PALUBA

Užička tvrđava

Utvrđenje je podignuto na visokom, relativno nepristupačnom grebenu koje sa tri strane okružuje reka Ðetinja. Prema zapadu, jugu i istoku okomite litice, visoke i do 50 m, kao jaki prirodni bedemi spuštaju se do reke. Prilaz gradu bio je moguć samo sa severa, sa sedla prema susednom visu, ali i tu su vertikalne strane branile prilaz najvišem delu utvrđenja, čineći ga neosvojivim. Iz utvrđenja se mogla nadzirati i braniti saobraćajnica koja je povezivala Bosnu sa Srbijom. Položaj grada vekovima je izazivao divljenje putnika i namernika koji su prolazili pokraj njegovih bedema.

[attachment=1]

Tvrđava u Užicu je u uslovima ratovanja hladnim oružjem bila gotovo neosvojiva. Čine je tri visinski različita dela: citadela na vrhu sa glavnom kulom, Srednji grad i Donji grad sa Vodenom kulom. Ovakav odbrambeni sistem bio je povezan bedemima i kulama. Od srednjeg dela grada spuštaju se dva bedema, do najjužnijeg dela strme litice na obali reke Đetinje, gde se nalazila Vodena kula, koja je u vreme opsada, omogućavala bezbedno snabdevanje grada vodom. U širem smislu ona predstavlja jedinstvenu konstrukciju na našem području. Bila je polukružne osnove, visoka 25 metara i podeljena na osam etaža međuspratnom drvenom konstrukcijom.

_{Plan užičke tvrđave}
[attachment=5]


Tvrđava u prošlosti

Tvrđava je najverovatnije sagrađena u drugoj polovini XIV veka da bi štitila Užice i karavanski put koji je dolinom Đetinje povezivao Moravsku dolinu sa Bosnom, Hercegovinom i obalom Jadranskog mora, prvenstveno Dubrovačkom republikom, kada se Užice nalazilo u posedu Nikole Altomanovića. Sultan Mehmed II ga osvaja, obnavlja i dograđuje, kao i tvrđave na Dunavu, u cilju sprečavanja eventualnih ugarskih prodora. Smeštena je na visokoj oštroj steni koja se strmo spušta u Đetinju koja je sa tri strane okružuje i onemogućava prilaz.

[attachment=2]

Najpoznatija epizoda u njenoj istoriji odigrala se novembra 1373. godine kada su udružene snage kneza Lazara(1371—1389) i bana Tvrtka(1353-1391) potpomognute odredima kralja Mađarske Lajoša I (1342—1382) koje je predvodio mačvanski ban Nikola Gorjanski Stariji u njoj opsele velikog župana Nikolu Altomanovića (1366—1373). Posle kraće opsade, uz pomoć topova i opsadnih sprava, Nikola se predao i tu je po naredbi Stefana Musića (uz Lazarevu prećutnu saglasnost) oslepljen, a njegove zemlje su među sobom razdelili pobednici. Od tada pa do početka XIX veka utvrđenje je pod turskom vlašću sa izuzetkom 1737 godine kada je utvrđenje je nakratko u austrijskom posedu.

[attachment=4]

U proleće 1807. Karađorđe odlučio da se zauzme užička tvrđava, pa je aprila te godine sa oko 8.000 boraca došao u pomoć užičkim ustanicima. U tromesečnim borbama stradalo je više od 500 ustanika, ranjen Miloš Obrenović, ali je pobeda ipak ostvarena. Od topova i neprestanih ispada poginulo je više od 300 Turaka i 500 kuća izgorelo. Iscrpljeni glađu, Turci iz tvrđave su se predali 20. jula, da bi ih Srbi potom otpratili preko Drine u Bosnu. Tako je Užice, tada posle Beograda najznačajnija varoš u Beogradskom pašaluku, postalo glavna ustanička baza za dalja ofanzivna dejstva srpske vojske ka Starom Vlahu i Bosni i centar za obuku srpskih vojnika. Godinama su ustanici držali u svojim rukama užičku tvrđavu, da bi 1813. godine, kad je propao Prvi srpski ustanak, Turci u nju ušli bez borbe.

Tvrđava je konačno napuštena krajem 1862. godine sa još 6 drugih kada ju je prema sporazumu sa knezom Mihajlom (1839—1842, 1860—1868) napustila osmanlijska vojna posada, posle čega je, shodno odredbama tog ugovora, krajem zime 1863. godine dignuta u vazduh i onesposobljena za dalju vojnu upotrebu.

_{Pogled iz vazduha}
[attachment=3]

Tvrđava danas

Zahvaljujući arheološkim istraživanjima, delimičnom rekonstrukcijom i konzervacijom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva i Narodnog muzeja iz Užica od 1973 – 1984 .godine zaustavljeno je obrušavanje i nestajanje grada koje je trajalo više od jednog veka.

Danas su od utvrde ostali ostaci bedema, kula i zgrada u visini od oko jedan metar (poput Sokola) na koliko su svedeni razaranjem 1863. godine, ali se i pored toga može naslutiti nekadašnji izgled utvrde. Ona je danas jedna od turističkih atrakcija grada na Đetinji u kojoj se tokom letnjih meseci ponekad postavi improvizovano pozorište u kome se tokom večeri pod mesečinom i reflektorima izvode predstave i jedno od omiljenih izletišta Užičana.


