilo je toga mnogo, ali sve nestade u trenu prilikom nedjeljnog jutarnjeg bombardiranja.

Ovo sto prilazem su ostaci ostataka.

______

Nego, ti si u Splitu, imas stalno priliku skociti do (cujem reorganiziranog) Pom. muzeja.
Ima li tamo interesantnih stvari, da li je kategorizirano po razdobljima? Kako izgleda?

Zbilja šteta neprocjenjiva jer ako je ovo što si pokazao ostatak ostataka, strah me pomisliti kakva je bila cjelokupna zbirka :o
Pomorski muzej u Splitu je kronično neograniziran, fali novca, ali ljudi se trude. Biće bolje vjerujem, došao je novi ravnatelj, znam ga, trudi se. Što se tiće postava, jako malo prostora posvećeno je mornarici Kraljevine Jugoslavije. Prevladava pomorstvo u doba AU i kasnije JRM, i jako malo HRM, samo o počecima. Većinom se radi kako i sam vjerujem znaš o velikoj zbirci maketa partizanskih i ostalih brodova JRM, velikoj zbirci torpeda i zbirci vatrenog oružja. Vidio sam svega par bodeža i sablji, nešto AU, Kraljevine i jedan NDH mornarički bodež. Moram priznat da neznam kakvo je stanje fotozbirke i zbirke dokumenata, ona nije dostupna, ali ono što vidim, daleko najmanje je zastupljena KJRM, nažalost.

Evo još dva sa detaljima "Dubrovnika" .... Snimljene su pri "teškom moru". Obratite pažnju na visinu talasa na drugoj fotografiji ...

Za "Dubrovnik" se priča da je imao loše maritimne sposobnosti zbog svoje neuobičajne visine. Postojao je ozbiljan problem stabiliteta broda. Glavna paluba je bila neubičajno visoka za ovaj tip i veličinu broda. Zbog toga i zbog velike težine naoružanja ustanovljeno je da je stabilitet broda slab, pa je stoga još u brodogradilištu stavljeno 40t. gvozdenog balasta ali ni to nije naročito uticalo na stabilitet jer se brod pri okretima isuviše "tromo" vraćao u vodoravan položaj a kod manjih zaliha goriva morao je upotrebljavati manji ugao kormila.

To je posledica toga što kada je građen, nije postojao ni jedan sličan brod, tako da je Dubrovnik ustvari bio prototip velikog razarača - vođe foltile (izvidnica) na osnovu koga su Englezi kasnije pavili svoje izvidnice ...

Kako god, evo i fotografija ...

[attachment=1]

[attachment=2]

To sto kaze Dread je tocno.
Visoki metacentar nije isao u prilog maritimnih sposobnosti "Dubrovnika"

[attachment=1]

Evo obećane slike vezane uz Tursku, ali i "Dubrovnik". Ovu sliku nisam nikad dosada objavio, pa smatrajte ovo premijerom ;D


[attachment=1]

Radni naziv "Kemal paša-Ataturk i Nj. vel. kralj Aleksandar na "Dubrovniku" prilkom posjete Carigradu 4.10.1933. :)
PS ranije su posjećene Grčka, a kasnije Rumunjska i Bugarska, putovanje je počelo iz Tivta 26.9. a završilo 8.10. 1933. isto u Tivtu

Bogme, Morest, imas toliko zanimljivih, premijernih, fotografija

Imao sam nekih poteskoca oko kilobajta, sada prilazem nekoliko fotografija koje se tice "Dubrovnika" u poboljsanoj rezoluciji
[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

I evo zadnje.

Razgovarao sam svojedobno sa Dreadnoughtom i rekao mu da se sa originalne fotografije, uz manje povecanje, vrlo dobro vidi kuhar, kako unatoc brzini od 37 cv., trci palubom i nosi omanje svinjce spremno za pecenje.

Steta da se taj detalj, unatoc poboljsanoj rezoluciji, ne vidi. Eto - mali kuriozitet.
[attachment=1]

Ima morest puno toga zanimljivoga za pokazati  ;)

Ova koju je postavio sa Kemal Pašom -Ataturkom je jako interesantna ... I priča koja je prati je isto tako interesantna.

Naime, Kralj Aleksandar je tada poduzeo diplomatsku misiju u pokušaju da proširi malu atantu i da u nju uvuče i ostale balkanske zemlje u svojevrsni balkanski savez ...

Zbog sve veće pretnje koja se osećala od strane Italije i punog obima renaouražavanja Nemačke nakon dolaska nacista na vlast, pretnja suverenosti balkanskih zemalja je bila povećana... U tu svrhu je preduzeo diplomatsko putovanje po balkanskim zemljama i bio je postignut načelan dogovor o savezu. Trebalo je da kruna tih dogovora, a sve pod patronatom Francuske, budu razgovori u Marselju sledeće godine gde je planirano ozvaničenje novoformiranog balkanskog saveza.

Za pretpostaviti je da je potencijalna pretnja koju je činio zaj savez i doveo do marseljskog atentata i ubistva Kralja Aleksandra ... Samim tim i do propasti ideje o savezu.

Evo nekoliko fotografija na kojima se vidi Dubrovnik ili su snimane na njemu a vezane su za putovanje Kralja Aleksandra u Marselj ...

Ova prva je snimljena pri prihvatanju Dubrovnika od francuske pratnje pre dolaska u Marselj. Primetna su dva kotratorpiljera kako u brazdi jedan iza drugog čuvaju Dubrovnik jer su postojali obaveštajni podatci da bi Dubrovnik mogao biti torpedovan od strane "neprijateljski nastrojenih podmornica" (čitaj Italijana)

[attachment=1]

Ova druga je snimljena u Marseljskoj luci sa Dubrovnika u momentu kada treba da stigne automobil sa ubijenim Kraljem. Primetni su mornari dubrovnika na krmi broda i mnoštvo građana koji čekaju da odaju poslednju počast ubijenom Kralju.

[attachment=2]

Na sledeće dve vidi se Dubrovnik u Splitskoj luci pri povratku broda sa telom ubijenog kralja i dočekom ... Snimljene su iz mornaričkih hidroplana ....

[attachment=3]

[attachment=4]

Ma sad kad se zna priča, vidi se kuvar itekako ... Eno ga, obučen u belo, kako trči na palubi između dva dimnjaka  :D ... Ako bi uvećao taj detalj i skenirao u dobroj rezoluciji siguran sam da bi se dobro videlo  :)


Bez šale sad, ovo su divne fotografije i to po onome što sam video, prve dve su direktno iz fabrike Yarrow iz Glazgova .... dok je brod bio na test vožnjama.

Ova treća je priča za sebe ... Jedna od najlepših koju sam video .. :super

Dread,  izuzetne fotografije, pogotovo one iz Splita!!!

U vezi sluzbenih fotografija sa probnih voznji "Dubrovnika", idu 2 snimljene iz aviona kao i ona sa kuharom. Sve imaju stambilj na poledjini sa posebnim brojem.

Ona sa porinuca je izdana kao razglednica.

Odlične slike Dubrovnika, ove iz zraka nisam još vidio, a ove slike vezane uz doček u Splitskoj luci... nemam riječi :super Savršenstvo. Nadam se da će biti još mnogo objavljenih, i s moje strane (više bi volio objavljivat slike koje su direktno u mojem vlasništvu, a album sa putovanja odakle je fotka sa Kemal-pašom još nije (ova fotka je došla kao poklon iz tog albuma), no bit će sigurno, samo je pitanje vremena i "dogovora"). Evo, baš gledam slike i čini mi se da su oni topovi koje sam stavio ipak krmeni, a ne pramčani, zar ne? Neka me stručnjaci isprave (naravno da znam razliku između krme i pramca ;D)

Da, topovi bocno okrenuti su krmeni.

Hvala Jadrane što si mi ukazao na pogrešku :super a i meni je još i zanimljvije, jer sada znam da imam sliku i krmenih i pramčanih topova.

Evo je i ta ...

Zbilja lipo napreduje slikopisna rasprava :super Nego, malo gledam slike, kad je točno, tj. koje godine na Dubrovnik postavljen PZ top na ono oketno postolje/platformu iza dimnjaka, jer vidim da ga na mnogim ranim slikama nema?

Evo ga i kuvar, malo uvećan. Izgleda da stvarno nosi prase :D

Daj to malo bolje da vidimo to pečenje ... :D

[attachment=1]

Koliko ja znam dvocevni poluautomatski PA top 85mm. D50, takođe proizvod "Škode", je bio od početka službe sastavni deo naoružanja .... Moguće da je bio ugrađen nakon dolaska Dubrovnika za Jugoslaviju, u tivatskom arenalu.

Bio je smešten na visokom postolju sa platformom za poslugu između torpednih aparata. Doturanje municije je bilo otežano pri okrenutim torpednim cevima a komandno-računarski uređaj za upravljanje vatrom bio je nepouzdan i komplikovan za upotrebu. Trebalo je skoro 15 poslužilaca za dobijanje elemenata gađanja, te nije predstavljao dobro rešenje.

Ti topovi su skinuti sa Dubrovnika sredinom 1941 godine kada je izvršeno je prenaoružavanje broda u italijanskoj pomorskoj bazi La spezija. Dvocevni PA top od 85mm. je prvo bio zamenjen jednim topom kalibra 120mm a potom sa dva topa od 37mm zbog stabilnosti broda ...

Hvala na iscrpnom odgovoru Dread. U pravu si, vjerojatno je top ugrađen odmah po dolasku broda u arsenal u Tivtu. Ma pitam jer na onoj slici Dubrovnika u vožnji što ju je postavio Jadran ne vidim taj top na platformi, a na slikama koje imam sa putovanja iz 10.1933. se vide. Vjerojatno je postavljen negdje u međurazdoblju.

Prascic/svinjce je stvarno, okrenut njuskom prema moru. Po mojoj procijeni cca 10-12 kg netto.

Valjda se za Engleze radila prava hrana (za razliku od janjetine obilno zacinjene umakom od mente i  desertom od pudinga od sljiva - - stvarno bi se iz sale mogao obratiti tom brodogradilistu pa da to posalju u gro-planu). Inace na kom. mosto moze se osim oficira, vidjeti i gospodin u polucilindru....

Ali, salu na stranu.

U vezi PA topova, naknadno postavljenih, valjda negdje ima podataka ....

_________
Inace, Dread, vidim da su se radile razglednice svakih nekoliko metara, pri porinucu broda. Izvanredno.

Jeste ... ova moja je iz drugog ugla/strane.

Yarrows se u medjuvremenu dva puta reorganizirao - dosta tesko........ sluzbenim putem

Sa tim 2 x 84mm/50 PA topom je zanimljivo.

Na najranijim fotografijama ga nema.

Zatim se pojavljuje na "splitskim" fotografijama iz 9/34.

Onda ga na fotografiji iz 9/37 (snimljenoj kada je Eskadra bila u posjetu Pireju) opet nema - barem se meni tako cini da je prostor izmedju dva torp. aparata - prazan.

(Za info, na slici su "Smeli", "Hrabri", Zmaj", "Dubrovnik")

Obavjestajna sluzba US Navy u 1/43. u brosuri pod nazivom ONI 202 izdaje popis svih talijanskih ratnih brodova, pa tako i zarobljenih Ex. jugosl. KRM - tamo je opet naveden (znaci da je do kraja apr. rata, kako kaze Dread, ipak sluzbeno bio (?).

[attachment=1]

[attachment=1]

Odlična slika :super Ja iako mi je rođak bio na tom putovanju baš na Dubrovniku,i imam dosta slika, nemam niti jednu sliku sa koje bi mogao vidjeti PZ top. No bez sumlje, na ovoj slici ga nema. Zbilja čudno. Koliko ja mogu vidjeti, nalazi se i na slikama sa posjeta Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj i Rumunjskoj u 10 mjesecu 1933.

op - greska, PA top 2 x 84 mm, cijev (55), a ne (50)  - kalibara

Nadam se da nisam odlutao od teme, ali evo jedna zanimljva razglednica "Dubrovnika" iz moje kolekcije. Putovala je u siječnju 1936. i njome je moj rođak, koji je tada služio na Dubrovniku, pisao svome ocu, mome pradjedu.
Odlična mi je ova kombinacija, grad-brod, pa ako netko ima još poneku sličnu bilo bi odlično za pogledati :)


[attachment=1]

Kakvo crno lutanje ... Sjajna dopisnica  :super ... Do sada je nisam video ..

Drago mi je da ti se sviđa. Moram priznat da mi je jako draga, spaja meni najdraži grad i brod :)
Kada sam mislio na lutanje, mislio sam na raspravu o topovima/kalibrima, u tome nisam uopće jak, priznajem, zato radije pustim fotografije da govore umjesto mene.

Svaka čast, odlična mozaik razglednica. Prvi puta je vidim.
Samo naprid!

Znao sam da će ti se svidit :)
Volio bih da ih imam više sličnih za objavu, no nažalost samo je jedna. Izgleda da se ljudima sviđala i ranije, jel koliko vidim po tragovima na njoj, izgleda da je bila vješana na zid kao slika.
Meni je značajna i radi datacije, s kojom imam dosta posla i problema, jer govori kada, u kojem razdoblju, je moj rođak služio na Dubrovniku. Također mi se čini da je često, uz Boku Kotorsku gdje je bio najviše, boravio i u Šibeniku.

Evo podataka za naše razarače iz "Jane fighting ships" za 1940 godinu ... To bi trebalo da je jedna od najpouzdanijih knjiga za TT podatke ..

[attachment=1]

[attachment=2]

Eto iz ovog a se može videti da su i Dubrovnik i razarači tipa Beograd imali torpedne cevi promera 533,4 mm (21inch)... Sve bi dalje bilo cepanje dlake na dvoje ...

Zanimljiv je i podatak da je Dubrovnik pored toga što je bio prvi Fllotila leader, bio prvi brod proizveden u Yarrow brodogradilištu koji je ima "kliper" pramac ... I to je jedna novost ...

Zanimljiva je i primedba da je pomoćno pojedinačno (po jedan top sa svake strane) PA naoružanje od 40mm pomereno unazad (iza zadnjeg dimnjaka) da bi se izbegle vibracije ...

[attachment=1]

Slika razarača Dubrovnik vezanog uz Makalinu obalu. Bolji poznavatelji grada znati će da se radi o poziciji gdje je pumpa Ine i u pozadini nekadašnje kino '' 20. aprila ''. Ovaj dio obale je bombardiran i tu je 1955. godine podignuta zgrada TLM-a.

Dread, hvala za prikupljene podatke.
Sa ovime, smatram da je sve oko naoruzanja i TC "Dubrovnika" i klase "Beograd" , zakljuceno na opcu radost.

Brodarski, da li je ovo to isto mesto i isti događaj u Šibeniku?

Opet Dubrovnik ...

[attachment=1]

Dread isto mjesto, a vjerovatno i isto vrijeme.
Po svemu sudeći cime nisu molale i brod se nije maka s mista.
Pozdrav!

Svaka čast. Imam nekoliko starih razglednica na kojima se vidi razarač KM i natpis Šibenik. Imam dojam da se to koristilo u reklamne svrhe, jer nigdje se ne vidi grad ili barem dio luke. Vjerujem da se uz istu sliku stavljalo imena raznih gradova. Postoje novinske crtice o uplovljavanju pojedinih brodova u Šibenik, čak od A-U do početka 2. svj.rata. Po tome se može pratiti koji je brod uplovio u luku.

Jedna mala sličica od 4 iz niza. Prikazuje vađenje razarača Premuda 1950. godine. Ovdje je kobilicom prema gore. Netko je rekao da je s broda skinuta radarska antena. Kad je brod preokrenut na ravnu kobilicu antena radara je bila na jarbolu i baš je uočljiva.[attachment=1]

Nastavak niza vađenja Premude. Vidi se antena radara.

Ovo su odlične fotgrafije ... moram da priznam da ih prvi put vidim  :super

"Dubrovnik" u italijanskoj sluzbi kao "Premuda".

Pronašao sam skenirane još neke fotografije iz kolekcije ...

Kralj Aleksandar u društvu Ministra Vojnog koga predstavlja Grčkom premijeru Panagisu Tsaldarisu .. Snimljeno 1933. godine na razaraču "Dubrovnik" prilikom diplometske turneje koju je Kralj Aleksandar preduzeo radi formiranja "Balkanskog saveza".

[attachment=1]

Kralj Aleksandar i Bugarski Car Boris u razgovoru na palubi "Dubrovnika" .... Ista godina i isti povod kao i na prethodnoj fotografiji.

