PALUBA

02.10.2009

Brisel - Bosna i Hercegovina je danas, u Briselu, podnela zahtev za dobijanje Akcionog plana za prijem u NATO, kao deo strategije za ulazak u evro-atlantske integracije, izjavio je predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić.

Komšić je zahtev podneo generalnom sekretaru NATO Andersu Fogu Rasmusenu koji je naglasio da su ključni uslovi za to da se ispune standardi NATO, uključujući "demokratiju i efikasnost vojnih snaga".

Rasmusen je, na zajedničkoj konferenciji za štampu s Komšićem, podvukao da BiH mora prevazići i unutrašnje razlike oko svoje budućnosti.

On je istakao da su ustavne reforme od ključne važnosti da bi demokratske ustanove u BiH ubuduće funkcionisale i da imaju pravu sposobnost da sprovedu strukturalne reforme.

Komšić je izjavio da je optimista u pogledu prijema BiH u evro-atlatnske integracije, bez obzira na razlike u političkim stavovima unutar te zemlje.


Izvor: Beta

Sritne li države,
sad će im sve procvitati. Narasti će im proizvodnja mrtvaćkih sanduka i mrtvačkih vrića.  Triba Americi friškog topovskog mesa, a blesavi Balkanci se nude sami.

Mislim da to neće ići baš tako lako, Brodarski, BiH ima toliko internih političkih problema da joj stvarno ne treba još jedan vruć krompir...

BiH kao i Makedonija i ostala sitna balkanska boranija i sada salju vojnike po svetskim zabitima , tako da i nije bas bitno jeli ce biti clanica NATO-a ili ne.
Sve dok gradimo " male ali profesionalne " vazalske armije koje sluze samo za slanje vojnika po raznoraznim svetskim kriznim zonama , niko od nas nece imati bilo kakve druge zelje i mogucnost , osim da udje u NATO.

Na žalost Trpe, potpuno si u pravu. Ali, to je uvek bila sudbina malih naroda i država, zar ne? Ili da budu uz velike, ili nestanu sa istorijske scene...

Senator: Bosna što pre u NATO!

28.10.2009

Pripreme za NATO mogu biti najbolje sredstvo da Bosna prevaziđe unutrašnje podele - smatra predsedavajući Američke helsinške komisije (Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi), senator Bendžamin Kardin.

Demokrata iz Merilenda koji je nedavno na Kapitol hilu organizovao pretres o Balkanu i u junu predvodio delegaciju Kongresa SAD u poseti Sarajevu, izjavio je ovo tokom diskusije o budućnosti NATO i transatlantskoj bezbednosti. Tokom svedočenja, u kom je učestvovala i bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, Kardin je istakao:

- Kao član i sada predsedavajući Helsinške komisije, pratio sam Balkan od vremena sukoba i genocida devedesetih do napretka koji smo videli proteklih godina. NATO je igrao vitalnu, istorijsku ulogu u odgovoru na mnoge izazove na Balkanu, i Alijansa bi trebalo da nastavi da donosi pozitivne promene u regionu nudeći članstvo i preostalim zemljama zapadnog Balkana koje su ispunile kriterijume i mogu doprineti kolektivnoj bezbednosti.

Senator je, zalažući se za članstvo zemalja zapadnog Balkana u Alijansi, posebno izdvojio BiH, uprkos, kako je rekao, problemima sa kojima se zemlja danas suočava, i koje mogu da budu otklonjene ustavnim reformama:
- Pripreme za NATO mogu biti jedno od najboljih sredstava da Bosna prevaziđe svoje unutrašnje podele - istakao je Kardin.

Izvor: Večernje Novosti

Alkalaj: BiH je spremna za članstvo u NATO

31.10.2009

Ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj izjavio je danas da je BiH spremna za članstvo u NATO i da očekuje objektivnu i pravičnu procenu Evropske komisije za ukidanje viza za putovanje državljana BiH u "šengensku zonu"

Govoreći na godišnjem sastanku Evroatlantskog partnerskog veća u okviru zasedanja Atlantske savetodavne grupe za politiku (APAG) na Jahorini, Alkalaj je rekao da se "s pravom može reći da je BiH danas partner NATO-u, te da se od primaoca međunarodne pomoći BiH transformirala u partnera sposobnog da pomaže drugima".

Alkalaj je kazao i da je "BiH svesna da su NATO integracije stalan proces, koji se sastoji od gotovo beskrajnog prilagođavanja i usvajanja reformi".

On je istakao da je BiH u zadatom roku ispunila obaveze i da je spremna za prijem u NATO.
Šef diplomatije je dodao da očekuje i "fer tretman i objektivnu procenu Evropske komisije" kako bi državljani BiH mogli da bez viza putuju u zemlje EU. Alkalaj je podsetio da je BiH pre dve sedmice izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbdnosti UN-a čime je ostvarila jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva.


Izvor: Beta

Reforme nisu uslov za ulazak BiH u NATO


01.12.2009

Proces približavanja BiH ka članstvu u NATO-u ne treba vezivati za sudbinu "butmirskog procesa", ocenio predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić. NATO je sredstvo da se ljudima obezbedi trajan mir, rekao Komšić.


Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da proces približavanja BiH ka članstvu u NATO ne treba vezivati za sudbinu "butmirskog procesa".

"To su dva odvojena procesa, jedan je put BiH ka NATO-u, a sasvim drugo je rešavanje političkih problema u BiH", rekao je Komšić u kasarni Rajlovac, kod Sarajeva, gde je upriličena svečanost povodom obeležavanja 4. godišnjice Oružanih snaga BiH.

Prema njegovim rečima, BiH je ostvarila značajan napredak na putu ka NATO i zbog toga očekuje pozitivan odgovor na aplikaciju BiH za Akcioni plan za članstvo.

"NATO nije samo cilj, nego i sredstvo da se ljudima ove zemlje obezbedi trajan mir i da se eliminišu svi strahovi", rekao je Komšić.

Predsedavajući Predsedništva BiH izvršio je smotru počasne jedinice Oružanih snaga BiH, a u svom obraćanju vojnicima i starešinama je naglasio da će BiH pristupanjem u NATO biti daleko čvršća.

Prema njegovim rečima, bezbednosni kišobran koji nosi članstvo u NATO stvoriće uslove, kako za dalji razvoj i jačanje Oružanih snaga BiH, tako i za jačanje pozitivnijih odnosa i prosperiteta u svim sferama života i rada u BiH.

"Pred BiH su jasni ciljevi i u vrhu prioriteta je ulazak u NATO i što skorije priključenje Evropskoj uniji i drugim evropskim integracijama", rekao je Komšić.

Izvor: RTS

Lipo bome, sad bi svi u NATO. Da se pokojnom Josi digniti i viditi što su njegovi nasljednici smuvali umra bi po drugi put.On je smjenija Gošnjaka zbog vanjskog neprijatelja s istoka. Koga bi sad smjenija?

Многи виде решење својих проблема у НАТО-у и ЕУ. Политичари многих новокомпонованих "демократских" држава са истока Европе и Балкана у придруживање НАТО виде могућност да се понашају као мала деца кад се посвађају или потуку са другом децом: "видећеш ти кад дође мој тата". Е, али "тата" уме за уши да повуче, па и шљагу да развуче, да радиш оно што иначе не би, а може да те натера да поједеш оно што си за...

Ово што сам рекао никако не значи да је приступање овим организацијама лоше само по себи, већ да приступање не решава проблеме, да се мора знати шта се даје, губи и добија и да то није дечија игра.

Slažem se u potpunosti Džumba, samo da dopunim da to i jako mnogo košta - prilagođavanje svih sistema, nabavka adekvatne opreme, obuka, misije po svetu...

Pre je Bosna potrebna NATO-u nego NATO Bosni


20.03.2010.

Rusija nudi Bosni i Hercegovini alternativu stupanju u NATO. Ambasador RF u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je u utorak u Sarajevu da će Moskva poštovati svaku odluku vlasti BiH po pitanju pridruživanja NATO-u, mada smatra da proširenje Severnoatlantske alijanse ne doprinosi jačanju stabilnsoti za razliku od novog Sporazuma o evropskoj bezbednosti.

 
Ne mogu da kažem da će Moskva biti zadovoljna u slučaju stupanja BiH u NATO, izjavio je ruski doplomata, podvukavši pri tome da Rusija ne želi da se meša u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine. Smatramo Sporazum o evropskoj bezbednsoti alternativom proširenju NATO-a, rekao je Bocan-Harčenko, dodavši da ekspanzija alijanse samo stvara nove linije podele u Evropi, kod je Sporazum koji predlaže RF usmeren na stvaranje jedinstvenog evropskog prostora u oblasti bezbednosti, u kojem će svaka država imati jednake uloge i obaveze.
 
Jedinstveni stav u BiH povodom severnoatlantskih integracija ne postoji, istakao je Bocan-Harčenko.

U Republici Srpskoj NATO nema većinske podrške ljudi. Međutim, Republika Srpska je dio Bosne i Hercegovine, i u tom kontekstu mi to pitanje posmatramo s namerom, da naše pitanje s eventualnim ulaskom u NATO rešimo na referendumu, koji bi se raspisao po tom pitanju. Mnogi znaju, da bi u Republici Srpskoj to mišljenje bilo negativno, i mnogi su tome suprotstavljaju. Međutim, ranije je vlada donela odluku da se uđe u NATO-integracije. I to je još uvek zvaničan stav, koji se jedino može dovesti u sumnju na referendumu, koji ćemo organizovati u trenutku, kad to bude trebalo.

Da li će se Bosna odazvati na predlog Rusije? I da li će dovesti do rezultata integracija u NATO? Govori istoričar Vadim Prozorov: 

Smatram da Rusija ispravno čini što nudi takav projekat: u diplomatiji je neophodno ispoljiti inicijativu. Ali postoji realnost, ona je takva da Balkan treba da bude integrisan u NATO i EU. Mislim da će se to desiti uskoro. Za sada kurs koji je zauzela BiH svedoči o tome da ona želi da bude u NATO-u. A NATO je korak ka evropskoj integraciji.Alijnsa je uzela kurs ka apsorciji što većeg broja država, između ostlog na Balkanu. Ovu lokomitivu teško je zaustaviti, ali da li je to povoljno NATO-u, tu ja imam sumnje. Zato što je Balkan previše nestabilan region a NATO ne razmišlja o tome kako će sve to uspeti da prevari. Ja shvatam da je NATO bogata organizacija, zaključuje istoričar Vadim Prozorov.

Bosna i Hercegovina, u principu, nije u punoj meri nezavisna država, i govoriti o sopstvenoj bosanskoj spoljnoj politici ne može se, znači zadatak evroatlantske integracije su postavili Visoki predstavnici.
 
Pre je Bosna potrebna NATO-u, nego NATO Bosni. Posldnja uključivanja takozvanih malih evropskih zemalja u NATO način je da se uključe makar i mali, ali ipak kontigenti u sve raznovrsnije operacije NATO-a globalnih razmera, zaključuje istoričar Georgij Engelgardt.


Izvor: Glas Rusije

NATO: Proširenje na krvi


26.03.2010.

Manje od mesec dana ostalo je do neformalnog sastanka ministara inostranih poslova zemalja članica NATO-a u Talinu, zakazanog za 22-23. april. Na njemu je planirano usaglašavanje principa daljeg proširenja Severnoatlantske alijanse u svetlu njene nove strateške koncepcije. U okviru pripreme za sastanak generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen je boravio u Bosni i Hercegovini. On je potvrdio da vrata Alijanse ostaju otvorena, ali je postavio pred potencijalne kandidate niz uslova. Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.


Pošto se pre godinu dana, u aprilu 2009. godine sastav NATO-a proširio na račun dve balkanske države Albanije i Hrvatske, Brisel se našao pred pitanjem: šta dalje? Ako se prilazi pitanju sa tačke gledišta vojno-političkog značaja pojedinog pretendenta, dostojnih kandidata jednostavno nije ostalo. Ranije odbačena na zahtev Grčke Makedonija stoji pred realnom opasnošću raspada na albanski u slovenski, makedonski deo i stvoriće Alijansi više problema nego koristi.

Isto se odnosi na Gruziju - sa njenim psihopatskim rukovodstvom, koje je isceniralo u direktnom programu rat sa Rusijom. Što se tiče Ukrajine, tamo većina stanovništva nije raspoložena za stupanje u NATO, a novi predsednik Viktor Janukovič je pre zainteresovan za vođenje odemerne politike u koordinatnom sistemu EU-Rusija, nego za pojavu NATO vojnih baza kod sebe u zemlji.

Ipak i zaustavljati proširenje za Brisel je politički nepovoljno. Već u celini je usaglašen projekat nove Strateške koncepcije koji predviđa aktivizaciju uloge Alijanse van granica svoje geografske odgovornosti - pri čemu u takvim ključnim pitanjima kao što je kontrola globalne energetske bezbednosti. A to zahteva da se aktiviraju fleksibilniji mehanizmi osiguranja interesa, nego što je obično članstvo. Tim pre što je niz zemalja koje zanimaju Brisel, takvih kao što je Avganistan, teško integrisati.

Zato u prvi plan izbija aktivno korišćenje onog što se može nazvati „uslovno članstvo", u zamenu za bezuslovne usluge od strane zemalja kandidatkinja. Jedna od prvih će ispitati ovakve metode upravo Bosna i Hercegovina. Kako je stavio do znanja u Sarajevu Andres Fog Rasmusen, maksimum na koji u doglednoj budućnosti može da računa u bosanskoj prestonici je dobijanje Akcinog plana za članstvo u NATO-u. To će omogućiti zemlji da se oseti kao potencijalni kandidat, ali ne više od toga. A sa svoje strane bošnjaci će morati da se napregnu.

Pružanje akcinog plana za članstvo u NATO-u podrazumeva izmenu ustava BiH u skladu sa zahtevima Evrospkog suda za ljudska prava u Strazburu, rešavanje problema vojne svojine, uništavanje viška municije i naoružanja, kao i slanje odreda u Avganistan radi učešća u misiji Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti - ovakav program zacrtao je generalni sekretar NATO-a pred slušaocima u Sarajevu.

Prevodeći na običan jezik, to je pokušaj da se uzme pod potpunu kontrolu unutrašnja i spoljna politika suverene zemlje članice UN, OEBS-a i SE. Slanje odreda u Avganistan preti direktnim ljudiskim gubicima i zaoštravanjem odnosa sa islamskim svetom - što je posebno opasno za zemlju sa velikim delom muslimanskog stanovništva. Unutrašnji konflikti i metalni sanduci danas - članstvo u NATO-u prekosutra - takva je prosta logika gospodina Rasmusena.


Izvor: Glas Rusije

NATO uključuje BiH u Akcioni plan


23.04.2010.

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a saglasili su se na konferenciji u Talinu da pozovu BiH da pristupi Akcionom planu za članstvo. Uslov je da BiH završi popis celokupne vojne opreme na svojoj teritoriji.

Visoki predstavnici i ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO složili su se da uključe Bosnu i Hercegovinu u Akcioni plan za članstvo (MAP), ali uz određene uslove koji moraju biti ispunjeni za njegovu primenu, saopštio je portparol NATO Džejms Apaturai.

"MAP za Bosnu je usvojen, ali uz jasne uslove potrebne za primenu", rekao je portparol Apaturai na konferenciji za novinare u četvrtak posle sastanka ministara spoljnih poslova NATO u Talinu u Estoniji, preneo je Rojters.

Apaturai je dodao i da će BiH, između ostalog, morati da dovrši registraciju celokupne vojne opreme u zemlji, navodi Asošiejtid pres.

Ovaj plan, za koji se BiH prijavila 2009. godine, ima za cilj da ubrza proces ulaska zemalja kandidata u Alijansu.

Uoči ministarskog sastanka NATO u Talinu, kao neka od najtežih pitanja o kojima će biti reči, navedena su situacija u Avganistanu i način da se BiH usmeri ka članstvu u Severnoatlantskoj alijansi.


Alkalaj: Snažna podrška BiH

Članice NATO prepoznale su veliki uspeh i napor koji je učinila Bosna i Hercegovina da bi ispunila uslove potrebne za ulazak u Akcioni plan za članstvo u NATO-u, izjavio je ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj.

"BiH je dobila MAP uz mali uslov, koji se tiče vojne imovine", izjavio je Alkalaj.

Prema njegovim rečima članice NATO-a na sastanku ministara spoljnih poslova NATO, usaglasile potpuni tekst deklaracije.

"To znači da pre otpočinjnja prvog ciklusa MAP-a BiH mora da reši pitanja 69 perspektivnih lokacija vojne imovne, odnosno da ih u skladu s tim prenese u vlasništvo Ministarstva odbrane BiH", naveo je Alkalaj.

Prema njegovim rečima, veliki broj zemalja, njih preko 20, dalo je podršku BiH.

"Ovo je veliki iskorak samim tim što je ovo jedan ugovorni odnos kojim se BiH obavezala da ulazi još bliže ka punopravnom članstvu u NATO-u, a NATO se obavezao da će primiti BiH", rekao je Alkalaj.

Alkalaj je dodao da taj ugovorni odnos stavlja NATO i BiH u interaktivni odnos i na taj način omogućava da BiH nakon ispunjavanja određenih uslova bude primljena u punopravno članstvo.

Ministar inostranih poslova BiH istakao je da to pre svega znači stabilnost za BiH, garantuje njen suverenitet i teritorijalni integritet i predstavlja doprinos stabilnosti na čitavom zapadnom Balkanu.

Izvor: RTS

NATO prolongirao primenu akcionog plana za članstvo Bosne i Hercegovine za godinu dana


02.09.2010.

Ministar odbrane BiH Selmo Cikotić izjavio je za „Novosti“ da očekuje da nadležne institucije odmah posle oktobarskih izbora reše pitanje vlasništva 69 lokacija perspektivne vojne imovine kako bi bio ubrzan put zemlje ka NATO.

Cikotić je uveren da bi političari mogli da postignu kompromis čime bi bio ispunjen i poslednji formalni uslov za početak primene Akcionog plana za članstvo u NATO (MAP).

- Mi praktično jesmo u MAP, na putu ka NATO. Ispunili smo 80 odsto postavljenih uslova, ali neophodno je što pre rešiti i status perspektivne vojne imovine - rekao je Cikotić.

NATO štab u Sarajevu potvrdio je da će primena Akcionog plana za članstvo (MAP) za BiH biti odložena za godinu dana, jer još nije rešeno pitanje vojne imovine.

NATO je na samitu u aprilu pozvao BiH da pristupi u MAP uz uslov da Savet ministara BiH i vlade Srpske i Federacije BiH reše pitanje vlasništva 69 vojnih lokacija. Jasno je, kažu predstavnici NATO, da BiH ove godine neće pristupiti MAP, odnosno da se primena MAP za BiH pomera za septembar naredne godine.

MAP je inače poslednja stepenica pre punopravnog članstva u NATO. Pojedine zemlje iz okruženja pre članstva u NATO provele su po nekoliko godina u MAP.

Izvor: Večernje novosti

BiH i NATO - slučaj vojna imovina


05.11.2010
   
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Selmo Cikotić uvjeren je da će naša zemlja ispuniti uslov postavljen na ministarskom sastanku u Tallinnu i uknjižiti 69 lokacija sa perspektivnom vojnom imovinom na MO, čim bude konstituisana nova vlast

Bosna i Hercegovina ove jeseni nije započela svoj prvi godišnji ciklus iz Akcionog plana za članstvo u NATOu, iako je na sastanku u aprilu u Tallinnu (Estonija) pozvana u MAP. Pozivnica je upućena sa skupa Sjevemoatlantskog vijeća (North Atlantic Council, NAC) na nivou ministara vanjskih poslova zemalja članica NATOa i u ISAF formatu, nakon što je u oktobru prošle godine tadašnji predsjedavajući Predsjedništva BiH ŽeIjko Komšić u prisustvu ministra odbrane BiH Selme Cikotića, načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH generalpukovnika Miladina Milojčića, ministra vanjskih poslova Svena Alkalaja i u to vrijeme šefa Misije BiH pri NATOu u Bruxellesu Nikole Radovanovića predao aplikaciju naše zemlje za MAP

Ustupanje kasarni BiH je prva zemlja, potencijalna članica NATOa, koja je uslovno primljena u Akcioni plan za članstvo, što je stvorilo dodatnu pomutnju. Od naših vlasti je zatraženo da uknjiže 69 perspektivnih lokacija sa nepokretnom vojnom imovinom na Ministarstvo odbrane BiH. Kako se to nije desilo do septembra, kada započinju redovni ciklusi iz Godišnjeg nacionalnog plana (ANP), koji predstavlja spisak zadataka koje zemlja mora ispuniti na putu prema NATOu, BiH je morala odgoditi početak svog puta kroz MAP.