Izvor i literatura:
- Aleksandar Deroko, „Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji“, Beograd, 1950.
- Vikipedija, slobodna enciklopedija

Nazalost, tvrdjava ili stari grad (kako mi Uzicani zovemo tvrdjavu) je u jako losem stanju. Leti se treba cuvati zmija.
Druga stvar me fascinira. Naime, u mom kraju, na Vujica brdu ima spomenik na kome pise da su Karadjordjevi ustanici sa tog mesta bombardovali Tvrdjavu. Fora je da je to brdo nasuprost tvrdjave, udaljeno mozda 2 km vazdusnom linijom od nje...nisam siguran da su tadasnji topovi imali i priblizno dovoljan domet za tako nesto. Jedino logicno objasnjenje je da je spomenik stavljen tu tek onako, radi reda jer se tu nalazi i nemacki bunker iz WWII, muzej i stari trezor, tj stari pogoni PPU su ispod brda.

Razglednica iz 60-tih godina.


[attachment=1]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

Gavura sa pogledom na Užičku tvrđavu i varoš oko 1860. godine.

[attachment=1]

otprilike je ovako izgledala užička tvrđava...

http://www.youtube.com/watch?v=06R9veZwMKA

Две фотографије Ужичке тврђаве од данас. Сликано из кањона испод тврђаве.

[attachment=1]

[attachment=2]

Јасно се уочавају и пећине испод тврђаве.

Dosta je slična s kninskom tvrđavom.

Има знатно неприступачнији прилаз него книнска. Као што је у тексту наведено делимично је обновљена, односно спречено је даље урушавање делова бедема.

[attachment=1]
На овом снимку се делимично и види реконструкција бедема.

Da li se iz samog Užica može prići tvrđavi, nekom laganom šetnjom?

prilaz je, bar kada sam ja bio, bio OK. Lagana šetnja i to je to...
Mada ima djelova tvrđave (Donji prema kanjonu Đetinje) kojima je teže prići. Na njenom vrhu je tada bila lijepo uređena ljetnja pozornica.

Najlepši deo Užica je kod hidroelektrane, niz Đetinju, neposredno posle železničkog mosta. Posebno je tu lepo leti kada se pusti voda, i stvara se vodopad na suprotnoj strani, tako da pešake u prolazu zapljuskuje prijatna vodena para, što je jako osvežavajuće.

Pored železničkog mosta se nalaze stepenice, koje vode do ulaza u bivši železnički tunel koji prolazi ispod Starog Grada, koji je sada asvaltiran (tunel). Sam tunel je dugačak oko 100 m. Kada se prođe tunel, sa leve strane se nalazi prilaz Starom Gradu.

eto, nisam znao da se može do tvrđave i sa Đetinje...
Sledeći put probaću i tu trasu.
Ja sam dolazio sa "terazija" na glavnu kapiju, pa se "muvao" po tvrđavi... Hvala na informaciji.
Inače čuo sam da su nekada tu našli neke predmete i artefakte po kojima bi temelji još bili od neke stare ilirske gradine?
Ima li takvo nešto u Užičkom muzeju? 

Како сам јуче послом био тамо, у једној од тема на Палуби (на пример, Занимљивости) поставићу приказ Хидроцентрале, укључујући и водопад који помиње Вермез.  Иначе, ова хидроцентрала је прва која је направљена на Балкану по теслином принципу. Централа је у функцији и агрегати раде и праве струју. Отворена је за најављене туристичке посете које иду преко Музеја.

[attachment=1]

На овој слици се са десне стране испод моста уочавају стпенице које је помињао Вермез , а које воде на мост и даље кроз тунел на другу страну одалкле је уређени приступ тврђави.

У тексту који описује историјат тврђаве , на крају пише да је тврђава 1862. године дигнута у ваздух и онеспособљена, наводно у складу са угвором. Уствари ради се о следећем. Ова и још неке тврђаве (Соко) су срушене исхитрено и непотребно, више из психолошких разлога ("да се Турци не врате") него што је постојала стваран потреба за тим. Са данашње тачке гледишта то је грехота јер би сачувана била изузетна атракција и сведок војног грађевинарства тог (и ранијег) времена на најбољи начин (као што су то петроварадинска, београдска и нишка тврђава).

Evo još jedne slike Užičke tvrđave. Slika je sa foruma Skyscrapercity, ne znam ime autora.

Sam pogled sa Starog grada je lep, ali pogled sa Zabučja na Stari grad dole je zaista impozantan. Pravo orlovsko gnezdo.
Fotografija je napravljena na vrhu okolnog brda Zabučje, tačnije ispod televizijskog repetitora.

Bio sam udaljeni svedok uništenja repetutora 27. maja 1999, koji je gađan u sred bela dana. Kasnije je obnovljen.

Deo ispod Starog grada je najlepši deo Užica, posebno leti. Ako pogledate donji "ugao" tvrđave, primetićete odmah ispod malo kupalište nazvano Banjice. Ako krenete levo, uz reku, prolazićete kroz kanjone reke Đetinje, sa tim što se negde na polovini puta između Starog grada i Stapara nalazi užička brana.

Ako krenete putem, prolazićete kroz nekoliko bivših železničkih tunela, sa usecima u strani, gde su nekada putnici mogli da se sklone ako naiđe voz.  Jedan ot tunela je zaista dugačak, i ako budete prolazili kroz njega, bićete u mrklom mraku jedno 3 minuta, bukvalno nećete videti ništa, samo crnilo.

Pogled na stari grad.


[attachment=1]

...Neki od najljepših dana moga djetinjstva su vezani za dio grada oko te tvrđave... :pilot

Prelepa je slika starog grada!

