PALUBA

Vršačka kula predstavlja ostatke Donžona nekadašnjeg vršačkog utvrđenja iz XV veka koje se uzdizalo na visini od 399m nmv, na Vršačkom bregu iznad grada. Sama utvrda je imala izduženi oblik koji je pratio zaravan na vrhu brda i bila je široka 18m, a dugačka 46m.

[attachment=1]

Sam Donžon ima pravougaonu osnovu sa ulazom na spratu do koga se dolazi stepenicama koje se lako mogu skloniti u slučaju opasnosti. Visok je oko 20m sa prizemljem i tri sprata,od kojih je treći, po ostacima kamina i odžaka, korišćen za stanovanje. Pretpostavlja se da je celu utvrdu podigao Đurađ Smederevac (1427—1456) posle pada Smedereva i cele Despotovine 1439. godine sa ciljem zaštite svojih poseda na prostoru današnje Vojvodine, a u prilog toj tezi ide i arhitektonska sličnost između Vršačke kule i Smederevskog grada odnosno utvrđenja manastira Manasije.

Prema nekim drugim tezama na tom prostoru je postojalo utvrđenje i pre tog vremena, koje se u ondašnjim izvorima iz prve polovine XIII veka javlja pod imenom Erd Šomljo (rum. Erdesumulu, mađ. Erdsomlyo, Ersomlyo) ili samo Šomljo, ali njegova tačna lokacija još uvek nije sa sigurnošću potvrđena, pošto se pored današnjeg Vršca kao moguća lokacija pominje i prostor Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

[attachment=3]


Prošlost utvrde

Sam Vršac se prvi put u izvorima pominje 1427. godine u pismu kralja Žigmunda (1387—1439) pod imenom Podvršan, koje ukazuje da se naselje nalazilo ispod vrha, na kome se mogućno nalazila i utvrda. Međutim najizvesnije je da je utvrđenje čiji se ostaci danas nalaze na vrhu Vršačkog brega podigao Đurađ Smederevac, najverovatnije posle pada Smereva i cele Despotovine 1439 godine. Već 1456.godine zauzele su ga Osmanlije u sklopu napada na Smederevo i Beograd, ali se nisu dugo zadržale u njemu.
 
_{Grb grada Vršca sa kulom,
Halaburinom rukom i aginom glavom}
[attachment=2]

Osmanlije su utvrdu i okolinu zauzele 1552.godine i držale su ga sve do 1716 godine, kada je ušao u sastav Austrijskog carstva. Tokom osmanlijske uprave tim prostorom došlo je do velike banatske bune 1594 godine koju su podigli lokalni Srbi i Rumuni i koji su, između ostalog, oslobodili i Vršac sa utvrđenjem. Sama buna je ugušena u krvi, ali je ostao zabeležen legendarni događaj tokom osmanlijske opsade grada kada je osmanlijski aga izazvao na dvoboj srpskog vojvodu Janka Lugošana zvanog Halabura koji je branio utvrdu. Ovaj mu je izašao na megdan i savladao ga, a ceo događaj je postao i deo grba grada Vršca na kome se iznad kule vidi ruka sa mačem i odsečenom turskom glavom.

[attachment=4]

Austrijanci su preuzeli kontrolu nad gradom 1716.godine i on je tada ušao u sastav Tamiškog Banata sa sedištem u Temišvaru, a već 1718 godine je postao središte Vršačkog distrikta. Verovatno je u ovo doba utvrda izgubila svoju stratešku vrednost i bila napuštena pošto se na njoj ne mogu uočiti naznake prepravljanja u artiljerijsku utvrdu, kao što se desilo sa Beogradskom ili Petrovaradinskom tvrđavom.


Sadašnjost utvrde

Konzervatorski i restauratorski radovi na kuli su izvedeni 1984. i 1993.godine,a od 1997. godine su otpočela sistematska arheološka iskopavanja celokupnog lokaliteta kojim su otkriveni ostaci jake kružne kule koja se nalazila nasuprot danas očuvanoj. Sama kula i ostaci utvrde su tokom NATO agresije na SRJ pretrpeli oštećenja usled raketnih napada na telekomunikacioni predajnik koji se nalazi u njenoj blizini, izvedenih 30.04. i 12.05.1999.godine.

_{Foto by Nebojsa Savkovic}
[attachment=5]

Pošto su stručnjaci konstatovali da vršačka kula trenutno nije bezbedna za posetioce, urađena su arheološka istraživanja, a nadležni su najavili početak radova na restauraciji ovog objekta. Biće urađena statična sanacija i obimni radovi u cilju revitalizacije glavne kule Vršačkog zamka, koja je i najočuvanija. Potrebno je obnoviti međuspratne konstrukcije i stepeništa, a eventualno i krovne konstrukcije kako bi se sve vratilo u izvorno stanje, a u isto vreme bi kula postala i jedna vrsta muzejskog objekta.

Literatura:
Aleksandar Deroko, „Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji“ , Beograd, 1950.
„Istorijat grada Vršca“ (www.vrsac.com)
„Vršačka tvrđava“ (www.yuheritage.com)

Dve fotografije Vršačke kule ....


[attachment=1]

[attachment=2]

Snimak iz vazduha. Razglednica izdanje saveznog vazduhoplovnog centra iz Vršca.


[attachment=1]

Jedna razglednica iz 1946. godine.


[attachment=1]

Био сам пре неки дан до Куле.
На њој се врше радови, и изгледа боље него на овде приказаним сликама. Очигледно се осим рестаурације врши и делимична реконструкција.

Lepo je čuti da se radi na kuli.

Možda će rekostrukciju pratiti i popunjavanje kule istorijskim sadržajima i postavkom, poput kule Nebojša u Beogradu. Bilo bi šteta ne ubaciti kulu u turističku ponudu grada Vršca. Nadam se da ima još pametnih i mudrih glava u Vršcu.

Добра ствар је што до куле води пут. Незгодно је што пуно обилази, те није лако доћи пешке. Колико ми се чини, не постоји степениште или директан пут за пешаке.

Испод саме куле је мали плато, са ког узлећу параглајдери - и кад смо били горе, три су узлетела. Ту би могао да се направи паркинг, у случају да се направи некакав кафе или сл.

Поглед је иначе фантастичан.

...

[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=ZIc53vnMp34

http://www.youtube.com/watch?v=cuViiXkJBLA

Drago mi je čuti da se radi na Vršačkoj kuli. Kao klinca me je pokojna majka koja je rodom iz Vršca često tamo vodila.
Bilo je to davno. Na žalost nisam bio tamo od 1999.

Bit će lijepo vidjeti da je sve to dotjerano. Takve spomenike treba čuvati i uključiti u redovnu turističku ponudu grada
Vršca pa i cijele Vojvodine.

не знам колко пута сам био у вш али никако да уловим време да одем на кулу... :zid

Pa ambijent i pogled su lijepi i ako su još dotjerali i kulu mislim da se svima isplati truda i vremena pa poći i pogledati.
To naravno vrijedi i za mene bez obzira što sam dobrih 700 km daleko.

Teško se dođe do tamo ali uz malo volje nije strašno, a kada se popne gore po lijepom sunčanom danu u istinu je čovjeku
drago. Još kada bi Vrščani dali malo više publiciteta imali bi puno gostiju na kuli.

Iz komentara bih rekao da si nedavno bio u Vršcu i na kuli, još da si učinio koju fotku i to nam prezentirao ovdje bilo bi
vrlo lijepo.

Ne baš nedavno, prošle godine. Ali planiram ići slijedeće godine pa ću se naoružati fotoaparatom i ako vrijeme posluži učiniti
par fotki.

Na poleđini fotografije zapisano: "Izlet Učiteljske škole kod kule na brdu. Vršac 1. XII 1938. godine."

Razglednica kule kod Vršca iz 70-tih ili 80-tih godina, izdanje NIP "Književne novine" iz Beograda. Fotografisao: D. Knežević.

Kula na razglednici sa kraja 60-tih.


[attachment=1]

Evo dvije malo "novije" fotografije Vršačke kule, same i šira fotografija na kojoj se vidi i repetitor. Temelji kule bili su na žalost oštečeni
tijekom bombardiranja 1999. Čuo sam da se planira repetitor premjestiti jer se ne uklapa u izgled kule i okoline, a i dijelom zaklanja pogled
sa kule u smjeru grada.

Ipak i dalje izgleda impozantno ako se poredi npr. sa vrdničkom kulom, koja je obična ruševina.

Pa zaista dominira cijelim krajem. Prije par dana sam išao vlakom iz Temišvara u Vršac i dalje za Beograd i kula se vidi još dobrahno sa
Rumunjske strane. Postavit ću dvije fotografije snimljene iz vlaka na prilazu samoj granici uz zumiranje od 5 puta pa oštrina možda i nije
baš najbolja.

Nadam se da je i iznutra uređena, svaki put sam u Vršcu samo u tranzitu i za sat vremena pauze stignem samo do groblja i nazad (da
pripalim svijeće za rodbinu) i ne stignem se ispentrati gore. Morati ću jedan dan nekako izdvojiti cijeli samo za izlet u Vršac i na kulu.