Izvor: Dani

Načelnik Zajedničkog štaba OS BiH razgovarao sa komandantom NATO štaba u Sarajevu

31.01.2011.
Načelnik Zajedničkog štaba OS BiH general-pukovnik Miladin Milojčić je 31.01.2011. godine primio komandanta NATO štaba u Sarajevu brigadnog generala Davida Enyearta sa kojim je razgovarao o realizaciji zajedničkih aktivnosti.
Ovo je jedan u nizu redovnih mjesečnih sastanaka najviših prestavnika Oružanih snaga BiH i NATO štaba u Sarajevu, na kome se ocjenjuje stepen realizacije zajedničkih aktivnosti u prethodnom mjesecu, razmjenjuju informacije o aktuelnim pitanjima i problemima i usaglašavaju aktivnosti za naredni period.
Značajne teme o kojima se razgovaralo na sastanku bile su: razmatranje napretka rada na dokumentu “Pregled odbrane”, stanje u misiji ISAF, dinamika uništavanja nestabilne municije i vojna imovina.

Izvor: http://www.mod.gov.ba/

Bez koraka ka NATO-u već 14 mjeseci

BANJALUKA - BiH već 14 mjeseci nije napravila napredak u ispunjavanju obaveza ka članstvu u NATO paktu, rekla je Amira Arifović, otpravnik poslova Misije BiH pri NATO-u.
[attachment=1]
"S obzirom na to da do danas pitanje uknjižbe vojne imovine nije riješeno, BiH se, u odnosu na NATO integracijski proces, još nalazi u istoj poziciji u kojoj se nalazila i prije nekih 14 mjeseci", rekla je ona.
Naime, na konferenciji u Talinu, u aprilu 2010. godine, donesena je odluka da se BiH primi u Akcioni plan za članstvo (MAP) pod uslovom da bude riješeno pitanje knjiženja vojne imovine na državu za vojne potrebe. Ciklus realizacije počinje u septembru, zbog čega je BiH ostalo još relativno malo vremena da riješi ovo pitanje.
Ana Trišić-Babić, zamjenik ministra spoljnih poslova BiH i šef Koordinacionog tima Savjeta ministara BiH za NATO, ističe da od konferencije u Talinu BiH nije uspjela da ispuni preuzete obaveze.
"Suština je u tome da u BiH još ne postoji volja da ide prema NATO-u. Drugo, stranke iz FBiH koriste pitanja evropskog puta BiH i puta ka NATO-u kao povod za dalju centralizaciju BiH, što NATO ni EU od nas uopšte ne traže", kaže Trišić-Babićeva.
Jan Bratu, ambasador Norveške u BiH, ističe da ne vjeruje da će BiH do septembra ispuniti obaveze, ali kaže da postoji politička volja lidera u BiH.
"S obzirom na to da nemamo vlast na državnom nivou, to je nešto što otežava ovaj proces. Vjerujem da će pitanje MAP-a biti jedno od prvih pitanja koje će preuzeti novi Savjet ministara u koordinaciji sa Predsjedništvom BiH", rekao je on.
Ambasada SAD se ne slaže s tvrdnjama da BiH ne može ispuniti uslove MAP-a do septembra
 
Iz američke ambasade u Sarajevu nam je rečeno da bi i sadašnji Savjet ministara mogao do septembra da riješi pitanje vojne imovine kada bi bilo političke volje.
"Ambasada SAD se ne slaže s tvrdnjama da BiH ne može ispuniti uslove MAP-a do septembra ove godine. Mi podstičemo trenutne vlasti da rade na pitanjima vojne imovine kako bi se ispunio septembarski rok", navedeno je u američkoj ambasadi.
Jedan od problema odnosa BiH s NATO-om bilo je i imenovanje novog ambasadora BiH pri NATO-u nakon što je Nikoli Radovanoviću istekao mandat. Naime, Željko Komšić, hrvatski član Predsjedništva BiH, predložio je Lidiju Korać za koju se ispostavilo da je u sukobu interesa, zbog čega je izgubljeno nekoliko mjeseci.
Damir Bećirević, Komšićev savjetnik za medije, kaže da je sva procedura za imenovanje novog ambasadora Brane Jukića obavljena u Predsjedništvu, što je potvrdio i Đorđe Latinović, savjetnik srpskog člana Predsjedništva Nebojše Radmanovića. On je potvrdio da je sva procedura završena i da je novi ambasador spreman da stupi na dužnost.
"Istina je da je bilo malo problema s izborom ambasadora, ali to je sada riješeno i u Kabinetu gospodina Komšića brzo su našli zamjenu za gospođu Korać", rekao je on.
I Arifovićeva je potvrdila da dolazak novog ambasadora očekuju u narednih nekoliko dana. Međutim, kako je navela, neimenovanje ambasadora nije uticalo na poslove u vezi s NATO-om. Takođe, ona je napomenula da, ako BiH ne uspije da ispuni obaveze do septembra, neće morati da čeka do sljedećeg septembra.
"Dobili smo čvrsta uvjeravanja da će BiH s prvim ciklusom moći krenuti odmah nakon ispunjenja uslova. Sjevernoatlantsko vijeće je, i odlukom iz Talina, ovlašteno da prihvati ANP BiH na redovnom zasjedanju na nivou stalnih predstavnika", rekla je ona.


Izvor: www.nezavisne.com

Sastanak Načelnika Zajedničkog štaba OS BiH sa Komandantom NATO


29.8.2012

Održan je redovni sastanak Načelnika Zajedničkog štaba OS BiH sa Komandantom NATO štaba u Sarajevu

[attachment=1]

Načelnik Zajedničkog štaba OS BiH general-pukovnik Miladin Milojčić sa saradnicima i komandant NATO štaba u Sarajevu brigadni general Walter Lord su održali redovni mesečni sastanak 28.08.2012.godine u Zajedničkom štabu OS BiH.

Izvor: Ministarstvo odbrane BiH (http://www.mod.gov.ba)

Donacija NATO štaba u Sarajevu Oružanim snagama BiH


05.09.2012

NATO štab u Sarajevu je donirao četiri vozila OS BiH. Na svečanoj ceremoniji primopredaje vozila u kampu Butmir 04.09.2012.godine brigadni general Valter Lord je naglasio da OS BiH nastavljaju da ispunjavaju svoje obaveze i saradnju sa NATO te im je na tom putu potrebna puna podrška.

[attachment=1]

Zamjenik načelnika ZŠ OS general major Ante Jeleč je između ostalog istakao da „...u uslovima nedovoljnog finansiranja OS BiH donacija dva teretna i dva terenska vozila ima svoj višestruki značaj“.

Izvor: Ministarstvo odbrane BiH (http://www.mod.gov.ba)

PRORADIO NATO RAKETNI ŠTIT U REPUBLICI SRPSKOJ


[attachment=1]


Srpski narod u Republici Srpskoj nije upoznat da je NATO na Jahorini postavio radar i da dovršava prateću infrastrukturu koja će biti u sklopu NATO-vog raketnog štita na Balkanu.

NATO program BRAAD (Balkan Regional Approach to Air Defence – Balkanski regionalni pristup vazdušnoj odbrani) je program koji uključuje postavljanje četiri NATO radara u Bosni i Hercegovini (Jahorina), Crnoj Gori (Vrsuta), Makedoniji (Turtel) i Albaniji (Fuše). Taj program je usvojen na NATO zasjedanju u junu 2011. godine u Njemačkoj kada su ministri odbrane ove četiri države prihvatili da se radari postave na odabrane lokacije u cilju kontrole vazdušnog prostora, kao i da će svu potrebnu opremu nabavljati NATO.

Dakle, uz potpunu saglasnost tadašnjih predstavnika Republike Srpske u organima BiH, člana predsjedništva Nebojše Radmanovića i tadašnjeg predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH Nikole Špirića, a takođe uz pristanak Vlade RS i predsjednika Milorada Dodika. Iako se o ovome nikada nije izjašnjavala Skupština RS niti narod.

Spomenimo da je u aprilu 2010. godine BiH potpisala sa NATO plan MAP (Membership Action Plan – Radni plan članstva) nakon čijeg izvršenja slijedi ulazak u NATO. Isti gore navedeni predstavnici vlasti RS ni tada nisu imali ništa protiv.

Radar je postavljen na vrhu planine Jahorine (1916 m visine) u RS i lako se vidi na satelitskim kartama na internetu. Riječ je o automatizovanom i daljinski kontrolisanom sistemu čiji radar ima domet 500-km i koji se nalazi unutar kupole napravljene od materijala koji propušta emisiju radarskog faznog snopa. Kupola štiti tehniku od vjetra, padavina i od pogleda. U blizini je i telekomunikacijsko – upravljački toranj.

NATO radar na vrhu Jahorine nalazi se na položaju nekadašnjeg radara JNA, a kasnije Vojske Republike Srpske. NATO je kao neprijatelj 1995. godine bombardovao položaje VRS i srušio sve površinske objekte ali nije podzemni ‘’grad’’. Danas u mirnodopskim uslovima preuzeo je te lokacije bez saglasnosti stanovništva Republike Srpske. I bez ikakvog protivljenja ili otpora, uz prećutnu saglasnost vladajućegrežima u Republici Srpskoj.

Instaliranjem ovih postrojenja, Republika Srpska koja je ratovala protiv NATO-a se automatski stavila na stranu NATO alijanse i tako dobila status protivnika kako Rusiji, tako i Srbiji koja je takođe ratovala sa NATO-om i zauzela stav vojne neutralnosti, a koja je lani potpisala sa Rusijom ugovor o vojno-tehničkoj saradnji.

Činjenica je, NATO je ušao sa svojim postrojenjima. Kada se NATO smjesti sa svojom infrastrukturom, biće kasno odlučivati o tome da li je stanovništvo RS za članstvo u NATO, jer on je tu, već ulazimo, a povratka nema. Iako je opredijeljenje naroda u RS veoma jasno protiv članstva jer zna da ulaskom u NATO neće biti mjesta opstanku Republike Srpske.

Nažalost, sadašnji korumpirani kompradorski režim na vlasti u Republici Srpskoj o ovome ne obavještava javnost. Režim nije iskoristio, očito nije mu bila ni namjera, sve moguće načine da o ovom ozbiljnom pitanju sudbine srpskog naroda posveti pažnju i održi referendum na nivou Republike Srpske da bi se narod izjasnio o ovom životnom pitanju.

Da li je već kasno?

vesti.net

Фали им Копаоник у тој мрежи радара.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,21812.0.html
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,21157.0.html

I to ce brzo da se sredi. Kompromisno ce srbija da kupi radar koji ce da razmenjujue podatke sa NATO.
Za uzvrat NATO ce dozvoiliti postavljanje radara na Kopaoniku.

Malo karikiram ali nije daleko od istine.

A šta bi hteli? Rat sa NATO-paktom (pravilnije reći SAD)? Mogu, ako im padne na pamet, da postave radar, ili bilo šta drugo i na vrh Avalskog tornja ili u moju spavaću sobu - mi smo potpuno nemoćni. To je sila bez pameti. Zato, manite se junačenja, proći će i to, kao i svi predhodni okupatori što su bili pa prošli.

Ovakvih nije bilo!
Okupator je okupator - ali NATO je prevršio svaku meru: oni su globalni okupator, trenutno nema sile na svetu koja bi im se mogla suprostaviti.
Što ne mogu milom (parama) reše silom (nosačima aviona).
I što je najinteresantnije svi vide istinu, pa ipak su na njihovoj strani.

Logično je - ovi radari su obezbeđenje njihove ekspanzije prema istoku.

свако постројење на непријатељској територији јако је рањиво ;)

Mozda je radar postavljen da se dobije naknada jer radar za koji se ocekuje da radi - ne radi.  :)
Da se ne dulji, evo clanak:
http://www.defender.hr/kolumne/pogled-izbliza/pogled-izbliza-hrvatska-mora-traziti-naknadu-stete-od-sad-u-visin-80-milijuna-usd.php

Neću da baksuziram, ali dovoljne su dve ručne bombe ... i kao da nisi ni im`o radar. Par veštih diverzanata može "srediti stvar".

Jedna od većih gluposti koje sam u zadnje vrijeme pročitao. Najobičniji civilni radar za kontrolu zračnog prometa.
Radar JNA nije bio tu a "podzemni" grad je odavno srušen. Toliko o tome a tu su jasni demanti ovog članka.

http://www.dnevnik.ba/novosti/bih/dodik-ne-postoji-nato-radar-na-jahorini

poz.

Ако је то војни радар не верујем да би био без посаде. Не толико због праћења примљених сигнала већ због обезбеђења, заштите. Колико се види из текста из првог поста то је неки аутоматизовани систем, дакле највероватније без посаде.

Sve će to biti brzih dana u funkciji BRAAD (http://www.hrvatski-vojnik.hr/hrvatski-vojnik/4182013/braad.asp)

Jel to iz principa prizivaš Gavrila  ;)

We are Borg. Resistance is futile. You will be assimilated.  ;D

Vir: "Dnevni avaz" Sarajevo
http://www.avaz.ba/
08.10.2015

Pendeš-Corrias: Odbrambena saradnja BiH i Italije se mora nastaviti

Foto: Fena (Pendeš ugostila ambasadora Italije)

Ministar odbrane BiH Marina Pendeš razgovarala je danas u Sarajevu sa ambasadorom Italije Ruggerom Corriasa o aktivnostima Ministarstva u vezi sa aktiviranjem Akcionog plana za članstvo (MAP) BiH u NATO.

Pendeševa je detaljno informisala Corriasa i o aktivnostima preduzetim u vezi sa knjiženjem perspektivne vojne imovine, saopćeno je iz Ministarstva odbrane BiH.

Pendeševa je izrazila očekivanje da će predstavnici partnerskih zemalja i predstavnici NATO-a prepoznati kredibilan napor Ministarstva obrane BiH kada je riječ o knjiženju vojne imovine, ali i drugim zadacima koji su postavljeni kao uslov za aktiviranje MAP-a.

Na sastanku je zaključeno da se odbrambena saradnja BiH i Italije mora nastaviti, jer za to postoji spremnost i obostrani interes.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
03.12.2015

BiH zaglavljena između NATO-a, Rusija i Srbije
 
SARAJEVO, 3. prosinca 2015. (Hina) – Poziv za pristupanje NATO-u iznimno je važan događaj za Crnu Goru ali i cijelu regiju, ocjenjuju u četvrtak sarajevski mediji, a “Dnevni avaz” crnogorskog premijera Mila Đukanovića nazvao je “liderom za povijest” jer je svoju zemlju uveo u ekskluzivan krug zemalja koje dijele najbolje vrijednosti suvremene civilizacije.

Ipak, Bosna i Hercegovina je, uz Srbiju, jedina država regije iz koje nisu poslane čestitke Crnoj Gori na pozivu za ulazak u NATO, a iz prvih reakcija bosanskohercegovačkih političara i medija jasno je kako će odnosi sa Sjevernoatlanskim savezom i dalje ostati pitanje oko kojega nema suglasnosti.
 Ističući kako je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg u srijedu u Bruxellesu naznačio da je BiH “sljedeća na redu” za članstvo mediji u BiH ipak ne bez gorčine podsjećaju kako je prije desetak godina, kada je Crna Gora tek zakoračila na putu ka NATO-u, BiH bila cijeli niz koraka ispred nje u tom procesu.
“Poziv u NATO je dokaz da Đukanović ne sjedi na dva stolca i da Crna Gora zna gdje joj je mjesto. Ostat će zapisano i da je takav lider mogao biti i Milorad Dodik”, konstatira se u komentaru “Avaza” kojim je dotaknut ključni problem u BiH.
 Po općoj ocjeni čelnik Republike Srpske Dodik prometnuo se od američkog miljenika i odlučnog zagovornika euroatlantskih integracija u protuzapadnog lobista koji koristeći složeni sustav odlučivanja u BiH tu zemlju sada praktično drži taocem rusko-srbijanskih interesa u regiji.
 Dodik već godinama uporno ponavlja kako BiH može u NATO samo ako se na takav korak odluči i Srbija, a uz to inzistira da se o eventualnom članstvu u Alijansi na referendumu posebno očituju u Republici Srpskoj.
“Ne želimo NATO granicu na Drini koja bi dijelila Srbe”, izjavio je ranije Dodik.

RS koči proces približavanja BiH NATO-u

Dosadašnja istraživanja javnog mišljenja pokazala su kako je u RS najviše do 30 posto onih koji podupiru pridruživanje NATO-u, dok je u Federaciji BiH raspoloženje za članstvo u Alijansi znatno je veće i dijeli ga do 70 posto ispitanika.
 No čak ni različita stajališta o NATO-u trenutačno nisu temeljeni problem za BiH, jer ta zemlja nije obavila zadaću što ju je dobila još 2010. godine.
 NATO je tada za BiH odobrio stupanje na snagu Akcijskog plana za članstvo (MAP), kao zadnjeg koraka prije poziva u punopravno članstvo, no pod uvjetom da prije toga bude proveden postupak uknjižbe nepokretne vojne imovine na Ministarstvo obrane BiH. Riječ je o osamdesetak lokacija što ih je svojedobno na teritoriju te zemlje izgradila i koristila nekadašnja JNA poput vojarni, skladišta, poligona za obuku.
 Cijeli proces zakočen je zbog protivljenja vlasti Republike Srpske. One inzistiraju da BiH kao država, pa time ni njene institucije poput Ministarstva obrane, nemaju pravo ni na kakvu imovinu. Po tumačenjima iz Banje Luke vlasnici svega toga mogu biti isključivo entiteti, a oni pak mogu “dati na uporabu” državi nešto od takvih objekata.
 Trajni sukob oko koncepta po kojemu je ustrojena i funkcionira BiH tako izravno utječe i na približavanje NATO-u. Iako je Ustavni sud BiH presudio da se imovina bivše JNA ima prepisati na BiH kao državu vlasti, u RS presudu jednostavno odbijaju provesti.
 Zbog toga je do sada na ime Ministarstva obrane BiH uknjiženo tek dvadesetak objekata i to onih koji se nalaze na teritoriju Federacije BiH, a nije jasno kakvim će se mehanizmom natjerati vlasti RS da i one provedu svoju zakonsku obvezu.

BiH bi mogla poduprijeti Srbiju pri ulasku

Komentirajući ovaj problem ministrica obrane BiH Marina Pendeš je izjavila kako je ipak uvjerena da će on u cijelosti biti rješen idućih mjeseci, a da će MAP za BiH “u najgorem slučaju” biti aktiviran do lipnja 2016. godine. Ministrica obrane BiH odlučan je zagovornik što bržeg približavanja NATO-u i drži kako taj proces ne smije biti uvjetovan onim što čini Srbija.
“Mi smo nezavisna država i što se tiče poteza drugih država mi podržavamo njihove aktivnosti. No nisam uvjerena, niti smatram da trebamo čekati bilo kakav njihov potez. Kao što podupiremo Crnu Goru, koja će sutra podupirati BiH, a Hrvatska već nas podupire za članstvo u NATO i EU, tako ćemo i mi, ako prije aktiviramo i MAP i naravno postanemo članica NATO-a, poduprijeti i Srbiju za članstvo u NATO”, kazala je Pendeš.
Ministar vanjskih poslova BiH Igor Crnadak koji, u usporedbi s Dodikom, slovi za umjerenog političara iz reda bosanskih Srba, ne dijeli entuzijazam niti optimizam ministrice obrane.
 Njegovo je stajalište kako je za BiH u postojećim okolnostima najbolje graditi dobre odnose s NATO-om, no bez aspiracija za punopravno članstvo u Alijansi.
“Mi dobro surađujemo sa NATO-om i imamo ozbiljan konsenzus da se ta suradnja i nastavi. Na tome ćemo graditi našu politiku prema NATO-u”, najavio je Crnadak u intervjuu za TV 1.

Potvrdio je kako je, primjerice, 2008. unutar BiH postojala “ozbiljnA aspiracija” za članstvo u NATO-u, no stvari su se u međuvremenu promijenile i to uglavnom među političarima bosanskih Srba, a razlog je stanje na Kosovu i odnos Srbije prema tom pitanju.

“Promijenio se odnos Srbije prema NATO-u. Samim tim odnos RS-a se promijenio, tako da smo došli do situacije koju imamo sada”, konstatirao je šef bosanskohercegovačke diplomacije.

Vir: MO BiH
http://www.mod.gov.ba/Default.aspx?template_id=143&pageIndex=1
31.03.2014.

Sastanak šefa Vojnog dijela Misije BiH pri NATO-u brigadira Kožljaka s generalnim sekretarom ICMM Van Hoofom

Šef Vojnog dijela Misije BiH pri NATO-u brigadir Alija Kožljak sastao se danas, 31.03.2016. godine, s generalnim sekretarom Međunarodnog komiteta vojne medicine (ICMM) Rogerom Van Hoofom.