Je li se u podnožju mosta nazire crveni krov užičke hidrocentrale?

Da.

Panorama Užica sa detaljima starog grada i mosta.


[attachment=1]

Снимак је негде из средине 60-тих година. Околна брда су још неизграђена, нема солитера у центру (тзв. "Сивоње" и  "Златибора"). "Ћирини" колосеци су још на траси.

http://www.youtube.com/watch?v=yYD7Ec2gA5M

Обнова ужичке тврђаве уз државну помоћ

Идеја је да се Стари град укомпонује са оближњом првом хидроцентралом по Теслиним принципима, с трасом некадашње „ћирине“ пруге и другим садржајима, да оживи позоришна сцена на тврђави, да се направе сликарски атељеи, изложбени простори…
Аутор: Б. Пејовићуторак, 21.03.2017. у 21:37

[attachment=1]

Ужице – Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је приликом обиласка ужичког Старог града, остатака средњовековне тврђаве из 14. века, да овај локалитет спада међу најређе и најквалитетније у Србији. Градска власт планира реконструкцију Старог града, а ресорни министар, који је у Ужицу посетио културне установе, најављује и државну помоћ том подухвату.

Izvor: www.politika.rs

Историчар Срђан Катић у Турској пронашао до сада непознате документе о Ужицу и тврђави


[attachment=1]


Када је Ужице добило статус града у Отоманској империји, колика је била посада Ужичке тврђаве под турском влашћу и какво је наоружање имала..? Како се кретао број и структура становништва од 1478. до 1530. године..?

На ова питања – писана историографија Ужица није имала ни одговоре ни доказе, а захваљујући открићима др Срђана Катића, историчара – османисте, вишег научног сарадника на Историјском институту у Београду, писани подаци из турских архива, старији од пет векова, ужичку писану историју учиниће старијом за готово читав један век!

– Први писани наговештај постојања ужичке тврђаве везује се за 1516.годину, а сигуран писани траг датира из 1560.године. – подсећа др Катић. – Оба су пореклом из дефтера (пописа) Отоманске империје, а захваљујући једном финансијском извештају из 1478.године – сада поуздано знамо да је ужичка тврђава била ”жива” те године и да је била у власти Турака…


[attachment=2]


Ову забележбу, само један од неколико десетина милиона докумената из Османског архива Председништва Владе Републике Турске, српски историчар има скенирану, у свом рачунару, и дели је са читаоцима ”Искре”, који имају привилегију да први сазнају и следеће:

– Забележба садржи податке о испоруци новца мустахфизима (чуварима тврђаве) ”у Вилајету Лаз”, 1478. и  1479. године. – наводи др Катић. – ”Лаз” је скраћеница од ”Лазаревић” и вероватно одређује и тадашњег српског великаша у чијој је власти била та област…

Ако је то претпоставка, следеће није: мустахфизи су били плаћени 136 акчи (мали османски сребрни новац) сваког дана, што значи да је просечна дневница чувара тврђаве била 5-6 акчи, обзиром да се у документу наводе подаци о укупно 28 мустахфиза сврстаних у ”три буљука” (формације попут ”десетине”), са диздаром (заповедник посаде и тврђаве) и ћехајом (заменик заповедника)…


[attachment=3]


Од садржаја овог документа – ништа мање није занимљив ни начин на који је пронађен јер је, заправо, изнет из Османског архива и у њега није враћен!

– Тај докуменат и много других које је обрађивао као државни архивиста, својевремено је, одласком у пензију, из Османског архива изнео извесни Џевдет, државни архивиста. – појашњава др Катић. – Све што је радио, а није завршио до одласка у пензију, однео је са собом, кући, да настави рад, што је уобичајена пракса међу државним архивистима… Када неко од њих умре, онда посебна комисија долази и преузима сву писану заоставштину и односи као ”рукописну библиотеку” у  Ататуркову библиотеку у Истамбулу…

За постојање ”Џевдетове рукописне библиотеке” – наш историчар сазнао је – случајно, кроз једну ”фуснотицу” у једном од бројних научних радова које је у Турској, на Факултету за књижевност Бајазитовог универзитета у Истамбулу, проучавао. Предмет његових истраживања примарно је био Бечки рат (1683-1699) и привредна историја, посебно – рударство у османском периоду… Сада располаже са скенираним документима 15 пописа Отоманског царства, док се у стпској историографији користе подаци из шест или седам…

[attachment=4]


Отуда су следећи подаци, иако ”успутни” – јер нису били предмет примарног истраживања, за Ужице посебно драгоцени:

– Према попису из 1498. Године Ужице је у Отоманском царству извесно имало статус села. – тврди др Катић и наводи: –   Ужице је тада имало 56 кућа, 42 неожењена становника, три удовичке куће, само једног муслимана, пет рајинских воденица које су радиле по пола године, једну ваљарицу за сукно и једну државну воденицу, вероватно уз тврђаву. У наредних 18 година од овог, па до пописа из 1516.године, Ужице се нагло развило и добило статус вароши, односно града Отоманског царства.  Ужице је 1516.  имало 95 хришћанских кућа, 30 неожењених и 16 удовичких домаћинстава, али и чак 160 муслиманских домаћинстава! Постоји у попису напомена да су неки од тих становника трговци и занатлије, а сви су живели у тадашња две махале: у Махали државног месџида (мала муслиманска богомоља, најчешће без минарета) и у Махали Мехмедовој, сина хамамџије…

У тадашњем Ужицу и даље је радило пет рајинских воденица, али целе године, једна ваљарица, пописана је и једна царска ливада, као и једна – царска воденица…

– Ужице је статус вароши, односно града, највероватније добило око 1510.године. – сматра др Катић. – Тада су Ужицу одобрене посебне привилегије, најчешће ослобађањем од пореза  трговаца и занатлија

Следи нови попис, започет 1522.године, када је Сулејман Величанствени наредио да се уради попис целог Царства и који је завршен 1530. Године: – У том се попису налазе подаци и о српском становништву из 1522.године, налазе се подаци о тврђавама из 1527. и 1528.године, налазе се економски подаци, на пример, о царским приходима из 1528-9 године. – наводи др Катић и додаје: – У том попису пише да је број муслимана  у Ужицу, почев од ”од старе муслиманске раје”, од које је први и једини  муслиман пописан 1498.године, па их се у међувремену појавило још  троје ”старих муслимана”, стигло до чак 253 муслиманска домаћинстава, што значи да су сви, осим оних четворо из претходних пописа,  били новонасељени! И опет се понавља да су сви трговци или занатлије, што би могло и да се претпостави, с обзиром на динамику раста од 1516. када их има 160, а само шест година касније их има 253… Из тога закључујемо да је негде око 1510. године почело то масовно насељавање. Да ли је било коју годину раније или касније, то не знамо…

[attachment=5]


Али, захваљујући др Катићу, сада знамо:

– Врло је интересантно, за те људе, 1522. године,  пише да су се населили око тврђаве! Не у пољу, не овде, не онде, него пише да су се населили око тврђаве! – истиче др Катић. – У пописима, исто тако пише, да су се у старим јендецима  налазили виногради, баште… То је очигледно био првобитни прстен око тврђаве,  који је обухватао ту некакву малу варош која је постојала у доба док још увек није било толико муслимана, а када су се они населили, логично – прави се нови опкоп и праве се дрвене палисаде које су биле око тог насеља. И, нормално, у таквим условима град расте и расте, већ како то иде својом прогресијом, муслимана је све више, хришћана све мање, између осталог и зато што су многи од њих примали ислам. Свака варош, а у попису пише да су муслимани формирали варош, формира се око тврђаве! У попису се  каже да су ”формирали подграђе”, па се закључује – ово је тврђава, а ово је подграђе, и то подграђе је утврђено, само има другачију врсту утврда! Једноставно, то је тип градње паланке! Утврђивање се радило од дрвета.  И попис  који је завршен 1530. године  садржи разне податке на ту тему: између осталог пише да је посаду ужичке тврђаве чинило 35 или 36 људи (мустахфизи), са непромењеном војном структуром  (диздар, ћехаја, буљубаше), али тада се први пут пописује  имам, који је у тврђави обављао и службу хатиба, из чега се види да је у тврђави постојала и богомоља! Пописивачи су то констатовали, а на археолозима је да утврде где се, у утврђењу, налазила зидана џамија са минаретом!

У том попису из 1530.године – тада су у наоружању Ужичке тврђаве била 4 малокалибарска топа, 20 пушака, 3.000 оловних зрна, 20 ћупова барута (тадашње ”топовске траве” која се састављала од лесковог ћумура, шалитре и сумпора!), 10 хиљада стрела, десетине ручних и тврђавских лукова…

Тиме се бранило утврђење – а Ужице је 1530.године ван утврђења имало четири махале (две нове) и 253 муслиманске куће, а број хришћана се у односу на 1516.годину смањио на 81 домаћинство, 26 неожењених, 6 удовица, а број воденица је повећан на осам, ваљарица на две…

За историографију Ужица, града који је одлучио да обнови своју тврђаву, ови – више него драгоцени подаци, били су ”скривени” у турским архивама, а читају се са старог, турског ”османског писма”, које је мешавина турског, персијског и арапског… Писани су и ”сијакатом”, старим економско-финансијским османским писмом, препуним скраћеница које су ондашњи писари годинама учили…

– Све се то мора савладати, па тек тада трагати међу милионима докумената које нам Турци стављају на увид. – каже др Катић. – Уместо тога, овде је на делу – непознавање ситуације… И јако мало људи се у свету бави тиме, има и оних који кажу да се баве тиме, али заправо не знају ништа… То у свету не би баш могло да прође, али код нас пролази. Има нас 3-4 који то знамо да читамо… Све државе у окружењу истражују своју прошлост и кроз османске архиве и тако, једноставно, штите своју националну историју, штите језик, штите нешто што на наки начин омеђује и оно што је национално, што је њихова историја и култура и све могуће! Једино смо ми ти који слепо следимо некакве западне стандарде који су рађени према енглеском језику, према углавном природним наукама, и ето…

До неких открића долази се случајно, а не систематски: све што важи за померање ”писане границе” прошлости Ужица 88 година уназад, важи и за остатак Србије: само треба отићи у Турску, прочитети, скенирати документа и донети их у Србију, на проучавање…

Радоје Андрић

iskra.co (http://iskra.co/kultura/podaci-koji-menjaju-istoriju-uzica-istoricar-srdjan-katic-u-turskoj-pronasao-do-sada-nepoznate-dokumente-o-uzicu-i-tvrdjavi/)

Gravira iz prve polovine 18. veka.


Wahrhaffter Prospect von dem Türckischen bergschloss Ussiza, mezi 1737. a 1740.


[attachment=1]


[attachment=2]

Plan Užica na mapi: "Regnum Bosniae, una cum finitimis Croatiae, Dalmatiae, Slavoniae, Hung. et Serviae", prva polovina 18. veka.