[attachment=2]

Dubrovnik za vreme izgradnje  ...

[attachment=1]

Dubrovnik u Boki ....

[attachment=2]

Još jedna iz Boke ... U krupnom planu

[attachment=1]

Ima lepih slika Dubrovnika, ali ovu, sa jedne stare razglednice, nisam video na topic -u. Na žalost, ne mogu da je datiram. Možda može neko dugi, po nekom detalju?

Sudeći po markama, 30.-  31. godina.

A za određivanje lokacije nema dovoljno detalja na slici, je li tako? Svako molo je isto, a drugo ništa se ne vidi...

Našao sam tu istu razglednicu u Knjizi gosp. Tomislava Aralice Hrvatski ratnici kroz stoljeća 2. On je napisao u da je slikano u Splitu, u ljeto 1932. ili 1933. E, kako je do toga došao nebi znao reći.

Sigurno je imao neki osnov. Dargo mi je da sad znamo i mesto i vreme nastanka slike. Hvala!

To je tocno splitska gradska luka - "Dubrovnik" se nalazi na sj. strani gata Sv. Duje.

Samo su dva momenta koja su tipicni "orijentiri" - stara lukobranska dizalica (lijevo po pramcu) koja je tamo funkcionirala desetljecima (stariji ce se sjecati da je imala ogromni kontrauted i drvrnu kabinu - nekako sve u jednom komadu) i tipicna silhueta Solte.



No Aralica je svakako imao i druge detalje za lociranje fotografije u prostoru i vremenu.  

Evo još jedne koja je sudbinski i istorijski vezana za "Dubrovnik" koji se vidi u pozadini.
Prilikom povratka tela Kralja Aleksandra ubijenog u Marselju i počasna straža na gatu u Splitu.

[attachment=1]

Odlična slika

E takvu sam fotku čekao, kad sam pitao ima li tko još fotki sa dočeka Dubrovnika u Splitu.  :) Odlična slika Dread gušt mi ju je vidjeti :super

Drago mi je da mogu podeliti sa vama  ;)  

morest, kada si pitao, ja je još nisam imao. Nabavio sam je skoro, pre 10-tak dana. Ali bolje ikad, nego nikad  :)

Evo dve iz Marselja ...

Kralj Aleksandar nekoliko trenutaka pre silaska sa "Dubrovnika".

[attachment=1]


I sam silazak sa "Dubrovnika".

[attachment=2]

Evo za moresta još jedna iz Splta i dočeka ubijenog Kralja Aleksandra ...

[attachment=1]

Koji top, impozantno izgleda.

Bomba slika Dread :super Guštam ih gledat. A top izgleda zbilja moćno.

Slučajno sam ovdje naletio i iako me Dubrovnik nikad nije posebno privukao, slike su prekrasne i hvala bogu da postoji internet, jer prije nisi imao šanse pronaći ovakvo nešto.Nažalost kako kaže kapetan fregate u penziji Damjan Bratić u članku "Razarači RM bivše Jugoslavije u drugom svetskom ratu"  izašao  u Mornaričkom glasniku br. 1 iz 1982. godine citiram:
"Međutim, po taktičko-tehničkim podacima koji se objavljuju u raznim mornaričkim priručnicima-godišnjacima, ne mogu se uvijek donositi objektivni sudovi o kalitetu brodova, jer se tek tokom njihove eksploatacije u službi na moru uočavaju nedostaci. Takav slučaj je bio i sa Dubrovnikom, gdje je uočena i druga strana medalje." završen citat.
Vidim da su svi impresionirani kalibrom i snagom glavnih topova i stvarno lijepo izgledaju. Skenirat ću cijeli članak i postat vamo, pa da se vidi da baš i nisu previše guštali topnici na Dubrovniku. Ali i to je dio naše povijesti i lijepo mje da se netko još uopće sjeća da su postojali i stari razarači. :marinero

Minolovac, posalji - za upoznavanje korisno.

Posebno ako su to pisali ljudi koji su sluzili na brodovima. "Dubrovnik" je bio prvi razarac koji se uopce izgradio u toj klasi; kasnije su na novim slicnim razaracima greske uklanjane.

Evo, skener me je.. pa sam pribjegao fotiću, nadam se da je čitko. Čovjek je po meni stručan i relevantan, a svatko neka donese sud po svojoj savjesti... Pozdrav :-*

Hvala Minolovac, zanimljiva stvarnost.

E ljudi kaj ste stali? Da je brod bio totalni promašaj ne bi ga taljani zeli pod svoje. Englezi su eksperimentirali isto kak sad Volkswagwn na škodi isprobava podvozja, pa nek škoda bude loša... Dubrovnik je bio odraz vremena kad se tražila nova koncepcija i eksperimentiralo se. Nešto je ispalo dobro, nešto manje dobro. I velike sile su imale velike promašaje . Na kraju kad se uzmu karakteristike tzv. eskortnih razarača  koje smo dobili kao reparaciju (Triglav, Biokovo, Učka i Durmitor) oni Dubrovniku nisu nisu bili ni do koljena. Jednostavno u to se vrijeme eksperimentiralo sa vođama flotila, što je nijemce odvelo u krajnju granicu sa malim brojem razarača sa topovima 150 mm, a koji su bili skupi i neekonomični, a nikad nisu mogli parirati niti lakoj krstarici. Svaka zemlja je eksperimentirala, tako i stara Jugoslavija. Zato su razarači klase Beograd bili odlični projekti, a Split da je bio sagrađen po prvobitnim nacrtima, ne vjerujem da bi prošao bez preinake. Kad je konačno završen, za mene, je to najljepši i najbolji brod koji je imala JRM, a toga ne bi bilo bez Dubrovnika.
Pitanje: super slike dizanja olupine, ali gdje?

Kako možeš pitati gdje? U Genovi kume!

Falja brate

Minolovac, ako možeš, slikaj još stranicu od razarača klase Beograd. Ima možda u toj knjigi koja stran od razarača Split?

Još nešto me interesuje - Kraljevska moranrica imala je dva mala torpedna čamca engleske proizvodnje. Ima li ko podatke o tim čamcima.

O tim torpednim čamcima je najbolje da ne pišemo ovde da ne bi išli u off ... Biće o njima otvorena posebna tema do kraja ove godine.


Sken o razaračima "Beograd" treba da se postavi u temu o razaračima klase "Beograd". Ako ne slika Minolovac, postaviću ja tamo, imam i ja taj Mornarički glasnik.


Koliko se sećam, u tom Glasniku nije obrađen razarač "Split". Svejedno, o "Splitu" treba pisati u temi predviđenoj za njega.

Koliko me pamćenje služi ti torpedaši su bili "Uskok" i "Četnik" (Mislim da je jedan prebjegao englezima)

Ma kakvi, ostali su di jesu. Jedan razbijene prove, a drugi totalno fit.

Jedna mala ispravka, PA topovi na Dubrovniku su bili češki Z1 kalibra 40 mm, a ne Boforsi. Isti topovi su bili i na Zmaju.

Momci, ako stavite odvojeno one tekste i podatke, meni je svejedno. Samo me zanima, dali tamo piše, kakva je bila kakvoča klase Beograd.

Izvanredna kvaliteta broda. Upotrebljiv za sve namjene, posebice za staro željezo.

Kompa ne treba špotati ni jedan brod. Kad sam došao na 161 mislio sam da ne postiji ružniji brod na svijetu. Danas bih ga volio vidjeti više nego išta. A onaj koji je napisao da bi želio osjetiti kako se paluba zatrese kad se kopče ubace i brod krene... brr...

Dve fotografije sa "Dubrovnika" ...

[attachment=1]

[attachment=2]

Pri teškom moru ...

[attachment=1]

[attachment=2]

Mornar sa "Dubrovnika" ...

[attachment=1]

Još jedna fotografija sudbinski vezana za razarač "Dubrovnik" ...

Herceg Novi - Ispraćaj kralja Aleksandra pred njegov polazak u Marsej 6. oktobra 1934. - Knez Pavle, kneginja Olga i Kraljica Marija.

[attachment=1]

Mala ispravka, u pitanju je luka Zelenika. Odatle je kralj napustio zemlju.

Iz jedne stare "Jadranske straze".

Mjestani Boke svecano docekuju novoizgradjeni razarac "Dubrovnik" na njegovom prvom uplovljavanju u zaliv 1931 godine.

Ovo je najlepša slika razarača "Dubrovnik" koju sam video do sada. Hvala marinero! Mnogo govori o tome koliko su Bokelji držali do pomorske tradicije i slave.

Moj doprinos temi:

[attachment=1]

Izvrstan doprinos

Gruž

Kao "Premuda":

[attachment=1]

Znam da nije baš neka kvaliteta slike, ali neka se nađe za svaki slučaj.

Kolaž čuvenog fotografa iz Boke. Čovjek je iskoristio svoje stare negative i napravio mozaik razglednice. Razarač me podsjeća na Dubrovnik, a jedrenjak na Vilu Velebita. Zgodna uspomena s vojnikom JNA.

Ovo su "Ljubljana" "Beograd" i "Zagreb" ...  Stara klišea i vojnik u sredini, imam istu takvu sa drugim vojnikom.

Princeza Olga Karadjordjevic sa palube jahte "Vila" posmatra razarac "Dubrovnik".

"Dubrovnik" dovozi u domovinu tijelo uvbijenog kralja Aleksandra 1934 godine. Preslik iz jedne od starih "Jadranskih straza"

Dvije naslovnice Jadranske straze posvecene "Dubrovniku".

"Duplerica" iz jadranske straze 1934 godine sa snimcima unosenja tiujela ubijenog kralja Aleksandra na "Dubrovnik" u Marseju.

Još jedna fotka Dubrovnika u Italijanskoj službi, doduše malo lošija, ali opet...

[attachment=1]

evo Palubine fotografije na jednoj stranici ...
http://www.wrecksite.eu/imgBrowser.aspx?14217

Evo malo detaljnija fotografija iz Jadranske Straže koju je Marinero malo ranije postavio ...


[attachment=1]

Premuda podignuta u Genovi.

Svaka ti čast Brodarski na ovom nalazu  :super

Kralja iznose s Dubrovnika.

Kralj na palubi Dubrovnika.

Jeste da iznošenje kovčega ubijenog kralja nije najbolji povod, ali moram da primetim da je u nadgrađu iza topa 140mm verovatno kuhinja.

Prije bih rekao goniometar za želuce.

to je svakako morao biti sklopivi dimnjak. Trebalo bi naci raspored unutarnjih prostorija da se vidi gdje su blagovaonice posade.

Prvi put vidim ovu fotku Dubrovnika. Nasao sam to sasvim slucajno na nekom ruskom sajtu! :marinero

Evo jos dvije...

Ispraćaj posmrtnih ostataka Kr. Aleksandra u Marselju. Kovčeg se ukrcava na Dubrovnik.


[attachment=1]

[attachment=2]



Izvor: www.kolekcionari.com

Još jedna poslastica sa www.kolekcionari.com  :super

Originani planovi Dubrovnika iz Yarrow & co LD Glasgow, sa datumom 12.11.1930. godine.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Auuu...kakav pronalazak. Svaka čast dred... :super :super :super

 :klap :klap :klap

Thank you dreadnought - fantastic stuff!! :super

Evo i od mene podizanja "Premude" u Djenovi.

Na talijanskoj Wikipediji sada vidim fotografiju o "Dubrovniku" skinutoj sa Palube (2.9.2009.) sa naznakom - "u punoj voznji 1936."
http://it.wikipedia.org/wiki/Premuda_(cacciatorpediniere)

ima i na drugim stranicama
http://en.wikipedia.org/wiki/JRM_Dubrovnik

Sama fotografija (na Palubi) je sluzbena brodogradilisna snimljena prilikom probnih voznji iz 1932.

As far as I know this photo was taken in March 1950 in Genoa.


Hope it helps,
Andrzej

Thanks, Andrzej, every little bit of information helps! Regards!

Ovu iz Đenove smo već pominjali ranije u ovoj temi ..

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6514.msg33325#msg33325


Ima još nekogliko fotografija iz različitih faza vađenja broda. Postavio Brodarski  :)

Jedna iz ateljea poznatog bokeljskog fotografa...

Jdan lijepi snimak Dubrovnika na doku Arsenala Tivat.

pretekao si me...
Je li bila ova do sada na forumu?

Čini mi se da je ova poslednja slika nastala u Boki - ali gde?

Jeste lovac, slikano je na mulu I Arsenala Tivat. Mali od palube, svaka cast, oslicna slika i dobro nam dosao na forum!

Jedna mala....

Dovršetak 'Dubrovnik' u brodogradilištu Yarrow Glasgow shipyard.
Zima 1931-1932 godina.
[attachment=1]

Evo "Dubrovnika" kako ulazi u dok u tivatskom Arsenalu

Molim Minolovca, ako je u mogućnosti, da u topic o razaračima klase "Beograd" postavi u celosti drugi deo teksta iz starog MG, koji opisuje ove brodove, pored dela koji opisuje "Dubrovnik", ili da makar kaže o kom je broju MG reč. Zanimalo bi me vrlo.

MG 1/1982. Pogledaću sutra što sam postavio, pa odskeniram ostatak. Pozz

Evo, skenirao sam cijeli članak, pa koga zanima može pročitati.
Pozz.

Nisam mogao sve odjedamput, evo i završetka...

Crtež "Dubrovnika"...

[attachment=1]

Bivši jugoslovenski "Dubrovnik", bivša italijanska "Premuda"... njemački TA 32:

[attachment=1]

Maketa razarača Dubrovnik iz pomorskog muzeja u Splitu.


[attachment=1]

40mm topovi na "Dubrovniku" nisu bili Boforsi već 40/L67 tipa Škoda. Imali su bolju balistiku, veći domet i čini se preciznost od Boforsa L60, ali nešto manju kadencu i znatno složeniju konstrukciju, te je Bofors bio bolje i efikasnije oruđe.

To su bili Škodini topovi Z1 kalibra 40 mm, sa poluautomatskim zatvaračima.

Motorista - objaasni nam šta znači pojam ''poluautomatski zatvarač''.

Verujem da se radi o automatskim topovima, ali ova tvoja tvrdnja mi se ne uklapa u priču!
Zaista ne poznajem te škodine topove - ali osnovni principi automatike kod rada oružja su mi poznati, pa te zato molim - daj nam malo egzaktnije objašnjenje!

A jes` malo nejasno, koliko sam čuo, kadenca tih topova bila je u nivou Vickers 2 pounder automatika , (pom-poma), tj, 80-100 granata u minuti, te ovo stvarno traži objašnjenje. Francuski i nemački 37mm PA topovi, sve do FlaK42 navodno su takođe bili "poluautomatski", ma šta to praktično značilo. Posebno opaljenje za svako punjenje cevi tom brzinom je ipak prebrzo. Posluga bi se zamorila za nekoliko minuta, a pitanje je da li bi uopšte mogli dostići taj ritam paljbe čak i kratkotrajno.

Pisem sa telefona pa cu biti kratak.

Poluautomatski zatvarac znaci, da posle opaljenja zatvarac ostane u otvorenom polozaju (d30, tn 90 155mm, gvozdika) za ubacivanje nove granate. Na americkoj haubici 105 mm zatvarac posle pucanja treba rucno otvoriti.

Poluautomatski zatvarac nema veze sa principom rada topa (automatski.. )

Nadam se da sam zadovoljivo objasnio.

LPB

Na tom filmu na 1:10 se lepo vidi rad poluautomatskog zatvarača, koji posle opaljenja ostane u otvorenom položaju za ponovno punjenje.

http://www.youtube.com/watch?v=sElNyLusnNU


NA dolnem filmu na 5:13 se vidi klasičan zatvarač, koji posle opaljenja ostane zatvoren, te ga posada mora sama otvoriti i isprazniti čauru.

http://www.youtube.com/watch?v=Fm2Dalx8oB0

LPB

Bozo - tvoje kratko objašnjenje znači, da se ne radi o automatskim topovima - već o oružju koju posluga posle svakog opaljenog metka mora ručno napuniti.
Na takav način ne verujem da se može postići toliko velika kadenca, kako je to navedeno u prethodnim tekstovima?!
Hajde da istražimo ovu nedoumicu malo na internetu - verujem da se samo radi o pogrešno prevedenim ili pogrešno tumačenim pojmovima.
Iako nisam stručnjak za brodsku artiljeriju - ja sam ubeđen da se radi o automatskim PA topovima!
 
