PALUBA

Видим да топик, о специјалној бригади постоји.Мислим да 63.падобранска заслужује посебан топик, јер она је сама по себи била војска у малом.Ми смо у то вријеме припадали корпусу спец. снага али смо имали ознаку која се разликовала. Сви остали родови и специјалне јединице су биле под ознакама родова којима су припадали.Дејтонским споразумом амери су тражили гашење бригаде као превише "агресивне".Напокон су успјели.Имали смо сопствену војну полицију, поздрављали само своје официре и ишли увијек први гдје је густо.
              Ја сам у бригаду дошао да бих упознао легенду и проживио бар мали дио онога што се назива живот специјалца.Поносан сам на дане проведене у њој.Поздрављам све бивше и садашње падосе...
                    
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]
 
       Мој другар послије једног скока, нашалили смо се на  рачун нашег падобранског живота ;)

Pozdrav od mene... ziveli padobranci!  :) Radio sam jedno kratko vreme u Nisu za cuvenu 63., bio padobranac...  samo najbolje mogu da kazem o njoj! Posle nje su stigle ponude koje nisam mogao da odbijem...opet izazov je izazov!  8)

Филм чији су дјелови снимани док сам ја био у бригади.Док је то још увијек била права 63.падобранска. :)

http://www.youtube.com/watch?v=8As3ZlTLb8E

http://www.youtube.com/watch?v=eLbImIlfn1A

http://www.youtube.com/watch?v=yP9F5smtQ9c

http://www.youtube.com/watch?v=BEJVtNsphlk

http://www.youtube.com/watch?v=eOt6oX6m_hk

http://www.youtube.com/watch?v=JlIncGQVT4U

http://www.youtube.com/watch?v=edI4ko6T_i4

Да ли би неко могао да направи једну тему о првом падобранском скоку. Значи утисци, осећања (страх, узбуђење, радост.....итд.), па онда једна паралела између првог и нпр. неког касније скока.

Имао бих и пар питања у вези падобранских скокова. Стално када слушам када неко прича или пише о скоковима истиче велику висину са које се скок извршио, и тако се може стећи утисак да је теже скочити са веће него са мање висине. Никада нисам скакао, али логично ми је некако да је много лакше скочити са веће висине него са мање. Ако грешим и то не би било лоше да нам неко објасни.

Па ево овако Брокеру.
             
               Мој први дан на послу је био стицајем околности и први дан падобранске обуке, чије су земаљске припреме биле максимално физичко исцрпљивање и довођење тијела у стање да може да издржи слободан скок са висине од 5 метара на тврду земљу а да останеш не повријеђен и још употребљив за борбу. :)

             То је одприлике укратко опис онога што смо свакодневно радили скоро мјесец дана да би смо ојачали прије свега ножне мишиће који треба да ублаже доскок на земљу, али уопште и читаву мускулатуру јер скок са ПД08 (десантни падобран) је нешто врло стресно за приземљење. Вјежбали смо по безброј пута разне врсте падова и дочекивања у разним околностима.Осим физичке, имали смо и разне тестове испита као што су познавање падобрана до најситнијег детаља, све врста отказа падобрана си морао да знаш у сваком тренутку на памет без да замуцкујеш, јер довођење тијела да аутоматизма је више него потрбно када све зависи понекад само о дјелићу секунде.То сам увијек могао само да потврдим послије сваког скока.
     
              Када се прође по фазама земаљска припрема долази се до посљедњег љекарског прегледа прије скока, уочи самог скока.Узимају се падобрани и иде се на линије контроле.Прво је провјера падобарана и опреме на писти, друга линија контроле подразумијева, провјеру стављене падобранске опреме на себи..То раде инструктори.Трећа линија контроле је провјера психичког стања и спремности прије самог улаза у авион.Инструктор нас постави у круг а он стане у средину.Поставља питања у вези свега онога што смо учили, првенствено отказа падобрана.Ако само замуцнеш при одговору, и по његовој процјени може да те скине са скока.Аутомати се подешавају на задату висину отварања
         
             У авион опет постоји посебна процедура, а адреналин расте.Код неких људи се лице скоро изобличи од адреналина , нешто невјероватно.Мотори Ан-26 појачавају читав утисак.На одређеној висини инструктор командује качење гуртни за принудно отварање на салу.Устајеш и пазиш да имаш довољно простора испред и иза себе.Пазиш на онога испред да се не саплетеш.Рампа се отвара и видиш како висиномјер показује тачну висину послије изједначавања притиска.Бука је велика.

                   Гледаш семафор изнад врата, на зелено инструктор командује искакање и сви без застајкивања излећемо у провлију испод нас.У тренутку нестаје дах, испод тебе нема више ништа, пропадаш али те стабилизирајући падобран из хоризонталног преводи у вертикалан пад са ногама ка земљи.Први скок смо имали са 800 метара.Куполе смо отворили на неких 450 м изнад земље.Послије отаварања куполе осјећај је непоновљив.Небески мир и блаженство сигурно изгледају тако.Нема више буке мотора и вртоглавог пада, све је мирно и тихо.Призмљио сам по процедури на ливаду поред аеродрома .Сви из мојег налета су срећно приземљили.Сједио сам поред падобрана неко вријеме и уживао.Онда сам запалио цигарету, повукао дуууг дим и гледао скок друге групе.То је било нешто што остаје за читав живот. ;)

         

Evo ja cu ukratko... u postu iznad je vec sve objasnjeno!
 Ja sam se padobranstvom bavio i pre odlaska u Nis, prvi skok mi je bio sa instruktorom...bilo je straha prvog puta, ali opet je lakse kad neko drugi razmislja za tebe! Zavrsio sam visi padobranski i mogu vam reci da ni malo nije naivno!
Pre svog prvog samostalnog skoka svasta mi je prolazilo kroz glavu...u trenutku kad iskocis iz aviona...tisina! Tad tek vidis prave cari padobranstva! Ja mislim da ne postoji nista lepse!
Ako se neko kojim slucajem dvoumi dali da skace ili ne, moja preporuka mu je da to uradi! Tek tad ce razumeti sve ovo...ne moze se ovako recima opisati!
318 skoka...a uskoro i 319...

           Потпуно си у праву Брокеру.Много је лакше скочити са веће висине јер, просто имаш више времна да одреагујеш ако имаш неких проблема приликом скока, неки отказ итд.


Поента падобранства у специјалним јединицама, није само увјежбавање скокова ради десантирања, већ управо кроз сталне високо ризичне активности, подизање прага самоконтроле појединца у високо ризичним ситуацијама, као што је на примјер блиска борба.Сваки скок је борба на живот и смрт, јер сваким скоком идете у сигурну смрт из које се спашавате умијешношћу и стеченим знањем те повјерењем у себе, старјешине и своје другове.

             Падобранство је само једна од низа специјалистичких обука у склопу обуке за командоса 63.падобранске бригаде.У бригади се уче буквално све вјештине потребне савременом командосу.Поред многих врста терена, и учионице су саставни дио стицања знања из поља војних вјештина.

               Један мој другар из бригаде, који је прије тога завршио обуку у Легији странаца, причао нам је да је наша обука неупоредиво тежа и зхатјевнија од легионрске бар што се тиче падобранства.

              За стицање основног падобранског звања потребни су 7 скокова, сваки са различитим задатком:

        1) Скок ради упознавања са падобраном са 800 метара.
        2) Скок са наоружањем и опремом, такође са 800 метара.
        3) Отварање резервног падобрана по задатку, при скоку са 800 метара.
        4) Скок са потпуном опремом, плус ГК ранцом од 40 кг.
        5) Ноћни скок.
        6) Висински скок са 5000 метара и задршком  (слободни пад до висине од 700м).
        7)Борбени скок са 300 м, принудно отварање падобрана.

            На четвртиом скоку са Г.К. ранцем читав наш налет се због погрешног прорачуна у брзини вјетра покачио по оближњој шуми.Срећом нико није био повријеђен, а ја сам се закачио на тополу близу пилотске мензе на аеродрому. ;D

[attachment=1]

          Послије основне долази виша падобранска обука.Ненад је то помињао.То је већ професионални степен падобранства на највишем нивоу.

Hvala Sailor na icrpnom odgovoru i na temi koja se čita najmanje dva puta :) Siguran sam da će mnoge zaineresovati.

Ovu fotografiju sam video ranije (na tvom sajtu (http://www.avijacija.com/)), nije mnogo važno ali baš me nešto kopka, kako su te skinuli sa drveta ;D

Jel`bilo posle šale na tvoj račun zbog tog nemilog događaja. :)

Inače ti verovatno pamtiš tradicionalno neprijateljstvo i rivalstvo između padobranaca i vojnih policajaca. Padobranci su oduvek imali jaču obuku ali policajci su oduvek imali ta ovlašćenja da uhapse bilo koga pa i padobranca, i tu se rodilo rivastvo.

Npr. ako bi padobranac skinuo vojnom policajcu bele uprtače (što nije nimalo lako) ti uprtaču su se dizali na jarbol i taj pados je dobijao slobodan vikend.

Ako bi policajac skinuo padobrancu značku koja se nosi na kapi (koju padobranac zaradi posle sedam skokova) dobijao bi sedam dana kućnog odsustva.

Za vreme odsluženja vojnog roka kao v.policajac skinuo sam jednom padobrancu značku ali nisam dobio to čuveno 7 dana kući jer sam služio 91/92. Kao medalju hrabrosti :) sam čitav vojni rok nosio značku na uniformi.

Ја сам још најбоље прошао.Остали су били разбацани по шуми, и разапети ко шишмиши.Г.К раначеви на једну страну,падобрани на другу а они негдје између.Донијели су ми зидарске мердевине па сам се искобељао некако. ;D
               
                  Зезали су нас послије да нам је спонзор "Србија шуме".


Па то је трајало неко вријеме, док полицајци са Бубња нијесу направили глупост, те напали једног нашег на кварно.Онда су падоси отишли једном за свагда да се обрачунају са полицајцима.Упали су у касарну, све које су нашли премлатили, скинули опасаче свима, и окачили их на јарбол у нашој касарни на ародорму.Њихов командант је долазио сјутра ујутро да понизно моли за опрост и враћање опасача. Од тога дана ми имамо своју сопствену падобранску војну полицију и само они имају овлашћења да нас хапсе;D

          Рекох већ да смо били затворена иснтитуција, и све држали у својим рукама.Тако је бар било док је још било војске и државе, данас не желим ни да слушам каву су биједу направили од војске ови што сада њоме владају.
           
           

Neka se ne uvrede padobranci, ali mislim da neodgovaranje pred organima reda, premlaćivanje policije i postojanje institucije unutar institucije (vojske) nije ništa dobro i normalno. Ako je tako bilo, onda je to bila loša strana tadašnje vojske. To naravno nema nikakve veze s kvalitetom jedinice i njenog kadra, to ne dovodim u pitanje...

Nije sada ja da branim padobrance niti ikoga (na kraju krajeva ja sam bio v.policajac) ali hoću da napomenem da svaka specijalna jedinica ima jednu određenu autnomnost i to nije iz razloga da bi mogli da rade šta im je volja već iz savim drugih razloga. Na prvom mestu tako se stvara stanje povećane kolektivne svesti u toj jedinici, moral je veći i ima još sigurno nekoliko razloga zašto se tako radilo, i davalo je odlične rezultate. To što su padobranci imali svoju policiju to neznači da je u toj jedinici vladalo bezvlšće. To je upravo to, ako će me neko hapsiti to će biti samo onaj ko je jednak ili bolje obučen od mene.

Primera radi i ja mnogu nabrojati brojne stvari što je činilo (posle obuke) moj vod v.policije neobičnim i zasebnim u odnosu na druge rodove. Npr. čim neko uđe u našu zgradu a nije pripadnik v.poilicije ide direktno u pritvor (koji je bio u sklopu zgrade), a kasnije kod bezbednjaka na "ispiranje mozga". Da li je to dež. oficir. k-dant kasarne uopšte nije bitno, pravilo je isto za sve, nema izuzetka. Takođe smo uživali i brojne povlastice. Evo još jednog odličnog primera koj mi je pao na pamet. I ja sam imao užasno tešku obuku, imeđu ostalog prošao sam i PT obuku. Da bi nam stalno bio moral na visini stalno su nam ponavljali, naručito k-dant bataljona, da smo jedino MI prvai vojnici a ovo resto su takozvani papučari. Znači odmah ti se jasno daje do znanja da si nešto posebno (ne ti kao jedinka već cela jedinica), a to Boga mi i sam osetiš tokom obuke.

Mislim da mi je poznato za taj inciden u Nišu. Ako bi Sailor samo pomenuo godinu bio bih potpuno siguran.

Dobro je da su sailor-a skidali sa drveta...mene je jednom vetar naneo na pistu! Razbio sam se ko zvecka, plus sam povredio koleno! Uzas!
Sto se tice rivalstva izmedju crvene i crne bere (s obzirom da sam nosio obe)...dok svako gleda svoja posla svima je super!
P.S. ako neko hoce da proba...skok sa instruktorom kosta od oko 120e pa navise, zavisno od skole! Nije bas jeftino, ali se isplati!

Показало се да је та наша аутономност имала доста својих добрих страна FF.Показало се то на дјелу, у рату и мирнодопским такмичењима наравно.
         Контрола је долазила свака три мјесеца из генералштаба, када смо имали физичке провјере за сваког припадника.Најбољи резултат узет на нивоу тадашње ВЈ, је само полазна тачка за тест падобранца.Дакле најгори наш, морао је по свему имати бољи резултат од најбољег из читаве ВЈ.Тако су нам барем говорили.
 
          У току читавог рата на просторима бивше СФРЈ, Бригада је иза себе само низала побједе и бриљантне успјехе, који се данас изучавају као бисери војне доктрине и употребе специјалних јединица у рату.

           
        Ух то боли брате,посебно ако си низ вјетар.Тада се на брзину пропадања додаје брзина вјетра, а то може да буде баш боооолно кад креснеш о бетон. ???

         
               То се десило прије него сам ја дошао, мислим да је то било 94' ил 95'.Када сам ја дошао ми смо већ имали своју полицију у склопу јединице.Био је то добар осјећај кад знаш да ти нико у држави, сем твојих не смију ништа.Пролазили смо поред највиших чинова у осталим родовима без поздрава...као поред било кога на улици.Понекад ми је било жао понеког генерала, када га сретнем на улици, а он погне главу јер зна да га нећу поздравити, па ипак војнички поздравим ал да ме не виде моји. ;)

              Морате схватити да је Бригада била стварно нешто посебно, било је духа који нас је повезивао као браћу, можда јаче него крвна веза.Тада је команданта мијењао Горан Остојић, легендарни командант који је погинуо на јуничким планинама у борби са шиптарским бандама.
               На првом скоку је био са нама у авиону и толико нам је уливао повјерење да нико није имао страха.Био је у правом смислу комндант за респект.

               Сјећам се његових брифинга, на којима нам је излагао стање које се кува на Космету.Увијек је потенцирао то да знамо...ми идемо први, нема никога испред нас сем непријатељ, враћамо се последњи.

                           Ја нијесам био са њима, то ми је најжалије.Очекивао сам у ЦГ још веће проблеме, јер је ситуација била тако експлозивна да је могло сваког тренутка да све оде у п.м. и да буде горе него на Косову три пута.Ми смо сем НАТО на грбачу имали још и црногорске паравојне формације плус милову полицију, спремну да пуца на војску...ал то је нека друга прича.

                   

@FF:
Није постојало баш буквално неодговарање органима реда. Премлаћивање полиције је изазвала сама полиција. Није редак случај да се "органи реда" иживљавају, или да прекораче овлашћења, или да се намерно "накаче" на падобранца баш због ривалитета између јединица. Као што рече SailorCG, вод ВП је формиран, између осталог, да би падобранцима имао неко њима равноправан да врши војно-полицијске послове.

Нешто ми паде на памет, у каквом стању треба да буде човјек да би му скинуо упртаче? ;D

Tako je i bilo...2 minuta nisam mogo da se pomerim koliko sam se razbio! Srecom koleno nije bilo toliko strasno, ali sam se ogulio za megalju!

Tjah, moj stari je dve godine uzastopno (čini mi se 2003. i 2004.) pripremao i vodio ekipu ratne Mornarice na sportske vojne igre, prvi put su se pojavili kao totalni autsajderi, ali oba puta bili prvi - sve su ostavili iza sebe, uključujući i momke iz 72. i 63.  8)

Kakve vojne igre?!

Pa imaš ono takmičenje u višeboju - trčanje, bacanje bombe, itsl. Organizovalo se svaka godine. Neznam kako sada stoje stvari.

Ono sto je prosle godine pocelo u Nisu, a zavrsilo se u Pancevu?! Ja sam tamo ucestvovao...ako je to to, onda si pogresio! 63. je bila prva, a mi drugi! Za 2003. i 2004. neznam, ali za proslu godinu znam!

Ne, FF ti priča o učešću Flote na takmičenjima 2003. i 2004. godine...

A to li je! Vidim ja nesto mi nije jasno! Onda ok!

Odnosno, tada je to bio Korpus Ratne Mornarice. Ako nađem negde slike, postiraću.

... evo, pronašao sam jednu:

[attachment=1]


edit by admin: moderisana fotografija zbog prekoračenja dimenzija

Lepo lepo...a gde je ovo slikano?!

Mislim da je to bilo u Somboru.

[attachment=1]

Хехехе...сад више нема ни морнара ни морнарице, а ни Бригада више не постоји, бар не у некадашњем својем облику.

Da nije brigada prsla zbog dva uzastopna poraza od mornara? :marinero

Па сад, торпедована јесте али ко је то учинио...показаће вријеме. ;)

Hehe...vidi sliku! Bilo nekad... ;)

http://www.geocities.com/dutcheastindies/japan_paratroop.html (http://www.geocities.com/dutcheastindies/japan_paratroop.html)

Na jednom ww2 forumu je bila rasprava o minimalnoj visini iskakaknja pa me zanima kolike su ? Da bi bilo jasnije sta me konkretno zanima molim procitajte prvi pasus sa ove strane gore neavedene .

Da li su skakanja sa visine od 100m neka vrsta standarnog skoka ili ... ? Za onaj info o skokovima sa 30m ne smem ni da pitam :) .

Ми смо тај скок са 200/300м називали борбени скок, и служио је првенствено ради што бржег приземљења у зони ратних дејстава.Да би временски били што мања мета на небу.Скаче се на принудно отварање цјелокупног ранца без задршке и врло је стресан скок ако се тако може назвати и врло опасан.
           Од одљепљивања од авиона до приземљења у питању су секунде.Ми смо користили клузове десантне падобране ПД-08-3У.Оно 3У значи да га само три пута можете корстсити за овакав скок и послије га једноставно можете отписати.

                           

Добро, то је у жаргону, да не буде забуне.  ;) Иначе У значи Управљив.

Najace je kad vidis koliko je "busan" padobran kojim skaces! To je vrh! :D Mogli bi da kupe nove za promenu!

Ti si bre lud! Ovi su najaci! Adrenalin pre skoka...a tek kad skocis i vidis sa kojim padobranom si skocio, jos veci adrenalin!  ;D Nije interesantno kad znas da ti je padobran 100% u redu! ;D

Na ovom linku piše da su ove skokove sa 100-150 metara izvodili mornarički padobranci, nekako mi je logično da su verovatno iskakali iznad vode ...

Tebra, za koji dan opet! Bice do j...

Bice, nego sta!

Svaka cast padobrancima iz 63.pbr,to su najbolji momci koje sam upoznao u vojsci.Narocito im je jaka rezerva koja i pronosi ime i duh 63., a ni stalni kadar nije za zanemarivanje,bez obzira sto se veoma podmladio.Ovom prilikom pozdravljam Facu,Mladju,Vasketa,Tutusa,Vuka i Arsu,Charlija,Zagora i Zmiju,koji su nam nesebicnio pomogli 98 na Kosarama sa svojim savetima i diverzantskim upaljacima,dok ptj iz 72.ne zelim da spomenem ovom prilikom,jer su sve vreme bili u nasoj senci i sav kadar koji nije prosao u nasoj selekciji bio je dobar za sokolove.

Ma kakvi PT-jci... padobranci su zakon!  ;)

На видовданском окупљањау ветерана 63. падобранске бригаде у Овчар Бањи, 33-ци бивших припадника који су се исказали у борби против НАТО агресора, додијељени су укази народних хероја.Одржан је и помен погинулим борцима који су пали за слободу Отаџбине, од 1991 до данас.
          Они су људи који су без сумње звање народног хероја дебело заслужили, иако од тога никоме неће бити боље поштено је да се зна ко су били ти љиди и шта су урадили за своју земљу, посебно за Косово и Метохију.

Vredi procitati ovo...

63.PADOBRANSKA

Najzesca iskusenja

63.Padobranska brigada vojske jugoslavije predstavlja specijalnu jedinicu sa najduzom tradicijom u jugoslovenskoj armiji,cija reputacija i popularnost prevazilaze granice SR Jugoslavije

Prva padobranska jedinica na ovim prostorima ,cije tradicije neguje i nastavlja 63. padobranska brigada VJ,nastala je prije 58 god.,tacnije:14.oktobra 1944.,godine u Bariju(Italija).Tada je od partizanskih boraca koji su zavrsili padobransku obuku ,oformljen Prvi padobranski bataljon NOVJ.Medjutim,i pored velike zelje pripadnika ,ovoj jedinici nije bio poveren nijedan borbeni zadatak

Posto je konstatovan znacaj postojanja jedne ovakve jedinice,5.2.1953. godine u Sapcu je formirana 63. Padobranska brigada, jacine 3 bataljona.Brigada je naredne godine ,zbog boljih uslova preseljena u Novi Sad.1959. god. brigada je rasformirana a od nje su nastale 3 samostalna padobranska bataljona.

 Znacajno ratno iskustvo

Tek 1967. godine u Nisu je ponovo formirana padobranska brigada sa imenom koje i danas ,s ,ponosom nosi.Prvo ucesce u borbenim dejstvima jedinica je imala u junu 1991.godine, u Sloveniji.Posebno je bila znacajna njena uloga u zastiti vojnih objekata (aerodroma) i ljudstva,a tokom 1998 i 1999 god.i na zastiti jugoslovenske granice i u borbi protiv siptarskih terorista na Kosmetu.Ucesce i rad 63. padobranske ,tokom ulaska nasih snaga u Kopnenu zonu bezbjednosti na jugu Srbije 2001. god. od strane domacih rukovodilaca i stranih posmatraca ocjenjeni su visokom ocjenom.U toku do sadasnjeg postojanja preko 40 padobranaca izgubilo je zivot prilikom padobranskih skokova i izvrsavanja borbenih zadataka.

 Od osnivanja Brigade, do danas,ovi padobranci ucestvovali su na oko 200 vecih zdruzeno -taktickih vjezbi, sa veoma zapazenim uspjehom.Od 1947. do 1999. godine,Jedinica je izvrsila oko 330000 padobranskih skokova,a u poslednjih desetak godina izvede 10000 skokova godisnje.Na vezbi "Poskok 96" padobranci su izveli specijalni desant sa visine iskakanja od 5500m, uz otvaranje padobrana na 800m, primjenjujuci tehniku "visoko iskakanje-nisko otvaranje".Posebnost ovog desanta bila je velicina desantnog prostora-35 komandosa,desantiranih s visine od 5,5 km, prizemljilo se u reon velicine polovine fudbaskog igralista,rezultat na svjetskom nivou.

                                                                                                               
Slozena,naporna obuka

Padobranska obuka deli se na osnovnu ,visu i instruktorsku.U toku osnovne obuke izvodi se sedam skokova,od kojih dva nocna,a skace se sa desantnim padobranima"Kluz" PD-08-3U(okrugla kupola).Desantnitno skokovi skacu se na prinudno dejstvo sa visine od 400 do 800m ,a tzv."skokovi sa stabilizacijom" sa 2000 do 3000 m.

Visu padobransku obuku polaze bolji padobranci.Kao i u ostalim specijalnim jedinicama u svetu,i ovdje se primjenjuju 2 tehnike skakanja:VIVO (visoko iskakanje-visoko otvaranje) i VINO(visoko iskakanje-nisko otvaranje).

Za ove skokove koriste se padobrani sa"krilo"kupolom ("Kluz-1A","Kluz-5").Instruktorski kurs zavrsavaju iskusni padobranci-starjesine sa vecim padobranskim stazom i vise stotina skokova,poslije cega sticu zvanje padobranskog instruktora.

 
'Prezivi i pobedi'

Prilkom resavanja ovih zadataka vazi pravilo:'Sto prije otkrij i unisti,savladaj prostor,prezivi i pobedi!'Ekipu cini 5 clanova,svaki nosi automatsku pusku sa jednim okvirom,zastitnu masku i cuturu.Na svaku radnu tacku kao i na cilj ,ekipa mora da dodje kompletna(sa svim clanovima),sto zahteva podjednaku psiho-fizicku pripremljenost i uvezbanost svakog pojedinca.Vreme pocinje da se meri (start)10min posle prizemljenja poslednjeg clana ekipe.U disciplini gadjanja automatskom puskom ,svi clanovi ekipe gadjaju u metu udaljenu 100m.Probnih metaka nema, vreme za gadjanje je neograniceno, ali se uracunava u ukupno vreme takmicenja.Znaci potrebno je biti i precizan i brz.

Na  svakoj radnoj tacki prisutan je sudija koji , u listu ekipe, potpisom overava da je ona na toj tacki izvrsila zadatak.Strucnjaci su izracunali da je ,usled velikih naprezanja, svaki takmicar u proseku, na cilju laksi za 4-5 kg i da je u njihovom znoju,za 4-5 sati iscrpljujuce borbe na terenu sagorelo oko 3000-4000 kalorija.Ali ,radi se o pravoj vezbi i rigoriznoj proveri spremnosti i sposobnosti bez "foliranja'.sto i jeste njena svrha.Sve u sklaldu sa sloganom:"Vise znoja u miru-manje krvi u ratu".

preuzeto odavde:
 http://www.znanje.org/i/i22/02iv02/02iv0227/63%20padobranska%20tekst.htm

Pozdrav za sve padobrance VS! :super

Ajde da i ja podelim svoje znanje. ;D
U moje vreme ('90-'91 ) 63 padobranska brigada brigada je bila brigada cetnog tipa , u svoj sastav imala je tri izvidjacke , tri diverzantske cete , cetu sakupljaca padobrana ( nesluzbeni naziv ) i protivdiverzantski vod. Inace drugu i trecu PDC , brigada je dobila kada se sa brigadom spojio diverzantski odred iz Panceva. To se desilo negde krajem '90 godine.
Inace ceta sakupljaca padobrana je bila ceta za pripremanje tovarnih padobrana pri desantiranju kada se spustala teza tehnika kod padobranaca.
Protivdiverzantski vod u padobranskoj brigadi je bila prva jedinica u JNA koj ja primila profesionalne vojnike , stanovala je u istoj zgradi sa nama samostalnim vodom vojne policije iza padobranskog poligona , desno od kapije kod Medosevca. Iz tog voda je bio i prvi poginut pripadnik brigade u Sloveniji. Inace njegovo ime ne pamtim , ali zvali smo ga Barba jer je poticao sa Hvar i bio je mornar inace ljudina od coveka ( karakteristicno za njega je to sto je imao ridju kosu ).
Komandir protivdiverzantskog voda je bio Kik Zikica Jovanovski.

Malo se promenilo, ali u principu je to to!
Po meni je bilo bolje dok su bile posebno 63. i 72.! Padosi i "sokolovi"! I dalje su u NI i PA, ali su ih malo "izmesali"! Obe jedinice imaju neku svoju tradiciju i uspehe, pojeinacno! Ali i spec. briada ima svoje kvalitete! Kao sto napisah negde "sabrana dela"! ;)

Ево мало из историје:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Dobro bre ljudi , nikako ne mogu se setiti Barbinog imena , jel zna neko od vas kako se zvao , jer nisam uspeo da pronadjem na sajtu 63 padobranske brigade.
Inace bio je prvi poginuli iz 63 za vreme ratova u ex-Ju '90 i poginuo je na Cerklju u Sloveniji.
Ajde da postavim jos jedno pitanje , kako se oznacavao plasticni slem koji su duzili padobranci '90-'91 , a sluzio je samo za padobransko desantiranje.

@dred... svaka cast na slikama! :klap

Занимљиво да су падобранци на овим сликама наоружани њемачким  Sturmgewehr StG-44 из рата, које Њемци нијесу користили у својим падобранским јединицама из простог разлога што су непрактичне за десантирње.Швапско стандардно наоружње падобранаца је била MP40.

[attachment=1]
Sturmgewehr StG-44

  Пластични шлем са слике смо носили и ми 1997, а заклео бих се да га још користе и данас, једино што смо преко њега имали маскирну навлаку, и могу рећи да је сасвим солидан.Касније смо користили ко се како снашао за бриле и кацигу, тако да су неки користили и мотористичке кациге што и није тако лоша ствар.

A kasnije FG-42, kao osnovno naoružanje!

Naši padobranci su StG-44 nosili dosta dugo, mislim čak do uvođenja AP.

http://www.youtube.com/watch?v=plEH9DOEaQk
http://www.youtube.com/watch?v=duMSLePRZM0

http://www.youtube.com/watch?v=exapy2Q0K9w

ajde da i ja pozdravim sve iz moje jedinice a narocito moju klasu ako ima koga ovde V.P. 6919/6 2pdc. 1990-91 septembar prijatno klaso.. :pilot :pilot

Još malo iz istorije. Sve sa Sturmgewehr StG-44 ;)

[attachment=1]

Ne čudim se ovom naoružanju u ono vrijeme. Sjetimo se rata 1991, i tada se je upotrebljavalo oružje iz II. SV rata. Sam sam bio prisutan kod dekonzervacije "šmajsera".
Pozdrav
Duje

Bilo je lepo citati ove redove. Jos nekih godinu ipo me deli od moguceg ulaska u Specijalnu brigadu. Pozdrav svima!

.

Da li je to naš čuveni padobranac Stojan Jović!? Umro je pre par godina, a poslednju put je skakao kad mu je bilo 77?

Ne bih znao da ti kažem. Snimljeno je polovinom 70-tih. Slika je potpisana kao "komandant padobranske jedinice" ...

Možda se neko javi i prepozna ...

Prilog biografiji, izašao u 67. broju Aeromagazina

Stojan Jovic je roden pre 79 godina u Gornjem Adrovcu u opštini Aleksinac, a prvi put je skocio padobranom daleke 1950. godine iznad Kosova polja. U legendarnoj 63. padobranskoj brigadi je službovao od 1953. do 1977. godine obavljajuci odgovorne dužnosti, medu kojima devet godina i dužnost komandanta ove proslavljene brigade. Izveo je 717 skokova padobranom i stekao zvanje »padobranski instruktor I klase«, nosilac je »Zlatnog znaka padobranskog instruktora I klase« Jugoslavije i Indonezije, gde je obucavao padobranske jedinice te zemlje u skokovima sa zadrškom, za šta je dobio pehar i Orden prosperiteta Indonezije...U 70. godini života je skocio padobranom 3 puta, u 75. godini 2 puta i poslednji put u 76. godini skocivši svoj 717. skok i postavši rekorder – najstariji aktivni padobranac u našoj zemlji i na Balkanu i jedan od najstarijih u Evropi. Interesantan je kuriozitet takmicenja veterana našeg Jovica i Džordža Buša-seniora u skokovima, u kojima je sve do prošle godine vodio naš Jovic, a onda je Buš skocio u tandemu u 80. godini života, na šta se i Jovic spremao za sledecu godinu... Ali, smrt je preduhitrila našeg hrabrog veterana – padobranca Jovica i nemilosrdno i zauvek zaustavila ovo takmicenje! (R.T.)

Да, то је пуковник Стојан јовић.

Имао сам част и задовољство да га упознам још у раној младост, као ђак гимназије у Нишу, док је он био командант 66. падобранске бригаде. Касније сам га као млад официр сретао у Генералштабу где је у једној од управа, мислим у Оперативној, водио један од реферата. Отишао је у пензију у првој половини 80-тих. Касније сам га сретао на предавањима и промоцијама књига. Написао је и 1994. године објавио књигу "Специјалне снаге", прву такве врсте у тадашњој СРЈ.Ко год се бави овом проблематиком треба да је прочита. Осим тога главни је аутор борбеног правила "Падобранска бригада". Написао је и више стручних радова о ваздушнодесантним и специјалним снагама у нашим стручним часописима.

E da se sekavam na taja 1990-91 bev u Nis a tamu u Nis imase mnogu kasarni u JNA , Bubanj Potok tuka bea policija vojna , protivteroristicki vod , pa imase plavci veza , pa Komren , pa Pantelej pa komanda u centar , pa vojna bolnica i stacionar, sto kafici i picerii imase kafani , eeeeeeee ne davaj na vojnik da plate a u toa kniska stoese da ne se izleva tamo i tamo. PA najubavo bese u Niska Banja ke zems prenokiste od petok na sabota pa na nedela pa tek na postrojavanje u ponedelnik ,,, jas imah sreka u Nis imase mnogo od Kumanovo koi studirase a i ucise tuka edno elektronsko skolo sredno Ckalja ,Oliva-Goran e i edna bese kerka na direktor na posti od Kumanovo se preselija tuka u Nis na Medijana

Jadenje po kafani obicna porcija 200 gr meso dal e pleskavica dal e vesalica a dupla 400gr i to kaj stara posta Goca i Jelena ako pametete vojnici od 1990-91

PA u Teatar imase kafic sto momi bez Nisliki eee super sum si prosol u vojska taja iako se raspagase

Na vas od padobranks koi ste bile od Makedonija i od Kumanovo znam vi bese tesko ama od vas ete eden decko koj bese so vas Filip Petrovski stasa daleku pratenik pa ambasador znaci ne ste za podfrlanje arni ste bile

Se secavam deka vas komandant na padobrancite bese nekoj stipjanec potpolkonvik togas ako go pamtite kak se vikase , ama jas beh tamu so eden od komanda koga vi toj pokazuvase prv kako se nesto rabotese e toa u drugi edinici nemase go

Pametam eden Kire Kostov u vojna policija eeeeeee cigra decko major
PA eden bezbednjak Kostevski major abe vriese od makedonci i toa bea pocituvani

Znam deka koga ide Mico na poseta u Nis padobranci bea prvi i taka arno bese eeeeeeee JNA

Inace dolgo ne sum u Makedonija i tamu na tija prostori ama Nis pametam po arno i po ubavi mnogu devojki

A i taka si pominah u JNA 14 meseca zaradi ukinuvaje na site zaslugi taka bese pa prodolzetok tek so uverenie od faks si se vrnah ama brgu po toa dedo mi bese inicijator da zaminam oti loso idelo i jas dalecina jabana fatih

Eden vas moj prijatel sega i toj daleku tuka preku bara Nag od Kumanovo i on bese u padobranci mi dade za vas pa ako ima nekoj od tie padobranci koi sa bile so Filip Petrovski i so tie oficiri nase od JNA arno e da pozborime


Za onih sa univerzalnom govornom podrucju razumemo se , pozdrav do onih koi su bili 90-91 u Nis u padobranskom puku , sekam se bio je jedan nas Kumanovac iako su bili vise njih jedan je Filip Petrovski a drug e Nag

PA komandant je bio stipjanac pukovnik i taj je bip vojnik ako se necega sekate od 90-91 ja pamtim samo lepe devojke u Nisu i po tome su moje lepe uspomene za JNA

A znam da vama nija bilo lako

Ти Кумановчанец да се што пре вратиш у Ниш и провериш какве су данас девојке тамо, наравно и пљескавице. Шалим се мало. Него, да те мало исправим, касарна се звала "Бубањски хероји".

Svaka čast ovom pukovniku. Skakao je u pozamašnoj dobi kad mnogi bez štapa ne mogu.

Zemljak, da te ispravim, taj stipjanac je bio pukovnik Mitko Bogoev, inace on je bio komandant aerodroma Nis, a ne 63 padobranske brigade.
Pozdrav od septembarca '90-'91

Dobro prihvatam sve sto ste mi objasnili.Znaci prvo ja se zovem Aleksandar Petrov i bio sam vojnik t.e stazist u NIS po zavrsenu obuku u BEOGRADU , ali pamtim da je taj pukovnik koi pominjes nosio isto tu zelenu beretu kada je dolazio u KOMADNDI ne grada nego korpusa , koja je bila ogromna impozantna zgrada u cebtru a cuo sam da je bombardovana. Inace sam zapamtio tog staresinu po nacin kako je izgeldao vojnicki. Mnogi oficiri nisu bili takvog izgleda a bilo je komanujucih na tim polozajima. Pamtim jednog staresinu Hustanbegovic iz policije komandant taj je isto bio vojnik a onaj Stipe Grizelj je bio ma tenkista ali nije mogao u tenk uci a ne izaci.   Nego to je to . Imao sam mnogo Begoragana i momaka iz Skoplja jer je to radi komade bilo pod toj armijskom oblasti. I tu je blizu kraj Bubanj potoka bila i komanda plavaca znam sve to nosio sam vaznu postu t.e vodio odeljenje postara za KOMANDU korpusa. Pa znam da su tu kraj Bubanj imali i jednu manju kasarnu jao pa to je bilo ko neka skola, a covek je radio u komandi inzenjer oficir pukovnik Rangelovic on je to stvorio znam sekam se cenili su ga veoma.  Dobro je pronaciku neke svoje klasice nadam se, nekoliko sam sreo u tamo,ovde preko bare eeeeeeeee. Inace to sam cuo i dok sam bio u NIS za poznata rivalstva padobranaca i policajaca ali ja sam skoro uvek uvece izlazio u grad u civilu e to je cata komandna ali zelim cuti neke istine koe su tada kruzile kao price a sve zaradi svih dogagaja kasnie nisam mogao da pronagem ljude da sa njim porazgovaram ali ete ta je klasa septembar 1990-91 mislim da je poslednja od one slavne JNA

I tako znaci jel ste imali tamo u padobrance oficire iz MAKEDONIJE sem tog , znaci na Bubanj je bio jedan zvani Rambo e on e od Kumanovo i eden plavec on e zet Kumanovski major bese raj za Kumanovce

E da pa da idem za NIS imam jednog mojeg prijatelja kome sam pomogao oko njegove dece jedan opasan oficir Major NIKOLIC i konacno idem u NIS u septembar

E lepih Nislijka i mnogo , znaci mozda se setim jos necega i pisem obavezno sve sto znam

Митке Богоев је такође, дуго година био падобранац. Многи официри и подофицир су из те бригаде  одлазили, пре или касније, углавном због напредовања, а некад и из здравствених разлога (нису пролазили строге критеријуме за падобранце). Неки и команду РВ и ПВО, неки у службу безбедности, а неки у друге јединице ЈНА. На пример, ондашњи начелник Генералштаба ЈНА генерал Стеван Мирковић је такође био припадник 66.падобранске бригаде.

Imas jos jednog oficira iz Makedonije u toj brigadi.
Tada KiK Zikica Jovanovski komandir protivdiverzantskog voda u 63 brigadi. PD vod je bio smesten kod nas u objektu vojne policije na aerodromu.
Sada je ako se ne varam pukovnik i predavac na vojnoj akademiji u Skoplju.

Ovaj je forum prava stvar , inace dugih godina nisam pricao o tom 90-91 , pocelo se desavati svasta a vojnike koji su po zakonu u toj drzavi bili tada mi smo bili duzni da sve to radimo i da budemo tamo u JNA jedinice 12 meseci jednu godinu. Posedujem i vojnu knjizicu i tamo stoi upisanih tih dana produzetka i vojne vezbe . Znaci secam se nekih likova i imena ili nadimaka od oficira jer sam radio sa ljudima koi su bili za postu. Znam da su dosli planovi kako se koi oficir iz koe kasarne obavestava , pa onda kako i koi kurir gde ide na poziv da obavesti oficire da idu na svoja mesta. I radi toga je sve to secanje , inace je tu bio major Kostevski takozvana organizacija komandnog kadra i plus major Nikolik zaduzen za sve bezbednjake po svim kasarnama u NIS e sa njim sam specijalno posecivao odeljenja u Vojnoj Bolnici , Medicinskom Fakultetu i nekoh srednjih skola , lepota brale on sebi nage neku polovnjacu kaze to su one od 35 nagore i to pod uslov da su u braku da te ne boli i gornja glava i donja a obama ljepo. Sekam se nosio sam onaj pistolj duga devetka ja kao stazista a imao sam i avtomatsku sa metalnim kundakom na rasklapanje. Isli smo tu u blizini NISa na gaganje i osoben interes je bio za neke jedinice i za neke oficire e kada upise trojku pa mora oficir da se znoi posle zajebano.


I znas doziveo sam nekoliko optuzbi kako da smo mi septembraci bili krivi za sve sto se posle tamo dogagalo u celoj Yugi. I kada se vratih doma kao da sam maltane bio u nekoj zlocinackoj organizacii. Ali kako sam se brzo iselio i prvo otisao u Boston zavrsio informatiku a onda se malo prosetao i sada sam u Virginii .

Inace samo profesionalizacija vojske je pravi izbor i to plus i zanat jedan da kada zavrse godine u sluzbi da kozes da radis i vani i da si obezbedis egzistenciju. Inace imao sam siuacija kada sam isao u kontrolu servisa gde se kupaju vojska , pere i obnavlaj ves , pa onaj paket suve hrane jer se zvao SDO svasta sam se tu nagledao . Inace mislim da jedino u policiji , padobranstvu i plavci su imali neki duh sve je drugo vec bilo naceto jeo je crv.

I tako pozdravljam sve momke iz 90-91 i ako ima neko sto je bio kurir u kasarnama ili u komandi neka se javi mozda pamtim jos te sifre i to pa da vidimo .

Sekam se a i citam da je bila fama i neke price kazu imali su neke obuke razuznavanja a to su bile samo fnese kako u komunikacii da prepoznamo svasta sta se krie iza toga , i da pamtimo imena , nazive i sl. stavri na jedan drugacii nacin od civilnog. I tu sam cuo i slusam dosta fami i misterija kako su te sluzbe bile ovakve ovakave a svi su ti oficiri bili u istim kasarnama i komandi , secam se i suda bie je preko puta doma ARMIJE u centru NISa e tu sam zalazio bilo je mladih pripravnicki pravnica uuuuuuuuuuuuuuu al je bilo lepo u NIS te 90-91

Митко Богоев јесте био командант 63. падобранске бригаде, а вероватно је уједно био и командант аеродрома Ниш као најсатарији командант на аеродрому.

@dzumba:
Откуд сад 66. падобранска бригада?

Machak@ Грешка, када сам послао тек сам приметио. Не читам шта напишем. Дакле, наравно, 63.падбр

ja sam sluzio u brigadi septembar 90-91 i tad je Mitko Bogoev bio komandant brigade bio je potpukovnik a nije tada bio komandant aerodroma jer je to bio neko oda "plavaca" bilo je mekoliko pukovnika tamo nike bio najstariji po cinu .. poazdrav  svima..

Moguce da sam nesto pobrkao.  :-[ :-[

DA toa e taj oficir MITKE e kak u BANJU su mu pevale pevacice MITO BEKRIJO od poznate VASILIE RADOJCIK pevacica , a znao je mada ja sam samo bio jednom na nekoj proslavi u DOM ARMIJE bilo je postavljeno i TADASNJI GENERAL komandant NIS korpusa megu njima je bio i MANASIEVSKI gener. prvo je MAJORU koji sluzi naredio da MITKEU prvog posluzi to je bilo CAST , A napolju sve cige trubaci iz celog NISKOG okruga ispred DOMA pici truba CUJE se niz GRDELICKE KLISURE , MITO BEKRIJO , sto mi nedoges sto me neuzmes da ti staru majku gledam i tako dalje eeeeeeeeeeeeee 1990-91 septembar zadnja najlepsa klasa u celoj bivsoj YU drzavi u NIS , svi za NIS , eeeeeeee klaso klaso al je cura i devojaka i mladih ostavljenih zena bilo LEPOTA BRALE pa da je sada bih se vratio da sluzim jos godinu dana , pisite kako i sta ste vi tamo prosli , vi ste radili , dok se eto neko i tada i to lepo i casno sluzio NARODU i OTAGBINI , sta kes staza u KOMANDI , e da izagse kao MLAGI VODNIK a na prvoj vezbi POTPORUCNIK e ja sam izasao iz vojske sa potporucnik a kazu da su kasnije u CIVILU stizali do PUKOVNIKA al neka hvala ne bih u prekomandu iz NISA , i tako tece zivot , pisite posecujete li NIS vigate li neke zive svoje drugove klasice , oficire i tako a i mlade devojke i sada a i one iz 90-91 , inace znam skoro sve ulice gde je koja kafana bila, kafic , pa sada imam slike da je u centru podzemna kod HOTELA AMBASADOR pa je bio i HOTEL blizu POZORISTE a tim ulicama isto kafici kafane picerie

Evo jedne lepe fotografije iz prošlih dana ...

[attachment=1]

Brigada na manevru Sloboda 71.

Padobranac

Pozdrav svima na forumu,kao nov da se javim.
Januarska 81.3ppc.Tamo sam se zainteresovao za snajping i jos se nisam izlecio.
Skakao i pre i poasle vojske i tako dalje...
Valjda ce mo da se lepo druzimo.
Za Vidovdan je okupljanje veterana brigade u Nisu.
Tada se formira i Sumadijska podruznica sa sedistem u Ovcarskoj klisuri.
Poziv za sve Sumadince bivse pripadnike brigade da se jave.
Svasta smo smislili.

 Oktobarska 83. I vod 3 Pdč.Tada došao sa akademije podporučnik Stevanović Zoran _ Gadafi
[attachment=1]
[attachment=2]
 Među nama je bio i tadašnji svetski prvak u juniorskoj konkurenciji Jug Bogdan

Kilezr ili bilo ko, od kada su padobranci iz 63-će počeli da nose beretku?

Nosio sam ovu uniformu nekoliko meseci (dobili smo je od padobranaca), pošto su padobranci prvi dobili maskiranu uniformu, posle toga smo je i mi zadužili.

Та зелена падобранска униформа је била врло квалитетна, односно материјал је био одличан. По кроју је била налик овим данашњим. Имали су је и припадници диверзантских одреда тадашње ЈНА. Прве маскирне униформе (комплет, не само као навлака преко постојеће одеће) је уведена 1989. године (М-89).Била је развијена за извиђачко-диверзантске јединице, укључујући и падобранце. И није била квалитетна као та зелена.

Нисма сигуран, али мислим да беретку падобранци носе од 1968. или 1969. године. Тих година је мењано правило о одевању па је вероватно тада то уведено. 1970.године су је већ сигурно носили јер ми је први комшија од те године био падобранац (официр).

Te navlake smo imali još i na samoj obuci, da to je bilo više nego smešno, na završetku obuke su nas snimali u njima (naši iz bataljona, ne znam ni danas zbog čega i u koju svrhu). Ipak je bolje i navlaka nego plava uniforma na terenu. Meni je tu kod navlake najviše smetala šara koja je bila nekako mnogo drečavo žuta, imala i je i druge nijanse ali je ova dominirala i nekako "štrčala".
Mada, jako često mi plavci smo nosili plave pantalone i SMB košulju, dok nisu stigle ove od padobranaca. Tu uniformu imam i dan danas, dozvolio mi je zaćo P.V. da je ponesem kući je su bile rashodovane po uvođenju masikrane uniforme.

Nisam imao pojma da je tako rano uvedena beretka. ???

  Od kao sam prvi put ušao u Zrenjaninski AK video sam beretku na glavi padobranaca.Imali smo promotivni  poster za 63brigadu  u ulazu AK.Mi smo (govorim o oktobarskoj 83) još nosili ČOJANE uniforme kao radne.Na fotografijama su uniforme samo za skok.Inače preko čojanih radnih smo imali maskirne uniforme kao navlake..Za izlaz je bila pešadijska uniforma ,da nelupam broj .Samo što smo nosili značke ,ambleme i beretke.  Po tome smo se razlikovali od pešadije.

Мало смо отишли од тема али да нешто кажем о униформама.

Када ви кажете чојана униформа вероватно мислите на униформу са војном ознаком М-77 (класични крој, али има ветровку као зимски део гардеробе). Права чојана униформа је од дебелог вуненог штофа (чоје) и имала је као горњи део униформе шињел. Ова униформа, М-77, је била израђивана од врло квалитетног материјала (нека врста полукамгарн штофа, комбинација вуне и синтетике), али је крој униформе био застарео, нефункционалан, осим донекле ветровке. Још 1967. године покренуто је питање замене таквог, тардиционалног кроја униформе у модерну. Сачињена је студија која као да је писана данас. Она је предложила два решења: униформу која би по крију била слична онима које ми данас носимо и традиционланог кроја само од савременијег материјала. Предност је давана модернијој варијанти као функционалнијој. Ова модерна униформа је опитована у више наврата. Први пут су се делови те будуће униформе јавно појавили 1971. године на чувеном маневру "Слобода 71", када је представљена ветровка врло слична оној коју су касније добили падобранци. 1972. године питомци Интендантске војне академије су носили годину дана ту нову савременију униформу (сличну по кроју данашњој), како смо је ми називала "са џеповима", јер је имала спољне џепове на панталонама и блузи. Међутим није усвојене. Изгледа да је неко био против западњачких новотарија и усвојена је униформа М-77 која је донела једну битну новину: избаћен је шињел и уведена ветровка. Такође у комплету униформе се појавила и транспортна врећа (торба). Само су падобранци и морнари добили нешто другачију радну униформу са ветровком и чувеним џемпером са рол крагном (нисам сигуран да ли и морнари). И падобранци су за излазак у град носили стандардну униформу М-77.

Када су формирани диверзантски одреди врло брзо се показало да им униформа М-77 не одговара па се приступило развоју униформе за њих. То је униформа од врло квалитетног нешто тамнијег СМБ кепер платна са ојачањима на ногама туру и лактовима. Након ње развија се маскирна униформа М-89, а мало касније њена модификација М-93 и М-93а која се (М-93) у ВС и данас углавном носи. Овим задњим униформама је претходила пробна серија рађена за противтерористичке јединице која је била без премца најквалитетнија. Разлика између М-93 и М-93а је у садржају комплета и квалитету материјала, односно ова друга има и повећану отпорност на паљење (као поменута пробна за противтерористичке јединице). Међути, осим пробне серије, због проблема са производњом материјала (у то време) М-93а никад практично није заживела. Ако ћемо да ширимо ову причи боље је да отворимо нову тему.

Samo potvrdjujem, mornari su takodje nosili tamno plavi dzemper sa rol kragnom

  Kada sam napisao Čojana uniforma kao radna to sam i mislio i nosio.Za izlaz smo imali M 77 samo nakićenu oznakama pripadnosti padobranskoj brigadi.Uz radnu uniformu smo nosili klasičan šinjel.Govorim o Oktobarskoj klasi 1983 godine.Za skok smo koristili * PADOBRANSKA*odela koja sam postavio.uz to odelo je išao DŽEMPER sa rol kragnom na zakopčavanje . Pred kraj mog  vojnog roka su u brigadu stigli kompleti novih uniformi na probu ali ja ih nisam zadužio.

Ka smo tu kod unifromi. Jedno vreme u opticaju su bili i kombinezoni u SMB  a kasnije su se pojavi i u maskirnoj boji.

Za ove SMB znam da su navodno bili za izvidjacko diverzantske jedinice i bili su stvarno odlicnog kvaliteta.

Ta SMB uniforma koju su padobranci duzili, bila je fantasticna, strasno kvalitetna i udobna za nosenje.
Jedini problem (po meni) je bio to sto se opasac stavljao petnaesetak santimetara ispod gornjeg ruba pantalona (veoma visok struk), pa ako si morao da "ispustis vodu iz hldnjaka", morao si da vadis opasac, jer je patent zatvarac isao ispod opasasaca.
Inace na pantalonama su bili usiveni tregeri, pa su "padosi" stvarno bili face na jutarnjoj gimnastici, izgledali su bas, ono vojnicki. :D :D
Imam negde jedne takve pantalone, ali posto su mi bile male, ko zna gde sam ih zaturio. ;D

Inace evo kako je izgledala ta uniforma kod padosa.

[attachment=1]

Foto pozajmljen iz foto galerije 63 padbranske

Ista uniforma ali na pripadniku vojne policije.

[attachment=1]
[attachment=2]

Slike su jako loše, ali takve su kakave su.
Biće ih još ali u temi o vojnoj policiji, da ne idemo u off.

To je komplet za skakanje,sastojao se od dubokih pantalona sa tregerima i bluze.
Obadva komada su imala uloske za upotrebu u zimskim uslovima.
Jako udobno i funkcionalno(jos uvek cuvam komplet i ako mi je odavno mali)
Koriscena je iskljucivo za skokove i aktivnosti posle.
Kada je izbila frka na Kosovu 1981 brigada je trebala da skoci na Pristinu ako se tenkovska brigada iz Kraljeva ne probije kroz Kacanicku klisuru.
Neki genijalac iz Beograda je naredio da skinemo ove uniforme i da obucemo klasicna radna odela i stavimo Titovke sa petokrakama da se ne bi razlikovali od ostale vojske.
Da vidite muku da se stave padobrani i ostala oprema preko sinjela i ostalih suknenih stvari.
Verujem da bi siptari pocrkali od smeha i dan danas ne bi imali problema sa Kosovom.

Meni je ova pdobranska uniforma jako slična tenkovskoj radnoj uniformi. Isto ima tregere koje nikada nisam nosio, ili obavijem oka pasa ili ih skinem ako može ako ne onda ih isečem.
Drugo, isto ima te bočne džepove, kao i uloške za upotrebu zimi.
Naravno ima razlika, recimo tenkovska ima oko ramena dve trake koje služe za izvlačenje recimo ranjenog iz tenka, i ima još nekoliko razlika ali su dosta slične.
Ima razlike u materijalu, to je možda i najbitnije, padobranska je pravljena od mnogo boljeg materijala.

Брокер, та "тенковска" је прављена од далеко "бољег", односно скупљег материјала. Колико се сећам у основи је то кевлар (нешто другачији од оног који се користи за израду панцира). Он не гори лако, односно не прави пламен и у том смислу је подесан за одећу посада борбених возила.

На пробној серији униформи за противтерористичке јединице су били трегери који су се могли скинути или ставити по жељи. Ипак, већина је одлучила да им они не требају (а ја мислим да греше јер трегери држе панталоне и "чувају" крста), па се касније код униформе М93 одустало од њих.

Tačno. Vidiš na to sam potpuno zaboravio, da ne prave plamen.
Mada meni je udobnija bila padobranska nego tenkovska uniforma. To je možda i neki moj lični doživljaj.

Па нормално да је удобнија. Та падобранска (као уосталом и друге војне униформе), је у основи памучни материјал, заправо комбинација памука и синтетике, обично у односу 80:20. Неки делови су врло често 100% памук (мајице, доњи веш). Природни материјали су најудобнији за ношење. Кевлар (арамид) је 100% синтетички материјал. Код кевлара је проблем што се тешко или никако штампа (на пример, маскирна шара) па може бити само једнобојан. Чак и код природних материјала који су третирани, обрађени за неку намену (на пример водоотпорност, смањена запаљивост, антистатичност) има проблема код ношења (удобност) јер се у том поступку на њих наноси нека материја која не прија кожи баш као памук. Код већ помињане антитерористичке униформе, која је била од кепера, а кошуље од атлас платна (све су то врло квалитетни памучни материјали), био је нанет слој за заштиту од паљења. То се посебно осећало на кошуљи јер је теже упијала зној.Наравно те материје нису алергенти, нити су штетни по тело,али стварају субјективни (и објективни) осећај нелагодности.

Да не бих баш оцрнио синтетичке материјале постоје и такви чисти и мешовити материјали коју по многим особинама бољи од природних. На пример Горетекс који не пропушта воду (кишу) и ветар а омогућава телу да дише. Такође најновији материјали за спортску (па делимично и војну) опрему су комбинација синтетике и памука при чему је синтетички део непосредно до тела одакле "купи" (упија) зној, одводи га до памучног дела који је на спољној страни тканине, одакле вода испарава и тако тело остаје суво.

Jes da nije baš mjesto ovde, ali ima li ko sliku te tenkovske radne uniforme.

 29.oktobar 1983.Bubanj.Zakletva Uniforma M - 77

Nebeske vidre na nebu iznad Lađevaca.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Pripadnici vojne policije pomno prate sva dešavanja. :)
[attachment=4]
[attachment=5]

Да ли је баш заклетва је била на брду Бубањ код споменика?
До кад се тако радило?
Знам да је крајем 90-их то било у касарни Бубањски хероји.

 Vathra,ako pogledaš sliku videćeš spomenik iza nas.Dakle Bubanj kod spomenika 1983,oktobar! Do kada se to radilo stvarno nemogu ja da ti kažem, ali sigurno će se naći neko ko ima takvu informaciju.

Како је споменик на Бубњу обележавао страдања (стрељање) родољуба из 2. светског рата (10-15 хиљада затвореника из логора у Нишу), вероватно се са таквом праксом прекинуло најкасније 1992.године. Слика приказује падобранце, али тог дана су ту заклетву давали сви војници из гарнизона Ниш. Слична пракса је била 80-тих и у другим, посебно већим гарнизонима.

  Da, tako je .Cela oktobarska klasa iz Niša je tu i tada davala Svečanu Obavezu.

  Legendarni Komandant 63 padobranske brigade Stojan Jović je 1980 godine u izdanju Narodne Armije objavio knjigu kratkih priča iz života i rada brigade  pod nazivom POD KUPOLOM PADOBRANA. U dvadesetak priča rekao je dosta zanimljivih stvari o jedinici,ljudima i događajima .

  Padobran je sprava koja usporava padanje nekog tela u vazdušnom prostoru a usporavanje se zasniva na principu otpora vazduha.Usporavanje padanja je srazmerno površini kupole padobrana ,gustini vazduha i kojeficijentu otpora padobranca.Obrnuto je srazmernatežini tela padobranca koji se nalazi u sistemu vezapadobrana.Brzina spuštanja je najvažniji faktor koji se uzima prilikom konstrukcije padobrana.
 - Pored usporavanja padanja od padobrana se zahteva de se sigurno otvara,da je mali po zapremini u zapakovanom stanju,da nema veliki dinamički udar prilikom otvaranja,da se njime može lako upravljati,da ima što veću horizontalnu brzinu(planiranje),da je stabilan prilikom spuštanja,da je pokratljiv na komandama,da pravi zaokrete sa malim radijusom,da je udoban za nošenje i rukovanje i da je trajan u eksploataciji.
- Podela padobrana:
    * Prema nameni:
  -Ljudski
  -Teretni
  -Specijalni
    * Prema Upotrebi:
  -Desantne
  -Školsko-Trenažne
  - Za spasavanje
    * Prema načinu aktiviranja:
  - Na prinudno dejstvo ( desantni)
  - Na slobodno dejstvo (Sportski i za spašavanje)
  -Kombinovano dejstvo (školski i trenažni)
  Teretni padobrani se otvaraju na prinudno ili kombinovano dejstvo pomoću automata KAP-3 P
  Ljudski padobrani se otvaraju:
 -desantni padobrani i padobrani za osnovnu obuku- na prinudno ili kombinovano dejstvo
 -padobrani za višu obuku(školovanje)-prinudnim,kombinovanim i slobodnim dejstvom
 -sportski i letački padobrani-putem automata ili slobodnim dejstvom
    * po tipovima padobrana:
 -padobrani za osnovnu obuku i desante ( PD-08 i PD-07 i razni pod tipovi ,o8-u itd)
 - padobrani za višu obuku ( školsko trenažni) T-4;PŠ 02;PŠ 02
 - sportski padobrani (okrugle kupole) PS -06-1; PS-o6-10
                             (pravougle kupole) PS 11;KLUZ 1,2,3
 -rezervni padobrani  PR 02;PR 02-1;PR 03;PR 03-1 ; PR 04 itd...
 - letački padobrani  PJ-05;PJ -010;PP-01; PPL 05; PPS 05 itd.
 -razni tipovi kargo padobrana koje nećemo obrađivati.

                                              Padobran  PD-07-1
*  Ovo je padobran isključivo prinudnog dejstva znači da se aktiviranje vrši pomoću gurtne koja je sastavni deo unutrašnje futrole.
* Malabrzina spuštanja,udoban sistem veza,mala težina i upravljiva kupola.
* Kupola je izrađena od najlonske tkanine
* Dimenzije spakovanog padobrana su  500x320x185 mm.
* Ukupna težina padobrana sa torbom za nošenje je 13,5 kg.
* Padobranom se mogu izvoditi skokovi pod uslovom:
   Da težina padobranca sa opremom ne prelazi 120 kg.
   Da brzina aviona pri skoku nije veća od 350 km-h
   Da se skokovi izvode pod povoljnim meteo uslovima
* Najmanja visina ispod koje se napreporučuje skakanje padobranom iznosi:
   iz privezanog balona i helikoptera  300 m
   iz aviona koji leti brzinom ne manjom od 100km-h  250 m
   iz aviona koji leti brzinom ne manjom od 180 km-h 200 m
* Pri uslovima normalne eksploatacije ,čuvanja i održavanja rok upotrebe padobrana je 8 godina ili 120 skokova
* Proizvođač garantuje:
   60 skokova u periodu od 8 godina
   nemogućnost samootvaranja
   mali dinamički udar pri otvaranju
   brz gubitak visine pri klizanju
   naznatnu oscilaciju i mogućnost upravljanja
* Brzina spuštanja pri težini padobranca od 80 kg. iznosi 4,45 m/s a pri težini od 120 kg iznosi 6 m/s
* Vreme otvaranja padobrana pri brzinama aviona od 90-180 km/h ne prelazi granicu od 2,3 s
* Horizontalna brzina padobrana iznosi od 0 do 2,5 m/s
* Povlačenjem konopaca za upravljanje smanjuje se horizontalna brzina od 2,5 do 0 m/s
* Najbolje vreme izvođenja zaokreta od 360.% je 10,5 s
   Opis delova;
                  PD07-1 se sastoji iz sledećih delova;
   *kupola sa konopcima
   *sistem veza
   *unutrašnja futrola
   *ranac
   *uređaj za otvaranje
   * torba za nošenje
  Kupola padobrana;
Kupola ima kružni oblik i predstavlja pravilni 28-ugaonik upisan u krug prečnika 10500 mm.Sašivena je od 28 polja u obliku zarubljenog deltoida a svako polje se sastoji iz 5 klinovaDonji porub i porub na ventilu kupole pojačani su najlonskom trakom širine 25mmNa donjem porubu kupole kod radijalnih šavova sa unutrašnje strane našiveno je 28 kepera u obliku slova v koji služe za ojačanje donjeg poruba kupolena mestima gde su pričvršćeni konopci.Konopi prolaze kroz radijalne šavove preko cele kupole .Fiksirani su za slobodne krajeve sistema veza .Za svaku alku privezano je 7 konopačija je dužina od alki do donjeg ruba kupole 7,760 mm.Kupola ima 2 proreza u obliku slova l koji se nalaze na 3,4 i 24,25 polju.Prorezi služe za upravljanje Konopci za upravljanje suprišiveni za noseće konopcebr.5 i 24 i prolaze kroz elastične alkena slobodnim krajevima
  Površina kupole je 92,5 m
  Površina isečaka je 7,6 m
  Dužina polja po radijalnom šavu je 5027 m
  Prečnik ventila je 446mm
   Sistem veza
Izrađen je od najlonske gurtna ,lako se podešava a sastoji se iz sledećih delova;
  rameni obuhvati
  pojasni obuhvati
  grudne veze
  prsluk
  sedišni obuhvati
  nožne veze
  slobodni krajevi
  Unutrašnja futrola
IZRAĐENA JE OD PAMUČNOG PLATNA GURTNI I KEPERA.sAŠIVENA JE U OBLIKU VREĆE ČIJA JE DONJA STRANA PRODUŽENA I ZAVRŠAVA SE POKLOPCEMnA GORNJOJ STRANI NAŠIVENI SU DŽEPOVIZA UVLAČENJE KONOPACAI DVE GURTNA ZA OJAČANJE.SA UNUTRAŠNJE STRANE FUTROLE NAŠIVEN JE DŽEP KROZ KOJI SE PROVLAČI NASTAVAK ZA OTVARANJE PADOBRANA GURTNOM.
  Ranac
izrađen je od najlonskog platna gurtni i kepera u obliku je koverta.
dno ranca je dvostruko pojačano
za osržavanje poklopca u zatvorenom stanjusluže 4 omče od kepera koji je našiven po sredinisvakog poklopca ranca
zatvaranje ranca se izvodi pomoću pamučnog kanapa širine 6 mm.jačine na kidanje 36,5 kg koji se kida kod aktiviranja kupole.
  Uz padobran PD 07-1 se obično koristi rezervni padobran PR 02.



                                                                 

Padobranci skokovi

Sa obuke

Nekoliko ratnih

Pocetci (kao i zadnja slika iz proslog posta)
[attachment=1]
[attachment=2]

Jos malo "padosa"

Пар коментара о униформама које носе падобранци и остали на сликама.

Прво, слике које илуструју "почетке" су негде из друге половине 50-тих или прве половине 60-тих. То закључујем по униформи ваздухопловног официра који се види на једној од слика (носи шапку са белом навлаком и амблемом какав се почео носити од средине 50-тих година). Такође, интересантно је видети и данас модеран крој чизама  које се јасно виде  на ногама једног од падобранаца, рекао бих старешине, јер је мало старији по годинама (друга слика одозго у одговору 108).Такође, падобранци носе дводелне комбинезоне (не бих рекао униформе јер се изгледа носе преко основне одеће) са спољним џеповима са стране на ногавицама. Горњи део комбинезона је доста кратак (као код "енглеске" блузе) и на преклоп тако да добро покрива подвратни део тело, али и омогућава брзо откопчавање.

На првој од слика из последњег поста војници-падобранци су у једнобојној (смб) униформи модерног кроја (извиђачко-диверзантска) о којима смо скоро дискутовали. Те униформе су претходиле униформи у маскирном дезену М-89. Такође, носе борбени падобрански ранац који се мени више допадао од оног "пешадијског", пре свега по начину ношења и могућности затезања рамених упртача на грудима,а и нешто је већи па више стаје у њега, али не превише.

I jos nesto da dodam sto se tice uniformi, sa onom SMB uniformom na prvoj slici na poslednjem postu, ide i crno pododelo (barem tako smo ga zvali :) ). Kroj je bio kao kod debljih trenerki i bilo je veoma kvalitetno.

Mislim da ova nije bila, period JNA.

[attachment=1]

  Koga interesuje malo više o radu 63.padobranske neka potraži na netu Magazin "ODBRANA" od 1 Novembra 2008 godine.Naći će mnogo zanimljivih stvari.

Evo jos malo istorije-komandant Mitko Bogoev sa svojim momcima:
[attachment=1]

  AU,jesen 87!!! Ala je bio mlad!?Doduše ja sam služio 84 pa ga pamtim još mlađeg!!!Mislim da je u vreme slikanja te slike bio K-dant 63!

Gledam ovu zadnju sliku, pa ne samo što je i oficir mlad, nego i vojnici su baš mladi, prosto ne mogu da verujem, mada sam i sam služio jako mlad.
Ali to su bila zlatna vremena. :klap

I mene su hteli da regrutiraju u padobrance-visina 175/58 kg, ali ja sam izricito trazio JRM, i odoh u Pulu.Gledajuci sliku bio bih kao momci na sliku-a regrutna komisija je rekla-idealni fizikus za padobrance!

Brok,u moje vreme se JNA služila odmah posle srednje škole.Upišeš Fakultet i odmah  u Uprtače.To je bio jedan od uslova ako se sećaš!?

Onda su to naša vremena Kilezr, pošto sam posle srednje odmah u uprtače, znači u JNA mada sam se skinuo iz VJ. :)
I još nešto, nemam ja nikakve veze sa padobrancima osim što tu jedinicu izuzetno cenim, u više navrata momci iz 63.-će su nam pomogli, verovatno da ne bih ovo sada pisao da nije bilo njih.

Ne znam da li su ove dve već bile. Obe su iz SFRJ.


[attachment=1]

[attachment=2]

 Stigao sam kasno u 63 .Daglasi su već bili rashodovani i nismo skakali iz njih. To i PO-2 mi je želja neispunjena.

              Padobrani za višu obuku,Školsko Trenažni:
  Treba da zadovolje sledeće zahteve:
 -da se može koristiti na slobodno dejstvo
 -da ima uređaj za montiranje automata za otvaranje padobrana KAP-3
 -da ima mali dinamički udar
 -podesivi sistem veza
 -da je udoban za nošenje i eksploataciju
 -da se kupolom može lako upravljati
 -da je jednostavan za pakovanje
                                                             PŠ-02 Padobran školski
  Snabdeven je uređajem za prinudno aktiviranje i uređajem za slobodno aktiviranje kao i uređajem za automatsko otvaranje.Padobranom se mogu izvoditi sve vrste skokova pod uslovima:
 -da težina padobranca sa opremom ne prelazi 120 kg.
 -da brzina aviona pri skoku nije veća od 250 km/h
 -da se skokovi izvode pod normalnim meteo uslovima
  Najmanja visina ispod koje se nepreporučuje  otvaranje padobrana je:
 -iz privezanog balona i helikoptera  600 m
 -iz aviona sa brzinom ne manjom od 100 km/h   400 m
  Vek upotrebe padobrana je 8 godina ili 200 skokova.
  Proizvođač garantuje 60 skokova za 8 godina eksploatacije.
  Tehnički podaci.

 1. KUPOLA

 -ravno kružnog oblika sastavljena iz 28 klinova.Na kupoli se nalaze otvori radi postizanja veće horizontalne brzine,mogućnosti manevrisanja-bočni otvori za komandovanje i veću stabilnost.Na klinovima 8,9,21,22.su po dva otvora za koje su pričvršćenikonopci za upravljanje.

 2. Navlaka

 -je oblika zaobljenog konusa.Služi za smeštak kupole sa konopcima i njeni postepenim svlačenjem se usporava proces otvaranja i smanjuje dinamički udar koji telo trpi .Na donjem delu navlake su našiveni keperi sa omčama koji služe za uvlačenje konopaca ,ovaj deo je prekriven zaštitnom navlakom-suknjicom.Na gornjem delu navlake se nalazi omča koja je produžetak kepera za ojačanje .Ova omča služi za spajanje navlake sa kupolom preko elastične veze.

  Glavni delovi padobrana

 1.Kupola
 2.Noseći konopci
 3.elastična veza
 4.Navlaka
 5.Izvlačeći padobrančić
 6.Centralna stropa
 7.Futrola
 8.Slobodni krajevi
 9.Torba za nošenje
 10.Sistem veza

  3.FUTROLA-RANAC

 služi da se u nju zapakuje kupola sa navučenom navlakom i izvlačeći padobrančić.Na futroli su ugrađeni elementi potrebni za zatvaranje:okca,drinkeri i konusi.Učvršćeni su takođe elementi za aktiviranje padobrana slobodnim i prinudnim dejstvom.Dno futrole je ojačano sa tri metalna ojačanja rebrastog oblika .Na gornjem poklopcu pričvršćena je plastika sa držačima gipke cevi
.
 4.IZVLAČEĆI PADOBRANČIĆ

 Uloga mu je da izvuče navlaku iz ranca kao i da svuče navlaku sa kupole.
 Delovi :
-kupola-konopci,telo,krilca
-spiralna opruga konusnog oblika
 Osnova opruge je obložena futrolnim platnom dok se sa vrha spušta omča koja je produžetak konopaca sa krilaca.Ova omča služi za spajanje padobrančeta sa navlakom pomoću centralne strope.


 5.SISTEM VEZA
 Služi za spajanje ranca sa telom padobranca  a sastoji se iz sledećih delova:
-rameni obuhvat
-pojasni obuhvat
-sedišni obuhvat
-grudne veze
-nožne veze
Na levom ramenom obuhvatu učvršćen je džep za smeštaj rukohvata ručice kao i vrh gipke cevi kroz koju prolazi sajla za otvaranje padobrana.

 Uređaj za  aktiviranje:
 spadaju elementi koji vrše pojedine funkcije u fazi otvaranja padobrana:
-ručica(rukohvat,sajla sa špiljkama)
-gipka cev
-držač gipke cevi
-džep za smeštaj gipke cevi
-gumeni zatezači
 Ovo je uređaj za slobodno aktiviranje padobrana.Za prinudno aktiviranje ovome treba dodati uže za aktiviranje snabdeveno sajlom sa špiljkama,u tom slučaju se stavlja ručica koja na kraju sajle ima omču umesto špiljki.
   Pakovanje padobrana.
-pregled padobrana
-priprema padobrana za pakovanje
-slaganje kupole
-provera složene kupole ,konopaca i komandi
-nameštanje navlake i uvlačenje konopaca u gumice
-slaganje kupole u ranac
-zatvaranje ranca
-provera spakovanog padobrana.
-postavljanje i provera automata za otvaranje(postavljanje visine otvaranja ili dužine slobodnog pada)

   Padobran PŠ-02 se pojavio  1974 godine
 Masa padobrana                -13,5 kg
 Površina kupole                 -60 m
 Broj polja                         -24
 Dužina konopaca               - 7,5 m
 Broj proreza kupole            -50
 Vertikalna brzina                -5 m/sec
 Horizontalna brzina            -4 m/sec
 Vreme zaokreta 360stepeni -7 sec.
 Uz PŠ -02 se obično koristio rezervni padobran PR-03 ili PR-02.
Svi KLUZ proizvodnje.

Eh, taj PŠ...ima čovek osećaj kao da nosi viteški oklop na sebi...posle njega, "Krilo" dođe kao đački ranac. Pakovanje da ne pominjem...

 Ostadoh Dužan slike sinoć.

Evo jos nekoliko fotki iz vremena JNA

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]

На оној слици из Фронта је генерал Стеван Мирковић, тадашњи начелник ГШ ЈНА, који је у млађим данима и сам био падобранац. Зато је и носио падобранску беретку.

 Da  i ne samo da je bio pripadnik 63. nego i njen komandant.

[attachment=1]
  Evo jedne zaostale osmice.

Jos neka fotka iz vremena JNA.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Još par slika iz doba JNA.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=1]

                                  Reyervni padobrani!
  Koriste za izvođenje svih vrsta skokova, za obuku,školsko trenažnih i sportsko takmičarskih.
 Rezervni padobran treba da zadovoljava sledeće uslove:
  - da se sigurno i brzo otvara
  -da brzina spuštanja ne prelazi 8 m/sec.
  -da se lako i brzo pakuje
  -da je udoban za nošenje
  -da ne ometa padobranca u slobodnom padu
  -da ima što manju zapreminu u zapakovanom stanju
  Neki od Kluzovih rezervnih padobrana su:
  PR 02
  PR 03
  PR 03-1
  PR 04
 I kasnije razvijani tipovi uz glavne padobrane uz sistem Kluz 1 ; 2; 3 i ostali savremni padobrani dok se fabrika nije ugasila.

Padobran Rezervni   PR- 02

Opšti podaci:
1.Služi kao rezervni padobran uz glavne padobrane tipa: PD - 07; PD -08 i PS - 06
2.Konstruisan je kao padobran grudnog tipa i aktivira se slobodnim dejstvom
3.Jednostavan je za upotrebu,male težine i zapremine sa melom brzinom spuštanja,stabilnom kupolom i brzim i bezbednim otvaranjem.
4.Dimenzije zapakovanog padobrana su: 420x230x140 mm.
5.Sila potrebna za izvlačenje ručice radi aktiviranja padobrana ne prelazi 8 kg.
6.Ukupna pežina padobrana sa torbom za nošenje je 6 kg.
7.Padobran se sigurno otvara pod sledećim uslovima:
   -da težina padobranca sa opremom ne prelazi 100 kg.
   -da brzina aviona pri skoku nije veća od 350 km/h.
   -da se skokovi izvode pod normalnim meteorološkim uslovima
8.Padobran se obavezno koristi sa pilot padobrančićem( PS -06)
9.Srednja brzina spuštanja pri težini padobrancaod 100 kg. ne prelazi 6 m/sec
10.Vreme potrebno za otvaranje padobrana u različitim uslovima iznosi svega 1-1,2 sec-otvaranje po zadatku u cilju uvežbavanja 10 sec.
11.Za glavni padobran kači se pomoću dve karabin kuke za koje su direktno fiksirani konopci a na dve alkice zakopčavaju se karabini za  bolje pritezanje padobrana uz telo padobranca
    

OPIS PADOBRANA:
 
Delovi:
-kupola sa konopcima
-pilot padobrančić
-ranac i futrola
-uređaj za otvaranje
-torba za nošenje
  
Kupola sa konopcima:

Kupola PR-02 ima kružni oblik i predstavlja pravilan 24 ugaonik upisan u krug prečnika 7.400 mm.Svako polje sastoji se iz 4 klina .a,b,c,d.Donji porub i porub na ventilu kupole pojačani su najlonskom trakom širine 25 mm.Polja su numerisana od 1 do 24 u suprotnom smeru od smera kazaljke na satu.Kroz sredinu radijalnih šavova kojima su spojena polja na kupoli provučeni su konopci koji su na određenim rastojanju prošiveni cik-cak štepom Konopci su pričvršćeni na po dve karabin kuke  po 12 na svakoj a njihova dužina u krug kupole do karabin kuka iznosi 6.100 mm.Površina kupole je 45,5 m kvadratnih.Dužina polja kupole je 3.500 mm. a prečnik ventila je 400 mm.
    
Ranac i futrola

Ranac padobrana služi za smeštaj kupole sa konopcima i pilot padobrančića.Oblik ranca je KOVERAT.Dno ranca je dvostruko i ukrućeno je čeličnim ramom.Na levoj i desnoj strani dna ranca našiveni su porubljeni keperi koji obrazuju po 5 džepića za uvlačenje konopaca pri pakovanju.Poklopci ranca se u zatvorenom stanju drže pomoću 2 okca ,2 metalne karike i 2 konusa.Na desnom poklopcu ranca našiven je džep koji služi za smeštaj ručice za aktiviranje padobrana.


Uređaj za otvaranje

Ovaj padobran koristi pilot padobrančić sa oprugom u obliku krsta.Uloga padobrančića u procesu otvaranja je da izvuče kupolu iz ranca kao i da da početni impuls otvaranju padobrana.
Delovi:
-kupola sa konopcima
-opruga u obliku krsta
 Kupola predstavlja pravilan osmougaonik ,izrađena je od najlonske tkanine ima 8 konopaca dužine 800 mm. koja je centralnom stropom vezana za vrh kupole.

   Rezervni padobran  PR - 03

  Isti je kao i padobran PR-02 s tim da je razlika samo u tome što ima slobodne krajeve konopaca koji se umesto karabin kukama završavaju  V alkama i služe za skokove s sistemima veza kao što je PS-06-1 i slični.[attachment=1][attachment=2]

  Evo par slika D. Ostojića.Skinuto s jednog sajta iz BH

 :komp[attachment=1]

Dalecna 1990.Obuka padobranaca-u canku su spomenuta mnoga imena-mozda ce se neko prisetiti ili prepoznati...
[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1]

 :komp[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2]

  Jedan rezervni padobran[attachment=1]

Jednom upotrebljen, nikada otvoren, isto kao i glavni? :P

 Rezerva je otvarana više puta. Ja sam je lično jednom otvarao. Glavni je PS 11 , KLUZ ,( misli da je serijski broj 34 801. Za to nisam siguran, uzmite to sa rezervom) postaviću  sliku kupole kada skeniram.

PS? Uh, to trza baš onako fino, bez navlake! ;D

@kilezir: Отварао си резерву у оквиру обуке или зато што си морао?

  PS 11 prvi padobrani tipa KRILO domaće proizvodnje.Kupola je spakovana u " kontejner tako da nema veliki dinamički udar pri otvaranju. Udar smanjuje i keceljica koja se u procesu otvaranja spušta po konopcima dok ne dođe do gurtni. Kasnije je jedna od modifikacije bila rastavljiva keceljica da bi se dobila bolja finesa kupole. No o tome uskoro kada budem obradio PS 11.

  U svojih 520 skokova sam 4 puta otvarao rezervni padobran. Po dva puta u vojsci i civilstvu. U vojsci na trećem skoku 18.01 1984 u cilju obuke i na 8 skoku 5.4.1984. u cilju spašavanja( skok sa 1200m. kupola glavnog padobrana mi se pocepala usled kačenja ljamki navlake za stabilizaciju.) U civilstvu baš sa ovim Krilom prvi put. Koleginica je pograšno sastavila maramicu pa mi se desne strana komora nije napunila vazduhom i došlo je do jake rotacije. Jedva sam otvorio na nekih 200 m . rezervu. I jednom isto u cilju obuke još 1982.

[attachment=1]
 Evo to je ta kupola. Ako se malo pažljivije pogleda na sredini maramice se vidi crveni šav, tu je spojena pomoću čičak trake i dve petlje sa okcima .

[attachment=1]

Овај снајпериста ми баш нешто не личи на падобранца. Не видим нигде ознаке.

Slika dana na blogu Balkan Monitor (http://balkanmonitor.wordpress.com/), naslov je "The Hard Slog Up - 63 Para Brigade - Serbia".

[attachment=1]

Kolko vidim, ovo su vojnici JNA, a u JNA samo su padobranci imali zelene beretke. Mada me malo bune cizme onog prvog, lice mi na Tolminke.
Inace stranicno pise "Izvidjaci staresine Zorana Katnica na zadatku".

Онај "спорни" војник јесте из ЈНА. Има петокраку као ознаку на капи. Колико ми се чини падобранци су умали и амблем - бели падобран на небо-плавој подлози.Нисам сигуран за ознаку на капи да ли су и војници носили посебан амблем као и старешине.

У ЈНА су уз маскирну униформу М89 од 1990.године добијане беретке, а од 1991.  оне су и званично биле део ове униформе. Ако у потпису слике оног снајперисте пише да су извиђачи, требало би да то и јесу. Дакле нису падобранци.

63 003.jpg

Slika su izvidjaci okolina Dubrovnika period clana 11.

OK.Dilema postojala-dileme resena.A za ostalo clan11

Čizme "Tolminke"????

 
 U JNA, bar osamdesetih kada sam ja bio u 63, na beretkama smo nosili zvezde. Samo na izlaznoj uniformi a samim tim i berteci samo imali ambleme kao oznaku pripadnosti brigadi.

Ma znas, planinarske cizme/cokule koje su koristili pripadnici 345 planinske brigade.

te tzv. tolminke smo nosili i mi kad smo bili na skijaskoj obuci na Zabljaku. I ja kad sam sluzio u brigadi devedesete nosili smo zvezdu na radnooj beretki.

 
 U pravu si, potpuno sam zaboravio na skijanje. Međutim, ovde se ne radi o tome.

@kilezr:
Да ли си сигуран да је ово фотографија из 63. падбр?
Друга фотографија у овој поруци:
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=653.msg96076#msg96076 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=653.msg96076#msg96076)

[attachment=1]

 Siguran sam da nije.
 Meni je lepa, a ilustruje jedan važan deo padobranskog skoka pa je zato stavljena. Ionako u temi ima svakakvih fotografija a ne samo iz 63. Pošto smo počeli da obrađujemo i padobrane.

Pukovnik iz padobranske brigade.

Čuveni pukovnik.

Sa 4. strane teme.

Мало је старија вест, али да је поменемо:
Заједничка тактичка вежба са бојним гађањeм падобранских тимова Војске Србије и ОС Италије




Вежба је била динамична и веома садржајна. Употреба специјалног падобранског десанта са прелетом, хеликоптерски десант, бојно гађање у симулираном урбаном амбијенту употребом, аутоматских пушака, аутомата, пиштоља, ручних ракетних бацача, а пре почетка гађања, употреба експлозива ради прављења пролаза у зиду.


Фоторепортажа Одбране:
[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Ovu prvu sam sa ponsom nosio na uniformi i ako sam bio pripadnik vojne policije. :)

То си ти Брок носио "на дивље". Али није ти замерити, мислим да спада у најлепше амблеме ЈНА.

 Amblem za beretku na prvoj slici, na drugoj prva je značka za prvi skok u vojsci a druga je značka sa pločicom broja skokova.

Na divlje baš tako, nisam imao pravo da je nosim jel nisam skakao, nemam ni jedan a kamoli sedam skokva koliko je potrebno za značku.
Caka je bila u rivalstvu, uspeo sam da skinem padobrancu značku.
Gledali smo se kao kobra i mungos. Znaće neko stariji za Mungose a Kobre su Kobre. :)

Mada o Mungosima sve najbolje.

 Da, naročito pošto je u Nišu bilo zabranjeno izlaziti u 90% Ugostiteljskih objekata. O Niškoj banji i da ne govorim. A gde je bio provod nego tamo ?
 Što nikada nije patrola došla do " DIVNE" ?

Ја нешто мислим да лумповање по кафанама и прављење нереда не може бити на хвалу ником, па ни падобранцима. 

ajde dzumba nemoj tako tad smo svi bili deca takoreci 19 godina ja licno ne pijem alkohol i nikad nisam imao problema sa vojnom policijom ali ljudi su ljudi ima svakakvih evo jedna anegdota sa nama u jednom lokalu u centru vojni policajci van duznosti onako izasli u grad kao i mi i no bezobrazno dobacuju sat ovi padosi foliraju misle da nesto vrede kad jedan moj klasic Milosavljevic Nikola tada sampion juge u karateu ustaje i odnosi im za sto broj crnog pojasa gde je njegova slika i kaze ajde momci ko ima bolji rezultat pa cu i ja da da kazem svaka cast .. i nista momci se zgledase i poslase nam turu pica za sto  vidis nije uvek bio rat ima i lepih prica i druzenja to uvek zavisi kakav si covek najgore su te podele mi i oni.... ja evo zivim u italiji i nasao sam dva drugara koji su sluzili u italijanskoj padobranskoj brigadi Folgore ... malo zadjoh u off ...

 Niko od nas nije pravio nered po kafanama. Mene su legitimisali u Mlečnom restoranu koji je tada radio. Nemogu da se setim imena. Morao sam da idem na raport kod komandanta brigade zbog toga. Nije bio zabranjen taj lokal. Šta reći ??? Neki su trenirali strogoću :rtfm

То нема везе са "ми" и "они" него шта је дозвољено а шта није. Није војна полиција забрањивала локале, већ је то свакој јединици забрањивао и саопштава њен командант, па тако падобранцима њихов. И он је очекивао од војне полиције да то и контролише. Друго, мало смо склони да претерујемо око "забрањених" локала. Није баш толико било "забрањених" кафана.  Случајно сам рођени нишлија, одрастао у згради са старешинама између осталих и падобранске бригаде, познавао сам још као гимназијалац пуковника Јовића. Касније сам и радио и сарађивао са њима (наравно онима млађима, после Јовића), посебно онима који су данас на челу тих јединица и знам шта они мисле о дисциплини, захтевима у дисциплини и сл. Никад није био "рат" између падобранац и војне полиције. Било је сукоба недисциплинованих и неиживљених типова са обе стране.

ovo si totalno u pravu neizivljeni tipovi na obuci prosecni nedisciplinovani al zato kad su van kasarne kao pusteni s lanca...

Kao i uvek precizno i tačno si rekao džumba.  Nikada nisam bio za to da se generalizuje bilo šta. I po meni su to bili sukobi pojedinaca i ništa drugo.

[attachment=1]
[attachment=2]

Još jedan padobranac sa StG44.

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]

Миљенко Перишић (помиње се тескту коју је поставио Трпе), звани "Командос", дугогодипњи спортски падобранац, залуђеник падобранством  (у најлепшем смислу те речи) нишлија родом, дугогодишњи београђанин. Један је од ретких који је преживео пад са око 2000м (као спортски падобранац). Колико се сећам служио војни рок у 63.падбр крајем 70-тих или почетком 80-тих.

Listajući po temi “63 Padobranska brigada”, koja me ugodno iznenađuje, primjetio sam da uglavnom dominiraju postovi o brigadi iz dalje prošlosti što je naravno lijepo. Malo ću i ja pokušati pridonijeti prilaganjem nekoliko slika iz relativno novije povijesti ili ti istorije. Radi se o 1996/97 godini. Pošto sam ja svoj cijeli radni i skoro životni vijek posvetio JRM (Mornarici),  držeći se pravila skakanja glavom prvenstveno u vodu, o brigadi i padobranstvu maja saznjanja su mršava. Alu tu su već poznati znalci  i poznavaoci 63 brigade pa nek pridonesu svojim komentarima o odjeći-uniformi, opremi, oružju i sl. iz tih godina. Ja sam inače svoj doprinos 63 brigadi već i dao tih godina jer mi je sin bio pripadnik iste, proboravši cijeli vojni rok u njoj i vrativši se sa činom desetara i diplomom padobranca.
Evo prve serije sa polaganja Svečane obaveze ili zakletve u Nišu. Radi se o martovskoj klasi 1996 godine, kao i na petoj slici, o septembarskoj iste te godine. Vojni rok tih godina bio je 12 mjeseci.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Сликано у касарни "Бубањски хероји" у Нишу.

Tema je 63 Padobranska i ne bi hteo da idem Off Topic. Ali evo spominjalo se disciplina pa moram nesto samo komparativno da napomenem.

U Kanadi padobranska regimenta je rasformirana zbog probleme sa disciplinom koji su kuluminirali 1994-5 kad je jedinica bila u Somaliji. Najveci incident je bilo mucenje i ubistvo Somalijskog mladica na kontrolnom punktu. Kad je to izaslo u javnost bilo je istrage (bas sam pred neko vreme naleteo na finalni report u biblioteci) i pojavile se milion problema. Nije bilo druge i regimenta ja rasformirana. Padobranska skola i danas postoi ali jedinica ne.

Jos jedan put izvinite za off. Ako moderator smatra da ovome nije mesto ovde neka slobodno izbrise.

Pozdrav,

SHOOTER

Posle perioda klasične pešadijske obuke i polaganja svečane obaveze prešlo se na pripremu i obuku za prvi padobranski skok . Prvi dani pripreme su iscrpljujuće zemaljske prirode radi navikavanja organizma.

[attachment=1]

[attachment=2]

Obratite pažnju na donju sliku. U krugu sjedi instruktor kap Stefanović. Kad se bolje žagleda vidi mu se vještačka desna ruka. Bio je to rijedak primjer aktivnog oficira invalida. Volio je više svoj poziv od penzije. Verovatno je to u to doba rijedak slučaj na Balkanu. Bio je izuzetno cijenjen u jedinici.

[attachment=3]

I poslije određenog perioda obuke i priprema pravac u avion za prvi skok.

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=1]
Ima li neki znalac ili ti poznavalac da malo komentariše postupke i opremu na prethodnim slikama.
Oprema i uniforme iz 1996 god. :help

Kilezr je trenutno odsutan, ali mislim da kad se vrati, da če kvalitetno prokomentirati to.

LPB

Колико видим све је стандардно. Војници рекао бих на првом скоку - мало се охрабрују, неки мало озбиљни, неки мало забринути и то је то. На њима стандардна војна униформа М-93. На једној фотографији у летњој варијанти, на другој у зимској (са блузама,  а неки у џемперу). Падобрани ПД-07 (резервни) напред,  главни ПД-08,позади. На глави стари падобрански шлем.

Да и ја поставим једни фотографију током слагања падобрана.
[attachment=1]

на слици су припадници "Кобри" на почетној обуци за скакање падобраном 2003.године.

Заборавио сам рећи да је претходна слика направљена у Нишу, јер су обуку изводили инструктори 63.падбр.

Jesi li ti na njoj "Džumba" da konačno vidim tog specijalca. ;)

Волео бих да јесам. Био бих једно  28 година млађи, али нисам. Имао бих и косу, али немам. Био бих чак и висок, али нисам. Шалу на страну (мада је све што сам написао истина). Животна жеља ми је била да скачем падобраном али ме је то мимоишло. Када сам завршавао Војну академију (1977.) падобранци те године нису тражили официре. Када сам јао био специјалац није било падобранске обуке  за оне изван 63.падбр. Томе се приступило тек почетком 90-тих. Изузетак су поморски диверзанти који су и раније имали неку падобранску обуку. Хтео сам ја касније, као виши официр да скочим падобраном, онако без припреме, на гуртну (приликом једног службеног боравка у бригади), али нису хтели да ми дозволе. А да идем на почетну обуку нисам имао времена, нити би ме пустили.

Hvala ti na iskrenosti. Ako ništa bar si puno mlađi od mene. Ja sam inače za sve što si naveo totalni antitalent. Ali kad mi je sin podrastao nije ni hteo da čuje za vojsku u vojnu školu. I 91-va i tako to i 95-te prijavi se za 63-ću Brigadu. Provede tamo čitav vojni rok, a kad se vrati jos neki 8 godina u vojnoj policiji i na obuci u Pančevu. Eto šta ti je sudbina. Rijetko kad bude kako je čovjek baš želeo, skoro nikad. Možda je tako i bolje, gdje bi nam bio kraj kad bi nam se sve ispunjavalo kako pomislimo... ;)

I konačno prvi skok:
[attachment=1]
[attachment=2]

Nekoliko novih fotografija objavljenih na FB profilu JNA.
[attachment=1]
Na prvoj fotografiji vidi se poligon gde su se padosi spremali za skokove, mada moram da priznam da ga i nisu koristili previse. Standardno su upotrebljavali samo nekoliko sprava, a ostale samo kada dodje neka delegacija. ;D

[attachment=2]
U pozadini se vidi vojni bazen, nalazio se (valjda se jos uvek nalazi) iza padobranskog poligona.

[attachment=3]
Neka delegacija je u pitanju, ali ne znam cija, ne raspoznajem uniforme i oznake (vidi se i na ostalim slikama).

На слици су Пољаци. Вероватно сликано између 1985. и 1990-те године.

Ako se ne varam, trebalo bi da bude 1986 godine (gledajuci na nekim drugim fotkama koje su postavljene na FB profilu JNA).

 Prvi skok u brigadi u 80-im, a verovatno i kasnije su vršeni iz AN 2, na gurtnu bez stabilizacije. Ovo su slike skoka na stabilizaciju iz aviona T 70.

Na koje slike misliš, "kilezr".? Ako misliš na slike 13 i 14, one su povezane sa slikama 11 i 12.

 Nisam mislio da se mešam, ali!
 Uniforme neću da komentarišem. Padobrane sam već ranije opisao. Standardno. PD 08 ( ne mogu reći da li su " U " odnosno Upravljive ili ne) Rezervni padobrani su PR 03. Inače oba tipa je šio KLUZ Beograd. Tada smo bili u samom svetskom vrhu što se tiče kvaliteta padobrana. Što se tiče obuke za desantne jedinice: prvi skokovi su na prinudno dejstvo, bez stabilizirajućeg padobrana. Glavna kupola se otvara gurtnom, padobran se otvara odmah ( nakon nekih 3-4 sekunde) . Skok na stabilizaciju podrazumva skok sa " veće" visine a otvaranje glavne kupole se vrši ili ručicom ili padobranaskim automatom KAP 3-P ( isto opisan u nekoj od tema) na zadatoj visini. Brzina pri skokovima je za padobrance veoma bitna. Zbog toga se u principu teži da su brzine aviona za početnu obuku padobranaca manje. Iz toga sledi moj komentar da su prvi skokovi, (osnovna obuka) rađeni iz aviona AN 2 koji ima daleko manju brzinu leta prilikom skoka nego T 70 . Brzina kod T 70 je negde oko 360 km/h. Možete zamisliti šta bi takva brzina pri prvom skoku padobranom učinila potpunom početniku u padobranstvu. Udar vazdušne struje pri toj brzini leta aviona je značajan i nije baš dobro za početnike.  Uglavnom, ako treba još neko pojašnjenje, tu sam ( ako znam)

Ma odlično, svi čekaju da nešto kažeš, a ti se snebivaš. Ako nekaže onaj ko je skakao, ovakvi kao ja sigurno i neće.... ;D

 Znaš i sam da nije to razlog. Bio sam dugo odsutan i imam previše toga da pročitam. Nisam mislio da kažem nešto na brzinu a da nije tako kako bi trebalo da bude.

Razlika u brzini kretanja letelice jeste jako bitna, ali je isto tako i način odvajanja od letelice. Iz AN-26 i letelica sličnih brzina nisam skakao, ali jesam iz AN-2 i Mi-8, kao i iz Cesni i Utvi. Meni bar, rampa je neprevaziđena za odvajanje od letelice, naročito pri slobodnom otvaranju. Kod An-2, vazdušna struja koju stvara elisa te bukvalno oduva i neprijatnije je iskustvo. A žongliranje na stopi Utve-66 isto može da se iskomplikuje (neki su čak i bradom udarali o istu prilikom odvoja). Naravno, ovo sve važi za početničke skokove, dok se ljudi malo naviknu na ono što ih očekuje prilikom iskakanja.

 Pa, evo i ovo! Mi koji smo u brigadu došli sa nekim iskustvom u skokovima iz civilstva smo se "mangupirali " pa smo i iz T-70 skakali kao da skačemo iz Dvojke. Znači ne na glavu ( klasično). Malo su nas neki put opomenuli asli je prolazilo( druga vremena). O izlascima iz letelica ne bih ovaj put. Svaka je imala svoje uputstvo za izlaženje i odvoj padobranca. Druga je stvar što mladost i ludost urade svoje.Ipak je za odvoj PZL 104 Wilga  neprevaziđena.Jako dobar i udoban avion za skokove.

Evo primjera diplome o uspješnom završetku padobranskog kursa koja se dobijala u
63 Brigadi 1996-7 godine.

[attachment=1]

K-dant legenda, tada kIk Ostojić.

Obuka u 63 brigadi sastojala se i iz ovakvih momenata.

[attachment=1]
[attachment=2]

 Skijanje,Preživljavanje u prirodi, Forsiranje reke, Veranje . . .
Pored osnovne padobranske obuke bilo je i : Viši kurs Padobranstva , kurs za snajperiste i mnogi drugi.
Obuka je bila jaka u 63. Padobranskoj.

Ko zna, zna. Svaka čast.
To sam neku veče čuo od "Solarisa" pa evo i to da isprobam. ;)

 Bacanje noža  sam zaboravio, jako je bilo interesantno.

Još i to, mani to "kileru" života ti.  :P

 Nisam ja pravio plan obuke, radilo se u moje vreme. Osim noža na AP dužen je i nož za bacanje. Mada je u praksi stajao u magacinima četa.

uglavnom je bio u magacinima mislim noz ... recimo jako puno puta smo isli na bojeva gadjanja puska skorpion ja sam bio diverzant imali smo rusenje eksplozivom na markove kale cini mi se da se tako zvao poligon al smo se nateglili betonskih i celicnih elemenata koje smo posle demolirali ufff kad se setim kako su to bili lepi dani...

 Nisi pogrešio, poligon se zvao markovo Kale. Služio je za paljenje eksploziva i bacanje bombi.

Evo jedne iz faze obuke preživljavanja u prirodi.

[attachment=1]

 Malo kasnim sa ispunjavanjem obećanja, imao sam puno posla ovih dana.
 Padobranska Knjižica!

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 I za kraj, mada ima još dosta stranica. To ću sledeći put.

 [attachment=1]
 [attachment=2]

Svaka čast, čestitam.. :klap

Svaka čast na ocjeni. :klap

 Hvala! Nije to ništa. Mislim da su svima tako pisali u to vreme. Ne mogu da tvrdim ali mislim da je tako.

I snalaženje u zimskim uslovima i obuka na snijegu bila je obavezna u 63 Brugadi.

[attachment=1]
[attachment=2]

 Eh, Žablajk!!!
 Ti baš rešio da mi udariš po "sentimentu"!?

Ma ima toga još, nego moram da vodim računa i o srcu pojedinaca. ;D
A sad ti bogami za Žabljak treba malte ne i Pasoš, a u tvoje doba.....

yes! :super Zabljak crni vrh ono zaledjeno jezero Savin ku mislim da se tako zvalu skijaliste kako su to tek bili lepi dani budes dve nedelje na odsustvu kao turista....

 Ceo mesec!
 Kakve dve nedelje? Ja sam i prošlog meseca na Pasoš ušao u C.G.( i isto tako izašao).Znaš i sam zbog čega. Pametnije je tako ako neko dođe i zakera ( inspekcija rada ili neko sličan).

e sad da me ubijes ne mogu da se setim koliko je bila skijaska obuka mislim da je bila dve nedelje po smeni a brigada je isla u dve smene nije bilo mesta za sve odjednom ... otad sam bio jos jednom u CG na moru a vec godinama zivim u italijanskim Alpima pa ako pozelim skijanja i veranja ima kolko oces..

 Možda je kasnije ( vrlo verovatno ) menjan plan obuke. A seti se samo. Zimska alpinistika se nije radila, samo letnja.

Onda da poživiš kako je bilo, možeš otič do Passo Rolle iznad San Martino di Castrozza, gdje ima Taljanska vojska svoju kasarnu za skijašku obuku  (barem su je imali).
Nekada davno si tamo mogao sresti sve Italianske skiaške šampione kao što je bio Gustavo Thoeni, njega se sječam, što je nama klincima, koji smo bili tamo na pripremama, bilo nešto neopisivo, pogotovo, jer su uvijek na kraju priprema odskijali jednu utakmicu, da smo dobili osječaj, koliko smo joč daaaaaleko iza njih, pravih asova. U ono vrijeme je jedino Rok Petrović mogao barem onjušiti njihove repove skija.

Evo još jedne da se malo sladite.

[attachment=1]

eh sad pricamo o pravim stvarima radio sam dve sezone bas iznad San Martino di Castrozza na cima tognola.. na Passo Role ima i kasarna za obuku Guardia di Finanza u skijanju....a posle toga sam radio na Passo Stelvio a tamo zivi Gustavo Thoeni ima  svoj hotel i vodi skolu skijanja. kako je svet mali... inace sada zivim nekih 40tak km od Madona di Campiglio. mada mi i nije nesto posebno vise je fensi mesto za burzuje iz Milana... ni ja ne fantaziram sa zimskim alpinizmom skoknem koji put leti na veranje tu po komsiluku omatorilo se a i radim puno.. :(

Ma daj malo o doživljajima iz 63 Brigade, pusti San Marino. Priseti se malo stari drugara........ :dosada

stvarno odoh sa teme. ja sam sluzio 90-91 septembar tako da sam u brigadi bio predzadnja klasa JNA posto su po pravilu bile dve klase godisnje Mart Septembar. sto se obuke tice meni se recimo jako svidelo prezivljavanje u prirodi nauci se neke stvari koje nikad ne zaboravis."padobranac nikad gladan nije jer on jede kornjace i zmije" u mojoj klasi je bio jedan momak sa kosova koji je poznavao sve biljke i trave neverovatno sta  je sve znao da uradi od njih cajevi,oblozi... "travar"prve klase.

 Da se zadržimo još na Žabljaku.

[attachment=1]

A crvene beretke, "Kile", gde su. Ili ih onda nije bilo.? :P

crvene beretke su pocele da se nose posle 92 mislim posto kad sam ja bio u nisu posle vojske pocetkom 92 nisam ih jos video ako nisam izlapeo ne mogu da se setim 91 ih nije bilo sigurno a ova odela sa kiletove smo i mi dobili posto klasa septembar 89-90 je dobila maskirne uniforme one sa sitnom sarom ali je nekoliko vojnika te klase provalilo u ranc kako smo popularno zvali vojnicki servis i pokrala vise tih uniformi normalno uhvaceni su i zaglavili su vojni su ali zato za kaznu smo mi dodili te stare uniforme moja je bila proizvedena 68 svi su konci pucali stalno sam morao da je krpam inace klasa pre men tj. martovska je imala one diverzantske uniforme sa crnim pododelom. interesantno da smo maskirne zaduzili na pocetku ali su stojale u magacinima u transportnim vrecama sa nasim imenima na njima i oblacili smo ih samo za uzbunu i kad smo krenuli u.... clan 11 ne mogu da pisem ali eto nesto zanimljivo o tim uniformama..

Meni su se te starije (SMB) poprilicno dopadale, nekako su mi bile prakticnije, osim onog visoko-postavljenog patent zatvaraca, pa si za pisanje morao da skidas opasac. :)
Uspeo sam da nabavim jedne pantalone (vec rashodovane) pa sam im sasio ono duplo platno na koljenima i zadnjici, ali posto su mi jos od pocetka bile male, poklonio sam ih drugaru..
Sto se tice maskirne sa sitnom sarom, meni je interesantan bio onaj maskirni prsluk. I dan danas ne mogu da mu shvatim funkciju, licio je na pancirni prsluk, ali nije bio to. Na zalost, nisam probao takvu uniformu, osim jednom maskirnu kosulju koja je bila poprilicno kvalitetno izradjena.

TE uniforem sa sitnom sarom - gotovo identicne sa uniformom koju sad koristi vojska Slovenije je bila jedna od kvalitetnijih. Ja jos uvek iman negde kosulju koju sam dobio na poklon.
Jako kavitetna i prijatan materjial.

I ta "diverzantska" uniforma tj kombineznon (crnim pododelom) je bila napravljena od kvalitetnog materijala. Prava je steta sto M-89 i sledece maskiren nisu radjene od tog materijala.

u pravu ste one diverzantske uniforme su bile odlicne a i ona maskirna sa sitnom sarom je bila dobra imam i ja kosulju to mi je ostalo . inace i maskirna je imala ono crno pododelo kao neka trenerka izvanredne kvalitete steta sto se nije to malo razradilo i dan danas bi bila aktuelna...

Јесте да није тема о униформама, али носили су их и падобранци, па мало и ја додам.

Прво, црвене беретке су падобранци почели да носе званично тек са формирањем Корпуса специјалних јединиц и или нешто тик пре тога. Значи почетком лета 1992.године. Друго, прслук је био део униформу и М-89 (то ја та са ситном шаром коју помињете, само што су падобранци прво добили пробну, "0" серију те униформе која која је имала "ситну шару", која је касније израђивана са "крупном" шаром као усвојеном верзијом). Тај прслук је уствари био најпрактичнији део униформе. Служио је као замена за горњи део одеће у пролеће, јесен, када је "ни топло ни хладно". Приватно, баш добар за лов и риболов. Ипак, ја сам моје поклонио другима. Она зелена униформа, као и пробна серија М-89 су биле урађене од врло квалитетних материјала. Кошуље су биле 100% памук, тзв. атлас платно, врло пријатне за ношење.

Гледам неке старе слике снимљене на аеромитингу септембра 2009.године и нађем ове са падобранима. Главни и резервни десантни падобран какви се и сада углавном користе.

[attachment=1]

Evo još jedne sa Žabljaka. Uz novi "Džumbin" padobran sa prethodnog posta i ovom ostalom opremom na slici momcima nebi
trebalo biti problema u zimskom okruženju. ;)

[attachment=1]

 Da, ali momci sa ove tvoje slike još uvek nose stari padobranski ranac. Daleko bolji i veći nego pešadijski.

Ko zna, zna. Bravo "Kile" majstore.. :klap

taj ranac je bo stvarno odlican inace kopija ruskog jer su nam pustali neke filmove kad sam bio u vojsci gde su pokazivali ruske padovrance kako iskacu iz AN12 i imali su iste ranceve.

 Sa sajta Veterana 63. Padobranske. Gore pomenuti ranac.

  [attachment=1]

Daj "Kile" ubaci taj link ovde da se nemučim tražeći, a i dobro dođe. ;)

  http://www.63padobranska.org/
 Ima ga kod nas u https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=254.0

svaka cast kile ja se ubio trazeci ranac po sajtu brigade trazeci ranac a ono covek trazio link ka sajtu  :zid bas sam prolupao...

 Nisi prolupao, još si mlad. Samo malo pažljivije čitaj .

ОК, а какве то везе има са 63. падобранском?

Напред је резервни падобран ПР-03.
ПД-07 је десантни (главни падобран) који је коришћен некада давно.

 Padobran PD 07-1 je padobran desantni, za početnu obuku ( obrađen ovde) . Nikad ( koliko ja znam ) nije korišten u brigadi. Čovek je malo pogrešio, ništa strašno. Ipak mu to nije struka. Ne treba baš cepidlačiti .

То је било баш давно.  ;D Већ дуги низ година се први скок изводи стандардно на стабилизацију. Једино код обуке кандидата за смер авијација војне академије се изводе 2 скока на принудно дејство. Скокови на принудно се врше и када се скаче са малих висина, нпр. 300 метара, или ниже.

Неки то олако схватају, па се и не труде да вуку ручицу, чекајући да има аутомат отвори падобран. Јес да је руски и веома поуздан, али и он уме да закаже.

 
Први скокови не морају обавезно да се изводе из Ан-2, мада јесте згодно изводити их из њега. Пилот пред искакање осетно смањи брзину.

Брзина Т-70 за десантирање падобранаца, према ВТУП-у је 280 до 320 km/h. Пилоти је обично држе на 300 km/h. Механичар који ради на Т-70 ми је рекао да је брзина авиона са отвореном рампом електронски ограничена на 350 km/h, маневри су ограничени на свега неколико степени по нагибу.

Т-70 је згодан за искакање јер је веома простран, а и сам одвој је лакши и једноставнији него код Ан-2. Е сад, незгодно је када се неком падобран отвори "у струји", практично као на принудно. То је "изување из ципела" - од 83 m/s (300 km/h) успорење на 5-6 m/s за свега 2,5 секунде!    

Није цепидлачење, него сам само желео да разјасним шта је шта.

 Kad malo prelistaš temu videćeš da ja govorim o osamdesetim i za dalje sam se ogradio. I u civilnom padobranstvu se više ne koriste čak ni okrugle kupole za prve skokove, izvode se sa padobranima tipa" Krilo " na prinudno dejstvo. Brzinu pri skoku iz T-70 sam naveo onako kako su nas tada učili u Brigadi. Dešavale su se razne situacije pri skokovima, i to da se nekom otvori padobran pri odvoju. U pravu si, dosta nezgodna stvar. Deševalo se i da zakaže oprema ( padobran se pocepa, prebačaj, . . .) . Ipak je to neka vrsta tehnike koja ma koliko se održavala može da otkaže. Zbog toga smo se i skupili ovde da razmenimo znanja i iskustva.

Тему пратим веома пажљиво и врло добро знам о чему причаш, а ваљда се и да закључити по мојој реченици "то је било баш давно", дакле пре 25 година. Ја сам управо хтео да читаоцима објасним како се то радило у бригади у новије време.

Иначе, новина у односу на некадашње време је да се школско-тренажни скокови на стабилизацију више не изводе са 650, него са 800 метара, у циљу безбедности, односно више расположивог времена код евентуалног отказа.

И немо' се љутиш.  ;) Не желим да ти солим памет, да те демантујем, или исправљам, већ да се надовежем на твоју веома исцрпну причу. Свака ти част, обогатио си тему стручним коментарима и причама.

 Otkud da se ljutim?
 Nego, nema mlađih da kažu kako je sada. Samo napred! Bar je Padobranstvo zahvalna tema.

У праву сте. ПД -07 је стари десантни падобран. Ја сам њега учио да склапам на обуци, тамо негде 1974. али никад нисам скакао.

Baš mi je žao "Džumba", da se ja pitam dao bi ti da skočiš pa šta bilo da bilo, ubiće te želja pusta. ;D

Žabljak 1996 god.

[attachment=1]

Орићареб, има једа пилотска питалица:"Ко искаче из исправног авиона?" У одговору су две категроије: једна су падобранци а у другу спада ја и мени слични.

Tu sam i ja pa će mo skupa. Ali predlažem za sad da se držimo dobre seoske krčme. ;)

dzumba i oricareb nikad nije kasno za ripiti iz aviona ja evo dvadeset godina apstiniram i gore mi je nego vama izgoreh ziv od muke...
kilezr bio sam permutirao zahtev kolege oricareb za link mislio sam da je hteo link za fotku ranca a ne sajta 63ce inace bih odmah stavio link zato sam rekao da sam prolupao jer nisam najjasnije shvatio zahtev.... :pilot

  Zar ne pomislite na ovakvo iskustvo?



TANDEM SKOKOVI U SRBIJI ! ! !

...od sada svaki vikend ! 2005. godine smo tandem skokove ekskluzivno promovisali tri dana, 2006. smo potvrdili da ljudi zaista žele ovakavo iskustvo i to je trajalo sedam dana. 2008. godine smo pružili nezaboravno iskustvo za preko 100 ljudi!

Sezona 2011 je počela! Od sada ste u prilici da svaki vikend skočite tandem skok !

SKOK MOŽETE REZERVISATI PREKO SAJTA
INFORMACIJE NA TELEFON 064 40 31 888
   
Šta je Tandem skok:

Tandem je padobranski skok koji se izvodi sa tandem masterom, specijalno obučenim, iskusnim padobracem i putnikom.

Postao je veoma popularan jer ne zahteva dugu i mukotrpnu obuku, kao ni lekarski pregled koji traje nekoliko dana... Košta 10x manje nego da klasičnom obukom skočite sa 3000m!
   
Uslovi za skok:

Minimum 13 godina i manje od 110 kg težine. Tandem mogu da skaču svi koji se osećaju sposobnim za skok.

Dakle, potrebna je dobra volja i jaka
želja da se iskusi ovaj izuzetan osećaj slobode.

Budite slobodni - ispunite Vaše snove!

   
Zašto Tandem skok:

Tandem je idealan za ljude koji žele da iskuse jedinstvenu avanturu slobodnog pada.Klasična obuka zahteva dosta Vašeg vremena: početna obuka, lekarski pregledi - sve to traje danima.

Konačno, pruža Vam se mogućnost da već na prvom skoku - skočite sa visine od 3000m, doživite pun slobodan pad, dok je za sve navedeno pri klasičnom načinu obuke potrebno najmanje 50 skokova.
line

Tandem skokovi se izvode na sportskom aerodromu Lisičiji Jarak pokraj Beograda, na putu Beograd-Zrenjanin.

Ukoliko idete preko Pančevačkog mosta, nastavite putem za Zrenjanin i na 15-om kilometru sa desne strane se nalazi aerodrom Lisičiji Jarak.
Ove sezone skokove uglavnom izvodimo na aerodromu Ečka u Zrenjaninu.
   
      
     
Copyright © tandemskok.rs 2011
Tel. 064 40 31 888, office@tandemskok.rs
   
Design by: Mantix

Ipak to nije isto. Slobodan pad se izvodi uz stabilizaciju, tako da o dostizanju terminalne brzine nema ni govora, o eventualnom izvođenju figura i dajvu takođe. Pored toga, nakon otvaranja kupole, njome upravlja neko drugi, što takođe narušava draž padobranstva. Jeste najbliže pravom osećaju, ali nikako nije isto. Sad, što bi neko hteo da oseti sve čari bez imalo truda, to je već drugo. Ipak, nije loše kao "navlakuša"-kome se baš svidi, može da prođe klasičnu obuku i samostalno skače. :)

 Rocker, potpisujem sve navedeno. Ali, imaj na umu da su ipak oni ljudi u najboljim godinama. Doduše za Padobranstvo nikad nije kasno. Pa sad, ko hoće može da proba .

Čak i u Srbiji ima i dosta starijih od njih koji rekreativno skaču, tako da to nije prepreka. :) Uz "krilo" je prizemljenje ionako toliko mekano da je i sletanje na zadnjicu apsolutno bezbolno, pa samim tim nije potrebna apsolutno nikakva kondicija. Mogućnost eventualnih povreda zglobova prilikom prizemljenja je svedena na minimum, pa i stariji mogu da uživaju u skokovima. :)

  Čak i u Srbiji ima početnika u Njihovim godinama?

Ne toliko kao mlađih, ali nađe se po neko. :) Ja nisam više aktivan, poslednjih nekoliko godina sam morao da se posvetim nekim drugim stvarima u životu, a i finansije mi nisu dozvoljavale da nastavim (ranije se lakše dolazilo do sponzora), ali se dobro sećam priča ljudi iz kluba da nije bilo neuobičajeno da se s vremena na vreme pojavi polaznik od 50+ god, pa čak i stariji (uglavnom sveži penzioneri) koji bi želeli da skaču. Neki bi se predomislili pa odustali, ali neki su i stizali do skokova. Naravno, niko od njih nije ganjao broj skokova, dozvolu i takmičenja, ali su ljudi uspevali da ostvare davnašnje želje i skoče koji put. Čak i neki veterani 63.-će, koji su želeli da ponovo osete čar padobranskog skoka. :) Za zdravog čoveka to je sasvim ostvariv cilj, bez nekog prethodnog "nabijanja kondicije". Na kraju krajeva, tu je lekarska komisija i instruktori koji će proceniti da li je neko sposoban za skakanje ili ne, tako da svako ko želi može da makar pokuša, pa ako uspe-uspe. :)

Рокер, управу си. Међутим, живот и обавезе те одвуче негде другде. Мада ко зна, можда једног дана и скочим.

 Ako budeš imao vremena i volje, javi se. Organizaciju skoka prepusti nama. " Biće sređeno"

Ajde "Džumba" neboj se, čekaću te u seoskoj krčmi.. ;D ;D :dosada

Potpuno sam saglasan da, godine u rekreativnom padobranstvu-nisu problem!Ko ima želju i petlju uvek može skočiti!Nego,čitao sam postove vezano za iskustva prvog skoka,pa ko velim,da napišem i ja neku...
Simptomatično iskustvo,je ta naša "padobranska" obuka...(Zahvaljujući i nekima sa foruma  ;D)Posle svih tih fizičkih priprema u toku prepodnevne nastave i teoretske nastave popodne,jedva čekaš trenutak da uđeš u avion,jer znaš da si tada definitvno završio obuku...Nisam siguran da sam uopšte bio uplašen,prva dva skoka iz AN-2,naravno zahvaljujući sireni koja se oglašavala pre samog iskakanja(diže mrtve iz groba,saliva stravu i leči AIDS...),ali kod trećeg i četvrtog ...Spoznao sam strah u izvornom obliku!Tvrdim ,da,nije bilo Kap.Dr. Đorđevića,sigurno ne bih posle trećeg ,NIKADA VIŠE,skočio iz aeroplana-tako je bilo!Kada mi je video izraz lica na rampi dvojke,zaustavio me je i konstatovao:-Uk@njo si se?!,odgovorio sam klimanjenjem glavom,ali tog trenutka sav strah je i nestao!!!Interesantno!Velika lekcija koju sam posle upotrebljavao,mnogo puta u životu!Nakon čega sam dobio klempu po kacigi i izvršio sve što sam učio na obuci!Hvala mu!
Eh,da!Zaboravih,da kažem!Više od svega me je uplašila žičara,na obuci...Neverovatan osećaj je kada zemlja,krene u susret tvojoj faci!Na moju veliku radost i zadovoljstvo,to iskustvo sam imao još nekoliko puta,jer sam bio "nagrađen" kaplarskim činom(opet zahvaljujući nekima sa ovog Foruma  ;D ), pa sam morao i sa svojim gušterima da ripam  :zid !!!
I tako!Mogao bih ja još,al sam lepo vaspitan...

Лепо описан осећај страха који настаје након првих скокова. Слично је и код других опасних ствари. Бар тако кажу психолози. Први пут то урадиш јер ниси ни свестан шта радиш. Други пут  јер сви то раде, трећи пут ти проради свест па се уплашиш. Ако свако од нас рекапитулира неке опасне ствари (радње, послове) које подижу адреналин уочићемо сличну законитост коју је опасао Зацаха. А то уједно значи да смо нормални људи (ко јесте ;)).

Evo "Zacaha" za iskrenost jedna fotkica, a može i tvoj komentar, dapače. ;)

[attachment=1]

Sjajna fotka!T-70? Šteta što se ne vidi,još neka faca u pozadini...Mislim da bi se našla,neka,koja može da potkrepi moju priču!  :o Moraću da izskeniram ,požutele fotografije iz tih divnih(davnih) dana,pa da postavim!
Normalan čovek hoda sa obe noge po zemlji,nije ptica!Šalim se,naravno!Strah je veoma dobar odbrambeni mehanizam,tj. zaštitni,jer da ga nema svašta bi se događalo...Takođe u prilog normalnosti ide i suzbijanje straha,tj.racionalizacija,gde čovek svesno potiskuje isti,za račun izvršenja nekog zadatka ili radnje...
Slobodno me opomenite,ako previše filozofiram! ;)

Заједничка обука српских и америчких падобранаца:



Детаљније: http://www.vs.rs/index.php?news_article=c4119664-ea2f-102e-9d5d-000c29270931 (http://www.vs.rs/index.php?news_article=c4119664-ea2f-102e-9d5d-000c29270931)
Фотографије: http://www.vs.rs/index.php?gallery=432f0be8-ea30-102e-9d5d-000c29270931
 (http://www.vs.rs/index.php?gallery=432f0be8-ea30-102e-9d5d-000c29270931)

Као што се из текста са сајта Војске Србије може видети амерички падобранци практично и немају обуку у верању или преживљавању. Ово им је први пут. Оно и нису "специјалци" већ "обична" падобранска пешадија, за разлику од падобранских јединица на овом нашем простору.

Јуче је завршена двонедељна заједничка обука 63. падб и 19. групе спец. јединица НГ Охаја

Са сајта ВС, 22.07.2011.


http://www.vs.rs/index.php?news_article=030de60e-0585-102f-aa04-000c29270931 (http://www.vs.rs/index.php?news_article=030de60e-0585-102f-aa04-000c29270931)

Valjda su nešto i naučili. Mislim na ekipu vikend ratnika.

Они су најбоље што Национална Гарда има, конкретно припадају 19. групи специјалних снага (Зелене беретке).

Ако су ови најбоље, какви су они "најгори". Ипак, да мало , укључујући и мене не претерујемо у давању значаја специјалцима? Пре 20 година оваква обука не би била повод да се о њој објави ни  вест у дну странице најситнијим словима у локалним новинама. Групу (америчку) је предводио неки подофици. И са једне и са друге стране било 20-30 војника и подофицира. Све у свему "ситна" обука и објективно периферног војног значаја. Данас о томе пише сва  штампа. Чудо невиђено, епохалан догађај од државног, чак међудржавног значаја. Мало се претерује у наглашавању добрих односа војске САД, у овом случају њеног дела - Националне граде Охаја и Војске Србије.

^ Уопште није објављено као сензација, нити као епохална вест, већ као кратка информација на сајту ВС. Свака војска на свету објављује вести и нформације о сличним догађајима у оквиру међународне сарадње. Ја сам је овде поставио јер се односи на активност 63. падб.

Пролазе исту селекцију и обуку као и активне групе Зелених беретки.

Нисам то хтео да каже. Него, погледај званични сајт КоВ САД и нађи ту вест. Тога нема и неће бити. Не објавује бша свака војска тако нешто. Можда има на сајту НГ Охаја? По броју људи ту смо негде. Суштински, са војног становишта то је безначајна обука. Са становишта политике, посебно наше, и није баш.

Не знам зашто би они били најбољи? Зато што су прошли исту обуку као "Зелене беретке" (чији су уосталом део)?  Па само "Зелених беретки" има колико и наше војске (не баш, али ту је негде),а 19. група има бар 200-300. И као изабрали су најбоље да дођу у Србију? Неће бити.  Солидна је то војска али немој да претерујемо. Нису само "специјалци" добра војска.

Mislim i ja, da nisu najbolji, ali su sigurno probrani. U svakom slučaju namjenska grupa, prvenstveno da odradi posao onaj koji je neko zamislio i to bi bila sva istina. Bar po mome... >:(

Па не треба ни очекивати на сајту КоВ, него на сајту НГ Охаја. Претпостављам да ће бити објављено јер су претходне њихове посете овде и узвратне посете наших људи тамо биле објављиване на сајту НГ и то у виду фото-репортаже.

Оно шта ја хоћу да кажем је да се не ради о тамо неким "шабанима" резервистима...него о активној резерви из групе специјалних јединица, најквалитетнијем људству које НГ Охаја има. А то што их има толико није ништа ново, па припадају неупоредиво већој држави и војсци. На пример, 101. ваздушнопокретна дивизија има више ваздухоплова него цело наше РВ.

Они су у конкретном случају најквалитетнији као кадар. Нису они изабрали најбоље, нити је 63. падб бирао са киме ће да спроводи заједничку обуку, него је то регулисано међудржавним споразумом Србије и САД. НГ Охаја је задужена за сарадњу са Србијом. У овом случају су барем одабрали адекватну јединицу, сличну оној са којом сарађују, намењену за обавештајно-извиђачке задатке, поред осталог. Пре 20ак дана је био један тим из активне јединице европске команде војске САД, али они осим основне падобранске обуке нису имали ништа заједничко са 63. падб.

 Ljudi, nema to veze sa vezom! Došla ekipa na obuku( Zajedničku) sa našima. Niti su oni nešto " Najbolji"  niti su naši izabrani po " Rambo" sistemu.  Pripadnici jedinice koja sarađuje s drugom jedinicom. Pa šta tu ima tako epohalno? I ranije smo sarađivali s stranim vojskama pa se to nije dizalo na toliki nivo. Skoro da niko to nije ni znao.

Ти што су били иза падобранске бригаде стациониране у Италији (173.падбр) су такође сасвим добра војска. Колико пратим сасвим солидно су се показали у Ираку (северни Ирак где су делимично десантирани 2003.г). Тачно, они нису никакви "специјалци" већ падобранска пешадија и то јако добра. Када су пешадијска дејства у питању ту су "бољи" од 19.групе. Дакле, нису слабији од тих из 19.групе. Свако може бити добар у својој струци, ако се труди, учи, усавршава, вежба.

Наш падобрански батаљон јесте падобрански, али није пешадијски већ "специјални " (извиђачко-диверзантски) и по намени му јесте ближи 19.група. Али рећи да су они (19.група) најбољи, па тако посредно доказивати да је и 63.падбат најбољи је грешка. Сви су они добро у оквир своје намене. Без "обичне" пешадије нема специјалаца. Нису специјалци сами себи сврха. Мало се код нас, па и другде претерује у претварању "специјалаца" у најбоље у свему. Добри јесу, али ни други нису лоши.

Не спорим ја увежбавања, па и са Американцима. Шта више, потребно их је више. Али на овај начин, приказујући вежбе водова (кад сабереш обе стране учеснице), се ставар погрешна слика о обиму, динамици и садржајима стварне обуке и оспособљености. Права вежба је нешто друго и подразумева мало више јединица, мало сложенију организацију, односно динамику и тд.

Гледам често на ТВ, како се увежбавају, и то приказује као врхунски домет, рад на контролном пункту. Па моје старешине и ја смо у настваној чети ВП у 975.ВН почетком 80-тих са сваком генерацијом спроводили ово увежабавање као најобичнију, рутинску полицијску радњу. Није се ту скоро ништа променило у поступку, и сада се слично ради. Сада се то погрешно приказује као врхунац обуке, додуше остале војске (пешадије). Или новинари не умеју да прикажу најбоље, или они што им сервирају теме не умеју да изаберу најбољу или се и не вежба ништа сложеније. Слажем се да вежбе и увежбавања требају бити што реалнија симулација могућих догађаја и да то јесте нека очекивана радња. Међутим, хајде једном да видим увежбавање на тему: "Упад у заседу, прихват борбе и излазак из заседе" - четни ниво; или "Блокада и претрес мањег насељеног места (или кварта)" - батаљонски ниво и тд. Могао бих да смислим бар двадесетак тема. Нарвано потребне су и паре и средства и тд. и тд.

А кад изађе она репортажа на сајту НГ Охаја, постави је овде, да видимо како нас и себе код нас приказују.

Ja lično sam uvjeren da u ovakvim slučajevima, jer se radi uglavnom o još neuhodanoj razmjeni, prvenstveno biraju ljudi i da najviše tu ima pre svega obaveštajnog rada. Pogotovo što to i nisu prevelike skupine ljudi. To su, pre svega, bar neki oblik obaveštajaca, pa ostalo. Sve drugo je sporedno. >:(

 Na njihovom sajtu toga verovatno neće ni biti. Redovna obuka na nivou voda. Kakvog obaveštajnog rada? Sve priče su već davno ispričane!

Грешиш Орићареб. То је у другом плану, мада, наравно, без тога не може. То је саствани део делатности сваког војника, од редова до генерала, увек, чак и на спавању ;).

E sad, dobro neka bude po tvome, pa da ja i ti mirno spavamo večeras... ;)

Evo stranica sa video i foto-reportazama iz 2008; vjerovatno ima i novijih, ali me mrzilo da trazim:

http://www.ong.ohio.gov/SPP/spp_serbia_index.html

Ја уопште нисам рекао да нису добри, него сам рекао да њихова намена и обука немају благе везе са наменом и обуком 63. падб.

Овако нешто сам од тебе и очекивао!  ;D Ти, дакле, обавезно мораш да протумачиш нешто да би срозао 63. падб и да нас брже боље увераваш како они нису најбољи, најјачи и сл...Па то уопште није спорно, ја ниједном реченицом нисам хтео да кажем ништа ни приближно томе. Ево цитираћу сам себе:
Оно шта ја хоћу да кажем је да се не ради о тамо неким "шабанима" резервистима...него о активној резерви из групе специјалних јединица, најквалитетнијем људству које НГ Охаја има. А то што их има толико није ништа ново, па припадају неупоредиво већој држави и војсци. На пример, 101. ваздушнопокретна дивизија има више ваздухоплова него цело наше РВ.
Надам се да сам био јасан. Прва асоцијација наше јавности на помен америчке националне гарде је нешто попут бивше ТО из СФРЈ.

Ти сада мешаш пешадију и јединице за специјалне операције. Они су овде довели тим, као основну јединицу. Довести чету је и за њих скупо, а богами и за нашу војску јер обуку где ћеш 2 недеље увежбавати читаве чете неко треба да плати.

Ја ама баш нигде нисам прочитао информацију да је ово са америма био врхунац обуке, а то такође нико из ВС није изјавио.

Све је то супер, али хајде буди мало реалан, па реци када је у последњих 7-8 година изведена нека вежба тог нивоа? Највећи домет нашег система одбране у години је вежба "Дипломац" - здружена вежба кадета завршне године ВА.

Тврдња да практично сваки пут кад пишем  желим да срозам 63.падбат ти је најблаже речено неукусна. Бићу врло нескороман па ћу ти рећи, без намере да детаљишем, да сам за ту 63.падбр, сам лично, током активне службе учини далеко више него многи њени припадници када су дошли у ГШ и ОбУ. За 63.падбат нисам и не могу јер нисам у прилици и нећо то никако ни бити. Зато ти можеш. 

Друго, ти не читаш шта сам ја раније написао и НГ Охаја и Националној гарди САД уопште, па ћу ти рећи да само понављаш то када кажеш да се не ради о резервистима и "шабанима".

Ја помињем увежбавања. То, није исто што и вежба. Осим ако ту нешто није мењанао, на  "научној основи". И ко то коме брани да ово што сам написао увежбава. Па вежбајте и позовите новинаре. За то није потребна Национална гарда.

Читам ја врло пажљиво шта си написао, али ти изгледа не читаш шта сам ја написао и не могу да се начудим откуд изведе тумачење да сам ја хтео да кажем:

Па ово си ти написао!

^ Да, наравно, али како си закључио да сам тиме хтео да узвеличам 63. падб!?  ???

Још једна од међународних активности на којима учествује 63. падб:

Међународна вежба "Rapid Trident" која се одржава у Украјини
http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3107 (http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3107)

Вежба је данас започела ваздушним десантом:
http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3112 (http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3112)

Aj da osvezim temu nekom fotkom.  ;D

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Zna li neko....dali su najzad stigli ti novi padobrani u jedinicu?

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Fotografije su sa FB profila Jugoslovenska Narodna Armija, neke od njih se mozda dupliraju, mada pazio sam kolko sam mogao.  :-[

Nije vala da su terali i ker da skace od avion?? Ima jedna slika iznad, lici mi ko da je pas skocio isto od avion...

 
 Zar bi bili prva vojska koja je to uradila? Pa, zar psi nisu leteli i u svemir, šta je onda skok padobranom iz aviona?

 

Kilezr, ker je isao u svemir da se zastiti covekov zivot, znaci eksperimentalno. Kako pomaze ker padobranskoj jedinici u desant? Znam da moze ali nije mi bas jasno zasto

 Znam samo da ih osamdesetih nije bilo. Od kada je slika ne znam. Možda će neko reći nešto više o tom događaju. Ja nisam čuo da su psi bili u brigadi.

Да, 63.падбр је имал прво једног, а потом пар паса који су били припремљени (дресирани) за десант падобраном. Пси су коришћени за претрагу терена након спуштања на тло.

U Niskoj Armiskoj oblasti bila je jedinica za kerovodze. Obuka psa bila je razlicita, u zavisnosti gde ce biti raspodeljeni. Znaci, obuka svih pasa nije bila ista. Postoje i tu specijalnosti, kao za "Granicne Jedinice" , "Pesadiju", "Ratnu Mornaricu" pa i za PVO t.j za Padobranske jedinice. Dok sam sluzio u 63 Pad.Brigadi, video sam dosta tih slika (ja ne nabavih ni jednu), ali znam da su bili psi obucavani za skok  padobranom (tandem skok) zajedno s padobrancima. Bilo bi dobro da neko stavi foto, bilo ih je u casopisu FRONT u nekoliko navrata

Zemo, prethodna strana (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=653.msg167024#msg167024), postavio sam dve fotografije, tolko sam nasao. :)

 I sada u Nišu postoji centar za odgoj, obuku i dresuru pasa. Ne znam ozaku. Posle gašenja centra u Kikindi to je jedini u VJ. Ja i dalje tvrdim da nikada nisam čuo za skokove pasa u 63-oj.

Dilema mi je ostala: sta ce padobranskoj jedinici ker? Mislim Dzumba rece za pretraga. Ali padobranska jedinica ne bi ni trebalo da radi pretraga terena kao primarni zadatak. Poenta padobranske jedinice je da dodje neprijatelju iza ledja (prost opis). A duri i da ima zadatak terenske pretrage (sto za volju istine je postalo primarni zadatak na Kosovo) to bi bilo samo u slucaju helikopterskog desanta. Ko baca padobranski desant da vrsi pretraga terena, pretpostavljam slabih snaga u vidu teroristicke ili gerilske grupe? Ne bi valjda bacio brigadu da trazi brigadu? Pricao sam sa covekom koj je bio padobranac u Kanadskoj vojsci 80tih: on me bas bledo pogleda kad sam ga pitao dali su oni trenirali psi za padobranski skok. Kaze imalu smo specijalni sanduke i procedure za padobranska dostava zivotinja ako to zadaca zahteva ali psi formaciski nisu imali nikad.
Ovo nije bas bitno za nas topic, pricam cisto onako, razmisljam. Mislim da je to jedna od stvari koja postoi u neki vojni program obuke ali mislim da i nema bas puno logike. Zato sU je ocigledno i svojevremeno 'izbacili' od trenazni program.
A i ne mogu da shvatim kako mozes da 'obucis' pas da skace iskreno...nema mi bas logike.

Zar u sklopu 63.pbr. nije postojala jedinica za traganje i spašavanje jedan od mogucih nacina primjene.
Koliko se sjecam jedne piramidalne strukture spec.jedinica USA svaka je imala u svom satavu određenu rasu pasa.
Zavisi za sta su psi namjenjeni i obuceni (traganje za eksplozivom, spasavanje, potraga za teroristima-varijanta).

Protivdiverzantski vod je preimenovan u vod za traganje i spasavanje, negde posle 1992 godine.

Inace postoje mesta gde se ne moze spustiti helikopter (barem u to vreme nije se mogao spustiti), a pretraga terena je zadatak bilo koje pesadiske jedinice, samo sto je obuka u tom pravcu bila bolja u elitnim jedinicama, kao sto je i bila 63 padobranska.

Претрага терена се обавља првенствено у противпобуњеничким, противтерористичким и противгерилским дејствима. Дакле, бригада у претрази никад не "тражи" бригаду. Ако се "тражи" бригада, онда се та тактичка радња зове извиђање и наравно то не раде бригаде, већ знатно мањи састави (групе, одељења, водови, чете, батаљони, понекад пук, али никад скупно - у целини). Друго, падобранска бригада, тачније 63.падбр је у у ЈНА била малобројна - тзв. четног састава. Није имала батаљоне већ је била састављен из чета. И те чете су биле малобројне. Почетком 80-тих, уствари у пракси и раније, бригада је првенство била намењена за диверзантска и извиђачка дејства, а не као пешадијске десантна јединица. Њено борјно стање једва да је прелазило бројно стање ојачаног пешадијског батаљона (око 800 љиди) и то са све помоћним и штабним особљем.

Да ли је требало или не обучавати псе за десантирање падобранима је доста дискутабилно. Ја лично мислим да није имало потребе. Скок је за пса стрес (као и за човека), с тим да се пас по спуштању тешко да може одмах обавити основни задатак (трагање, напад и сл.), за разлику од човека. Псу после таквог стреса треба ипак, мањи одмор од бар пола сата. Знам из искуства да када службене псе траспортујете 100 и више км и одмах им дате радни задатак (на пример трагање, праћење трага) они или неће да раде или лоше раде. Пас трагач мора бити одморан да би ваљано урадио задатак. Пас после десанта, без одмора и привикавања то сигурно није. А ако није не знам шта ће ти.

Služio 76/77 PDČ poštivali jedni druge i neznam za kakve opasače ili značke pa i ona tučnjava u kasarni  mi čudno zvuči. U kasarni 63. i "plavaca" bila je i policija napred od bazena. Nikad svadje a ni nekog prepucavanja sa obe strane. Nepisano pravilo ne diraj jedan drugog, pogledaj pod prste ako nije prevelika glupost. Bio sam nekoliko puta pomočnik dežurnog brigade i kom straže ali nikad nesuglasica.Skoro da nismo znali da je policija u kasarni. Ništa posebno. A u gradu kao ostali vojnici, no, Ozren je bio omiljena meta, ali radi pjevačice i bacanja čaša u čošak pa i koja tuča, ali sve kao vojska je vojska i ima puna j... i mora prazniti. Padobranci smo bili vojnici kao ostala vojska, jedino bolje izvežbani sa više vrsta oružja i eksploziva i kondicijsko bolje pripremljeni i motivisani a u kasarni nije bila ona "desetarska" disciplina. To bi bilo ukratko kako sam ja doživio. A šta smo vežbali i kako, to je druga priča.

Nije bilo problema niti 1990-91, sluzio sam u vojnoj policiji na aerodromu Medosevac.
To sa belim opasacima je bila neka urbana legenda, i to se uglavnom odnosilo na SMB VP, a ne plavce.
I mi smo odlicno saradjivali sa padosima, i nije bilo nekih velikih problema sa njima.

Приморец, сигурно да су управу. тако је скоро увек и било. Војна полиција никад није имала проблема са падобранцима, нити падобранци са војном полицијом већ само са недициплинованим и лошим војницима свих видова, родова и јединица, укључујући и војну полицију. Ја лично, као војни полицајац, сам увек имао одличну сарадњу са командом 63.падбр. Сигуран сам да је то било и раније у време пуковника Јовића, Богоева, Ђорђевића.

Jeste. Pok. puk.Jović mi je bio komandant a sa Bogoevim se malo dopisujemo Facebook-om, sječanja i tome slično. Sječam se kao pom. dež.brig. doznao da u Medoševcu u onoj gostionici odmah iza trpezarije piju neki padobranci. Otišao sam tamo i uredio, da se preko žice odmah strpaju natrag.  Ako me pamčenje ne vara, mi  naredni dan stari ili slično vodnik policije u smehu rekao da se mi zahvaljuje za obavljen posao, jer bi imao raporte da piše a on to ne voli, a nije se radilo o ničem osobito. Par njh u gostionici pored žice i ništa više. Prepričan sam, da su padobranci bili i su disciplinovani (možda malo neukročeni) jer su ipak svi bili prostovoljci i niko jih nije terao da tamo ostanu, ako su poželjeli otići, istog dana puk. Jovič sredio kartu za mrtvu stražu Bihač. To nije nikakva tajna.

Psi su bili u kasarni preko pruge ne sječam se imena. Padobranci nisu imali svoje pse. Barem ne 76. A nije ni bilo voda za traganje, jedino izvidjači u tom smislu. A u brigadi su bacili psa sa padobranom. To je bio stariji vodnik, što je i kuhare u avionu uplašio, da su morali iskočiti, pošto jim je namestio padobrane. To zato, jer kad su odlazili kuči, imali su sve značke i bili okičeni ko Meksički generali, a nijedan skok. Ubacio dimnu bombu.

pozdrav primorec

Ovo vjerovatno misliš na aerodrom Željava

Ne, kad si izlazio iz vojnog aerodroma Niš (Medoševac) si prošao pored remize (železničke) prema gradu  onda preko pruge i točno si ugledao u kapiju kasarne. Čuo se i lavež pasa, kerovodje i ostalo. Imam na jeziku, možda Fili Kljajić nisam suguran, Puno godina prošlo. Ako možeš na Google zemljevid odmah češ znati koja je. Lepo se vidi.
Pozdrav

Pantalej?

Sječam se, da smo 76g. u 63. i sami imali vježbe traženja diverzanata i slično, iako je kod padobranaca bila diverzantska četa ukratko PDČ. Ali ima razlike u traženju. Na velikom terenu traži masa ljudi, vojnika, a kad se pronadju "upadnici" njih presreču ili onesposobe bolje usposobljene jedinice.

Када се иде са аеродорма и пређе пруга, одмах преко је касрна "Филип Кљајић" где су били тенкисти. Иза ње, преко тадашњег пута за Софију је била касарна где је била смештена јединица за обуку службених паса. Мислим да се та касарана звала "Мија Станимировић".

 Ne, nije mislio na Pantelej i Filip Kljajić. Tako je kako je napisao. Oni koji nisu skakali su odlazili u prekomandu na razne aerodrome pa tako i na Bihaćki.

Pravo imaš, barem se mi čini. Jedina što u nju udariš preko pruge.

Ta kasarna sa pasima u Nišu se zvala Crveni krst, a za kasarnu Željava neznam.

 Kasarna " Knjaz Mihajlo" na Panteleju. Četa za obuku Sanitetske i Veterinarske službe. Formirana jedinica od 40. Veterinarskog Nastavnog centra iz Niša i 512. novosadskog Sanitetskog nastavnog centra 2007 godine.

U vreme kada je Primorec bio i Nišu, kasarna kod pružnog prelaza, gde se skreće za aerodrom, zvala se "Stevan Sinđelić". U njoj je bila smešetna oklopna brigada. Centar za obuku pasa se nalazio iza te kasarne, preko tadašnjeg auto-puta i naslanjao se na kasarnu "Pantelej" (fizički su bili spojene) čiji je zvanični naziv bio "Mija Stanimirović" i u njoj se nalazio 2. pešadijski puk ("Druga proleterska").

Naziv "Crveni krst" nosila je železnička stanica i prostor oko nje. Ta stanica se nalazi prekoputa Fabrike Duvana. 

 Tačno tako, Sinđelić. Zaboravilo se. Davno je bilo. Hteo sam da podelim s vama i par izvoda iz knjige " Pod Kupolom Padobrana" legendarnog Stojana Jovića:" Drama pod kupolom"

 "U padobranstvu se nikad unapred ne zna šta može da iskrsne na skoku i u kakvoj se situaciji čovek može naći. Istina i u svakodnevnom životu se dešavaju iznenađenja, ali su u padobranstvu nešto posebno, jer su gotovo uvek skopčana sa životnim opasnostima.Kod njih delić sekunde i izuzetna čovekova hladnokrvnost i hrabrost mogu da odluče. Kao i uvek skokovi su počeli normalno. Bio sam među prvima koji su iz čelnog aviona skočili za sondažu. Lepo vreme i još više, nesvakidašnji gosti s neba izmamili su mnoštvo radoznalih žitelja obližnjeg sela, ponajviše dece, koji su se sjatili na pašnjak da prvi put u životu vide izbliza padobrance.Kako je neko pao blizu njih prilazili su mu  bojažljivo, opkolili ga, zagledali i s nevericom opipavali klizavu svilu raspitujući se kako mu je i odakle je. Više od pola jedinice već je bilo skočilo. Poljanu je nadleteo još jedan talas transportnih aviona. Napravivši krug kako bi zauzeo kurs za izbacivanje, prosu svoj živi teret na bakarno polje. Buketi belih kupola se rascvetaše a ispod njih su se blago ljuljala tela padobranaca.Sve je bilo kao i toliko puta do tada, kod svih sem kod jednog. Kupola iznad tog padobranca se ne raširi, već se izduži i dobi oblik ogromnog rukava. Zlokobno je lepršao vrh te kupole. Bez otpora koji stvara svileno platno nad glavom, čovekovo telo vrtoglavo pojuri k zemlji. Slučaj je hteo da se to dogodi padobrancu iz poslednjeg aviona tog talasa. Oni koji su skočili pre njega već su bili stotinjak metara niže. Kada sam u prvoj grupi video otvoren jedan rezervni padobran, pored otvorenog glavnog znao sam da je to Nedeljko Šamadan, moj prijatelj. On je gotovo pri svakom skoku otvarao i rezervni padobran, jer s dve kupole nekako lakše podnese udar svog pozamašnog tela o zemlju. Skočivši na čelo čete, tako je učinio i ovom prilikom. Brzina padanja padobranca s neotvorenom kupolom povećavala se svakog trenutka. Za tren oka je ostavio iznad sebe svoju grupu da klizi lagano naniže i ubrzo se našao u visini prve grupe. Narod koji se bio okupio i mi koji smo već bili na zemlji nemo smo i bespomoćno gledali nesvakidašnju dramu u vazduhu.Zastao nam je dah u grudim, a na ustima je lebdelo samo jedno pitanje - Šta će se desiti? Jer sa zemlje u takvim slučajevima čoveku se ne može ničim pomoći. On je prepušten samom sebi i samo od hladnokrvnosti i snalažljivosti zavisi mu život. Istina, znao sam da nije sve izgubljeno. Visina je još dovoljna, možda će kupola još i da se napuni, a možda će da upotrebi i rezervni padobran. No meštani koji su posmatrali šta se zbiva nisu to znali. Oni su videli smrt bespomoćnog padobranca koji se visoko gore borio za žibot. Čuše se i krici preplašenih žena i dece. Neki okrenuše glave ustranu da ne vide stravičan prizor koji se neumitno približavao. Bilo je nade, ali i pitanja: hoće li neiskusni padobranac i mlad vojnik znati da iskoristi šansu koja mu pruža visina, hoće li se snaći? Sumnja je ledila srce. A šta ako kupola ostane ovakva do kraja, ako je vojnik izgubio prisebnost i prepustio se stihiji, ako se u uzbuđenju i strahu ne seti rezervnog padobrana? Jer u takvim trenutcima ponekad čoveku otkažu refleksi, ostaje ukočen i bespomoćno čeka kraj. Odjednom se desi nešto neočekivano i drama dobi novi zaplet. Padajući pet- šest puta brže od ostalih, nesrećni padobranac nalete na kupolu rezervnog padobrana svog starešine Šamadana, prolete između njenih konopaca , povuče je naniže i ugasi umrsivši svoje konopce sa njom i donekle usporivši svoj pad. I sada, umesto opasnosti za jedan život, bila su u neizvesnosti dva. Nagli udar, velika brzina, prvog, nestabilnost i ljuljanje oba tela mogli su da ugase i Šamadanovu glavnu kupolu, koja je u tom trenutku držala obojcu. U deliću sekunde, međutim, iskusni Šamadan, hrabri partizan sa dalmatinskog krša, učinio je spasonosan potez. - Nisam mislio na sebe- pričao mi je iskusni Šamadan posle prizemljenja - ali videvši čoveka kako prolete pored mene, shvatio sam da mu padobran nije otvoren. To što je prošao kroz konopce mog rezervnog padobrana samo mi je pomoglo da uhvatim i zadržim vrh njegove kupole. Čvrsto sam ga stegao, jer sam znao da mu od toga zavisi život. izgleda da je mladi padobranac tek sada shvatio u kakvoj je životnoj situaciji bio. Znajući da će se sa jednom kupolom obojca teško prizemljiti bez povreda, povukao je ručicu rezervnog padobrana. Ali uzalud, jer se i on ne napuni nego negova svila kliznu naniže. Vetra nije bilo, a bez njega i iskustva i veštine rezervna kuopla se teško puni.
 Sa zemlje sam gledao jedinstven vazdušni karavan: klonula krila jedne kupole, vojnika koji je visio kao razapet između dva zamršena padobrana, jednog čoveka s punim rukama svile i samo jednu raširenu kupolu koja je zadržavala vratolomno padanje dva tela. Neobična slika. No svima je laknulo- spašeni su. Znao sam da im se sem malo jačeg udara i eventualno povreda ništa drugo ne može dogoditi. Još desetak sekundi je trajala neizvesnost, a posle su njihova tela jedno za drugim, dodirnula zemlju. Svi potrčasmo ka njima. Ugledah vojnika Ivicu Miljkovića u zagrljaju njegovog komandira koji mu je upravo spasao život.Vidno uzbuđeni jedva uspeše da razmrse svoje padobrane"
 

To što je KILEZR napisao iz knjige pok. puk.Stojana Jovića su dogodjaji, koje teško možeš neupučenom pojasniti. Vojnik je mogao stvar u dve sekunde da reši. To je bio padobran D-1, na rezervnom padobranu imao je oštar nož i sa dva potega prerezati konopce glavne kupole, iztegnuti levu ruku od sebe i desnom povuči ručicu rezervnog padobrana. Tako je teorija, a praksa drugo. Je li taj padobranac završio početni kurz za vojnog padobranca (10 skokova) još prije stupanja u vojsku? Drugo je, da je to mlad čovjek, neiskusan, koji se hvata za biljku i nikako da je ispušta, iaku možda zna, da mora rezati glavnu kupolu ali na kraju misli, bolje izlomljen nego u neizvesnost na rezervni padobran. To je trenutak, kojeg ne može niko ocenjivati, a kamoli vojnika optuživati. I kod upletanja u drugi padobran, se moglo rezervni padobran otvoriti i ručno baciti u smjeru vetra i verovatno bi se otvorio. Ali to su sve ako, a lako je pisati ovde za računalom i propovijedati, a da sam ne iskusiš. Voleo bih nabaviti tu knjigu, jer znam, da su istinite i mnogo toga napisano iz tog razdoblja. Padobrance se malo "podiže", ali na kraju smo svi samo ljudi. Pok. puk. Stojan Jović mi je bio komandant 1976/77, pa ako KILEZR znate za tu knjigu ili ko i kada ju je izdao, da mi to poručite. Bio bih Vam puno  zahvalan.  Lep pozdrav.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=653.msg87273#msg87273
  Pogledaj ovde postavio sam prednju stranicu. Imam tu knjigu. A što se tiče tvog zapažanja sa svima se slažem. Međutim, da li si nekada otvarao rezervu u cilju spašavanja? Samo da kažem da je frka tada. Mora se brzo razmišljati i još brže raditi. Zbog toga sam postavio ono o obuci u temi o Nesrećama u Padobranstvu.
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=2750.msg172721#msg172721
 Niko uopšte ne optužuje nikog zbog toga što se desilo. Živi su i zdravi izašli iz vanrednog događaja. Sreća? Obučenost? Snalažljivost? Sve to je presudilo. Ima još priča iz te knjige na takvu temu. Opisan je i čuveni skok Kovačevića i Josipovića.

 
   Još jedna priča iz knjige Stojana Jovića:
 
                                                                 “ Skok Sijamskih Blizanaca

Januarski dan. Program letenja i skakanja na aerodromu, uobičajen. Grmljavina motora zaglušuje i guši žagor među ljudima.Padobranci se užurbano pripremaju za ukrcavanje. Nešto severnije od piste se okupljaju grupe onih kojisu već skočili, a u vazduhu mnoštvo kupola, koje se u talasima smenjuju.
 Zaneti zadatcima, mnogi na aerodromu nisu ni primetili dvojcu padobranaca koji su se gore, na četiri stotine metara iznad zemlje, očajnički borili da se isčupaju iz kandži smrti. Bili su to Branislav Kovačević i Radoslav Josipović. Tog dana su sa svojom jedinicom izvodili rutinski, običan skok radi trenaže. Teško je bilo poverovati da su se dvojca tako iskusnih asova mogli da zapadnu u igru zamršenih kupola, a još manje- da su umakli smrti za pola sekunde.
 Nekolicina iz ekipe za obezbeđenje skokova i slučajni snimatelj, vojnik Hasan Arnautović, sa uzbuđenjem su posmatrali neobične padobranske figure, nemoćni da bilo šta preduzmu radi njihovog spasa. Jedino je magnetoskopska kamera u Hasanovim rukama, koji je tog dana snimao skokove padobranaca radi analize, pomno beležila svaku pojedinost neviđene drame, sačuvavši tako uzbudljivo svedočanstvo o ljudskoj hrabrosti, hladnokrvnosti, sreći, ali i nepažnji u isto vreme.
Bilo je oko 10 i 30 časova kada je avion nadleteo aerodrom. Iz letelice je iskočila grupa u kojoj su bili i junaci ove priče. Prvi, drugi, treći, . . . Izgledalo je sve u naj boljem redu. Međutim, jedan od njih, Branislav Kovačević, padajući slobodno i upravljajući rukama, okrenuo se za avionom , želeći valjda da posmatra kako iskaču njegovi drugovi. Lepo je to kada čovek uživa u poslu koji radi, pa i kada izbliza gleda najdramatičniji trenutak skoka – odvajanje od aviona. A Kovačević je takav: on  ne bi bio ono što jeste kada bi radio isto što i drugi, makar to bilo i prilikom skoka. Nije greh to što je on hteo, ali ga  njegovo okretanje „ nalevo krug“ umalo nije stajalo glave.
Za desetak sekundi koliko je trajao slobodan pad, Kovačević je napravio dvadesetak metara zanosa za avionom, da su svi u n jegovoj grupi bili okrenuti na istu stranu sve bi se svršilo na najbolji način, ali- ne lezi vraže!  Josipović, koji je iskočio odmah za njim , bio je okrenut kako je i trebalo- suprotno od pravca letenja aviona. Otuda ga je zanošenje u slobodnom padu odnelo u susret Kovačeviću. I naravno, njihove putanje su negde morale da se preseku.
Dramatičnom događaju koji je sledio unekoliko je i Josipović doprineo: na rukama je imao debele kožne rukavice, pa dok se mašio ručice pronašavši je trapavom rukom, dok ju je povukao, izgubio je dragocen sekund. Otvorio je padobran u jedanaestoj sekundi, zbog čega je propao kobnih tridesetak metara više, kolika je bila visinska razlika između Kovačevića i njega. Uzajamno približavanjenjihovih putanja, kao i to slučajno zakašnjenje imali su samo jedan ishod- sudar u vazduhu koji se teško mogao izbeći.
Isticao je jedanaesti- dvanaesti sekund skoka. Od tog trenutka posmatrači sa zemlje mogli su da prate zloslutnu igru, borbu nemoćnih zarobljenika svile i konopaca.
Kupola Kovačevićevog padobrana zabelela se na nebu samo sekund – dva. Potom, iznenada, kao da je grom tresnuo, na nju je odozgo svom snagom naleteo Josipović ponirući brzinom od preko trideset metara u sekundi. Probio ju je kao da je od hartije i, proletevši između konopaca ispred zabezeknutog  Kovačevića, nastavio da pada. U isto vreme su se iz ranca njegovog padobrana, aktiviranog sekundu ranije, izvukli konopci, savijena kupola i na vrhu mali, već rašireni padobrančić, koji se zakačinju za Kovačevićevu kupolu i zapetljavaju s njom u nerazmrsivo klupko.
Ispod Kovačevićevih nogu nekako se, ipak punila Josipovićeva kupola. Ali, zakačivši svojim vrhom kupolu Kovačevićevog padobrana, ona ju je u isto vreme povukla i ugasila. Ostavši bez oslonca, Kovačević je jedan trenutak lebdeo u vazduhu, na vrhu neobičnog karavana, da bi se odmah potom kao đule sručio na Josipovićevu kupolu, kao da je hteo da mu vrati dug, a zatim, skliznuvši s nje, nastavio da pada i začas se našao na najnižoj tački te čudne padobranske kobasice.
Nastala je neviđena vazdušna klackalica u kojoj su dvojca „ izgubljenih u svemiru“, čas jedan, čas drugi, pravili čudesne skokove i salta, strmoglavo jureći u katastrofu. Četiri puta su  njihova nemoćna tela lebdela, kovitlala se raširenih ruku i nogu, a zatim nemoćno udarala o kupole, dok tu stravičnu trku u smrt nije, korak pre cilja, presekla omanja kupola jednog rezervnog padobrana. Četiri puta su se njihove kupole naizmenično širile i u grču gasile, ne uspevajući ni za sekund da se odupru zakonu gravitacije.
Pred očima dvojce užasnutih padobranaca nebo i zemlja su se smenjivali filmskom brzinom.Udovi su im mlatarali vazduhom kao otkinuti, svest im se mutila. Stihija je gospodarila njihovom snagom  i padobranima, a zemlja im se neumitno približavala sve brže.
-   Nisam bio svestan šta se događa- pričao je kasnije Josipović. – Dok sam padao slobodno posle napuštanja aviona sve je bilo normalno, ali od trenutka kad sam ugledao kupololu pod sobom, ne mogavši nikako da je izbegnem, udarih u nju. Sve mije postalo maglovito i nejasno. Jedino sam, kao kroz san, osećao tupe bolove pod telom. Na momente sve je iz utrobe pokuljalo iz usta. –Osetio sam da letim u nekakvim lukovima, kao nikad do tada. Ruke i noge kao da su se otkidale od mene- pričao je Kovačević, ali sam bio svestan svega što se zbivalo oko mene. Jedino nisam shatio uzrok svemu tome. Bili smo na priličnoj visini, i to je bila sreća. Videh da od glavnog padobrana nema ništa. Jedino sam čekao tren da se nađem u boljem položaju, pa kad osetih jednog trenutka da sam na vrhu, povukoh ručicu rezervnog padobrana. Ali on, kao za inat, baš sad za časak zataji. Gurnuh svilu od sebe i – kupola puče. Strahovit dinamički udar i trzaj . . .Zaustavi se nagli pad obojce . . . Odjednom shvatih- spaseni smo.
U spasonosnom trenutku Kovačević je bio oko trideset i pet metara od zemlje, a njegov drug Josipović, ni polovinu od te visine. Samo pola sekunde ih je delilo od smrtonosnog udara o snegom pokriveno tlo. Ovako, ispostavivši se, nekoliko trenutaka posle pokušaja Kovačevića da nađe spas, obojca su srećno dodirnula belu površinu.
-Padao sam glavom naniže- kaže Josipović- Bio sam nemoćan, jer su me konopci stezali, i već videh sebe razbijenog. Setih se padobranaca koje sam u svojoj karijeri gledao kako ginu. Da mi je da ostanem živ, pomislih u očajanju, pa makar sa polomčljenim rukama i nogama. Ali trzaj otvorenog rezervnog padobrana me ispravi , kao kakva džinovska ruka, i ja instiktivno stegoh noge. Bez malo istog trena tresnuh o zemlju.
- Kada videh padobranca koji je bio pao pre mene da se izvlači ispod platna i da ustaje i otresa sneg sa sebe, shvatih da se sve srećno završilo- priča Kovačević- Prepoznah kapetana Josipovića. Pritrčah mu i zagrlismo se. Prve reči mi behu:- Šta uradismo ,pobogu brate!?
Kasnije u kasarni, zahvaljujući izuzetnoj spretnosti vojnika Arnautovića, svi, pa i junaci drame, gledali su tok i pojedinosti stravičnog vezivanje, neobične lupinge i dramatično spašavanje koje se tog dana odigralo.
Skok „ sijamskih padobranaca“ nije se završio tragično zato što padobranci ne znaju za uzmicanje pred opasnošću. Hrabrost, snalažljivost, prisebnost i odvažnost su njihov ukras. ZA njih nema beznadežne situacije niti predaje."

Izvor: www.vs.rs
http://www.vs.rs/index.php?news_article=09a67e8c-47c4-102f-8d2f-000c29270931 (http://www.vs.rs/index.php?news_article=09a67e8c-47c4-102f-8d2f-000c29270931)

Obeležavanje datuma formiranja padobranskih jedinica


Pripadnici 63. padobranskog bataljona danas su u Nišu svečano obeležili 14. oktobar - datum formiranja padobranskih jedinica i slavu padobranaca.

 Svečanosti u kasarni „Aerodrom“ prisustvovali su komandant Specijalne brigade brigadni general Ilija Todorov, komandant Odreda žandarmerije Niš pukovnik Senad Koštić, predstavnici Komande Kopnene vojske, komandanti jedinica niškog garnizona, predstavnici SPC, Udruženja veterana padobranaca iz Niša i Novog Sada, članovi porodica poginulih pripadnika jedinice i drugi gosti.

 Poželevši padobrancima mirno nebo i meko prizemljenje, general Todorov istakao je da su pripadnici Padobranskog bataljona u proteklom periodu značajno unapredili operativne sposobnosti Specijalne brigade i dostojno gajili tradicije nekadašnje 63. padobranske brigade.

„Vaša mladost, stručnost i usavršavanje ne jenjava - rekao je padobrancima general Todorov – i to tako treba da ostane.“

 Komandant 63. padobranskog bataljona potpukovnik Nenad Zonić u svom govoru podvukao je da stroj hrabrih i odvažnih ljudi veže jaka padobranska zakletva, ljubav prema otadžbini i slobodi i čast oružja.

 Na kraju svečanosti pripadnici padobranskog bataljona izveli su demo skokove sa visine od 2000 metara i na zemlju spustili zastave Republike Srbije, Vojske Srbije, Specijalne brigade i 63. padobranskog bataljona, dok su gosti obišli Spomen sobu.

 Povodom praznika, za najbolji tim u 63. padobranskom bataljonu proglašen je 1. tim 1. padobransko-diverzantske čete.

dali netko zna kakav borbeni ranac su imali padobranci, negdje sam pročitao da su imali ranac identičan ruskom RD-54 samo smb, mada ga nisam ni na jednoj slici vidio.

 Pročitaj temu pažljivo. Postavlene slike ranca i link ka sajtu 63. Padobranske brigade.
 

da ispričavam se, kasnije sam tek vidio, dali netko zna di bi mogao doć do jednog takvog ranca?

 Čisto sumnjam, prosto neverujem! Ako naiđem na nešto takvo u vojnom otpadu u Temerinu, javiću.

e to bi bilo super, hvala ti.

 Ako mogu nečim i nešto da pomognem, tu sam!

ma samo kad bi mi pomogao da si nađem jedan taj ranac bio bi ti zahvalan cjeli život, sad kad sam bolje pogledao slike skono na svakoj se vidi taj ranac.

Pozdrav!
Zadnji put sam ti slabo odgovorio, mislio sam na drugo. Mrtva straža Bihač, ali neznam kako se zvao aerodrom tada. To je kod nas bilo samo "ideš na mrtvu stražu u Bihač" i dosta. drugo neznam, ali verovatno na aerodrom.

Ma nema problema primorec.

To sam otprilike i shvatio tako, premda sve te priče o " mrtvoj straži " , koliko sam uspio saznati,
ne samo u Bihaću nego općenito po ex Yu su samo lovačke priče.

hvala poz.

hms...takav ranac mozes da nadjes na Facebook...idi i potrazi Military Shop i naruci si sta oces iz 63. Pad.brigade. Pozz :pilot

hvala ti puno na informaciji, ali nisam mogao nać, sve sam prerovio ali nisam našao , imaš li možda link?

Sa proslave Dana KOV-a, 16.11.2011. godine u Nišu.

[attachment=1]

[attachment=2]

 Sa sajta brigade.

 [attachment=1]

 Odgovor na pitanje postavljeno na drugom mestu.

Sa parade održane 1970. godine.


[attachment=1]

Jedna stranica iz Front-a.

[attachment=1]

danas su mi došle padobranske hlače, zna li možda netko šta znači kratica PZO-P, dali je možda padobransko zaštitno odijelo?

Не сећам се да сам овако нешто видео. Мора бити да је доста старо,ако је оригинал. По скраћеници ЈРВ (Југославенско ратно ваздухопловство) рекло би се да јесте оригинал.

evo dzumba to su hlače kao šta ih nose ovi padobranci sa slike
[attachment=1]
mene zanima što znači ova kratica PZO-P i zanima me kako izgleda gornji dio ima li netko kakvih slika?

Да, виђао сам ове фотографије, али сам мислио да се ради о стандардној маскирној униформи ЈНА, која није иначе имала нашивене џепове.

sve sa nemackim pm44 iz ww2

Na prvi pogled vrlo interesantna šara, a i po mom na nivoju "modernih" šara.

A sada dali ima tko info, koliko bila efikasna? Kroj je več takav, da razbije figuru, prolazi između polja su zabrisani (nešto slično što se trude napravit digitalne sheme).

A naoružanje zanimljivo. Pogledao sliku bolje, posle nbns-jevog posta. Jedan ima STG 44, dok drugi ima PM, ali čije proizvodnje sa sklapajučim kundakom. Verovatno slikano negde početkom 70-tih.

[attachment=1]

LPB

Већ смо коментарисали негде ову врсту маскирне шаре. Она је и сада врло модерна. То је "прскано" бојење (на тачкице - туфнице)  слично оном које постоји у природи. Зато је и добро. Данашња немачка маскирна шара је, на пример, овог типа. А ова из ЈНА је копија старих немачких шара.

Znam da smo komentirali, ali ne mogu nači tu temu.. :zid

 Pre uvođenja naših automatskih pušaka u Brigadu, u naoružanju je bio Kalašnjikov. Verovatno je on u pitanju.

radi se o ruskom RPK, on je imao drveni preklopivi kundak.

Znači ovaj
[attachment=1]

Hvala HMS.

LPB

Groteskno! :krsta

 Ali itekako korisno! Težina padobrana+eventualno 40 kg GK-a ranac+ lično naoružanje= PUNO! I šta mislite kako se oseća čovek s tim svim na sebi a pri tome treba da bezbedno napusti avion i isto se tako prizemlji? Svaka sitnica je važna.

Koliko staje u ovaj okvir? Vizuelno, rekao bih 50-ak metaka. Da li bi mogao da se koristi na našoj M-70?

još par slika iz vremena jna

Na ovom linku jedna civilna padobranka pokazuje proceduru sklapanja padobrana u nekoliko koraka:
http://www.youtube.com/watch?v=UqWTXeNKiyw

Ispravno ili ne padobranci izjasnite se!

Ako sadrzaj pripada nekom drugom delu foruma molim moderatore da slobodno premeste.

 Ovo je više za Vojničku Kantinu ili Padobranstvo. Od samog početka nepravilno. Nikad se kupola ne polaže na zemlju bez padobranskog " stola za pakovanje" ( paltno da se kupola ne ošteti pri radu s njom). Ostalo je manje ili više standardno za okrugle kupole.

 :help

Kilezr molim te prebaci ili u kantinu ili u padobranstvo.
Meni je na snimku bilo interesantan tip padobrana jer vidim da piše da je spori padobran za brzine iskakanja do 150 milja/h pa sam pomislio da je verovatno reč o nekom od klasičnih modela padobrana koji se koriste u OS.
A par komentara na matičnom snimku sajta kažu da je pakovanje odrađeno kao pravo, pa sam hteo da čujem i sud vas koji ste ih pakovali ko zna koliko puta.
A mislim da i o samoj tehnici pakovanja nije bilo mnogo detalja na forumu.

Što se tehnike pakovanja tiče, svaki tip padobrana se pakuje po uputstvu koje je namenski pisano za taj tip. Naravno, neki delovi procedure kod kupola istog tipa su vrlo slični i kod različitih modela, ali se mora voditi računa o detaljima, jer nekad i mala greška može da izazove delimičan ili potpun otkaz prilikom otvaranja. Međutim, ono što je apsolutno identično kod svakog padobrana na svetu je to da se nikad ne pakuje van "poljskog stola", bez obzira da li se pakovanje obavlja napolju ili u nekom objektu. "Poljski sto" je debelo platno širine pola metra i dužine nekoliko metara (zaboravio sam koliko tačno). Za potrebe pakovanja okruglih kupola je idealno, ali za kupole tipa "krilo" je previše usko, pa se koriste 2-3 postavljena jedno do drugog.

 Mislio sam da nema potreba da navodim dimenzije poljskog stola. Doduše ni neznam ih tačno. " Kluz" je na kraju radio i za " Krila" stolove. Inače, dužina konopaca+visina-dužina kupole+ranac+ po mojoj slobodnoj proceni preko metar platna. Inače se pri pakovanju padobrana onda koriste i džakčići s peskom, kukice za uvlačenje konopaca, privremene špiljke, . . . !No, da ne davimo sada.

Neki koriste i gumice kojima se pričvršćuje celofanski "poklopac" na tegle. :) Umeju da olakšaju pakovanje.

 Gumice od tegli su mek, jedan skok i sve su se malte ne pokidale. Najbolje su se pokazale sečene od guma za motor.

srecan praznik dan brigade prijatno padosi...

Zanimljivo, nigde u temi nemamo ovo.

Jutros sam na kratko trknuo do pijace (u Bg duva jaka košava te nije prijatno napolju), ali nisam izdržao, te sam ipak prešao i preko dela pijace gde je buvljak  :) I za 100 dinara sam pazario par nekorišćenih ševrona 63. padobranske brigade iz vremena JNA. Sa obzirom da su na čoji, cenim da su starijeg dauma.


[attachment=1]

[attachment=2]

Išli su u paru, tj. nosili su se na oba rukava uniforme. Prvo bi se pažljivo opsekli makazama pritom ostavivši nekih 5 mm čojanog materijala po ivicama, te su se posle prišivali kroz tih 5 mm materijala na uniformu.

Pretpostavljam da su sa kraja 50-tih, početka 60-tih.

 Nisu išli sa čojom . To je neko naknadno uradio. Išli su sami i tako se prišivali na uniformu. Prišivali su se na " Izlaznu" uniformu          M-77. Na košulju i sako po par. Isto je bilo i s značkama. S tim da se zimi na kravati nosila i  značka.

  Hvala! Da nisam tražio amblem nikada se nebi setio gde mi je kombinezon.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

Како се то на кравати носила значка? Која значка? Падобранска? Први пут чујем.

 Žao mi je što sam izgubio u selidbama tu značku koja se dobijala po izvršenom prvom vojnom skoku inače bi je pokazao.

Мислим да је слика те значке негде већ постављена у сваком случају знам о којој се ради. Зар се она није носила на средини џепа блузе? Бар је тако било прописано.

 [attachment=1]

 Radi se o umanjenoj verziji levog znaka koji se dobijao posle izvršenog prvog skoka i nosio se na džepu od bluze ili košulje do završetka obuke kada se dobijao desni. U principu se taj desni znak nosio do kraja vojnog roka s tim što su pločice s brojem skokova trebale da se postepeno menjaju kako je padobranac izvršavao skokove. Na Forumu Brigade sam našao sliku gde su u kompletu na prodaju oba znaka za džep i ta značka. E, sad!? Ja stvarno neznam da li je bilo po pravilu odevanja da se ona nosi na kravati, ali niko nam ništa nije govorio u vezi toga. ;D

pozdrav, našao sam ovu sliku na sajtu 63. padobranske brigade, zanima me kakve to torbe nose ova dvojica, ne liči mi baš na padobranski ranac R-120, ovi izgledaju veći, dali netko zna o čemu se radi

[attachment=1]

Malo je veći od borbenog ranca iz kompleta Dragićevog modularnog ranca.

 Takozvani GK rančevi za nošenje tereta do 40 kg ( ako me pamćenje služi ???) Pre prizemljenja se" otpuste" od sistema veza pošto imaju par metara strope i" prizemljuju" se tih par metara  pre padobranca.

Hvala na odgovoru, taj ranac se nije nosio na leđima poslije skoka ili je i dali se sijećate što znači kratica GK?

 Kačio se za sistem veza padobrana. Dosta nezgodno je visio na zadnjoj strani butina. Opisao sam. Znači, pre prizemljenja se otpuštao da bi se on pre prizemljio od padobranca.

ГК-грузовој контејнер на руском колико се сећам своје скромне падобранске обуке...

 Pa, hajde, seti se malo više svoje " skromne " padobranske obuke. Pročitaj , razmisli, napiši nešto. Svaki doprinos je značajan, ma kako se mali činio.

Koje automatske puške i puškomiraljeze je koristila 63.padobranska 80-ih godina ?

puškomitraljeze:
RPK

automatske puške:
AK 47
M70
(Stg 44 bi trebalo da su povučeni krajem 70tih)

 Osamdesete su širok pojam. No, iako smo i okotoga vodili diskusiju ponoviću. 1983. Julska klasa, je dobila novo Zastavino naoružanje, za pre ne smem, i neću da tvrdim ništa( opet će me zaskočiti :angel:) Posle toga je bilo Zastavino naoružanje. Devedesetih, neznam. Kao i sada što ne znam šta je sve u upotrebi.

hvala, da li je koristen standardni AK 47 ili neki drugi model?

 Osim RB i minibacača 60.mm u vreme mog služenja vojnog roka je bilo samo Zastavino oružje. Šta je, i da li je bilo po magacinima  ja neću da nagađam. Kao ni za period pre mog dolaska. Ima na temi objašnjeno, a vidi se i na slikama.

Коришћен је стандардни АК-47 до краја 70-тих. Иначе, већ сам то писао, први пут сам АП М-70 видео управо код падобранаца на тактичко-техничком збору поводом "21. маја", дана РВ и ПВО 1972. године на аеродорму у Нишу. Највероватније су их добили за опитовање.

Razglednica koja sigurno prikazuje padobranca iz 263. brigade.

Zna li neko iz koje je ovo godine? Da li je u pozadini Iljušin Il 14?

Dakotica (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16495.msg207186#msg207186)

Veoma interesantna fotografija pripadnika 63 Padobranske.

[attachment=1]

Fotografija peruzeta sa FB profila "Jugoslovenska Narodna Armija".

Они су то први и радили. Мислим на коришћење дизалице на М-8 за подизање и спуштање људи. Колико знам из разговора са пилотима то је рађено пар пута и није се стално вежбало. Тек касније, крајем 70-тих се почело са тим  чешће, прво тадашњи 282.бВП па и остали.

Danas sam u biblioteci prelistavao stare brojeve Politike sa kraja 1993. godine. U članku o 63. padobranskoj, navodi se da od naoružanja imaju i PO sisteme "Dragon".

Jedino ako su koristili nesto zarobljeno za vreme "zabava" kod nas.

У новинама свашта пише. Могуће је да су имали неки заробљени комад. Ипак, о некој "употреби" таквог оружја није било ни говора, осим за сликање по новинама.

   Pozdrav za sve pripadnike 63-će. Znam da su, u moje vreme, važili za drugu najbolju jedinicu JNA (posle mornaričke pešadije, naravno !), :angel:
   U stvari, interesuje me nešto drugo: pažljivo sam pratio temu ali nigde nisam našao podatak koliko je prosečan, običan padobranac napravio skokova za vreme služenja vojnog roka ? Pri tom mislim i na ona "normalna" vremena 70-tih i 80-tih a i na ova sada.

ja sam napravio 13 skokova u vojsci to bi bila neka srednja cifra moglo se i vise  nas je zakacila "zabava" 91` pa smo otisli na terene... a bila jje i visa padobranska tu se moglo napraviti dosta skokova mislim cak i 50 ako ne i vise...
 :super

Ne znam d li je neko vec napisao a pricalo se o tome, prvi pripadnik 63. Padobranske brigade koji je poginuo u ratu devedesetih, tacnije na Cerklju, je bio Dragan Rodic zvani Barba, rodom iz Rijeke...godiste i druge pojedinosti su mi nepoznate u ovom trenutku, ali ako nekog zanima saznacu i to.
Taj dan je ranjen i Zmija, njegov identitet nije potreban za ovu pricu...

Molim te pročitaj pravilnik Foruma.

 te stvari se ne stavljaju ovde ja sam znao barbu a i bio sam jako blizu ovog drugog coveka sto je ranjen. ovde se zabavlja malo diskutuje i uziva u forumu.. probaj tako  da ga koristis i videces bice ti lepo... :super

Znao sam i ja Barbu, ali da ne pricamo o tuznim stvarima ovde. ;)

znam klaso zato sam i objasnio da se lepo zabavi na forumu i cita zanimljivosti moze ovde jako puno da se nauci ima jako skolovanih i inteligentnih clanova dovoljno je samo za citanje svaki dan nesto novo i zanimljivo...

polako i sigurno kompletiram svog padobranca, fale mi još hlače i sitnice kao futrola za pušku možda cijeli padobran  ;D

[attachment=1]

[attachment=2]

Srbija i grad Niš se punih 46 godina prepoznaju i po pripadnicima čuvene 63. padobranske brigade. Poštovani širom sveta. Do sada izveli čak 480.000 skokova i osposobili više od 35.000 „crvenih beretki“
[attachment=1]

Po njima se Niš prepoznaje. Grad na Nišavi punih 46 godina predstavlja bazu čuvene 63. padobranske brigade, danas bataljona. Zvuk aviona „antonov 26“ iz kojeg izvode svoje skokove postao je deo niške svakodnevice.

Istorijat čuvene 63. seže do 1944, kada je u Bariju formiran 1. padobranski bataljon koji je rasformiran već sredinom jula 1945. U poratnom periodu bilo je mnogo „eksperimentisanja“ u organizaciji ovakvih trupa. Jer, razni padobranski bataljoni i brigade su u veoma kratkom periodu osnivani, raspuštani ili premeštani. Tada je preovladavao stav da JNA nisu potrebne veće padobranske jedinice. Jer, kako se konstatovalo, u uslovima upotrebe nuklearnog oružja, modernog PVO-a i masovnih oklopnih snaga u eventualnom ratu vazdušni desanti na bojištu nemaju mnogo izgleda za uspeh.

A posle ponovog formiranja, decembra 1967. godine, ova brigada je postala legendarna, jer je bila i ostala udarna pesnica naše vojske. Visoki, kršni i hrabri, pripadnici elitne 63. zato se respektuju širom sveta, a posle NATO bombardovanja naše zemlje niške „crvene beretke“ dobile su Orden narodnog heroja.

Vreme provedeno za njima, na zemlji i u vazduhu, pravi je „praznik za oči“. I zaista, retki su oni kojima ne zastane dah zbog veština koje izvode. Specijalna obuka padobranaca traje tokom cele godine. Satkana je od preživljavanja, veranja, plivanja i skijanja. Naravno, tu se i borilačke veštine, rukovanje hladnim oružjem. Padobranci su osposobljavaju i za antiterorističke akcije, a „najekskluzivnija“ je padobranska.
[attachment=2]

Na luping-lestvama, trambolinama, a posebno na visokoj žičari padobranci prolaze obaveznu obuku pre nego što uđu u avion. Skok sa žičare na ovom poligonu je neka vrsta generalne probe, jer ko ne uspe da prođe ovu vežbu na padobranskom poligonu ne može ni da skoči iz aviona. A svaki skok je posebna priča i avantura.

- Taj osećaj je nemoguće opisati rečima. Nebo treba doživeti - kažu uglas niški padobranci. - Od osnivanja brigade do danas učestvovali smo na više od 200 velikih združeno-taktičkih vežbi, koje su izvedene sa zapaženim uspehom. Sve aktivne starešine imaju po najmanje 1.100 skokova, a od 1947. godine izvedeno je oko 480.000 padobranskih skokova i osposobljeno je više od 35.000 padobranaca.

A ima nečeg, običnim ljudima neshvatljivog, u crvenoj beretki i orlu raširenih krila što pripadnike elitne 63. padobranske brigade iz Niša tera da čine neverovatne stvari. Tako je, pre sedam godina, grupa vojnika decembarske klase napisala molbu tadašnjem ministru da im - produži služenje roka! Mnogi od njih imali su samo po skok kada se pokvario avion iz kojeg su skakali, a zbog toga što je popravka trajala više od mesec i po, završetak obuke došao je u pitanje. Posle molbe ministru, želja im je ispunjena, novi avion stigao je iz Beograda u Niš i dan pre „skidanja“ iz vojske, dobili su zvanje padobranca.

- Padobranska zakletva „Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. padobranske brigade - rade!“ na najbolji način oslikava obeležje vojnog padobranca - poručuju članovi 63. - Nastala je sredinom 1991. godine, a u potpunom značenju počela je da se stvara sa prvim borbenim dejstvima na Aerodromu „Cerklje“ u Sloveniji. Samo tokom 1991. i 1992. iz objekata baziranja izvršeno je 135 različitih borbenih zadataka - borbenih, bezbednosnih, obaveštajnih, specijalnih.
[attachment=3]

Na aerodromu „Pleso“ niški padobranci od jula do decembra 1991. godine obezbeđivali su izvlačenja sredstava i većeg broja vazduhoplova iz Vazduhoplovnog zavoda „Zmaj“. A u vadušnoj bazi „Zemunik“ kod Zadra padobranci su bili nešto duže - od jula 1991, pa sve do maja 1992. Prema svedočenju komandira te borbene grupe, odbranu je organizovao onako kako su to nalagali udžbenici i konfiguracija terena. Bio je to školski primer organizacije odbrane.

Tokom NATO bombardovanja, 1999, pripadnici 63. padobranske brigade borili su se protiv OVK na prostorima Kosova i Metohije, ali i sa diverzantskim timovima koji su iz Albanije pokušavali da uđu na teritoriju Jugoslavije. Posebno su se istakli u odbrani graničnih karaula na jugoslovensko-albanskoj granici.

Za 68 godina postojanja padobranskih jedinica, na borbenim i drugim zadacima poginulo je 49 padobranaca. Njih 22 stradala su tokom izvršenja padobranskog skoka, jer se svaki skok smatra borbenim zadatkom. A 21 padobranac poginuo je u borbenim akcijama od 1991. do 2001. godine.


PREŽIVEO NEMOGUĆE

Podoficiru 63. padobranske brigade Hasanu Omeroviću (52) iz Niša, u toku opitnog skoka sa novim vojnim padobranima, 15. decembra 1990. otkazale su i glavna i pomoćna kupola. Samo sa trećinom otvorenog padobrana, sa visine od 2.650 metara, brzinom od 120 kilometara na čas, pao je na krošnju drveta, a onda na betonsko igralište niškog aerodroma. Omerović je tada zadobio 17 preloma, proglašen je 30 odsto invalidom, ali je odbio da ode u penziju.



NAJLEPŠI STAREŠINA VS

Jedna „crvena beretka“ niških padobranaca razlikuje se od svih ostalih. Ona krije dugu kosu, plave oči i stidljiv osmeh nezvanično najlepšeg starešine Vojske Srbije.Stariji vodnik prve klase, Radmila Đurić, padobranski instruktor, član je padobranske ekipe „Nebeske vidre“ u kojoj ima mesta samo za vrhunske padobrance.
[attachment=4]
MANTIJA
Protosinđel Jovan (Ćulibrk) poznat je i kao padobranac u mantiji. Podoficir je i rezervista čuvene 63. padobranske brigade iz Niša. Često svoje monaško odelo ponosno menja padobranskim kombinezonom, a do sada je uknjižio 140 skokova.

OPERACIJA ČAPLJINA

Jednu od najuspešnijih akcija, koja je trajala samo 7,5 minuta, niški komandosi izveli su aprila 1992. sa pilotima RV JNA. U krug kasarne u Čapljini na određena mesta spustilo se osam helikoptera i 16 padobranaca, koji su iz okruženja pokupili i izvukli 170 vojnika i civila, koji su se više od dve nedelje nalazili pod vatrom hrvatsko-muslimanskih snaga. Helikopteri su se bez gubitka vratili u Mostar, svi su bili „izrešetani“, ali niko nije bio povređen!

KIKAŠOV AVION

Početkom devedesetih godina prošlog veka niški specijalci na aerodomu „Pleso“ zaplenili su 18 tona teško i milion dolara vredno pešačko i protivoklopno naoružanje, namenjeno Zboru narodne garde.Ovo naoružanje je hrvatski iseljenik Anton Kikaš avionom „boing 707“ kompanije „Ugande erlajnsa“ pokušao da dostave Hrvatskoj na početku ratnih sukoba, ali je JNA podigla lovačke avione i naredila spuštanje letilice na „Pleso“.

Izvor: www.novosti.rs

Svaka mu u čast, ne samo što je preživeo taj kobni pad i nastavio da radi već što je osetio na svojoj koži svu nepravdu ovog sveta, uobičajena priča, medalja za hrabrost, a posle na jedvite jade dobije penziju (mislim da je kasnije dobio i oficirski čin). I uopšte njegova angažovanja su nadaleko poznata.
Jedino mu zameram, a verujem da nisam jedini, šta je morao da se pojavljuje kod onog blesavog Marića (da li je stvarno belsav ne znam ali se tako ponaša) u emesiji Goli život.

Neka narod vidi kako Srbija poštuje svoje junake!Gospoda iz Nemanjine,neka se stide takvog odnosa prema starešinama,koji su u njihovo ime branili državu!

Godina je pogresna, Tarzan je vec 1990 godine ponovo bio u trupi i otprilike u to vreme postao je pomocnik bezbednjaka u brigadi.
Ako se ne varam, pad se desio 1988-89 godine, a kad sam ja dosao na sluzbi (septembar 1990), Tarzan se vec vratio u trupu.
Covek je bio neverovatna legenda jos pre tog pada, a posle njega je postao jos veca. :D :D

Inace drvo i odbojkarsko igraliste na koje je pao nalazi se izmedju hangara blizu same avionske piste na aerodromu Medosevac. O ovom slucaju je pisao i casopis Front. Imao sam taj broj, ali ko zna gde je sada.

To je ono zaplenjeno oruzje iz B707 tkz "Kikaš", korišćeno je malo u psih prop svrhe. Ostalo je liferovano za čvrstu valutu.


http://www.vreme.com/cms/view.php?id=436963

@Brok


Nisam znao, da je nakon tužbe protiv Srbije dobio, penziju i čin ? Nisam ni znao za emisiju do sad Brok, hvala :-)
Inače odma na početku, laže neznam što mu to treba,  da je 1.x skakao s Kluz-1A tog dana ?

Pa godinu dana ranije (prije udesa) na Kupu Niša, ekipa brigade je skakala s K1 (Tarzn je skakao, Jovčevski bio šef), mi smo imali PF282, mi bili prvi oni drugi.
Onda se express oporavio, uzeo ga Avdija sebi i onda su skupa 1991. u Zemunu obučavali one "labradorovce" za rad s "điđa bidžama", Rudi čajavec, što je Tarzan nas inače učio u brigadi, inercijalni, svetlosni , urjum bujrumi..
Posle su obojica imali problem s krvnim zrncima, Avdija otišo Amerike a Tarzan se sudio... do emisije, sad vidim da je jos zdrav i dobar.
Kao čovek, drug i starešina, bio je odličan a kao padobranac, sirovina, grub, nije baš ni čudo što je zveknuo. Al čvrst ko bukva.

Samo pojašnjenja radi, nije mi krivo što se pojavio u emisij, da je sreće takvi ljudi ne bi trebalo da silaze sa TV-a, nego mi je krivo što se pojavio u toj emisjiji Goli život, jer koncept te emisije je da su u njoj gosti uglavnom polusvet (čast retkim izuzecima uključujući i njega). Čak tu emisiju nisam ni pogledao.

Tako sam i shvatio, to je čudna emisija u kojoj se senzacionalistički ispituju gosti, slažem se s tobom.
Ispravka, nismo bili prvi oni drugi nego 2. i 3. mislim, davno bilo, cca 25 godina, medalja negde u arhivi, uglavnom mi bilo drago da smo svojim oficirima uzeli meru :-) zato pamtim da je imao K1, a to je bio skroz siguran padobran, nema šanse da je greška bila u tom sistemu.

Više je problem bio u lošoj procjeni otkaza i odbacivanju i otvaranju rezerve, to se sve omda upetlja i eto belaja.

Ja san kratko koristio K1 jedno godinu dana, prao sam ga kući u veš mašini prekrajao ranac, stavio hand deploy umesto feder padobrancica, vadio mu mast i samo ga je ponekad trebalo lupit laktovima da izađe kontejner iz ranca, ostalo je ko po loju ako si znao pakovat.. rezervu ni na kraj pameti otvarat, a njemu ko dobar dan..

Evo pogledao sam emisiju i saslušao priču Tarzana:

http://www.youtube.com/watch?v=ccLd20xsfBQ 1h40min

vala svaka mu je na mestu, je da ga je voditelj lako provocirao u teme koje Tarzan rjesava silom ali onaj tko zna covjeka da je dobar i posten

kakav i je, zna da takav nije mogao opstati u onim kombinacijama. Njega je puno likova koji su dosli u Brigadu zaboravilo, a on bi i danas dao ruku za

svakog vojnika Brigade, e svaka mu cast.

I još da za kraj ovog mog ponovnog virtualnog susreta s Omerom, Tarzanom, Rusom, Malim i kako li su ga sve zvali već, napomenem da se slažem s njim ali da je zaboravio jednu veliku stvar, nije SFRJ propala tad kad su odustali u KRV od prvotnog naređenja izdanog Brigadi za Sloveniju i državni udar, nego nekoliko godina ranije, prije čl.11 pa mislim da mogu objasniti jer sam isto kao i vik Omerović tada neposredno učestvovao u početku raspada sistema koji on misli da se raspao kasnije, a obojica smo položili istu zakletvu, a verujem i Đomba .. pa ovako za omladince koji su rođeni kasnije.

1987. trebala je da se održi i održala se je vanredna sednica Centralnog komiteta SK Srbije u Beogradu, na KiM su se događale nevolje i Slobodan MIlošević je poslan tamo u proleće 24. aprila 1987. da smiri situaciju, jer su srpski i crnogorski aktivisti na Kosovu i Metohiji planirali su da organizuju marš na Beograd u znak nezadovoljstva zbog situacije na Kosovu a to sve pred vanrednu sednicu CK SKS koja je najvažniji događaj i početak sveg što se dogodilo posle.

"Tokom sastanka sa lokalnim predstavnicima u Kosovu Polju, grupa srpskih radnika napolju pokušavala je da uđe u zgradu i predstavi svoje probleme beogradskom izaslaniku. U pokušaju da priđu bliže, sukobili su se sa većinski albanskom policijom koja je počela da ih tuče. Milošević je pokušao da sa balkona zgrade smiri okupljene radnike, ali nije uspeo. Nemajući drugi izlaz, Milošević je izašao napolje da popriča sa radnicima. Radnici su probili policijski kordon, a Milošević je, praćen TV kamerama, prošao policijsku liniju i ušao među radnike. Na opasku jednog radnika da ih tuku, Milošević je odgovorio: „Niko ne sme da vas bije!“ Ova njegova izjava je dobila ogroman publicitet i od Miloševića je u očima srpske javnosti stvorila heroja. Nakon njegovog govora tog dana usledile su nove, još agresivnije pritužbe kosovskih Srba na račun albanskog kosovskog rukovodstva i kosovskih Albanaca uopšte."

Mi smo tad u Brigadi sve to gledali uveče na Bectima i Dnevniku i nije nam ništa bilo jasno, usred tog belaja, general Kulić postroji Brigadu sve nas dole na igralištu i kaže ukratko da je neka usrana situacija ali da ti radnici, demonstranti koji idu za Beograd, peške i žele da ugroze održavanje te sednice, mogu da stignu do Niša ali od Niša dalje ni stopu !!!

E onda smo mi bili malo zbunjeni, pa oni nose Titove slike i zastave SFRJ, Srbije i SKJ, kako mi to da ih "zaustavimo" ?!

Naravno uzbuna borbena, po prvi put iz magacina u četama izuzmemo borbene komplete, ranac oprema, kaciga i pod krila An-26 i čekaj.. čekaj ...  hebo te pa kako da pucamo u te ljude koje smo gledali u Dnevniku i Bectima.. svima je bilo mučno i tako smo čekali, čekali i došla komanda, Ostav, povlačenje, demonstranti su prošli za Beograd, 23. i 24. septembra na Osmoj vanrednoj sednici Centralnog Komiteta SK Srbije, koja je trajala 30 sati i bila prenošena uživo, Milošević je svrgnuo Pavlovića. Ivan Stambolić je podneo ostavku pod pritiskom Miloševićevih pristalica par dana posle toga. I sve ostalo je ISTORIJA propasti kojoj smo bili svedoci i učesnici samo tad nismo bili toga svesni, a Hasan Omerović je to fino shvatio iz drugog pokušaja nakon što je spasio ljde, opremu, porodice i ostalo što nije bilo u interesu kasnijim Warlordima.

Eto, hvala na pažnji i veliki pozdrav drugu Omeroviću i njegovom tadašnjem načelniku bezbednosti u Brigadi koji je doživeo sličnu sudbinu kao i on.

Naravoučenije, 63. Brigada je uvek bila spremna da izvrši zadatak pa i ta dva puta kad je time moglo da se spreče velika zla koja su se kasnije desila, ali generali u suknjama u KRV koji su tvrdili pazar s političarima i time dokazali da nemaju muda ići do kraja, zato su kasnije kukavički pustili "dobrovoljce" da okaljaju sve što se moglu ukaljati za veke vekova.

Kaže Tarzan, "pa nisam ja išao u rat da jedem janjetinu i pivo ili pijem vina iz 17 veka....." 
da je bilo više takvih kao on...

Да, и моја чета је тада, у време које описује Аирбаг била у пуној б/г. Ја сам нисам имао дилему да ли ћу је употребити онако како се нареди. И употребио бих је, али команде није било. Било је прилике и после (фамозни "државни" удар), али опет команде није било.

Можда је ово што пише Аирбаг почетак распада али узроци тога су малчице дубљи. Идеја југословенства се није  примила од почетка, или не бар једнако свуда. Можда је после Другог светског рата било наде, но партијске републичке олигархије да би се оправдале, посебно за економске неуспехе мало, по мало су више играле на карту националног и оног "боље први у селу него други у граду".  И у записима са седница разних ЦК-а јасно пише одакле се то тражило више "права" за "своју(е)" републику(е) и шта је Тито, приватно говорио о свима њима. Кад год је било проблема, посебно економских онда се проблем видео у "онима другима". Биће да је то 1987. године био ипак само повод за неке да учине оно што су увек хтели  док је Тито био жив нису смели да баш гласно кажу. И десило се то што се десило. Сада је свако на своме и сви проблеми иду само "домаћима" на душу. Можда је тако боље да би смо опет постали браћа и/или најближе комишије који се искрено поштују, помажу колико могу, без да то "морају".

Мислим да је најбоље да се овде зауставим, као и евентуални нови дискутанти и лепо пређемо на основну тему.

Hvala Đomba, naravno i to je vazan deo istorije Brigade ..


Inace za one koji neznaju
[attachment=1]

Ovo su orginalno Sovjetske značke, JNA nije nikad imala svoje orginalne

[attachment=2][attachment=3]

Meni se čini da su narukavni znak,  kao i amblem za kapu ipak originalni.

To da, u pravu si prvu verziju je proizvodio IKOM Zagreb a drugu Aurometal Subotica, za ovu drugu neznam koliko se dugo održala u upotrebi

IKOM Zagreb
[attachment=1]
Amblem za padobransku beretku se izrađuje od metala, a sastoji se od crvene zvijezde petokrake sa zlatnožutim okvirom, lovorovog vijenca i padobrana. Kupola padobrana je od bijelog emajla. Lovorov vijenac je srebrne boje i patiniran, a prostor između konopaca i vijenca je od plavog emajla. Širina amblema je 45 milimetara, a visina 50 milimetara.

 t. 193. Pravilnik o vojnim uniformama oružanih snaga SFRJ iz 1989.

***********************************************
Aurometal Subotica
[attachment=2]


A ovo su valjda napravili u par iljada komada, samo neznam ko je pravio al je trajala od SFRJ preko VJ do VS
[attachment=3]
 Vojnici i aktivna vojna lica padobranskih jedinica na oba rukava vanjskih dijelova uniforme nose padobranski znak, pričvršćen na sredini vanjske strane rukava, 150 milimetara ispod ramenog šava. Padobranski znak se sastoji od svijetloplave podloge, na kojoj je srebrnobijelom svilom izvezen padobran sa devet konopaca. Širina znaka je 55 milimetara, a visina 75 milimetara.

 t. 193. Pravilnik o vojnim uniformama oružanih snaga SFRJ iz 1989.

A kad me već vrag potenta da se petljam, evo još malo ...

VOJNIČKA OZNAKA ZA BERETKU
[attachment=7]
Zvijezdu petokraku na beretki nose: 1) žene-vojnici, žene-mornari i žene-studenti fakulteta i smjerova općenarodne obrane i visokih škola unutrašnjih poslova; 2) vojnici padobranskih jedinica; 3) mornari i vojnici mornaričko-desantne pješadije; 4) uz ratnu uniformu - aktivna vojna lica padobranskih jedinica osim generala; 5) uz ratnu uniformu - žene-aktivna vojna lica KoV i RV i PVO.

t. 188. Pravilnik o vojnim uniformama oružanih snaga SFRJ iz 1989.

Aurometal Subotica prije 1990.
[attachment=1]

Onda isto Aurometal Subotica ali posle 1992, do .. ?
[attachment=2]


Onda reveri oficira i podoficira stari tip
[attachment=3]

Onda reveri oficira i podoficira novi tip, valjda je i danas u upotrebi
[attachment=4]
Oznaka se nosila na obadva revera bluze službene svakodnevne radne uniforme aktivnih vojnih lica padobranskih jedinica. Na amblemu veličine 20 x 20 mm  padobran stoji nad stiliziranom pješadijskom oznakom (ukrštene puške okružene lovorovim vijencem koji je u svom donjem dijelu spojen zvijezdom petokrakom).

Padobranski instruktor 1. klase
[attachment=5]
Vijenac, petokraka zvijezda i grb su isti kao i kod pilotske prsne značke. Umjesto orla u sredini vijenca nalazi se postolje na kojem je otvoren padobran sa padobrancem. Postolje je od azurno plavog emajla, a kalota padobrana i padobranac od bijelog emajla. Znak je reljefno izrađen od srebra 900/1000, težak je 19,5 grama. Revers je gladak, s vijkom i maticom za pričvršćenje na grudi; vijak se nalazi ispod grba i petokrake, matica je od alpake na kojoj su oznake proizvođača: "IKOM Zagreb". Dimenzije su: visina 39 mm, a širina 53 mm. Od 1953 -1963 u grbu je pet buktinja, od 1963. do 1991. u grbu je šest buktinja. Znak padobranskog instruktora posjeduje minijaturni znak izrađen od srebra finoće 900/1000. težak je 2,0 grama, iza ravan, na iglu pribadaču, po obliku odgovara znaku padobranskog instruktora. Kalota i padobranac reljefno su utisnuti i nisu emajlirani. Visina mu je 9,5 mm,širina 12 mm.

Padobranski instruktor 2. klase
[attachment=6]
Letački znak padobranskog instruktora II klase je identičan znaku padobranskog instruktora I klase, uz razlike koje se uočavaju na postolju: otvoren padobran bez padobranca ispod kalote, kalota je od bijelog emajla, a postolje od azurno plavog emajla. Ostalo odgovara znaku padobranskog instruktora. Proizvođač je 'IKOM Zagreb". Dimenzije: visina 39 milimetara, širina 53 milimetra. Znak se koristio od  1971-1985. godine. Napomena: Uz ovaj znak nije izrađen minijaturni znak
Izvor:  Nenad Bjeloš, časopis ORUŽJE, 1991

Ovu padobransku značku w8subotica.jpg sam nosio ispod vojnopolicajske i ako nisam bio padobranac (značka za bere).
Postojala je jedna tradicija (skidanje belih uprtača i padobranske značke) jedno vreme između padobranaca i vojnih policajaca. Svaki skinut beli uprtač se dizao na jarbol, a mi smo nosili njihove značke, nešto kao trofej.
Skinuo sam je jednon padobrancu, ali ne na osnovu moje značke (niti bi ijedan pravi padobranac to dozvolio bar dok ne bi bilo svašta, a niti sam imao osnova za to) već na "fino". :)
I ako pripadnik vojne policije, ovu jedinicu sam uvek poštovao. Kada ti neko dva puta spase život a da to nije u stilu "Mirko pazi metak - hvala Slavko, spasio si mi život", onda ne znam koliki rivali bili, mora im se odati zasluženo poštovanje. A i kasnije su se pokazali, kada su svi nalazili opravdanja da odu, oni su ostajali.

Najnezgodnije privođenje u životu mi je bilo upravo kada su nas (dežurni aerodroma, naravno pokvareno, bez ikakvog upozorenja) poslali da privedemo jednog padobranca, zapravo dva, i rečeno nam je da jedan baš pravi probleme, a da ga drugi podržava u tome.
Šta je zapravo bilo. Jedan od tih momaka je bio teško ranjen u nogu, i nije hteo da napusti svoju jedinicu i ode u stacionar jer je to smatrao izdajom svojih drugara. I ovi ni pet ni šest pošalju nas da ih privedemo. Sva sreća ja sam u to vreme bio već stariji vojnik i znao sam šta mi je činiti. Da privodim ja ranjenog čoveka koji neće da odstupi od svojih drugova?
Ispušili smo po cigaretu u toj sali gde su se nalazili, porazgovarali o opštim temama, i vratili se naravno bez njih.
Čuo sam da su ga kasnije nagovorili drugari iz jedinice da ipak ode da se bar previje. Da li je ostao u bolnici, predpistavljam da jeste, ali to mi već nije poznato.

Natera me Airbag ;) da pogledam video prilog. Pa bre on ipak nije jos dobio penziju, a bio sam ubedjen da je u zasluzenoj penziji. Ovo je stvarno neopisiva sramota za Srbiju. Dodje mi svasta da napisem, ali cu se nekako, na jedvite jade, suzdrzati. :komp

Tražeći nešto drugo na Vikipediji, Srpska heraldika, u temi Srpski grbovi naišao sam i na naše vojne grbove-oznake sa po meni pristojnim objašnjenjima među kojima i grbovi naših specijalnih jedinica među kojima je i grb 63. Padobranske brigade sa interesantnim i možda malo poznatim objašnjenjem u vezi nošenja.Smatran interesantnim pogledati ih.

"63. падобранска јединица ВСЦГ је стационирана у Нишу. Део је специјалног корпуса ВСЦГ. Има дугу традицију још из ЈНА, а реноме је стицала на свим бојиштима, тамо где је најгушће, јер као ваздушно-десантна јединица има велику покретљивост и маневарске способности. Једна је од најпознатијих јединица ВСЦГ и свакако најславнија. Доказ за то је чињеница да је то једина јединица наше војске којој је допуштено да свој грб постави на лево раме униформе. Остале јединице своје грбове постављају на десно раме, док је лево резервисано за грб ВСЦГ."

Благе везе нема. Амблем се носио на рукаву, не на рамену. Остале јединице, осим КСЈ и војне полиције, нису ни имале  амблеме.

DŽumba, zapažanje je potpuno na mestu, ali smatram da je termin "rame" neprecizno upotrebljen, ne u smislu oznake na epoleti ili naramenici, već  označava amblem na rukavima.Meni je bilo interesantno objašnjenje nošenja na levom i desnom rukavu, jer sam ih pre mnogo, godina i sam jedno vreme nosio, ali ovakvo objašnjenje mi je nepoznato.Smatrao sam ga interesantnim, ne znam koliko je validno, pa sam ga zato i postavio.U svakom slučaju ko je više upoznat sa vojnom heraldikom i pravilima isticanja ili nošenja amblema bilo bi lepo da nešto o tome postavi.

Ако те баш занима лично сам учествовао (са још неколико официра) у одређивању места амблема ВЈ на рукаву. Како се амблеми по традицији носе на левом рукаву, онда је био став да се и тај носи на рукаву и то 5 цм (можда и 3 цм, мало сам заборавио) од горњег шава рукава на трупној униформи, односно на 12 цм на службеној ("официрској"). До тих димензија смо дошли "одокативно", односно оценом нас неколицине јер је на трупној униформи један џеп и нисмо хтели да амблем иде на џеп. Донета је одлука да се амблеми јединица, када их буде ( а званично су били само амблеми КСЈ, 63.падбр и војне полиције) носе на десном рукаву. Амблем КСЈ и 63.падбр се визуелно врло мало разликују од амблема ВЈ. Зашто су падобранци носили амблем на левом рукаву (а ако су то и радили било је уместо амблема ВЈ) не знам, али сигурно нема везе са овим што пише. Мислим да је то неко мало "надодао" у поетском заносу.

Zahvaljujem na po običaju kvalifikovanom i iscrpnom odgovoru.Znam da je Vikipedija počesto "poetska" ali ovi detalji mi naravno nisu bili poznati.Sada je sve u redu, primio k znanju.
Pozdrav.

Kad bi padobranci bili korisceni kao pesadija , kad ne bi skakali koje bi uniforme nosili , one padobranske ciji kvalitet svi hvale sa crnim pododelom uz koju ide dzemper sa rol kragnom ili M77 sa padobranskim oznakama?

Ako sam dobro shvatio, pitanje, ako padobranci nebi bili padobranci nego pjesadija nosili bi M77 kao pjesadija ili ?

Sredinom 80tih M77 u 63. brigadi koristila se za vreme strojeve i pesadijske obuke i razduzili smo je nakon zakletve kolko se secam.

M-77 se koristila kao svecena uniforma. Koristila se za razne svecenosti i izlaske u grad.

tako je klaso ta je bila za izlaske one radne bilo je svakakvih ja sam imao neku sivu iz 1970 god. a kad se krenulo u zabavu dobili smo one maskirne sa sitnom sarom ri se toga secas ne znam oznaku uniforme.
 :zid

Ok greska, jer ja racunam da je M-77 od čoje, grubog materijala i onaj šinjel koji nikad nisam obuko, svecana za grad i to je drugo po meni.. neznam oznaku, al finiji materijal


Ova nova M-86 (ili kako vec ??) imala je taj dzemper, fini s rol kragnom i patentom onda tu crnu dvodjelnu trenerku sinteticku, jaknu i hlace s tregerima te dulju jaknu s kapuljacom i postavom ..

Uniforma sa sitnom maskirnom šarom ima oznaku M-89.

Evo malo bolji znak i polozaj amblema na uniformi u "ono" vreme ..

[attachment=1]
[attachment=2]

Evo nasao sam neke podatke:

East&West (citat) (http://jna-sfrj.forum-aktiv.com/t719p30-nove-uniforme-i-preustroj-u-jna)

Uporedo sa planom Jedinstvo, radi modernizacije, odlučeno je  da se za sve pripadnike JNA, osim mornarice,  izradi nova maskirna  uniforma. Uniforma M 88 poslužila je kao osnova za novu  univerzalnu maskirnu uniformu M 89. Velike zalihe čojane uniforme i uniforme M 77 značajno su usporile proces proizvodnje i popune jedinica  uniformom M 89.

negdje na netu sam naletio na ovu sliku, dali netko ima nekakvih informacija ili više takvih slika?

[attachment=1]

Да, падобранска бригада је једно време од средине 80-тих до средине 90-тих (могуће да сам нетачно приказао раздобље, али ту негде) имали одељења службених паса који су били дресирани за десантирање падобранима (мислим и на псе).

dali su se psi kačili na padobranca ili kako?

Мислим да је имао свој падобран.

padobran za psa je vjerovatno ova torba što padobranci drže u ruci,

Вероватно, али ипак не знам тачно. Нисам био падобранац. Више пута сам био у падобранској бригади, виђао те псе, али сам детаље, чак иако су ми тада рекли - заборавио. Давно је то било. Колико се сећам у једном или броја "Фронта" или "Војске" је био неки текст о тим псима-падобранцима. Неке колеге имају комплете тих новина, ако ово виде и буду вољни, можда то и пронађу и поставе.

došao mi je u kolekciju gk ranac, fali mu gurtna, dali ima netko sliku iz JNA gdje de vidi taj ranac

[attachment=1]

Скок падобраном и у седамдесетим

субота, 19. јул 2014, 19:30 -> 20:20

Ветерани некадашње 63. падобранске бригаде још једном су на аеродрому показали да године или лоша кондиција нису оправдање за оне који се не баве спортом. Међу онима који су се одважили на падобранске скокове на аеродрому Лисичји Јарак било је оних који су закорачили у седму деценију али и оних који деценијама нису скакали.

Љубомир Христов, за скок се озбиљно припрема од јуче. Лекарско уверење има. Искуство - такође. Обуку је прошао још у војсци. Са 65 година, не мањка му ни храбрости.

"Jа ове људе нисам познавао до данас, упознали смо се преко друштвене мреже и то ми је најдраже што сам могао да их упознам и да скачем с овим момцима који су и 30 година млађи од мене", каже каже Љубомир Христов - Чарли.

О идеји да се окупе, Момчило Минић, као и сви ветерани 63. стално размишљају. Минићу је ово први скок после 34 године. У авиону би их, каже било више, да је обавезан лекарски преглед јефтинији.

"Све се скупило, треме нема, али по мени сви смо могли да скочимо колико год сам пута хтео, мени је био циљ окупљање са старим другарима, припадници смо разних генерација, али то нема везе ми смо сви као један", каже Момчило Минић-Моца.

Међу резервистима чувене 63. падобранске је и један владика. Објашњава да војно свештенство није нова појава и да је лако повезати се са овом јединицом.

"С њом делим добро и зло, обилазећи некад као свештеник а данас као владика, с друге стране сви смо ми активни, то се видело у Обреновцу, ту сам видео доста резервних припадника који су дошли сами, без дозволе, наређења и опреме, дошли су сами да би помогли", каже владика славонски Јован (Ћулибрк).

Иако је некадашња 63. падобранска бригада данас батаљон у склопу Специјалне бригаде Војске Србије ветеране и даље окупља заједничка љубав према падобранству и осећај јединства. Окупљају се на различитим локацијама, различитим поводима.

Владика Јован Ћулибрк, епископ славонски
[attachment=1]

Извор: www.rts.rs

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]

Episkop Jovan postao počasni instruktor padobranstva


28.10.2014.

Episkop slavonski Jovan Ćulibrk dobio je zvanje počasni instruktor padobranstva zbog doprinosa unapređenju i promovisanju padobranske službe. Istim priznanjem odlikovan je i Goran Todorović Faca, zastavnik prve klase u penziji, koji, i pored toga što je zbog povrede prilikom skoka završio u invalidskim kolicima, i dalje skače padobranom.

[attachment=1]

Kako piše dnevni list "Alo", nagrada im je uručena na niškom aerodromu, gde je priređena svečanost povodom 70 godina od formiranja padobranskih jedinica.

Ovaj jubilej obeležen je polaganjem cveća i venaca na spomen-obeležje padobrancima koji su svoje živote položili za otadžbinu i svečanim strojem pripadnika 63. padobranskog bataljona i demo padobranskim skokovima.

Za izuzetno zalaganje i požrtvovanost tokom realizacije padobranskih skokova na vojnoj paradi komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Aleksandar Živković nagradio je i zastavnike Miroljuba Janićijevića, Sinišu Mićića i Dušana Panića i starije vodnike prve klase Darka Kačavendu.

Alo (http://www.alo.rs) / I.K.
Via Blic (http://www.blic.rs)

Zar Faca nije bio vojnik po ugovoru u trenutku povredjivanja? OPdakle sad zastavnik I klase?

Ne, Goran je bio podoficir.

Onda sam ocigledno pogresno zapamtio. Hvala u svakom slucaju.

   https://www.facebook.com/groups/583837638379394/permalink/787947071301782/

http://www.youtube.com/watch?v=psu6zo2Mh5Y


http://www.youtube.com/watch?v=l0gp8naI9SQ

Не знам да ли негде у овој теми постоји податак да је један батаљон падобранаца био стациониран на аеродрому у Сомбору, негде 50-тих година прошлог века.

Ево шта о томе пише у књизи "Ветерани сомборских ваздухопловаца - Ваздухопловни наставни центар", аутора Михајла Мише Дугића:

" О постојању 63.падобранске бригаде , на аеродрому Сомбор, уверио сам се и сам приликом свог доласка на службу 1964. године у Ваздухопловни наставни центар, где сам затекао мноштво справа за обуку падобранаца  као и специјални објекат преко пута зграде Команде штаба где су се сушили падобрани. Справе су биле у фази демонтирања, а колико се сећам јединица је премештена на аеродром Ниш. О томе никаквих писаних докумената нисам успео да пронађем. Једини постоји штура сведочења Миладина Пуношевића и Жарка Бакића који су били припадници те падобранске јединице да би касније постали припадници Ваздухопловног наставног центра."

"Потврду о постојању ове јединице на аеродрому Сомбор дао нам је и Андрија Шил у својој монографији Аероклуба "Сомбор" рекавши: "На аеродрому је у педесетим годинама прошлог века неколико година била стационирана 63.падобранска бригада са комплетном својом опремом и авионима".

Ja sam sluzio 2009 godine u Somboru na aedromu i negde pre strelista kod sporedne kapije br 2 gde se ulazilo kod objekta koji je pre bio od aero drustva su postojale neke sprave u dosta losem stanju za koje su nam staresine rekle da su se pre koristile za obuku padobranaca

Pa i jesu, ali za sporstke padobrance. To je vlasništvo aero-kluba. Mislim da su bile neke dve sprave (točak i neka vrteška).

Da basto

  Srećna slava svim pripadnicima sadašnjim i bivšim.

 Mada, vidim da ih ovde ni nema!
 Čim niko nije postavio ništa.

 http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/vojnici-sa-dve-zakletve-padobranci-63-danas-slave-svoj-dan-i-krsnu-slavu-clanak-1975225

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,2783.msg405227.html#msg405227

касниш бато ;) дан 63. је и дан ослобођења ниша у ДРС и слава покров пресвете богородице (што ли ме ово подсећа на падобран ;D), а све то је било пре 4 дана, 14. 10. ;)

 Znam da kasnim. Nisam čitao forum odavno. Sada sam svratio da vidim nešto  . Tražim ovde gde bi trebalo da bude bar neka čestitka i vidim nema. Pa reko nije ni bilo. Izvinite.

Oficiri i podoficiri 63. padobranske brigade sa načelnikom Generalštaba general pukovnikom Stevanom Mirkovićem 1987. godine
[attachment=1]
General Mirković je tokom svoje karijere bio i komandant 63. padobranske brigade

Doktor Mirko Đorđević pored ostalog tvorac čuvene zakletve
[attachment=1]

https://youtu.be/i34bjFcBtck

 Možda opet, kao i prošle godine kasnim.
 Tražio ja . Niko nije postavio .
 ILI ja Nisam Našao! :zid :nervoza

 Srećna Slava, Pokrov Presvete Bogorodice i Dan jedinice.
 Svima koji su služili i kojima je ova jedinica u srcu,  čestitam.

Hvala na pažnji i izvinite.

S poštovanjem

Pridruzujem se cestitkama povodom slave i Dana jedinice.

Pridruzujem se cestitkama. Da li je ovo obiljezavano za vrijeme JNA ili je naknadno uvedeno? Znam dosta bivsih pripadnika 63. Pad br ali ne slave ovaj  blagdan.
Hvala

Годишњица је повезана са даном формирања 1.падобранског батаљона НОВЈ. Тај батаљон је формиран 14. октобра 1944. године у Гравину код Барија, Италија. Не знам да ли се обележавало на исти дан и у ЈНА.

Срећна слава падобранцима!

 Svoj zasluženi znak i beretku sam sticajem okolnosti izgubio . Odnosno nisam ni ja, nego g- đa podporučnik Gordana Petrović kojoj sam pozajmio da bude kul . A to mi je bila uspomena na Brigadu i K- dira voda Gadafija kojem smo bili prva klasa vojnika a i kasnije kaplara od kako je došao s Akademije .
 
 Nakon toliko vremena nabavio sm repliku znaka. Malo da se pohvalim :angel:

  [attachment=1]

чак и да је оригинал, није твоја, али опет, боље и то него ништа...

  E, prijatelju!
  Brgada je u srcu . Oznaka nije važna.

 Padobranci su vojnici sa dve zakletve.
 

Nepoznata lokacija i nepoznati pripadnici 63-e. Možda neko zna o kome se radi.

[attachment=1]

 Izvinite!
 Verovatno se ja čekam???
 Ako me pamćenje služi ?
 S leva na desno ( normalno) bi trebali da budu:
  
  Raša Mladenović ; Bata Kovačević ( nisam siguran) ; Tomović i Mijačić ( Nisam siguran)

 S poštovanjem
 PS. Koliko ja znam ? Nikada Brigada nije imala PAP-ovke.

Radiša Mladenović, Branislav Kovačević, Milan Tomović i Zdravko Korov.

Uz konsultaciju sa jednim od komandanta 63.padbr

Љуба

Hvala Kile, hvala Ljubo! :)

 Davno je bio Oktobar 1983.
 Ja sam bio svo vreme u III pdč . Ove starešine nisu bile lično moje starešine. Bili su u drugim četama. I Samostalnom vodu.
  Ljubo hvala na ispravci . Pozdravi bivšeg K-danta brigade .   

Ma idi begaj  :laugh:, kakva ispravka, to je dopuna tvog odgovora.
Slave Anđelković mi je dao odgovor, plus i ovo:
"Aerodrom Niš. Godina otprilike ‎1985-1989."

Tamo sam redovni gost od 2002.godine. Evo sa poslednje "slave". Ovo je jedan vladika, koji je bio padobranac, poklonio osvećenu ikonu. Na žalost zaboravih mu ime.

[attachment=1]

Љуба

 Vladika je Gospodin Jovan Ćulibrk. Sada na dužnosti Episkopa Slavonskog .

  https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%8B%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%BA

  Srećan dan Brigade i Krsna slava.

  http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=114339&Obelezen-Dan-vojnih-padobranaca

Krsna slava ? Do koje veličine jedinice imaju krsnu slavu ? ili nema pravila ?

 Verovatno je nekim Pravilom , zakonom propisano.
 Mene lično to ne pogađa.
 Ja sam samo padobranac ( ateista).
 Za mene je to DAN BRIGADE ! ! !

ne pogađa ni mene, vidim po medijima da se pominju krsne slave specijalne i 63. brigade a kod avijacije 890. eskadrila ima slavu.

Мислим да те "крсне славе" нису званично верификоване (званично одређене), али се већ дуже време код неких јединица то обележава. То је изгледа постало "модерно" и у друштву уопште (фирме, организације, партије, клубови...).

Нисам сигуран да ли ће то бити уопште и одређено као обавезујуће с обзиром на вешеконфесионалност неких јединица и значајан број атеиста и агностика. Не знам шта би припадници других религија или атесити и агностици радили у том случају? А терати неког на силу да у нечем учествује, тим пре што је вероисповест лична ствар сваког појединца, је погрешан приступ.

kako god,svi bi da se igraju demokratije čiji su postulati poznati, a sa druge strane, šire jedra vetru liberalizma koji je čista anarhija. Demokratija je samo poštovanje legalno izabranih zakona od strane većine...u ovom slučaju nije zakon već opredeljenje ( ponavljam većine). Liberalno bi bilo da svak duva u svoju sviralu( vernici, agnostici , ateisti,...) Pa i u francuskoj legiji stranaca je odavno ustanovljen pozdrav sa okrenutim dlanom napred ,da bi sve bilo "belo" (naravno znamo zašto )
Liberali bi da budu veći katolici od pape...znam da to zvuči paradoksalno  ;)

Da bi se vratili temi evo jedna slika koja prikazuje pripadnike brigade tokom izvođenja borbenih dejstava.
Oficira vjerujem prepoznajete.
[attachment=1]

 Ako pogledate stroj ljudi na proslavi videćete sve.
 Tamo su bivši pripadnici Brigade. Njima nije nikakva Pravoclavna Slava nego Dan Brigade. A ti ljudi su došli odsvuda - iz bivših republika , sa svih strana sveta.
 
 Brigada će uvek biti nešto posebno . Uvek u srcu . Bez obzira ko je koje veroispovesti ili narodnosti.

  Pripadnici Brigade su jedne vere i nacije- PADOBRANSKE !

То ти није тачно. Овај поздрав (тзв. отворени, за разлику од немачког "затвореног") је традиционални поздрав француске војске настао пре Легије странац.

Zna li netko organizaciju brigade u JNA? I koje su oruzje imali. Vrime koje me zanima je 1987.-91.

63. padobranska nije dobar primer za prikaz organizacije brigade u JNA. 63. padobranska je po brojnosti bila bliska "ojačanom bataljonu".

Pretpostavlja sam to ali zna li netko koji je bija sastav

 U moje vreme ( 83-84) Brigada je imala:
 3 padobranske čete ( PDČ)
 Vod veze
 Vod održavanja padobrana
 K-du ( od vojnika kuriri  itd)
 
 Imali smo svoje " Ćuftare" trpezarce.

Koje je naoruzanje brigada imala za potporu, pob i pzo...

Практично ништа више од онога што су имале саме падобранске чете (минобацачи, "Стреле", РРБ). Бригада је била конципирана као диверзантска јединице којој нека велика ПВО и артиљеријска подршка није ни требала.

Koje minobacace su imali

 U Brigadi je bilo tada isključivo domaće naoružanje. Sada je druga priča.
 Ručni bacač M 57 i Mino- bacač 60mm. M57.; Ap M70 ab2 i puškomitraljez M72 ; poluautomatska snajperska puška M 76. 7,9 mm

Zanima me za vrime do 1991. tj. vrime JNA

Па тако је било у време ЈНА, како то је Киле рекао.

 I pisao sam o periodu JNA- 1983-84.
 Od padobrana : PD08-3; PD08-3 u . Satrešine koje su bile na višem padobranskom kursu su skakale padobranima tipa Krilo - prvo PS 11 pa posle kako je "Kluz" proizvodio bolje sisteme Kluz K01; K03 itd .

  SREĆAN Praznik Braćo ! ! !

  https://www.youtube.com/watch?v=b2c66_xHEZg&feature=youtu.be&fbclid=IwAR1p5FUKR5p8P59VixQ4TnS-5qY595ZpR000UpyyST2VmQCF02q-aQlF9jQ

Sretan praznik padobranic!

Ne radi ti link Kile.

https://youtu.be/b2c66_xHEZg

Hvala!

 Hvala tebi na pomoći. Ispada da sam zaboravio kako se to radi.  :zid

Ista fotografija, sken sa pozitiv filma.


[attachment=1]

Sa istog filma, detalj sa obuke.

Padobranac je naoružan sa Sturmgewehr StG-44, sigurno mu nije bilo lako a ni praktično  :)



[attachment=1]

 PADOBRANAC PAO NA VISOKONAPONSKE ŽICE Drama na železničkoj pruzi kod Niša, obustavljen saobraćaj 


  Padobranac Vojske Srbije N. S. (29) u toku izvođenja vežbe zakačio se padobranom na žice visokonaponskog voda kojim se napajaju lokomotive na pruzi Niš–Beograd.

Zbog toga je železnički saobraćaj bio u prekidu od 10.20 do 11.20 časova.

Padobranac je prošao bez ikakvih povreda, a saobraćaj na ovom delu pruge kod Trupala, bio je u prekidu sat vremena dok nesvakidašnja situacija nije rešena.

Stručne ekipe su iključile struju i uklonile padobran koji se zakačio za visokonaponski vod.

 https://www.blic.rs/vesti/drustvo/padobranac-pao-na-visokonaponske-zice-drama-na-zeleznickoj-pruzi-kod-nisa-obustavljen/3zebv0x?fbclid=IwAR1BE9m5sP9rPAGZ_QmV

 

 
                Две елитне јединице – 63. падобранска и 72. за специјалне операције поново бригаде


У панчевачкој касарни "Растко Немањић" одржана је свечаност поводом одлуке о организацијским променама у Специјалној бригади и формирању 63. падобранске бригаде и 72. бригаде за специјалне операције. Ресорни министар Александар Вулин поручио је да ће процес формирања бити довршен у наредном периоду и истакао да где год је било тешко и српски народ крварио и тражио помоћ, они који су корачали под херојским именима две елитне српске једнице били су ту.

Александар Вулин је истакао да испуњавају наређење врховног команданта Војске Србије Александра Вучића да најбољи и буду најбољи, али да буду сачувани и опремљени, наоружани и сигурни у себе, саопштило је Министарство одбране.

Свечаност поводом формирања 63. падобранске бригаде и 72. бригаде за специјалне операције
Свечаност поводом формирања 63. падобранске бригаде и 72. бригаде за специјалне операције
"Такође, да најбољи морају имати прилику да чувају свој народ, али и да се усавршавају, обучавају и напредују до највиших чинова у јединицама које су сами одабрали, али које су и њих одабрале", рекао је Вулин на свечаности у панчевачкој касарни "Растко Немањић".

Подсетио је да је порука врховног команданта да Војска Србије, што буде била јача и силнија, то ће и мир бити дуготрајнији и сигурнији.

"Данас исправљамо неправду према онима који су гинули, али и према онима које су ти хероји сачували, као и према припадницима који су носили славна имена наших бригада, јер није на херојским бригадама да постану мање, да се забораве и нестану, већ да се усправе, ојачају и да покажу да су вредне оних што су били пре њих. И не враћам ја вама данас част, јер је нисте изгубили сударајући се са великим и највећима, нити храброст, јер вам никада није мањкала, али вам не враћам ни име, јер сте га сачували и отели, упркос онима који су хтели да вас умање и забораве", рекао је Вулин.

Обраћајући се припадницима бригада, чији ће процес формирања бити довршен у наредном периоду, министар одбране је истакао да где год је било тешко и српски народ је крварио и тражио помоћ, они који су корачали под херојским именима две елитне српске једнице, били су ту.

"Кад год је српском народу претила опасност од злочина и уништења, они који су носили ваша славна имена били су са њима. Само би незахвалан народ и само би неслободна војска, којом командују странци, одлучила да изгуби имена славне 72. и славне 63. бригаде и да их баци у прошлост, сакрије их, умањи и заборави", поручио је Вулин.

Обраћање Вулина на свечаности
Обраћање Вулина на свечаности
Истакао је и да ће над њима бити само Србија, због које постоје, живе и због које су тако изузетни.

"Прошла су времена неслободе, у којима смо се стидели оних који су нас бранили и у којима су други одлучивали уместо нас. Још једном смо изборили слободу, а свако ко је пријатељ нашег народа биће поносан и срећан што су се вратиле две славне, најхрабрије победничке ратне бригаде. А они који не мисле добро српском народу и нашој држави мораће још једном да размисле ако икада више буду помислили да треба да угрозе наш народ и нашу земљу", рекао је Вулин.

Генерал Милан Мојсиловић нагласио је да му је посебно драго што као начелник Генералштаба има ту част да честита почетак формирања 63. падобранске бригаде и 72. бригаде за специјалне операције.

"Специјална бригада се, пратећи савремене безбедносне изазове, ризике и претње, мења и реформише да би у складу са најбољим светским стандардима, специјалне јединице Војске Србије могле ефикасно одговорити безбедносним изазовима и испунити своју основну улогу", рекао је Мојсиловић.

"Одлука о формирању 63. падобранске бригаде и 72. бригаде за специјалне операције од садашње Специјалне бригаде донета је како би се повећала брзина реаговања, поједноставио ланац командовања и с успехом одговорило и супротставило савременим изазовима, ризицима и претњама који су условили потребу да се свестрано и аналитички размотре место, улога и задаци специјалних јединица у времену испред нас", рекао је начелник Генералштаба и додао да се у Војску Србије враћају јединице са славном ратничком традицијом чиме ће бити "исправљена историјска неправда" када су те јединице биле укинуте.

Заставе 63. падобранске бригаде и 72. бригаде за специјалне операције
Заставе 63. падобранске бригаде и 72. бригаде за специјалне операције
Генерал Мојсиловић поручио је и да су председник Републике и врховни командант Војске Србије и министар одбране током претходног периода посебно посветили пажњу опремању Специјалне бригаде најсавременијим наоружањем и војном опремом и да ће се то наставити и у наредном периоду.

Командант Специјалне бригаде, бригадни генерал Мирослав Талијан истакао је да се данас стварају два тела са једном душом.

"Младост, али и искуство, знање, храброст, дисциплина и доказани патриотизам наших припадника, допринеће да 72. бригада за специјалне операције и 63. падобранска бригада буду високо професионалне, борбено ефикасне и посвећене у извршавању својих задатака, а наше војно и државно руководство очекује да останемо достојни имена ових херојских и ратних јединица", рекао је генерал Талијан и поручио министру одбране и начелнику Генералштаба да буду уверени да су припадици тих елитних јединица свесни да су одабрани, да се од њих очекује пуно, али и да је част бити део тог строја и да ће учинити све како би испунили све задатке у одбрани Србије.

Свечаности у касарни "Растко Немањић" присуствовали су државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, заменик команданта Здружене оперативне команде генерал-мајор Илија Тодоров, начелник Управе за људске ресурсе бригадни генерал Саво Иришкић, начелник Управе за обавештајно-извиђачке послове бригадни генерал Мирољуб Чупић и начелник Управе Војне полиције бригадни генерал Рајко Миловановић.


  http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3782506/dve-elitne-jedinice--63-padobranska-i-72-za-specijalne-operacije-ponovo-brigade.html?fbclid=IwAR3x_QqeRiny5vit8qM0AO7NRlOkejr2ChhID99nzzGxtB7dEP9Xu_OhNQE

https://youtu.be/nt02kt3yw5c

  http://www.zastavafilm.mod.gov.rs/katalog.php?kategorija=9&zanr=9&fbclid=IwAR3q3MLGRK0THgTvvt84iDhF1swOm36UK3zHq6OZiJMK_0BK5eafz1K4XxA
 
 Možda nekom nešto bude zanimljivo?

  Važno obaveštenje! ! !


   Поштовани падобранци и падобранке,

"Балкански скок пријатељства 2020" организоваћемо у времену од 12.-17. маја 2020. године на спортском аеродрому "Лисичји Јарак", Падинска Скела (код Београда) у центру за обуку падобранаца "АРХИСТРАТИГ" (алтернативно "Утва" - Панчево и/или "Ечка" - Зрењанин) и војном аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић" - Батајница.

Програм манифистације објавићемо накнадно.

На манифестацији могу учествовати само чланови падобранског клуба ветерана 63. падобранске бригаде - "АРХИСТРАТИГ", а из других клубова, организација и земаља, на основу позива организатора и прихваћених пријава.

Пријаве за учешће на међународној манифестацији "Балкански скок пријатељства-2020" су отворене до 15. априла 2020. године.

Поздрав свима где чули и не чули.

Плаво небо

Р у к о в о д и л а ц

центра за обуку падобранаца -

"АРХИСТРАТИГ"

Ненад Кузмановић

пуковник у пензији

инструктор падобранства I класе

Pozdrav svim padobrancima !

Drago mi je kad vidim po neke slike i snjimke na ovom forumu. Moj Element je bilo more pa onda tek padobranstvo. Sad samo jos retko oblacim ronilacko odjelo a dosta Vise radim Ono sto Sam stvarno uvjek volio....

[attachment=1]

 I tebi sinko!

https://youtu.be/ILIW_NakTYw


https://youtu.be/3LvORDKZVUw

https://youtu.be/epAiPlf-AjA


https://youtu.be/EWpxFMQcdjo


https://youtu.be/beqxwLZ6LCA

понедељак, 31.08.2020.
Милан Галовић

Војни падобранци искачу изнад Прокупља и слећу – у Ниш

На небеском плаветнилу, високо изнад војног аеродрома у Батајници, појавио се авион. Једва видљива силуета откривала је да је реч о транспортеру „антонов 26”. Тренутак касније, из његовог трупа појавиле су се „тачкице” и убрзо је небо било испуњено отвореним падобранима. Полако се њишући кроз ваздушне струје, падобранци су се управљивим падобранима типа „крило” прецизно спуштали на травњак уз стајанку аеродрома, тачно испред посматрача који су пратили недавно одржани приказ способности Војске Србије на аеродрому „Пуковник пилот Миленко Павловић”.

Био је то рутински, једноставан, задатак за припаднике 63. падобранске бригаде Војске Србије, која однедавно поново постоји у виду јединице тог ранга. Наиме, постпетооктобарском реформом ова легендарна јединица, чији су се припадници часно борили у ратовима деведесетих година на просторима бивше Југославије, била је сведена на ниво батаљона у саставу Специјалне бригаде. У јуну им је, на свечаности у Такову, уручена застава 63. падобранске бригаде.

Ова јединица баштини традиције још од времена Другог светског рата, када је у Италији формиран Први падобрански батаљон. Мењала је ранг, називе, организацију и локације смештаја, али је од краја шездесетих година нераскидиво везана за Ниш. У наредним мирнодопским годинама, у време ЈНА, створен је мит о овој јединици, чије су припаднике на ратиштима бивше Југославије непријатељи са страхопоштовањем називали и „нишким специјалцима”.

Данас је 63. падобранска бригада на почетку нове етапе свог развојног пута. Не само што је ова јединица поново у рангу бригаде него је опремљена најсавременијом опремом, укључујући наоружање и, наравно, падобране. После фаворизовања професионализације у војсци, последњих година у ову јединицу долазе и војници двоструки добровољци – својом вољом служе војни рок и сами су се пријавили у падобранце. Део мита о овој јединици је и њен верни резервни састав, у време мобилизација одзив је био већи од 100 одсто, у јединицу су се сами јављали и они који нису добили позив.

Како ствари стоје, јединица ће бити прилично затворена за јавност, осим када су у питању јавни наступи попут поменутог у Батајници. Министарство одбране, у складу са тим, није прихватило пар захтева „Политике” за писање репортаже о овој јединици и фотографисање њених припадника на обуци. Ипак, у војном систему информисања објављени су подаци на основу којих се може стећи слика о активностима 63. падобранске бригаде.

Пуковник Ненад Зонић, командант 63. падобранске бригаде, каже да су савремено наоружање, оптоелектронска опрема, средства везе, заштитна и падобранска опрема набављени током последњих неколико година.

– Принцип попуне јединице је пре свега добровољност, затим кандидат треба да испуни одређене здравствене и психофизичке критеријуме, да заврши селективну обуку – изјавио је пуковник Зонић за „Одбрану”.

Jединица се непрекидно увежбава, наравно и када је реч о разним техникама падобранских скокова. Посебно су атрактивни прелети падобранима типа „крило”, који им омогућавају да неопажено, бешумно, продру у дубину непријатеља. Недавно је, како је тада саопштило Министарство одбране, изведена обука у ноћним скоковима која је завршена на аеродрому у Нишу.

– Извели смо скок техником високог искакања и високог отварања. Искочили смо са висине од 4.500 метара, изнад Прокупља, тридесетак километара од десантне просторије. Возили смо се отвореним падобранима и приземљили се на десантну просторију на аеродрому – објаснио је капетан Младен Стаменковић, командир чете за обуку.

И ове године изведена је и летња обука, овог пута и са скоковима у воду, први пут после дугог низа година. Осим тога, припадници јединице су обучавани и у верању, спасавању у планини, савладавању водених препрека уз помоћ приручних средстава, а учили су и како да се прехране у природи. Пре неколико дана извели су још једну вежбу, овог пута уиграван је напад падобранског диверзантског тима. Употребљавана су савремена средства за ноћно осматрање, али и нови хеликоптери типа Х-145М.

– Оваква вежба је један од комплекснијих видова обуке, нарочито у ноћним условима и припадници 63. падобранске бригаде се константно обучавају за извршење сложених задатака у свим метео-условима – каже капетан прве класе Иван Јанковић.

Вежба је изведена у две фазе – прво је изведен прилазак објекту дејства хеликоптером, после чега је уследила акција падобранаца и затим извлачење са места препада, а затим је таква акција изведена уз прилаз возилима. Све у мрклом мраку, наравно. И у тајности, далеко од знатижељних погледа.

Izvor: www.politika.rs

ZASTAVA 63. PADOBRANSKE NA PUTU OKO SVETA: Znamenje elitne jedinice stiglo u Vršac, veterani oduševljeni inicijativom
J. J. BALjAK 01. 12. 2020.

ZASTAVA 63. Padobranske brigade, koja je 24. novembra sa vojnog aerodroma u Nišu krenula na put oko sveta, danas je stigla i u Vršac.

[attachment=1]

Na ulazu u taj grad dočekalo ju je desetak vršačkih veterana te elitne jedinice Vojske Srbije, a svečana primopredaja upriličena je u centru grada, nakon čega su je Vrščani simbolično raširili i kod drugih gradskih simbola – Vršačke kule i crkve Svetog Teodora Vršačkog.

- Ovo je veliki dan za nas veterane i zato ćemo ovu zastavu, dok bude u našim rukama, čuvati životom. Jer, velika je stvar to što nam je ove godine ponovo vraćen status brigade i što smo velikom zaslugom nas veterana ponovo dobili svoju zastavu – kaže Željko Isajlov, koji je služio vojsku u 63. padobranskoj brigadi 1981/82 godine.

Nakon Vršca, zastava će krenuti put Zrenjanina i ostalih vojvođanskih gradova, u kojima žive veterani ove brigade. Potom će otići i u ruke nekadašnjih pripadnika, koji sada žive širom Evrope, SAD, Kanade i Australije.

Zastava je dosad bila u rukama svojih veterana iz Babinog Zuba, Zaječara, Bora, Paraćina, Jagodine, Smedereva, Kovina i Bele Crkve. Prethodno je osveštana, a cela akcija je organizovana uz odobrenje Generalštaba Vojske Srbije.

Izvor: Novosti (https://www.novosti.rs/srbija/vesti/940994/zastava-63-padobranske-putu-oko-sveta-znamenje-elitne-jedinice-stiglo-vrsac-veterani-odusevljeni-inicijativom-foto?fbclid=IwAR3jdt14BDX4IvR0LQmCjShJ6z_7i9wlVnRAz_feUqHcBakTHNZO6XBKoM8)

Pozdrav svim pripadnicima 63. Padobranske I nekadasnjim pripadnicima 82. DPD….

[attachment=1][attachment=2]

Orden Svetog Save drugog reda za 63. padobransku brigadu
VESTI Autor: Beta 14. okt. 2021

Episkop niški i vojni Arsenije uručio je u Nišu komandantu 63. padobranske brigade orden Svetog Save drugog reda, kojim je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao jedinicu za "veliku ulogu u odbrani otadžbine i zaštiti srpskog naroda".

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, orden je uručen u okviru svečanost povodom Dana 63. padobranske brigade i Dana vojnih padobranaca na vojnom aerodromu „Narednik-pilot Mihajlo Petrović“ u Nišu. Svečanosti se obeležavaju u spomen na 14. oktobar 1944. godine, kada je u vojnoj bazi kraj Barija u Italiji formiran Prvi padobranski bataljon Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

Izvor: www.n1info.com

 Poštujući sve zasluge u odbrani zemlje . Mislim, da nikada Brigada nebi bila odlikovana da nije Episkopa Budimljansko- Nikšićkog G- Dina Metodija . Bivšeg Vojnog padobranca i G-Dina Jovana Ćulibrka , Episkopa Pakračko- Slavonskog . Prvog Sveštenika u Brigadi po povratku na tradiciju da se vrati Crkva u Vojne redove.

Da li je bio pop na ceremoniji 1944. Inace poznajem mnogo ljudi sto su sluzili za JNA u 63. Pad. Br., nitko popove nije spominjao?

 Ako poznaješ mnogo ljudi koji su služili u brigadi , a sada su aktivni u Udruženju Bivših pripadnika ili dolaze na okupljanja padobranaca kao što su Balkanski skok Prijateljstva sigurno da su ti pomenuli Vladiku Jovana i Episkopa Metodija . Uostalom i na ustoličenju G-dina Metodija pre nekog vremena u CG je izveden padobranski skok i pomenuto je da je i on padobranac. Skočio je  Koki ( Radislav Korać) i G-din Jovan Ćulibrk ,Vladika .

Vladika Jovan se spustio padobranom u manastir Đurđevi stupovi

25.09.2021.

Vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk spustio se padobranom u manastir Đurđevi stupovi, gde će sutra biti ustoličen vladika budimljansko-nikšićki Metodije.


On je jutros u centru Berana, u crkvi Preobraženja Gospodnjeg, služio liturgiju uz sasluženje sveštenstva i prisustvo velikog broja vernika.

Vladika Jovan je pesnik, rok kritičar, padobranac i govori tri jezika. Bavi se sakupljanjem istorijske građe u vezi sa logorom Jasenovac. Studirao je književnost.

U manastir Đurđevi stupovi stigao je i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.

Izvor: https://rs.n1info.com/region/vladika-jovan-se-spustio-padobran-u-manastir-djurdjevi-stupovi/
  

https://www.youtube.com/watch?v=arAlp_6h6nU&ab_channel=SputnjikSrbija  - Vladika Jovan

Guslar, padobranac i ljubitelj konja: Ko je Metodije koji će na čelu eparhije zameniti Joanikija


Guslar, heroj sa litija, ljubitelj životinja i padobranac, ko je zapravo vladika Metodije?

Pripreme za ustoličenje episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija u Beranama, najavljeno za 26. septembar, uveliko su u toku. I dok se crkva priprema za njegovo ustoličenje mnogi se pitaju ko je vladika Metodije koji će na čelu eparhije zameniti mitropolita Joanikija.
Guslar, heroj sa litija, ljubitelj životinja i padobranac, ko je zapravo Metodije?

[attachment=1]

Pažnju javnosti vladika Metodije privukao je krajem aprila ove godine kada je zajedno sa episkopom Jovanom viđen na aerodromu Ečka u Zrenjaninu. Njegova fotografija u padobranskoj uniformi, umesto u mantiji, u kojoj najčešće viđamo monahe, odmah nas je uverila da je on sve, samo ne običan.

Metodije (45) veliki je ljubitelj padobranstva kojim se bavi još od 2016. godine, a osim ovog sporta, vladika voli i životinje. Posebnu ljubav gaji prema konjima.
Poznato je da se vladika ne odvaja i od gusla, o čemu svedoče mnogi snimci, a jedan takav je nastao nakon što je hirotonisan za Episkopa dioklijskog, Vikarnog Episkopa blaženo počivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. On je odguslao stihove Petra Petrovića Njegoša: Nema dana bez očnoga vida, niti prave slave do Božića...

[attachment=2]


On je poslednji put u viđen u medijima kada je patrijarha Porfirija na podgoričkom aerodromu dočekao sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Joanikijem zajedno sa sveštenstvom Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke.

Inače, vladika Metodije rođen je 1. aprila 1976. godine u Sarajevu, u crnogorskoj porodici od roditelja Milinka i Dragice (rođene Milićević) kao treće dete. Njegova porodica potiče iz Crne Gore, iz mesta Žabljak.

Osmogodišnju školu i prva dva razreda Gimnazije završio je u Sarajevu odakle se usled ratnih zbivanja sa porodicom preselio u Podgoricu. U Podgorici je završio preostala dva razreda Gimnazije, nakon čega je 1994. godine upisao Ekonomski fakultet Univerziteta Crne Gore, na kojem je i diplomirao 2001. godine.

Godine 2002. došao je u Cetinjski manastir u svojstvu iskušenika, gde je i zamonašen na prazničnom bdeniju 11. jula 2004. godine sa imenom Metodije (po Svetom Metodiju Slovenskom). U čin đakona rukopoložen je 2005. godine na praznik Preobraženja Gospodnjeg, a u čin prezvitera rukopoložen je na Badnji dan 2008. u Cetinjskom manastiru.

[attachment=3]

Dana 22. novembra 2009. godine odlikovan je činom protosinđela u manastiru Slanci kod Beograda od strane Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, sa čijim je blagoslovom od kraja 2007. godine bio je na poslušanju kelejnika patrijarha Pavla, i na tom poslušanju ostaje do njegovog upokojenja.

Za namesnika Cetinjskog manastira postavljen je 1. februara 2010. godine, gde je i rukoproizveden u čin arhimandrita na Petrovdan 2013. godine. Iste godine diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu "Svetog Vasilija Ostroškog" u Foči, Univerziteta u Istočnom Sarajevu sa diplomskim radom na temu "Vaspitni značaj monaštva".

Akademsku 2016/17. godinu proveo je na Aristotelovom Univerzitetu u Solunu učeći grčki jezik, radi upisa doktorskih studija na Teološkom fakultetu pomenutog Univerziteta.

Dana 22. jula 2018. godine u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, arhimandrit Metodije je hirotonisan u čin episkopa dioklijskog, vikarnog episkopa mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Svetu liturgiju služio je patrijarh Irinej.

Za vreme verske krize u Crnoj Gori, 27. decembra 2019. godine episkop Metodije napadnut je na mostu na Đurđevića Tari. Policija je kasnije demantovala da su njeni pripadnici vladiku oborili na zemlju i tukli ga pendrecima i nogama.

U maju 2021. godine Sveti arhijerejski sabor ga je izabrao za novog episkopa budimljansko-nikšićkog.


Izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/3391406-guslar-padobranac-i-ljubitelj-konja-ko-je-metodije-koji-ce-na-celu-eparhije-zameniti-joanikija

 I, izvini . Da odgovorim na pitanje.
 Nisam siguran da li je ili nije bio pop na ceremoniji osnivanja Bataljona  1944. Kakvo je bilo vreme , možda je neki i bio . Ja znam da ja nisam prisustvovao .  :angel:

Kad se padobranci krenu molit bogu ... nije dobro.  :-X

poz.

  Pa, da ti kažem jedan crnjak ?

 Tamo negde , davno. Dok sam još aktivno skakao , bila je ideja jednog vlasnika prodavnice pogrebne opreme da nam bude sponzor , kupi padobran . Šta misliš o ideji da se na kupoli nalazi reklama za pogrebnika???  Možda je bolje i pre toga se pomoliti Bogu ?

Čovjek kad se boji okreće se tamnoj strani.  :angel:

A pogrebnici, biznis ko biznis, jedan od unosnijih, ništa specijalno.

poz.

Nekad bilo u JNA

[attachment=1]

Петак, 12.11.2021.
М. Г.

Падобранци „шездесетреће” на обуци у Турској

Припадници 63. падобранске бригаде ВС и Друге бригаде специјалних снага Оружаних снага Републике Турске извели су заједничку падобранску обуку у Анкари, саопштила је ВС. Том приликом изведени су заједнички скокови падобранима типа „крило”, уз употребу кисеоничке опреме. Припрема за извођење скокова реализована је уз примену најсавременијих метода, употребом симулатора и ваздушног тунела којима располаже Центар за обуку у Анкари.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/hzB38woeFCo

02.02.2022.

Основна падобранска обука војника на служењу војног рока

На војном аеродрому „Наредник-пилот Михајло Петровић“ у Нишу реализује се основна падобранска обука војника генерације „септембар 2021“ који војни рок служе у 63. падобранској бригади.

Обука представља завршни део процеса оспособљавања војника на служењу војног рока падобранске специјалности. Изводи се у трајању од четири недеље, при чему земаљски део траје три, а реализација падобранских скокова – једну седмицу.
 
У оквиру земаљског дела обуке, који је изузетно психофизички захтеван, акценат је на раду на падобранским справама, као и на појачаној физичкој припреми, са циљем да војници у потпуности усвоје потребна знања о десантном падобрану и падобранској опреми и савладају основе технике извршења падобранског скока. Радње се увежбавају до аутоматизма како би се могућност појаве неправилности приликом извршења скока свела на најмању могућу меру.

Потом следи реализација падобранских скокова у дневним и ноћним условима, са наоружањем и додатним теретом, уз коришћење савремених десантних падобрана који су на употреби у јединици од 2018. године.
 
Резултат успешно изведене основне падобранске обуке су војници-падобранци оспособљени за извршавање падобранских скокова десантним падобраном у свим условима, а готово сви из ове генерације ће по завршетку војног рока постати део професионалног састава 63. падобранске бригаде.

Izvor. www.mod.gov.rs

 Daleko su " krila" . Zvanje vojnika padobranca treba da se zasluži. Koliko je samo do sada ljudi odustalo kada su skokovi došli na red.

Interesantno, zar ima oni koji odustaju? Kad specificno odustaju? Jel pre ulazka u avion ili mislis da se predomisle pre skoka (sto je problematicno ako su staticni skokovi u pitanju)? Ja u zadnji 25 godina po svijetu sam samo dozivio 2-3 slucaja gdje se neko s RAM AIR predomislio. S staticnim nikad.

Bilo je dosta slomljeni kostiju i saka smrtni slucajeva, ali da neko, pogotov vojnik u treningu, nesmije da skoci Jos nisam dozivio.

Pozdrav

 Nema šta da mislim . S vrata smo ih skidali . Šta je to neobično ? Nekima jednostavno nije u glavi da lete- skaču .

Jesuli to bili vojnici koji su dosli na osluzenje vojnog roka? Ja tu vidim mnogo potencijala za probleme. Senzorika ne izkusnog lica jednostavnu nije spremna I nemoze da upravlja s njom. Ja se sjecam svog prvog skoka, mi smo dobili  nogu u zadnjicu ako smo cekali predugo na vratima. Inace grupna dinamika cini svoje, niko nece da izpadne pxxx pred drugima. Izgleda da su se vremena promjenula. Mozda danasnji “vojnici” su previse umisljeni, misle da je sve jednostavno ko u filmu, pa kam im stvarnost pukne samar jednostavno blokiraju.

   Budimo realni. Svako se boji pogotovu kada skače iz potpuno ispravnog aviona, što se kosi sa zdravim razumom. Mnogo je tu blokada i kočnica koje se moraju otkloniti i razumljivo je da neko u jednom trenutku popusti. Slažem se da je primena kolektivne psihoze u ovakvoj situaciji pozitivna ali ipak je ovo XXI vek i ljudska prava se donekle poštuju te tako i mogućnost izbora čak i u ovom rodu vojske. U ratu je nešto sasvim drugo, svaki zastanak na rampi ili vratima dovodi ostatak desanta par kilometara dalje od cilja i tu nema piškiću-kakiću. Noga u guzicu i peta u glavu. Svoja peta!

  Ja govorim o osamdesetim godinama prošlog veka. Vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka . Odprilike jedna trećana pozvanih regruta su bili ne skakači . odnosno , odustali su iz raznih razloga u toku obuke . Bilo je i onih koji su na samom skoku odustali . To je normalno . Nema tu ništa čudno . Čovek treba sam da odluči i tako je bilo . Ja sam svoj prvi skok opisao negde ovde ili na temi o civilnom padobranstvu . Tako da se svi sečamo svog prvog ; poslednjeg i nekih skokova koji se izdvajaju po nečemu . U toku desanta , svaki zastoj na vratima doprinosi rasturu pri prizemljenju i onda dolazi do težeg prikupljanja ljudstva i da sada ne elaboriramo upotrebu .

Ja Sam samo cuo za to da se moglo osluzit vojni rok kao padobranac. Na koji Nacin se biralo na rekrutaciji ko ce u padobrance. Jesuli se oni dobrovoljno javili ili neko opredjelio (to bi mozda moglo da objasni zasto toliko veliki procenat odusta kad su skokovi  u pitanju).

Nisam upucen kako je sada situacija. Bilo bi interesantno doznat jel Jos uvjek tako ili jel to bio neki fenomen 80i. Jeli se sada jos uvjek moze sluzit vojni rok kao padobranac ili je to sada potpuno profesionalna Jedinica/bataljon/divizija ?

Jel se neko sjeca ovog “aparata” jucer ga pronaso kad Sam rovio po ladicama. Sjecame na dobre dane….

Pozdrav

[attachment=1]

11.02.2022.

Први падобрански скокови војника на служењу војног рока

Војници генерације „септембар 2021“ који војни рок служе у 63. падобранској бригади успешно су извели свој први скок у оквиру завршног дела основне падобранске обуке.
 
У овој елитној јединици Војске Србије они се обучавају за војнике падобранске специјалности и реализацију колективних задатака у складу са наменом бригаде.

Како би дошли до завршне фазе падобранске обуке, војници су успешно савладали садржаје основне индивидуалне обуке у јединицама Команде за обуку и потом, у 63. падобранској бригади тактичку, ватрену и земаљски део падобранске обуке. За то време су стекли основна војничка знања, научили да рукују личним наоружањем и опремом и савладали технике извршења падобранског скока.
 
Војници падобранске специјалности током служења војног рока изводе падобранске скокове у дневним и ноћним условима, са наоружањем и додатним теретом. Скокови се реализују из авиона Ан-2, уз коришћење савремених десантних падобрана који су на употреби у јединици од 2018. године.

У духу традиције јединице, са младим војницима скок је извео и командант 63. падобранске бригаде бригадни генерал Ненад Зонић, пруживши им на тај начин подршку у овом важном тренутку за сваког падобранца и признање за досадашњи труд и залагање који су показали на обуци.
 
Успешном реализацијом падобранских скокова и основне падобранске обуке војници добијају звање „падобранац“, а тиме и могућност да постану професионални припадници ове елитне јединице Војске Србије, за шта су сви из ове генерације већ исказали интересовање.

Izvor: www.mod.gov.rs

Druze motorista, ako nije tajna, koja vrsta padobrana/sistema se to korosti sada? (Od 2018)

Ja sam imao “prilika” da “izprobam” razno razne vojne sisteme po svijetu, od T-10, T-11, MC 4 i 5, RA-1, D6,12….pa bi me interesovalo sta se sada u srbiji koristi…

Pozdrav

Zaista ne bih znao da ti kažem jer sam ja mornar, ali sam siguran da će se već naći neko ko zna.

Mahom se Brigada popunjavala ljudstvom iz Aero Klubova . Mada su Vojno Teritorijalni organi slali i dobrovoljce i one koji nisu znali gde dolaze - u koju jedinicu i šta bi trebalo da rade tamo. Zbog toga je bio tako visok procenat odustajanja.

Aparat na slici je Automat KAP-3 p Ruske proizvodnje. Služi za otvaranje padobrana  kako usled protoka vremena  tako i po visini . Ima obrađena tema o Automatima na Palubi .

Hvala na info, sad razumem bolje zasto je toliki velik broj vojnika koji se predomisle.

Pronacu na forumu u vezi automata. Dobro se sjecam da nikad nikome ovaj ruski nije odkazo. Pre par mjeseci kad sam bio u evropi bili mi penzionisani svicsrski vojni padobranci. Nisam znao da su ga I oni koristili u svici. I oni mi potvrdili da nikad nisu imali problema snjim.

[attachment=1]

Од њих четири (или пет, нисам сигуран), скочило четири. Које одустајање?

 Znaš i sam da ja uvek pišem o " mom " vremenu .
 Osamdesete godine prošlog Veka. Tada je tako bilo i tu brkovima svojim garantujem . Za ove danas, profesionalce, " mornaričke foke i rendžere " nemam pojma . Niti idem na skupove Veterana Brigade  niti se više bavim padobranstvom u civilstvu ( nemam ni volje ni PARA ) . Sada se i civilno vazduhoplovstvo svodi na komercijalizaciju . Ko ima para leti- skače . Baze za brigadu nema . To je nekada bilo VSJ . Aero Klubovi . I svi koji su skakali u civilstvu su težili da odsluže redovni vojni rok u Brigadi .Opet govorim u staroj državi .

Колико ми је познато у користе се десантни падобран  ОВП-80 чешке производње и падобран типа крило УМ-1 америчке производње.

Hvala na informaciji OBP mi je poznat, UM-1 Sam cuo Ali nisam jos skocio snjim. Ja Sam mislio  da Mozda koriste MC-4 ili slicno.

Pozdrav

Према овом тексту (линк испод) користе и МЦ-4

https://specijalne-jedinice.com/srbija/63-padobranska-brigada.php

Ne znam da li je postavljan ovaj video prilog o 63. padobranskoj

https://www.youtube.com/watch?v=Ta9tDj__Bxs

Ako vec nije bilo, ako je izbrisite.Ja ih jos nisam vidio.

https://www.youtube.com/watch?v=751b-EDwUK4

https://www.youtube.com/watch?v=BIaCht-3XnQ

https://www.youtube.com/watch?v=rQkVZqMCqKo

   I ove godine veterani Brigade su se družili na Lisičijem Jarku.

Otvorena manifestacija „Balkanski skok prijateljstva 2023“

19.05.2023.

Tradicionalna manifestacija „Balkanski skok prijateljstva 2023“ otvorena je danas na sportskom aerodromu „Lisičji jarak“.

Otvaranju manifestacije prisustvovali su načelnik Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove Generalštaba (J-2) brigadni general Dragan Arsenijević, zamenik komandanta Ratnog vazduhoplovstva i PVO brigadni general Brane Krnjajić, predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović i sekretar Udruženja veterana 63. padobranske brigade iz Crne Gore protojerej Mijajlo Backović.
 
Zamenik komandanta Ratnog vazduhoplovstva i PVO brigadni general Krnjajić pozdravio je prisutne, a učesnicima poželeo vedro nebo.
 
Prema rečima pukovnika u penziji Nenada Kuzmanovića iz udruženja padobranskog Kluba veterana 63.padobranske brigade "Arhistratig", manifestacija će ove godine okupiti oko 150 učesnika.

- Danas počinje takmičarski deo programa, koji će trajati do nedelje, 21. maja. Ove godine prvi put su došli učesnici iz Finske i Velike Britanije, a nadam se da će od sledeće godine odziv biti još veći. Konkurencija je oštra, ima 10 padobranskih ekipa u takmičarskom delu događaja. Videćemo kakvi će rezultati biti, sreća prati hrabre, neka pobedi najbolji – rekao je pukovnik u penziji Kuzmanović.
 
Prilikom otvaranja manifestacije, predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović ukazao je na značaj padobranstva, bez koga, prema njegovim rečima, nema vazduhoplovnog sporta i vazduhoplovstva.
 
- Ja živim u tom uverenju, kao i u uverenju da ćemo učiniti da ova manifestacija traje, da bude bolja, uspešnija i masovnija. Ovo što vi radite je izuzetno važno za vazduhoplovni sport Srbije i za sport uopšte – rekao je Bulatović.

Učesnike tradicionalne padobranske manifestacije, prema mišljenju sekretara udruženja veterana 63. padobranske brigade iz Crne Gore protojereja Mijajla Backovića objedinjuju puška, kupola i crvena beretka.
 
- To su jedine tri stvari koje su na ovom aerodromu važne za sve nas ovde i zato želim da se još mnogo godina okupljamo, slavimo i proslavljamo časno i veliko ime brigade i ove crvene beretke, koja je simbol krvi braće koja su dala život da bi mi danas ovde slobodno stajali – rekao je protojerej Backović.
 
Takmičarski deo manifestacije otvorila je padobranska ekipa Vojske Srbije „Nebeske vidre", što je prethodno određeno žrebom.

Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvuju padobranci iz 14 zemalja: Srbije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Mađarske, Bugarske, Belgije, Velike Britanije, Finske, Nemačke, Izraela i Australije.
 
„Balkanski skok prijateljstva 2023“ organizuju Padobranski klub veterana 63. padobranske brigade „Arhistratig“ i Vazduhoplovni savez Srbije, uz podršku Ministarstva odbrane, Generalštaba Vojske Srbije, 63. padobranske brigade, Ministarstva sporta, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a i padobranskih klubova „Feniks“ i „Delta“.


Izvor:
https://www.mod.gov.rs/lat/20092/otvorena-manifestacija-balkanski-skok-prijateljstva-202320092