[attachment=1]

Nastavljena istraživanja na Starom gradu


Ovih dana počela je druga faza na konzervaciji i rekonstrukciji užičke tvrđave Stari grad. Za razliku od prošle godine, kada je završena prva faza i koju je finansiralo Ministarstvo kulture sa oko 6 miliona dinara, ove godine je izostala podrška Ministarstva, ali je Grad Užice izdvojio 5 miliona dinara u svom budžetu za nastavak ovih radova.

Pored revitalizacije, prema rečima Marije Aleksić Čevrjaković, arheologa kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izvodi se i zaštitna arheološka istraživanja na području ulazne kapije i mosta, jer je taj prostor jedini ostao nedefinisan prilikom radova koje je Zavod izvodio 70-ih i 80-ih godina. Ona je rekla da radovi traju više od nedelju dana i da će biti završeni do kraja sedmice.

- Ovaj prostor nije istraživan tako da smo najverovatnije pronašli ostatke vezane za most koji je vodio u užički grad kao i ostatke ulaznog zida u kome se nalazila kapija – rekla je arheolog iz Kraljeva i dodala da su radovi malo otežani, jer je prostor ograničen sa jedne strane liticom i sa druge strane stenom.

Prilikom obilaska užičke tvrđave, jednog od najznačajnijeg simbola Užica, rečeno je da su trenutno u toku radovi na daljim arheološkim ispitivanjima, koji su nastavljeni nakon više od tri decenije, mnoge nove dimenzije se otkrivaju i omogućavaju da se kompletnije stvori slika o izgledu i načinu funkcionisanja Užica u prošlosti, kao i to da je dalja konzervacija Starog grada jedan višegodišnji sveobuhvatni dugoročni strateški projekat.

izvor (http://informer.rs/vesti/srbija/401158/uzicka-tvrdjava-novom-ruhu-nastavljena-istrazivanja-starom-gradu-postavljaju-jarboli-zip-lajn)

У Атлас Краљевине Србије за 1890. годину унети су кључни подаци за сваки округ. Ево како је тада изгледао Ужички округ.

„Простирао се на 4.344 квадратна километра и имао 115.000 становника. Поред окружне вароши Ужица (5.600 становника), као варошице водиле су се Пожега (770), Ивањица (1.350), Бајина Башта (700) и Ариље (170 становника).

Најпознатије планине су: Маљен, Повлен, Шарган, Звијезда, Златибор, Мучањ, Јавор и Голија. Поред округа теку реке Дрина и Увац, а кроз округ: Западна Морава, која извире из Голије планине, Рзав, Ђетиња и Скрапеж.

Ужички округ је брдовит. Равница има мало, и то врло малих. Ове се налазе поред река. Народ у овом округу мање обрађује земљу, а више гаји стоку.
Знаменита места и личности: Рача – манастир лежи на речици Рачи, ово је задужбина краља Драгутина. Село Добриња – има их три Горња, Средња и Доња. У Средњој Добрињи родио се Милош Обреновић, кнез српски. Он је изабрат за књаза 1815. год. у селу Такову. Милош је ослободио Србију од Турака. Умро је 14. септембра 1860. год. у Топчидеру, а сарањен у Београду. Хаџи Мелентије Стевановић – архимандрит рачански и војвода сокоски. Знатан је што је радио на устанку.

Управа и подела: Округом управља окружни начелник преко среских начелника. Он седи у Ужицу. Округ се дели на 6 срезова: пожешки, моравички, ариљски, златиборски, рачански и црногорски.

Путови: Из Ужица води пут на север за ваљевски крај, на исток за чачански и на југ за Ивањицу.“

[attachment=1]

Kratki video ...


https://youtu.be/X4X-ZXJZZ8U

Dokumentarni film (u dva dela) o istorijatu tvrđave.


https://youtu.be/GZv7mkj9CXY


https://youtu.be/ICqNVHNRROw

Snimak dronom.


https://youtu.be/JTMSNnOQGmw

O prošlogodišnjim arheološkim istraživanjima.


https://youtu.be/WYSxXnRJzAQ

Užička tvrđava dostupnija turistima


Užička srednjovekovna tvrđava oduvek je budila znatiželju i divljenje, a poslednjih godina Užičani su odlučili da je ožive i približe turistima. Posle arheoloških i konzervatorskih radova, na redu je i rekonstrukcija dela tvrđave.

Smešten na steni, sa tri strane okružen rekom, užički Stari grad o čijoj istoriji ima nepoznanica, važio je u srednjem veku za teško osvojiv.

Pouzdano se zna da je tvrđava postojala u 14. veku a njen najpoznatiji gospodar bio je Nikola Altomanović, mlad i hrabar, tada najmoćniji u srpskom carstvu,  sve dok ga knez Lazar i bosanski ban Tvrtko uz pomoć ugarske vojske nisu porazili.

Posle toga istorija grada je jednako burna ali i poznatija, jer postaje zanimljiv putopiscima, ističe Stanojka Milivojević, istoričarka u užičkom Narodnom muzeju:

Tako je decenijama grad menjao gospodare sve dok ga nije osvojio Mehmed Drugi Osvajač prilikom pohoda na Bosnu 1463. godine, o čemu saznajemo od Hadži kalfe,  iz putopisa krajem 17. veka, i Evlije Čelebije koji jasno opisuje taj događaj.

Austrijski putopisac, novinar i arheolog Feliks Kanic nije izostavio opis naše tvrđave.

Upravo su austrijske skice i planovi poslužili za njegovo oživljavanje. Poslednjih godina rađena je konzervacija gornjeg grada, sada je na redu i rekonstrukcija kule, citadele i kazamata,  kao i konzervacija ostalih delova, čime polako dobija obrise srednjovekovne tvrđave.

Sa Starog grada se pruža najlepši pogled na Užice, ali i na put kojim svakodnevno prolaze hiljade turista. Ideja i namera je da bar neki od njih svrate ovde.

Za to se sprema i najkraća veza.

"Mi smo još pre godinu dana krenuli s idejom, ove godine završili idejno rešenje i ušli u projektovanje izgradnje pešačkog mosta koji treba s državnog puta da sve zainteresovane turiste i posetitelje komotno, preko pešačkog mosta koji će biti dug 110 metara, dovede ovde na tvrđavu i time u velikoj meri stvori preduslove za dalju komercijalnu valorizaciju ne same tvrđave već delova oko tvrđave", navodi Nemanja Nešić, pomoćnik gradonačelnika Užica.

Most će stizati ispod tvrđve a sam stari grad biće rezervisan za kulturu, stare zanate i istoriju.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3623185/uzicka-tvrdjava-dostupnija-turistima.html)

Почела обнова ужичког Старог града
среда, 09.10.2019.

Након 150 година од како је ужички средњовековни Стари град миниран и срушен после одласка Турака, данас је, на 690. рођендан града, свечано започела његова реконструкција.

Према речима градоначелника Тихомира Петковића, у наредних годину дана радиће се фазно, а кренуло се од обнове горњег града и Цитаделе.

„У првој фази подићи ће се кула, казамат и обавиће се реконструкција цитаделе. Вредност ових радова је 32 милиона динара, од чега је Министарство трговине обезбедило 22, а град 10 милиона динара. По плану ови радови ће бити завршени на пролеће, када треба да се заврши и конзервација средњег и дела доњег града и изгради улазна капија. За ту другу фазу вредност радова је 11 милиона динара, од чега су 8 милиона средства Министарства културе, а 3 милиона је планирано градским буџетом”, рекао је Петковић, преноси Танјуг. Градоначелник је навео и да се за наредну годину планира конзервација доњег града што ће финансирати амбасада САД са 9 милиона динара и Град са 4 милиона. У плану је и изградња пешачког моста, дугог 113 метара, који ће повезати Стари град са магистралним путем Ужице - Златибор и учинити овај локалитет још доступнији туристима.

Почетку радова на реконструкцији цитаделе ужичког Старог града присуствовао је и генерални секретар председника Републике Никола Селаковић, који је рекао да је ово више од пројекта деценије, који ће од Ужица, које је сада углавном тачка на путу од Београда до Златибора или мора, направити интересантну туристичку дестинацију и омогућити туристима да овај град упознају од места његовог настанка, Старог града.

„Реализацијом овог пројекта отвориће се и нова радна места, упослити млади људи. Аутопут је све ближе Ужицу, што отвара нове перспективе, не само у туризму, већ и у привлачењу инвеститора. Реалност је да више нико не може да критикује да се у земљи ништа не ради. Ради се доста на свим пољима, као и на развоју туристичке понуде обнављањем старих градова, улагањем у културну баштину”, рекао је Селаковић.

Помоћник министра културе Дејан Масликовић навео је да је Србија пребогата културним наслеђем и да се последњих година, обновом великих и значајних градова, попут Голубачке тврђаве, Рама, Бача и сада Старог града у Ужицу, исправља неправда којом су годинама наша средњовековна култура и историја биле у другом плану.

„Министарство културе у оквиру своје стратегије планира обнову скоро свих градова који могу да се обнове и за које постоји документација. То су пројекти који ће отворити нова радна места, довести туристе у Србију и представити нашу културу као значајан део европске и светске културе”, рекао је Масликовић.

Археолог Марко Поповић подсетио је да Стари град у Ужицу потиче из друге половине 14. века и да је припадао српском жупану Николи Алтомановићу.

„Срећна је околност што ужички Стари град има доста сачуване документације из 1737. године, а која се чува у Бечу. Ми поседујемо све те планове и они су основа за све радове које ћемо имати на Старом граду”, рекао је Поповић.

Izvor: www.politika.rs

Srednjevekovna Užička tvrđava dobiće kulu i izgled iz 1737. godine


Užički Stari grad, tvrđava koja je kroz svoju istoriju mnogo puta menjala gospodare i izgled, a sve do pre nekoliko godina i propadala prepuštena zubu vremena, posle rekonstrukcije koja je tek počela, ličiće na onu koju su u prvoj polovini 18. veka "zapamtili" austrijski osvajači.

Posle završenih konzervatorskih radova na većem delu utvrđenja podignutog u 14. veku, čime je zaustavljeno njegovo propadanje, došlo je vreme da se Stari grad obnovi i novim sadržajima da turistički zamajac Užicu.

Rešeno je da se tvrđava obnovi po ugledu na period iz kog najviše ima pouzdanih podataka o njoj. A to je 1737. godina tokom koje su Austrijanci, boraveći u Užicu u vreme rata sa Turcima, crtežima i drugim podacima "uknjižili" utvrđenje. Austrijanci su te podatke prilikom povlačenja poneli sa sobom, a u bečkim i berlinskim arhivima pronašao ih je poznati arheolog Marko Popović, koji je kamenoj građevini na liticama nad Đetinjom posvetio knjigu "Užički grad".

Tvrđava se sastoji iz tela – gornjeg, srednjeg i donjeg grada. Gornji grad će se u odnosu na sadašnji izgled razlikovati po tome što će na njemu biti napravljena kula, citadele će biti jedan metar više, a biće izgrađena dva kazamata. Sve to nalazilo se u Starom gradu i pre tri veka, međutim, nestalo je 1869. pošto je tvrđava, po odredbama mirovnog sporazuma u Kalnidži, minirana.

Stari grad je pre konzervatorskih radova bio mesto na kome se nije moglo stajati, što bi narod rekao, zmijarnik i šikara - kazao je Nikola Selaković, koji je obišao užičku tvrđavu

- Gornji grad je pretprošle godine potpuno konzerviran, a za njegovu rekonstrukciju obezbeđeno je 32 milina dinara, od čega je Ministarstvo trgovine i turizma obezbedilo 22, a grad Užice 10 miliona. Prošle godine konzervirano je 90 odsto Starog grada. Konzervacija glavnog zida Starog grada i većeg dela donjeg grada koštaće 11 miliona, s tim što smo osam miliona dobili od Ministarstva kulture, a tri smo obezbedili mi. Uz 80.000 dolara koje nam je odobrila Ambasada SAD i 30.000 dolara budžetskih sredstava, imaćemo novac za kompletnu konzervaciju tvrđave, osim vodene kule - objašnjava Nemanja Nešić, pomoćnik gradonačelnika Užica.

Naredne godine, kaže on, projektovaće se rekonstrukcija srednjeg grada, najvećeg dela tvrđave, koji će i dati najviše prostora za stavljanje tvrđave u turističke svrhe.

- Uveren sam da ćemo obnavljanjem srednjovekovnih fortifikacija, starih gradova, velikim ulaganjima u našu kulturnu baštinu, pripremama mnogih spomenika za zaštitu Uneska i uvođenjem u svetsku kulturnu baštinu pospešivati našu turističku ponudu - rekao je generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković koji je prisustvovao početku rekonstrukcije Starog grada u Užicu.

On je kazao da je Stari grad, pre konzervatorskih radova, bio mesto na kome se nije moglo stajati, "što bi narod rekao - zmijarnik i šikara".

- Na ovoj hridi iznad Đetinje opstajale su ruševine grada koji je polako padao u zaborav. Rekonstrukcijom najstarijeg dela iz druge polovine 14. veka, koji je pripadao Nikoli Altomanoviću, neke vrste zamka, zvanično počinje revitalizacija tvrđave koja će novim generacijama Užičana svedočiti o istoriji grada u kome žive i istovremeno privući turiste - rekao je arheolog Marko Popović, koji je i pronašao originalne dokumente iz 1737. po ugledu na koje će Starom gradu biti vraćen stari izgled.


Most do magistrale

Naspram Starog grada, nad drugom obalom Đetinje, nalazi se magistralni put ka Zlatiboru. Užičani žele da mostom dugim 113 metara spoje utvrđenje i saobraćajnicu i da sa tim radovima krenu naredne godine. U podnožju utvrđenja nalazi se hidrocentrala iz 1900 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,20642.msg268035.html#msg268035), prva na svetu posle one na Nijagari koja je prozivodila električnu energiju po Teslinom principu polifaznih struja.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/srbija/srednjevekovna-uzicka-tvrdava-dobice-kulu-i-izgledace-kao-1737-godine/yfrr5gv)


https://youtu.be/18I6q6XkGFU

Razglednica iz 50-tih godina, pogled na most, električnu centralu i tvrđavu.


[attachment=1]



Sama tvrđava.


[attachment=2]

Razglednica iz 60-tih.



[attachment=1]

Užice, detalj mape Das Koenigreich Bosnien, und die Herzegovina (Rama)

Autor: Šimek, Maxmilian, 1748-1798.





[attachment=1]

Ovih dana boravim na Zlatiboru, pa sam nekoliko puta prošao magistralom; vidim da je tvrđava sa svih strana opkoljena skelama. Očito je da se radi na rekonstrukciji prilazne staze i same tvrđave.

Pre dva meseca, u oktobru, išao sam nešto do Zlatibora. Tom prilikom sam prošao pored Užičke tvrđave na kojoj su bili u toku radovi na rekonstrukciji, pa sam napravio nešto fotografijija prilikom odlaska i povratka.


Fotke nastale prilikom odlaska na Zlatibor:



[attachment=1]


[attachment=2]

Isto prilikom odlaska ...



[attachment=1]


[attachment=2]

I još jedna istom prilikom ...



[attachment=1]

Fotografije tvrđave nastale prilikom povratka ...



[attachment=1]


[attachment=2]

Isto ...



[attachment=1]


[attachment=2]

Još fotografija nastalih istom prilikom ...



[attachment=1]


[attachment=2]

I još dve ...



[attachment=1]


[attachment=2]

Feliks Kanic, 1860., bakrorez po crtežu.



[attachment=1]

Snimak Užičke tvrđave iz 1898. godine, načinjen od strane Đorđa Stanojevića (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Ђорђе_Станојевић), srpskog fizičara, profesora Velike škole, profesora i rektora Beogradskog univerziteta.



[attachment=1]

Prođoh pre neki dan putem od Užica prema Zlatiboru: vidim tvrđava se renovira, doteruje i obnavlja iz sve snage.   ;D

Na žalost, bio sam za volanom pa nisam mogao slikati  :nervoza

Prilog o rekonstrukciji grada od letos ...



https://youtu.be/UiYzCogJPO0

Тврђаве попут ове у Ужицу су се користиле стотинама година, па су се временом мењале, баш као што се мењао и начин ратовања. Који временски период ће бити узор? Тврђава Николе Алтомановића из 14. века - или турска тврђава из 18 века?

Ako je po ovom prilogu, tražili su iz Beča planove iz 1737. godine. To je godina kada je počeo austro-turski rat 1737-1739. Znači, suštinski turska tvrđava sa austrijskim dodatcima, pretpostavljam.

Verovatno da tu ima i delova altomanovićeve srednjevekovne tvrđave koje su i turci zadržali prilikom svoje rekonstrukcije, ali ne u velikom udelu.

Snimak obilaska tvrđave.


https://youtu.be/IHh4XBYY6nI

https://youtu.be/xkDyXZuoouM

Crtež austrijskog vojnika, opsada Užica 1737. godine.



[attachment=1]

Užički grad 1737. godine.



[attachment=1]

Detalj sa gravire u prethodnom postu, ulazna kapija u grad sa pokretnim mostom.



[attachment=1]

Kula na istočnozapadnom bedemu tvrđave.


[attachment=1]



Kula na spoju severnog i zapadnog bededema tvrđave.


[attachment=2]

Nekadašnji izgled citadele.



[attachment=1]

Primerci srednjevekovnog naoružanja koji se nalaze u postavci Narodnog muzeja Užice (https://sr.wikipedia.org/wiki/Народни_музеј_Ужице).



Mačevi


[attachment=1]



Vrhovi kopalja


[attachment=2]

Mlatovi


[attachment=1]



Vrhovi strela


[attachment=2]



Bojni čekići i sekire


[attachment=3]

Vrhovi strela samostrela



[attachment=1]



Grudna ploča oklopa



[attachment=2]

Kamena đulad



[attachment=1]



Gvozdena đulad



[attachment=2]

https://youtu.be/kHirhxm52_0

Ужички град 1862. године. Сличну, али ипак нешто другачију гравуру поставио је Dreadnought на првој страни.   

[attachment=1]

Prilog iz maja ove godine ...



https://youtu.be/POTN1KrY8aQ

Ovih dana boravim na Zlatiboru, juče sam se provozao pored tvđave; radovi teku. Nazire se oblik stare tvrđave.
Sledeći put kada budem išao u Užice uslikaću, da postujem koju sliku

Петак, 01.10.2021.
Бранко Пејовић

Повратак ужичке тврђаве у 1737. годину

У рестаурацију и конзервацију Старог града уложено је око 60 милиона динара

Ужице – Ових дана приводе се крају вишегодишњи радови кључне фазе рестаурације и конзервације ужичког Старог града. Од дотрајале и опасне тврђаве зарушених зидина, захваљујући вредним улагањима, створено је уређено и атрактивно место које ће привлачити посетиоце новим изгледом града налик некадашњем из 1737. године.

До сада је, према речима заменика градоначелника Ужица Драгољуба Стојадиновића, у рестаурацију и конзервацију Старог града уложено око 60 милиона динара. – Из буџета града издвојено је око 16 милиона, држава је преко ресорних министарстава помогла са 35, а америчка амбасада је, препознајући значај и потенцијал ужичке средњовековне тврђаве, радове подржала са око осам милиона динара – изјавио је Стојадиновић, додајући да су у току завршни радови ове фазе обнове:

– Урађена је рестаурација и конзервација горњег, средњег и доњег града, направљени су кула, казамат и други садржаји. Ти радови су сасвим при крају, остало је да се изнад казамата уради хидроизолација и заврши уређење стазе с које ће се пружати прелеп поглед на Ужице. То ће, према обећањима извођача радова, бити окончано за десетак дана, али се ту не завршавају сви предвиђени послови.

У току је, наводи заменик градоначелника, израда пројеката за водену кулу и нови видиковац, очекивања су да ће се и то урадити уз помоћ државе. Такође, у плану је градња атрактивног пешачког моста дугог стотинак метара високо изнад Ђетиње, који ће омогућити да туристи са магистрале (златиборског пута) дођу на тврђаву. Већ је добијено 10 милиона динара од Министарства туризма за геотехничка истраживања потребна да би се тај мост изградио.

– Тендер је расписан и очекујемо да ускоро добијемо извођача радова како бисмо следеће године могли да кренемо у изградњу моста који ће заиста бити атракција – најављује Драгољуб Стојадиновић, уз напомену да ће завршетком планираних послова бити заокружена туристичка понуда овог дела Ужица, јер ће поред обновљеног Старог града туристи моћи да посете оближњу хидроцентралу из 1900. године и да одавде „европском зеленом стазом” кроз клисуру Ђетиње дођу до првог археолошког парка „Стапарк”, који ће ускоро бити завршен.

Подсећамо да су ужички планови за уређење Старог града потекли од замисли да тврђава (подигнута у 14. веку) буде обновљена према њеном изгледу из 18. столећа. Идејно решење за обављену реконструкцију горњег града дао је проф. др Марко Поповић, стручњак за средњовековне фортификације и аутор књиге о овој тврђави „Ужички град”. И то је урађено на основу прецизних планова из бечког ратног архива са аутентичним изгледом горњег ужичког града 1737. године, када су Аустријанци потиснувши Турке кратко владали овом тврђавом.

Izvor. www.politika.rs

https://youtu.be/NtqcR_cE73U

https://youtu.be/I68oPg3WjtM



https://youtu.be/eQKXBdC58cI