Bofors 40 mm M1 - dužine cevi 60 kalibara je potpuno automatsko PA oružje koje je bilo u upotrebi tokom 2. sv rata, a zadržalo se u JRM do samog raspada, na nekim brodovima.
Verujem da ni škodini topovi koji su bili na Dubrovniku nisu puno zaostajali za boforsom. 

Tako je.

ZA pomenute topove, mislim da če Motorista da razjasni, pošto jih ne poznajem.

LPB

Da pojasnimo i ovo...
Ako ćemo pravo, i automatski topovi Bofors imaju tzv. "poluautomatski" zatvarač. Poslije opaljenja metka, čaura se izbacuje i zatvarač ostaje u "otvorenom" položaju. I ostaje tako otvoren sve dok sledeći metak ne dođe u ležište metka... i tada se čitav ciklus ponavlja. Kada ponestane metaka zatvarač ostaje otvoren, a cijev slobodna. A top je automatski zahvaljujući automatskom punjaču, zatvarač s tim nema nikakve veze.
Pitanje je samo kakav su punjač imali ti Škodini topovi.

Škodin top od 40 mm ne mogu nać, sad....?

poz.

Kao što je Boža već objasnio, najpoznatiji top sa "poluautomatskim" zatvaračem je sigurno nemačka 88-ica.

Što se tiče topova sa razarača Dubrovnik.

[attachment=1]

Ovo su ustvari topovi na Zmaju, ali je i Dubrovnik imao iste ovakve. Pogledajte kakav je zatvarač, nema šanse da je automatski.

http://forum.axishistory.com/viewtopic.php?f=70&t=157514&p=1371783#p1371783

http://www.palba.cz/viewtopic.php?t=2493

Osim toga, evo, šta se kaće na Wikipediji za Flak 88 i njegov zatvarač:

"A simple to operate "semi-automatic" loading system ejected fired shells, allowing it to be reloaded by simply inserting a new shell into a tray. The gun would then fire, recoil, and, during the return stroke, the empty casing would be thrown backward by levers, and a cam would engage and recock the gun. This resulted in firing rates of 15 to 20 rounds a minute, which was better than similar weapons of the era."

Iz ovih dodatnih objašnjenja postaje jasno da škodini topovi na Dubrovniku zaista nisu bili automatski topovi, nego poluautomatski.
To znači da posle svakog opaljenog metka se top ručno punio i ručno se vršilo opaljenje.

Malo mi je nelogično kako se takvim načinom paljbe postizala kadenca od preko 40 granata u minuti. Deluje mi prebrzo!
Da bi se ostvarila takva brzina paljbe posada je morala biti vrhunski obučena i uvežbana!

Lovac, možda bi bolje stajalo da su klasični topovi sa poluautomatskim zatvaračem.

Pod izraz "poluautomatski top" razumem da ce ciklus rada završava sa automatski uvođenjem nove granate u cev.

Ali to je samo 2izrazoslovje" glavno da smo razčistili to.

40 granata u minuti je i meni previše za klasičan top. U snimku "88 mm flak" se na pomenutom 1:10 vidi brzo pucanje, tako od oka za dva opaljenja jedno za drugim oko 2 sekunde ("odokativno") tako da se dobije max brzina oko 30 granata/min mada bi volio videti posadu koja ta tempo održava duže vreme + problem pregrijavanja cevi.
Mislim da za 40 mm top se nebi moglo dosta brže obaviti punjenje i opaljenje.

Jedino da nije možda 40 granata/min "teoretična brzina topa" (vreme od opaljenja do izbacivanja čaure i priprema na novu granatu) nešto kao na M70, gde je kadenca cca 600 metaka/minut ali u stvarnim slučajevim neizvodivo.

LPB

Ti topovi su bili onoliko automatski koliko su ih brzo punili. Pazite, opaljenje nije bilo ručno. Bilo je dovoljno da punioc gurne metak u cijev i brzo skloni ruku da mu ne bi završila u zatvaraču. Top bi sam opalio, izbacio čauru i repetirao se.

Postaje sve jasnije!

kao TA32; fotografija nije kvalitetna, ali...

[attachment=1]

Mornar Ivan na nadgrađu razarača Dubrovnik.


[attachment=1]

Fotografija razarača Dubrovnik, objavljena u dnevnom listu Politika, broj za 07.10.1934. godine. Dan nakon što je Kralj Aleksandar otplovio njime za Marselj.


[attachment=1]

Evo da i ja dodam jednu fotografiju sa dočeka ubijenog Kralja u Splitu...

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]

http://www.ebay.de/itm/Orig-Foto-Kriegsschiff-Tarnanstrich-Kanonen-Marine-Kriegsmarine-Schiff-/140723485976?pt=Militaria&hash=item20c3c5fd18

Great photo of Dubrovnik`s stern. Thanks Dili. :super :super :super

 :)

Lijepa slika Dubrovnika u vožnji. Izdvaja se od  mnogih razglednica tog broda po dinamici i kvaliteti razglednice. Moguće je napraviti dobru raščlambu naoružanja i sustava veze koje se lijepo na slici vidi.

Na ovoj slici još uvek nema ugrađene PAT-ove.

To je bitan doprinos raščlambi. Bez PZT topova. Odlično zapažanje!

Na slici jasno piše 1932. Ovo je vjerovatno slikano odmah po dolasku, tada novog, broda...

Fotografije iz njemačke knjige o razarače , čije ime je nepoznato za mene.

Gornja fotografija je sluzbena brodogradilisna fotografija sa probne voznje.
Donju - prvi puta vidim. Izvrsno, Illich!

Dobro se vide klizaci za dubinske bombe (ili mine?)

Kupljene su dubinske bombe. Mislim da su ove tračnice za mine. Dubinske bombe su bile u okvirnim držačima.

I meni se po sirini cini da su minske tracnice. To sam trebao znati (ili znao, zapisao i zaboravio ;) )

Po projektu je "Dubrovnik' bio "fitted for minelaying", dakle imao je opremu, tj. šine-tračnice za polaganje mina. Kapacitet je bio oko 40 mina.

Od mene detalj sa jedne fotografije, i pogled na minske šine iz drugog ugla.


[attachment=1]

Još jedna u njemačkoj službi, malo veča od več postavljene[attachment=1][attachment=2]

Ovo proglašavam fotografijom mjeseca!
Dread najljepše čestitke za dosad neviđenu sliku!

kod porinuca:

Description

Full title reads: "Glasgow. Princess Olga of Yugoslavia. Names and launches Flotilla Leader 'Dubrovnik' - most powerful in its class - British Built in Yarrow's famous yard - for Yugoslavian Navy."

Yarrow shipyard, Glasgow, Scotland.

Princess Olga stands with other dignitaries on podium...
more
i kratki film (zanimljiv nacin razbijanja boce sampanjca)

http://www.britishpathe.com/video/princess-olga-of-yugoslavia

fantastican minut

Izvrsno! A sto se tice razbijanja boce, barem nema sanse odbiti se natrag i pogoditi nekog u glavu ;) Ili se - ne daj Boze - ne razbiti...

Ne mogu da odolim a da ne postavim nekoliko slika "Dubrovnika" koje sam pozajmio za tekst u Vesniku Vojnog muzeja - courtesy of Dreadnought.
Mora da se postavljaju jedna po jedna.

"Dubrovnik" u vožnji po teškom moru.

"Dubrovnik" pod napadom bombardera u Risanskom zalivu, navodno 15. aprila 1941. Fotka je teško retuširana i docrtavana.

Posada "Dubrovnika" na pramcu broda.

I još... kovčeg ubijenog Kralja u štitu 140mm topa.

Velika masa naroda na splitskoj rivi dočekuje brod sa kovčegom Kralja - 14. oktobar 1934.

Kumbore, izvanredne fotografije (i vrijedni Dread)

"Dubrovnik" na navozu firme Yarrow, Glasgow, Scotstoun

U Boki, predratne godine, zastavna Gala. I još jedna iz Boke. Slikao atelje Smodlaka.

ove su nam poznate.....

Zanimljiv detalj na Kumborovoj fotki prove; oko vitla se vide palubne upornice za ručno okretanje vitla, tj upiranje nogama dok manus fizikus u znoju lica svoga kruži oko vitla, a ono ima i otvore za praljice (ručke). Kao na Jadranu.

Englezi kao pomorska nacija par ekselans vode računa da mehanizam, ako je moguće zbog mase i gabarita, uvek ima i mogućnost rezervnog ručnog pokretanja u nuždi, pa me to ne čudi.

Bravo, predivne fotke...
Svaka čast  :klap :klap :klap :klap
(Čini mi se da su iza Dubrovnika na IMG_0008 Hvar i Sitnica...)

Jeste Mali, i Hvar i Sitnica su iza Dubrovnika. Fotografiju u boljoj rezoluciji (i ostale) postavićemo posle Kumborovog članka u VMV  ;)


Ha, Kumbore baš si nestrpljiv, nisi izdržao  :)

Ove do sada sigurno nisu bile:
Kralj Aleksandar odlazi iz Zelenike za Marsej:

Trenutak kada se "Dubrovnik" odvaja od obale. Kralj provjerava je li sve u redu tom prilikom. Možda je tada poslednji put gledao u obale svoje države?

Dok čekamo Kumborov tekst o razaraču Dubrovnik koji će uskoro biti objavljen u VVM, evo jednog mog neobjavljenog kratkog teksta nastalog pre nekih 5 godina iz nekoliko izvora. Svakako, od Kumborovog teksta očekujemo mnogo više detalja nego u ovom mom pisaniju ;)


Uz tekst, puštam i nekoliko do sada neobjavljivanih fotografija.


Kraljevski brod "Dubrovnik"


"Dana 6. oktobra 1934 godine izjutra tačno u 10 časova i 20 minuta "Dubrovnik" je odrešio i polaganom vožnjom odmicao od obale. Njegovo Kraljevsko Veličanstvo stajao je na krmenoj palubi uz ogradu. Narod koji je u poslednjem času saznao odlazak Kraljev, iskazao je svoju ljubav burnim ovacijama. Usidreni brodovi pozdravljali su propisnim počastima dok su njihove posade oduševljeno klicale. U 10 časova i 40 minuta brod je punom parom sa ponosom i oduševljenom posadom vodio svog kralja daleko preko mora radi obavljanja još jednog dela za mir i budućnost Svoga naroda".


Na ovaj način je hroničar vremena u Mornaričkom glasniku iz 1934. godine započeo najvažniju i najtužniju epizodu u životu kraljevskog broda "Dubrovnik".

Put u Marselj koji se završio tragedijom, kao i povratak daće pečat "Dubrovnikovom" postojanju.

"Dubrovnik" u to vreme moderan i veliki razarač, preteča "vođa flotile" ponosno je predstavljao Jugoslaviju na diplomatskim putovanjima Kralja Aleksandra u Rumuniju, Bugarsku i Tursku tokom oktobra 1933 godine.

Ovaj istorijski stražar Jadrana poneo je Kralja Aleksandra i na njegov poslednji put, put pokušaja stvaranja mirovne politike ...

Snimak sa razarača "Dubrovnik" na putu za
Marselj prilikom prolaska pored vulkana Stromboli
[attachment=1]

Sredinom 20-tih godina prošlog veka javila se potreba za plovnim jedinicama koje će moći da odgovore na sve veće pritiske na granice od strane grabljivih suseda. Uopšte uzev, svi brodovi flote su bili zastareli islužili su, uglavnom za obuku mornaričkog kadra bilo u sklopu flotnog sastava eskadre, bilo raspoređivanjem u mornaričke škole i ustanove.

Mada je rukovodstvo mornarice neprestano izrađivalo i odobravalo velike planove koji su predviđali povećanje mornarice mnogobrojnim krstaricama, razaračima i podmornicama,nije se otišlo dalje od papira. Svaki novi komandant mornarice je obećavao razna čuda i materijalna sredstva ali je sve na obećanjima i ostajalo.

Konačno tokom leta 1929 godine, umesto velikog broja predviđenih plovnih jedinica, odobren je plan za gradnju velikog razarača. Usvojen je plan svojstven malim mornaricama izgradnje manjeg broja velikih razarača od kojih bi svaki bio sposoban da se prihvati borbe sa više protivnika. Ocenjeno je da bi ovakvi razarači bili najbolje rešenje za dejstvo u uslovima "uskog mora" protiv višestruko brojnijeg protivnika.

Posao je poveren dizajnerima glazgovskog brodogradilišta "Yarrow" avgusta 1929 godine. Gradnja je započeta 10. juna 1930 godine, da bi 12. oktobra 1931 godine, brod bio porinut i kršten imenom "Dubrovnik". Leta 1932 godine predat je ratnoj mornarici kraljevine Jugoslavije, kada je i uveden u flotni sastav. Brod je bio deplasmana 1880 t, jačina glavnih pogonskih mašina je iznosila 30912kw, brzina plovidbe 37 čvorova, a daljina plovidbe 7000nm. Mogao je krcati zaliha goriva 500 t.

[attachment=2]

Dimenzije broda: dužina 113m, širina 10,7m, gaz od 3,7m
Naoružanje broda: 4 topa 140 mm, 2 PAT 85 mm, 6 PAT 40mm tipa bofors. Imao je 6 torpednih cevi promera 533mm, 4 bacača dubinskih bombi i dva klizača. Posadu je činilo 19 oficira, 114 podoficira i 105 mornara.

Na prvi pogled, po taktičko-tehničkim karakteristikama, dobija se utisak da je "Dubrovnik" bio razarač visokih kvaliteta i sposobnosti.

Njegov veliki deplasman je omogućavao sigurnu platformu vrlo jakom artiljeriskom naoružanju. Ali, postojao je ozbiljan problem stabilnosti broda. Glavna paluba je bila neobično visoka za ovaj tip i veličinu broda, te zbog toga i zbog velike težine naoružanja ustanovljeno je da je stabilnost broda slaba. Zbog toga su još u brodogradilištu postavili 40 t balasta, ali ni to nije naročito uticalo na stabilnost jer se brod pri okretima isuviše tromo i sporo vraćao u vodoravan položaj, a kod manjih zaliha ukrcanog goriva morao je upotrebljavati manji ugao kormila.

U to vreme nijedan razarač nije imao topove kalibra 140mm (uobičajeno je bilo postavljanje topova od 120-130mm). Srazmerno deplasmanu i naoružanju, velikoj brzini (37 čv) uz izrazito veliku daljinu plovidbe "Dubrovnik" je nadmašivao sve onovremene razarače svoje klase. Naročito italijanske što je i bila namera prilikom postavljanja zahteva projektantima na taktičko-tehničkom planu. Brod je predstavljao potpuno novu podklasu i samim tim i nisu čudili mnogi problemi koji su se odmah ili vremenom ispoljavali.

Topovi od 140mm su projektovani i konstuisani u čehoslovačkoj firmi "Škodovi zavodi" u Plzenu, koja je po kraju I Svetskog rata ostala bez mnogih artiljersko-tehničkih stručnjaka nemačke nacionalnosti. Topovi su imali neke ozbiljne nedostatke, prvenstveno ručno punjenje i bez pomoćnih sredstava.

Postojale su svega dve municione dizalice, jedna se nalazila na pramčanoj, a druga na krmenoj palubi pa je za topove na nadgrađu ručno prenošena municija što je usporavalo brzinu paljbe. Sve to uz još neke ozbiljne probleme poput pomerenog težišta topa van ose okretanja i problema pri punjenju topa pri elevaciji cevi većoj od 15 stepeni, činilo je ove inače moćne topove manje opasnim no što bi trebalo.

Dvocevni poluautomatski PA top 85mm D50, takođe proizvod "Škode", bio je smešten na visokom postolju sa platformom za poslugu između torpednih aparata. Doturanje municije je bilo otežano pri okrenutim torpednim cevima. Komandno-računarski uređaj za upravljanje vatrom bio je nepouzdan i komplikovan za upotrebu. Trebalo je skoro 15 poslužilaca za dobijanje elemenata gađanja, te nije predstavljao dobro rešenje.

Poluautomatski PA topovi 40mm D90 "Bofors" bili su smešteni na krmenom delu kotlovskog nadgrađa, sa svake strane po jedan jednocevni i jedan dvocevni top. Nišanilo se pomoću PA rešetke, te nije predstavljao dobro rešenje.

Torpedno naoružanje se sastojalo od 2 trocevna aparata promera 533mm torpeda konstrukcije "Whitehead". Nišanske sprave nalazile su se na desnoj i levoj strani komandnog mosta.

Protiv podmorničko naoružanje se sastojalo iz 4. bacača dubinskih bombi smeštenih na krmenoj palubi i 2 klizača za ispuštanje po 6 dubinskih bombi. Glavno pogonsko postrojenje se sastojalo iz 2 parne turbine tipa „Parsons“ i tri kotla tipa "Yarrow".

[attachment=1]

Uzevši sve u obzir, vidi se da su "Dubrovnikovo" naoružanje i oprema bili raznoliki. Topovi iz Čehoslovačke i Švedske, torpedno naoružanje i pogonska postrojenja iz Velike Britanije, Komandno-računarski uređaji iz Holandije i Nemačke ... To je znatno otežavalo obezbeđenje rezervnih delova i pravovremeno održavanje.

"Dubrovnik" je rat zatekao sa rasporedom u Boki gde je podelio tužnu sudbinu ostatka flote. Posle desetodnevnog  aprilskog rata, brod je zarobila italijanska vojska u potpuno ispravnom stanju i pored žestokog bombardovanja kome je bio izložen. Uvršten je u sastav italijanske ratne mornarice pod imenom "Premuda". Sredinom 1941 godine izvršeno je prenaoružavanje broda u italijanskoj pomorskoj bazi La Spezija.

Dvocevni PA top od 85mm je isprva bio zamenjen jednim topom kalibra 120mm, a potom sa dva topa od 37mm zbog stabilnosti broda.

Do jula 1943. godine "Premuda" je izvršila 130 borbenih zadataka na moru prešavši oko 31000 nm. Dana 08.09.1943 nakon kapitulacije Italije brod preuzima Nemačka ratna mornarica u Đenovi. Izvršena je popravka mašina i prenaoružavanje sa 4 topa kalibra 105mm, 4 PA topa kalibra 37mm i 8 topova kalibra 20mm.

Dana 18.08.1944 godine uvršten je u sastav Nemačke 10. flotile torpiljerki pod oznakom "TA-32" i izvršava razne zadatke izviđanja i podrške.

U toku jednog od zadataka biva oštećen, ali uspeva da umakne u Đenovu gde po završenoj popravci 24.04 1945 godine biva potopljen od vlastite posade nakon kapitulacije nemačke vojske.

To je bio kraj "Dubrovnika", broda koji je po mnogo čemu bio revolucionaran. Začetnik jedne nove vrste razarača, svojevremeno najveći razarač na svetu, otvorio je put mnogo uspešnijim i kvalitetnijim brodovima svoje podklase, ostavivši trag u istoriji ratnih brodova.



Literatura:   -Razarači RM bivše jugoslavije u drugom svetskom ratu, Damjan Batić, mornarički glasnik 1/1982
                 -Putovanje Blaženo počivšeg Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja sa kr. Br. „Dubrovnik“
                 u Francusku,mornarički glasnik 5/1934
                 -Slomljeno sidro,Mirko Pleiweiss/1978
                 -Weyers tashenbuch der kriegs-flotten 1937

.... Damjan Bratić'''

 :)

Zapravo je pojam "vođa flotile" stariji od "Dubrovnika", već su i Englezi imali "leadere" (lidere), a Talijani isto, ali su ih zvali Esploratori (izvidnice). Flotila razaraca je uvijek trebala jaci brod kao "vođu", ili s više topova ili s dodatnim stambenim prostorom za stožer (štab). Neki su imali više topova, drugi veći kalibar. Englezi su kao "leadere" rabili i lake krstarice, a Talijani i Nijemci imali razarače s većim kalibrom glavnih topova (kod Nijemaca se to zvalo "torpiljarka", ali je razlog bilo financiranje i prijedlozi parlamentu, stariji flotni zakoni itd...). No "Dubrovnik" je unatoč ponekoj oštroj kritici ipak imao jako dobro naoružanje i opremu. A i danas se to kupuje sa svih strana, pa je i u tome bio "predvodnik" (leader).

Na palubi talijanskog razarača "Premuda" (ex-"Dubrovnik") - 05.08.1942 :

"Dubrovnik" u Šibeniku 1935 godine.

Još jedna iz Šibenika. Bio je to komad broda.

Kako sam i rekao, prilažem sken članka iz Vesnika Vojnog muzeja u Beogradu, br.39, str 215-227, na kojima je moj tekst "Razarač "Dubrovnik" - pod trima zastavama". Sam naslov sam preuzeo od članka S.V. Patjanjina u Gangutu br.26, a tekst predstavlja sintetički rad uz korišćenje sve dostupne literature i daje, nadam se, celovit pregled istorijata broda, njegove konstrukcije i službe od 1932. do 1945. godine.
Veoma se zahvaljujem našem članu Akagiju - g. Zvonku Freivogelu, čiji je tekst "Kriegsmarine in der Adria 1941-1945" iz "Marine Arsenala" dao dragocene podatke. Veliko hvala Deligradu - g. Nebojši Đokiću na savetima u vezi pristupa i stručnoj pomoći.
Članak bi bio nepotpun bez izuzetne pomoći našeg Dreada - g. Ace Smiljanića, čije fotografije predstavljaju neprocenjivo blago i kome izražavam najtopliju zahvalnost.
Zahvaljujem puk. dr. Mirku Pekoviću i ppuk. dr. Ivanu Mijatoviću na danom prostoru u Vesniku i interesovanju za pomoračku temu koja osvetljava jedan  zanimljiv i dramatičan primer iz naše istorije jugoslovenskog perioda.

Ukazujem na malecnu grešku uredništva izdanja - gde je fotografija izvađenog trupa TA-32 u Đenovi zamenjena fotografijom broda u gradnji.
Takođe navodim da  Vojni Muzej ne plaća honorar za objavljene radove, tako da moj interes za rad nikako nije komercijalan, već predstavlja isključivo publicističko interesovanje, a njegovo objavljivanje lično zadovoljstvo i realizaciju dugogodišnjeg amaterskog bavljenja ovom materijom.

Dakle,  idemo sa skenom:

I dalje...

I kraj...

            :klap

Maestralno! Bravo Đorđe!  :klap :klap :klap

Svaka čast Kumbor - skidamo kapu, i duboki naklon!

Sve detaljno i precizno - za udžbenik!

Odlicno, u slasti sam ga procitao. :super :super

Čestitke i od mene... :klap :klap

Svaki trud treba nagraditi, pa i ovako.. ;)

Čestitke na članku i hvala za objavu.

:supe

Lijepota :klap :klap :klap

Članak  korektan. Jedna rečenica u stilu promičbe koja traje 70 godina, ali što je tu je.

Vrlo zanimljiv članak. Naučio sam puno. Hvala vam!

Vrlo obimno!
Steta je sto nisu ubacene originalne brodogradilisne sluzbene fotografije visoke rezolucije sa probnih voznji, koje sam postavio ranije u topiku.

Što je-tu je, nisu sve slike uvrštene, ali i ovako je bogato.

Dragi Brodarski, hvala. Jedino ne razumem u čemu se sastoji promicanje. Stvarno bi me zanimalo da mi skreneš pažnju o kojoj se rečenici radi.

Komandni kadar i mornari hrvatske nacionalnosti......itd. na stranici 222.
O tome se potrošilo tone tinte kroz 70 godina.

Brodarski, napisao sam ono što jeste nepobitna činjenica, da se veliki dio časnika i mornara iskrcao. Nisam davao nikakav vrijednosni sud i nisam kvalificirao pomenuti postupak, te, sukladno, nisam nikoga i ništa promicao. Nisam to ni želio, niti bi tomu po suti bilo mjesta u članku stručne prirode.

U svakom slučaju, hvala što si mi skrenuo pozornost. O svemu se mora voditi računa i svaki čitalac ima pravo na svoj doživljaj pročitanog.

odličan rad! Sve pohvale za članak...  :klap :klap :klap
Imam samo jednu korekciju vezano za fotografiju na prvoj strani ispod koje piše "Dubrovnik u gradnji", u stvari riječ je o dokovanju na doku 2 tivatskog Arsenala.
Mala greška koja ne umanjuje vrijednost rada.
Još jednom svaka čast  :klap :klap :klap

Svaka čast Kumbore, uživao sam čitajući ovaj tekst. :klap :klap :klap

Cena razarača Dubrovnik je iznosila 170 miliona tadašnjih dinara.

Ocjena stručnog laika: vrlo dobro.
Kumbor da se unaprijedi u Boku Kotorsku :)

Herceg Novi i okolna obalna sela - do Kamenara, ionako pripadaju "Kumborskoj Rivijeri".

Lozinka: Vrlo dobro!
Odziv:... Служимо Србији.

Potrudiću se da popodne sa porodičnih мероприятий - (aktivnosti) - stignem na prenos promocije kadeta VA.

Potrudio sam se da u članku ostanem u granicama stručnosti, bez nepotrebnih političkih opaski. Mislim da sam uspeo u tome. Svoj lični stav o tragičnim događajima sam ostavio za sebe. O tome je puno pravo imao da govori moj otac kao neposredni učesnik, mladi poručnik ranjen u Aprilskom ratu italijanskim bajonetom u slabinu. No, njega nema već četvrt stoleća.

Mislim da ovu fotku do sada nismo imali - kao italijanska "Premuda".

Prvi put! :klap

Hvala Jadrane. Evo jos jedna iz italijanskih izvora za koju takodje mislim a je premijerno ovdje medju nama....

Evo jos jedne premijerno - ovo je cini mi se,iz vremena kad su ga vec preuzeli Njemci....

Slika je iz vremena remonta u jesen 1943. Vrši se zamena glavne artiljerije.

Posade podmornica daju rubni pozdrav razaraču "Dubrovnik".

Uh, fantastična scena!  :)

Naravno, iz Šibenika ;)

Znaš da nisam prepoznao. Presvijetla je slika i mislio sam da je neka strana luka.

Ma da, nije lako prepoznati o kojem se gradu radi kolega Brodarski, svijetla je, a u livom kutu više nema tvornica i zgrada, već se dica ugodno kupaju na novouređenoj plaži,a ljudi koji su tamo zarađivali (među ostalima i moj dida) i njihova radna mjesta (danas nsušno potrebna Šibeniku), su daleka prošlost, kao i ova odlična slika. Promjene su značajne i na desnoj strani, ni mornarica više nema u Krešimirovu gradu...

Zna li neko da nam objasni, kojom logikom "Dubrovnik" 1950 po vađenju nije tražen od Italijana od strane FNRJ kao reparacija ili je procena bila da se sa njim ne može odraditi rekonstrukcija.
Mnogo manje bitan brod ŠB "Galeb" je ipak rekonstruisan i služio godinama.

Ček, ček malo morest. Zgrada Makale gdje je danas bivše kino 20. aprila. U daljini Kulina. Slika skroz blijeda. Ajde pogodi u kojoj se luci to dešava? Da je netko napisao Aleksandrija, Toulon, Livorno, bez dublje raščlambe bih prihvatio. Možda bi za koju godinu pregledavajući vidio da je to Šibenik. Ma nije to ni bitno. Bitan je događaj. Pa sad da se desio u Zablaću ili Vodicama. Uz to, bez očala za čitanje ne bih vidio ništa.

Dubrovnik nije tražen od Italije vjerojatno zato što je popravak bio neisplativ, a i da je bio vraćen to ne bi bila reparacija nego vraćanje vlasništva. Moguće je da je šteta nanijeta Jugoslaviji zaplijenom Dubrovnika uračunata u ukupnu sumu ratne štete koja je isplaćivana na drugi način. Galeb je nešto drugo. On je izvađen u našim vodama, kao i mnogi drugi brodovi u skladu s tadašnjom praksom.

Pričao sam mom malom o "Dubrovniku"...
Nacrtali smo ga zajedno (Ja sam samo dodao ono "D" na trupu, a on je nacrtao i topove i sve ostalo)  ;)
Možda nekada i bude postojala neka mornarica za njega... :-\

Stasava podmladak. Dete već razlikuje pramac od krme. A vidljiva je i razlika između artiljerijskog ratnog broda i kruzera.

Mislim da ova još nije bila.[attachment=1]

Dubrovnik u Jane's Fighting Ships za 1933. godinu.


[attachment=1]

Interesantni su komentari o neučinkovitosti škodinih topova i njihovom neobičnom kalibru. Pominje se i uklanjanje reflektora sa komandnog mosta i njihovo premeštanje na na zadnji dimnjak.

Cini mi se da autor smatra vracanje Skodinih topova na ratni brod kao "znacajnu" stvar.....

Kalibar 140mm, ili 139,7 kako neki mere jeste bio malo neobičan na Zapadu, mada je upravo topove tog kalibra Hood imao kao sekundarnu bateriju. Da ne spominjemo sve japanske lake krstarice, osim ratne klase Agano i usamljenog Oyodo. Top je kao top bio odličan, jer Škoda teško može da napravi loš top. Balističke osobine samog topa bile su odlične. Ugradnja, lafet i opsluživanje topa bili su vrlo loši,a za to takođe KJRM nije bila odgovorna, već Škoda. Više o nedostacima artiljerijskog sistema glavnog kalibra pročitajte u mom članku koji je skeniran na Palubi, u temi o ovom brodu, septembra 2012.

Dubrovnik u prolazu kroz Korintski kanal.


[attachment=1]

[attachment=2]

Ova se trenutno nudi na ebay-u....

Ova slika je bila na prethodnim stranicama. Potpisao ga "Dubrovnik".
Ovo nije "Dubrovnik"! Ovo je jedna od britanskih razarača nakon rata! "Kotor" ili "Pula".
Vidjet ćemo na radar jarbola. Jarbol nije poput "Dubrovnik"

[attachment=1]

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

Tocno zapazanje, Evgen!  :klap

Jugoslavija je zahtijevao povratak Talijana "Dubrovnik" nakon rata? On je podigao iz vode u Genovi. On je bio u državnom fit za oporavak!

(по русски: Югославия требовала от итальянцев возвратить "Дубровник" после войны? Его подняли из воды в Генуе. Он находился в состоянии пригодном для восстановления!)

Evgen, hope you understand English. I'm sorry I do not speak Russian. Yugoslavia did not demand return of Dubrovnik. Probably it was not economically reasonable. The amount of damage was included in war-reparations paid by Italy. Was Dubrovnik "fit for refit"? It is questionable.

Razumijem vas, hvala vam! Zašto, dakle, tražiti da se vrate "Sebeniko" x "Beograd"?

Beograd / Sebenico / TA43 was heavily damaged, beyond repair, 1945 during Trieste Operation. Yugoslavia did not demand return.
(Beograd je nepopravljivo oštećen 1945. za vrijeme Tršćanske operacije. Povrat broda nije tražen).

U časopisu "Marine Rundskhau" №4/1976 je napisano da je spor nastao između Italije, Engleske i Jugoslavije na TA-43. Kome je trebao pripadati.
Možda je došlo do pogreške.

Do spora je moglo doći, ali ne po pitanju samog broda u fizičkom smislu, nego oko prava koja proizlaze iz vlasništva nad brodom.

Both ships were scuttled.  Оба корабля были затоплены преднамеренно собственными экипажами, "Дубровник" в Генуе, а "Белград" в Триесте. Учитывая изначально "легкое строение" корпуса бывшего "Белграда" (наружная обшивка выше ватерлинии не превышала 5мм толщины) структурные повреждения были настолько обширны, что делали ремонт корабля не только не выгодным, а скорее невозможным. Надо иметь в виду, что французские корабли были традиционно и изначально спроектированы с  высоким уровнем напряжения основных элементов конструкции, превышающим 10т на квадратный дюйм основных связей (Conway "Warship -2009"). Это сильно затрудняло ремонт в случае повреждения основных продольных связей. Мореходные качества трёх "систершипов" не вызывали нарекания во время службы в ВМФ КЮ, хотя корпуса  в случае волнения много терпели от сильного "слемминга". Слемминг- это сотрясение корпуса  при ударе о волну, вызывающее сильную продольную нагрузку и заливание носовой части, особенно, если носовая часть не имеет достаточный развал бортов. Югославские эсминцы "большие торпедоносцы" строились прежде всего для внезапных, скоротечных вылазок, при которых, выезжая из-за "маски" островов, корабли должны были на полной скорости (более 38 узлов) захватить цель, выстрелить дальнобойными французскими торпедами модели 23ДТ, сделать несколько выстрелов из 120мм орудий, и, потом, как можно быстрее уплыть в защиту островной цитадели. Дальность плавания этих кораблей. была таковой, что предупреждала их использование  где-либо южнее Отранта. С запасом 120 тонн мазута, дальность плавания на полной скорости не могла превышать 400 морских миль, что соответствует дальности плавания югославских РТОП типа 401 на полной скорости.
С другой стороны, хотя его строили по традиционно высоким стандартам "владычицы морей, "Дубровник" страдал от недостатка мореходности, несмотря на встроенный балласт из сорока тонн железных чушек в трюме.

Выдна решётчатая носовая мачта, такой на "Дубровнике" не было.
Види се решеткасти прамчани јарбол. Таквог на "Дубровнику" није било.

Kumbor! Большое спасибо ! Очень ценные сведения !!!
Hvala vam! Vrlo vrijedne informacije!

В любое время коллега Женя.

Jesmo li imali ovu ?

Ove se ne sećam! "Dubrovnik" by night!

Neprijatelj uz ovakvu zapreku nikada ne bi pokušao desant sa mora na mulo 1 Pomorskog Arsenala u Tivtu.
Iskrcao bi se par metara jugoistočno na javno pristanište na mulu Staničić  ;)

Moćni topovi "Dubrovnika" uvijek su plijenili pažnju, pa tako i ovome fotografu...
mornarske majice i čista paluba blistaju na suncu davne 1940-te...

Stari dok 2 u tivatskom "Arsenalu" je bio potaman za "Dubrovnik"...
Ovo je fotografija njegovog prvog dokovanja u Kraljevini Jugoslaviji  ;)

Mali od palube, odlična fotka Dubrovnikova topa, a i fotograf je poznat, služio je kao narednik-radiotelegrafske struke na Dubrovnik. Inaće, brat moga djed. Koliko god puta bila objavljena, svaki put ju je lijepo vidjeti, a i uživo ;)

Obe su fotke odlične, Mali od palube, pa makar mi se činilo da je ova sa okrenutim topovima već bila, nevažno je spram ugođaja.

Postavio Marinero; ova je bez zastite
[attachment=1]

Bio je to lijep brod, Englezi su ga nazivali Vođe flotile, zato je i imao jače glavno naoružanje
od 140 mm dok su uobičajeni kalibri za razarače tada bili 120 ili 127 mm. Tako je u slučaju
nužde mogao prihvatiti i borbu s lakim krstaricama čije baterije su onda imale kalibar od
133 ili 150 mm.

Šteta što je potopljen pred sam kraj rata, inače bi bio vračen u Jugoslaviju kao brod za
JRM.

Ako nije bila, nek se nadje...
[attachment=1]

Elegantna poza.

[attachment=1] [attachment=2][attachment=3]

Sjajno. :klap

Биће још.

Nemoj samo da pretjeraš ;)

 Zahvalan jer imam nameru da izgradim Dubrovnik ,i ovo je od velike pomoći .Ako ima još nešto bilo bi lepo videti.Maketa će nići vrlo brzo i postavljena na uvid.

Ovu fotografiju iz Bokokotorskog zaljeva jos nismo imali.
[attachment=1]

Dvije lijepe fotografije.
[attachment=1]
[attachment=2]
U kojoj je to luci?

Da nije sidrište Marseillea?

Sta je - je!  :klap ......
[attachment=1]

Razarac, vjerojatno upravo skida zastavnu galu, kada se saznalo za atentat.

Врло вероватно да је објашњење "Jadrana 2" оно право. У том случају, ова фотка на на нашем сајту је прворазредни историјски (povijesni) документ.

"Dubrovnik" na izlasku iz marsejske luke prolazi pokraj Fort-Jean podignutog od kralja Luja XIV.
[attachment=1]

Sa barjakom na pola koplja!

Gore postavljena fotografija s datumom. 9.10.1934. Razarac u plovidbi prema Marseju.
[attachment=1]
Autor je poznati francuski fotograf Marius Bar (kao Beer ili Laforest) koji je fotografirao mnogo stotina brodova i morskih motiva.

Opis jednog incidenta koji se srećno završio na DUBROVNIKU.

Зашто Paluba.info натпис у средини? То квари слику! Шта је смисао ове слике? Зашто је покварена фотографије!

Slična je već bila... ova nije...
Znamo lokaciju, naravno i brod, a i broj doka je dobro vidljiv

Kapacitet tankova na "Dubrovniku" bio je odprilike ovoliki, bar prije promjene stabiliteta broda 1939 godine

Греческии порт Патрас, июль 1942года

[attachment=1]

Izvanredno!

Snimak porinuća ;

http://youtu.be/uiVYhvWVCHQ

Sjajno, Jester, da sam znao za ovaj video, nekako bih ga ubacio u svoj članak objavljen u Vesniku vojnog muzeja br.39. Ipak, dva kadra baš iz ovog filma, u vidu fotografija, ubacio sam u članak.

Gospodo - ovaj film je bio na Palubi prije ohoho vremena.

Pa zato su mi valjda i kadrovi iz klipa poznati.. Znam da sam ih već video. Deja Vu, (et deja exploite)

Juče sam se družio sa vjerovatno posljednjim živim čovjekom čije su noge šetale po palubi "Dubrovnika" pred Drugi svjetski rat - riječ je o sinu tadašnjeg pomoćnika komandanta "Dubrovnika", pbb Hinka Drachslera, kojeg je otac kao petogodišnje dijete, imao običaj povremeno povesti na brod. Čovjek koji danas ima 80 godina, još se živo sjeća kako je izgledala smotra posade, čišćenje broda prvog dana vikenda u luci Tivat, ali i kuhara koji je malog redovno odvodio u gambužu i uvijek za njega imao neku malu slasticu na poklon (valjda da se umili tati). ;D

Dvije zračne, izvor navodi 1936 godinu ;

[attachment=1]
[attachment=2]
izvor : wiki

Ovo bi trebalo da su fotografije napravljene prilikom probne vožnje.

Originale obje fotografije postavio sam na Palubu prije nekoliko godina; onda se razmilile po internetu.  :)
Ovako izgleda poledjina jedne od fotografija.....
[attachment=1]
Podatak iz novina prilikom primopredaje.
http://eresources.nlb.gov.sg/newspapers/Digitised/Article/straitstimes19320718-1.2.4.1.aspx

Već postavio jadran, ali ova ima i objašnjenje. ;)

[attachment=1]

Već bila, ali je ova u većoj rezoluciji i malo je jasnija.

[attachment=1]

„Politika", br. 8683, str. 8, 15.07.1932.g.
Naš razarač „Dubrovnik" stigao je u Boku
Još pre sedam časova na horizontu pred ulaskom u Bokeljski zaliv pojavio se naš ratni brod, razarač „Dubrovnik". Pojava „Dubrovnika" alarmirala je čitavo građanstvo, koje se sa velikom radošću žurilo po terasama i obali da zauzme što ljepša mesta, odakle će posmatrati dolazak broda.


Admiral g. Marijan Polić sa načelnikom štaba, g. Vrtljanom i ostalim oficirima dočekao je „Dubrovnik" na samom ulazu u zaliv. Dolazak broda pozdravljen je sa sviju strana pucanjem iz prangija, zvonjenjem zvona i frenetičkim aplauzom sakupljenog stanovništva, koje je neprekidno klicalo i pozdravljalo. Brod je plovio uz samu obalu od Herceg-Novog kroz ceo zaliv do Risna i Kotora. Kako pri ulasku tako svuda redom, kako je stizao dublje u zaliv, brod je bio pozdravljen od sakupljenog naroda. Klicanju nije bilo kraja. Pored same obale mornari i vojnici takođe su oduševljeno pozdravljali.
Pošto je trijumfalno prošao kroz Boku, „Dubrovnik" je morao pristati na Tivatskom pristaništu. Radi njegovog dolaska tu je bila sakupljena masa sveta, koja je s nestrpljenjem očekivala. Tačno u 10.10 „Dubrovnik" je opet najburnije pozdravljen, prispeo u Tivatsku luku.

Vrtljan? Koji je to? Valjda Andro Vrkljan iz Like.

A. Vrkljan kao porucnik korvete i za vrijeme IISR.
[attachment=1]

Vjerovatno greška u prekucavanju ili u samoj "Politici" 15.07.1932.
Andro Vrkljan je vrlo poznato pomoračko ime: jedan je od desetorice iz prve od dvije vanredne klase pomorskih oficira u Kraljevini SHS i moguće da je na prvoj slici sa nekim od klasnih drugova iz 48. klase niže škole Vojne akademije u Beogradu. Takođe je prvi oficir KJRM (a drugi oficir Kraljevine Jugoslavije uopšte) koji je oglašen bjeguncem i lišen čina od emigrantske Vlade u Londonu (26.09.1941.). O njegovom ratnom putu na čelu Hrvatskog pomorskog odjela na Crnom moru ima nešto podataka na netu, a sam je ostavio vrijedan dokument o tome, knjigu "Hrvatski Argonauti u 20. stoljeću". 1932. nije bio načelnik štaba kako se navodi u "Politici" nego jedan od oficira na "Sitnici". Nije to jedina greška u tekstu: Polić nikada nije bio admiral, 1932. je bio kontra admiral (vice admiral je od 1935.).

Naletjeh na ove fotografije i skenirane dokumente o komandantu "Dubrovnika" kbb Šaškijeviću, u emigraciji Šaškević odnosno Shashkevich (u depešama JKVuO se takođe pominje kao Šaško, tako da ne znam šta je od to dvoje izvorno prezime ovog pomorca rođenog kraj Save).

[attachment=1]
Kadet u Eisenstadtu

[attachment=2]
U Dubrovniku 1928, u sredini

[attachment=3]
Posjeta oficira Regia Marina 1937, Boka, prvi sa desna

[attachment=4]
Na slavi Svetog Luke, 1940.

[attachment=5]
Sa Kraljem Petrom, 1935

[attachment=1]
Prenošenje Kralja Aleksandra, Split, 1934, poslednji u desnom redu, tada k.f.

[attachment=2]

[attachment=3]
Grupna fotografija, u sredini kao k.k.

[attachment=4]
Na "Dubrovniku", treći sa desna, prvi red

[attachment=5]
Sa turskim ambasadorom u hotelu Bellevue, Split, kao k.b.b.

[attachment=1]
U emigraciji, USofA, 1960.

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=3]

Na jednom blogu poštovalaca JVuO, Pravoslavlja i Srednjeg vijeka, k.b.b. Šaškijević/Šaškević je pomenut kao admiral (moguće se mislilo na k.a.: kapitulaciju je dočekao kao k.b.b., međutim u Službenim novinama Kraljevine Jugoslavije odnosno emigrantske Vlade u Londonu - nijesam našao pomen o takvom unaprijeđenju.

Zanimljivi nalazi!
U A-U ratnoj mornarici vodi se kao Szaszkiewicz Wladimir, u KJM kao Šaškijević Vladimir.
(Rjedji su slucajevi da su slavenska prezimena u Kriegsmarine "austrificirana"; redovito su koristena slova š, č, ć). (ali i Wassich Edgar, Sztankovich....Nikolaus)...

Prezime vuče na Poljaka,ali Poljska je velikim delom bila deo ruskog carstva. Da li je on bio ruski beli emigrant?

Rus nije bio. Njegov sin je izjavio da su Srbi po nacionalnosti.

Rijetko prezime svakako, u Rajevom selu, sudeći po imeniku, nema više Šaškijevića/Šaškevića

U Hrvatskoj postoji prezime Šaško: uglavnom Hrvati i jedan manji broj muslimana koji su Hrvati ili Bošnjaci. Mjesto porjekla je teško odrediti, jer za razliku od Crne Gore naprimjer, stanovništvo je u Hrvatskoj prilično mobilno, mada čini se da ih najviše ima između  Koprivnice i Varaždina.
U Srbiji takođe nema Šaškijevića/Šaškevića, postiji par porodica sa prezimenom Šašković, što je opet rijetko.
Vladimir Šaškijević se krajem 20-tih oženio Smiljom, iz ugledne srbske porodice Karamata, cincarskog porjekla. Tast mu je Stevan bio jedan od akcionara i direktor Jadransko-podunavske banke i jedan od osnivača Srpske banke u Zagrebu, te po majčinoj liniji Vladimirov sin Mihailo potražuje ovu imovinu u Hrvatskoj i javno se tim povodom oglašava poslednjih godina. Pošto se ženidbom podigao u društvenoj hijerarhiji, moguće se i srbizirao jer na ovim prostorima nema tog prezimena što opet ne bi moralo ništa da znači obzirom da sam upoznao ljudi koji su poslednji živi nosioci određenog prezimena.
Vladimir Šaškijević se rodio u hrvatskoj Posavini gdje je njegov otac Mihailo najvjerovatnije tada službovao. Za njega nalazim podatak da je iz Novog Sada i da je bio banovinski inspektor Dunavske banovine što, obzirom na navedeno vrijeme života (1861-1940) ispada da je tu dužnost obavljao u svojim sedmdesetim pa jedan od ova dva podatka treba uzeti sa rezervom.

Možda Poljak porjeklom, ali sigurno ne ruski bjeli emigrant. Kadet je u Eisenstadtu 1904.

Bravo Vladimire,
zanimljivi podaci. Možda je pravoslavni Vlah koji je pred Turcima stigao u Posavinu. Negdje sam pročitao da je Šaškijević bio u Dražinom štabu. Koliko je to istina ne znam. O promaknuću u čin kontraadmirala nisam pročitao vjerodostojni podatak ali sam u nekim člancima iza 90. znao pročitati da je dobio taj čin. Mislim da je u njegov sin to spominjao kad je tražio povrat imovine. Sve to danas treba uzeti s rezervom. Za njega kažu da je bio savjestan oficir, odličan u pomoračkom znanju i vještinama. Drugo baš i nije bitno.

Negdje sam pročitao da je Šaškijević bio u Dražinom štabu. Koliko je to istina ne znam. O promaknuću u čin kontraadmirala nisam pročitao vjerodostojni podatak ali sam u nekim člancima iza 90. znao pročitati da je dobio taj čin. Mislim da je u njegov sin to spominjao kad je tražio povrat imovine. Sve to danas treba uzeti s rezervom. Za njega kažu da je bio savjestan oficir, odličan u pomoračkom znanju i vještinama. Drugo baš i nije bitno.

[/quote]


Izgleda da je KJRM imala daleko bolje pomorce nego brodove, posebno na zapovjednim mjestima i da je konačno postavljenje manje zavisilo od politike nego u JRM, pa i u K.u.K. Kriegsmarine.
Unaprijeđenja u admiralski čin k.b.b. Šaškijevića nema u Službenim novinama, u nijednom izašlom broju od njih 21. Moguće da su u Londonu nešto obećali ili podpisali ukaz pa povukli prije objave, o čemu je otac pričao sinu a ovaj to razumio kao realni fakt i takvim ga danas predočava.
Za k.b.b. Šaškijevića se ponegdje navodi da je bio u štabu četničke vrhovne komande, odnosno VK JVuO. Takvog podatka nema  u listi članova VK JVuO, ali ni u listi VK JVVO u Kairu odnosno među delegiranima u savezničkoj VK u Kairu. On izvjesno jeste bio uticajan saradnik pokreta Draže Mihajlovića, ali kakve je dužnosti vršio u tom periodu ne može se sa sigurnošću utvrditi. Četnički pokret je bio vrlo heterogeno paravojno podzemlje sastavljeno od različitih likova: od jugoidealista preko pragmatičara do šovinista i suludih zločinaca, i vjerovatno je Šaškijević bio negdje između prve i druge, ali svakako ne u trećoj kategoriji. U Zborniku dokumenta četničkog pokreta Draže Mihailovića, koje je objavio Vojnoistorijski institut, Šaškijević  se pominje u depešama Alfonsa (vazduhoplovni major Đorđe Radmilović, k-dant Dubrovačkog korpusa) kao Šaško. Iz depeša je izvjesno da, kada je VK tokom ljeta 1944. odobrila prebacivanje sa ovog područja mornaričkog ljudstva iz JVuO u Italiju, da je za to prebacivanje bio zadužen k.b.b. Šaškijević. Pomorski oficiri su na ovom području djelovali uglavnom kao obavještajci poput kapetana korvete Branka Milinovića i Nika Kosovića, ili su bili za vezu sa zapadnim saveznicima.
U Grgurevićevoj knjizi "Podvig Spasića i Mašere"  k.b.b. Šaškijević je krajnje kapitulantski predstavljen. Istina, odluku o predaji flote nije donosio on, mada je svakako imao odgovornost za njeno izvršenje. Ali, u svakom slučaju je navodnim izdajništvom oblaćen k.b.b. Nikola Krizomali koji je, po svjedocima iz posade - na koje se poziva sam Grgurević - kao komandant odobrio miniranje i potapanje broda nakon predhodnog napuštanja, pokušavajući takođe i Spasića i Mašeru odvratiti od samoubistva. Neposredno nakon eksplozije na Zagrebu, Šaškijević je Krizomaliju prijetio vojnim sudom, vjerovatno se plašeći vlastite odgovornosti pred Italijanima, kojima je morao predati brodove.

Imam Grgurevićevu knjigu. Autor je predstavio svoje viđenje a valjda i uvjerenje  čitateljima na ne baš stručan način. Više je to publicistička razina tipa Arene, Svijeta i sličnih tjednika. Dohvatio je autor dobro jugoslavenske oficire a da ih je imao u rukama pitanje je bi li živi ostali.

Šaškijevićeva prijetnja Krizomaliju bacila je sjeme mržnje u plodno tlo između kolaboracionista... 

Nisam dugo bio na forumo,tako da sam tek danas vido vašu ponudu za pomoć pri gradnji makete razarača Dubrovnik. Nacrti me svakako interesuju pa me zanima koja je cena ,ili možda neka razmena.Imam dosta toga: gotovo sve brodove Austrougarske i dosta toga od rečne mornarice.Ako nešto od toga odgovara spreman sam na saradnju. Unapred zahvalan.

Izvrstan topik i kolekcija slika.. Još jedna fotografija za arhivu.

Čini mi se da ova nije bila..

obje bile.....
https://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=6514.0;attach=2039;image

Ok  :)

Već postavio mali od palube, ali je ova u nešto jačoj rezoluciji. DUBROVNIK na doku 2 Arsenala u Tivtu.

„Politika", br. 9125, str. 1, 09.10.1933.g.
Nj. V. Kralj i Kraljica iskrcali su se juče izjutra u Tivtu
Na prolasku kroz Crnu Goru narod je oduševljeno pozdravljao Kraljevski Par
Tivat, 8 oktobra
Posle Svog značajnog puta jutros u 8 časova stupio je Nj. V. Kralj na jugoslovensko tlo. Po lepom sunčanom jutru plovio je ratni brod „Dubrovnik" već u jugoslovenskim vodama. U 7.40 časova „Dubrovnik" je doplovio u Boku Kotorsku i plovio u pravcu Tivta. Kad se brod pojavio u Boki Kotorskoj nad Bokom je letelo više hidroaviona koji su kružili nad Kraljevskim brodom. U tivatskom pristaništu bilo je već sve spremno za doček Suverena. Veliko pristanište bilo je ispunjeno svim našim ratnim jedinicama, koje su bile iskićene ratnim zastavama, a na mostu svakog broda bila je postrojena posada u ratnoj opremi.
Kad se brod sa Njihovim Veličanstvima pojavio na vidiku Tivta, ispaljen je 21 metak sa lađa koje su očekivale Kralja, a muzike su odmah zasvirale državnu himnu. Na ovaj pozdrav odgovorio je „Dubrovnik" takođe sa 21 pucnjem. Za vreme ove paljbe „Dubrovnik" se približio pristaništu. Na komandantskom mostu video se Nj. V. Kralj u uniformi jugoslovenskog admirala. Kad je „Dubrovnik" ušao u pristanište Nj. V. Kralj je izvršio brodom revi jedinica. U to vreme na admiralskom brodu muzika je intonirala državnu himnu.
Tačno u 8 časova „Dubrovnik" je pristao uz tivatsko pristanište. U motorni čamac koji je prišao „Dubrovniku", ukrcao se najpre Nj. V. Kralj, zatim Nj. V. Kraljica i ostala pratnja. U momentu kad je sa „Dubrovnika" silazio Nj. V. Kralj, „Dubrovnik" je ponovo ispalio 21 počasni metak. Na tivatskom pristaništu Kralja je očekivao pomorski komandant Boke Kotorske admiral g. Polić sa admiralitetom i oficirima svoga štaba. Tu je bila postrojena i počasna četa naših mornara sa zastavom na čelu. Sem zvaničnih pretstavnika naše vojske oduševljeno i srdačno dočekalo je svoga vladara i nekoliko hiljada ljudi iz Boke, na čelu sa narodnim poslanikom g. Lazarevićem.
Kad se Nj. V. Kralj iskrcao i stupio na tle Jugoslavije primećeno je na njemu naročito raspoloženje. Nj. V. Kralj obišao je i pregledao počasnu četu mornara i pozdravio ih sa: „Pomoz Bog, junaci!", - na što su mu oni odgovorili sa: „Bog Ti pomogao!" odmah zatim podneo je Kralju raport admiral g. Polić. Posle toga Nj. V. Kralj sa Nj. V. Kraljicom ušao je u već spremljen automobil, i ne zadržavajući se u Tivtu, otputovao je dalje.

Lijep brod

Na istoj lokaciji je fotografiju napravio i Laforest. Je li snimljena u Glasgowu ili po dolasku? Drvene grede su neuobicajene za nase prilike......

Ovo nije u Jugoslaviji snimljeno.

Još jedna fotografija snimljena na putu za Marsej.

[attachment=1]

Po datumu, 09.10., verovatno je već blizu Marseja, Kralju je ostalo još pola dana života...

[attachment=1]

Zvonimir Freyvogel piše da: "Der Zerstörer zeigte Flagge bei einigen feierlichen Anlässen, z.B. bei den Flottenbesuchen der Royal Navy und der französischen Marine".
To jest, on je susreo britanski brodovi posjet Jugoslaviji. Također je francuski. Kad je to bilo? Postoji točniji?

Kraljevski brod "Dubrovnik" pod šatorom.

Gde je nastala ova slika?

Gledam prethodne fotografije broda i upala mi je u oči horizontalna pregada između topova (i pramčanih i krmenih).
Znamo da topovi nisu bili u kupolama, i da je posada topova radila nezaštićena, praktično na otvorenom.
Pregrada je verovatno služila da zaštiti posadu donjih topova od udarnog talasa gornjih, i služila je kao platforma prilikom čišćenja i održavanja gornjih topova (i na krmi i na pramcu).

Drugo, razumno objašnjenje nemam?!

Šta kažu stručnjaci?

Lovac, rekao bih da je Gruž u pitanje, ali nisam 100 posto siguran. Da čujemo druge!

I ja mislim da je Gruž, ispred želj. stanice je složena drvena građa...

Gruž

Dubrovnik.

I na ovoj slici se dobro vidi pregrada između topova.

Pregrada između topa A i topa B mogla je imati dva cilja: 1. top 140mm je zbog snažne municije imao jak udarni talas pa bi posada donjeg topa mogla prilično trpeti zbog toga. 2. Pregrada deluje i kao valobran koji smanjuje prskanje i zalivanje mosta kod teškog mora.

Ono što si rekao pod tačkom 1. i ja sam pretpostavljao - mada nije baš sasvim opravdano objašnjenje, jer pregrada deluje šuplje, tako da udarni talas gornjeg topa, prilikom gađanja neometano može da deluje na posadu donjeg topa.
Pretpostavka pod brojem 2. isto nije potpuno prihvatljiva - jer ako je more toliko jako, da zaliva gornji top i komandni most, šta biva sa posadom donjeg topa? Verovatno je sasvim izvan funkcije!
Ako se analiziraju i druge fotografije broda, vidi se da takva pregrada postoji i između krmenih topova - a tamo nema opasnosti od prelivanja valova kod jakog mora.

Ja pretpostavljam da je ta pregrada zapravo platforma koja omogućava radnje vezano za održavanje topova i čišćenje topovskih cevi. Deluje da su pregrade kasnije dodate ''budževine'', i nisu izvorne u osnovnom projektu.
Bilo bi interesantno konsultovati konstruktore i tehničku dokumentaciju broda! 

Ta pregrada je standardna na svim britanskim razaračima.

[attachment=1]

[attachment=2]

Vjerojatno, tj. sasvim sigurno je istaka imala ulogu u zastiti od udarnog vala gornjeg topa. Zastita je bila monolitna bez ikakvih perforacija, kao sto se vidi iz donje fotografije.
[attachment=1]
Kod poslijeratnih razaraca sa zatvorenom kupolom takva nadogradnja nestaje, npr kod Daring klase
[attachment=2]

Tako je. Postojala je i na R21 i R22

A svrha i namena te pregrade?

Znamo da topovi nisu u kupolama već su polutvoreni, tako da posada topa, dok izvršava zadatak dejstvuje praktično na kiši, vetru i pod udarnim talasima mora i drugog topa.
Pregrada verovatno omogućava čišćenje gornjeg topa i pristup topu sa prednje strane.

Je li neko našao objašnjenje u tehničkoj dokumentaciji brodova, koja je stvrna svrha te pregrade. 

[attachment=1]
izvor: delcampe.net

Duboko sam uveren da je pregrada svakako imala ove funkcije, a koje još mimo toga... verovatno da, npr. kao oslonac kod čićenja topa, ali koja bi namena bila "osnovna" ili još neka pored navedenih, ja ne znam.

Što se tiče udarnog talasa - poznato je da pri opaljenju topa 460mm na Yamato niko od posade nije smeo biti na palubi ni blizu topova. Na tridesetak metara od usta cevi udar je izuvao iz cipela, cepao odeću ... ako bi čovek uopšte ostao živ i "relativno" nekontuzovan.

Ove nismo imali, Dubrovnik po zarobljavanju.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Druga fotka po redu je slikana u Kotoru, brod je vezan na rivi, subočice gradske pijace.

A treća?

U Italiji, kod prenaoruzavanja.....

Još jedna prilikom prenaoružavanja.

[attachment=1]

I još dve po vađenju sa dna Đenovske luke.

[attachment=2]

[attachment=3]

Cenim da su već bile, ali ne u ovoj rezoluciji.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

U pokušaju rekonstrukcije prve oficirske posade - Naredbom Ministra vojske i mornarice 12.02.1932., određeni su na službu na Kr. brod „Dubrovnik":
- za I oficira: kapetan korvete Mičić J. Mića, do tada na službi u Operativnom odeljenju Komande Mornarice;
  poručnici bojnog broda I klase: Levičnik A. Karel, do tada na službi u Minerskoj komandi, Zakarija H. Leo i Jeglić R. Oskar, obojica do tada na službi u Mornarskoj komandi;
  poručnik fregate Karlovac A. Rubens i poručnik korvete Zimovnov A Ivan obojica do tada na službi u Mašinskoj školi mornarice, poručnici korvete Valentinčić F. Franc, do tada na službi u Minerskoj komandi, Azabagić N. Omer, do tada na službi u komandi Baze Rečne flotile i Anđelić M. Živojin, do tada na službi na Kr. brodu „Dalmacija";
- za upravitelja mašine: mašinski potpukovnik Soić T. Tomo, do tada na službi u Štabu komande Eskadre;
  mašinski kapetan I klase Polić A. Dušan i mašinski poručnik Čizmek F. Adolf, obojica do tada na službi u Mašinskoj školi mornarice;
  mašinski poručnik Strapski J. Josip, do tada na službi u Pomorskom arsenalu;
  intendantski kapetan I klase Žuran J. Joža, do tada pa službi u Pomorsko-vazduhoplovnoj školi i sanitetski poručnik Dr. Klajn L. Jožef, do tada na službi u Mašinskoj školi mornarice;
Ukazom Kralja 29.02.1932. za komandanta Kr. broda "Dubrovnik" je postavljen kapetan bojnog broda Pavić A. Armin, do tada na službi u Operativnom odeljenju Komande mornarice.
Tokom 1932. bilo je nekoliko ukrcaja i iskrcaja oficira. 05.09.1932. je za I oficira postavljen kapetan korvete Kern I Ivan. do tada na raspolaganju Ministra vojske i mornarice. Dotadašnji I oficir, kapetan korvete Mičić, postavljen je za komandanta pomorske odbrane Selce. Kern je nešto prije postavljenja na "Dubrovnik", početkom jula bio postavljen za komandanta T3 sa mjesta komandanta T8.

više fotografija "Dubrovnik" Nijemaca.

Отличные фотки! Многие никогда не видел! На личное сообщение попробую отправить мою опубликованную статью.

Sjajno! :klap :klap :klap

Koji je ovo top na Dubrovniku na trećoj fotografiji? Ne liči mi na 140 mm Škodu, a nešto mi ne paše ni uz talijanske topove za razarače.

Sluzbeno se navodi da je u zadnjoj varijanti imao 4 x 10,5 cm L/65 Flak; premda bas fotografiju s takvim odgovarajucim detaljem nisam mogao pronaci. Postoje dosta slicne kupole.....
[attachment=1]

Topovi 105mm nisu bili L65, već L45.

Evo objašnjenja.

Ček` samo da nađem koje su stranice!

Prvo ide poslednja slika, pa gornja, pa srednja. Na srednjoj slici je pogrešno potpisana fotka na navozu pod dizalicama. To je slika iz gradnje, a ne posle dizanja u Đenovi. Greška nije moja, već greška u "prelomu" teksta.

Hvala.

Ova je kvalitetnija od ranije postavljene.
[attachment=1]

Не могу да схватим: постоје 4 бурета или 2?
(Не могу понять: тут 4 ствола или 2 ?)

Но, то е "Белград"_ не "Дубровник". На Дубровнике места било више. По фотке то е 20мм М38.

Вниматељним (пажљивим) погледом могу рећи да је по облику труби (димњака) стварно реч о Дубровнику. Истина, флакови 20мм на палуби как да су едноцевни, не двоцевни, а у книгах не нашел, что на Дубровнику били едноцевни! Но, време военное, можно било ставити то, что било на складе. Думам, да то не велма важно за суд`бу корабља.

Извините што овде изузетно пишем на Форуму овом мешавином застарелих, можда чак и неразумљивих дијалеката / језика. Само хоћу да помогнем нашем руском члану Јевгенију, који се искрено занима ВМФКЈу.
Inače, listajući rječnik šibenskoga govora, kojega sam nedavno downloadovao u PDF, radujem se dijalekatskomu bogatstvu toga kraja, uvjeren sam da, ako zanemarimo poteškoće glede uporabe ćirilice, moje riječi svatko može razumijeti.

K.b.b. Vladimir Šaškijević (Wladimir Szaszkiewicz, Владимир Шашкијевић) bio je unuk Anton Szaszkiewicz - mlađi brat poznatog ukrajinskog pisca i pedagoga Markian Szaszkewicz (Маркіян Шашкевич). Njegov otac je bio ukrajinski i majka - hrvatska.

Mislim da ga Ivan Kern takođe navodi kao Rusina, u onoj knjizi o tvorcima slovenačkog pomorskog identiteta

nakon neke cudne potrage netom naletio sam na ovaj link
Razarač Dubrovnik

http://www.britishpathe.com/video/princess-olga-of-yugoslavia

Vrlo zanimljivi detalji; postavljeno na ovom topiku  May 01, 2012, 01:16:02 pm »

Драги пријатељи и колеге! Недавно сам добио веома важну поруку! Обавештен сам да је архива у Министарству одбране Француске има Схатолеро цртеже "Дубровник" !!! Конкретно: Број: 960 Серија: 5I Бокс: EY-1  Jeu de plans des Ateliers et Chantiers de la Loire et de JADRANSKA BRODOGRAD ILISTA AD-SPLIT KR-BR « DUBROVNIK »

По русски - Дорогие друзья и коллеги! Я недавно получил очень важное сообщение! Мне сообщили что во французском архиве министерства обороны в Шатолеро есть чертежи  "Дубровника"!!! Конкретно: Номер: 960  Серия: 5I   Коробка: EY-1  Jeu de plans des Ateliers et Chantiers de la Loire et de
JADRANSKA BRODOGRAD ILISTA AD-SPLIT
KR-BR « DUBROVNIK »

Neobično, jer "Dubrovnik" je građen u Britaniji, Yarrow Shipbuilders, Glasgow, a "Beograd" u Chantiers de la Loire, Saint-Nazaire, po istim nacrtima "Ljubljana" i "Zagreb" u Splitu, Jadranska brodogradilišta, a.d.
"Dubrovnik" s Francuskom nema ništa osim tragičnog putovanja iz 1934.

Можда је чудно, али је "Дубровник" Наши људи су у француском архиву и да изводе докумената од интереса. Међу осталим материјалима су "Дубровник".
Мислим да нема потребе расправљати. Морамо да проверимо! Све што је неопходно за ту сврху имам


Это может быть странно, но именно "Дубровник"! Наши люди ездили в французский архив и делали выписку интересующих документов. Среди прочих были материалы по "Дубровнику".
Я думаю спорить не нужно. Нужно проверить! Всё что нужно для этого я указал

Hello! I have a question on the Dubrovnik's bridge wing platforms.

Photos and drawings seem to indicate a change happened on these somewhere after she was taken into the Italian  Navy.

Here is a drawing that shows one style:
[hs width=300 height=300]http://www.cherini.eu/mmi/16%20Servizi%20vari%20-%20Naviglio%20ausiliario/Prede%20belliche/1941%20-%20'Premuda'.jpg[/hs]

While this photo shows the outside edge as straight:

https://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=6514.0;attach=557626;image

Can anyone tell me when this change happened? Is the drawing even correct?

Thanks

Dave

A drawing is only a drawing. Look at difference in barrel length. (Crtez je samo crtez. Vidi se razlika u duzini cijevi).

Posle 1941. menjan je i izgled dimnjaka, to pre privlači pažnju. Na crtežu je mislim prvobitni izgled dimnjaka. Kule sa crteža liče baš na 140mm, mada je dužina cevi pogrešno prikazana. 105mm/45 SKC-32 imale su drugačije štitove.

Jedna malo neobična.

[attachment=1]

Groepsfoto met bemanning aan dek van de aangemeerde Joegoslavische torpedoboot "Dubrovnic", die de haven aandeed voor onderhoudswerk. Den Helder. 04-06-1935.
Original foto (5887 × 3920):
https://www.flickr.com/photos/public-domain-archief-alkmaar/30494529244/

Sjajno!

;klap :klap :klap

Зашто је датум 1935. године? Можда управо у 1932.?

Ну, и почему бы не был 1935 год? Тогда плавал с официальным визитом.

Званична посета Холандији? Шта се зна о томе?

Ја не знам ништа. Злосрећну посету Француској 1934. сам детаљно описао у свом чланку.  Дубровник је био репрезентативан, па је често коришћен за званичне посете.

Grupna fotografija sa posadom na palubi usidrenog Jugoslovenskog torpiljera Dubrovnik, koji je posetio luku zbog radova na održavanju.

Skoree только ошибка здесь, в настоящее время - 1935. После месяца Совпадение остаться "Дубровник" в Голландии в 1932 году.

Nekoliko fotografije "Dubrovnika", prva u Sibeniku, "Zmaj" u drugom planu (mozda nije tocno datirana).
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Predlozak za Morestovu kombiniranu fotografiju nastao je koristenjem ove slike:
[attachment=1]

Razarač "Dubrovnik" (Дубровник"). Художник Александр Дашьян (Россия).

Koja su torpeda jaca,torpeda 533mm TC na Dubrovniku ili torpeda 533 Mk IX na britanskom razaracu Gallant ?

Сва та торпеда била су приближно истих димензија, квалитета, домета и убојне моћи.

Skinuto sa nekog ruskog sajta.

Dubrovnik pred Holandskom obalom 1935.

[attachment=1]

Ja sam na nekm ruskom forumu pročitao da je 1932. godina u pitanju.

Ja sam fotografiju označio kako je bilo napisano na tom sajtu. E sada to je bilo pre par godina, tako da se više i ne sećam koji je to sajt u pitanju.

Postavio nas clan Illich na prethodnoj stranici:
https://www.flickr.com/photos/public-domain-archief-alkmaar/30494529244/

Желео бих да чујем ваше мишљење о поређењу разарача "Дубровник" са француским разарачима лидерима класе "Aigle".
Да ли су оба разарача били револуција по питању главне артиљерије и по питању разарача лидера ?
Читао сам да је "Дубровник" претстављао револуцију у својој подкласи, артиљерија која углавном иде на лаке крстарице, величина ...
Занима ме што су на снимцима из 1934. о убиству Краља Александра, тј. на вестима и амерички водитељи, па чак и француски водитељи рекли да је југословенски краљ стигао крстарицом/лаком крстарицом "Дубровник" ?
Да ли су бркали и класу "Aigle" са лаким крстарицама због дужине и главне артиљерије ?
Само да напоменем, класа "Aigle" је била дугачка 128m док је "Дубровник" био дугачак 113m, а по питању главне артиљерије нису се баш много разликовали ( ја се неразумем у бродску артиљерију, па не знам да ли је француски бродски топ 129mm Mle 1927 бољи од Шкодиног бродског топа 140mm са "Дубровника" па тим поводом бих замолио неког и то да ми објасни).

Francuski top 138 mm Mle 1927 je imao veću brzinu gađanja i manju brzinu zrna na ustima cevi u poređenju sa topom 14 cm/56 Škoda. Brzina gađanja je bila 8 do 12 zrna u minuti, naspram 6 do 8 zrna kod Škode, a brzina na ustima cevi je bila 700 m/s prema 880 m/s. Što se samih brodova tiče mislim da je Aigle bolje "nosio" topove, odnosno da je imao bolje izbalansirano naoružanje jer je sam brod imao pun deplasman od 3.100 tona i 5 topova kalibra 138 mm, dok je Dubrovnik imao 2.400 tona punog deplasmana i 4 topa kalibra 140 mm.

Navedena brzina gađanja topa 138mm Mle1927. je "tehnička brzina gađanja", a ne praktična. Uzimajući u obzir masu punjenja i projektila, te da je najveći deo radnji obavljan ručno, uprkos poluatomatskom zatvaraču, praktična brzina gađanja je zbog zamora poslužilaca brzo padala, na oko 6 hitaca/min kod Francuza, a oko 4-5 na Dubrovniku. Na "Dubrovniku" je stanje, dakle, bilo još gore. Navodite puni deplasman oba broda, ali ja mislim da su normalni/standardni deplasman i opšte dimenzije broda ovde važniji.

OK. Aigle klasa 2.440 tona standardni deplasman, Dubrovnik 1.880 tona. Po meni lično prejako naoružanje za brod te veličine. Da su stavili standardne RN topove od 120 mm mislim da bi brod bio bolji, mnogo bolji.

Da, ali namera KJRM je bila da se stavi što jače naoružanje na što manji trup, što je dovedeno do ekstrema kod Dubrovnika, do te mere da je rezultat bio potpuno suprotan. Npr. , ako uzmemo u obzir realnu praktičnu brzinu gađanja 4 hica po cevi x 40kg daje oko 160kg/min. Engleski top 120mm mogao je ispaliti  praktično 8-10 hitaca puta oko 20-22kg zrno - daje 160-200kg mase zrna u minutu/cev. A kako su za Dubrovnik Englezi mogli konstruisati dvocevni lafet (iako se on zapravo pojavio tek nekoliko godina kasnije), mogao je nositi i 8 takvih topova, umesto 4 od 140mm, pa računajte sami. Da ne pominjemo nebalansiranost sklopa cevi i lafeta uopšte na topu 140mm.

Нисам пуно читао о томе како се "Дубровник" са Шкодиним топовима показао у италијанској служби, али по свему судећи, иако је био прототип као што смо већ закључили, имао је добру ватрену моћ. То кажем јер су Италијани демонтирали Шкодине топове 140mm тек када су остали без муниције за њих, да ти топови нису служили сврси сигурно их Италијани не би користили до истека залиха муниција и ризиковали да изгубе један разарач лидер који може да им помогне, већ би одмах монтирали своје топове за које су имали доста залиха муниције.
Али опет кажем, нисам довољно читао о периоду службовања "Дубровника" у Regia Marine. Не знам чак ни да ли је "Дубровник" тада већ "Premuda" имао неки дуел са неким савезничким ратним бродом, да ли је учествовао у некој конкретној поморској битци или можда вршио артиљеријско гађање савезничких сиљева на обали.

Него ме занимају још две ствари:
1. Знате ли колики је био максимални домет топова 14 cm/56 Шкода ?
2. Знате ли колики је максимални домет торпеда ТЦ са "Дубровника" ?

1. cca 24 km

Пошто су потрошили залихе муниције за Шкодин топ, Италијани су планирали да поставе своје топове 135мм, што нису успели до капитулације. Касније су Немци поставили 4 топа 105мм/45 на лафету SK-C32, повећане елевације. У марту 1945., приликом повлачења немаца из Ђенове, као ТА-32 у саставу 10. торпедне флотиле, у близини Корзике испалио је неколико граната и торпеда на енглеске разараче Meteor и Lookout, али ништа није погодио. Енглеска торпеда су вероватно била типа Мк.Х - извозне варијанте. домета око 4-5.000м при брзини од нешто преко 40чворова, а даљи домет при штеловању на мању брзину. Немачка торпеда G7A имала су сличне карактеристике.

24km домета главне артиљерије наспрам 5km домета торпеда, баш велика разлика.
Дакле домет торпеда није био баш велики.
Таман да упоредим, да ли је разарач "Лењинград" имао домет торпеда 4km или 8km ?

Мислим да су сва три лидера тог совјетског типа изгубљена у току рата. Ако је тако, онда су носили само торпеда 53-38 или 38У. Њихов домет брзином 42чв. био је 4км, а брзином 32чв. 8км. Та торпеда су дорађена лиценца италијанских торпеда прављених у Ријеци. Whitehead SPA, Fiume.

Торпеда значајно великог домета имали су само Јапанци - тип 93 - дуго копље 610мм - long lance, преко 20км мањом брзином.

S tim što su torpeda 53-38 mogla da se "našteluju" na tri brzine sa različitim dometima. Što veća brzina to je manji domet.

44,5 čv   4.000 m
34,5 čv   8.000 m
30,5 čv   10.000 m

Nisam siguran da je Dubrovnik koristio torpeda Mk X, ona su uvedena u upotrebu 1939. godine. Mislim da je pre koristio ili Mk V ili Mk VIII.

Zaboravih da dodam vezano za britanska torpeda.

Mk V
40 čv   4.570 m ( 5.000 jardi)
25 čv   12.340 m ( 13.500 jardi)

Mk VIII

40 čv   4.570 m ( 5.000 jardi)

Kod kasnijih verzija Mk VIII

45,5 čv   4.570 m   ( 5.000 jardi)
41,0 čv   6.400 m   ( 7.000 jardi)

Да, за Јапанце сам знао да су имали торпеда огромног домета, мени је на пример занимљив је њихов разарач "Shimikaze", једини у својој класи.


А за која торпеда је ознака Т.Ц. ? Видео сам то, мислим, баш овде на првој страници као ознака торпеда која је користио "Дубровник".
Занима ме који тип торпеда је користио "Дубровник", колики им је био домет у складу са брзином и да ли су могла да се "наштелују" ?

T.C. je skraćenica za torpedna cev, nije oznaka za vrstu torpeda.

Ево гледам, торпеда Мк. V су при брзини од 40 чворова имала домет 4.6km, а при брзини до 25 чворова домет 12.4km. Док су торпеда Мк. VIII старији модел имала домет исто 4.6km при брзини 40 чворова, а млађи модел тих торпеда је имао домет 6.4km при брзини од 41чвор и носио више експлозива.

Krajem 39 vršena su ispitivanja stabiliteta na ovom brodu.
Razlog su upravo topovi prevelikog kalibra za brod ovog deplasmana.
Rezultati su pokazali da brod treba imati topove manjeg kalibra od onih škodinih.
Ipak je nekome u komandi imponovalo da ima pod sobom brod sa većim topovima, valjda je htio da nadoknadi ono što nema u čakširama.
Proračun stabiliteta je vršio inžinjer Smirnov, interesantan lik, inače Rus koji je došao u Kraljevinu nakon Revolucije i bio je glavni inžinjer u Pomorskom Arsenalu u Tivtu.
Stabilitet se proračunavao u 6 varijanti opterećenja:

Prva: Na brodu je falio: motor, barkača, motorni čamac komandanta, šljupka, šjak i čun. Takođe brod je bio bez pijaće vode, sa punim kotlovima, kompletom goriva i municije i balastom od 35t.
Rezultati:
D=2626
Gaz pramcem - 3,60
Gaz krmom - 3,94
Gaz po sredini - 3,77
Trim: +0,34
Centar vodoistiskivanja iznad BL: 2,23
Rezultati su navedeni bez ukrcanih mina čija je ukupna težina u bojevom kompletu iznosila tačno 40t

Ako koga interesuje mogu i da nastavim...

Како видим, прамчани трим је био прилично изражен за брод те величине.

Upravo je to bio jedan od problema.
Mrzi me sada da prekucavam ali koga interesuje mogu fotografisati pa da iščita komplet izveštaj.

Можеш овде да поставиш фотографију извештаја, допринеће теми.

Да ли си нашао негде у неким извештајима који је тип торпеда користио "Дубровник" ?

U Kraljevini nije koristio torpeda iako je imao lansere.
Torpeda su krcana dva puta na brod: prvi put prilikom primopredaje, a drugi put tokom ovih "baždarenja"
Ne znam za kasnije....
Lažem, ... 01.04.1941. ukrcana su torpeda sa lansirne stanice u Kumboru. Ostala su u cevima dok nisu žabari došli po brod...
Sve u svemu to je bio lep brod ali slabo odrađen.
Jedna je kopija pomenutog izveštaja otišla i u Glazgov.
Koristila je britancima prilikom izgradnje eskortnih razarača za Atlantik.

А знате ли који је тип торпеда укцран на "Дубровник" 01.04.1941 ?

Vidim pa javim...
Mislim da je 533mm

Ovi silni podaci nemaju ništa sa stabilitetom, @ Kumbor dovodi trim od 30 tak centimetara, koji je uzgred budi rečeno krmeni, a ne pramčani, a to predstavlja veći zaron propelera... Šta znači BL itd, sve skupa je smješna diskusija. Zna se tačno koje veličine pokazuju stabilitet broda. Ovo su natucanja koja zavaravaju ljude.

Да, "Дубровник" је користио торпеда 533мм, али не знамо који је тип торпеда, да ли Мк. V или Мк VIII ранији модел ли Мк. VIII старији модер или нешто четврто.

А занима ме да ли би "Дубровник" имао већу стабилност да је уместо великог двоцевног ПА топа 83мм уграђен катапулт за хидроавион (и на њему нормално хидроавион) и дизалица за тај хидроавион као што је планирано по првобитним плановима ?

Hidroavion na razaraču? ??? :krsta

Bio je predviđen, po ugledu na nizozemska razarače (npr. Admiralen-class) ali se odustalo u korist topova. A sada odgovor  Andrejeviću, napiši mi težinu topova, težinu hidroaviona i popratnih sistema, sa težištem sistem pa ću ti vrlo precizno odgovorit, štaje stabilnije- 8)

Па да знам масе свега тоа ја бих ти врло радо написао  8)

ML evo ako ovo može da te razuvjeri malo pošto tako samouvjereno pričaš da su ovo naklapanja.

Краљ Александар I у посети Турској крајем 1933. године.

https://www.youtube.com/watch?v=MDju-uBd4Ys&list=LLr6TqVDBHYvdpezOKe83bfQ&index=2

Разарач "Дубровник" се врло лепо види.

Voleo bih da to skeniraš malo ljepše, podaci su zaista interesantni. Ugradnjom jošjednog topa 140 mm (15t sa štitom) metacentarska visina bi se smanjila još za 7 cm. Jaasno je zašto su odustali od ugradnje.
Metacentarska visina je dosta mala ( početna ). Recimo lake krstarice po nekim tablicama trebaju imati od 0,7 do 1,2m, a razarači od 0,7 do 1,20.
Kod ratnih brodova to znači stabilnu platformu za upotrebu naoružanja. Kako se zna da Dubrovnik nije imao centrirane topove, još je važnije da ima veću MG, naime kod okretanja topova dolazilo je do nagiba broda, što je problemaatično radi opterečenja kod vračanja u početni položaj.
Za ocjenit stabilnost broda, potrebno je poznavati i područje u kojem poluga stabilnosti GH postaje maksimalna, kao i njene vrjednosti kod nagiba 30 i 20 stepeni, a pre svega obseg stabilnosti koji ne smije biti manji od 60 stepeni.
Dubrovnik je obzirom na visinu palube imao dobru rezervu dinamičke stabilnosti, odnosno stabilnost forme.
Za one koji ne znaju brodovi ponekad posle krcanja imaju negativnu MG, takvi brodovi plove pod nagibom. ali pri večim nagibima dobijaju moment uspravljanja.
Talice su interesantne, grafikon se ne vidi..
Zašto sam napiso šta to znači BL odnosno udaljenost težišta istisnine od BL, zato što znam da ne znate šta znači. BL je Baseline, odnosno u brodogradnji K, a sve znači koliko je centar istisnine iznad kobilice.
Trim nema nikakvog uticaja na poprečni stabilitet.  Trim je u funkciji uzdužnog stabiliteta, odnosno pomaka težina pramac-krma.

Evo i tablica engleskih razarača neposredno prije i posle WW2. Jedan od zhtjeva je  i MG minimalno 2 fita odnosno 61cm.[attachment=1]

Ево док сам гледао неке фотографије видео сам нешто занимљиво.

Погледајте ове три фотографије:
Фотографија из 1932. године.
[attachment=1]
И фотографије настале у наредним годинама:
[attachment=2]
[attachment=3]

Видите овај први велики јарбол, ако смем да га назовем велејарбол. На овој фоографији из 1932. је јарбол на самом командном мосту тј. тој конструкцији и виде се велике димензије овик "крила", док је на свим осталим фотографијама јарбол иза те конструкције и ова "крила" са страна нису толико велика.
Да ли је наша морнарица рецимо 1933. променила или спустила тај јарбол иза командног моста или шта се ту збило ?

First officer in right raw -  Josef Stransky, brother of my grandfather.

Jeste. Rađene su izmjene na brodu. Između ostalog i na jarbolu.

Не знам да ли је била ова фотографија, ако је била, извињавам се.

Разарач "Премуда", највероватније у Ђенови приликом пренаоружавања јер му не видим топове.
[attachment=1]

Nekoliko fotografija od Italijana tek zarobljenog DUBROVNIKA u Kotoru, krajem aprila 1941. Na par fotki vidi se i BEOGRAD.

Dali je do loših fotki ili je ovo neka maskirna šara ??

Poz.

Nisu fotke loše, nego je neko zaista brodove krenuo da farba u maskirnu šaru. Ne vjerujem da su to učinili Jugosloveni tokom trajanja Aprilskog rata, već vjerovatnije Italijani nakon što su zaplijenili naše brodove.

Нисам до сада видео да су Италијани фарбали своје бродове у овакве жбунасте и дрвенасте шаре.
Била је један слика на форуму где се виде наше подморнице усликане са "Хвара" који је имао исту овакву камуфлажну боју, али не знам да ли је настала пре рата или након заробљавања.
Можда неко ко је детаљније пратио теме зна чије су ове камуфлаже.
Не би ме чудило да су то наше камуфлаже па су Италијани почели да их скидају, јер се на неким сликама "Дубровник" види цео камуфлиран, а на неким као да је фарба испрана и замуљана.

Колорисана фотографија разарача "Дубровник" из 1935. (Грешка је на слици што пише 1932).
[attachment=1]

Колорисао уредник ФБ странице "Колоризована прошлост - Colour History"

Нисам знао где да објавим па ћу овде.
https://www.naval-encyclopedia.com/the-royal-yugoslav-navy-in-ww2/
Ево линк ка енглеској поморској енциклопедији где је, колико видим, од недавно је постављен чланак о Југословенској Краљевској морнарици. Сигуран сам да је од скора због колорисане фотографије разарача "Београд" коју је Бојаџа колорисао по мојој молби, а нисам је до сада видео нигде (мада би требало да је јадранске беле боје, а не северноморске челичне).

Ево постера:
[attachment=1]

Ево и састава Краљевске морнарице:
[attachment=2]

Similar cannons of Sokda were in Dubrovnik. Source MSiO 2-2007 - Polish daily.

Dio....
[attachment=1]

Марсељска лука на дан атентата на краља Александра I. Има и снимак из тог угла, ово би био или исечак из снимка или усликано с истог чамца који је кружио око "Дубровника" и снимао га.

Sjajno!

Ево снимка. Има доста кратких али невероватно лепи снимака "Дубровника" снимљених током његовог боравка у марсељској луци.

https://media.gettyimages.com/videos/cruiser-dubrovnik-in-marseilles-harbor-tiltup-shot-flag-of-the-of-video-id502114492

Занимљиво је да водитељ каже "Cruiser 'Dubrovnik' " тј. назива разарач крстарицом.

@ Andrejevic... Постоји јасан члан Вашингтонског споразума 1922. године о ограничењу поморског оружја - бродова и њиховог наоружања., Немам појма који члан - али јасно пише да су разарачи ограничени калибром до 138мм (да би се удовољило Французима) и до 1850т стандардног депласмана. Формално, Дубровник је по калибру спадао у крстарице по том Уговору. Иновацијом по Лондонском уговору од 1936, отуда је испао, али није чудо да су га неки по навици сматрали крстарицом по калибру главне артиљерије!

Naleteh na you tube. Ima lepih slika, koje još nismo videli na forumu

https://youtu.be/6BfCF_wQgYo

Ha, više od pola videa čine fotografije sa Palube  :laugh:

Mogli bi smo da lupimo jedan copystrike na Youtube na osnovu autorskih prava i prisvajanja tuđe intelektualne svojine  :laugh:

 ;D

Ima li i jedna fotografija ili film koji nije vec postavljen na Palubi?

Nize, fotografija naslova knjige (sina kbb Saskijevuca), komandanta "Dubrovnika" 1934.
[attachment=1]
https://www.knjizara.com/Poslednje-putovanje-kralja-Aleksandra-I-Karadjordjevica-Mihailo-Saskijevic-151638

I am sending a skoda z1 40mm  to the set.

Tnx!!!  :klap :klap :klap

Имам питање.
Знамо да су на видео-репортажама француски/енглески/амерички новинари разарач Дубровник звали "(лаком) крстарицом" зато што је премашивао одреднице Првог Лондонског поморског споразума из 1930. (1850t стандардног депласмана и 130mm главне артиљерије). Међутим, француски велики разарачи (контра-торпиљери) класа Jaguar, Guepard, Aigle и Vauquelin имају стандардан депласман преко 2300/2400t.
-Зашто те разараче увек ословљавају с "разарач" или "вођа флотиле", а Дубровник ословљавају с "(лака) крстарица" ?
-Да ли је у Вашингтонском и Првом Лондонском поморском споразуму постојала одреднице или нешто слично којом се Француској, или било коме уопште, омогућава да гради бродове већег депласмана од 1850t и с топовима калибра већим од 130mm, а да ти бродови не буду дефинисану као лаке крстарице већ као велики разарачи (вође флотила) ?

Питам зато што се уочава да Дубровник који има мањи стандардни депласман ословљавају као "(лака) крстарица", а бродове који имају већи стандардни депласман од Дубровника називају разарачиам.
-Да ли су Дубровника звали тако само зато што има већи калибар главне артиљерије, не марећи за његов стандардни депласман ?

Mislim da su Dubrovnik zvali krstaricom više reda radi. Francuszi jesu potpisali Vašingtonski pomorski sporazum, ali ne i Londonski iz 1930. godine. Osim toga oni su, do 1930. godine, izgradili 5 teških i 3 lake krstarice i time se uklopili u dozvoljenu tonažu iz 1922.

U periodu između dva rata eksperimentisalo se sa raznim tipovim brodova i građene su lake krstarice sa topovima kalibra 130 mm, međutim, ti brodovi su bili većeg deplasmana od Dubrovnika.
Dubrovnik je premalen da bi se mogao svrstati u red krstarica, bez obzira na kalibar glavne artiljerije.

Ево пар фотографија разарача Дубровник пред полазак из Мареља 1934. године које су с Getty Images.

Краљица Марија пренего се попела на палубу разарача.
[attachment=1]
Укрцавање краљевог ковчега.
[attachment=2]
Одавање почасти краљу пред полазал; мени нарочито занимљиво то што се јасно виде димензије великог топа Шкода 140mm наспрам човека.
[attachment=3]
Краљица Марија и председник Француксе, Алберт Лебрун.
[attachment=4]
И за крај, мени најзанимљивија, укрцавање ковчега с телом краља Александра I, где се јасно виде платформа и двоцевни ПА топ 83,5mm и, јако интересантно, торпедни апарати (бар добар део њих).
[attachment=5]

Имам питање везано за депласман и стабилитет.

1. Прочитах на некој од претходних станица да је у јендом тренутку дошло до промене стабилитета брода.
Може ли ми неко мало детаљније објаснити о чему је реч?

2. Видим да, рецимо, на енглеској википедији пише да је максимални депласман био нешто преко 2400 тона. Међутим по немачким изворима које је користио и Кумбор пише да је то нормални депласман (реалан преко 2600 тона) а да је пуни борбени депласман преко 2800 тона.
Е сада, да ли је у ЈКРМ оптерећење брода уопште прелазило 2700 тона (сећам се да је на папиру о експериментисању с депласманом максимални депласман који је приликом тог експеримента био забележен износио 2690 тона) или су тај крајњи циљ од скоро 2900 тона достигли Немци?
Пише ли негде у британским документима до које је максималне оптерећености брод пројектован?

Ја нисам нигде нашао до које максималне оптерећености је брод пројектован. Мислим да је то пре свега емпиријска, искуствена ствар. То зависи од самог оптерећења брода у одређеном случају и од тренутних временских услова у којима плови. Брод се може оптеретити до мере до које може издржати услове мора по којем плови, док не почне губити стабилитет, док не почне да га јако море сувише залива, док не почне сувише да се ваља, зарива у таласе, итд. То је вероватно у вези са метацентричном висином и много чиме другим, што постоји, а ја не знам и не разумем, не најбоље, него уопште. Преоптерећени брод, нарочито тако витке форме трупа може причинити много муке посади, може постати борбено неспособан - да не може користити оружје, а може се и преврнути. У условима Јадрана Дубровник је вероватно имао скоро неограничене маритимне способности, могао је пловити по сваком мору које се може срести у Јадрану северно од Отранта. Дубровник је имао велике, тешке топове и оклопне штитове (око 15т сваки топ са штитом), високо постављене ПА топове, такође тешке неколико тона, па је у дводну имао уложено око 40т гвозденог баласта ради парирања тим високо постављеним тежинама.

Pre neki dan je ispred Dubrovnika izmerena visina talasa od skoro 10 m. Tada je na otvorenom moru sigurno bilo još većih talasa ....
Ne verujem da bi Dubrodnik mogao savladati takvo jugo  ::) :marinero

Jožefe, onda sigurno znaš koji su valovi opasniji. dugi, od juga, ili strmi, od bure. Naravno da bi valovi od 10m bili opasni i za veći brod od razarača, ali to su ekstremni slučajOvi! Sećam se Mata Jančića Mljećanina, moga prethodnika za timunom 134. U Kvarneru je jednom `sova`... pas ti mater, što je ovo na`šlo... valovi ka` u Biškaju. Zapamtio sam to... "ka` u BiŠkaju". Očigledno se misli na Biskajski zaliv, što je severno Španije, zapadno Francuske. Poznat po gadnomu vremenu i velikim talasima. a mi smo bili na brodu od 100 tonaD, 30 metara dugom. Ooooj, kako su leteli pjati i čikare pravo iz kužine, pa preko bande u more... više puta.

Nisam ti ja neki pomorac, iako sam radio u RM. Uvek sam bio na kopnu ili pri kopnu.
Kada sam odlazio na bodove, na raznorazne popravke, krcanja KR i intervencije, oni su uvek bili privezani uz neko mulo.

Ali, činjenica da orkanskom jugu sa talasima od 10 m ne bi odolio ni veći brod od Dubrovnika. Po takvom vremenu svi brodovi se povlače u zaštićene zalive.
Imao sam prilike videti, dok sam živeo u HN, iz stana sam imao direktan pogled na ulaz u Boku; pri jakom jugu mnogi veliki brodovi su se uvlačili u zaliv.

http://www.youtube.com/watch?v=uiVYhvWVCHQ

DUBROVNIK na doku Arsenala u Tivtu.

Два исечка из Сплита 1934. године.
[attachment=1]
[attachment=2]

Два снимка вађења Дубровника.

-Интернет архив Archivio Luce:
https://patrimonio.archivioluce.com/luce-web/detail/IL4000063232/7/genova-si-recupera-cacciatorpediniere-premuda-affondato-durante-seconda-guerra-mondiale.html?startPage=1000

-ЈуТјуб:
https://www.youtube.com/watch?v=F7rAfrTfQCE

[attachment=1]

Evo šta sam još našao.  :marinero
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=1]
[attachment=4]
[attachment=5]

Sjajno!

Не знам да ли је била ова фотографија.

Разарач Дубровник на путу за Југославију 1932. године.
[attachment=1]
Извор: Војска Краљевине СХС/Југославије 1922-1935, Миле Бјелајац

Razarač Dubrovnik. Foto-razglednica putovala crop 21.VIII.1934. Meljine Boka Kotorska Foto Laforest Hercegnovi 7759 R

U pozadini Njivički put?   :o

Изгледа да је усидрен негде у висини данашњег Института.

Pa, tu negde, ispred Igala...  ;D

ФАНТАСТИЧНО!
Италијанска операција Харпун (12-15. јун 1942): разарач Премуда [у средини] 15. јуна 1942. у бици код острва Пантелерија извлачи тешко оштећеног и непокретног разарача Вивалди [лево] који гори у пламену и тегли га до острва Пантелерија. Заштиту им пружа разарач Алфредо Ориани [десно], а до острва ће им пратња бити разарач Малочело.
[attachment=1]

Део I - Дубровник:
[attachment=6]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]

Део II - Премуда:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Иначе, ова посладња ми је мало сумњива. Не личи ми на крму какву има Дубровник, али не видим добро, све је обојено у црну.

Део III - ТА32:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]

Фантастичне фотографије!
Ако се неке понављају (за две знам) онда се извињавам, барем су доброг квалитета.

Избор: Сајт Wargaming Wiki на руском језику и новине (за 3 фотогарфије испод цртежа).

Заборавио сма на ову. Већ виђена, али сада у много већој резолуцији.
[attachment=1]

Sjajno!!! :klap :klap :klap

Nažalost fotografija je loša, a mislim da je nastala u Marelju 1934.

[attachment=1]

Фотографија из приватне колекције. На снимку су престолонаследник Петар II и краљица Марија по ступању на палубу разарача Дубровник. Фотографија није нaстaлa пре aприлa 1935. То јест по окончaњу шестомесечне жaлости током које је постојaо и посебaн дрес код зa члaнове породице при јaвном појaвљивaњу.

[attachment=1]

Официр који салутира, иза сада већ краља Петра II, може бити управник двора који је у то време био пуковник Јован Павловић.

Ovo je iz tvoje privatne kolekcije?


Nećeš verovati, imam tu istu fotografiju u svojoj kolekciji   :)


[attachment=1]


Još jedna zanimljivost sa ove iste fotografije na uvećanom detalju.

Kraljević Tomislav salutira sa broda oficiru u čamcu iz koga se kraljevska porodica ukrcala, a oficir iz čamca otpozdravlja. Jer kada ti salutira član kraljevske porodice stojiš mirno, pa makar to bio klinac kome je najverovatnije zanimljivo da te tako zavitlava  :laugh:


[attachment=2]

Evo iz moje kolekcije još jedna fotografija nastala istom prilikom. U prvom planu su kraljica Marija i kraljević Tomislav.



[attachment=1]

Краљица Марија још увек у дубокој црнини. Ја поседујем више фотографија са сахране краља Александра, где су чланови породице у тој типичној "жалобној" одежди али никако да их скенирам.

Kraljevići Tomislav i Andrej sa guvenantama, snimljeno istom prilikom na Dubrovniku.



[attachment=1]

Чини ми се да ову нисмо имали, а можда и грешим.
[attachment=1]

Nismo, koliko se ja sećam. :klap

Radarska antena?

Verovatno iz perioda kada su ga nemci prenaoružali.

Jeste.

Је л' смо имали ову?
[attachment=1]

Ovu sa SdKfz-om 231 i Fiatom 634 nismo. Sjajno! :klap :klap :klap

Вођа флотиле Дубровник привезан у Ђеновићима, 1932. године.

[attachment=1]
[attachment=2]

Ipak je u pitanju Tivat - mulo 1 Arsenala.

Рече ми још један човек да вероватно нису Ђеновићи у питању, ал' није могао да каже где је слика настала, па сам ипак оставио опис какав сам нашао у Јадранској стражи.
Хвала на информацији.  :)

Разарач Дубровник испловљава из Марсеља 10. октобра 1934.
[attachment=1]

Извор: Народни дигитални архив Пољске.

Добар дан.

Занима ме да ли неко ко поседује бројеве Јадранске страже зна да ли се у неком од њих налази ова фотографија (већ постављена на некој од претходних страница, извор: новине Време, 4. октобар 1933)?
[attachment=1]

Фотографије ја заиста фантастична, још кад би смо имали и у оригиналу - фантазија. Могуће да се оригинал или копије чувају у неком од силних архива, ако не постоји у Јадранској стражи.

Jedna letnja sa raširenim šatorima.

[attachment=1]

https://youtu.be/vMQOOf9HoQc

Нађох пар посластица  :D
[attachment=1]

ИМА И У БОЈИ!  :marinero
[attachment=2]
[attachment=3]