Sekretar ICMM Van Hoof informirao je brigadira Kožljaka o radu ove organizacije, čije punopravno članstvo uživa već 112 država svijeta, uključujući i države iz regiona Zapadnog Balkana.

Kao što je naglasio gospodin Van Hoof, ICMM je jedinstvena, nepristrasna, neutralna i međudržavna organizacija, koja ima gotovo stogodišnju reputaciju u okupljanju vojnomedicinskih stručnjaka i drugog osoblja.

Ova organizacija pruža jedinstvenu platformu za razmjenu vojnomedicinskih iskustava i naučnih informacija iz oblasti vojne medicine na svim nivoima, što je od velikog značaja za unapređenje brige o zdravlju i životima vojnog i drugog osoblja koje je uključeno u vojne i odbrambene aktivnosti.

Tokom ovog sastanka, Bosni i Hercegovini je upućen zvanični poziv da razmotri pristup u punopravno članstvo u ovoj organizaciji.

Također, brigadir Kožljak je upoznao gospodina Van Hoofa o strukturi sistema odbrane Bosne i Hercegovine, misiji i zadacima OS BiH, te ključnim događajima i aktivnostima koji su aktuelni u ovom periodu.

Ovom prilikom, vojnom predstavniku BiH pri NATO-u brigadiru Aliji Kožljaku uručena je plaketa ICMM-a u znak uspješne dosadašnje saradnje.

Vir: MO BiH
http://www.mod.gov.ba/Default.aspx?template_id=143&pageIndex=1
12.04.2016.

U Domu OS BiH održava se analiza Partnerskih ciljeva suradnje BiH-NATO 2014

U okviru analize Partnerskih ciljeva suradnje između Bosne i Hercegovine i NATO-a 2014, predstavnici Ministarstva obrane i Oružanih snaga BiH održavaju dvodnevni radni sastanak s predstavnicima NATO stožera iz Bruxellesa u razdoblju od 12. do 13.04.2016. godine u Domu Oružanih snaga BiH.

Sastanku nazoče rukovoditelji organizacijskih cjelina i nositelji partnerskih ciljeva iz MO BiH, generali OS BiH sa svojim suradnicima i nositeljima partnerskih ciljeva iz OS BiH, predstavnici NATO stožera iz Bruxellesa i Sarajeva, predstavnici Ministarstva vanjskih poslova i Ministarstva sigurnosti BiH te predstavnici EUFOR-a.

Na samom otvaranju radnog sastanka nazočnima su se obratili moderator sastanka i ujedno pomoćnik ministra obrane BiH za međunarodnu suradnju Zoran Šajinović, zamjenik načelnika Zajedničkog stožera OS BiH za operacije general bojnik Mirko Tepšić i predstavnik Odjela za obrambenu suradnju i planiranje NATO stožera iz Bruxellesa Rok Kosirnik. Istaknuli su da je napravljen vidan napredak u realizaciji partnerskih ciljeva te samim time i u razvoju kapaciteta OS BiH te poželjeli uspješan rad svim sudionicima sastanka.

Tijekom radnih sastanaka razgovarat će se o pitanjima vezanim za obrambeno-sigurnosnu politiku u BiH, kapacitetima OS BiH, stupnju realizacije svakog pojedinačnog partnerskog cilja te o mogućnosti zatvaranja određenog broja partnerskih ciljeva koji su uspješno implementirani, kao i o mogućem otvaranju novih partnerskih ciljeva suradnje s NATO-om koji bi doprinijeli modernizaciji i razvoju sposobnosti OS BiH.

Predviđeno je da u okviru sutrašnjih sastanaka ministrica obrane Bosne i Hercegovine Marina Pendeš održi sastanak s direktorom Odjela za obrambenu suradnju i planiranje NATO stožera iz Bruxellesa Paulom Savereuxom.

Vir: "Dnevni avaz" Sarajevo
http://www.avaz.ba/
27.04.2016.

Komandant Komande NATO-a u Napulju posjetio kamp Butmir

Komandant Komande Združenih savezničkih snaga u Napulju, admiral Mark Ferguson, posjetio je danas kamp Butmir, sjedište NATO Štaba Sarajevo i Komande Evropskih snaga u BiH.

Admiral Ferguson susreo se s visokim dužnosnicima i drugim personalom u kampu Butmir i razgovarao o aktivnostima EUFOR-a i NATO-a u zoni odgovornosti na Balkanu.

Admiralova kratka, ali svrsishodna posjeta obuhvatila je sastanke s brigadnom generalicom Giselleom Wilz, komandanticom NATO Štaba Sarajevo, i generalmajorom Friedrichom Schrötterom, komandatom EUFOR-a, a razgovaralo se o napretku i narednim koracima BiH na putu ka euroatlantskim integracijama.

Admiral Ferguson sastao se i s načelnikom Zajedničkog štaba OS BiH, generalpukovnikom Antom Jelečem. Na sastanku je razgovarano o saradnji s OS BiH, interoperabilnosti i integraciji u NATO, saopćeno je iz Nato Štaba Sarajevo.

Vir: MO BiH
http://www.mod.gov.ba/Default.aspx?template_id=143&pageIndex=1
18.05.2016.

General Jeleč na sastanku Vojnog komiteta NATO-а u Bruxellesu

U Glavnom stožeru NATO-а u Bruxellesu danas, 18.05.2016. godine, održani su sastanci Vojnog komiteta NATO na razini načelnika stožera/obrana. Izaslanstvo Oružanih snaga BiH, koje je predvodio načelnik Zajedničkog stožera OS BiH general pukovnik Anto Jeleč, sudjelovalo je na sastancima u formatu misije „Odlučna potpora“ te u formatu „Platforma interoperabilnosti“.

Tijekom sastanka u formatu misije „Odlučna potpora“ diskutiralo se o strategijsko-operativnoj situaciji te o trenutačnim aktivnostima u misiji „Odlučna potpora“, kao i o smjernicama koje se odnose na „Unaprijeđeno trajno partnerstvo“ NATO-a i partnera s Afganistanom. Posebno je naglašena važnost nastavka sudjelovanja saveznika i partnera na aktivnostima osiguranja mira u Afganistanu.

Na sastanku u formatu „Platforma interoperabilnosti“ razgovaralo se o mehanizmima i alatima partnerstva, koji mogu dodatno unaprijediti spremnost i interoprabilnost partnera i NATO-a, s posebnim osvrtom na provedbu NATO vježbi, kao i sudjelovanja partnera u istim. U tom smislu predstavljeni su novi mehanizmi i alati snaženja partnerstva.

Na marginama navedenih sastanaka, general Jeleč je obavio i bilateralne susrete na kojima je razgovarao s predstavnicima NATO-a i partnerskih zemalja.

Pored generala Jeleča, sastancima su nazočili i šef Vojnog dijela Misije BiH pri NATO-u brigadir Alija Kožljak, načelnik Odsjeka za politiku i planove u ZS OS BiH brigadir Velibor Purković te pukovnik Predrag Visković.

Vir: MO BiH
http://www.mod.gov.ba/Default.aspx?template_id=143&pageIndex=1
19.05.2016.

Bezuvjetna NATO institucionalna Akreditacija za osiguranje kvalitete za PSOTC od strane NATO Savezničkog zapovjedništva za transformaciju

Nakon posjeta tima eksperata za osiguranje kvalitete NATO Savezničkog zapovjedništva za transformaciju koji je proveden u razdoblju od 24. do 27. veljače 2016. i gotovo godinu dana napornog rada na provedbi standarda NATO-a za osiguranje kvalitete u procesu obuke i edukacije za mirovne operacije, Središte za obuku za operacije potpore miru (PSOTC) je dobilo bezuvjetnu NATO institucionalnu Akreditaciju za osiguranje kvalitete, 13. svibnja 2016. godine.

Ovaj uspjeh dolazi kao pregled rezultata akademskih i pratećih procesa u PSOTC-u, kako bi se osiguralo da studenti dobiju najbolju moguću obuku i edukaciju u profesionalnom i poticajnom okruženju za učenje. Također, što je jednako važno, cilj je da se nastavi kontinuirano poboljšavanje organizacije u oblasti obuke i edukacije.

Certifikat je potpisan od strane zamjenika načelnika NATO stožera združenih snaga, viceadmirala Javiera Gonzaleza-Huixa, 13. svibnja 2016. godine. U dokumentu se ovjerava da PSOTC posjeduje NATO najkvalitetnije akademske standarde i inovativna rješenja i inicijative u sferi obuke i edukacije. Certifikat vrijedi za narednih šest godina, odnosno do 13. svibnja 2022. godine.

Cijeli tim PSOTC-a je imao veoma važno mjesto i ulogu u dostizanju ovog veoma značajnog rezultata kako za PSOTC tako i za Ministarstvo obrane i Oružane snage BiH, ali i državu BiH u cjelini.

Središte za obuku za operacije potpore miru (PSOTC) je dostiglo i uspostavilo interne postupke za osiguravanje kvaliteta koji se primjenjuju učinkovito na svakoj razini, kako bi se osigurala kvaliteta obuke i edukacije. Središte je, također dostiglo i uspostavilo učinkovite i redovite procese za ocjenu nastavnog plana i programa i provedbu potrebnih promjena za razvoj i poboljšanje istog, i omogućio je pristup točnim, potpunim i pouzdanim informacijama o svom nastavnom planu i programu, kao i aktivnostima u središtu. NATO Savezničko zapovjedništvo za transformaciju prepoznalo je uložene napore i postignute rezultate PSOTC-a koji je pokazao visok stupanj profesionalizma te postao prepoznatljivo središte za obuku, kako na regionalnoj tako i na globalnoj razini.

Možda će se neko reći da sam otišao u off topic, ali postavljam pitanje:

kako se u BiH uopšte može razgovarati o demokratizaciji društva i približavanju NATO i EU, kada se pouzdano zna da u toj zemlji bez ikakvog skrivanja deluju kampovi za regrutaciju i obuku džihadista, i niko protiv njih ništa ne preduzima?

Па? Ко је главни спонзор светског тероризма? Ко је те муџахедине довео у БиХ, или ко им је барем помогао да дођу?

Vir: MO BiH
http://www.mod.gov.ba/Default.aspx?template_id=143&pageIndex=1
17.06.2016.

NATO akreditacija o kvaliteti obuke Centra za obuku za operacije podrške miru OS BiH je priznanje i uspjeh koji nas čini ponosnim

Ministrica odbrane BiH Marina Pendeš, zamjenik načelnika Zajedničkog štaba OS BiH za resurse generalmajor Senad Mašović, komandant Komande za podršku OS BiH generalmajor Husein Tursunović i saradnici upriličili su 17.06.2016. godine prijem za ključno osoblje Centra za obuku za operacije podrške miru (PSOTC) koje je predvodio komandant Centra brigadir Jasmin Čajić, u povodu dobivanja certifikata od strane NATO Komande za transformaciju za kvalitet obuke.

Dobivanjem certifikata o kvaliteti od strane Savezničke komande za transformaciju (ACT) se potvrđuje da je proces obuke u PSOTC-u u skladu s najvišim standardima u ovoj oblasti, čime je ovaj centar postao jedan od 12 NATO partnerskih centara u evroazijskom prostoru koji je dobio najviši nivo priznanja za kvalitet upravljanja i realizacije procesa edukacije i obuke.

U obraćanju prisutnima, ministrica Pendeš je, iskazujući zadovoljstvo i ponos na dodijeljenom priznanju PSOTC-u, uputila i izraze zahvalnosti osoblju PSOTC-a koji su doprinijeli ovom uspjehu ne samo za PSOTC, nego i za Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH u cjelini. „Dobivanje NATO certifikata predstavlja strateško dostignuće PSOTC-a, ali i važnu etapu u razvoju odbrambenog sistema Bosne i Hercegovine i njegove integracije u evroatlantske sigurnosne strukture, posebno s aspekta učešća Bosne i Hercegovine, odnosno Ministarstva odbrane i Oružanih snaga BiH u međunarodnim operacijama podrške miru“, istakla je, između ostalog, ministrica odbrane BiH Marina Pendeš.

Zamjenik načelnika Zajedničkog štaba OS BiH za resurse generalmajor Senad Mašović je istakao značaj NATO akreditacije o kvaliteti obuke za Oružane snage BiH, pri čemu je posebno istakao odgovornost za realizaciju svih budućih aktivnosti i važnost održavanja kredibiliteta Centra, u skladu s uspostavljenim NATO standardima.

Zahvaljujući ministrici Pendeš na prijemu, komandant PSOTC-a brigadir Jasmin Čajić je istakao da je dobivanje ove prestižne NATO akreditacije rezultat višegodišnjeg rada tima PSOTC-a i kruna zajedničkih napora kako personala u PSOTC-u, tako i pretpostavljenih komandi. „Posebno želim čestitati pripadnicima PSOTC-a“, istakao je brigadir Čajić, „koji su uz bezrezervnu podršku Ministarstva odbrane i Oružanih snaga BiH kao i svih partnerskih zemalja, podizali PSOTC od centra za obuku internog karaktera preko regionalnog i u konačnici međunarodnog, NATO i UN certificiranog Centra za obuku za operacije podrške miru.“

Vir: MO BiH
http://www.mod.gov.ba/Default.aspx?template_id=143&pageIndex=1
08.07.2016.

Delegacija MO i OS BiH stigla na NATO samit u Varšavi

Delegacija Ministarstva odbrane i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine predvođena ministricom odbrane BiH Marinom Pendeš stigla je u Varšavu 08.07.2016. godine, gdje će u sastavu delegacije Bosne i Hercegovine prisustvovati NATO samitu.

U sastavu državne delegacije će ispred Oružanih snaga prijemima i planiranim sastancima prisustvovati i načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH general pukovnik Anto Jeleč.

Nakon što je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg otvorio ovogodišnji NATO samit u Varšavi, upriličen je doček i prijem za sve državne delegacije koje će učestvovati u radu NATO samita.

Predviđeno je da ministrica Pendeš prisustvuje i prijemu koji će biti organizovan za ministre odbrane i ministre vanjskih poslova država učesnica Samita u Varšavi.

Tokom sutrašnjeg dana, ministrica Pendeš će se obratiti na sastanku nivoa ministarstava odbrane u formatu Platforme interoperabilnosti.

Vir: "Index hr" Zagreb
http://www.index.hr/
26.08.2016.

BiH nastavlja put prema članstvu u NATO-u

PROCES približavanja Bosne i Hercegovine članstvu u NATO-u mogao bi biti deblokiran nakon što je pravomoćnom sudskom odlukom otvoren put uknjižbi nepokretne vojne imovine u toj zemlji na državno Ministarstvo obrane no dužnosnici iz Republike Srpske odmah su zaprijetili kako to neće ići lako.

Prizivno vijeće Suda BiH ranije ovog tjedna donijelo je odluku o odbijanju žalbe vlasti RS na prvosupanjsku presudu o uknjižbi vojnog objekta kod mjesta Han-Pijesak na Romaniji kao nekretnine u posjedu države.

Riječ je o prvoj pravomoćnoj presudi kojom je postavljen presedan za rješevanje višegodišnjih prijepora s ozbiljnom političkom pozadinom.

Uknjižba nekretnina poput vojarni, vojnih skladišta, poligona za vježbe na ime Ministarstva obrane BiH uvjet je koji je pred BiH NATO postavio još 2010. godine kako bi u slučaju ove zemlje  bio aktiviran Akcijski plan za članstvo (MAP) koji se smatra posljednjom stepenicom prije punopravnog članstva u Alijansi.

Riječ je o 63 različite lokacije koje su ocijenjene perspektivnima a postupak njihove uknjižbe na državu postao je problem jer su vlasti RS uporno zahtijevale da se o vojnoj imovini raspravlja "u paketu" odnosno da se ona dijeli među entitetima zajedno sa svim ostalim nekretninama.

NATO ne prihvaća prigovore RS

Vlasti RS također su inistirale na stajalištu da stvarni vlasnici svih nekretnina moraju biti entiteti koji bi ih onda državnim institucijama poput Ministarstva obrane davali na uporabu.

NATO je odlučno odbacio takve zahtjeve a proces uknjižbe vojne imovine proveden je samo na teritoriju Federacije BiH dok je status takvih nekretnina na teritoriju RS do danas ostao  neriješen a MAP za BiH i dalje je "na čekanju".

Ministarstvo obrane je zbog toga pokrenulo postupke pred Sudom BiH a prvo pravomoćno rješenje po kojemu se država ima pravo upisati kao vlasnik vojne imovine na teritoriju RS-a odnosi se na vojno komunikacijsko čvorište Veliki žep kod Han-Pijeska.

Državna pravobraniteljica Medina Vilić najavila je kako će na temelju presude Geodetskoj upravi RS odmah biti prosljeđen zahtjev za uknjižbu objekta na Velikom žepu a isti zahtjev bit će proslijeđen i za još 21 sličnu nekretninu na teritoriju tog entiteta.

Dodik ne želi u NATO

Ministrica obrane BiH Marina Pendeš pozdravila je odluku Suda BiH dodajući kako sada očekuje nastavak približavnja NATO-u.

"Presude suda se provode a ne komentiraju", istaknula je Pendeš.

Najviši dužnosnici RS odmah su reagirali optužbama na račun Suda BiH. Predsjednik tog entiteta Milorad Dodik ustvrdio je kako je taj sud nelegalan dok je predsjednica vlade RS Željka Cvijanović u  petak izjavila kako je odluka o uknjižbi vojen imovine uzurpacija vlasništva entiteta.

"U pitanju je jedna opća otimačina kada je u pitanju odnos prema RS-u", kazala je Cvijanović novinarima u Banja Luci najavljujući odlučno reagiranje entitetskih vlasti.

Dužnosnici RS-a predvođeni Dodikom godinama se protive svakom približavanju BiH članstvu u NATO-u.

Sam Dodik je kazao kako je izričito protiv članstva BiH u Alijansi sve dok u tom savezu nema Srbije.

"Ne želimo NATO granicu na Drini", izjavio je ranije Dodik.

Отимају, отимају...

Овде се не ради о томе да ли треба или не треба приступити НАТО-у већ о отимању имовине под фирмом права. Приступање НАТО-у је политичка одлука а у БиХ се зна како се одлуке тог типа доносе.

U Prijedoru osvanuli plakati s porukom ne u NATO!
Bojana Majstorović   25.12.2016.

Članovi srpsko-ruske zajednice '' Zavet", su i u Prijedoru polepili plakate sa slikom i porukama protiv ulaska BiH u NATO.

[attachment=1]

Na jednom od plakata je slika devojčice koja je ispred srušenih zgrada sa uvelim cvetom u ruci. Na drugom plakatu, pored uobičajene poruke '' Izbor je naš, ne BiH u NATO". Zavet je ispisao i podake o stradanju u bivšoj Jugoslaviji i RS tokom bombardovanja NATO-a na kojima je precizirani da je smrtno je stradalo preko 2.000 osoba od čega 79 dece, dok ih je teško ranjeno bilo je bilo više od 10.000. Materijalna šteta nastala bombardovanjem je preko 50 milijardi dolara, napisano je na plakatima Zaveta. Članovi ove zajednice kampanju protiv ulaska u BiH organizuju u brojnim gradovima i opštinama.

Izvor: www.blic.rs

Oglasio se i NATO... Nastavićemo podržavati integraciju BiH bez obzira na stavove RS o vojnoj neutralnosti


- Blisko sarađujemo s brojnim institucijama vezano za knjiženje imovine. Što se tiče procesa knjiženja, naši partneri u BiH znaju šta je potrebno, a mi im pomažemo da to ostvare. Naravno, svesni smo izazova koje ovo operativno okruženje nosi i spremni smo pomoći vlastima BiH kad god zatraže našu pomoć u rešavanju pitanja s kojima se suočavaju - rekli iz NATO, piše Klix.ba.

Na pitanje o tome kako komentarišu stavove političara iz RS da BiH treba biti vojno neutralna zemlja, iz NATO su odgovorili da su upoznati o različitim stavovima u BiH vezano za ova pitanja.

- NATO će nastaviti sarađivati s institucijama BiH u konekstu podrške punoj evroatlantskoj integraciji kao dugoročnom spoljnopolitičkom cilju BiH - zaključuju iz NATO, prenosi Klix.ba.

Podsećamo, knjiženje vojne imovine na državne institucije po odluci Ustavnog suda BiH aktualizovalo je priču o kursu BiH na putu kao NATO, što je pokazalo visok stepen unutrašnje neusklađenosti kada je reč o evroatlantskim integracijama.

Lideri SNSD, DNS i SP, odnosno vladajuće koalicije u RS, istakli su potrebu da se na sednici Narodne skupštine RS pokrene pitanje suspenzije ranije donesene deklaracije koja se odnosi na evroatlantski put BiH te da se donesu zaključci koji se odnose na utvrđivanje statusa vojne neutralnosti po uzoru na Srbiju.

blic.rs (http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/oglasio-se-i-nato-nastavicemo-podrzavati-integraciju-bih-bez-obzira-na-stavove-rs-o/rbvrvke)

Звиздић даје пуну подршку НАТО вежби на подручју Тузланског кантона
недеља, 24.09.2017.

САРАЈЕВО - Председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић даје пуну подршку НАТО вежби која се одржава на подручју Тузланског кантона од 24. до 29. септембра, саопштио је Савет министара БиХ.

Дајући пуну подршку таквим видовима оспособљавања, Звиздић је рекао да интернационални карактер ове вежбе доприноси јачању система међусобне координације и у потпуности је у интересу грађана, преноси Фена.

Према његовим речима размена искустава у случају природних и других несрећа унапредиће деловање свих служби и омогућити квалитетан одговор на могуће катастрофе.

Овогодишња вежба део је пројекта Партнерство за мир и заједнички је организују Министарство безбедности БиХ и Евроатлантски координациони центар за реаговање на катастрофе.

Како се наводи, то је седамнаеста по реду НАТО вежба о управљању последицама елементарних непогода, а прва која ће се уприличити у БиХ.  (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Вежба војске САД на Мањачи – још неизвесна
Аутор: Младен Кременовићпетак, 06.04.2018.

Из америчке амбасаде понављају да није планирана употреба бојеве муниције, из Бањалуке одговарају како немају поверења у објашњења Американаца

Бањалука – Још ништа није сасвим јасно разрешено у вези с плановима америчких војних снага, то јест Националном гардом државе Мериленд, да на територији БиХ и Републике Српске са Оружаним снагама БиХ наредне године у мају спроведу војну вежбу. Када су крајем фебруара портал „Дневник”, а после тога и многи званичници из Бањалуке, изразили подозрење како би се током планиране вежбе на Мањачи наводно могао користити и осиромашени уранијум, из амбасаде САД у Сарајеву је то и тада одлучно одбачено. Међутим, полемика о томе се и даље наставља.  Најновију је подстакао Сташа Кошарац, парламентарац из Додиковог СНСД у парламенту БиХ, који истрајава на томе да се таква вежба планира, тврди и како има сазнања и документа из којих је јасно да се не хаје за противљење институција у РС, јер су у току „опсежне оперативне припреме за извођење здружене вежбе припадника Оружаних снага БиХ и НАТО-а на полигону Мањача, која укључује употребу авиона А-10 и гађање циљева на земљи бојевом муницијом”. У америчкој амбасади у Сарајеву, преноси „Ал Џазира”, потом су још једном поновили да ће војна вежба, која ће бити одржана наредне године – ако се о томе постигне сагласност – бити веома слична претходним које су већ одржане у земљама регије.  Ниједна активност, тврде то у амбасади, не укључује употребу осиромашеног уранијума, нити борбене муниције. Гарантују да ће се током вежбе „користи муниција за обуку која није штетна за околину”. И надлежни из ресора одбране у БиХ раније су углавном одбацивали као потпуно нетачне, неприхватљиве или нереалне наводе да би се на вежби користила таква врста муниције.

Додик, председник РС, за Радио-телевизију РС понавља да је свестан шта је снага Запада и да у том погледу није ирационалан, али да има намеру да спречи одржавање те војне вежбе током које би „била употребљена муниција са осиромашеним уранијумом”. Запретио је и да ће у случају да се настави са инсистирањем на одржавању те вежбе, на аеродрому у Маховљанима окупити 30.000 људи и спречити слетање авиона А10. Он је уверен у то да тај тип авиона користи радиоактивну муницију, мада су се могла чути и мишљења војних експерата који тврде да је могуће и да ти авиони приликом вежбања користе муницију која није бојева, али да у том случају она не може да пробије оклоп. Додик се пита како да верује тврдњама Американаца да неће бити коришћен осиромашени уранијум, рекавши да „људи у то немају поверење”.

Izvor: www.politika.rs

Ivanić glasao za put u NATO

Izveštaj Ambasade SAD U Sarajevu o napredovanju Bosne i Hercegovine ka zapadnoj alijansi. Aktiviranjem MAP slabi se uticaj Rusije i Dodikov napor da blokira pristup bloku

SRPSKI član predsedništva Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić, zajedno sa svojim hrvatskim i bošnjačkim kolegom, glasao je za spoljnopolitičku strategiju BiH, koja podrazumeva i članstvo u NATO kao cilj. Ovo, između ostalog, stoji u dokumentu američke ambasade u Sarajevu, pod nazivom "Pozicija SAD u vezi sa aktivacijom MAP za BiH", a u koji su "Novosti" imale uvid.

U izveštaju piše da Amerika podržava aktiviranje Akcionog plana za članstvo BiH u NATO (MAP) uprkos tome što nisu ispunjeni svi uslovi postavljeni pred Sarajevo. Kao razlog se navodi to što bi aktiviranjem plana bili oslabljeni napori Moskve i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da zakoče put BiH prema zapadnoj vojnoj alijansi.

Upravo Dodikovo suprotstavljanje knjiženju vojne imovine na teritoriji RS, kao vlasništva BiH, što je pred Sarajevo predstavljeno kao uslov od strane NATO, predstavlja glavnu prepreku aktivaciji MAP. Pored toga, Srpska je usvojila i Deklaraciju o vojnoj neutralnosti čime je praktično blokirala proces (evro)atlantskih integracija Bosne i Hercegovine.

Zato, prema stavu američke ambasade, treba zanemariti postavljene uslove kako bi se Sarajevo približila NATO, a onemogućilo "opstrukcionizmu predsednika RS Dodika da zadržava BiH" i podstiče "ruski maligni uticaj na Balkanu". Oni zaključuju da njihovom cilju ne bi pomoglo da se aktivacija MAP odloži za period posle oktobarskih izbora u Bosni i Hercegovini.

Inače, knjiženje vojne imovine, uz uništavanje nestabilne municije i učešće u mirovnim misijama, postavljeni su pred BiH na samitu NATO u Talinu pre osam godina, kao uslov za aktiviranje MAP.

GLEDAJU U NAS

PREMA navodima iz dokumenta ambasade SAD u Sarajevu, članovi srpskih opozicionih partija u BiH "direktno su rekli da je aktivacija MAP potrebna što pre". Ivanić je prošle godine kazao da je teško da će neki predstavnik srpskog naroda u BiH glasati za članstvo u NATO dok god je Srbija van tog saveza. On je, međutim, u martu pozvao članice NATO da aktiviraju MAP bez ispunjenja uslova knjiženja imovine.

link (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:732809-Ivanic-glasao-za-put-u-NATO)

NATO dao zeleno svetlo za aktivaciju MAP-a za BiH
Beta   05. decembar 2018.

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a na današnjem sastanku u Briselu dali su zeleno svetlo za aktivaciju Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a na današnjem sastanku u Briselu dali su zeleno svetlo za aktivaciju Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u (MAP).Za ispunjavanje obaveza iz MAP-a najviše će biti zaduženi Savet ministara BiH, a posebno Ministarstvo odbrane BiH i Oružane snage BiH. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da je za NATO najvažnija bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana, da je Bosna i Hercegovina vredan doprinos operacijama NATO-a i da u potpunosti podržava njen put ka evroatlantskim integracijama.

Akcioni plan za članstvo (MAP) predstavlja program pomoći, praktične podrške i konsultacija, namenjen pripremama zemalja za članstvo u NATO-u. Prema MAP-u, zemlja koja želi da postane članica priprema svoj Godišnji nacionalni program (ANP), koji predstavlja NATO-u. Na kraju godišnjeg ciklusa ministri spoljnih poslova i odbrane prezentuju rezultate reformskog programa i buduće aktivnosti pred Savetom NATO, koji zatim procenjuje pojedinačan napredak u pripremama za članstvo.

Pripreme i reforme uključuju pet oblasti: političku i ekonomsku, odbrambenu i vojnu, finansijsku, bezbednosnu, kao i pravna pitanja. Predsedništvo Bosne i Hercegovine je 10. juna 2009. usvojilo zaključak o upućivanju formalnog zahteva BiH za Akcioni plan za članstvo, a zahtev je službeno uručen 2. oktobra 2009. godine u mandatu članova Predsedništva BiH - Nebojše Radmanovića, Harisa Silajdžića i Željka Komšića. "Još jednom smo potvrdili našu predanost vrednostima Alijanse, kao i našu volju da ostanemo proaktivan, vidljiv i pouzdan partner koji đeli teret današnjih izazova. Iznad svega, podvukli smo našu želju da postanemo punopravna članica NATO-a, što je od strateške važnosti za BiH", napisao je Radmanović u pismu 2009. godine.

Radmanović je tada izabran u Predsedništvo kao kandidat Saveza nezavisih socijaldemokrata (SNSD), čiji je lider Milorad Dodik. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je juče da će on slediti odluku Narodne skupštine RS, koja je ranije izglasala rezoluciju o vojnoj neutralnosti BiH. On je potvrdio da je RS ranije razmatrala mogućnost ulaska u NATO, ali da su se od tada promenile geostrateške okolnosti u svetu.

Izvor: www.novosti.rs

Комисија за НАТО интеграције БиХ одржана без Срба
Аутор: Душанка Станишић петак, 21.12.2018.

Српски политичари инсистирају на привржености Резолуцији о војној неутралности Републике Српске

Сарајево – Да је у БиХ свака прича о евентуалном уласку земље у НАТО бесмислена, уколико није утемељена на компромису конститутивних народа, доказ је и седница Комисије за НАТО интеграције БиХ, која је одржана јуче у Сарајеву.

На ту седницу нису дошли српски чланови, јер су желели и на тај начин потврдити приврженост Резолуцији о војној неутралности Републике Српске коју политичко Сарајево, судећи по потезима које вуче у последње време – игнорише. Иако је Сеад Јусић, заменик председавајућег комисије, одмах након што је она недавно комплетирана, самоуверено изјавио како „Резолуција о војној неутралности није релевантна за њен рад”, јуче се могао уверити колико је био у праву. „Комисији нису присуствовали Срби. Имали смо кворум за рад, али не и за одлучивање”, рекао је новинарима након седнице председавајући комисије Јосип Бркић. Он је напоменуо да су поједине институције у БиХ имале примедбе на годишњи програм о сарадњи БиХ и НАТО за период 2018–2019. и додао да ће „тај програм бити достављен Савету министара БиХ, како то налаже процедура”.

Иначе, задатак комисије јесте да ажурира тај такозвани годишњи програм о статусу БиХ у оквиру Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП) и достави га Савету министара БиХ, што је у супротности са званичним ставом Републике Српске о војној неутралности. На састанку званичника Српске код председника Републике Жељке Цвијановић, одржаном пре неколико дана у Бањалуци, разговарано је о питањима активирања МАП-а и недвосмислено је закључено да „активирање тог плана, као и све активности које се спроводе с тим у вези нису прихватљиве за Републику Српску”. Недавно је и саветник Милорада Додика, председавајућег Председништва БиХ  Срђан Перишић упозорио да постојећи Савет министара „не може да расправља о активирању МАП-а за чланство у НАТО-у”, јер се налази у техничком мандату.

„Очито је да се у Бриселу и министрима у још актуелном Савету министара жури да пре формирања власти у заједничким институцијама БиХ ставе пред свршен чин Милорада Додика и тиме онемогуће дејство Резолуције о војној неутралности Републике Српске”, сматра Перишић. На важност и принципијелну оданост неутралности, указала је у последње време, и то више пута, и председница Републике Српске Жељка Цвијановић.

„Ми не желимо да постоји НАТО граница између Арпске и Србије. За нас је најрелевантнији најсвежији документ институција РС, а то је Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности РС, коју је Народна скупштина РС донела 18. октобра 2017. године”, каже Цвијановићева. Акциони план за чланство БиХ у НАТО, који је више од осам година био у фази мировања „због неиспуњавања кључног услова – књижења војне имовине”, активирали су изненада министри спољних послова земаља чланица НАТО-а, чиме су практично одшкринули врата БиХ.

У том  радикалном заокрету у односима према БиХ неки препознају, између осталог, и намеру НАТО-а да сузбије такозвани руски утицај на Балкану.

Izvor: www.politika.rs

НАТО очекује план БиХ
понедељак, 06.05.2019.

САРАЈЕВО - Командант Заједничке команде НАТО адмирал Џејмс Фого изјавио је данас у Сарајеву да Алијанса очекује од власти БиХ Први годишњи национални програм (ГНП) за активацију Акционог плана за чланство (МАП), поручивши да не види разлог зашто не желе сви у БиХ да буду део НАТО.

РТРС наводи да је министарка одбране БиХ у техничком мандату Марина Пендеш казала да програм који НАТО тражи не може да сачини без сагласности или одлуке Председништва или Савета министара БиХ. РТРС наводи и да су након те њене изјаве изневерена очекивања многих у политичком Сарајеву да ће Пендешева „на своју руку” доставити ГНП Бриселу и тиме активирати НАТО пут БиХ који је на стенд-бају због противљења Републике Српске, тачније скупштинског става да је војна неутралност, након болног искуства из 1995. године једино прихватљива опција за српски народ, преноси Танјуг.

„Врло добро знате на који начин функционише Министарство одбране или на који начин министарка може поднети НАТО први ГНП, а он је на бази одлука и закључака које се доносе у Председништву или Савету министара. Још увек не постоји једна таква одлука”, рекла је Пендешева. Наводи се да је Фого уверавао саговорнике да улазак у Алијансу значи сигурност и економски напредак и изнео тврдње да је Република Српска променила став и од заговорника постала противник НАТО.

„У потпуности подржавам ГНП и желим да га доставимо Бриселу, као што жели и генерални секретар НАТО. Када се то деси добићете стабилност и сигурност и побољшаћете оружане снаге, које ће водити економском просперитету”, казао је Фого.

Izvor: www.politika.rs

U NATO se ne može bez dogovora tri naroda


Šef Srpskog kluba u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Nenad Stevandić, gostujući u emisiji Telering, istakao je da je kao predstavnik naroda išao u Brisel na "Rouz rot" seminar Parlamentarne skupštine NATO.

Stevandić je rekao da budući da Predstavnički dom nije konstituisan do kraja, nisu izabrane delegacije i da je ovo prvi put bilo da BiH nema delegaciju, nego predstavnike naroda.

- Osnovne odrednice u BiH su narodi i entiteti i, kao što znate, sve se dešava uz saglasnost. Јa sam predstavljao Srpsku i ništa nisam rekao protiv BiH. Tamo sam rekao sve što i pričam u Banjaluci. Da naučimo i ljude tamo da nema više duplih standarda - rekao je Stavandić.

Naglasio je da sve što govori u Banjaluci, govori i u Sarajevu, a i u Briselu.

- Najbolje prođu ljudi koji su neutralni, koji ne učestvuju u sukobima, a tako najbolje prođu i države - smatra Stevandić.

Stevandić je rekao da je Dejtonski ustav BiH legitimisao kao vojno neutralnu zemlju. Na pitanje šta donosi neutralnost, a šta NATO, istakao je da postoje argumenti i za jedno i za drugo.

- Ti su argumenti vezani za neku vrstu percepcije koja je stvorena. Da Bošnjaci i Hrvati smatraju da je to dobro za ekonomiju, Srbi smatraju da nije dobro da imaju granicu na Drini, jer je to vrijeme kad su imali najveće pogrome. Naravno, da između te dvije stvari treba tražiti neku realnost. Sa druge strane, mi nismo rekli da idemo sa Rusijom, da nećemo mi u NATO integracije, nego mi ćemo u evroazijske integracije. Nismo mi ni to tražili. Nismo mi napravili ništa kontra - naveo je Stevandić, i dodao, da treba da ostanemo vojno neutralni, jer smo mi po Ustavu vojno neutralni, a takvi najbolje i prolaze.

Istakao je da BiH nije u poziciji Gruzije, Ukrajine, ili Irske..

- Mi smo na Balkanu gdje su stvari uvijek, da kažem, drastične, bilo sukobi bilo ratovi. Tu najbolje prolaze neutralni. Mi Srbi ne želimo da radimo poteze van onih koje radi Srbija. Mi na to imamo pravo zato što se Ustav mijenja, tako što se digne ruka tri naroda i dva entiteta. Bez toga se ne može promijeniti ni Ustav. Јa sam to u Briselu uspio da objasnim - rekao je Stavendić.

Istakao je da nigdje u zakonu ne piše ako ne uđemo u NATO da kršimo zakon.

- Osnovni moto Bakira Izetbegovića je taj, da ako vi ne potpišete da nećete u NATO - onda mi imamo pravo da kršimo zakon i da nemamo predsjedavajućeg Savjeta ministara - navodi Stevandić.

Naveo je da je konstituisana Parlamentarna skupština, da je bilo sjednica, nekoliko kolegijuma.

- Mi radimo, ali ne dovoljno i ne opravdavamo tako visoke plate, ali mi nismo te plate izglasali, kao što nismo ni uticali na Izetbegovića da ne dozvoli da se predloži Zoran Tegeltija za predsjedavajućeg Savjeta ministara. Ima ko je krivac i on treba da plati za to - smatra Stevandić.

Ističe da Izetbegović neće da formira vlast i krši zakon zato što ne može Srbe natjerati da uđu u NATO.

- Po zakonu nije da mi uđemo u NATO. Po zakonu se ulazi u integracije saglasnošću tri naroda i dva entiteta. U NATO se ne može ići bez dogovora tri naroda i to ne može da se kasnije prekombinuje u izbornu strategiju SDA. Oni nas tjeraju iz BiH. Oni nas provociraju da mi napravimo neki potez da bi poslije bili okrivljeni - naglasio je Stevandić gostujući u Teleringu.

Istakao je da predsjedavajućem Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku nije u interesu ovo stanje.

- Ovo nije u interesu nikome. Upravo je Dodik sa Erdoganom u Turskoj razgovarao i on je shvatio situaciju u BiH. Nećemo sve blokirati radi Bakirove strategije da nas ucjenjuje za NATO. Ne može se zbog toga blokirati život u BiH. Mi ćemo to i dokazati - zaključio je Stevandić.


izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=336426)

Dodik: Svaki eventualni dogovor sa NATO-om ide na odobrenje u RS


Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik navodi da Republika Srpska neće prihvatiti nijedan dokument koji je osnova za prihvatanje Akcionog plana za članstvo u NATO /MAP/, te da će sve što eventualno bude dogovoreno sa NATO-om biti vraćeno Narodnoj skupštini Srpske na verifikaciju i odobrenje, navodi RTRS.

Milorad Dodik navodi da će bez jedinstvenog stava Narodne skupštine teško bilo šta prihvatiti.

Dodaje da Srpska može prihvatiti određen plan koji bi podrazumevao saradnju sa NATO-om, kao što je na primer prisustvo Oružanih snaga BiH u misijama u Avganistanu i slično, što je i činjeno.

"Merilo je ono što NATO ima u Srbiji i mi preko toga sigurno nećemo preći. Nećemo prihvatiti nikakav dokument koji se može tumačiti kao put za članstvo u NATO", rekao je Dodik.

Ponovio je da Srpska ostaje privržena rezoluciji Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti, što je i pitanje digniteta parlamenta Srpske i njenih predstavnika koji treba da to poštuju.

"Ako neko očekuje da ćemo to promeniti, neće se desiti", rekao je srpski član Predsedništva BiH .

Poručio je da Republika Srpska neće prihvatiti članstvo u NATO u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti.

"To je za mene zavet. Nema članstva u NATO i tu politiku ćemo izneti na nivou BiH", rekao je Dodik u obraćanju posle svečane akademije povodom održavanja Izborne skupštine Ujedinjene Srpske, koja je održana u Banjaluci.

Dodik je napomenuo da je NATO ovde bombardovao narod, planirao granice između Srba na Drini, ali je dodao da Srpska ne sme ostati bez prijatelja na globalnom nivou.

Prema njegovim rečima, Srpska ne može prihvatiti članstvo u NATO, ali može saradnju sa tim vojnim savezom. Dodik je ponovio da BiH interesuje evropski put i status kandidata za EU, te odlazak OHR-a i stranih sudija.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/3527228/dodik-svaki-eventualni-dogovor-sa-nato-om-ide-na-odobrenje-u-rs-.html)

NATO o BiH: Nikoga ne prisiljavamo na saradnju


NATO u potpunosti poštuje suverenitet i nezavisnost Bosne i Hercegovine i nikoga ne prisiljava na saradnju, saopšteno je iz sedišta NATO saveza u Briselu.

"Naši partnerski programi prilagođeni su potrebama i zahtevim svakog pojedinačnog portala", rečeno je u NATO za portal "Klix.ba".

U sedištu NATO takođe je rečeno da je BiH još 2009. i 2010. godine trazila uključenje u Akcioni plan za člansto (MAP), a da su ministri spoljnih poslova članica NATO taj zahtev prihvatili.

Međutim, BiH je tada uskraćena za, kako se navodi, praktični alat za MAP, odnosno Godišnji nacionalni program (ANP).

Fena piše da je BiH provela nekoliko godina radeći na popisu vojne imovine i uknjižavanju, što je bio uslov za nastavak saradnje.

"Na sastanku u Talinu ministri su uskratili praktičnu alatku, ANP za BiH, kojim se upravlja MAP-om.

U cilju jačanja podrške BiH, ministri NATO-a su izrazili spremnost da prihvate podnošenje prvog ANP u decembru 2018. godine.

ANP predstavlja dokument razvijen u nacionalnom vlasništvu, koji omogucahava podršku NATO-a reformama na poljima kao što su odbrambene sposobnosti, regionalna bezbednost, spremnost i odgovor na prirodne katastrofe i interoperativnost oružanih snaga.

Sada je na BiH da odluči da li će da prihvati ovu ponudu i dostavi ANP", saopšteno je iz NATO.

Iz Saveza naglašavaju da MAP ne pretpostavlja nikakvu odluku o budućem članstvu.

"Što se tiče svih odluka, NATO donosi sve odluke o novim članovima na osnovu konsenzusa. MAP pruža fokusiran i iskren mehanizam povratnih informacija o napretku zemalja kandidata u njihovim programima", navodi se u odgovoru NATO portalu "Klix.ba".

Kako navodi Fena, pored ANP, pominje se i IPAP program, koji označava pojedinačnu i prilagođenu saradnju određene zemlje sa NATO savezom.

Agencija podseća da se i SNSN i predsednik te stranke Milorad Dodik zalažu da BiH po uzoru na Srbiju sarađuje u okviru IPAP-a sa NATO.

To je, kako se navodi, teško očekivati kada je reč o probosanskim strankama, pre svega bošnjačkim političkim predstavnicima, koji su do sada kao krajnji cilj isticali punopravno članstvo u NATO savezu.

Iz NATO navode da je IPAP otvoren za zemlje koje imaju političku volju i sposobnost da prodube svoje odnose sa NATO, bez navedenog cilja da postanu članice Saveza.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=21&nav_category=167&nav_id=1545147)

Istočna alternativa: Uskoro kampanja protiv ulaska u NATO


Iz Udruženja građana "Istočna alternativa" najavljuju da će početkom jula iz Srebrenice pokrenuti kampanju protiv ulaska BiH u NATO i pozivaju sve srpske političke partije i patriotske organizacije da im se pridruže.

- Kampanju protiv ulaska u zločinačku NATO alijansu vodićemo pod sloganom "Nikad u NATO - Hoćemo savez sa Rusijom!", saopšteno je iz ovog udruženja.


[attachment=1]


"Istočna alternativa" upozorava da podmetanje Akcionog plana za članstvo u NATO /MAP/ za pridruživanje BiH tom savezu nije ništa drugo nego ucjena i pokušaj izrugivanja i ponižavanja srpskog naroda i Republike Srpske.

- To je pokušaj prisilnog ubacivanja BiH u NATO da bi se srpski narod doveo u apsurdnu poziciju da traži oproštaj od zločinaca iz tog pakta za ubijanja srpskog naroda bombama sa osiromašenim uranijumom od čega se još osjećaju posljedice, jer narod obolijeva od raznih oblika karcinoma i umire u mnogo većem procentu nego na drugim područjima koja nisu bombardovana - navode iz "Istočne alternative".

Iz ovog udruženja upozoravaju sve srpske predstavnike u zajedničkim organima BiH da ni po koju cijenu ne pristaju na bilo kakav savez sa NATO-om.

"Istočna alternativa" osuđuje sve koji se ne odupru nametanju i uslovljavanju bošnjačkih političara i njihovoj ucjeni da će pristati na formiranje vlasti samo pod uslovom prihvatanja puta za ulazak BiH u NATO.

- Predlažemo da se BiH mirno razdruži i oni koji žele u NATO neka se priključuju, a Republika Srpska da sama odlučuje o svom putu i da uđe u savez sa Rusijom, što je najprirodnije, jer je to tradicionalni srpski saveznik kroz istoriju - poručuju iz ovog udruženja.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=338771)

"Sa NATO moguća saradnja, članstvo nikako"


Predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik istakao je na danas održanoj pres konferenciji u Istočnom Sarajevu da se uslovljava formiranje Savjeta ministara članstvom u NATO savezu i da to nije prihvatljivo.

- Dajte da se dogovorimo da formiramo Savjet ministara i da taj Savjet napravi saradnju sa NATO-om, ali to nije MAP. Da napravimo saradnju, ali to nije članstvo - rekao je Dodik.

Istakao je da NATO nije prioritet.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=338821)

Plan saradnje sa NATO može, članstvo ne


Predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je danas da nijedan plan ne može biti osnova za članstvo u NATO, ali može za saradnju sa tim savezom i da je to realno.

- Plan saradnje sa NATO može, ali ne može plan za članstvo u NATO. Nama je problem plan članstva, a ne saradnja sa NATO-om. I tu je razlika. Oni insistiraju na planu za članstvo koje mi ne možemo da prihvatimo. Stalno insistiranje na tome je gubljenje vremena - izjavio je Dodik novinarima nakon sastanka sa predsjednikom SDA Bakirom Izetbegovićem.

Prema njegovim riječima, sasvim je realno da Bošnjaci žele u NATO jer je tamo Turska, da Hrvati to žele jer je tamo Hrvatska, a da Srbi ne žele jer se tamo ne nalazi Srbija.
- Ako mi smatramo da je sasvim realan njihov odnos o tom pitanju zašto se ne razumije naš stav o tome. Niko to pitanje NATO-a neće eliminisati, ono će ostati, ali ono nije trebalo, ni moralo da bude uslov. To je dnevni red SDA, nije moj dnevni red - naglasio je Dodik.

Ukazujući da u danas objavljenom mišljenju Evropske komisije o evropskom putu BiH nigdje ne piše NATO, Dodik je podsjetio da je predlagao da bude formiran novi saziv Savjeta ministara koji bi nastavio da se bavi svim otvorenim pitanjima.

- Niko ne isključuju pitanje saradnje sa NATO-om, ali to ne može da bude uslov jer je daleko važniji evropski put, nego put u NATO. O evropskom putu imamo konsenzus, a o NATO, pa čak i godišnjem planu o članstvu, nemamo konsenzus. Tu je problem jer u BiH ništa ne može bez konsenzusa - konstatovao je Dodik.
On smatra da nema potrebe da se održavaju sastanci kakav je bio današnji sa Izetbegovićem.

- I meni je mučno. Ne volim da učestvujem u tim trakavicama koje dugo traju. Nisam tip te vrste. Mislim da to treba završiti, ali kako to oni hoće to se ne može završiti. Ne znam šta bi se moglo desiti i nisam optimista. Ne mogu se očekivati veliki rezultati - smatra Dodik.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=338869)

Pendeš: Budućnost zemalja regiona u EU i NATO


Ministarka odbrane Bosne i Hercegovine, Marina Pendeš, izjavila je da je budućnost zemalja regiona u EU i NATO i da bi Balkanu bliske zemlje poput Grčke, Bugrske i Rumunije trebalo u fokus svojih agendi za narednih pet godina da stave na dnevni red proširenje Unije.

Pendeš je u intervjuu za podgoričku "Pobjedu" rekla da bi istovremenO i ključni igači u EU trebalo da podrže politiku otvorenih vrata.

Prema njenim riječima, svi izazovi u regionu Zapadnog Balkana moraju biti rIЈešeni razgovorom. Dijalog je, smatra, jedini alat.

Upitana da li se plaši da bi se mogle obistiniti tvrdnje Žan-Kloda Јunkera, koji kaže da oduzimanje evropske perspektive regionu znači rat, Pendeš je odgovorila da ne vjeruje da se to može desiti.

- Ne vidim takvu mogućnost. Za rat vam trebaju neprijatelji. Mislim da smo iz prošlosti naučili da takve stvari ne podstičemo i ne bih dalje komentarisala takvu izjavu - rekla je ona.

Proširenje EU, smatra ministarka odbrane Bosne i Hercegovine, mora biti tema budućeg sastava EK, ali, kako kaže, pojedine izjave ne daju baš nadu da će proširenje biti top tema.

- Imam osjećaj da se ipak treba jasnije definisati odnosi unutar EU, kada je u pitanju ne samo politički, nego i sigurnosni dio, u smislu stvaranja evropskih snaga i prepoznavanja spoljnopolitičkih ciljeva EU. Vjerovatno će EU biti okrenuta sama sebi, iako bi trebalo biti okrenuta jugoistoku Evrope. Ukoliko oni ne doprinose bezbjednosti i stabilnosti, a svi smo suočeni sa raznim izazovima, sve to destabilizuje cijeli region i automatski se preliva na njega - pojašnjava Pendeš, prenio je portal RTCG.

Kaže i da je za BiH zadovoljstvo da u susjedstvu imaju Crnu Goru, pored Hrvatske, jer sa Hrvatskom BiH dijeli najdužu granicu.

- Sada imamo Crnu Goru kao članicu NATO, Sjeverna Makedonija će uskoro to postati. Smatram da naše dvije države jako dobro sarađuju, što ne znači da se ne može podići na viši nivo. Mi smo otvoreni, dali smo na raspolaganje naše sjedište za obuku ukoliko smatraju da treba edukovati ljude. Crna Gora nas podržava i na NATO i na evropskom putu.

 Veoma je bitno za cijeli region, pošto je opredijeljen za EU, da jedni druge bilateralno podržavamo na tom putu - kazala je ministarka BiH.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=339363)

NATO savez ne bi primio BiH u ovakvom stanju


NATO savez ne bi primio BiH u ovakvom stanju i kada bi svi politički subjekti izrazili želju da zemlja postane član te alijanse, kaže delegat SNSD-a u Domu naroda parlamenta BiH Lazar Prodanović.

On navodi da je besmisleno uslovljavati konstituisanje izvršne vlasti zbog tehničkih pitanja i ističe da je u interesu svih u BiH da, u skladu sa ustavnom pozicijom, bude predložen mandatar za Savjet ministara i onda u skladu sa poslovnikom popunjen Savjet ministara.

Prema njegovim riječima, razumljiv je odnos Bošnjaka i Hrvata prema Akcionom planu za članstvo u NATO /MAP/, Godišnjem nacionalnom programu BiH /ANP/, ali bi Hrvati i Bošnjaci, posebno Bošnjaci, morali da u većoj mjeri razumiju stav srpskog naroda i Republike Srpske.

- Nepotrebno je miješati dva nespojiva pitanja, jer bi svako imao na agendi previše pitanja koja neko treba da ispuni, a to sve uslovljavati prijedlogom za mandatara Savjeta ministara koji pripada srpskom narodu. Nepotrebno je to tako rješavati - rekao je Prodanović za Televiziju N1.

On je dodao da predstavnici Republike Srpske u zakonodavnim institucijama BiH ne osporavaju u bilo kojem smislu dosadašnju saradnju sa NATO-om.

Prodanović je naglasio da je u vezi sa kandidatskim statusom za BiH značajno to što će u prvoj polovini naredne godine Hrvatska predsjedavati EU i da u tom periodu budu realizovane značajne aktivnosti za BiH.

- Smatram da je interes Hrvatske stabilna BiH. Mi imamo uslovno pozitivno mišljenje sa 14 primjedbi koje bi zvaničnici u BiH trebalo da poboljšaju u narednom periodu. U sličnoj situaciji smo kao neke zemlje koje pretenduju da dobiju status kandidata, a najočiglednije je to u slučaju Albanije i mislim da bi svi političari u BiH trebalo da porade na vladavini prava - naveo je Prodanović.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=339994)

Република Српска не пристаје на чланство у НАТО-у
понедељак, 17.06.2019.

БУДИМПЕШТА – Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас у Будимпешти на састанку са представницима Срба у Мађарској да Република Српска следи Србију и да неће пристати на чланство у НАТО.

Он је истакао даје НАТО бомбардовање Српске и Србије оставило последице и указао на то да је дошло до повећања броја малигних болести и код деце, преноси РТРС. Додик је подсетио да је у Бањалуци направљена родитељска кућа за боравак деце која долазе на лечење и њихових родитеља.

„Не говоримо да треба стварати непријатељство, али не можете очекивати да ја и људи прихватимо НАТО”, поручио је Додик, јавља Танјуг. Истичући да Република Српска има стабилну власт, за разлику од остатка БиХ, Додик је рекао да је Српска једина која може да функционише у БиХ и да је самоодржива. Он је истакао добре везе Српске са Русијом и подсетио да је Русија спречила доношење резолуције о наводном геноциду у Сребреници у Савету безбедности.

„Руси увек помогну у СБ УН, јер високи представник увек у свом извештају као кривце означи Републику Српску и Милорада Додика. Русија је члан ПИК-а, тела које окупља амбасадоре који су се наметнули као место одлука, иако нису у Дејтонском споразуму”, додао је он. Додик је представницима Срба рекао и да је Српска одбила да прави миграционе центре на својој територији.

Izvor: www.politika.rs

Marina Pendeš, ministarka odbrane Bosne i Hercegovine, boravi u Briselu


- Danas je bio sastanak zemalja članica NATO-a i zemalja partnera koje učestvuju u misiji u Afganistanu, gdje sam ja kao ministarka odbrane iznijela našu potvrdu opredijeljenosti nastavka daljnjeg djelovanja u mirovnoj misiji u Afganistanu, kao i povećanje broja pripadnika Oružanih snaga BiH koji će u devetom mjesecu otići sa ostatkom naših pripadnika u Afganistan - rekla.

Na pitanje da li su se interesovali za NATO put BiH, Pendeševa je istakla da to nije bila tema sastanka, s obzirom, kako je rekla, da se u Afganistanu očekuju izbori. Fokus je, kaže, stavljen na mirovne pregovore u Afganistanu.

Pendeševa je rekla da će u misiji u Afganistanu učestvovati pješadija, policija i tim za uništavanje neeksplodiranih ubojitih sredstava koji će uskoro otići.

Na pitanje da li ima novosti oko MAP-a i ANP-a, ona je odgovorila da je ANP plan aktivnosti koji na sebe preuzima država i sve njene institucije u cilju preuzimanja aktivnosti na reformskim procesima.

- Naravno da u tome učestvuje ne samo Ministarstvo odbrane nego država u cjelini. Јa sam uvjerena da ćemo naći način, kroz adekvatan program prikazati i nastaviti aktivniju i jaču saradnju sa NATO savezom - zaključila je ministarka odbrane BiH.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=342343)

Војна неутралност најбоља опција за све у БиХ
петак, 12.07.2019.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је војна неутралност БиХ најбоља опција за све у тој држави и да је прича о Акционом плану за чланство у НАТО (МАП) камуфлажа.

Та прича, каже Додик, постоји да би БиХ била постепено моделирана да би нека нова генерација политичара олако завршила то питање.

„ Ми уопште не желимо ни да кренемо на тај пут. Може НАТО да то третира како хоће, али одлука органа БиХ о томе не постоји. Зато Бошњаци покушавају да пошаљу тај план, јер како НАТО може да делује према БиХ ако нема тај план”, рекао је Додик за Глас Српске. Он је нагласио да странке из Федерације БиХ желе да остане овај Савет министара са подобним министрима из Републике Српске.

„То је њихов главни циљ. Раније је у БиХ постојао консензус о МАП-у и НАТО-а, али многе ствари су се данас промениле. Нема разлога да ми сада ризикујемо и да се повинујемо одлукама које су раније донесене”, истиче Додик. Он је поновио да је за Републику Српску неприхватљив улазак БиХ у НАТО и да је политика Српске политика војне неутралности.

„Нигде не пише да је то законска обавеза. Пише да ће институције БиХ радити на томе. Ево радимо. Имамо ми неки однос са НАТО-ом, као што је `Партнерство за мир`, има тај програм ИПАП који је у вези са учешћем у мировним мисијама. У томе је и Србија. Али тај национални план за приступање НАТО-у значи да ви, кад кренете, онда не можете назад. Наша Скупштина је рекла не и ми немамо потребу да се крећемо на том путу”, поручује Додик, преноси Танјуг. Он је истакао да је једна Швајцарска у Другом светском рату успела да остане неутрална, крај Хитлера који је граничио са том земљом која није порушена.

„ Шта је добила Хрватска? Многи други? Кажу добили су безбедносни систем. Од кога ми можемо да будемо нападнути? Србије? Хрватске? Не, овде је безбедносни проблем тероризам. Хипотетички опет, у глобалном сукобу, ако би се десио, нама би најбоље било да останемо неутрални. У противном ћемо бити збрисани. И за Бошњаке је боље да буду неутрални”, истиче Додик.

Izvor: www.politika.rs

Saradnja s NATO u okviru Ustava i zakona


Na četiri stranice Principa za formiranje vlasti na nivou Bosne i Hercegovine, lideri pobjedničkih partija prošlogodišnjih izbora, dogovorili su novi Savjet ministara BiH. Donedavno nepremostivi čvor za SDA – aktivacija Godišnjeg nacionalnog progama za NATO – partneri su prevazišli u članu 3 sporazuma. Nastaviti integracione procese u skladu s Ustavom i zakonima.

- Uvažavajući sve nivoe vlasti u BiH, nastaviti saradnju sa NATO, što mi nikada nismo osporavali i da će se u okviru relevantnih odluka institucija odvijati ta saradnja - kaže Dodik.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=346665)

NATO poslao poruku BiH: Ne prisiljavamo, sami ste podneli zahtev


NATO neće prisiljavati BiH da podnese Godišnji akcioni program (ANP) u okviru Akcionog plana za članstvo (MAP),

Alijansa neće vršiti pritisak, ali BiH je 2009. godine sama podnela zahtev da uđe u taj program, potvrđeno je banjalučkim "Nezavisnim novinama" u Odeljenju za odnose s javnošću NATO-a u Briselu.

Oni su podsetili da je, nakon što je BiH podnela zahtev, u Talinu 2010. godine doneta odluka da se prihvati ponuda za MAP, ali da je odlučeno da se ne krene s Godišnjim nacionalnim programima (ANP).

Prvi ANP za BiH je odobren tek prošle godine.

"ANP je program koji razvija sama zemlja i kreira ga prema vlastitim potrebama. ANP pruža NATO-u dublju i sadržajniju podršku u reformama koje se odnose na odbrambene kapacitete, regionalnu bezbednost, spremnost u delovanju u slučaju prirodnih katastrofa i spremnost i interoperatibilnost oružanih snaga", istakli su u Alijansi.

Dodali su da se u okviru ANP-a, u konsultacijama s NATO-om, fokus stavlja i na reforme u oblasti demokratije, bezbednosti i odbrane, a svake godine podnosi se procena, uz odobrenje 29 zemalja članica, o kojoj se raspravlja s partnerom koji je pokrenuo MAP.

Istakli su da učešće u MAP-u ne prejudicira odluku Alijanse o budućem članstvu.

"Kao i za sve druge NATO odluke, Savet NATO-a sve odluke o novim članovima donosi konsenzusom. MAP pruža fokusiran i iskren mehanizam o napretku u okviru programa koje zemlja aspirant sprovodi. Tokom cele godine će biti organizovane radionice i sastanci civilnih i vojnih eksperata kako bi se razgovaralo o celom nizu pitanja", saopštili su iz NATO.

U NATO-u su još naveli da postoji još jedan mehanizam saradnje s tom vojnom alijansom, odnosno Individualni partnerski akcioni plan (IPAP), koji je dizajniran za zemlje koje žele dublje odnose sa NATO-om, ali bez deklarisanog cilja da postanu članice.

IPAP je usaglašen između NATO-a sa Gruzijom, Azerbejdžanom, Jermenijom, Kazahstanom, BiH, Moldavijom, Crnom Gorom i Srbijom, a neke od zemalja koje su počele u IPAP-u kasnije su odlučile da krenu i ka članstvu.

U BIH ne postoji jedinstven stav o tome da li će ove godine u Brisel biti upućen prvi ANP, što je i sporna tačka u vezi sa formiranjem novog Saveta ministara u BiH.

Lider SDA Bakir Izetbegović izjavio je da će ANP biti upućen u redukovanom obliku, dok Dušanka Majkić iz SNSD-a, koja je dugogodišnji član Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH, tvrdi da on neće biti upućen, jer nigde ne piše da će to biti urađeno.

Izetbegović je rekao da dogovor političkih lidera, koji je potpisan kao preduslov za formiranje nove vlasti, podrazumeva ispunjavanje ranijih odluka Predsedništva BiH, koje, po njemu, znače i slanje ovog programa.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić rekao je da neće glasati za kandidata za predsedavajućeg Saveta ministara ukoliko nema odluke o upućivanju ANP-a.

Bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović rekao je da ne postoji mogućnost da on o tom pitanju glasa drugačije od Komšića.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=09&nav_category=167&nav_id=1575655)

Ovi se svima i stalno pravdaju da ne prisiljavaju. ;D

Наравно, јер испод стола заврћу руке и ноге, па сад ти не поднеси захтев.

"Nije sporna saradnja sa NATO, već članstvo"


BiH je propustila šansu da dođe do statusa kandidata za ulazak u EU, jer nije uspela da formira vlast nakon izbora, smatra predsednica Republike Srpske.

"Tu više nije stvar ni upitnik, ni mišljenje, nego da li smo formirali vlast. Nije bilo ni elementarne stvari ni kredibilnog partnera za Evropu", rekla je Željka Cvijanović u intervjuu za "Nezavisne".

Ona je istakla da je nedavno potpisani koalicioni sporazum o formiranju vlasti na nivou BiH jasno definisao i put BiH ka NATO, navodeći da je Republika Srpska uvek bila za saradnju s tim vojnim savezom, ali ne i za članstvo u njemu.

"To je vrlo jasno definisano u principima. Jasno je i kroz našu prethodnu komunikaciju i iznošenju stavova u javnosti. Mi nikada nismo sporili da treba da postoji saradnja s NATO.

Ne da nismo sporili, mi smatramo da ona treba da postoji, jer smatramo da nam saradnja s NATO treba da jačamo naše bezbednosne kapacitete i dostignemo neki nivo", rekla je Cvijanović.

Ona je dodala da to ne znači da BiH treba da uđe u NATO, pogotovo zato što postoji rezolucija koja se ne odnosi samo na neutralnost prema NATO nego prema bilo kojem vojnom savezu.

"Što se tiče ANP-a, sve je definisano u principima. Kada formiramo vlast, onda treba da definišemo sve što treba da predstavlja ta saradnja. To bi bilo logično. Ali ovde nema logike, ovde ima samo proste političke agende i to one sirove", kazala je Cvijanović.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=13&nav_category=167&nav_id=1577005)

Palmer: SAD vide budućnost BiH u EU i NATO


Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Metju Palmer podržava da budućnost BiH bude vezana za EU, NATO i partnerstvo sa SAD.

Palmer je u intervjuu za Glas Amerike rekao kako je važno da Bosna i Hercegovina preda Godišnji nacionalni program (ANP), kao i da veruje da srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik neće zadržati tvrdokornu retoriku, poput one da će u pitanje dovesti nadležnosti koje su, prema njegovom mišljenju, prebačene s entiteta na državu.

Komentarišući različite stavove članova Predsedništva BiH u vezi sa ANP-om, kao i tvrdnje predsedavajućeg Željka Komšića da neće podržati imenovanje mandatara za Savet ministara BiH ako ne bude usvojen ANP, američki diplomata je odgovorio da je "to politika".

"Ono što je važno u politici jeste da ljudi odrede svoje stavove, iznesu ih i zatim pregovaraju o kompromisu na putu prema napred. To je nešto od temeljnog značaja za BiH", kazao je Palmer.

Prema njegovim rečima, postoji dogovorena politika na državnom nivou koja podržava i put ka EU i put ka NATO.

"Ne verujemo da su ti putevi na bilo koji način kontradiktorni, upravo suprotno. Komplementarni su. U suštini, reforme koje su deo NATO procesa podržavale bi reforme koje su potrebne da i BiH krene prema EU", istakao je on.

Komentarišući informacije o tome da bi se moglo raspravljati o redukovanom ANP-u, Palmer je naveo da je "država ta koja odlučuje o brzini i opsegu angažmana s NATO kao institucijom".

"Važno je, kako mi na to gledamo, da se ANP preda, kako bi BiH mogla biti partner NATO u promovisanju reformi u odbrambenom i sigurnosnom sektoru", istakao je američki diplomata.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=15&nav_category=167&nav_id=1578009)

Шта Српску одбија од предложених НАТО интеграција
Аутор: Младен Кременовић   четвртак, 22.08.2019.

О фамозном акционом плану неће се расправљати у мом мандату, а верујем да ћу добити још четири године, рекао српски члан председништва

Бањалука – То што се Србија одредила као војно неутрална земља, истоветно правцу који је 2017. зацртала и Народна скупштина РС, због чега би за Србе била спорна војна граница на Дрини, главни је разлог противљења званичника у Бањалуци предлозима око којих већ месецима трају превирања између два ентитета у погледу наставка интеграција у НАТО. Почело је пре више од једне деценије, када је БиХ послала захтев за активацију Акционог плана за чланство (МАП) БиХ у НАТО.

Тек недавно је НАТО тај план активирао, то јест прихватио, али да би то у пуном смислу заживело, потребно је да у Сарајеву буде усвојен Годишњи национални програм (АНП), што би довело до целовите активације МАП-а, сета реформи и правила, који се сматра предворјем за чланство у западној војно-политичкој алијанси. Он не подразумева и обавезно чланство у НАТО-у, најчешћи су коментари упућених у ову тематику.

Српска, међутим, одбија да прихвати Годишњи национални програм (АНП) и упућује му мноштво примедаба. Најпре, чуло се како се „не зна ни ко је писао” документ који је доспео у Председништво БиХ. Годишњи национални програм је већ неколико месеци више пута повлачен са седница Савета министара БиХ. Такође, садржај документа је за Српску споран јер, како се тврди, сугерише централизацију цивилне заштите и реформу полиције. И сам назив документа је за Српску споран, јер садржи реч „национални”, па се наводи како назив прејудицира постојање једне нације у БиХ, чиме се, како тврде, ниподаштава дејтонско уређење БиХ од три народа и два ентитета.

Све то у РС је побудило још неке бојазни, уз одраније изнети став противљења да је „НАТО у перцепцији грађана РС војни савез који је бомбардовао Србе”. Наиме, будући да се тврди да ни МАП – ни АНП као део тог програма – не подразумевају и нужно чланство у НАТО-у, од лидера СДА Бакира Изетбеговића могло се чути да је спреман да прихвати редуковани програм у којем би се навело да чланства нема без новог консензуса и „неких каснијих договора”.

У Бањалуци ипак изражавају резерве. „Уколико би у БиХ био усвојен АНП, који је мимо правила стигао у Председништво БиХ, то би могло да буде опасно, јер би НАТО тако могао да прескочи процедуре, као што је урадио у Северној Македонији и Црној Гори”, сматра стручњак за безбедност Предраг Ћеранић, преносе медији у РС. Сходно тим растегљивим критеријумима, Ћеранић страхује да НАТО у неком кратком периоду од добијања плана може да достави одговор у смислу: „Испунили сте критеријуме и чланство у НАТО можете усвојити у парламенту.”

Као могући излаз из вишемесечне кризе, медији су ранијих месеци спекулисали како се разматра компромис да се АНП модификује, па да се као прихватљив облик сарадње БиХ с НАТО узме онај какав има Србија, то јест Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП), ком је БиХ приступила 2007. Циклуси ИПАП-а су двогодишњи, а постојећа сарадња истиче у децембру, наводили су медији, што иде у прилог ставовима из Бањалуке, одакле понављају да су спремни за сарадњу с НАТО, али не и за чланство. У Сарајеву пак кажу да се БиХ већ определила за интеграције у НАТО, између осталог и кроз Закон о одбрани БиХ, и да не може један ентитет заједничким органима наметати политику која је у надлежности целе земље. У Сарајеву такође верују да је чланство у НАТО-у најбољи гарант безбедности за ровиту земљу и да би припадност највећем војном блоку на свету био добар сигнал инвеститорима.

После седнице Председништва БиХ са које је повучен предлог АНП-а, а заседање тог трочланог тела око именовања мандатара није ни одржано, аналитичари и медији износе оцене које се крећу од претпоставке да је тиме купљено време да се дође до ма каквог договора, до оних да је БиХ на прагу нове кризе.

Жељко Комшић, хрватски члан Председништва БиХ, који је на дневни ред уврстио АНП, повукао је тај предлог, образложивши да би Додик потегао вето, па би прича о овом документу била елиминисана на дуже време. Додик после седнице Председништва БиХ каже да се о „фамозном акционом плану неће гласати у његовом четворогодишњем мандату”, рекавши потом како верује да ће „добити још четири године”.

Бошњачке партије месецима условљавају Бањалуку и захтевају да РС пристане на усвајање АНП-а и његово слање у Брисел, да би заузврат прихватили да Зоран Тегелтија (из Додиковог СНСД-а) добије мандат да формира Савет министара БиХ, за који су ресори већ начелно подељени између партија које су победиле на октобарским изборима.

Izvor: www.politika.rs

Dodik: NATO je za Republiku Srpsku završena priča


Za nas je članstvo u NATO završena priča i mi o tome više nećemo razgovarati, rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Kako je rekao, cilj bombardovanja ovog saveza u ratovima na Balkanu bilo je i civilno stanovništvo

"Činjenica je da u Republici Srpskoj na godišnjem nivou oboli više od 5.000 ljudi od malignih obolenja, što je u odnosu na broj stanovnika više od proseka u regonu i na svetskom nivou. To govori da ovde nije cilj bio samo vojnik koji je tada nosio pušku, nego je cilj bila budućnost koju je trebalo zatrovati", izjavio je Dodik za banjalučku Alternativnu televiziju.

Kako je rekao, nemački i italijanski vojnici, koji su u ratovima na Balkanu rukovali municijom sa osiromašenim uranijumom, obolevali su od malignih obolenja i zato su njihove porodice tražile pravdu u sudovima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=23&nav_category=167&nav_id=1581644)

Додик позвао НАТО да одбаци одлуке о давању МАП за БиХ
петак, 06.09.2019.

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА – Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик позвао је данас НАТО да одбаци одлуку о давању Акционог плана за чланство БиХ да не би, како је рекао, били главни разлог нефункционисања институција у тој држави, преноси Танјуг.

Додик, кога су бошњачки и хрватски колега у Председништву БиХ, Шефик Џаферовић и Зељко Комшић, означили као главног кривца за неуспех споразума, који су 5. августа потписали лидери три странке - СДА, СНСД и ХДЗ БиХ, каже да Република Српска никада није рекла да не треба сарађивати са НАТО.

„Имамо одређени облик сарадње, ми разумемо шта је та велика војна интеграција и спремни смо да сарађујемо на нивоу на којем Србија сарађује по том питању. Прејудицирати чланство је апсолутно нешто што је наметнуто”, рекао је Додик новинарима у Требињу, пренела је РТРС. Не бежи, каже, од разговора са комесаром ЕУ за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханесом Ханом.

Спреман је, казао је, да са Ханом разговара и каже шта хоће, а шта неће, али истиче да је немогућа димензија у којој се унапред намеће шта ко треба да прихвати.

„Прво треба изабрати Савет министара. Ја немам ништа против да се на нови Савет министара стави документ који ће се звати како год хоће и да Савет министара о томе одлучује, али да неко унапред говори шта треба да одлучи тај савет, то је неко друго питање и то је немогуће”, рекао је Додик.

Указао је да је све то беспотребно и иде на штету БиХ.

Izvor: www.politika.rs

"Nema, niti će biti NATO vojnika na Manjači"


Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik demantovao je tvrdnje opozicije da se na Manjači održavaju NATO vežbe.

Tvrdnje opozicije i pojedinih medija o prisustvu NATO snaga na Manjači Dodik je nazvao lažnom predstavom i poručio da nema, niti će biti NATO pripadnika na Manjači, prenosi Sputnjik.

On je rekao da je sve ranije pokušaje u Predsedništvu BiH da se održe NATO vežbe na prostoru Srpske sprečio i da će tako biti i ubuduće, prenosi RTRS.

"Javnost zna da je pre godinu i nešto bilo dogovoreno održavanje NATO vežbe na Manjači, gde bi sa banjalučkog aerodroma trebalo da poleću američki avioni F10, koji nose isključivo municiju i bombe sa osiromašenim uranijumom, te da na Manjači budu ciljevi koje bi oni gađali. Kada je to došlo u Predsedništvo BiH ja sam odbio takvu mogućnost i ta vežba se ne održava. Nikakvih F10 aviona nema, na Manjači nema nijedne NATO jedinice", naglasio je Dodik.

Komentarišući izjave predsednika SDA Bakira Izetbegovića, koji je rekao da se održavaju sastanci u Predsedništvu i da su bliže kompromisu o deblokadi institucija BiH i ponovnog pokretanja Akcionog plana za članstvo u NATO, Dodik odgovara da nema NATO puta i članstva i nikada neće biti dokumenta koji bi mogli da liče na aktivaciju MAP-a ili Akcionog plana.

"Spremni smo da sarađujemo sa NATO samo kroz 'Aajap', koji ističe za dva meseca, i spremni smo da podržimo u okviru koji postoji u Srbiji kroz Partnerstvo za mir. Svi dokumenti, koji bi se eventualno sa NATO postizali, moraju da sadrže jednu rečenicu - ne sadrži akcioni plan", poručio je Dodik.

Ponovio je stav da SNSD neće pristati na uslovljavanja i da su spremni za formiranje vlasti i kretanje ka evropskom putu BiH. Iako je zbog blokade formiranja Saveta ministara na računima BiH institucija zaleđeno oko milijardu maraka, Dodik kaže da Srpska nastavlja sa projektima i bez tih sredstava.

Govoreći o izmenama Izbornog zakona, rekao je da SNSD podržava predlog HDZ i da jeste za modernizaciju izbornog zakona, ali da neće podržati predloge o spajanju održavanja lokalnih i opštih izbora.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=27&nav_category=167&nav_id=1596810)

"SAD pokušavaju da uvuku BiH u NATO"


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da SAD i pojedini njihovi evropski partneri nemeravaju da uvuku BiH u NATO.

Lavrov je, obraćajući se na 16. godišnjoj sednici tink tenka iz Moskve "Klub za diskusiju Valdaj", ocenio da se na taj način krši odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti UN, prenosi TASS.

"SAD i neke vodeće zapadnoevropske države zahtevaju da odgovorne bošnjačke i pojedine hrvatske političke partije zauzmu kurs za stvaranje unitarne države u Bosni. Cilj je jednostavan - uvesti Bosnu u NATO. I u tu svrhu, oni pribegavaju raznim manevrima, uključujući reviziju rezolucije Saveta bezbednosti UN", rekao je Lavrov.

Prema Dejtonskom sporazumu, koji je potpisan 14. decembra 1995. u Parizu, BiH sastoji od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, i okruga Brčko.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=02&nav_category=167&nav_id=1598809)

"Ne mešamo se, ali sa žaljenjem beležimo pokušaj uvlačenja u NATO"


Rusija se nikada nije mešala u unutrašnje stvari BiH i nema takve namere, navodi se iz Ambasade Ruske Federacije u BiH.

Ipak, dodaju oni, sa žaljenjem beleži neprekidne pokušaje uvlačenja naroda BiH u orbitu vojno-političke Severnoatlantske alijanse, čemu se jedan od konstitutivnih naroda protivi.

Ambasada Ruske Federacije u BiH skreće pažnju na činjenicu da svi koji su upoznati sa realnom situacijom u savremenoj BiH mogu videti da nema ni znakova konsenzusa u lokalnom društvu u pogledu članstva u NATO-u.

"Očigledno je da se jedan od konstitutivnih naroda u BiH protivi članstvu u ovom vojnom bloku, da nije zaboravio malignu ulogu koju je Alijansa odigrala tokom sukoba u BiH i na Kosovu 1995. i 1999. godine, i da se protivi integraciji u NATO, što je, sa tačke gledišta logike i zdravog razuma, sasvim razumljivo", ističe se u saoštenju, preneli su mediji u BiH.

Izračeno je i uverenje da veštačko uvlačenje BiH u evroatlantsku orbitu potkopava unutrašnju političku stabilnost, stvara nove podele i u suprotnosti je sa logikom Dejtonskog mirovnog sporazuma u kojem je predviđeno donošenje vitalnih odluka isključivo na osnovu konsenzusa tri konstitutivna naroda.

Napominju da poštuju suverenu volju naroda.

"U vezi sa nastavkom tumačenja stava Rusije o evroatlantskim integracijama BiH, hteli bismo konačno da razjasnimo ovo pitanje. Naglašavamo da se Rusija nikada nije mešala u unutrašnje stvari BiH, nije imala i nema takve namere. U takvim kategorijama ne radimo u principu, poštujemo suverenu volju naroda", navodi se u saopštenju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=04&nav_category=167&nav_id=1599772)

"Ako Srbi neće u NATO, onda nema NATO"


Predsednik bošnjačke Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović izjavio je da BiH neće ući u NATO ako to ne žele Srbi i Republika Srpska.

"U ovoj zemlji niko nikom više ništa neće nametati. Kada su u pitanju Srbi i Republika Srpska, ako neće u NATO - neće se ići u NATO", rekao je Izetbegović sinoć u političkom magazinu Pečat na RTRS.

Međtim, on naglašava da Godišnji nacionalni program za NATO mora biti poslat u Brisel jer to predstavlja sprovođenje ranije usvojenih odluka.

"Ranije usvojeni zakoni i odluke moraju biti ispoštovani i to sam s liderom HDZ-a Draganom Čovicem i liderom SNSD-a Miloradom Dodikom potpisao 5. avgusta. Što se nas tiče, to može biti minimalni aspekt, redukovani ANP u kojem akcenat može biti potpuno stavljen na civilni deo, a možemo koordinisati tempo sa Srbijom i, na kraju krajeva, prihvatiti ono što je krucijalno važno za Srbe - da nema članstva u NATO bez novog konsenzusa i dogovora, ali se zakoni ove zemlje moraju poštovati", istakao je Izetbegović.

"Moramo prihvatiti ANP koji znači poštovanje ranijih zakona, a pitanje je do koje mere će biti redukovan. Takodje, moramo prihvatiti da nema članstva u NATO-u bez novog dogovora. To je sasvim dovoljno da izadjemo iz ove situacije, pa ćemo se dogovarati dalje. Ja ne znam šta će biti za 10 godina", istakao je Izetbegović.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=01&nav_category=167&nav_id=1611323)

Komšić: "U NATO želi većina građana BiH"


Aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH, Komšić, izjavio je da u NATO ne žele samo delovi političkih elita u BiH, a da većina građana to zapravo želi.

Komšić je to rekao za portal Radiosarajeva, a povodom izjave predsednika SDA Bakira Izetbegovića da "ako Srbi i entitet Republika Srpska neće u NATO, onda se neće ni ići u NATO".

"Jedini koji ne žele u NATO jesu delovi, samo delovi, političkih elita. Velika većina ljudi, bez obzira ko su, zapravo želi u NATO ", kazao je Komšić.

Izetbegović je juče rekao da Godišnji nacionalni program (ANP) nije uslov za formiranje Saveta ministara Bosne i Hercegovine, jer on predstavlja vladavinu zakona i poštovanje ustavno-pravnog sistema u BiH.

Komšić, međutim, upozorava da u BiH ne postoji niko ko je ovlašćen da govori u ime celih naroda.

"Ni po Ustavu BiH niti po svom izbornom rezultatu, pogotovo. Svi ti koji misle da mogu govoriti u ime naroda nikada ne prelaze prostu većinu glasača iz samo jednog naroda", poručio je Komšić.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=01&nav_category=167&nav_id=1611483)

Ovo mi ne ide u glavu.

Mora se poslati plan aktivnosti za članstvo, a nećemo u članstvo.

Igramo kvalifikacije za takmičenje, a nećemo na takmičenje.
Kandidujem se na izbore, a ako pobijedim, neću prihvatiti mandat.

Čemu onda sve to?

Dodik: Odluka o vojnoj neutralnosti biće poštovana


Odluka o vojnoj neutralnosti biće poštovana sve dok je ne promijeni Narodna skupština Republike Srpske, za šta ne postoji spremnost- izjavio je srpski član Predsjedništva Milorad Dodik.

Komentarišući izjavu predsjednika SDA Bakira Izetbegovića da Godišnji nacionalni program za NATO mora biti poslat u Brisel jer to predstavlja provođenje ranije usvojenih odluka Dodik je poručio - Ne treba nama Izetbegović da govori o NATO.

- BiH je tako konstituisana da se ništa ne može bez glasa iz Republike Srpske i vjerovatno je ovo za njega iznenađenje jer je ranije imao bjanko glasove za razliku od sada. ANP neće biti prihvaćen, niti bilo ko radi na njegovom usvajanju. Nema dokumenta koji se zove ovako, samo neka radna verzija koju je izmislio NATO - rekao je Dodik.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=356643)

"Nije doneta odluka o integraciji BiH u NATO"


Ambasador Ruske Federacije u BiH Petar Ivancov rekao je da Program reformi BiH koji je usvojen na sednici Predsedništva, nije povezan sa integracijom BiH u NATO

Ivancov je istakao da to nije Godišnji nacionalni program, te da taj dokument nije povezan sa Akcionim planom za članstvo u NATO.

"Predsedništvo je donelo važnu odluku. Ovaj dokument odražava činjenicu da nema unutrašnjeg jedinstva u BiH u vezi sa članstvom u NATO. Dobro je da će dalji koraci u vezi sa saradnjom sa NATO-om biti pod kontrolom Parlamentarne skupštine i Predsedništva BiH. Zemlje Kvinte koje su pomagale postizanje tog sporazuma takođe dele ovaj stav o tom dokumentu", rekao je Ivancov za RTRS.

On je podržao odluku Predsedništva BiH o imenovanju Zorana Tegeltije za predsedavajućeg Saveta ministara, navodeći da je dobro da je to tehničko pitanje rešeno.

"Nažalost, prošlo je više od godinu dana do te odluke zbog toga što su u taj proces bila unesena neka pitanja koja nisu sa tim u vezi", kaže Ivancov.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=20&nav_category=167&nav_id=1620234)

Република Српска нема намеру да се придружи НАТО
четвртак, 21.11.2019.

МОСКВА – Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Република Српска не жели да се придружи НАТО и поновио да њена политика остаје политика неутралности.

Он је у интервјуу за Тас, након одлуке Председништва БиХ да усвоји Програм реформи за НАТО, рекао да је Српска под великим притиском по питању чланства у НАТО јер, како каже, Запад би желео да све државе буду чланице НАТО.

„Њихов циљ је јасан. Они то обликују тако што државама говоре да би требало да теже настојању да буду примљене у НАТО, а ако не, онда је то проблем. РС нема намеру да мења своје стратешко опредељење, а то је војна неутралност”, рекао је Додик, преноси Танјуг. Према његовим речима, РС не види предност у НАТО као друге земље, будући да је прошла кроз НАТО бомбардовање.

--------------------------------------------------

Додик: Договор о формирању власти не значи пут у НАТО
Аутор: Душанка Станишић четвртак, 21.11.2019.

Одлука о усвајању Програма реформи, која је омогућила долазак кадра СНСД на чело Савета министра, за опозицију у РС представља акт издаје позиције о војној неутралности

Сарајево – Председништво БиХ именовало је Зорана Тегелтију, кандидата Савеза независних социјалдемократа (СНСД) за председавајућег Савета министара БиХ, и уместо АНП-а (Националног годишњег програма за НАТО), којим је Странка демократске акције (СДА) условљавала формирање власти на нивоу БиХ, усвојило Програм реформи БиХ, који ће, као компромисно решење, бити послат у седиште НАТО-а у Бриселу, и то тек након што Тегелтија и званично преузме дужност председавајућег.

Коначни договор трочланог председништва, којим је стављена тачка на вишемесечна политичка препуцавања око формирања власти на нивоу БиХ, изазвао је негативне реакције опозиције у Републици Српској(СДС и ПДП) и појединих бошњачких странака са седиштем у Сарајеву.

Лидери СДС-а и ПДП-а Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић оптужили су српског члана Председништва БиХ Милорада Додика за издају, наводећи да је подршком Програму реформи БиХ „прекршио Резолуцију Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности” и да је, како је то рекао Шаровић, „одустао од својих принципа”.

Додик пак тврди да усвојени Програм реформи „није АНП” и да он ни на који начин не значи приближавање НАТО, нити прејудицира чланство у тој војној алијанси, што, нагласио је он, пише и на првој страни тог документа.

„Никакав документ који прејудицира чланство у НАТО није усвојен. Чак се отворено у документу каже да он не прејудицира чланство и да је за сваку врсту кретања ка чланству потребна одлука Председништва БиХ”, навео је Додик и нагласио да се у реформском програму који их „у суштини доводи у позицију коју има Србија” налази неколико добрих ствари за Републику Српску.

Он сматра да се на седници Председништва БиХ „није ништа драматично десило”, јер и даље „има много нерешених питања и проблема”, и да „након овога нико неће добити политичке поене”.

Након седнице Председништва БиХ, бошњачки члан те институције Шефик Џаферовић потврдио је да је усвојен документ који „омогућава наставак сарадње са НАТО” и да у доношењу одлуке о именовању Тегелтије за председавајућег „нема победника нити побеђеног” од, како је то он казао, било којег политичара или било које политике.

„Овде је постигнут консензус међу члановима председништва. Ми смо једногласно донели ту одлуку. Било је како сам све време говорио. Није могућ ни Џаферовићев, ни Додиков, ни Комшићев диктат, нити било какав диктат унутар БиХ”, навео је Џаферовић.

Међутим, у појединим странкама у Федерацији БиХ, у Социјалдемократској партији(СДП), на пример, сматрају да је Тегелтија именован  зато што су Џаферовић и хрватски члан Жељко Комшић, „науштрб државних интереса,” попустили Додику и „свесно зауставили НАТО пут БиХ”.

„Очито безусловна капитулација пред жељама Милорада Додика покушава да се замаскира срамотним тумачењем о слању накарадног Програма реформи, уместо АНП-а, у седиште НАТО-а. Поразно је да су након 13 месеци и упорног понављања да је АНП неупитан и да без њега нема никакве власти, исти тај АНП олако бацили под ноге”, изјавио је потпредседник СДП-а Зукан Хелез, поручивши како су „сада у потпуности јасне најаве председника СДА Бакира Изетбеговића да без Додика нема НАТО пута”, те како је „Додикова политика минимизирања БиХ и њених институција доживела потпуни тријумф у Сарајеву”.

---------------------------------

Штаб НАТО у Сарајеву: Програм реформи ојачаће сарадњу са БиХ
четвртак, 21.11.2019.

Сарајево - Штаб НАТО-а у Сарајеву поздравио је споразум који су постигли чланови Председништва Босне и Херцеговине о успостављању нове власти на државном нивоу и наставку сарадње с овим војним савезом.

„Споразум ће одблокирати толико потребне реформе, које подржава НАТО савез, и наставићемо то радити за добробит свих грађана ове земље. Радујемо се што ћемо радити с Босном и Херцеговином на основу Програма реформи”, саопштено је из НАТО штаба за сарајевски Аваз. Што се тиче самог документа „Програм реформи”, који је усвојило Председништво БиХ, из НАТО штаба су навели да тај документ још нису добили, тако да је „прерано давати коментаре о њему”.

„У општем смислу, овај програм помоћи ће Босни и Херцеговини да ојача сарадњу с НАТО савезом”, истиче се у саопштењу. Председништво БиХ је пре два дана донело одлуку о именовању Зорана Тегелтије (СНСД) за председавајућег Савета министара БиХ, као и одлуку да се у седиште НАТО у Бриселу достави документ Програм реформи БиХ, дан након што Представнички дом БиХ потврди именовање председавајућег Савета министара БиХ.

С једне стране, тврди се да је тај документ преименовани Годишњи национални програм (АНП), који значи почетак реализације Акционог плана за чланство у НАТО. С друге стране, Милорад Додик и његов Савеза независних социјалдемократа (СНСД) наводе да се не ради о документу којим ће се активирати МАП, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

Додик: Програмом реформи заустављен пут у НАТО
петак, 29.11.2019.

БАЊАЛУКА – Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да није донета никаква одлука у вези са путем БиХ ка чланству у НАТО, већ да је тај пут заустављен.

Додик је навео да ће Програм реформи БиХ, које је усвојило Председништво БиХ 19. новембра, предочити Народној скупштини Републике Српске, пре него што тај документ буде упућен у седиште НАТО у Бриселу. Он је додао да у Програму реформи не пише да је то Годишњи национални план за чланство (АНП), као и да нема ниједне речи о Акционом плану за чланство (МАП).

„Наведено је да се не прејудицира чланство, а ако се не прејудицира чланство онда се не прејудицира ни пут ка чланству. Не прејудицирати значи оставити са стране, што значи да тај пут стоји”, казао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он је оценио да је конфузију у јавности у вези са Програмом реформи изазвала чињеница да је то условно усвојен акт.

„Рекао сам да ћу га предочити Народној скупштини пре него што буде упућен у НАТО. Речено је да ће он бити упућен у НАТО тек када буде изабран Савет министара, што још није урађено. Због тога је речено да се сачека са представљањем документа, јер откуд се зна када ће и да ли ће бити изабран Савет министара”, навео је српски члан Председништва БиХ, јавља Бета. Према његовим речима, у Програму реформи БиХ нема ништа проблематично нити је то тајни документ. Додик је даље рекао да Савет за спровођење мира (ПИК) не може да доноси одлуке у вези са мигрантском кризом у БиХ, поновивши да у Републици Српској неће бити мигрантских центара.

„Постоји одлука власти у Републици Српској да на њеној територији неће бити прављени центри за мигранте и тако ће и бити”, нагласио је он.

Министар унутрашњих послова Унско-санског кантона Нермин Кљајић изјавио је јуче да су да су представници британске амбасаде у БиХ дали обећање да ће ПИК на седници 5. децембра разматрати питање мигрантске кризе, и да ће бити формирани центри на територији оба ентитета.

Izvor: www.politika.rs

Договор Председништва БиХ у складу с војном неутралношћу РС
Аутор: Младен Кременовић   субота, 30.11.2019.

„Колико сам схватио, питања АНП-а и МАП-а тренутно су скинута с политичког дневног реда у БиХ”, рекао руски амбасадор у БиХ

Бањалука – „Још нисмо добили овај програм, тако да не можемо улазити у детаље”, одговорили су федералним медијима из седишта НАТО-а након што су новинари затражили појашњење на недоумице које већ десетак дана владају унутар БиХ, где се различито тумачи да ли недавни компромис Председништва БиХ и усвајање „Програма реформи” значи наставак претходно започетих интеграција у ту алијансу.

„Програм реформи” је усвојен после годину дана политичке кризе. Изетбеговићева СДА је као услов за успоставу власти затражила наставак интеграција у НАТО, то јест усвајање Годишњег националног програма (АНП) како би се активирао прошле године одобрени Акциони план за чланство (МАП) БиХ у НАТО.

Но, Председништво БиХ је – након што се РС успротивила активацији МАП-а и даљим корацима на том плану – након дванаест месеци политичких превирања, усвојило „Програм реформи”, који је представљен као компромис, али је закључан у сефу Председништва БиХ.

То је отворило могућност за различито тумачење документа који јавност није видела. Власти у РС договор представљају као „победу”, док је опозиција у РС уверена да се на двадесетак страница документа налази потврда наставка претходно започетих интеграција. Власти такве тврдње одбацују и уверавају да се уместо „кретања ка чланству, прешло на сарадњу” с НАТО, какву има Србија. Сарајевски медији као кључно питање постављају то да ли ће већ наредне године БиХ морати усвојити нови пакет, то јест нови програм реформи. „Ипак, из НАТО-а се још не оглашавају о томе да ли ће БиХ, уколико намерава учинити оперативним МАП, идуће године морати доставити Годишњи национални план (АНП)”, пише портал „Кликс”.

За ову годину, извесно је било планирано усвајање АНП-а, али уместо тога договорен је „Програм реформи”. Нико још не зна да ли је реч тек о преименовању, без мењања суштине процеса. „Сарадња с НАТО-ом не утиче на потенцијално будуће чланство НАТО-а за БиХ. НАТО у потпуности поштује суверенитет и независност земље”, рекли су за „Кликс” из НАТО-а.

Руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов у првим реакцијама је у четвртак после састанка с руководством РС поздравио договор политичких партија о формирању Савета министара. „Колико сам схватио, питања АНП-а и МАП-а тренутно су скинута с политичког дневног реда у БиХ”, рекао је Иванцов после састанка са Милорадом Додиком, чланом Председништва БиХ из РС. Високи функционер Додикове партије Небојша Радмановић изјавио је како се у усвојеном документу ниједном речју не помиње МАП, описавши документ као „мали корак уназад” у сарадњи с НАТО-ом. Министар спољних послова БиХ Игор Црнадак сумња у такве тврдње и наводи како ће јавно честитати Додику уколико је успео изађе из процеса интеграција, јер ће „то значити да је МАП сахрањен за сва времена”, што би, каже, била верификација одустајања од чланства БиХ у тој алијанси.

Жељко Комшић, хрватски члан председништва, признаје како „документ није претенциозан”, али да је „структурисан онако како се структурише АНП”. Додик новинарима у Бањалуци понавља да у документу нема ниједне речи о АНП-у и МАП-у, те додаје како документ који афирмише политику војне неутралности РС није тајан и истиче да га ја послао многим људима из опозиције. У изради документа који ће бити предочен Скупштини РС су, каже Додик, коришћена искуства земаља које нису у НАТО а имају документе о сарадњи с том организацијом.

Izvor: www.politika.rs

"Odnos prema NATO govori da je BiH podeljenija nego tokom rata devedesetih"


Istoričar Čedomir Antić ocenio je da različita viđenja odnosa prema NATO-u pokazuju paradoks da je BiH danas podeljenija nego tokom rata devedesetih.

Antić je rekao da ga trenutna situacija u BiH podseća na 19. vek i vreme turskog hatišerifa koji je od poluporažene Srbije napravio državu, a paralelu povlači, ne samo zato što se Srbi sada čvrsto drže Dejtonskog sporazuma, nego i zbog ponašanja srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

"On je pošao putem koji podseća na Srbiju toga doba, pa je svojom upornošću uspeo da visoki predstavnik od nekog ko smenjuje sa vlasti postane nemoćni čovek čije izveštaje niko ne čita. Dobar je primer i kako se predsednik Srpske tretira u svetu kao da je predsednik jedne države", rekao je Antić za Sputnjik.

Na pitanje kako vidi učestala podsećanja iz Republike Srpske da nezavisnost ostaje mogućnost, Antić kaže da je to dokaz da Srpska zna šta hoće.

Antić navodi da je Dodik prvi put rekao "Hoćemo nezavisnu državu!" kada su pokušavali da ukinu Republiku Srpsku i od tada je to postalo legitimno jer se promenio odnos snaga.

"Kad Dodik kaže da Srpska može izaći iz BiH ne znači i da hoće, ali iako ta izjava ne utiče na dnevnopolitički život, važna je u smislu ohrabrivanja. To je ulaganje u budućnost - čekamo novu raspodelu snaga", navodi Antić i dodaje da ozbiljan napredak predstavlja sama činjenica da takav stav može javno da se kaže i čuje u svetu, čak i u UN.

U tom svetlu, po mišljenju Antića, treba sagledati i zaključke koje je 11. novembra usvojio parlament Republike Srpske u kojim se, između ostalog odbacuju "bonska ovlašćenja" visokog predstavnika, a takođe promoviše pravo Srpske na samoopredeljenje u slučaju dalje razgradnje Dejtonskog sporazuma.

"Te odluke parlamenta Srpske imaju mnogo veću težinu nego što su imale ranije rezolucije i deklaracije koje je donosila Skupština Srbije. Ovde imate pokušaj jedne nacije da nastupi kao branilac i međunarodnog prava, ali i legitimnih demokratskih prava", objasnio je Antić.

Komentarišući ulogu Rusije u BiH, Antić je konstatovao da je Rusija važna zato što je kao posledica njenog uspona prekinut sled događaja u regionu nepovoljan za Srbe, što je, kako je naglasio Dodik uspešno iskoristio.

Sociolog Slobodan Reljić je ocenio da reakcije Zapada na Program reformi, koji je nedavno usvojilo Predsedništvo BiH u okviru dogovora o formiranju vlasti, nagoveštavaju novu retoriku NATO-a prema Srbima.

"Pojavljuje se neki blagonakloni odnos prema Srbima, neka vrsta razumevanja za srpske probleme. Odjednom se stvara klima, javni privid kako između Srba i NATO-a nema nikakvog sukoba. To je pokušaj da se Srbi pripitome", smatra Reljić.

On je uveren da stanje podeljenosti u zemljama regiona najviše i odgovara Zapadu, kome ne odgovara stabilna država, nego taj "poluraspad, napola suverena država, bila to Bosna ili Kosovo".

Reljić je uveren da globalni razvoj događaja u perspektivi može da donese još veće promene za zapadni Balkan i da većina stvari koje se danas doživljavaju kao neprikosnovene nisu takve.

"Ovo je vreme u kome svako ko je u sukobu sa zapadnim mehanizmom treba da ima strpljenja i neprestano radi na jačanju sopstvenih stavova jer u svetu sada to ima ko da čuje", rekao je Reljić.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=01&nav_category=167&nav_id=1625188)

Dodik: Srpska neće dati saglasnost za članstvo u NATO


Srpski član Predsedništva BiH, Milorad Dodik, izjavio je u Ljubljani da u BiH nema konsenzusa u vezi sa članstvom u NATO savez.

Dodik je istakao da Republika Srpska ostaje pri stavu o vojnoj neutralnosti.

"Mi u Republici Srpskoj ne možemo da damo saglasnost za članstvo u taj vojni savez, pre svega, zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom čije će strašne posledice osećati ne samo današnje generacije nego i mnoge posle nas", isakao je Dodik u razgovoru članova Predsedništva BiH sa slovenačkim parlamentarcima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=04&nav_category=167&nav_id=1626328)

Američki general novi komandant NATO štaba Sarajevo


Američki brigadni general Vilijam J. Edvards preuzeo je dužnost komandanta NATO štaba u Sarajevu od brigadnog generala Martija J. Bišela, takođe, Amerikanca.

Ceremonija primopredaje dužnosti je održana u Domu Oružanih snaga BiH, a prisustvovao je i admiral Džjms Fogo, komandant Združenih savezničkih snaga u Napulju, koji je odao priznanje sarajevskom NATO štabu.

“NATO je trajno predan Bosni i Hercegovini. Ova predanost ogleda se na nekoliko načina, a datira još od prvog slanja 60.000 NATO multinacionalnih snaga za impelentaciju - IFOR u decembru 1995. godine“, izjavio je Fogo.

Admiral je istakao i da je ta misija bila usmerena na implementaciju vojnih aspekata Dejtnskog mirovnog sporazuma.

Podsetio je da su, nakon uspešne misije, godinu dana kasnije stigle Snage za stabilizaciju (SFOR), te da je u decembru 2004. godine ta misija uspešno završena.

“Od tog dana NATO nastavlja svoju trajnu predanost. NATO podržava reforme i pomaže izgradnju sposobnosti od kojih koristi imaju ljudi u BiH. NATO Štab Sarajevo je bio ključan u pružanju podrške reformi odbrambenog i sigurnosnog sektora“, rekao je Fogo i naveo:

“NATO Štab Sarajevo već 15 godina pomaže BiH da stvori bolju budućnost i nastaviće to da radi i u budućnosti - predani smo stabilnoj, sigurnoj BiH i danas i sutra“, prenela je Anadolija.

Edvards će narednih godinu dana biti komandant srajevskog NATO štaba, a nakon preuzimanja dužnosti zahvalio je prethodnici na liderstvu i tutorstvu u prethodnih nekoliko sedmica, što je dovelo do današnje ceremonije.

“Čuo sam da se kaže ako želite ići brzo, idite sami. Ali, ako želite stići daleko, idite zajedno. Kako je admiral Fogo istakao, NATO Štab Sarajevo pruža podršku Bosni i Hercegovini već 15 godina. Cilj nam je nastaviti sa vašim partnerstvom kako bi se obezbedila stabilnija i sigurnija zemlja BiH. Očekujem vašu pomoć“, rekao je, između ostalog, brigadni general Edvards.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=12&nav_category=167&nav_id=1629828)

Fogo: Alijansa će poštovati odluku vlasti i građana BiH


Komandant Komande Združenih savezničkih snaga u Napulju admiral Džejms Fogo rekao je danas u Sarajevu da će po pitanju integracija u NATO ovaj vojni savez poštovati odluku vlasti i građana BiH.

- Pravo je BiH i ljudi u ovoj zemlji da izaberu kao demokratsko društvo šta žele, kakav odnos sa NATO-om. Ukoliko želite partnerstvo sa NATO-om, mi ćemo to pozdraviti. Pozdravićemo i ukoliko želite nešto drugo - rekao je Fogo novinarima.

On je napomenuo da i Srbija ima partnerski odnos sa NATO-om u vidu Individualnog partnerskog akcionog plana /IPAP/ i mogućnost da zatraži članstvo ukoliko želi.

- Srbija je izabrala da bude dobar partner, izabravši 1.600 programa saradnje. To uključuje mobilne timove za obuku za podoficire. To uključuje i učešće u vojnim vježbama - naveo je Fogo.

On je rekao da u NATO Štabu Sarajevo, koji je formiran prije 15 godina, trenutno ima 60 pripadnika čiji je cilj pomoći razvoj Oružanih snaga BiH.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=361873)

"Nema nikakvog integracionog plana u NATO"


Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je u subptu da neće biti nikakvog integracionog plana u NATO.

To je, kako kaže, navedeno u Programu reformi BiH, gde stoji da nema prejudiciranja članstva u tom vojnom savezu.

"Veoma je jasno da je Program reformi dokument koji raskida sa kontinuitetom koji smo u prošlosti imali u vezi sa iskazivanjem NATO integracija, kao što je to recimo činio bivši član Predsedništva BiH Mladen Ivanić", kazao je Dodik novinarima u Zvorniku.

Dodik je naveo da je Ivanić u Predsedništvu BiH usvojio Spoljnopolitičku strategiju u kojoj piše da je najvažniji prioritet integracija u NATO, i pored činjenice da je Narodna skupština Republike Srpske 2017. godine usvojena Rezoluciju o vojnoj neutralnosti.

Prema njegovim rečima, u Programu reformi nema nijedne riječi o nastavku kretanja BiH u NATO, dodajući da taj dokument ljudi čitaju na razne načine.

On je odbacio tvrdnje opozicionih stranaka da je Program reformi preimenovani Godišnji nacionalni program (ANP) za aktiviranje Akcionog plana za članstvo u NATO (MAP).

Prema njegovim rečima, "odbijen akcioni plan i usvojen reformski plan".

Dodik je rekao da će javnost do detalja biti upoznata o Programu reformi BiH, te da se od naroda ništa nije krilo.

Još 2009. godine tadašnji član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović (SNSD) zvanično je uputio zahtev NATO-u za prijem BiH u članstvo. Kasnije je odobren i MAP za BiH, a usvajanje prvog ANP-a značilo bi aktivaciju MAP-a.

Predsedništvo BiH je 19. novembra usvojilo Program reformi, za koji opozicija u RS tvrdi da je preimenovani ANP, koji će značiti aktivaciju Akcionog plana za članstvo u NATO (MAP).

Taj dokument u sedište NATO-a u Briselu biće upućen dan nakon što bude potvrđen novi saziv Saveta ministara BiH, što je najavljeno za ponedeljak, 23. decembra.

Sve do juče program reformi držan je u tajnosti.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=21&nav_category=167&nav_id=1633625)

"Republika Srpska će ostati vojno neutralna"


Milorad Dodik izjavio je da će Republika Srpska ostati vojno neutralna, bez obzira na to što su bošnjačka i hrvatska strana za ulazak BiH u NATO.

Srpski član Predsedništva BiH je na božićnom prijemu u kasarani "Kozara" u Banjaluci rekao da Republika Srpska "ne sme da zaboravi NATO bombardovanje i bacanje osiromašenog uranijuma".

BiH je 23. decembra prošle godine u sedište NATO uputila Program reformi, a prema dokumentu koji je objavljen u medijima radi se o preimenovanom Godišnjem nacionalnom programu (ANP), koji znači aktivaciju Akcionog plana za NATO (MAP).

Taj dokument usvojilo je tročlano Pedsedništvo BiH 19. novembra prošle godine. Dodao je da se u BiH mora graditi mir, koji je, kako je naveo, osnov prosperiteta svima koji žive u toj zemlji.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_category=167&nav_id=1641469)

Чим се толико Додик толико труди и понавља да "нема никаквог плана", биће да нешто има... :)

Kao da njega neko pita. Uradiće ono što mu se naredi/sugeriše.

Додик: Нисам повео земљу у НАТО
уторак, 14.01.2020.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је ће Република Српска истрајати на политици војне неутралности, без обзира на то што су бошњачка и хрватска страна за улазак Босне и Херцеговине у НАТО, и да ће наставити да објашњава зашто та земља не треба да буде чланица Алијансе.

У интервјуу за РТС, он је рекао да није повео земљу у НАТО и да усвојени Програм реформи не прејудицира чланство БиХ те да не може да послужи као основа за интеграцију у Алијансу. За свако ново кретање према НАТО-у, биће потребна нова одлука Председништва БиХ и Парламентарне скупштине, рекао је Додик. Он је оценио и да одлука Уставног суда БиХ да 9. јануар не може да буде Дан РС представља велику неправду према РС, али и њеном народу.

„Суд БиХ покушава да суди историјским чињеницама. Српска је проглашена у миру, никаквих ратних дешавања није било. Увек је спорно када су у питању Срби. Начин на који ради Уставни суд БиХ не прихватамо”, рекао је Додик и додао да „ту причу гура” део међународне заједнице. Он је рекао да је Република Српска у сваком облику држава која има све осим столице у Уједињеним нацијама - буџет, полицију и народ који је за РС. Поновио је да БиХ чине два ентитета и три народа, и то је историјска чињеница.

Анексом 10 Дејтонског споразума уведен је високи представник, а Савет безбедности УН није му дао никаква овлашћена, па ни бонска.

„И како данас ми да прихватимо Валентина Инцка, или неког другога. У Председништву БиХ се борим за интересе Српске. БиХ не мора бити, али Српске мора, и са таквим ставом идем у Сарајево”, рекао је Додик, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Србија више сарађује с НАТО-ом, него БиХ
понедељак, 27.01.2020.

БРИСЕЛ – Србија има дубљу и опширнију сарадњу с НАТО-ом него Босна и Херцеговина, иако је међу земљама које су се определиле за војну неутралност, објавиле су бањалучке Независне онлајн.

Према подацима које је портал добио од НАТО-а, БиХ учествује у седам активности и програма са тим војним савезом, док је Србија активна у 12 програма, не рачунајући Мисију Кфора на КиМ. Када се ради о БиХ, истакнуто је да су односи с НАТО-ом у кључним областима кроз Акциони план за чланство од 2010. године, Процес планирања и прегледа (ПАРП) од 2007. године, Иницијативу за партнерску интероперабилност од 2014. године, затим кроз програм „Интегритет у изградњи” (БИ), те кроз учешће у војној мисији НАТО у Авганистану у мисији „Одлучна подршка”, преноси Танјуг.

Остале, како их НАТО дефинише, шире области сарадње, односе се на сарадњу са Евроатлантским центром за координацију одговора на катастрофе (ЕАДРЦЦ), као и Програм „Наука и мир кроз безбедност” (СПС). За Србију су као кључне области сарадње наведени ПАРП од 2007. године, Индивидуални акциони план за партнерство од 2015. године, БИ програм од 2012, затим Програм одбрамбеног програма за усавршавање (ДЕЕП) од 2014. године, и од исте године налази се и у Иницијативи за партнерску интероперабилност.

Као области шире сарадње, наведени су Пројекти изградње поверења, затим СПС програм, ЕАДРЦЦ, програм „Жене, мир и безбедност”, те војна вјежба „Србија 2018”, коју НАТО оцењује као веома важну у сарадњи са том земљом. Како се наводи, у шире области сарадње са Србијом НАТО наводи и експертизе и тренинг који Србија пружа НАТО-у и партнерским земљама у Тренинг центру у Крушевцу, у којем се спроводи обука о спречавању биолошких, радиолошких и нуклеарних претњи, а ту је још и вежба изградње капацитета коју је НАТО спровео у децембру 2017.

За БиХ, НАТО на својој интернет страници каже да се ради о земљи која тежи да постане чланица, док за Србију наглашава да, за разлику од осталих западнобалканских земаља, не тежи да постане чланица.

„Србија је продубила политички дијалог и сарадњу са НАТО-ом по питањима од заједничког интереса, с важним фокусом на подршку демократским, институционалним и одбрамбеним реформама”, наводи се на сајту НАТО. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је недавно да се Србија труди да одржава добре односе са НАТО-ом и да са Алијансом учествује у разним програмима.

„Имамо и индивидуални план акционог партнерства, чланови смо иницијативе Партнерство за мир. Значи, сарађујемо веома одговорно, озбиљно и конструктивно”, рекао је Дачић за Независне.

Izvor: www.politika.rs

Izetbegović: Nema članstva u NATO dok se svi ne saglase


Predsjednik SDA Bakir Izetbegović rekao je da neće biti članstva BiH u NATO dok se o tome svi ne saglase.

- Saradnja i kretanje BiH ka članstvu u NATO-u su aktivirani. Ali, takođe, tačno je da neće biti članstva u NATO-u dok se o tome svi ne saglasimo - istakao je Izetbegović za Glas Srpske.

On je izrazio uvjerenje da će stav Srba u tom smislu sazrijevati i da će se zajedno sa ostalima odlučiti za ono što će "donijeti stabilnost, sigurnost, onemogućiti nove konflikte i podići životni standard, kao što je to bio slučaj u zemljama koje su se priključivale NATO".

- Takav stav preovladavao je prije nekoliko godina. Ne treba se previše osvrtati unazad, pamtiti zlo i poraze. Svi smo prošli patnje i desetkovanja. Evropa se nikad ne bi pomirila, ujedinila, niti živjela u obilju da je nastavila živjeti u prošlosti - naveo je Izetbegović.

On je ukazao da su ratovi izazvani raspadom Јugoslavije i intervencija NATO-a okončani prije 25 godina.

- Treba ići dalje, miriti se i donositi racionalne i odgovorne odluke - rekao je Izetbegović.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=367703)

Додик: Нема пута БиХ у НАТО
недеља, 02.02.2020.

БАЊАЛУКА - Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да нема пута БиХ у НАТО и да ниједан интегративни корак према тој војној организацији неће бити учињен док он обавља функцију на којој се налази у Председништву БиХ и води Републику Српску заједно са председницом Жељком Цвијановић и другим функционерима.

„У последње време нигде од НАТО-а нисте чули да је БиХ на путу интеграција, већ су рекли `на путу сарадње`”, рекао је Додик у Бањалуци поводом тврдњи СДС-а и ПДП-а да БиХ иде у НАТО. Он је нагласио како није могао, али би волео да јесте, да укине Акциони план за чланство у НАТО /МАП/, те напоменуо како је за то потребна сагласност у оквиру Председништва БиХ.

„Учинио сам да се онемогући Акциони национални план и да се путем неког документа Програм реформи покуша одржати неки облик сарадње са НАТО-ом и ми то чинимо”, истакао је Додик, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

"Ne u NATO": Osvanuli bilbordi u Istočnom Sarajevu


U Istočnom Sarajevu na dve lokacije osvanuli su danas bilbordi sa natpisom "Ne u NATO!"


[attachment=1]


Na bilbordima se takođe navodi da su NATO avioni iz Italije odvezli pola miliona testova na virus korona, prenela je RTRS.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=04&dd=02&nav_category=167&nav_id=1671928)

Dodik: Srpska se protivi članstvu BiH u NATO


Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je u Moskvi da se Republika Srpska protivi članstvu BiH u NATO.

- BiH neće biti članica NATO. Republika Srpska se tome protivi iz više razloga. Uprkos ranijim odlukama koje je BiH donijela, te odluke više nećemo provoditi - rekao je Dodik za RIA Novosti.

On je izjavio da planira da do kraja godine ponovo posjeti Moskvu sa namjerom da se sastane sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom da bi razgovarali o svim aspektima saradnje.

- U planu je da do kraja godine ponovo posjetim Moskvu i nadam se da će biti moguće sastati se sa predsjednikom Putinom. Razgovaraćemo o svim aspektima naše saradnje - rekao je Dodik.

Srpski član Predsjedništva BiH juče je prisustvovao Paradi pobjede u Moskvi, nakon čega se sastao sa Putinom i ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom.


izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=389969)

Komšić: Ruska poruka loša;
Izetbegović: Idemo ka NATO


Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da je poruka ambasadora Ruske Federacije u BiH Petra Ivancova, "loša i nediplomatska poruka".

Ivancov je u intervjuu za portal "Srpska info" rekao da Rusija podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost BiH, ravnopravnost njena tri konstitutivna naroda, a u kršenju statusa i prava konstitutivnih naroda i entiteta vidi ozbiljnu prijetnju budućnosti multinacionalne BiH.

Komšić je kazao da atak Rusije na ono što je država Bosna i Hercegovina kroz svoje zakone i odluke definisala, daje Senatu SAD za pravo kada se tvrdi da Rusija ugrožava suverenitet Bosne i Hercegovine, prenosi sarajevski portal Klix.

"S tim u vezi, smatram da moramo biti naročito oprezni kada je reč o destruktivnoj ulozi Rusije na ovim prostorima, jer poruke koje šalje ambasador Rusije nisu nimalo bezazlene. Ono što je možda i dobro jeste to što danas mnogi u BiH to uviđaju, a ranije su osuđivali svakog ko bi pokušao da skrene pažnju na to", rekao je Komšić.

Prema njegovim rečima, ambasador Ivancov možda misli da može u BiH da vodi "agresivnu anti-Zapadnu, anti-demokratsku politiku" kako to, kako kaže, njegova zemlja radi u Srbiji, u Crnoj Gori i kako su pokušavali u Severnoj Makedoniji, i poručio mu da je on "samo diplomata jedne strane države na tlu nezavisne i suverene BiH".

Komentarišući stav Ivancova da je NATO "agresivni vojno-politički blok, koji stvara podele u Evropi i podriva opšteevropsku stabilnost i bezbednost", da BiH kao suverena država "ima pravo da se (ne) približi nekome" i ukazao da u društvu BiH ne postoji konsenzus o integraciji u NATO, Komšić je rekao da Ivancova ne treba da se tiču NATO integracije BiH.

"Niti ima šta da komentariše odluke koje su donela naša najviša zakonodavna tela", rekao je Komšić.

Na tu izjavu Ivancova reagovao je i predsednik SDA Bakir Izetbegović, koji je rekao da je odluka BiH o NATO doneta davno i da Rusija sa tim nema veze.

"To su odluke za koje su digli ruku i ljudi koji sada sede u Predsedništvu poput Dodika i SNSD-ovaca. U ovoj zemlji će biti vladavine zakona, neće ovde vladati Rusija ili bilo ko. Mi smo doneli naše strateške odluke i zakone i po njima ćemo se kretati ka EU i NATO-u, sviđalo se to ili ne gospodinu ambasadoru", eekao je Izetbegović.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=04&nav_category=167&nav_id=1703251)

уторак, 18.08.2020.
Република Српска не жели у НАТО

„Ако ми не дамо сагласност да БиХ иде ка НАТО, она у том смеру неће ни ићи, и то је јасно”, рекао је Милорад Додик

БАЊАЛУКА - Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик поручио је данас да Република Српска не жели у НАТО, нити ће за то дати сагласност, и подсетио да је за сваку промену Устава БиХ потребан споразум два ентитета - РС и Федерације БиХ. Поводом изјаве америчког амбасадора у БиХ Ерика Нелсона да треба реформисати Дејтонски споразум и Устав БиХ, јер грађани желе да буду део трансатлантске заједнице, Додик је рекао да то нису нове иницијативе.

„Ако ми не дамо сагласност да БиХ иде ка НАТО, она у том смеру неће ни ићи, и то је јасно”, рекао је Додик новинарима у Станарима. Када је реч о променама Устава БиХ, Додик је рекао да је иницијатива америчког амбасадора у том правцу добра, јер је увидео где су проблеми у БиХ, а која, како каже, живи нелегално од Дејтонског споразума. „И то тако што је високи представник, тај масовни криминалац, отимао надлежности Српској и преносио их на ниво БиХ, иако она нема право на те надлежности”, навео је Додик, пренела је Срна.

Подсетио је да је тиме прекршен Дејтонски споразум, односно да су БиХ дате надлежности које нема по Уставу и то у областима финансија, одбране, правосуђа, обавештајно-безбедносне структуре и слично. Додик је истакао да иницијативу за промене Устава БиХ славодобитно дочекују у Федерацији БиХ, мислећи да ће пренос надлежности бити „покривен” одређеним уставним променама. Он је указао да то није успело ни у бутмирском ни у прудском процесу, па неће ни сада.

„Ми не бежимо од разговора о тим уставним променама, јер имамо разне идеје тог типа... Ако знамо да је у Вашингтону у неком ранијем времену, у оквиру Клинтоновог тима, била опција да уколико Бошњаци или муслимани не успеју да убеде Србе да остану у БиХ, зашто би се неко тога држао”, каже Додик. Имајући у виду да је међународним конвенцијама утврђено право народа на самоопредељење до отцепљења и речено да су те конвенција изнад Устава БиХ, каже Додик, сматрамо да треба увести институт да конститутивни народи имају право референдума у вези са утврђивањем свог статуса.

„То ће бити један од наших захтева да се укључи у Устав”, рекао је Додик. Он је истакао да Дејтонски споразум не може бити изнад међународних конвенција нити повеље УН у том смислу. „Дакле, нисмо неспремни за ту врсту приче. Ствар треба вратити на поштовање изворног Дејтона, дајте да прво поштујемо Устав па ћемо се договарати. А све што сте нам мимо наше воље отели притисцима, малверзацијама и подметањима високих представника, наравно да нећемо легализовати. То нека избију себи из главе”, закључио је Додик. Он је истакао да САД јесу важне, али да уставних промена не може бити без сагласности РС, ни наметањем, што ни раније није успевало.

„Верујем да је амбасадор Нелсон мислио да је ствар промена Устава на нама, а не на њему, и да се неће у то петљати. Дејтонски споразум је све решио”, рекао је Додик и додао да уколико желе да се он мења, то могу да учине стране у БиХ, а то су РС и Федерација БиХ. Он је нагласио да БиХ у том смислу није страна, већ заједничка структура изведена из два ентитета који су примарни чиниоци.

„Дакле, ако желите да мењате Устав, пре тога је потребан споразум и уговор између два ентитета, па тек онда да то иде у парламент... Нису тачна тумачења да је у том смислу потребна двотрећинска већина у парламенту”, прецизирао је Додик, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/2EqeJX7uODc

Dodik: Komisija za integraciju sa NATO neće biti formirana


Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik poručio je danas da Komisija za integraciju sa NATO neće biti formirana.

Istakao je da posljedice NATO bombardovanja ostaju.

- Bombardovanje osiromašenim uranijumom ostavlja trajne posljedice na sve ljude u BiH. Činjenica je da to u FBiH slavodobitno obilježavaju, a za srpski narod je to dan tuge - istakao je Dodik na konferenciji za novinare.

On je izjavio da jedna strana proslavlja, a druga strana obilježava stradanje.

- To je sudbina koju imamo ovdje - kaže Dodik.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=400486)

BiH ne može da bude natjerana da postane članica NATO


BiH ima pravo na svoj izbor i ne može da bude natjerana da postane članica NATO, rekao je danas srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.

- O tome nema saglasnosti, ali o saradnji sa Alijansom u vrijeme epidemije virusa korona uvijek se može razgovarati - rekao je Dodik nakon sastanka sa delegacijom Švedske.
On je rekao da je informisao delegaciju Švedske da o tom pitanju nema saglasnosti i da se oko toga često vode rasprave.

- Ni Švedske nije članica NATO i ministrarka je potvrdila da planiraju saradnju bez članstva. Sve priče u BiH poprimaju dnevne karakteristike i ovdje je jasno da nema saglasnosti i da ta saglasnost neće biti pribavljena za ulazak BiH u NATO niti bi to trebalo biti toliko važno koliko neko insistira. Važno je ostvariti saradnju sa NATO i to pozdravljamo, ali smatramo da nema uslova niti da će se steći uslovi za ulazak BiH u NATO - istakao je Dodik, poručujući da Republika Srpska i njene institucije ne pristaju na članstvo.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=404073)

Bajden želi da ispuni bošnjački san i natera Srbe u NATO


Ako Bajden pobedi neće biti nagle promene spoljne politike Amerike, ali bi moglo da se desi da se putem javnosti stvori percepcija koja bi za cilj imala da ubedi Srbe da ne pružaju otpor novoj politici, kaže Obrad Kesića, jedan od sagovornika Sputnjika, o dokumentu „Vizija američkih odnosa sa BiH Džoa Bajdena“, koji su izbacile demokrate.

U dokumentu se između ostalog, navodi i da je u američkom interesu da obezbedi da cela BiH krene napred u NATO i Evropsku uniju, a suština dokumenta fokusirana je protiv interesa Republike Srpske.

U tekstu se podseća da su tokom administracije bivšeg predsednika Baraka Obame, SAD, predvođene Bajdenom, sankcionisale Milorada Dodika zbog kako navode, „aktivne opstrukcije Dejtonskog sporazuma, šaljući snažan signal da SAD neće tolerisati pretnje suverenitetu ili teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine“.

Bajden je praktično „napao“ RS koja je čvrsto protiv ulaska BiH u Severnoatlantsku alijansu, ne propuštajući priliku i da podseti na navodnu „srpsku agresiju“.


Demokrate ostvaruju san Bošnjaka

Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara nije iznenađen ovakvim stavom i podseća da je Džozef Bajden duže od 25 godina u svojim javnim istupima antisrpski raspoložen.

„Ako on pobedi Donalda Trampa, stvoriće se novi pritisak na Republiku Srpsku i njeno rukovodstvo, ali pre svega na srpski narod u BiH. