PALUBA

Evo jedne lepe razglednice iz "Neveste Jadrana" :)

_{Hidrobaza u Kumboru}
[attachment=1]

Hidrobaza 1925.g.
AJS 1928/29

[attachment=1]

Snimljeno 07.04.1928. godine ... Pogled na hidroplansku bazu ... Gore desno u pozadini se vidi Lovćen.

[attachment=1]

Fotka koju je postirao jadran2 odnosi se na prvu posjetu kralja Aleksandra Karadjordjevica jedinicama RM Kraljevine Jugoslavije 1925 godine, kada je kralj obisao Bar, Tivat i Kumbor....

Zdravo svima... :)Poticem iz Boke Kotorske tacnije iz Kumbora,i zelim da uradim jednu malu galeriju slika Kumbora i kasarne "Orijenski Bataljaon" iz perioda izmedju 1 i 2 svjetskog rata.Poznato mi je da je tu bila hidroplanska izvidjacka stanica,ali imam manjak informacija i slika,pa ako neko moze nesto vise da mi kaze o tome bio bih mu jako zahvalan.

Kumborska kasarna... dva hangara, prema pričama koje sam čuo, koji se nalaze kraj fudbalskog terena potiču iz tog perioda. Inače u krugu kasarne postoje, pored lansirne rampe (iz perioda A-U) još dve interesantne lokacije: spomenik obeležje avijatičarima i mala kapela.

Spomen obeležje i kapela se nalaze desno od glavnog ulaza, kada se krene prema vezu Nirvana, koji je ustupljen policiji CG, zajedno sa patrolnim čamcima tipa 171.

Jedan pogled na hidrobazu. Ispred, jedan od minonosaca.


[attachment=1]

Kralj Aleksandar I Karadjordjevic u posjeti Kumboru u pratnji admirala Dragutina Price.

Odlična slika. Starog graničara smo odmah prepoznaali. Ovaj livo bi mogao biti Zlarinjanin. Zgrada je jednako građena kao kantina na Kulini.

trebalo bi da je u Kumboru...

Kako je već i poznato kasarna u Kumboru u kojoj se nalazio i kompleks nekadašnje Hidro baze iz davnih dana naše istorije,
demilitarizirana je i kao takva od strane Vlade CG prodana na upotrebu Azerbedžancima. Unatrag mekoliko mjeseci svi objekti
unutar vojnog kompleksa su porušeni.
Postavilo se pitanje šta je sa kapelicom i spomen obilježjem koji su se nalazili inutar kruga kasarne i da li su kao takvi pošteđeni.
Po najnovijim informacijama, sveje to za sada na mjestu i nije do sada dirano.
Kapelica je oslikana freskama Tripa Kukolje, a spomen ploča posvećena palim vazduhoplovcima Hidro Baze Boke Kotorske..

Inače u Državnoj studiji lokacije Kumbor, Spomenik, Kapelica i Lansirna stanica nesmiju se dirati i moraju se sačuvati unutar novoizgrađenog turističkog kompleksa

Zahvaljujem se na saradnji kolegama "marineru" i "lovcu", koji su mi pomogli na ovim informacijama.
Također i Radetu koji me je uputio na  link (http://www.mycity-military.com) priložene slike.

Molio bi i kolege sa Palube koji su malo veći znalci da daju i svoj doprinos svemu ovome. Također bi bilo poželjno u narednom periodu imati ovaj slučaj na oku da se nebi slučajno ipak sve ovo skršilo, što je inače moda na našim Balkanskim prostorima.

[attachment=1]

Bila je pravna trakalica drugoplasirane USA kompanije na tenderu oko zakupa kasarne Kumbor i izgradnje turističkog kompleksa.Kako je to završeno,očekuje se uplata iznosa za zakup od 45 godina ( u jednom iznosu) do kraja ovog mjeseca oko 13,7 miliona eura na račun Vlade CG a 30% od tog iznosa pripada Opštini Heceg Novi.Završena su i sva planska dokumeta pa zakupac može aplicirati za izdavanje građevinske dozvole.,a tu spada i dozvola zavoda za zaštitu spomenika i ministarsva kulture oko spomeničkog blaga u sasatavu lokacije.

Ćiro, nemoj da širiš dezinformacije!

Još nisu svi objekti unutar kasarne porušeni, niti je pravo rušenje počelo. Za sada samo vojska iseljava ono što se može iseliti. Zgrade još uvek stoje na svom mestu (prozori, vrata i sl. skinuti)

A što se tiče rušenja, rekoh, objekti još nisu porušeni - ali će biti uskoro ....

Znači iz Nirvane odlazi i ono malo plovila što je tamo ležalo. Pa dobro, ionako je pusta kasarna najgore moguće rešenje. Bolje da se nešto sagradi. Bojim se samo da više neću smeti ući tamo uopšte. Sem ako ne budem imao zlatni mastercard uzase, što nekako ne vidim na horizontu.

A dobro, de,...Greška u koracima.  ;D
Činjenica je, da se radi na tome da se sve to počisti - sruši. I već se radi na tome
kako i sam reče.... :-\

Evo šta su drugi neki već rekli i kazivali o Hidro bazi u Kumboru. Prenosim deo teksta objavljenog u  Pobjedi (http://www.pobjeda.me) objavljenog 10.jula 2012 god.

Odavno je baza u Kumboru namakla stoljeće, danas sasvim opustjela i sa svega nekoliko plovila Pogranične policije na inače brojnim vezovima. Dakako, ona je još jedna veoma bogata istorijska „čitanka” uz našu obalu, gdje su se ukrštali mnogi svjetski interesi, smjenjivale brojne imperije i državni poretci. Baš poput drevnih novskih kula i utvrda, već je spomenik i riznica sjećanja na sve ono što na kraju tvori i rječitu lekciju, posebno o zaludnosti i najveće sile, te besmislu svakog ratovanja. Kumbor, koji je ime dobio iz korijena italijanske riječi koja označava predgrađe, odvajkada je bio mjesto gdje su uplovljavali i sidra bacali najmoderniji svjetski ratni brodovi, podmornice i ostala „čuda“ vojne tehnike, ali i posebno atraktivna hidroavijacija, koja je odavde iščezla tek nakon Drugog svjetskog rata.

Jedan od njenih pionira bio je i kapetan Štumberger, Slovenac rođen davne 1892. u selu Šmarje kod Celja, poznatiji kao vlasnik negdašnjeg čuvenog pomorskog muzeja u Baošiću, nažalost, i sasvim poharanog ratnih devedesetih. Pošto je još od rane mladosti pokazivao veliki interes za pomorstvo, uz pomoć strica 1912. upisao je Vojnopomorsku akademiju u Puli, koju u roku okončava primjernim uspjehom. I prvi put oklopnjačom „Monarh“  u Boku stiže 1914, te po vlastitoj želji biva raspoređen u novoosnovanu hidroplansku bazu Kumbor.

Mladi pomorski oficir tu postaje pilot na prva dva hidroplana tipa „Loker“. Međutim, pilotiranje u hidroplanskoj bazi ubrzo je  napustio. Očito željan novih podviga, Štumberger se javlja na podmorničarski i torpedni tečaj, nakon čega je raspoređen na podmornicu U-17, a potom i na U-28, na kojoj postaje i prvi oficir u bazi na susjednim Rosama. S tom podmornicom je učestvovao u više borbenih akcija na Jadranu, u Jonskom i Egejskom moru, te u Mesinskom kanalu. Među podmorničarima ostaje do kraja Prvog svjetskog rata i slom Austrougarske ga oktobra 1918. zatiče u Rijeci.

Naravno, Štumberger, koji je Boki ostao vjeran do kraja svog burnog života, nastavlja službu i u Kraljevini SHS i nije bio jedini oficir propale monarhije na raspolaganju mladoj južnoslovenskoj državi. Isto je postupio i iskusni austrougarski konstruktor hidroplana, inženjer Jozef Mikl, koji je tokom 1921. i 1922. sa grupom saradnika izradio projekat i radioničke crteže novog školskog hidroplana, a koji je zapravo predstavljao dalji razvoj njegovih konstrukcija, ostvarenih od 1912. do 1918. za potrebe Austrougarske mornarice. U jesen 1923. Mikl je postao i tehnički direktor novoosnovane fabrike „letećih strojeva“ – „Ikarus“, a prvi prototip je dovršen već krajem oktobra 1924.

Prvi probni let obavio je opet Dimitrije Konjovič, takođe jedan od najpoznatijih austrougarskih pilota u Kumboru. Avion je dobio i zvaničan naziv ŠM, kasnije iz milošte nazivan i šimika ili šimica. Nakon što je željeznicom prevezena do Boke, u Kumboru je krajem aprila 1925. izvršena zvanična predaja prve eskadrile od šest hidroaviona Kraljevskom pomorskom vazduhoplovstvu.

[attachment=1]
Zahvaljujući vrlo dobrim letnim i eksploatacionim osobinama šimika je u kraljevskom pomorskom vazduhoplovstvu korišćen punih 18 godina, sve do rata aprila 1941. godine. Mnogi hidropiloti su potvrdili da je bio idealan avion za obuku, dobro upravljiv i po uzburkanom moru. Odlikovao se velikom stabilnošću, što je bilo neobično važna osobina za hidroplan namijenjen za osnovnu obuku letača. Povjerenje ovom domaćem hidroplanu ukazao je čak i kralj Aleksandar Karađorđević, kada je 25. septembra 1925. godine, prilikom obilaska flote u Boki napravio let uz pilota poručnika Nikšu Nardelija.

Posljednje primjerke šimike zatekli su nakon 6. aprila 1941. italijanski okupatori u Kumboru. Zbog zastarjelosti ubrzo je italijanska komanda naredila njihovo uništavanje. Već u poraću, hidroavioni će sasvim iščeznuti s neba i obale u Kumboru, kao i u drugim bivšim bazama na Jadranu. I danas su tek dio ovih kumborskih uspomena s rijetkih i požutjelih fotografija.

Jedan od prvi pilota u Hidro bazi u Kumboru je bio Miroslav Štumberger. Bio je Slovenac iz Celja. Završio je Vojnopomorsku akademiju u Puli 1912 – 1914, nakon čega prelazi u Kumbor u Hidro bazu. Postao je pilot na prva dva iviona tipa «Loker». Kasnije prelazi na službu na AU podmornice. Ostaje na podmornicama sve do sloma AU, a potom prelazi sa službom u Kraljevini SHS.

1934 god. bio je kbb i Komadant Pomorske oblasti Južnog Jadrana.

[attachment=1]

Na slici je kbb Miroslav Štumberger kao Komadant Južnog Jadrana
na svečanosti 1934 u Hidro bazi u Kumboru.

 ;)
Jedan od prizora iz Hidrobaze u Kumboru.
Hidroavion E21 snimljen sredinom avgusta 1914 god.
Tad je pripadao AU armadi.

[attachment=1]

Na spomen ploči palim pilotima u Kumboru na prvom mjestu je pbb Glauko Prebanda. Bio je poreklom Splićanin. Zapamćen je kao prvi pilot koji je izveo noćni let hidroavionom 9 studenog 1914 godine i tom prilikom izvršio napad na mjesto Bar.. Također, po literaturi, i prvi je pilot koji je dejstvovao po francuskom površinskom brodu Waldeck Rousseau, malim bombama.

Kasnije, 1922 godine, poginuo je prilikom jednog leta. Sahranjen je na splitskom groblju na Sustjepanu.

[attachment=1]

Rodio se u Splitu a roditelji su iz Šibenika. Kuća je na nekadašnjem starom pazaru.

Jedan od legendarni likova koji je ostavio dubokog traga u vezi Hidro baze u Kumboru bio je i Dimitrije Konjović, pomorski oficir, pilot kao i probni pilot. Ušao je u povijest/istoriju kao prvi čovjek – pilot koji je prvi u svijetu potopio podmornicu iz izviđačkog aviona. Bio je oficir u AU vojsci, kao i u vojsci SHS Kraljevine Yugoslavije. Doživeo je duboku starost i umro za vrijeme SFRJ.

Evo isječka njegove biografije objavljene  ovde (http://sr.wikipedia.org).

[attachment=1]

Потиче из угледне породице учитеља Павла Коњовића. Његов старији брат био је угледни српски композитор Петар Коњовић, а брат од стрица познати сликар Милан Коњовић. По завршеној основној школи у Станишићу, завршава мађарску гиманзију у Сомбору, и као стипендиста црквене општине Димитрије Коњовић је похађао престижну аустроугарску Поморску академију у Ријеци.

После четворогодишњег школовања у академији и усавршавања на различитим типовима бродова, пловио је по Медитерану и удаљеним океанима. Током тих путовања истакао се као навигациони официр, па му је поверена дужност навигатора ескадре а затим и већих флотних састава. Први светски рат затекао га је као поморског официра у Аустроугарскј ратној морнарици. Са авијацијом се упознао још током 1911. и 1912. за време службовања у Пули, где је летео хидроавионом конструкције инж. J.Микла. Када се крајем 1914. указала повољна прилика, пријавио се на курс пилотаже који је завршио за свега 15 дана. Све до краја 1915. летео је према Италијанима на северном Јадрану, када је постављен за команданта свих хидробаза АУ на сектору од Шибеника до Албанске границе. Команду је у седишту сектора у Кумбору, у Боки Которској, преузео 16. јануара 1916. године. На том положају остао је до краја рата. Управљајући извиђачким хидроавионом Лонер (Lohner) капетан корвете Димитрије Коњовић и подофицир Валтер Железни су 15. септембра 1916. године у близини Бококоторскиг залива открили француску подморницу Фyko ( Foucault (Q70)) и напали је бомбама. У том нападу подморница је била оштећена заронила је али је морла поново да изрони. Пошто је посада напустила подморницу она је потонула. Коњовић и Железни су слетели на површину мора узели два официра и превезли у поморску базу у Боки Кототској а један аустроугарски торпедни чамац је спасао осталих 26 морнара. Било је то прво потапање подморнице из ваздуха забележено у историји ваздухопловства. Због овог догађаја, Влада Републике Француске, 14. фебруара 1968. одликовала га је почасном дипломом за храброст, хуманост и милосрђе у борбама на мору током Првог светског рата.

Након рата, као капетан фрегате Коњовић је 1918. године сачекао победничке јединице војске Краљевине Србије и предао им флоту и укупан војни ефектив аустроугарске војске у Кумбору, у Боки Которској. Убрзо по ступању у службу Војске Краљевине СХС, прешао је у речну ратну флотилу у Нови Сад где је био активан и постављен за првог шефа одсека за Поморско Ваздухопловство у Министарству војске и морнарице и ту је службовао до 1923. године. Да би након завршетка службе у војсци Краљевине Срба Хрвата и Словенаца почео стварање Икаруса – једне од првих југословенских и балканских фабрика аероплана, чији је директор и један од главних акционара био скоро 20 година.

Почетком Другог светског рата, одмах по доласку немачких окупационих снага у Србију, Димитрије Коњовић је ухапшен и затворен у логор на Бањици, одакле је касније пуштен те је време рата провео на имању поред Београда. По ослобођењу, организовао је обнову рада фабрике и обављао функцију директора, иако су нове власти поставиле свог управника. Већ 1946. године био је принуђен да са осталим акционарима преда акције држави, а онда је без икаквог основа осуђен за наводну „привредну сарадњу са окупатором”. Пошто су му пресудом биле конфисковане и лична имовина и акције у Икарусу, Коњовић се 1947. са породицом преселио у Бешку, где се бавио пољопривредом. Као пензионер, у Београд се вратио 1961, где је живео све до смрти 1982. године.

O ovome pričamo ? Sličica sa panoramio.

[attachment=1]
I ova je čini mi se iz kruga kasarne.

[attachment=2]
poz.

Ma bravo majstore, ... :klap :klap

Evo oriĆ još koji podatak tj. nekakav projekt, to je ono valjda o čemu pričate.

http://www.sprunt.net/project.php?projectId=213

[attachment=1]

I sličica nekadašnje baze.

[attachment=2]
poz.

Da, da to je zamišljeni projekt turističkog naselja koje bi trebali uskoro Azerbedžanci realizirati.
Kako će ispasti, pokazaće vrijeme.

Ovo se neko peo na vrh Malog brda, tamo gde je nekad pisalo "Živio 1. maja", a do skora se moglo razaznati "O 1 ma". Lepa slika koja pokazuje raspored objekata na teritoriji bivše kasarne "Orjenski bataljon". Da se nadamo da će Azerbejdžanci najzad nešto uraditi.

Admiralitetsko sidro je malo kad se prođe bivša komanda, kod tamošnjeg ulaza, gde je bila tabla sa nazivom "5. Pomorski obalski sektor". Preko puta je bila GA. Nešto dalje, kod raskrsnice sa putem pored "torte" bio je objekat straže. "Tortom" Kumborani zovu helidrom.

Samo jedna mala napomena, nekadašnja hidro-baza je zahvatala znatno manju površinu u odnosu na današnju (već bivšu) kasarnu "Orjenski bataljon". Put koji se proteže po sred kasarne pravcem istok-zapad je nekada bila saobraćajnica koja je povezivala mjesta hercegnovske rivijere, a hidro-baza se nalazila s donje strane puta prema moru. Nakon Drugog sv. rata kasarna se, uz "pravičnu" nadoknadu Kumboranima, proširila i s gornje strane puta.

Još jedan pogled na hidrobazu sa stare razglednice.

[attachment=1]

Od nekadašnje hidro baze, danas su ostala samo dva hangara. Onaj, bliže moru je (bio) sportski centar, a ovaj drugi, bliže putu, se do nedavna korisito kao skladište.

Prema planu, Azerbejdžanci bi trebali da preuzmu bivšu kasaranu 15. februara.

I tada - počinje rušenje .....

 Zar " rušenje" nije već počelo? Mislim, kao i sve neperspektivne kasarneda joj je sudbina više nego tužna.

 [attachment=1]

 Ovo je fotografija od pretprošle godine.

I neće sačekati da hangari napune 100 godina? Malo fali. :)
Letos su svi objekti bili na mestu. Napušteni i zapušteni.

Ista gradnja kao neke stambene zgrade u Šibeniku.

 Socar zvanično ulazi u "posjed " 28 ovog mjeseca.,do tada će se isjeći ostaci DSM -514.
Ruši se sve sem dva objekta koji će se uklopiti u plan turističkog kompleksa.

Zna li se da li će biti nešto sačuvano od austrijskog nasleđa?
Pretpostavljam da su ta dva objekta koja neće biti srušena iz vremena SFRJ.

Mene najviše interesuje da li će opstati to divno suptropsko, sredozemno i egzotično rastinje kojeg je to imanje puno. To su posadili još Austrijanci.

I crkva u krugu

Da je teren nekadašnje kasarne ''Orjenski bataljon'', kao i područje koje je zauzimala Hidrobaza pun i istorijski objekata potvrđuje u ova katolička crkvica Sveta neđjelja. Preživjela je sve bure i oluje, a poštedjeli su je i poslije narodno oslobodilačke vlasti kao i pripadnici JRM.  Čak je jadna izdržala i udar groma što se i danas vidi na oštećenom krovu. Predviđeno je da ostane kao takva i uklopi se u buduće turističko naselje.

[attachment=1]

Crkvica je izuzetno stara i evo šta kaže  literura (http://www.vijesti.me) u njenom poreklu i bivstvovanju na ovim terenima:

''U krugu kasarne je i katolička crkva Sveta neđelja iz sedmog vijeka koju je oslikao najpoznatiji barokni slikar sa naših
prostora Tripo Kokolja. On je crkvu oslikao najvjerovatnije u prvoj deceniji 18. vijeka, kada je Vicko Bujović postao vlasnik imanja u Kumboru.

“Ispod dekoracije sa početka 20. vijeka u crkvi se nalazi stariji slikani sloj. Ispod podljuspanog sloja kreča nazirale su se,
posebno u apsidi, površine čiji kolorit i crtež su odavali ruku umjetnika koji je oslikao unutrašnjost crkve sv. Ane iznad Perasta.
Izrazitu sličnost sa rješenjem koje je Kokolja primijenio u crkvi sv. Ane pokazivala je površina na desnoj strani srednjeg
stepenika iznad oltara, ukrašena marmorizacijom na način kako je to izvedeno u crkvi sv. Ane. Ovaj karakteristični detalj je nedvosmisleno pokazivao da se u crkvi Svete neđelje u Kumboru nalazi nepoznato djelo Tripa Kokolje'',

konstatovala je Jasminka Grgurević, konzervator nakon istraživanja crkve 2004''.

Koliko vidim iz plana investitori planiraju da sačuvaju neke objekte i dobar dio zelene površine. U planu je i muzej, a vidim i neki potok/riječicu.
Biće zanimljivo posmatrati da li će se i kako sve to realizovati.

Sudeći prema planu, bivši hidroplanski hangari će biti srušeni. Šteta...

Nestaju tako  i poslednje panorame mog najranijeg detinjstva. A tako sam se navikao. No, red je da se nešto i promeni, a ne kao moj beogradski ćošak. Kako je bio olupan kad sam se rodio, olupan je i oljušten i dan danas, samo još gore. Tu ne pomaže ni Azerbejdžan. Čekam Marsovce - da požale, ka` da bi pomogli.

Koliko sam razumeo, Ispitna stanica za torpeda će takođe ostati. Samo treba neko da upozna zainteresovane sa istorijatom te građevine. Kad sam letos malo ispričao o čemu se radi, svi su zinuli jer niko nije imao pojma ni deo od toga. A i ja znam samo deo.

Pa... hangari zauzimaju najatraktivniji dio kompleksa...
Teško da se mogu komercijalno iskoristiti, a u današnje doba sve ono što ne donosi profit osuđeno je na nestanak...
Nažalost...

Izgleda da na kumborovom ćošku u BG ipak neko zarađuje lovu pa i dalje stoji oljušten... ;)

Pitam se, zar hangari ne bi trebalo da imaju neku kulturno-istorijsku i arhitektonsku vrijednost... ???

Priča se o jednoj do skora svemoćnoj političkoj stranci. Ja ne znam, pa ne mogu potvrditi ni odreći. Na tom ćošetu i u mom dvorištu snimani su mnogobrojni filmovi, što domaći, što koprodukcije. "Bure baruta, Tito i ja", npr. No, da ne idemo van teme.

Istorijsku vrijednost nesumnjivo imaju, za arhitekturu nisam stručnjak, ali čak i da su neizmjerno istorijski i ahitektonski vrijedni...ako se ne može od njih zaraditi završiće u prašini. Tako to danas ide.
U svakom slučaju ako ih sruše taj dio obale izgubiće jedan prepoznatljiv dio pejzaža i ja sam mišljenja da se bar jednom od njih treba naći nova namjena

Samo da ne bude kao sa Rusima pre oko pet godina, kada su zakupili i ogradili ceo gornji kompleks, od puta do magistrale, sa sve "tortom". Ogradili, promenili desetak bandera na komunikaciji i otišli, a da se više nikad nisu pojavili. A plan je grandiozno izgledao. Šteta za hangare, ali šta je - tu je. Novo, novo, novo vrijeme.

Bliže li vam se izbori? U tom slučaju možete pogledati fantastične projekcije arhitektonskih kuća koje naručuju lokalni čelnici. Tako vam je to u Šibeniku. Na mjestu nekadašnje zgrade na Kulini sad imamo hotel s 55 zvjezdica, pusti prateći sadržaji. Na mjestu nekadašnje tvornice niknuo je novi Šibenik s marinom. neboderima kao u Dubaiu. Ne možeš grad više prepoznati. Svjetski bankari ulažu lopatama eure, dolare. Tu fantastiku prikazuju građanima pred izbore. Kao da smo slipci i ne vidimo stanje mirovanja.

Conte Vicko Bujović vlasnik Kumbora

A kako je to i čije je zemljište bilo u Kumboru u doba podizanja crkvice u davnoj prošlosti prije nego je i bilo bilo čega na ovom terenu, pojašnjeno je u literaturi. Evo isječka iz znanstvenog rada Viktorije Franić Tomić iz Splita. U širem opisu ovoga djela pominje se i Tripo Kokolja koji je bio i kum na ženidbi Vicka Bujovića i žene mu Jele.

“Conte Vicko Bujović jedan je od najslavnijih Bokelja. Rodio se u Perastu 1660. godine. Od njega nije sačuvano mnogo tekstova, tek nekoliko pisama i vojnih naredbi. Bio je pustolov, neka vrsta onovremena condottiera, koji je vojevao za interese Mletačke Republike. Među Dubrovčanima je bio omražen, pa je na njega izvršeno više neuspješnih atentata. U Morejskome ratu, koji je trajao između 1684. i 1699. godine, istakao se kao mletački pouzdanik.
Dubrovčani su ga 1699. u odsustvu osudili na smrt. Od Mlečana je 1704. dobio naslov conte feudatario i u posjed primio zemlje kod Kumbora. Život je Bujovićev okončan 1709. mučkim ubojstvom na peraštanskoj rivi, kada ga je nakon beznačajne svađe u insceniranom uličnom sukobu smaknula grupa sumještana.
U ubojstvu Bujovića kao prikriveni naručitelj sudjelovala je obitelj Zmajević, a stvarni egzekutor dolazio je iz roda Štukanovića.
Nakon zločina, osumnjičeni izvršitelji bili su prisiljeni na navodno dobrovoljno izgnanstvo. Inače, Bujovića nije bilo lako smaknuti, bio je vješt u dvobojima, pa je jednom prilikom porazio hercegnovskog kapetana Osman-agu. Tom je prilikom pred okupljenim vojnicima zadržao časno ponašanje tako što je dvoboj završio ritualom izmirenja''.

Ajde malo kolega "kumbore" ispričaj i nama to malo što znaš. Možda je od vitalne vrednosti, pa će mo pokušati nadograditi.
Molim te daj taj deo što znaš na svjetlost sunca..... :klap :klap :dosada

kumbore, samo da ti osvežim uspomene iz detinjstva ...

Ispitna stanica za torpeda, ovde je zovu ''lansirna'' ...

Slike su nastale u septembru prošle godine, ujutro, oko 8 sati, pri neobičnom osvetljenju i pri moru ravnom kao ulje .... išao sam čamcem iz Kumbora za Pristan.

Dead calm! Bonaca. Nisam se obanjao u moru od 1. septembra, strašno.

Ma bravo majstore. Prekrasan prizor. Ovo je stvarno trebalo potrefiti.
Fantastično... :klap :klap

Drago mi je da ovoliko drugara navrati na ovu temu. Samo napred... :marinero

Evo kako je to izgledalo nekada...

 ;)

[attachment=1]

Pošto je ovo miksana tema, kroz razdoblje od nekih stotinjak godina, o kumborskom vojnom kompleksu, evo i jedne slike iz novije povijesti. Na slici je zgrada, može se reći i glavna zgrada, gde je decenijama bio smješten kompletan Vojno pomorski sektor Boke kotorske. Tu je bila Komanda sektora 70-tih, 80-tig i 90-tih godina. U ovoj zgradi svoje prve admiralske godine brusili su i mladi admirali i kbb, Kandić, Stipetić, Jokić i mnogi drugi.
Neznam kad je zgrada podignuta, ali po tipu gradnje, očito je vjerovatno podignuta poslije drugog svjetskog rata.
Drugi sprat, lijevo od glavnog ulaza, kompletano je bio zaseban i služio je isključivo za operativnu upotrebu. Na tom spratu je bila Operativna sala sa konstantnim dežurstvom Dežurnog operativnog na nivou sektora. Tu je od početka 80-tih instalirana i prva Stina S kao sastavni deo sistema Stina Jadran. S time je bila izvršena i prva automatizacija prenosa informacija osmatranjem kompletnog Jadranskog mora. Na navedenom spratu je bila i kompletna infrastruktura veze za područje Boke. Također su tu, na tom spratu, bile i prostorije kripto zaštite i dešifriranja.
O ostalim službama u toj zgradi već će se naći i reći više bolji znalci.
Od početka 90-tih, raspadom Yugoslavije, u toj zgradi prestao je da formacijski postoji Bokeljski sektor, formirala se Mornarica SRJ, nastavilo se sa službom sličnom i ranijom organizacijom, s tim što je u ovoj zgradi nastavio sa slušbom pomoćnik Komadanta mornarice, a komadant i njegovi uže službe su godinama kasnije bile stacionirane u Zelenici.
Molio bi ostale znalce, kojih ima na forumu da prilože koju riječ radi istoruje.....

Stara sličica s okusom soli.

Još jedna iz popularnog almanaha... ;)

A što ste navalili s ovom kumborskom hidro-bazom... ;)

[attachment=1]

jedan od pominjanih hangara, a u njemu polaznici kursa... godina je 1925

evo u bespućima i džungli hard diska našao sam još jednu fotografiju iz hangara u Kumboru

Ost'o sam bez teksta....... :klap :klap :super

Nisu li ove fotografije iz topika o Šimikama i ostalim hidroavionima

Da ima ih tamo. Inace su skenovi iz JS.

"Mali od palube", samo napred. Nedaj se zbuniti. Sve što je sa područja Kumbora i Hidrobaze u njemu
ima mjesta ovde. Čekam još tvoji priloga.... :klap :klap

Samo za Ćiru, dve iz hidrobaze Kumbor  ;)


Pogled na ispitna stanicu za torpeda i pogled na hangare u nastavku levo. Skroz levo u uglu, jedan Dornier Do Wal (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=1589.0).


[attachment=1]

[attachment=2]

Ma, bravo.. :klap :klap
Sudeći po ovim natpisima Kumbor je nekad bio puno življi nego je i danas. I Austrijanci i Kraljevina Yugoslavije puno
više i puno veći značaj pridavale su mu nego što je imao za vrijeme Socijalističke Yugoslavije. Šta da mu radimo, okolnosti
su se promjenile.
Evo danas više, nam i nije bitan. Sad je bitan tamo nekim bogu iza leđa... :-\

Ranije smo u temi Nesreće hidrozrakoplova PVKJ (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14301.msg190563#msg190563) smo pominjali i ovaj spomenik palim vazduhoplovcima koji se nalazi u kompleksu baze.

[attachment=1]

Spomenik se nalazi u kasarni, u Kumboru, odmah pokraj stepenica, koje pored kuhinjskog bloka vode prema sportskom igralištu i hangarima.
Na slici se iza spomenika uočava zgrada komande (gornji sprat).

Očigledno je snimljeno u vrijeme kraljevine, nikakve komande tada nije bilo iza. Iza spomenika se vidi bankina tj. ograda pored puta.

Ја се сећам да су крајем шездесетих, докле допиру моја најранија сећања по кумборском путу уз море слободно шетале кокоши, козе, а могла се наћи и покоја крава како слободно брсти. На почетку места, тамо где се спушта одвојак са магистрале пасао је дуго година један усамљени магарац. Најбољи ауто у селу био је тегет Рекорд Мише Ђиловића. На цело место била је једна бакалница, са једном дрндавом расхладном витрином. Воде је било по неколико сати дневно,а нико у нашем кампу није имао нормалну клоњу, већ смо сви ишли у чучавац. Није било ниједног туша. Уживање је било отпутовати са мора слан. Чим почне киша и мало јачи ветрић искључивана је струја, која је ионако нестајала ако мало јаче пустиш радио.

Како све то изгледа данас, нема смисла упоређивати. Толико о живости.

Додуше, Нирвана је била пуна бродова, две Краљевице и четири ПЧ типа 131/137. Неколико ДТМ-а, ДСМ-и ЛР-и и мале БРМ. Атракција је била кад ЛР исплови у пуној брзини од својих 10 чворова и направи поплаву на плажи - Минерској или Телеграфском слагалишту. Алуминијумски хангари хидробазе сијали су на сунцу. Већ око 8 увече био је мрак јер је постојало само једно "време". У сумрак је већ бивало прохладно, а нешто касније деде и бабе су се скупљали на партију преферанса. Ја сам  са другарима правио бродиће од Лего коцака и трљао очи јер ми се већ спавало. Тада је један дан трајао отприлике ПОЛА ГОДИНЕ.

Drago mi je da se pojavila i ova slika. Nisam ni znao da postoji još toga na Palubi.
Bogami materijal o Hidrobazi u Kumboru je rasut u nekoliko tema.
Evo i drugi put zahvaljujući našem "Dredu...", upućeni smo na njih.... :klap :klap

Međutim, međutim !!!

Ja sam sad zbunjen gledajući ovu sliku spomenika i ovu koju ću ponoviti, a već je na temi,
to mi nekako djeluje kao da se radi o dve lokacije, a ne o istom obeležju.
Može li neko pojasniti u čemu je razlika.  ???

[attachment=1]

Razlika je u mnogim decenijama koje dijele momente nastajanja te dvije fotografije, moj Ćiro. Radilo se, gradilo, rušilo pa opet stvaralo... A vegetacija narasla...

Ma dobro "Rašo", batalimo poeziju, reci konkretno o čemu se radilo ako imaš saznjanja. Pitanje je ozbiljno i
traži isto takav odgovor. Zaključujem, da je eventualno prva originalna verzija srušena iz nekog razlog, pa kasnije
obnovljena na jednostavniji način. Ili je nešto drugo u pitanju..... ::)

Pa bronza je možda bila u deficitu i potrebna za industrijske uspehe. Obeležje mrske kraljevine je naravno skinuto, a nanosi zemlje su sa godinama narasli. Kao da je veći deo spomenika pod zemljom nego nad njom! Ovo bi se moralo obnoviti, a ne treba tu mnogo. Dva zidara i par dana. Pa još da se izlije onaj galeb ili soko, šta li je. No sam zaboravio da dole niko ne diže zadnjicu, ako ne može zaraditi soma EUR bez muke.

Sad vidim da sam pogrešio. Kamena struktura na kojoj je ploča danas je potpuno drugačija. Onih "krila" sa strana uopšte nema. Očigledno je posle rata spomenik pregrađen u manji i jednostavniji. Možda su ga Italijani za vreme rata srušili, pa je posle pregrađen. Ovakav kakav je stvarno ne liči ninašta.

Da, spomenik se kao "smanjio"; a nad spomenikom se raskrilio orao (nekad).

Očito je da se nešto dešavalo sa spomen obilježjem podignutom u krugu nekadašnje Hidrobaze u Kumboru,
poginulim pilotima na području Boke kotorske.
Originalna verzija, po svemu sudeći, podignuta 1939 god, u današnjem obliku nimalo ne liče. Ko je kako tome
doprineo, za sada se nezna. Možda se neko i pojavi sa verodostojnim informacijama, do tada ostaje nam da
čekamo.... :dosada

Koliko su samo spomenika Talijani srušili za vrijeme prve i druge okupacije?

 ;)

[attachment=1]

[attachment=2]

Evo nešto još iz povijestu Kumbora iz pera nekih znalaca. Tekst je sa dolje potpisanog linka. Zahvaljujem se autoru.
Nadam se da nisam promašio....


Seeflugstation Kumbor – Pomorska zrakoplovna stanica Kumbor 1914-1918


Za vrijeme „Albanske krize“ u Kotorskom zaljevu je od 23.03. do 28.05.1913 uspostavljena provizorna zrakoplovna stanica, kojoj je zapovjednik bio Lschlt Wosecek, njegov zamjenik Lschlt Ockermüller a operativni oficir Lschlt Huss. 14 pripadnika osoblja i 3 „leteca camca“ (njem. „Flugboot”),brojevi S8, S10 i S12 bili su smjesteni u jednoj drvenoj baraci za camce. Stanica je sluzila kao baza za izvidjacke letove iznad Albanije i za potporu pomorske blokade.

Provizornim statutom K.u.K. mornarice za pomorsko zrakoplovstvo iz svibnja 1914, omoguceno je uspostavljanje daljnjih zrakoplovnih stanica, tako da je odmah sljedeci mjesec odluceno da se u najjuznijoj luci monarhije, u Kotorskom zaljevu, osnuje „zrakoplovna stanica flote“ (njem. „Flottenflugstation“).

Povijesnim dogadjajima 22. srpnja 1914. ubrzano, vec 29. srpnja premjestaju se tri zrakoplova, tri oficira i 24 pripadnika osoblja u Kumbor u Kotorski zaljev. Zrakoplovi su smjesteni u satorima i pocinje se sa gradnjom drvenog hangara.
Dolazak jeseni i zime iste godine, sa jako losim vremenskim uvjetima, doveli su vise puta do ozbiljnih problema u izgradnji i radu stanice. U rujnu je bura unistila dva satora za cuvanje zrakoplova i tom prilikom je E18 ostecen. 11.prosinca 1914, jaka bura rusi novi, djelom nezavrseni, drveni hangar, kojom prilikom bivaju svi zrakoplovi stanice manje ili vise osteceni.
U sijecnju 1915 zavrsen je novi hangar a dovodjenjem 500 ruskih ratnih zarobljenika cijela stanica je ubrzano izgradjena, tako da do kraja rata dobija jos 4 velika hangara, radionicu za zrakoplove, skladista bombi i benzina, te barake za smjestaj oficira i osoblja.

Kumbor dobiva u kolovozu 1916 zvanicno status “Seeflugstation”.

Tokom cijelog rata, leti se intenzivno, gotovo svakodnevno, obavljaju zadaci s ciljem izvidjanja i bombardiranja, te spasavanja iz mora.
Jedana od najpoznatijih takvih akcija bila je potapanje francuske podmornice “Foucault” i spasavanje njene posade, 15.09.1916 (vidi: http://www.doppeladler.com/kuk/foucault.htm).
Takodjer su poznata bombardiranja italijanskih luka Brindizi (01.06.1915) te Bari i Barletta (17.07.1915) kao i akcije izvidjanja i bombardiranja saveznicke flote koja je vrsila blokadu Jadrana kraj Otranta.
Iz Kumbora se vrsilo osiguranje pomorskih puteva od o.Korcule prema jugu.

Zapovjednisi stanice su za to vrijeme bili:

22.07.1914 – 03.09.1914 Lschlt Wosecek
04.09.1914 – 12.09.1914 Frglt Banfield
13.09.1914 – 27.05.1915 Lschlt Okermüller
28.09.1915 – do kraja rata Lschlt Konjovic

Na kraju rata, po raspadu Ausro-ugarske, Kumbor zauzima francuska vojska koja ga napusta tek u ozujku 1921, i tad ga preuzima Pomorsko vazduhoplovstvo kraljevine Jugoslavije kao jednu od svojih najvaznijih baza.
Po zavrsetku 2. svjetskog rata, Kumbor gubi vaznost u zrakoplovnom smislu, a tu njegovu ulogu pruzima Vojno-pomorska baza Divulje (vjerojatno zbog blizine Komandi Vojno-pomorske oblasti u Splitu).

Izvor: http://www.maketarstvo.net

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]
Pri rezanju nastrešnica zapalila se paleta sa oko 1t drnča.

Kada je to bilo?

Danas, nešto malo iza 12 sati. Zapalilo se 1.500 litara "Sinola" u bocama od po pola litre...

Da se mi malo vratimo nazad u istoriju..... ;)

Kao što je već poznato, na osnovu istorijskih zapisa, Hidrobaza u kumboru kao takva osnovana
je od strane AU vojske sredinom ljeta 1914 god. Prije toga tu ništa u tom smislu nije postojalo.
Na samom početku nije ni bilo neke posebne opreme u smislu održavanja hidrozrakoplova. Sve je
bilo u improvizovanom smislu pod šatorima.
Tek početkom 1915 god. dovođenjem preko 500 ruskih zarobljenika, pristupilo se opremanju i
podizanju infrastrukture Hidrobaze, barake, hangari, prostorije radionica i tome slično. Naravno
stime se i povećavalo ljudstvo u samm Kumboru.
Tako će ostati sve do 1918 i rasula AU Monarhije, nakon čega će kumborsku Hidrobazu preuzeti Francuzi.

Jedan prizor iz kumborske Hidrobaze sa AU pilotima, u prvom planu, Gottfried Banfield, Wenzel Woseček i
Konstantin Maglić.
Interesantan je i prizor mornara u pozadini. Očito je bila u pitanju prilično zahtevna rabota, gledajući im
uniforme i nebi se reklo da se previše polagalo na vojnički izgled i jednoobraznost... 8)

[attachment=1]

Ovi piloti na slici kao da su došli na izložbu pasa - svako sa svojim ljubimcem. Iz današnje perspektive ne mogu da prepoznam rase, dosta su evoluirale od tada, ali mi se čini da su u pitanju ptičari. U sredini, pas tamne boje je najverovatnije irski seter, levo (samo se glava vidi) takođe, a ovaj šareni - nije isključeno da je u pitanju engleski seter.

Verujem da su se piloti u dokolici bavili lovom na ptice selice. U tadašnje doba okolina Herceg Novog i Tivta obilovala je priobalnim močvarama gde je puno kontinentalnih ptica selica provodilo zimu.

Što se tiče mornara - uvek je bilo prilične neurednosti i raznolikosti u oblačenju ljudstva, koji su neposredno radili na održavanju tehnike. Nije niko mogao ostati čist i uredan, ako je ceo dan radio na održavanju motora i ostale ratne tehnike.
Ni sami piloti nisu jedoobrazno obučeni.

Još malo prizora iz perioda Hidrobaze u Kumboru za vrijeme kad je bila u posjedu AU Monarnije.
Jedan detalj ispred hangara 1917 i 1918 godine. Vidljivi su već odavno ustrojeni hangari, kao i
okolina.
Također se vidi da se napredovalo i sa tipovima aviona. Na zadnjoj slici su prikazani i tipovi
bombi koje su vjerovatno još u to vrijeme piloti ili pomoćno osoblje izbacivali ručno kod avio
bombardovanja.
Molio bi bolje znalce u tipu i vrsti aviona koju riječ.... ;)

[attachment=1]

[attachment=2]

Evo i od mene par slicica, slikano prije oko 3 mjeseca...

Lansirna detaljnije....

Super slike marinero, nego šta je ono potopljeno tamo desno, ne mogu prepoznati ?

poz.

Potopljen objekt je DSM-514

[attachment=1]

Hvala, činilo mi se da je neki mali trajektić ali nisam bio siguran.

poz.

Oricareb, imas pod K.u.K. Seeflieger osnovne podatke o hidroavionima (letecim camcima), znacenjem slova ispred brojaka A-..., K-.... itd)

Oricareb wrote:


KuK monarhija se nije raspala, poštovani kolega nego je izgubila Prvi svjetski rat, kako je opšte poznato te su njene teritorije zaposjeli pripadnici sila Antante odnosno pobjednici Prvog svjetskog rata !! Sve je to rezultat poznatih i potpisanih Ugovora nakon zavrsetka Prvog svjetskog rata o kojima se moze na siroko ali..

Austro-Ugarska je utemeljena 8. 6. 1867. Austro-ugarskom nagodbom kojom je osigurana ravnopravnost Mađarske u državnopravnim odnosima s Austrijom. Dvojna monarhija nestala je nakon poraza u Prvom svjetskom ratu. (Wiki citat)


Poštovni "Orićareb" (ma što god to označavalo), Hidrobaza u Kumboru osnovana je ili izmišljena i postavljena od tadašnje vrhovne vlasti i vladara tog teritorija KuK monarhije (ili AU monarhije kako Ti pišeš), te prije tog nije postojalo vrijeme na koje aludiraš, u svojoj izjavi, jer bi to značilo da je prije toga hidrobazu osnovao netko drugi, a nije kako i svi znamo, tvoje lakonsko "posjed" daje dojam kao neka novija socijalistička i postsocijalistička neoliberalna poimanja vlasništva, kakva ovaj Forum kao ozbiljan, treba s distinkcijom uzimati u obzir.

KuK monarhija je osnovala hidroavijaciju na Jadranu i sve instalacije (infrastruktura) vezana za razvoj i odrzavanje hidroavijacije prije WW I, izgradila je postavila, skolovala KuK monarhija, u posjed te infrastrukture kasnije došli su oni koji su "oslobodili" tu istu infrastrukturu od onih koji su je osmislili i izgradili.

Hvala i pozdrav !

Poštovani "airbag", ne moraš stavljati termin "oslobodili" pod znake navoda. Narod Boke zaista jeste oslobođen 1918. godine od okupatora i vjekovnog izrabljivača.

Što se tiče tvrdnje da je AU monarhija nestala sa istorijske scene voljom pobjednika, a ne voljom naroda koji su živjeli (i svašta trpili) u njoj, mislim da je, blago rečeno, čudna.

Zahvaljujem se svim kolegama na dopunama u zadnjim postovima. To me posebno veseli
jer se odvija u duhu i postavki forumski načela.
Naravno dobro dođe svaka dobronamjerna opaska, pogotovu ovakvim kao ja, kojem je u
suštini i strana ova problematika. Ja sam samo nabacio neke osnovne postavke, a onda je
poželjna, naravno od bolji znalaca, korekcija i dopuna.
Meni je bitno da se dođe do suštinskog stanja koje je prestavljalo stvarnost, a ko će ga
prikazati, da li ja ili dopuna ostalih na forumu, najmanje je važno.....

Zato samo napred i bez ustezanja..... :klap :klap

"marineri" svaka čast. Odlične slike Lansirne stanice, iako bi voleo koju sliku iz razdoblja neposrednog
njenog podizanja ili intenzivnog korištenja.
Lansirna stanica je i jedno od obilježja Kumborskog kompleksa. Po svoj prilici podignita je poslije
preuzimanja Hidrobaze od strane Kraljevine SHS i usko je vezana za ime i lik kbb Miroslava Štumbergera.
Ali o tom će mo kasnije i detaljnije, ako uspijem.... ;)

POštovani Rašo, nebih se složio, naime pojam oslobođenja je pod navodima jer je na prostorima Balkana, oslobođenje deklarirano od strane pobjednika u sukobu, tako da je pobjednik uvijek "oslobodio" bez obzira na povijesno/istorijske činjenice.

Isto tako nemogu se složiti s tobom a mislim ni iole ozbiljniji poznavaoc istorije da je KuK monarhija " okupator i vjekovni izrabljivač" naime, teško se prisutnost monarhije u Boki može okarakterisati kao "vjekovna" jer bi to značilo da su istu držali dulje nego Turci ali to je neka druga tema. Grad Pula sa svim svojim vojnoistorijskim značaje, posebno u vojnomornaričkom smislu kao i hidroavijacijskom, nebi nikad ni postao što bio i što je danas ostalo, od tog nasljedstva koje je imao kao glavna vojna luka monarhije. 189 teških ronilaca svaki dan je radilo na izgradnji lukobrana to je samo mali detalj truda i rada "okupatora", taj broj je nenadmašen u svijetu u to doba.

Proglasiti lako okupatorom nekoga tko je izgradio luke, plovne puteve, svjetionike, infrastrukturu, uveo zemljišne knjige ukinuo robstvo i ostale turske ostatke u najmanju je ruku "čudno", naime onda se čitava istočna obala Jadrana koristi svim tim izgrađenim od okupatora dan danas. A da ne pominjem uvođenje hidroavijacije u vojnopomorsku službu, koje je ostavilo dugoročne posljedice (pozitivne) i do današnjih dana, nakon svih desetlječa uspjeha hidroavijacije na prostoru istočnog Jadrana nakon WWI. Ponavljam da su najbolji letači/piloti KuK monarhije bili ljudi s prostora koje danas nazivamo našim, i koji su svoje znanje i iskustva prenosili sve do avijacije novijeg doba čak do FNRJ/SFRJ.

Po mom sudu iza okupatora ostaje pustoš i bijeda, dok luke, svjetionici, ceste, zgrade stoje i koriste se i dan danas od strane nas "oslobodilaca"

Zato bi više pažnje obratio na olako prozivanje i etiketiranje, dovoljno je godina prošlo da znamo da to nema smisla i da je vriijeme/prostor savitljivo kako je genijalni Anštajn i dokazao.

Mala digresija na temu, izvinjavam se i pozrav.


PS; evo fakta radi, provjerih opravdanost onog "vjekovni", pa Austrija je vladala Bokom 1797-1806 pri put, pa drugi put 1814-1918 što je ukupno 113 godina, što znači da je kolega u pravu po pitanju "vjekovne" vladavine e sad zato su i ostavili najviše opipljivog traga puno više nego ovi noviji vladari koji nisu sakupili 113 godina "iskustva" :-)

Zasad idem na spavanje......ugodna Vam noć.... :laugh:

airbag, mislim da iste pojmove tumačimo na različit način, sa različite tačke gledišta!

AU, Nemačka i ostali, na prostoru Boke ne mogu nikad da budu domaćini!

Austrijanci, Mađari, Nemci i ostali mogu da budu samo dobrodošli turisti, gosti, ili okupatori!

Samo radi usporedbe, Hidrobaze po Jadranu gradila je prvo KuK monarhija kao i prve hidroplanske linije, izvižanja itd do Kumbora kao najjužnije točke.

Dok je recimo današnja hidrobaza Divulje isključivo nastala nakon odlaska Francuza i preuzimanja područja od strane Kraljevine SHS kasnije Kraljevine Jugoslavije 7.7.1926. Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije "sređuje" kredit u iznosu 3.726.526.dinara pa onda 12.11.1926. još jedan kredit od 1.000.000dinara za izgradnju "Pomorske vazduhoplovne komande" i "Pomorske vazduhoplovne škole" u Divuljama. Radovi odlično napreduju tako da već 1928. iz Boke kotorske u Divulje doseljava Pomorska vazduh. škola i počima s radom.. 1930 u Divuljama je uspostavljena "Komanda pomorskog vazduhoplovstva".

Kao takva opstala je do današnjih dana skoro pa neizmjenjena  uspoređujući nacrte 1926. i danas samo je heliodrom nadograđen ostalo je sve kao i u doba Kraljevine, mada se to nekima u Splitu danas ne dopada i radije bi za osnivača KuK ali što se može, kralj je bio tad vizionar i hidroplane je ozbiljno shvaćao kao i svoju glavnu hidrobazu na Jadranu u Divuljama pokraj Splita-


I

 Pitanje je veliko, vekovno. Ko je na prostorima Balkana " dođoš " a ko "starosedeoc"? Možemo " akademski" raspravljati do besvesti o tome. Da li doprinosi nečemu??? Čisto sumnjam, prosto neverujem! Čemu potezanje takvih tema?!

Pozdrav kolega Kile, ja nebi to tako rezao jednostavno. Po meni nije pitanje tko je došao prvi (dođoš. starosedioc iliti okupator) nego tko je negdje ostavio kulturološki, znanstveni i civilizacijski trag i napredak. Iščitavajući istoriju Boke kotorske tamo je bilo od Španjolaca, Francuza Mlačana,  preko Austrijanaca do Rusa i Turaka tako da se neki aršin mora uzesti, tko je koliko doprineo a tko je koliko oduzeo zj tko danas uživa u čemu što je netko prije stvorio. Ja ne dvojim ili nedaj Bože odričem pravo današnjim stanovnicima Crne Gore na upravu i uživanje Boke ali da je specifična i komplikovana istorija i da svi tuđinci nisu bili i okupatori u negativnom smislu to po meni stoji.

113 godina Austrijske i Austrougarske vlasti jako je različito od Njemačke okupacije 1941/45.

Potpuno si u pravu. Izgradili su oni i puteve i luke i infrastrukturu i utvrde i zgrade... Ali, ruku na srce, sve su to izgradili sebe radi i svoje koristi. Ne čuh i ne pročitah nigdje da su napravili neku školu, uredili poneki seoski izvor, napravili seoski put, pomogli na bilo koji način lokalno stanovništvo...
Kad pomenuh "vjekovno prisustvo" nisam mislio samo na Boku već na hiljadugodišnje gaženje dijela Južnih Slovena.

A da su okupatori, jasno se uvjerio ovaj narod kad je izbio rat 1914. godine i kad su tuđini pokazali pravo lice...

Zanimljivo da u delovima, gde je dvojna monarhija bila malo duže, (Slo, Hr) na nju se ne gleda negativno.

LPB

E evo mene opet, jutros. U, trista mu morski rakova, šta ovo uradište od teme. Izgleda da je rasprava
bila žestoka. Međutim, korisna je, nema šta, korisnaaa.....

Nego da se mi vratimo Hidrobazi u Kumboru, a svi koji su sa strane dolazili u područje Boke, sem kao
turisti, a naravno sa bilo kakvim tipom oružja (i praćke se računaju.. ;D ) bili su ovi ili oni oblik
okupatora.

Moram se uključiti u ovu pricu oko AU kao "okupatora"... Slažem se sa airbagovim mišljenjem i smatram da je 113 godina uprave AU nad Bokom od nje napravilo to što Boka dans u CG jeste - najuređeniji dio države sa najboljom infrastrukturom koju i danas koristimo ili "raskubamo" kako to naše vlasti u Podgorici žele. Arsenal u Tivtu napravila je AU, Kumbor je napravila AU i danas su to dvije lokacije na kojima CG realizuje dvije najvece strane investicije (bez obzira na to što ja mislim o kvalitetu tih investicija i stranih partnera koji ih realizuju, a tu sam vrlo rezervisan), dakle na AU osnovama i infrastrukturi život ide dalje i donosi neku novu dimenziju, nadajmo se, napretka....
Austrougarska je u periodu od sredine 19. vijeka do 1918 godine, ovdje osim niza tvrdjava izgradila i stotine kilometara puteva,željeznicu, vojno brodogradilište, pet bolnica, velika skladišta, pekare, konjušnice, radionice, nekoliko desetina škola i objekata kulture, a do njenog samog kraja 1918 funkcionisala je i žičara Kotor-Njeguši koju Crna Gora već godinama ne može ni početi da ponovno gradi. Rašo, pogledaj ako imaš prilike knjigu "Werk - autrougarske fortifikacije u Boki" autora radojice Pavićevića, vidjećeš tu još gomilu primjera gdje je AU gradila opšte korisne a ne samo vojne objekte. Pogledaj veliki Gradski park u Tivtu (podigao ga je 1892 admiral Šternek), ili crkvu Bokeških mučenika u Krašićima (takođe zadudžbina admirala Šterneka).  Pa samo na Crkvicama gdje danas nema ništa bila je kuglana, pozorište, kino, teniski tereni, fudbalsko igralište, o drugim objektima da ne pričam. Imaš i taj primjer da je AU Vlada na inicijativu cara Franja Josipa lično, 1875 dala pare i izgradila pravoslavnu crkvu na Dragalju koja se i dan danas koristi, a car je dao i pare da se završi kupola na crkvi Rodjenja blažene Djevice Marije na Prčanju. U školama se tada u Boki učilo na narodnom, što će reći srpsko-hrvatskom / hrvatsko-srpskom jeziku, naši ljudi dolazili su i do najvećih položaja u AU vojsci (kapetan bojnog broda Hanibal Visković iz Perasta, kontraadmiral marko Florio iz Prčanja, samo da neke od takvih Bokelja pomenem)  a napši ljudi - Južni Sloveni bili su veoma cijenjeni u AU državi i došli su do veoma visokih pozicija (admiral Maksimilijan Njegovan bio je komandant K.u.K. Kriegsmarine, feldmaršal Svetozar Boroević je jedini južni Sloven koji je dogura tako daleko u vojnoj hijerarhiji, general Stefan Sarkotić bio je komandant AU trupa koje su 1916 probile Lovćenski front i prisilile CG na kapitulaciju,Dimitrije Konjović bio je komandant Seeflug station Kumbor itd, itd) Dakle, AU po meni je dfaleko od toga da je bila "tamnica naroda" kako su nas kao djecu u SFRJ učili u školama, već je naprotiv, bila vrlo, vrklo uređena država koja je pružala šansu svim svojim stanovnicima, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Po meni, još jedno, možda i najljepše zavještanje AU u Boki je to što je za vrijeme njene uprave, u ovaj kraj došlo zaista puno ljudi iz cijele monarhije- Njemaca, Austrijanaca, Mađara, Čeha, Slovaka, Italijana, Jevreja, Slovenaca itd koji su se u međuvremenu bukvalno stopili sa starijim domicilnim stanovništvom i od Boke napravili ono što ona danas jeste - najkosmopolitskiji i najevropskiji dio CG. Apropo toga da Njemci u Boki danas mogu biti samo gosti ili okupatori, pa što su ona potomci hidroavijatičara iz Seeflugstation Kumbor, Gotfrida fon Benfilda kada je od ROĐENI HERCEGNOVLJANIN ?! Ne zamjerite na podužem postu i skretanju sa teme, ali sam ovo jednostavno morao reći.....

Hvala Marinero na tvom viđenju iz prve ruke i s terena. Ma citava moja ideja reakcije na "okupatora" je da specifikum Juznog Balkana zahtijeva puno precizniji pristup kod prozivanja nekog okupatorom ili oslobodiocem kao i status onih koji danas baštine određena dobra iz perioda predhodnika.

Mislim da je Boka jedno od najsloženijih ako ne i najsloženije područje po pitanju zauzimanja i preuzimanja, mada moramo priznati da je 113 godina  ostavilo pozitivnog traga u današnjoj slici Boke.

A hidroplanstvo i hidroavijacija je svakako postavljena na noge od strane KuK monarhije tu mislim nebi trebalo sporiti misljenja kao i to da su taktiku, taktički raspored hidroplanskih baza i hidroplanskih stanica koji je KuK osmislila i realizirala, kasnije preuzeli u Kraljevini Jugoslaviji koja je do početka ww2 razvila te snage u respektabilan rod avijacije i FNRJ/SFRJ sve do sredine 60.tih godina prošlog stoljeća kad su povučene U-60H i ShortSealadovi. Do razvoja boljih komunikacijskih prilika (kablovi i željeznica, bolji brodovi i podmornice te novi helikopteri) hidroavijacija je bila najbolji izbor za vezu i nadzor mora od Kumbora do Pule.

Marinero, sve ovo stoji što si napisao. Ali se jasno vidi da su Austrijanci sve što su radili, većim dijelom radili radi sebe, svoje vojske i svoje mornarice. Čisto sumnjam da su, na primjer, Krivošijani na Crkvicama igrali tenis, kuglali se i išli u bioskop. Zna se za koga je to bilo rezervisano.
Narod po selima je bio prepušten sam sebi i vlasti se nisu posebno zanimale za njegov opstanak i razvoj. Jesu postojale narodne škole, a u čitelje nije plaćala Austrija već taj isti narod kako je mogao. Austrija bi se sjetila sela samo jednom godišnje kada bi poslala Decimadura da pokupi porez. Da se Bokelji nisu sami organizovali i pokrenuli (Mirko Komnenović, Rudi Sardelić, Filip Lazarević, Đuro i Blažo Vuković, Jovo Stefanović, Ardoje Jovović...), odavno bi svi poskapali od gladi ili se iselili u Ameriku.
Po izbijanju rata, počeo je teror. Mjera kućnog pritvora je bila najblaža. Ostali, koji nisu imali toliko sreće, su slati u zatvor, u logor ili bi bili internirani. Karakteristično je bilo uzimanje "talaca" koji su bili zalog reda i mira ili bi bili streljani. Naravno, bilo je i streljanja. Škole su zatvorene, a bio je zabranjen rad svih udruženja i ustanova koje su nosile prefiks "srpski". Imovina i novčana sredstva svih tih udruženja je opljačkana. Prefarbani su svi ćirilični natpisi, a ćirilica zabranjena. Sva crkvena zvona su bila pokradena i poslata na pretapanje. Velika i moćna carevina je spala da je spašavaju srpska zvona! Premetačine, maltretiranja i šikaniranja su bila svakodnevna. E sad, da li je to bilo ponašanje okupatora ili savjesdnog i dobrog vladaoca?
Mada, vlast je oduvjek znala za narodnu netrpeljivost, a odnosi su počeli da se zaoštravaju od 1908. godine kada počinju da se osnivaju sokolska društva i da narod diže glavu. Jedan primjer šta je narod osjećao prema Austriji, Mirko Komnenović se 1912. godine povezao sa Srpskom vojskom u Albaniji i otuda donio devet komada srpskog taina. Taini su izmrvljeni na stotine komadića i podjeljeni narodu, koji ih je, kao najveće relikvije, nosio kućama.

Neću da kažem da iza Austrije nije ostalo ništa dobro i pozitivno ali ipak nisu bili ništa drugo do okupatori.

Što se tiče zvonova, i mnoge katoličke crkve ostale su brez njih, tako da nije bilo samo lokalno.

Ne želim biti pristran, ali u vreme kada ratuje AU protiv Srbije, dali je stvaro toliko čudno i neviđeno da su se brisali cirilični napisi i vršio pritisak na "prefiks Srpski" ?

Lijepo rečeno. I činjenično. Ali šta će mo sa tvrdnjom svakog pojedinačno Bokelja, da se ipak radi o
periodu pod tuđom okupacijom. Šta da radimo sa takvim psihološkim stavom. Kako objasniti ljudima
tu odmah iza brda, kojima su ti "dobročinitelji" nanijeli toliko nevolja. Svagde gde su vladali ti "dobročinitelji",
sve je bilo u redu dok je stanovništvo bilo poslušno. A u suprotnom bili su u stanju da svakog objese za prvu
banderu. A to što su pojedinci u periodu okupacije dostizali i velike funkcije, pa šta. Svaki okupator želi
upravo poslušnike i pristalice iz tabora pokorenih. Takvi su i najbilji za uraditi posao, jer najbolje poznaju svoj
narod. To je svaki "dobročinitelj" radio, kao i Turci na Balkanu sa Janičarima. Što je taj period duže trajao to
je sve i više dobijao na prividu vječnosti opstanka. Nemogu se ni pristalice takvih oblika vladavine apriori
suditi jer velika vremenska razdoblja poprimaju privid vječnosti i pristajanja na stvarnost.
Nažalost kao što inače biva vreme je najbolji sudija i sve s njime dođe na svoje mjesto, a to je da su svi
sa strane, koji su silom i došli na određeno područje, moraju silom i otići, bez obzira šta u međuvremenu
dobrog uradili. I dok je svijeta i vijeka, u takvoj situaciji, bez obzira koliko se upirali dokazujući suprotno,
dokle je god ljudskor roda uvijek će prevladavati mišljenje u smislu:
"Je sve je to tačno, ali sretan im put i daleko im kuća".
I šta posle toga. Sve šinjenice, kakve god bile, možemo objesiti mačku o rep..... :-\

@Rašo, istorija Boke kotorske kao jedinstvene političko ekonomske cjeline izzetno je složena i nokako se nemože posmatrati kroz samo jednu prizmu događaja, već da bi se sveubuhvatno detaljno razumjelo, sagledati sa svih relevantnih gledišta i uz svu dostupnu istorijsku literaturu.

Današnji Jeruzalem (ili kako se kroz vjekove zvao Palestina), Vatikan, La Valeta i čitava Malta, pa primjer Cipra samo su primjeri jako složenih povijesnih procesa kojima su bili izloženi i gradovi i područja istočne obale Jadrana od Pule preko Rijeke, Zadra, Splita, Neuma, Stona, Dubrovnika i područja Boke kotorske sa svim svojim naseljima i raznolikostima.

Nesumnjiv je veliki potencijal koje je to područje u trgovini, politici i ukupno ekonomiji imalo kroz stoljeća između svih tih aspiranata na atraktivnu poziciju.


I mislim da je preispitivanje i prisvajanje istorije Boke kotorske s bilo kojeg aspekta kontraproduktivno, jer su sve "istine" razlicite i pravoslavna i katolicka i mletačka i austrougarska i talijanska itd. Povijest živi kao današnjica koja nam donosi budućnost, e sad u kojoj će kombinaciji živjeti naši čukununuci ostaje da vidimo, jedno je sigurno da će se hidroavijacija u Boku vratiti kad tad jer je najekonomičniji vid saobraćaja uz Jadransku obalu a posebno uz visoke obronke BK zaliva u svoj njegovoj dubini. A to su smislili austrijanci uz pomoć naših ljudi iz naroda :-)

"airbag", kolega, a da se mi vrnemo, Kumborskom kompleksu.
Imaš li kakvi saznjanja o gradnji i korišćenju, Lansirne stanice.

To bi mi puno više prijalo.... ;)

Sličnu fotografiju snimljenu istim povodom je Dreadnought postavio ovdje (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=10706.msg96959#msg96959) u temi o izviđačkom hidroavionu SIM XIV H (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=10706.0)...

[attachment=1]

Vedro zimsko jutro u Kumboru...

Imam, i slike ispaljivanja ali .. naći ću, arhiva je golema :-)


Inaće vrlo zanimljiva diskusija, sve je ok, ovdje mi ne pišemo o sukobima, čl:11 i ostali članci, zabranjeno je sve što nije dozvoljeno ali jedni drže svoje i to je jedina istina, svi ostali ako se ne slažu nesmiju o tome pisati jer je zabranjeno i nje produktivno.



U Baošiću ima  stan, Gdje živje stari kapetan, Što mora je oplovio, I cijeli svijet volio.
Kuća ta prepuna suvenira,A svaki u srce dira. I sjeća na mladost, Naš kapetan ponosno u njem živje !

Ma smiješ pisati, ko ti brani. Niko ti ne brani. Svak svoje mišljenjeima i na to ima pravo, samo da se drugi ne vređaju.... :-*

Nego prekopajde tu svoju arhivu, baš sam radoznao. To bi bila baš prava blagodet.

Sjajna fotka! Bravo Rasho! :klap

Ranije je nešto pominjano od ovoga, u PDF prilogu (skroz dole, na dnu posta) dokument Vlade Crne Gore o predlogu za reševanje statusa kasarne "Orjenski bataljon".


I dve slike vizije budućeg izgleda kompleksa kasarne iz državne studije lokacije "Sektor 5"- Kumbor za potrebe ministarstva državnog razvoja i turizma republike Crne Gore.

[attachment=1]

[attachment=2]

PDF Dokument

Neki detalji iz pominjane studije ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Postavio sam davno par fotografija lansirne stanice; fotografirano, cini mi se, kasnih tridesetih......

Još ponešto iz studije, veliki je i obiman to dokument, gotovo naučni rad. Nije lako naći zanimljive stvari, puno toga ima za pregledati.

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]

[attachment=2]

Evo sto je porucnik bojnog broda Vladeta Petrovic u svojim memoarima zapisao o stanju u Trecoj hidroplanskoj komandi u Kumboru neposredno pred izbijanje rata:
Treću HK u Kumboru činile su:
1.hidroeskadrila (sastav: dva hidroplana tipa „ŠM“ i šest hidroplana tipa „SIM XIV“),
11. hidroeskadrila (sastav: tri hidroplana tipa „ŠM“, tri tipa „IO“, tri tipa „Fizir“, dva tipa „SIM XIV“ i jedan tipa „Heinkel“),
20. hidroeskadrila (sastav: pet hidroplana tipa „Dornier DoH“, jedan tipa „Dornier DoD“, dva tipa „PVT“ i jedan hidroplan tipa „Fleet“) te 21.hidroeskadrila (sastav: sedam hidroplana tipa „Dornier DoW“ i jedan tipa „Dornier DoD“).
Logistički dio Treće HK sastojao se iz tehničke radionice, četiri hangara sa navozima, dva trabakula, motornih čamaca, skladišta ubojnog i potrošnog materijala i cisterne za benzin.

I nekoliko fotografija iz kasarne "Orjenski bataljon", opet iz pominjane studije.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Isto ...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Još neke od opcija za budući izgled ovog prostora.


[attachment=1]

[attachment=2]

 :help :help :help

Znali ko gde su te fotografije na Palubi...... :o

Jednu sam pronasao
[attachment=1]
[attachment=2]
(ova je sa Logistike)

Ma bravo.... :klap :klap :klap

Slike od prije godinu ipo-dvije....

Stade mi ova tema. Moraću je pogurati, samo da u'vatim malo više vremena.
Inače sam zadovoljan dosadašnjim angažovanjen kolega. Samo napred... ;)

Pa ajde malo da poguramo... ;)
Ne znam odakle mi ova fotka, vjerovatno negdje sa ovog našeg foruma, ali evo da "gurnemo" malo temu.
Inače ne sumnjam u razvoj teme ako je Ćiro uključen u nju.  ;)

Ups,  koja dobra slika, sveca mu ljubim. Ima li ko ideju koja bi ovo godina bila orijentaciono?
Vidim nema još Lansirne stanice ni u korovu.  :o

U globalu - raspored objekata u kasarni je ostao skoro isti do danas.

Veliki hangari su srušeni, osim dva krajnja u prvom planu. Umesto srednjeg (srušenog) hangara je napravljeno rukometno igralište.
Veliki plato u centru slike je do poslednjeg dana života kasarne služio za postrojavanja i za raznorazne prepodnevne i poslepodnevne aktivnosti.
Umesto ona tri hangara u pozadini je stadion.
Na praznom prostoru između zgrada u prvom planu izgrađena je benzinska pumpa.

Mislim da se lansirna stanica ne može videti iz ovog ugla.

Lasirna stanica je sa druge strane.

Učinilo mi se da je ipak bilo moguće da se i vidi. Vrag će ga znati.
U svakom slučaju ovako izgleda iz aeroplana... ;)

[attachment=1]

U razgovoru sa pojedinim ljudima od Torpedne struke, naravno dosta mlađim, rečeno mi je da Lansirna
stanica i nije uopšte više korištena od početka 70-desetih godina.
Interesuje me kolega "lovac" kakva su tvoja saznjanja o Lansirnoj stanici.

Za Gradnju i postojanje Lansirne stanice usko je vezano ime Miroslava Štumbergera. Po svoj prilici, iako nisam baš siguran ona je izgrađena tek nakon prvog svjetskog rata. Evo šta se kaže u jednom natpisu o ličnosti toga oficira, legende Kumborskog kompleksa

Miroslav Štumberger

U decembru 1918, poslije prvog svjetskog rata, priklučio se mornarici kraljevine SHS. Na službi je bio  u Boki Kotorskoj u pomorskoj bazi, radi čega se preselio 1922.godine u Baošiće.  1923.godine dodjeljen je komandi za podvodno oružje, gdje je počeo raditi na ispitivanju na različitih raketnih oružja, kao što je bilo i torpedo na raketni pogon. Između 1924. i 1926.godine zadužen je za formiranje nastavno-tehničkog centra za podvodna oružja. Godije 1927, još sa trojicom oficira, poslan  je u Englesku, odakle je trebao dovesti prve dvije podmornice za Jugoslaviju. Podmornice dolaze u Jugoslaviju  1928.godine, na jednjoj od njih (Nebojša) je k-dant Štumberger.
1934. godine  unapređen  je  u čin kbb i postavljen za k-danta Pomorske oblasti južnog Jadrana, na kojoj je ostao do 1938.godine. Ponuđenu mogućnost (1938.) za školovanje, radi unapređenja u čin amirala, odbio je, te se sa 45 godina, a sa benificiranim stažom pomorničara, penzionisao.

Štumberger je bio vrsni vizionar, jer je tokom života osmislio oko 500 pronalazaka ( izuma), od kojih je 20 predloženo u postupak za patentiranje. Pet njegovih pronalazaka  ušlo je na tržište, koji su se serijski proizvodili. Vjerovatno je najbitniji njegov rad na raketama u godinama izmeđi 1923. i 1925., kad je bio na tom području,  jedan od vodečih pronalazača (izumitelja) svijeta. Među njegovim pronalascima (izumima) je valjda i podvodni sonar, kojeg je navodno izumio i poslao na testiranje u Belgiju. Odgovor iz Belgije je bio negativan, navodno je pronalazak (izum) neupotrebljiv. Belgijanci su navodno Štumbergerov sonar prodali Englezima, koji su ga počeli ugrađivati u svoje podmornice.

Štumberger je imao već u mlađim godinama puno pronalazačkih ideja, njegovi pronalasci su bili većinoma vojne prirode. Među njegovim najpoznatijim  pronalascima je deactivator morskih mina, sprava za spašavanje potopljenih podmornica, prigušivači zvuka brodskih motora i pronalasci (izumi) na području raketnih motora.

Sa raketama se bavio od kraja 1923.godine dalje, pokušao je uvesti u upotrebu tekuća pogonska goriva. Kraj decembra 1923.godine počeo je raditi pokuse na torpedima, marta 1924. izradio je i ispitivao dva glisera. 24. aprila 1924. Među prvima na svijetu, uspješno je lansirao model raketoplana, kraj aprila je obavio neuspješne pokuse sa “zračnim torpedom” – raketom. 5. maja 1924. Je sa uspješnim lansiranjem podvodnog torpedo završio seriju raketnih pokusa. U 1925.godino posvetio se razvoju raketnog motora na tekuće gorivo, radove je morao prekinuti radi pomanjkanja finansijskih sredstava.

Za vrijeme svoje aktivne službe je, među ostalim, napisao udžbenik ta torpedistiku i minerstvo, na osnovu kojeg se izvodila obuka mornara. U istom vremenu, konstruirao je i podvodnu minu C-15, koja je postala standardna mina Jugoslovenske kraljevske mornarice.

Ovaj članak je inače objavljen na wukpediji na Slovenskom jeziku.

Zahvaljujem se mom drugaru “Duji” na pomići oko prevoda.

E sad malo me kopkaju ovi podaci oko tipa, vrste i broja pronalazaka.
Pogotovu u ono doba, kad je tehnologija bila tek u naznakama.
Šta kazu o ovome bolji poznavaoci Raketne i torpedne tehnika na Palubi... :dosada

Izumio C 15? Valjda je poboljšao neke dijelove mine.

Vrag će ga znati. Možda je i tako. Ustvari trebalo bi pronaći bilo šta o toj C-15 pa bi se
možda moglo šta određenije reći.
Činjenica je da je Štumberger bio zvijerka na svoj način. A isto tako poznato je da su rijetki
baš izvorno neki izumi. Obično su nekakve nadogradnje već postojeći saznjanja. A to je ipak
puno lakši postupak, nego izmisliti nešto što do tada nije postojalo.  8)

http://www.youtube.com/watch?v=QvKTaubhzGg

http://www.youtube.com/watch?v=5XhZby9FmRk

http://stumberger.tripod.com/dokumenti/vijesti.11.12.2005..pdf

http://www.rastko.net/rastko-bo/casopisi/boka/24/26.pdf

Eto materjala oriĆ  ;)

poz.

Bravo majstore....neka narod čita, ko 'oće.  :klap :klap

[attachment=1]

Štumberger je inače doživio duboku starost, 91 godinu, mašala.
Kremiran je i urna mu je pohranjena upravu u njegovoj kući - muzeju u Baošićima ispod ploče.
Između ostalog, odlikovao ga je i Tito visokim odlikovanjem.

Nemogu da shvatim mentalni sklop tih divljaka koji su mu poharali kuću - muzej.
Zar je moguće da i takve majka može izroditi.... ???  :'( :'(

Kolega Ćiro me je još pre dve nedelje "bocnuo" da kažem nešto više o ispitno-lansirnoj stanici za torpeda u Kumboru. Ja ustvari i neznam ništa mnogo više o tom objektu od onoga što se može naći na Palubi. Postoji i posebna temica o tome u razdelu o KJRM. Stanica i jeste sagrađena polovinom dvadesetih godina radi ispitivanja podvodnog oružja. Kako sam i napisao u jednom od prvih mojih postova, unutar objekta se danas ne vidi nikakvih eventualnih ostataka ili tragova da je unutar njega ikada postojao torpedni aparat (sa barutnim ili pneumatskim lansiranjem torpeda), a sam aparat je morao biti glomazna sprava. Moguće je da je torpedo ispitivan upućivanjem motora i puštanjem u slobodni hod iz stanice. Akvatorija je otvorena prema Tivtu i pogodna za lansiranje torpeda svih vrsta koja su tada mogla biti u naoružanju. Lansiranja torpeda su u međuratnom periodu bila veoma retka, jer su školska torpeda možda postojala u kalibru 450 ili 500mm, dok za školska torpeda 533/550mm nema podataka. Posle rata teško da se mogla koristiti po nameni, naročito za torpeda 53VA, koja imaju prevelik domet, a kad je početkom 60-ih počeo razvoj turizma, gužva je bila svako leto sve veća, pa bi korišćenje stanice moglo biti rizično sa stanovišta sigurnosti. Počev od sedamdesetih godina, kada sam počeo da zalazim na to mesto na raznim plutajućim i plovećim objektima, nisam nikada primetio da se koristi po nameni, čak nisam nikad primetio ni da se neko mota po molu, sem što su pecali ribu. Čovek koji je, navodno, devedesetih bio na obuci za diverzante spomenuo je da je u objektu tada postojala mala barokomora. Ne znam čemu bi barokomora mogla služiti, jer je more oko stanice plitko, mada su se dubine nešto malo povećale za vreme zemljotresa 1979. usled podvodnog klizanja zemljišta. Stanica je očigledno duboko fundirana, pa od zemljotresa nije bilo nikakve štete na njoj. Ako su tada popucala stakla, onda je zanimljivo što ih niko do dan danas nije popravio, a dovoljno je bilo malo stakla i gita. Od devedesetih mol je mesto mrtvog veza napuštenih ratnih brodova. Dugo je tamo bio DBM-241, a i PV-17.

Eto, Ćiro, ništa naročito novo nisam saopštio, mada niko kome sam pričao nije znao skoro ništa o tome, pa je i ovoliko za mnoge bilo pravo otkriće. Dobro je što se planira ostanak mola sa zgradom stanice kao kulturno dobro.
Štumberger nikako nije mogao izumeti minu C-15, mada su mine mogle biti remontovane, poboljšavane pa i zanovo laborisane eksplozivom u vreme Kraljevine SHS/Jugoslavije. U "Jadranskoj Straži" za period 1936-41. pročitao sam na jednom mestu kratko obaveštenje u kojem se pominjala i mina C-15, ali slike ili šeme nigde! Tražio sam C-15 svuda po Netu, ali nigde nema ništa, makar da znamo tačnije kako je mina izgledala, dimenzije, itd.

Evo za sto se taj objekat koristio kada su u pitanju pripadnici 82.PC...

Kolega "kumboru", post zlata vrijedan..... :klap :klap :klap

Zahvaljujem na trudu.  :)

Стараћу се!

U toj torpednoj stanici (ne lansirnoj) je počeo svoju vonju karieru moj klasič Petrović Dimitrije. A kako doći do njega, ko zna gdje je sada (po rodu je iz Niš-a). Ja ga nisam ni vidio ni čuo od 1974.Vjerujem, da bi on mogao nešto znati, jer je bio po VES-u torpedist.

Ponešto je pisano i kod nas o svemu ovome, ne znam da li će biti korisno.

Link 1 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6297.0)

Link 2 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6310.msg33251#msg33251)

Naravno da je korisno. Uh, vidim već se uveliko i ranije raspravljalo o mini C-15 i Štumbergeru.
Sve je korisno i sve na neki način povezano sa Kumborom. Bravo.... :klap :klap

Očekujem kolegu "airbag-a" da se oglasi. Zadnji put reče da ima toga puno u
arhivi i da bi se našlo toga i o Hidro bazi iz Kumbora.. :dosada

Na ovom topicu je bilo postavljeno pitanje do kada je lansirna stanica u Kumboru korištena.

Danas sam razgovarao sa jednim čovekom koji je dugo godina radio u torpednoj stanici, na remontu torpeda, a odrastao je u Kumboru, pa se  seća lansiranja torpeda još dok je bio dečak.

On mi priča da su kao klinci (sedestih godina prošlog veka) pratili lansiranja, pa su biciklom jurili na obali da vide gde će torpedo nakon lansiranja da ''ispiri''.

Lansirna stanica je služila za merenje određenih parametara torpeda. Lansirana su školska torpeda starijih tipova, bez glave za samonavođenje, sa kojima se moglo gađati samo pravolinijski. Bila su opremljena pirnom glavom, da bi po završetku trajektorije isplivala na površinu.
Lansiranje je  vršeno u samoj lansirnoj stanici. Torpeda su spuštana na oko 7 m dubine, mehanički je aktivirana prekretna poluga i torpedo je startalo. Torpedo je bilo izbalansirano tako da nakon lansrianja nije pravilo džep, jer je imalo neutralni uzgon.

Na slici 33b koju je postavio marinero, vidi se pozicija odakle su torpeda lansirana.

Postojale su određene reperne tačke na obali Luštice (Pristan - Petrovići) i u Đenovićima koja su služila za merenje brzine torpeda i odstupanje od pravolinijske putanje.

Moj sagovornik se seća da je bilo slučajeva, da je zbog neispravnog uređaja za vođenje torpeda (kvar na žiroskopu ili kormilima) ono izleti na obalu.

Nakon uvođenja torpeda 53-VA u operativnu upotrebu, krajem šesdesetih godina prošlog veka, torpeda sa pravolinijskom putanjom su izbačena iz upotrebe, pa je lansirna stanica izgubila svoju funkciju.

Vjerovatno su onda ispitivali torpeda 53/IV i 45a/b (za Higinse)

Jeste, spominjao je torpeda 53/IV, to sam zaboravio spomenuti, ali nije ništa govorio o torpedima 45 mm.

E pa da rezimiramo šta to doznasmo o Lansurnoj torpednoj stanici u Kumboru.  ;)

[attachment=1]

Na slici je vjerno prikazana naprava, tj. lansirna platforma za torpeda, u originalu iz 30-tih godina.
Sliku je inače priložio golega "Jadran2".


Na osnovu dosadašnji postova kolega, "kumbora", "lovca i "duje", te još neki natpisa iz literature,
da se zaključiti sledeće:

Lansirna stanica je izgrađena sredinom dvadesetih godina za vrijeme Mornarice Kraljevine Jugoslavije.
Po svoj prilici glavni inicijator toga je bio kbb Miroslav Štumberger, koji je u to vreme bio na službi u
sektoru Boka. Kasnije će biti i Komadant toga područja. Za vrijene svoga službovanja bavio se i
istraživanjima i unapređivanjima kako torpeda, tako i ostale problematike podvodnog oružja. Sa čime se sve
bavio opisano je i na  ovom postu (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6615.msg268550#msg268550).

Lansirna stanica je služila za dinamičko ispitivanje i testiranje torpeda iz različiti vremenski epoha Mornarice,
kako za vrijeme Mornarice Kraljevine Jugoslavije tako i poslije u doba Socijalističke Titive Jugoslavije.
To je trajalo sve do otprilike kraja 60-tih godina dok su na Jadranu postojali stari razarači iz drugog svjetskog
rata i čamci tipa Higinsi.

Uvođenjem u naoružanje novih samonavođenih torpeda sredinom 60-tih godina i korištenjem istih sa čamaca
tipa Shersheni (po ruskoj licenci), Lansirna stamica se preselila u istoriju. I danas postoji, ali samo kao oslonac
za brodove i čamce i ugodno počivalište za zahvalne ribare..... :klap :klap

[attachment=1]

на простору касарне "Орјенски батаљон" почело је рушење објеката. Слике од прекјуче.

In Memoriam

Dvi barake iste kao u Šibeniku. Montažna ista kao u ex Rade Končar i zidana kao nekad na Šubićevcu u skladištu kod stadiona.

Centralna slika rušenje n - je zgrada gde je bila smeštena komanda nekadašnje 376. mpb....

Pa to i jest klasika. Mislim da je to i montirano (većina baraka), poslije zemljotresa u Boki.

Kako smo majstori sve da unistimo?!!!!

Te barake su već nekoliko godina prazne i u ruševnom su stanju. Treba biti pažljiv prema nekoliko starijih objekata od kulturnog značaja i očuvati primerke lepog, starog tropskog rastinja. Svako vreme nosi svoje breme!

Gledao sam te barake. Ploče od iverice na željeznim profilima. Na njima i u njima ništa spomena vrijednog. Ionako ne bi izdržale 50 godina korištenja.

Da, to je tačno. Da se nastavilo sa korištenjem baze, još su se mogle koristiti masu godina. Međutim sa istorijskog stanovišta
ništa vrednog ne prestavljaju.
Ima nešto i objekata čvrste gradnje i iz raniji epoha i vjerovatno neki će i ostati, zavisno od procjene. Crkvica, ploča palim
avijatičarima RM iz perioda Kraljevine Jugoslavije i Lansirna stanica su predviđeni da ostanu. Nadam se da će poštedeti
i gro predivne vegetacije - drveća razne rijetke vrste, jer bi njihovo uništenje prestavljalo pravi "pokolj".   :-\

Spoj graditeljske baštine, prirodnog okoliša, suvremenih funkcionalnih građevina i ljudi koji tu rade, njeguju i čuvaju bio bi idealan odnos. U svakoj vojarni iz doba Austrije može se pronaći  funkcionalna građevina povijesne vrijednosti. Tamo gdje su konzervatori nepotkupljivi.

http://www.vijesti.me/vijesti/ukoliko-crna-gora-nece-spomenik-ce-spasiti-srbija-clanak-118394

Grad Kotor ima pomorski muzej i to jedan od najpoznatijih na jugu Europe. Malen je ali značajan. Ravnatelj muzeja je dužan skrbiti o čuvanju povijesnih spomenika vezano za struku. On može predložiti izmještanje spomenika na drugo prikladno mjesto. Ujedno ako to nije moguće riješiti na povoljan način demontirati spomenik i pohraniti ga u muzej. Odnošenje spomenika u Beograd za Boku nije prihvatljivo rješenje. Prvenstveno što spomenik pravno i povijesno pripada  općini u kojoj se nalazi.

 :klap :klap

zaboravljeno obilježje

Ukoliko Crna Gora neće, spomenik će spasiti Srbija

Nekada izuzetno lijepo memorijalno obilježje posljednjih godina je zapušteno i već je počela njegova devastacija

[attachment=1]

Grupa vazduhoplovnih stručnjaka i entuzijasta sa područja cijele bivše Jugoslavije pokrenula je akciju spasavanja i obnove spomenika palim pripadnicima nekadašnje Hidroplanske baze Pomorskog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Kumboru.

Spomenik se nalazi u krugu kasarne „Orjenski bataljon“, koju je Vlada Crne Gore nedavno dala u devedesetogodišnji zakup azerbejdžanskoj državnoj naftnoj kompaniji „Socar“, a koja je već pokrenula postupak rušenja većine vojnih objekata u Kumboru kako bi na njihovom mjestu podigla turističko-rezidencijalni kompleks

Nekada izuzetno lijepo memorijalno obilježje na kojem se nalaze imena 28 hidropilota, izviđača i mehaničara Treće hidroplanske komande Pomorskog vazduhoplovtsva Kraljevine Jugoslavije u Kumboru, a koji su stradali u službi, posljednjih godina je zapušteno i već je počela njegova devastacija.

„Sa spomenika je već skinut i odnijet veliki liveni pilotski znak Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Jugoslavije, a cijelo obilježje zaraslo je u rastinje i potpuno je zapušteno. Nestale su i metalne kugle i lanci koji su bili sastavni dio ovog obilježja. Svaka zemlja na svijetu bi ovakav spomenik stavila pod zaštitu i od njega napravila turističku atrakciju, a ovdje je na sceni njegovo postepeno uništavanje”, kazao je za “Vijesti” dokumentarista Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu Aleksandar Kolo.

On je autor više radova o Ratnom vazduhoplovstvu Kraljevine Jugoslavije i jedan od njegovih najboljih poznavalaca.

Spomenik palim hidroavijatičarma Treće hidroplanske komande u Kumboru podignut je 1939, kada je na njegovom otkrivanju govorio tadašnji komandant te jedinice Pomorskog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, kapetan korvete Stevan Zdravković

[attachment=2]

“Na spomeniku su imena poginulih hidroavijatičara koji su u trenutku pogibije bili raspoređeni u ovoj komandi. Među poginulima ima ljudi iz cijele bivše Jugoslavije. Naravno da ih ima najviše iz Hrvatske i Slovenije jer je kod njih pomorska tradicija najstarija. Kasnije se među stradalima pojavljuju i srpska i crnogorska prezimena, pa je ovo memorijalno obilježje od značaja za više država”, ističe Kolo, napominjući da je spomenik u Kumboru najstariji vazduhoplovni spomenik podignut na prostoru bivše Jugoslavije, te da je još koliko-toliko očuvan, za razliku od jednog sličnog manjeg spomenika iz 1939. u Divuljama kod Splita, a koji je porušen 1992. godine.

„Ne vjerujem da igdje u okruženju postoji išta slično ovome u Kumboru, pa bi stoga ovaj spomenik trebalo spasiti od dalje devastacije, obnoviti ga i adekvatno prezentirati javnosti. Ukoliko Crna Gora to iz bilo kojih razloga ne može, neće ili ne želi učiniti, mi u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu spremni smo da, ako treba, snosimo troškove da se ovo memorijalno obilježje iz Kumbora prenese, obnovi i izloži kod nas u Beogradu“, ističe Kolo, napominjući da je cijeli kompleks nekadašnje vojne baze u Kumboru jedna velika ambijentalna cjelina od velikog istorijskog značaja.

Dodaje da je tužna činjenica da se u izgradnji novog turističkog kompleksa u Kumboru nije našla mogućnost za očuvanje makar jednog od velikih starih austro-ugarskih hangara za hidroavione koji su, takođe, jedinstvena graditeljska i tehnološka kulturna baština

Predsjednik Opštine Herceg Novi Dejan Mandić uvjeren je da će memorijalno obilježje stradalim pilotima ostati u najvećoj bokeljskoj opštini.

On je za “Vijesti” kazao da je u četvrtak, u predstavništvu investitora SOCAR-a u Herceg Novom, gdje mu je predstavljen koncept turističkog kompleksa koji će biti izgrađen na mjestu nekadašnje kasarne Kumbor, dobio uvjeravanje da će memorijalno obilježje pilotima biti adekvatno sačuvano u novom kompleksu, kao i lansirna lampa za ispitivanje torpeda.

Nju je prije Drugog svjetskog rata konstruisao pomorski kapetan Miroslav Štumberger i ona bi trebalo da bude dio buduće marine sa 250 vezova brodove.

U prvim najavama investitor je saopštio da će biti sačuvana i zgrada nekadašnje Komande Mornarice u Kumboru, koja bi trebalo da bude rekonstruisana, a u njoj bi trebalo da budu smješteni galerija, poklivalentna sala, Pomorski nautički muzej i Centar za podvodnu arheologiju.

Najavljeno je da će biti sačuvana i crkva Sv. Nedjelje koju je oslikao najpoznatiji bokeljski barokni slikar Tripo Kokolja.

Boka na mapi svjetskog vazduhoplovstva

Hidroplansku bazu u Kumboru osnovala je i izgradila 1914. godine tadašnja Ratna mornarica Austro-Ugarske, nakon što je Boka Kotorska – Tivatski zaliv, godinu ranije bila pozornica prvog slučaja upotrebe hidroaviona u ratne svrhe u svjetskoj istoriji. Tada su tri austrougarska hidroplana iz Boke za vrijeme takozvane „Albanske krize“, u martu 1913, stalno polijetala u izviđačke misije nad Skadrom koji su opsijedali Crnogorci, kao i za pomoć sprovođenju pomorske blokade na južnom Jadranu. Od jula 1914. do januara 1915. u Kumboru je izgrađena velika hidroplanska baza, a njeni hidroavioni tokom Prvog svjetskog rata letjeli su u veliki broj izviđačkih i bombarderskih misija nad Crnom Gorom, Italijom i Albanijom.

Broj aviona i osoblja u Kumboru stalno je bio u porastu, tako da je ta hidroplanska baza sa samo 3-4 hidroaviona koliko ih je imala na početku rata 1914, do septembra 1918. narasla na čak 45 aviona sa velikim brojem pilota, osmatrača i mehaničara. Hidroplani L -135 i L-132 iz baze u Kumboru su 15. septembra 1916. na desetak milja od ulaza u Boku, potopili francusku podmornicu „Focault“, što je bio prvi slučaj u svjetskoj istoriji ratovanja na moru da je podmornica uništena napadom iz vazduha.

U hidroplanskoj bazi Kumbor službovali su neki od najboljih austrougarskih pilota, poput Dimitrija Konjovića, koji je kasnije u Kraljevini Jugoslaviji osnovao fabriku aviona „Ikarus“ u Zemunu, ili rođenog Hercegnovljanina Gotfrida fon Benfilda, koji je sa devet potvrđenih i 15 neverifikovanih vazdušnih pobjeda, najveći austro-ugarski mornarički pilot-as Prvog svjetskog rata.

U Kraljevini Jugoslaviji Kumbor je bio baza Treće hidroplanske komande, najjačeg dijela jugoslovenskog Pomorskog vazduhoplovstva, a 20. hidroplanska eskadrila pod komandom poručnika bojnog broda I klase Vladete Petrovića, iz Boke je u Aprilskom ratu 1941. napadala neprijateljske baze u Albaniji i Italiji i brodove na južnom Jadranu, prije nego što se 16. aprila 1941, pred kapitulaciju Jugoslavije, organizovano povukla preko Grčke u Egipat i nastavila ratovanje na strani saveznika – djelujući kao takozvana „Abukirska eksadrila“ u sastavu britanskog RAF-a

Gradnja do kraja godine?

U kompleksu od oko 250 hiljada kvadrata na mjestu bivše kasarne Kumbor, za koji je usvojena studija lokacije, predviđena je izgradnja turističkog naselja sa pratećim sadržajima. Zastupnik azerbejdžanskih investitora u Podgorici je nedavno prezentovao prvo “One&Only” odmaralište u Evropi, koje će biti građeno na mjestu bivše kasarne u Kumboru. Taj projekat uskoro će, kako je saopštio prvi čovjek grada, biti predstavljen i hercegnovskoj javnosti.

“Vijesti” saznaju da će projektovanje kompleksa početi uskoro, a do kraja godine mogla bi startovati i gradnja prvog objekta. Zakupac se obavezao da u razvoj rizorta investira najmanje 52 miliona eura tokom prve četiri godine zakupa, odnosno ukupno 258 miliona eura tokom prvih osam godina zakupa

Balkanska posla,  ??? ::) nista nam nije sveto.  :'(

Eto nisam ni znao za ovo obiljezje u Divuljama. Od ovog u Kumboru bar je nesto ostalo.  :-\

Evo nekih saznanja koje ja imam. Spomenik ce ostati u Crnu Goru, najvjerovatnije u okviru buduceg turistickog kompleksa SOCAR-a u Kumboru. Zapostavljanje spomenika je davno pocelo, a najvise nakon iseljenja kasarne, prije pet/sest godina. Spomenik je najvise unisten usled kradje djelova spomenika. Lanac, kugle su bili uradjene od obojenih metala, vjerovatno bronze, i nazalost su pokradene od strane sitnih dusa  :komp, bivsih ili sadasnjih pripadnika Vojske. SOCAR je iznio interesovanje i spremnost da sacuva spomenik, nadam se i obnovi.
Crkva Sv. Nedjelje nije predmet zakupa lokacije.
Takodje, u kasarni je ostao uredjaj-vitlo, koje je sluzilo za izvlacenje hidroaviona na suvo.

Ćiro - ne paziš na času, ne pratiš nastavu!

Marinero je 2 posta pre tvog postavio link do današnjih Vijesti.
Verujem da je to njegov članak ....

Komšija, nabavi naočale,  ;D leba ti.  :angel:
Pa pogledaj, zar nevidiš da je to POST REPLY na taj njegov post.
(malo je bio lijen, pa sam ga kopir'o, što mislim da je dobro, jer ko zna
do kada će koji link egzistirati).   ;)

Još jedna slika Lansirne stanice iz jednog retko viđenog ugla. Slika je inače od našeg
člana "vinte" i već se nalazi u okviru  ove teme. (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=7484.msg212151#msg212151)
Mislim da može dostojno zauzeti svoje mjesto i ovde..... :klap :klap

[attachment=1]

Prosto je nevjerovatno, da je tako malo mjesto, kakav je Kumbor i danas, povezano sa tako ogromnom svjetskom istorijom. Kroz njega su prodefilovali veliki ljudi istorije, čuveni admirali, visoki oficiri, piloti asovi svjetskog pedigrea.

Kako je i ranije već napomenuto na par mjesta, među njima je i čuveni pilot as Gotfrid Benfild. Sticajem okolnosti rođen je u Herceg Novom. U dječačkom dobu završio je srednju vojnu školu, a potom i A/U Mornaričku vojnu akademiju u Rijeci 1909 godine.
Godine 1912, već kao poručnik fregate opredeljuje se za mornaričkog pilota.

[attachment=1]

Izbijanjem Prvog svjetskog rata dobija svoj prvi hidro-avion E-21, vraća se u Boku – Kumbor i odatle djeluje
u borbenim misijama. Umro je 23.septembra 1986 godine u Trstu u 96-toj godini života.

Fenomenalan članak o  ovom pilotu-asu (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=8016.msg53944#msg53944) već postoji i na Palubi
koji je napisao i postavio naš član “marinero”, pa vrijedi pogledati.

Navodno ce se Azerbejdzanci pretrgnuti da ocuvaju nase kulturno nasljedje...

http://www.radiojadran.com/home/2435-razmontl-garantuje-ouvanje-spomenika-u-kumboru-.html

Interesantna je jedna činjenica i naizgled prosto nevjerovatna. Trojica pilota iz Hidro-baze u Kumboru, između plejade još i mnogih drugih, doživjela su nevjerovatnu duboku starost. Uprkos svim naprezanjima, stresovima, ratovima i mnogo čemu drugom, što bi po današnjoj teoriji, koje su pana usta “sveznalaca” da nebi u takvim uslovima doživjeli ni 60-desetak godina..

 
Miroslav Štumberger (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6615.msg268550#msg268550) doživio 91 (devedeset jednu) godinu starosti.

Dimitrije Konjović (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6615.msg265540#msg265540) doživio 94 (devedeset četiri) godine starosti.

Gotfrid Benfild (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6615.msg271876#msg271876) doživio 96 (devedeset šest) godina starosti.

 :klap :klap  :)

Moje mame strina iz Zagreba napunila je prekjuče 98 godina. Njen otac umro je u 102 godini, pre dvadesetak godina. Bio je počasni predsednik Kuglaškog kluba u Puli. 1914-18 plovio na "Huszarima".

Ploča sa spiskom palih hidroavijatičara Treće hidroplanske komande u Kumboru.
Na spisku su 28 nastradalih u razdoblju od 1922 god. do 1939 god. Znači između
dva rata u mirnodopskom vremenu. Među njima je pilota, mehaničara, strelaca….

[attachment=1]

Sponenik sa uklesanim imenima je podignut u čast njima 1939 god.

Nažalost nisam uspio pronaći ništa u litaruturi o bilo kojem pojedincu i uzroku tragedije
sem o prvom na spisku  pbb Glauko Prebandi (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6615.msg265168#msg265168) poreklom Splićaninu.

O Remanu sam bio stavio mali članak iz Novog doba. Mislim da je bio i Endrizzi.
Ćiro, jesu li ovo sva imena na spomeniku?
Bilo bi dobro kad bi imali sve zrakoplovce na palubi. Kad se naleti na neki članak iz tog vremena stavi se na palubu. Možda imam 3-4 članka do obznane. Kasnije nisam baš nailazio na obavijesti te vrste.

Pretpostavljam da je to kompletan spisak. Zaključujem to po tome što se godina pogibije zadnjeg na spisku
poklapa sa godinom podizanja spomenika. To mi je nekako tvrdo logično.

Nego gde su ti ti članci koje pominješ. Daj nešto priloži ili nas uputi na taj deo priče.. :D

Stavio sam to na palubu prije nekoliko desetljeća. :angel:

Auuu.. lebac mu se ogadio.  :rtfm Nemogu to naći.. :'(

jedna osmrtnica.
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6526.105

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6930.0

Korisno.... :klap :klap

Hidrobaza u ozračju izbijanja II Sv, Rata

Da je hidrobaza u Kumboru ostavila svoga traga u istoriji izbijanjem II Svjetskog rata, također su u mnogome poznati događaji. Bili su to teški i dramatični dani. Trebalo je donijetu odluku, predati se okupacionim snagama Nemačke ili se na vrijeme udaljiti na područja saveznika i odatle djelovati po neprijatelju.

U Kraljevini Jugoslaviji Kumbor je bio baza Treće hidroplanske komande, najjačeg dijela jugoslovenskog Pomorskog vazduhoplovstva, a 20. hidroplanska eskadrila pod komandom poručnika bojnog broda I klase Vladete Petrovića, iz Boke je u Aprilskom ratu 1941. napadala neprijateljske baze u Albaniji i Italiji i brodove na južnom Jadranu, prije nego što se 16. aprila 1941, pred kapitulaciju Jugoslavije, organizovano povukla preko Grčke u Egipat i nastavila ratovanje na strani saveznika – djelujući kao takozvana „Abukirska eksadrila“ u sastavu britanskog RAF-a.

[attachment=1]

Uprkos tome što je završio i elitnu Lovačku školu u Zemunu, čitava letačka karijera Vladete Petrovića ostala je vezana za hidroplane u Pomorskom vazduhoplovstvu  Jugoslovenske Kraljevske Mornarice, gdje je od 1938 godine obavljao dužnost komandanta Druge hidroplanske grupe sa bazom u Kumboru u Boki Kotorskoj.

Napadom na Jugoslaviju određeni broj pilota sa svojim hidroavionima iz severnog dijela jadranskih baza preleću i skupljaju se u Kumboru. Dok su trajali ovi preleti iz srednje Dalmacije, letači 20 hidroeskadrile donose odluku da se ne predaju već da nastave borbu, tako što će izvršiti prelet do Grčke, gde bi se pridružili saveznicima. Do 15 aprila je potrajalo prikupljanje letača voljnih da nastave sa borbom, a onda je odlučeno da se prelet izvrši 16 aprila ujutru. U međuvremenu je pbb Vladeta Petrović posetio komandanta Boke, generala Kuzmanovića, i preneo mu odluku letača. General Kuzmanović je, prećutno, odobrio ovaj plan.

U tim dramatičnim trenucima Petrović koji je u zoru 16.aprila iz Boke poletio na čelu grupe od sedam ispravnih hidroplana u kojima je bilo 20 članova posade. Leteći u vrlo teškim uslovima, kroz oluju i guste oblake, u zbijenoj formaciji kako bi se u slučaju napada italijanskih lovaca mogli kako-tako braniti, hidroplani 20.eskadrile stigli su kasnije tog dana na Krf, nakon čega su prebačeni u Patras. U medjuvremenu, pridružila su im se još tri jugoslovenska hidroplana, pa je eskadrila „narasla“ na 10 aviona i 27 avijatičara. Poslije mnogo peripetija, ukupno 8 borbeno sposobnih jugoslovenskih hidroplana tipa „Do-22“ stigli su 22.aprila oko podne u zaliv Abukir u Egiptu, blizu Aleksandrije.

[attachment=2]
Na taj način u Abukir preletjeli su piloti, Petrović, Protić. Koroša, Beran., Stanić i još neki. Navigatori, Jovanović, Filipović, Ivković, Kocijančić itd…, tee mehaničari, Lolić, Karić Ceraj, Bašić i još drugi.

[attachment=3]
Osim ovih letača koji su uspeli da prelete na Bliski Istok, bilo bi nepravedno ne pomenuti i ostale koji su imali tu želju, ali nisu uspeli da je ostvare: A.Konjović, J.Made, K.Valić, M.Simović, I.Grošić, V.Grošelj, Stamenković, Žanić, Polovina, Švemlajn, Jagetić, Bojađijević, M.Zvicer... Mnogi od njih su ipak uspeli da se bore protiv neprijatelja, tako što su se pridružili jedinicama NOVJ, a neki su stekli i visoke činove u posleratnom JRV-u i RM

Vladeta Petrović se po oslobođenju vratio u Jugoslaviju. Kao oficir vazduhoplovac više se nije uspio uklopiti u novo ustrojstvo oružani snaga. Posvetio se uglavnom prosvetnom zanimanju. Doživio je prilično životno doba od 79 godina. Umro je 1984 godine.

Mnogo detaljnije i opširnije nalazi se na Palubinom linku
Prelet pripadnika Pomorskog Vazduhoplovstva na Bliski Istok (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13569.msg110644#msg110644)

.....da li je to bio Stamenkovic Krsto?

E tu ti nemogu pomoći. Možda se nađe jači mačak... ;)

Nije bas Hidro baza,ali jeste Masinska podoficirska skola u Kumboru.

Par slicica od prije par dana

Pre nekoliko dana, u knjižari Co (So) u Novom, kupio sam vrlo zanimljivu knjigu Siniše Lukovića "Pomorska lica Boke Kotorske". Između ostalog , u njoj ima lep članak o abukirskoj eskadrili. Dopao me je primerak sa autogramom autora.

Zanimljiva razglednica
[attachment=1]

Neko je vrlo pristojno na engleskom napisao da je reč o jugoslovenskim postrojenjima, bez onog Ex., ehemalige (nekadašnje), ili ne daj Bože  "late" (pokojne).

Nekada ovdje bijahu hangari... :-[

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10151786716140382.1073741829.731815381&type=1&l=97d059ac03


a evo malo i slika sa desavanja vezanih za te hangare :)

Значи хангар је ипак спашен! Браво људи, свака вам част!

О томе је и у "Политици" била вест, ако Музеј ЈРВ прихвати делове хангара на поклон и спроведе процедуру како треба, све иде без пореза, царине, итд.

Sjajno. :super

Bravo Hrelja, reportaza s ljubavlju! Neka se posao s povijescu provede kako treba.

Nikakve veze nema Muzej JRV sa ovim. Sve je uradjeno ili se privodi kraju, a nosioc posla je MVB.

Pominjan je upravo Muzej JRV kao mogući preuzimalac delova hangara. A šta je MVB?

MVB- Muzej Vazduhoplovstva, Beograd,a MJRV je Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva (jedinica ViPVO) odnosno vojni deo MVB koji (cast pojedincima koji su privatno pomogli) nije nista uradio u akciji dobijanja, rasklapanja, utovara, transporta, uvoza, i istovara ovih hangara.

E to je već informacija koju nisam znao. S obzirom na stanje Muzeja, nedostatak novca i (po čuvenju) loše međuljudske odnose u ustanovi ne čudi me da oni ustvari nisu ništa uradili, tj. da nemaju veze sa celom stvari. Nije prvi put da novine serviraju pogrešnu informaciju.

Evo jedne lijepe razglednice Kumbora iz tridesetih ghodina proslog vijeka. Uz to i veoma, veoma LOSA VIJEST - Vlada CG je dala zeleno svjetlo Azmontu da SRUSI torpednu stanicu kbb Stumbergera u Kumboru, koja po tim idiotima, nema NIKAKVU TEHNOLOSKU I KULTURNO-ISTORIJSKU VRIJEDNOST!!!!! Vratite nam strijeljanje!!!!!! >:( >:( >:(

Zbog čega bi istorija i kultura stojala na putu napredku... ???
Srušimo sve!!!!
Budućnost nema vremena da čeka!!!
Hrlimo joj!!!!
Iza brda sunce se javlja... a znamo šta je Boki na Istoku... I odakle nas sunce grije...

Super...blago nama...

A malo dalje, odmah iza Podgorice je je jedan čuveni crnogorski kraj poznat kao "Malesija", koji je ovih godina varljivo miran.

Navodno je po planu bilo predviđeno da se stanica pregradi i da se u njoj napravi restoran. Takav plan takođe bi praktično uništio stanicu. Sve ove godine retko je ko i znao šta je taj objekat, sada sav olupan, zarđao i porazbijanih prozora. Kad sam bio sasvim mali, mislio sam da odatle ako zatreba izleću specijalne rakete (koje niko drugi nije u svetu imao sem nas) i pogađaju gnusne neprijateljske brodove na pola Sredozemlja. Bilo mi je malo sumnjivo što je "supertajna raketna rampa" i tada bila olupana i musava, ali verovao sam u "natprirodne moći" naše zemlje, tim pre što nam je i drug Tito bio živ, zdrav, ofarban i uvek nasmejan.

Da malo analiziramo sliku koju je marinero postavio. Idemo s'leva na desno:

Prvi veliki hangar je bio sporstki centar kada sam došao u Boku, 1979. godine - i ostao je u toj nameni dok je bilo vojske u kasarni Kumbor. Unutar hangara je bio univerzalni sportski teren za rukomet, košarku i odbojku - na prvom nivou sa malom tribinom za gledalište. Bio je opremljen svlačionicama i kupatilima. Na ulazu u hangar je bila kancelarija načelnika školskog centra. Mislim da je poslednji načelnik bio Milosavljević Miladin, vrstan sportaš.

Levo od hangara se nalazila tehnička radionica - kasnije preimenovana u bataljon remontne podrške.

Sledeća zgrada - mali hangar je već bio srušen kada sam došao u Kumbor. Umesto njega je napravljeno rukometno igralište.

Drugi veliki hangar je bilo skladište u toku svih godina mog sklužbovanja u Boki. Sa zapadne strane, u prizemlju hangara skladišni protor je koristila tehnička radionica, a sa istočne strane se ulazilo u intendantsko skladište.

Naredni hangar je takođe već bio srušen kada sam došao u Boku.Umesto njega izgrađen je atletski stadion i fudbalsko igralište.

Četvrti hangar je takođe već bio srušen kada sam došao u Boku. Na mestu tog hangara je bila tzv. korozivna stanica. Tu je vršena kontrola raznoraznih materijala izloženih dejstvu morske klime i njihova podložnost (otpornost) koroziji. Mislim da je korozivna stanica bila podčinjena VTU.

Obalna dizalica koja je stojala kraj operativne obale izgledala je ovako:

Na ovaj video imam dosta zamjerki ali i pohvaljujem napor autora...
Iako su fotografije poređane bez hronologije ipak je lijepo vidjeti ovo.
Izgleda da ovaj  naš forum daje inspiraciju mnogobrojnim youtube autorima... ;)
http://www.youtube.com/watch?v=b7p2n4dS5Nk

Jedna jucerasnja panorama cijelog podrucja

[attachment=1]
I jedna iz nebesa...
(prilog iz dokumentacije za građevinsku dozvolu)

Nakon aprilskog rata, Talijani su fotografirali zauzeto mjesto
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Mozda sve fotografije i nisu iz Kumbora; poznavaoci ce odrediti...
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Vojska kojoj je rat pred vratima sudeći po slikama nije poduzela osnovne  mjere i radnje u cilju zaštite od neprijateljskog zrakoplovstva. Koncentrirana ubojna sredstva, gorivo, zrakoplovi i ostala materijalna sredstva na jednoj maloj površini. Puno to govori o čitavoj kraljevskoj vojsci. Nije baza Divulje bila izvan vremena i prostora. Ovakvo stanje se moglo izbjeći mobilizacijskim planom još u mirno vrijeme i pojačanim nadzorom od izbijanja 2. svjetskog rata. Poučne slike zahvaljujući talijanskim reporterima.

Zaista, kakva je bila namera sa tim nagomilanim ubojnim sredstvima i gorivom, na otvorenom prostoru?
Jedna bomba iz aviona, na pravo mesto, moglo ja tadašnji Kumbor da sravni sa zemljom.... 

A znalo se da je rat pred vratima.

Gde su bili oficiri mornarice, gde je bio i šta je radio komandni kadar? 

Pretpostavljam da su sredstva i gorivo izvučeni iz skladišta i iskrcani na obalu za ukrcaj u popisne jedrenjake. Jedrenjake navodi B.Dimitrijević u svojoj novoj knjizi. Kako je raspad nastupio u kratkom vremenskom roku sredstva nisu ukrcana. Slike prikazuju raspakirane bombe po mojoj procjeni do par stotina kilograma bez upaljača. Na jednoj slici su stokirane na otvorenom u originalnoj ambalaži. Logističari i operativci nikad ne bi odobrili ovakvo rukovanje u navedenoj situaciji. U ratno doba ubojna sredstva se dijele 1bk na rukama + 1bk u pričuvi na terenu dok 1 bk ostaje u skladištu. Kraljevska mornarica nije imala 3 bk čak niti za puške a kamoli za teža oružja.
Što se tiče mornarice ona je iznad sebe imala Vrhovnu komandu. Što su ti godinama radili? Kad nema sustavnog nadzora podređenih i traženja otklanjanja uočenih grešaka i nepravilnih postupaka po svim pitanjima onda dolazi do ovakve situacije. Slike ukazuju na nemar, samovolju, nerazumijevanje taktičke situacije i neprovođenje ratnog plana izmještanja zrakoplovstva. Tko je odgovoran? Čitav zapovjedni lanac sa pomoćnicima. Od kraljevskih namjesnika, kralja, vrhovne komande do zapovjednika pomorskih baza  u ovom slučaju. To je sve po kratkom postupku u ratno doba tribalo streljati. Za primjer. Tada bi se izbjegle priče i pričice koje se protežu više od 70 godina.

Verovatno su bili tamo gde i pedesetak godina kasnije, kada je Kumbor ponovo bio pretrpan ratnim materijalom. Retroaktivno pisanje naredjenja, tj. zabrana čačkanja i diranja ubojnih sredstava itd.

Ovo su fotografije sakupljenog materijala koji je pronađen po skladištima, bunkerima i brodovima u Aprilu 1941
Fotografije su iz Maja...
Partizani su još u kafanama i okupator se nema koga bojati...
 

Dio objekata u Kumboru, godina je 1921...

U pozadini je vidljiva visoka krovna konstrukcija - verovatno hangar za hidro avione u izgradnji.

Zanimljivo je da na ovoj fotografiji, na kojoj je "pomoćna ekipa" nema drugog naoružanja sem bajoneta...
Kumbor je u pitanju... posadni mornari u ateljeu lokalnog fotografa...
Nosili su kafu, pisma mladim avionautima, ceduljice lokalnim ljepoticama, podmazivali motore, i skrivali ispijene, prazne, flaše vina od komandanta, uglavnom ih bacali u more...za uzvrat nije se očekivalo od njih da ginu........

Posle letnje pauze i promene menadžmenta u maju ove godine, radovi u Kumboru se nastavljaju. Čule su se razne priče o krađi novca, o korupciji, itd. Koj` će ga znati...   Počelo je pobijanje šipova.

Jeli torpedna stanica rahmetli ili se još drži?

Још стоји. Ништа се на њој не ради и имам утисак да би и закупац и закуподавац највише вољели када би се сама урушила.

[attachment=1]
[attachment=2]
Uhvatio ih je maniti tempo od šipovanja,dan-noć.Trbaju pobiti 1500komada šipova do januara naredne godine.Nije neka buka,može se ostat.

На цртежу готовог Portonovi нема торпедне станице. Прво је било замишљено да у њој буде ресторан, па се одустало.

Sve što je bilo unutar kasarne u Kumboru, osim nove zgrade vojničkog kluba i stare crkve je srušeno.

Torpedna stanica je rahmetli (srušena je), bivša komanda VPS takođe, sve zgrade kasarne, tehnička radionica, skladišta (hidroavionski hangari)....

Prekoputa kasarne nekadašnja garnizona ambulanta i zgrada do nje, u kojoj su bili pozadinci i građevinari - još uvek stoje. Doduše, te zgrade su izvan ograđenog dela, gde se radi, ali koliko je meni poznati i to je prodato stranom investitoru.

Lovac kaze da je torpedna stanica srusena, Raso da jos stoji. Postoji li ili je pokojna i zivi samo na fotografijama i sjecanju?

Мали неспоразум. :) Торпедна станица јесте срушена, а лансирна још стоји.

Jasno......

Hvala.

April 1941
Snimci iz italijanskog aviona prilikom jednog od napada na baze i brodove u Boki

i još jedna

Upravo sam čuo da je spomenik pilotima u Kumboru srušen.
Može li se to provjeriti?
Jer ako je istina...  :komp :komp :komp :komp :komp

А наводно је требало баш тај споменик да остане, и она капела, и торпедна испитна станица... :zid :help

Sve je moguće. Dogovoreno je da to ostane, bar se tako govorilo (ili se time smirivala javnost... i savest).

Definitivno se tamo nesto dogadja - razlicite su za sada iformacije - neko kaze da ce spomenik biti premjesten pa su ga zato navodno krenuli rastavljati kamen, po kamen, a drugi pak, da je srusen. U svakom slucaju, tuzno je kada se zbog para i zarade na stanovima za prodaju na trzistu, uklanja ili premjesta dio istorije i spomenik posvecen sjenima 30-tak hrabrih ljudi koji su stradali sluzeci svojoj zemlji.

Завод за заштиту споменика културе из Котора се, наравно, не мјеша у свој посао. А ђе би да га премјесте? Пред зграду Вектре или стару зграду Владе? Срамота... Не заслужујемо ништа. Све оне приче о чојству, јунаштву, традицији, поносу... су пуко блебетање.

Rastavljali su ga "kamen po kamen" koristeći macole ...  >:(
Možda će napraviti "stariji i ljepši"...
Oduvjek je na ovim prostorima važilo da se u uspomenu na pokojnika ne dira. Evo došla su neka nova vremena...
Onima koji su donijeli tu odluku želim, u najmanju ruku, da se isto desi njihovim spomenicima, ako im ikada iko bude podigao...
Sada su na redu članovi porodica koji bi trebalo da podignu tužbu i protiv onih koji su ovo nepočinstvo uradili i protiv onih koji su po službenoj dužnosti trebali spomenik da sačuvaju...

Mogli su i taj spomenik da spakuju sa hangarom i pošalju u MUzej vazduhoplovstva... kad već tamo nije potreban.

Zato se i zovu "Primjeri čojstva i junaštva", baš zato što su samo primjeri. Znao je Marko Miljanov zašto je dao taj naslov...

Demontiran najstariji vazduhoplovni spomenik u nekadašnjoj Jugoslaviji
TV Boka   2015-03-14

Bez informacija od nadležnih u Azmontu

[attachment=1]

Najstariji vazduhoplovni spomenik podignut na prostoru bivše Jugoslavije u krugu kasarne „Orjenski bataljon" u Kumboru, u kojem azerbejdžanska kompanija podiže turističko-rezidencijalni kompleks Portonovi, do danas je bio koliko-toliko očuvan. Kako saznaje naša televizija, mimo plana i ranijih izjava, spomenik je  rastavljen, a ima nagovještaja da su dijelovi  oštećeni.
Nekada izuzetno lijepo memorijalno obilježje na kojem se nalaze imena 28 hidropilota, izvidjača i mehaničara Treće hidroplanske komande Pomorskog vazduhoplovtsva Kraljevine Jugoslavije u Kumboru, a koji su stradali u službi, posljednjih godina je zapušteno i počela je njegova devastacija. Dijelovi obilježja starog preko 7 decenija nestali su, a kako nam je nezvanično javljeno,spomenik je rastavljen kako bi bio premješten i moguće je da su dijelovi oštećeni. Kako kaže naš izvor, za to je od privatnika iz Podgorice iznajmljena mašina grajfer i od firme Bemaks je naručeno nekoliko kubika betona za postolje. Elementi spomenika premješteni su na mjesto gdje bi, unutar kompleksa, trebalo da bude botanička bašta. Prema urbanističko-tehničkim uslovima koje je investitor dobio spomenik je morao biti sačuvan, nije planirano njegovo demontiranje ili izmještanje. Ove informacije pokušali smo provjeriti kod zaposlenih u Azmont investmentsu, koji su do sada sarađivali sa novinarima, ali su danas saopštili da nemaju ovlašćenje da to urade. Podsjećamo, iz te kompanije su i za mnogo manje intervencije, poput popisivanja stabala, informisali javnost, a o ovoj nismo uspjeli ništa da saznamo.
Koliko je važan spomenik u Kumboru ilustruje i podatak da je ne tako davno grupa vazduhoplovnih stručnjaka i entuzijasta sa područja cijele bivše Jugoslavije pokrenula akc iju spašavanja i obnove spomenika u Kumboru. Tada je dokumentarista Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu, Aleksandar Kolo, kazao da bi svaka zemlja na svijetu spomenik, koji je od značaja za više država, stavila pod zaštitu, a ovdje je na sceni njegovo postepeno uništavanje. On je rekao i da ukoliko Crna Gora ne može, neće ili ne želi, srpski Muzej vazduhoplovstva spreman je da snosi troškove da se vrijedno memorijalno obilježje iz Kumbora prenese, obnovi i izloži u Beogradu.

Izvor: www.tvboka.me

https://www.youtube.com/watch?v=ndws8uhqQY4

А ево и фотографије споменика, са портала Радио Јадрана (http://www.radiojadran.com/):

[attachment=1]

Rašo, Radio jadran se zaj...., nisu ovo ostaci spomenika vazduhoplovcima, već nekog drugog. Naime, ova piramidalna betonska struktura koja leži na boku u lijevom uglu fotografije, na sebi ima veliki amblem JRM u boji sa sve petokrakom, tako da to sigurno nije sa spomenika o kojem ovdje govorimo. Vidio sam ovo o čemu ti pričam na sajtu istog tog Radio Jadrana, ali su odmah makli tu drugu fotku na kojoj se vidi amblem JRM jer bi ljudi odmah shvatili da im prosipaju neistine i šuplju priču.

Ona fotografija što je radio Jadran objavio nije spomenik pilotima definitvno.
Kada se malo bolje analiziraju djelovi koji su posloženi sa izgledom spomenika jasno se vidi da to nije to...
Takođe i marinero je skrenuo pažnju na piramidu sa grbom SFRJ. Fotka koja je uklonjena i dalje se može naći preko Gugl pretraživača slika...

Ovaj spomenik sa fotografije je posvećen mornarima, što naravno ne znači da su i njega trebali skloniti. Eto tako iz njihovog neznanja doznajemo da nije jedno, već najmanje dva spomen obilježja uklonjeno, što stvar čini još gorom...  >:(  >:(  >:(  >:(

 :komp :komp :komp :komp :komp

U krugu kasarne je bio jedan spomenik i jedna crkvica.
Priča iz septembra:
https://www.youtube.com/watch?v=SGnChxvVFAE

Погреб ђака-морнара Петрозића који је погинуо на хидроавиону у Тивту Тиват, 27. јуна. — На дап 20, о. м., приликои школског лета на линијн Ђеновић—Тиват пао је у море хцдроплан пгпа Д. 0, Д. број 204. На апарату била су два хидропилота, један наредпик механичар и два машнн ска ипжешера, ђака — морнара. Апарат је пао с висине од 5о мзтара са нагибзм па крнло. Потрео је бпо врло јак. Као жрт ва пао Је Момчило Петровић, ма шински инжењер, који се нала зио на одслужењу рзка при По морско-Ваздухопловној Школи у Кумбору. Остапа посада сретно је спасепа. без пкаквих тежих повреда. Петровнћ би тако ђе био спасен. алн је приликом пада задобио једпу телсу повреду на потнљку — у непоср^дтј близипи малога мозга. По мига љењу лекара смрт је морала паступи одмах. Момчило Петровпћ син је Ми лана Петровића земљорадника пз округа крагујевачког, општи пе Доброводице, сзла Баточине. Рођеи је 1900. год. 30. јануара; био је зчевидац свпју оних мука, које је наш парод претрп-л за времг најезде непријател>9 По свршетку гимназије одлучио се на студнје машнноке технпке; дипломирао је на београдском техпнчком факултету и одмах поапе краћег одмора оожурио је да испуни прву обавезу ирема држави у сталпом кадру. Данас у 16 часова била у* издата наредба да ће се тело покзјннково предати матгри земљп. Апгажоваи је један тепдер, који је вргаио саобраћај Ђепо внћ — Мелиње, у коме се тело покојннково налазило. 0ко ЈС и по часова били смо сви сакуп љени у дворшпту Статне Војие Болнпце Мелиње. У 16 и три четпрти часзва долази адмирал г. Кох, Командант Ш. Поморскз Обалске Команде. Тачно у 17 часова г. Здравковнћ, поручник фрегате, кзјл је био комаидапт спровода, рааор тирао је'команданту да је све снремно. Кзмандант је дао внок да се спровод можз крен^ти. Ве лики венци од лепог иа,тмовог лигаћа, ишреплетепи цроим тракама са врло дирљивим натпнсима, подаренп од команда н покојшгковиу другова. Тело покојпиково преиели су иа рукама њггови друговн ђацн — марпнцп. Напред су ишла два свештеника. Калд је ковчег нзиет г. Здравковнћ учнпио је ред. Меланхолични зв>-ци Бетовгновог посмртног маргаа далогае одјек целој Боци и у томе часу учнпн се да се и оне хриди поднгоше да внде сина Шу маднјг. За неколико трепутака паста гробна тншииа. Око 20 ђака маринаца распоредн се са леве и десне страпе ковчгга, нокрпвеног бојпом заставом ратне морнарице. Позади ншао је адмнрал, виши о(ј)ицири, подофицирн п одред морпара Поморлсог Ваздухопловства. Са покојпнком су се на гр«>бу опростили један марпискн офпцнр н јздан локојпиков шкотски друг. С. В.

Vreme 30.06.1927. str 8:
http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pa|issue:UB_00043_19270630|article:div1260|page:8|block:Page1_Block12

Sve je jasno od 2.15 pa do kraja snimka.
Odgovorna osoba tvrdi da se ispitivanja mogu vršiti "alternativnim" metodama ???
pri tom svako upućen u arheologiju zna da se metoda koja je spomenuta koristi samo za određivanje mjesta iskopavanja i daljih ispitivanja a ne kao konačna... Nema arheoloških ispitivanja bez iskopavanja!
Na kraju snimka poruka je da se ne desi da zbog ispitivanja radovi na rizortu budu zaustavljeni....
Nema mjesta bojazni. Istorija neće zaustaviti svjetlu budućnost!!!

Spomenik sa dva zida u obliku spuštenih krila i spomen pločom. Nisam ga vidio u cjelosti. Ne znam ima li još kakav ukras? Po meni je to spomen obilježje i moglo bi  se premjestiti na neko drugo prikladno mjesto. Ukoliko bi investitor zahtijevao premještanje. Najbolje bi bilo u nekom gradskom parku gdje bi ga svi mogli vidjeti. Kod ovih privatnih investicija i gradnji nikad nisi siguran može li građanin imati slobodan pristup spomeniku. Da je grad zainteresiran bez problema bi ga smjestio u javni gradski prostor. Što prije to bolje. Možda sutra ni ploče ni kamenja.

Evo i link prema istom članku (samo je ovaj sa sajta rtcg). Na njemu se vidi pogrešan spomenik:
http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/85277/spomenik-demontiran-ali-nije-ostecen.html
Razlika između njih je i više nego uočljiva...

O spomeniku je već bilo reči na ovom topicu, i marinero je postavio jednu fotografiju novijeg datuma tog spomenika. Na fotografiji je vidljivo da postojeći spomenik (sada razmontirani) ne liči uopšte na onaj koji je u svom poslednjem postavio mali od palube.

http://www.vijesti.me/vijesti/ukoliko-crna-gora-nece-spomenik-ce-spasiti-srbija-clanak-118394

Postovana slika očito prikazuje izvorni oblik tog spomenika, ali ga se ja zaista ne mogu takvog setiti, iako sam kroz kasarnu Kumbor prolazio bezbroj puta (od 1979. godine pa sve do pred rušenje).
Spomenik u svom poslednjem izdanju je bila samo kamena kupa (piramida) sa mermernom pločom, na kojoj su ispisana imena poginulih pilota.  A spomenik se nalazio pored trpezarije za starešine, pokraj stepenica koje su vodile ka sportskom centru i tehničkoj radionici, zarastao u žbunje. Niko na njega nije obraćao pažnju, niti je ikada odavana počast poginulim pilotima.

To znači da je ''razgradnja'' izvornog spomenika počela mnogo ranije, a ovo što je sada razmontirano jeste spomenik koji su radnici zatekli u kasarni.
Izvorni spomenik je ranije srušen (ili prepravljen - uklonjeni su simboli Kraljevine), ostala je samo ploča, ugrađena na kamenu kupu.
Da li je ta kupa bila sa grbom SFRJ i petokrakom - ostaje diskutabilno.
Poslednja slika koju je postovao mali od palube je sigurno uslikana u Kumboru, i prema mojoj proceni baš na onom mestu gde je spomenik nekada stajao.

Spomenici u Kumboru demontirani i zaštićeni

Spekulacije u medijima i javnosti da su spomenici palim hidroavijatičarima Treće hidroplanske komande Kraljevine Jugoslavije iz 1936. godine i spomenik vodnicima Branku Musturu i Ljubomiru Pajiću iz 1956. godine uklonjeni i oštećeni ne odgovaraju činjeničnom stanju, utvrđeno je nakon posjete gradilištu u Kumboru budućem kompleksu Portonovi.
 Na lice mijesta izašli su Član Radne grupe za praćenje investicije „Portonovi" Vladimir Mračević, zajedno sa odbornikom Skupštine opštine Herceg-Novi Špirom Vukovićem.
Imali smo prilike da na licu mjesta izvršimo uvid u spomenike koji su demontirani i konzervoirani na vrlo profesionalan način - izjavio je Mračević i dodao da se demontirani spomenici trenutno nalaze na pripremljenoj podlozi u budućem Parku spomenika. Njihova demontaža je urađena veoma stručno, svi elementi spomenika su obilježeni, konzervirani i prekriveni posebnom platformom kako bi bili zaštićeni od padavina.
Upoznati smo i sa idejnim prostorno-planskim rješenjem za Park spomenika i u okviru njega budućom pozicijom ova dva spomenika. Oni će u Parku spomenika, jednom od dva javna parka koji su planirani u sklopu kompleksa Portonovi, imati veoma zapaženo mjesto, kazao je Mračević i istakao da nema nikakvih razloga za brigu jer je važećim planskim dokumentom predviđeno izmještanje spomenika na novu lokaciju, a zakonom su propisane procedure koje regulišu njihovo izmještanje.
http://www.tvboka.me/1900-spomenici-portonovi.html

Izuzetno mi je drago da je spomenička građa u Kumboru sačuvana i vjerovatno projektovana da se prikaže na nekih par stotina metara odatle... u recimo jednoj kamenoj ogradi ili međi....ili jednostavno zbog zastarelosti se zaboravi....ili se od nje napravi temelj za neku "palatu".... Nije nam prvi put... Imamo iskustva u tome...
U međuvremenu nama koji pamtimo malo dalje od ponedeljka tekuće sedmice ostalo je da u virtuelnom svijetu sačuvamo par lijepih fotografija iz Jadranske Straže.
"Visoki" je gost u pitanju...

I još jedna

Nakon što se dostojanstveno proslavio katolički badnjak decembra 1929. godine u Kumboru, početkom januara 1930. se proslavio i pravoslavni božić....
U tih 15 dana zaboravljen je kukuruzni hljeb i grah/pasulj bez išta, a posada garnizona morala je da mjenja rupe na kaiševima uprtača...
Badnjaci se lože....

Мотив из 1928. године...

[attachment=1]

Postaviti ću seriju fotografija iz 2. sv. rata čiji je dio "jadran" već postavio na 14. strani ovog topica ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
izvor : dati.acs.beniculturali.it

Jesu to na slici 17 i 18 Darne Avionski mitraljez, 7.5 mm. Dual Flexible Mount?

Pomoć meštana:

Slika br 27 - gde je nastala?

Снимљено с Верига. Десно Каменари и Света Неђеља, лијево Лепетане. Луштица и Петровићи у даљини.

Jeste, samo što su naši bili kalibra 7,7 mm. Na fotografiji 23 je sanduk sa municijom za njih.

[attachment=1]

Fotografija 24 torpedni aparat sa Ljubljane? I krilo jednog Wala.

Hvala Motorista!

Борбени чамци 'Четник' и 'Ускок' и хидравион 'Дорније Вал' у бази Кумбор, Бока Которска (мај 1929. г.).

[attachment=1]

Izgleda da je 1927.g.
[attachment=1]

Prelistao sam cijeli thread , ima dosta fotografija , ove talijanske su najjasnije . Ja sam 81. proveo 7 mjeseci u ljekarni. Bila je tik uz ulaznu kapiju . Zatim do kapije zgrada komande . Kraj ljekarne je bila telefonska govornica . Glavni nam je bio maj.Koš***ć .Naš se dio sastojao se iz dva objekta . U jednom je bila ljekarna (oficina) , na katu skladište tabletnih ljekova . U podrumu skladište sa alkoholom , špricama iglama itd . Tada su se još koristile višekratne igle i staklene šprice . Bio je to katni objekt koncipiran kao veliki komfoni stan na katu sa više soba . Ako je i prije ww2 bio tu u sklopu vojarne onda je sigurno bila kuća  za stanovanje vrlo visokog čina . Tu sam radio sa maj. St***ćem . Do tog objekta prema komandi jednokatnica iz dva ili tri dijela . Naše prostorije , i kancelarija-e  vodnika . Lijepi vrt sa šentadom stolom za nas i dva izlaza za koji smo imali ključ. Prema glavnoj cesti i u vojarnu .Slabo se sjećam okoliša , onako kroz maglu , samo do restorana koji je imao vrlo dobar meni . Ja sam išao samo na doručak i ručak , večera se preskakala manje više , bilo je previše . Općenito stega i urednost je bila visoka  mada je bilo puno visokih oficijala . Pazilo se na pozdravljanje , botune i frizuru , što je OK. Sjećam se "bazena" tu bi ljeti išli na kupanje . Kupanje je bilo kontrolirano da se netko od neplaviča ne utopi . No mi iz ljekarne i ambulante smo bili baš svima znani i svima je bilo u interesu da su dobri s nama , tako da nije bilo problema baš nikud , ni u gradu ni po vojarni ni sa MP-ijima . Kako je bilo restriktivno za ribolov , a puno se brumavalo otpatcima hrane bilo je puno ribe . Pa su neki vodnici lovili i gulili dobre komade , lubina i zubonja . Ja sam imao malu tunju i na onom bazenu iz rekreacije vadio zbilja divovske špare - i vraćao ih nazad . Sjećam se kapele , spomenika , hangara kraj rampe ali zbilja kroz maglu . Tu i tamo bi nas postrojili , mi smo bili dio Baze , a glavni je bio neki pukovnik na B . zaboravio sam ime  Bio je opasan :) Sve u svemu na ovim slikama nikako dokučit gdje je bila ta naša ljekarna . Sve u svemu bilo je dobro kad se već moralo ić . Hrana super , more plaža ,dobar VES .

Navoz hidro-baze snimljen iz italijanskog aviona u aprilu 1941. godine. Sken iz knjige Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Bojana Dimitrijevića.

[attachment=1]

Istočni kraj baze u Kumboru, dvadesetih.