Pozdrav @zpetrov 9 !

Imamo mi još nekoliko sličnih zanimanja-interesovanja.Hvala @Drednought-u za ovaj topik!

Nekoliko puta sam boravio gore zbog posla.Istina ni ja nisam pogledao iznutra Kulu jer sam bio sa određenim zadatkom,pa nisam ni stigao.
U zgradi ispod kule bilo je nekoliko TV i FM predajnika(zbog ravnopravnosti jezika),te link prema Rumuniji i unutrašnjosti naše države.Preko ovog linka su prenošeni događaji iz Rumunije(Čaušesku-smjena).U građanstvu se koristi termin repetitor,ali nisam siguran da li je adekvatan jer bi se to moglo odnositi  na taj dio linkovskih veza,no tu su se nalazila i nekoliko TV i radijskih predajnika,pa smo mi to nazivali predajnici Vršac,koji je služio za pokrivenost TV i Radijskim kanalom tog područja APV.

Inače pored same Kule,ja bih istakao da se nekada nije moglo do nje doći kolima nego jedan dio pješke.Usput se moglo vidjeti niz vinograda,što znači dobra vina i loze-komovice.Ova komovica je jedina vrsta alkoholnoh pića sa 50% alkohola a pravi poznavaoci rakije znaju da je dobra rakija između 47 i 52% što jedino ona ispunjava,pošto su sva alk.pića u prodaji do 45%.
Ja je pripremam i danas tako što je napunim sa onim dugim pakovanjem suhih kajsija sitno iseckani da ubiju miris komovice.Trebalo bi to da odstoji ali ja to koristim ujutro čašicu dvije (a nekad i tri),uz kafu dok se ne razbudim kao lijek da bi excajtovao krvožilni sistem.

Poz.

Kada sam zadnji puta bio na kuli s autom se moglo doći samo do podnožja, a onda se je vrlo strmom stazom išlo pješice uzbrdo, ali to je
bilo davno negdje krajem sedamdesetih. Sječam se da je pokojni otac sa našim starim dobrim  "tristačem" probao ići po stazi uzbrdo ali s
nas četvero unutra nije išlo. Inače Vršac je uvijek bio poznat po vinogradima, pokojna majka je o njima puno pričala i naravno uvijek je
hvalila svoj Vršac, pa i kao svi mi koji volimo svoj rodni grad.

Kula tada nije bila pokrivena, bar mi se tako čini.

Zadni puta sam bio tamo prije bombardovanja (možda i koju godinu),niti ja se ne sjećam da li je Kula bila pokrivena ili ne.Mislim da nije,ali smo mi mogli otići do gore jer ja bila izgrađena cesta.
Mnogi i Vojvođani ne znaju da je tu kod Vršca najviši vrh u Vojvodini jer misle da je Fruška Gora najviša planina,naročito ako stanu na ludaju(tikvu-bundevu).
Znam da je tada oštećen bio i taj antenski stub.

Poz.

Evo još dvije fotografije Vršačke kule iz nekadašnjih vremena. Tu je i jedna mapa staze za rekreativce, kao KT2 je sama Vršačka kula. Na
njoj se vide i nadmorske visine ostalih vrhova Vršačkog brijega, pa tko je za rekreaciju i blizu Vršca je može se zaputiti tim stazama.

Zanima me da li postoji neki autobus javnog gradskog prijevoza ili privatni prijevoznik koji vozi do blizine kule? Ili je moguće samo sa
taksijem, jer nikad baš nemam dovoljno vremena za pješaćenje gore i dolje i ako bi to bio lijep izlet.

Evo prije par dana sam bio u Vršcu da potražim neke dokumente za djeda  baku i obiđem grobove, pa sam tak uz maksimalno zumiranje
bacio i jedan snimak iz centra na Vršačku kulu. Kao i uvijek sve u žurbi i tako opet nisam stigao do nje.

Prelistavajući stare fotografije u dokumentaciji ostaloj od pokojnog oca pronašao sam i ovu fotografiju kule snimljenu sada daleke 1956.

I još jedna, eto stiže JRM i na Vršački breg te 1955. godine. Ispred i/ili ispod kule se vidi kao neki motel ili nešto slično.

Izgleda da se svi zajedno slabo penjemo na brda i bregove, pa nam ova tema o Vršačkoj kuli nekako stagnira. Možda pronađem neku od
fotografija pa da je malo probudim, kada se na žalost ne mogu sam tamo prošetati da snimim trenutno stanje.

издаћу ја директиву другару који често иде, па је можда видимо и из ваздуха  ;)

To bi zaista bilo super, imam ih par ali su stare već više od desetak godina pa to nije to. Nadam se daćemo ih skoro vidjeti. Pozdrav.

Snimljeno pred Vršačkom kulom 1940. godine.

аух... заборавио :zid ево...

Zaista lijepe fotografije Vršačke Kule, zaista dominira cijelim krajem.

имам још нешто од јесенас што сам ја сликао кад сам био горе

поглед на град и на аеродром

Fotografije su zaista lijepe. Šteta što su televizijsko postrojenje i antene tako blizu same kule, ali što je tu je. Ima predivan pogled na
okolinu Vršca i puno dalje.

шта да се ради кад је то доминантни врх за целу шииру околину.

A kako se može doći gore? Da li sada vozi neka autobusna linija ili je samo taxi na raspolaganju? Mislim negdje do podnožja jer koliko se
sjećam završni uspon je prestrm za vozila.

У прошли четвртак сам био тамо, колима. До под сам врх води добар асфалтни пут. На пар стотина метар од врха се налази већи паркинг,а одатле пешице (око 300м). Ко је матор или дебељуцкаст мало ће се уморити јер је стрмо, мада постоји асфалтни пут до саме Куле. Кула је обновљена али није доступна (унутрашњост) за посетиоце. Одмах поред је телевизијски репетитор који има посаду и ту се не може ући. Док сам тамо шетао видео сам да доста младих како долази пешице из Вршца јер постоји уређена стаза. Били су прилично задихани и знојави... ;) 

Ево пар слика:
[attachment=1]
Пут кроз Вршачке винограде до Вршачке куле
[attachment=2]
Поглед на Вршац пре успона
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
Изглед Куле
[attachment=6]
У подножу самог брега су две цркве: Црква посвећена Светом Теодору Вршачком (виђа устанка Срба у Банату; због тог устанка су спаљене мошти Светог Саве на Врачару јер су устаници носили слике Светог Саве) и
[attachment=7]
Каталичка црква Светог Краста

Највиша планина Војводине! :) Ја сам се својевремено  пењао до куле пешака из града, почев од оних степеница, па даље, стазом.

Вршачка кула (врх тог брда) је висока 399м/нм. Највиши врх Вршачких планина је Гудурички врх са 641м/нм. Е, тај је највиши у Војводини.

Вршац је на 101м/нм. Дакле успон на Вршачку кулу је око 300м успона (298).

ко се пење на кулу од паркинга који је џумба поменуо немој да иде путем, него нека сече кроз грање. виде се утабане стазе. ја сам дебељан од скоро 130 кила, кондиција сам заборавио шта је, и много лакше сам се пео земљом него асфалтом. много незгодан нагиб тог пута. иначе како се излази на тај пут немам ојма јер сам пратио групу. иде се кроз град.

кула није највиша тачка на вршачким планинама. то је гудурички врх. ипак, доминантни врх је управо кула, и тај који је ту направио, ма ко то био, није ни мало био мутав.

Zaista lijepe fotografije. Ako budem bio u prilici da još jednom dođem u Vršac uzeti ću taxi da me odveze gore pa da je još jednom pogledam
iz bliza, davno je prošlo kada sam kod nje bio zadnji put.

од летос

Fotke od jesenas.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

Velika banatska buna 1594. godine


U 19. veku, kada je došlo do stvaranja moderne srpske države, ustanak Srba 1594.godine u Banatu je "potisnut" iz kolektivnog pamćenja iako je događaj od velikog značaja.

Srbima je postajala sve oporija i gorčina svakodnevnog života dok su ravnicom među rekama nicali minareti džamija sa kojih su hodže pozivale na molitvu i klanjanje Alahu, a age i begovi i paše sve osionije se množile i vladale po ravnoj zemlji banatskoj .... pa otuda i ne začuđuje što u jednom sačuvanom pismu nalazimo kako komandant dalekog Komorana, Nikola Palfi, 28. avgusta 1587., izveštava nadvojvodu Ernesta, kako je preko 3000 naoružanih Srba poreklom iz Bečkereka i Bečeja a u austrijskoj službi, krenulo iz Komorana put Budimske tvrđave protiv Turaka.

Ustanak je trajao pet meseci, a ugušen je nakon odlučujuće bitke koja se odigrala u blizini Bečkereka (današnjeg Zrenjanina).



Pobeda na Vršačkom megdanu


Banatski Srbi prihvatili su se oružja i digli ustanak marta 1594. godine, pa su među gradovima prvo napali Vršac.

Uistinu, Vršac je opseo vođa jedne hajdučke čete Petar Mojzeš, dok su se Turci, odbivši zahtev za predaju, hrabro branili. Njihov komandant tvrđave, čovek džinovske snage pozvao je tokom opsade na dvoboj, ne Mojzeša, već proslavljenog srpskog hajduka i junaka Janka Halaburu, koji je izazov prihvatio i u dvoboju pred Tvrđavom, a naočigled obe vojske, ubio turskog zapovednika Vršca, posle čega se posada Tvrđave predala ustanicima i Vršac postao ustaničko sedište.

Dvojica megdandžija su u ličnom obračunu spasla mnogo života svojih vojnika, što njihove istorijske uloge čini još značajnijim. U dvoboju Janko mu je odrubio glavu, ali to nije mnogo promenilo situaciju, jer je uskoro pod Vršac stigao Hasan-paša koji je kod Bečkereka već porazio ustanike. Branioci Vršca su se povukli i ponovo prepustili tvrđavu Turcima, a Janko Halabura je nekoliko dana kasnije poginuo u bici kod sela Parta.

Na Tržišnoj povelji koju je Vršcu 1804. godine podario austrijski car Franja Drugi za izuzetne ratne i mirnodopske zasluge ... na plavoj pozadini iznad utvrđenja na bregu predstavljena je ruka Janka Lugošan - Halabure obmotana tkaninom koja drži sablju sa nabijenom glavom turskog age.


[attachment=1]


  ... posle Vršca došao je na red grad Bokšan ... grad Moržina ... gradove Vilagoš i Jenopolje .... U drugoj polovini aprila ustanak se proširio poput raspomamljenog požara. Sinan-paša je naredio da se prenesu mošti svetog Save iz manastira Mileševe u Beograd, gde ih je 27. aprila 1594. spalio na lomači kao odmazdu jer su banatski ustanici nosili barjake na kojima je bio lik ovog njihovog svetitelja.

U to vreme pobedonosne čete ustanika nalazile su se na drugoj obali Dunava pošto su pre toga bile zauzele Pančevo gde je poginuo jedan od njihovih vođa, Vukadin, spahija iz Parte. Prvog juna ustanici zauzimaju Bečkerek. Plivajući uz pomoć naduvenih mešina ustanici su nečujno krenuli na bedeme, ispeli se na njih, otvorili kapiju i spustili pokretni most pa iznenadnim jurišem provalili u tvrđavu.

Zatim su prešli Tisu i osvojili Titel. Osvajanjem Lipove ustanici su dostigli vrhunac svojih uspeha.
 
Početkom jula krenule su sjedinjene vojske temišvarskog i budimskog paše na ustanike. Do odlučujuće bitke došlo je opet u blizini Bečkereka, desetog jula 1594.

Turaka je bilo oko 30 000, a Srba ukupno 4 300 u toj bici..U tako neravnopravnom boju Srbi su pretrpeli užasan poraz. Po jednom izveštaju, iz ove bitke iznelo je glavu samo 300 Srba, a hroničari beleže da su Turci "posle ovog strašnog dana po Banatu iskorenjivali i uspomenu na Srbe“.

Bio je to najcrnji dan tokom kojega su se srpske odrubljene glave kotrljale po kaldrmi Bečkereka i, kako bi narod rekao, još gorem se nadale, dan kada su živi zavideli mrtvima

Vođi srpskog banatskog ustanka Teodoru Nestoroviću, pravoslavnom episkopu, Turci su odrali kožu 1595.godine.


[attachment=2]


Sveti sveštenomučenik Teodor (Nestorović) Vršački, kanonizovan je 1994.godine. Na vršačkom brdu manastir nosi njegovo ime.


izvor (https://forum.krstarica.com)

Fotografija od pre 10-tak godina, Vršački breg i kula.



[attachment=1]

има ту мало више од 10 година...

Ima verovatno i skoro pa 20 godina


Evo isto, Vršački breg i kula.


[attachment=1]


Ovo je detalj razglednice Vršca, razglednica putova 1963. godine.


[attachment=2]

Vršačka kula, oko 1940. godine.



[attachment=1]

Razglednica ...



[attachment=1]

[attachment=1]

Unutrašnjost Vršačke kule


https://youtu.be/NYWBpYp1UB4



Pogled sa Vršačke kule


https://youtu.be/_RU7v_s2Z-w

https://youtu.be/rCD2MvnU_Gc


Pogled sa Vršačkog brega na Vršac i okolinu


https://youtu.be/bmC69nIY0wU

https://youtu.be/65yydiTIysw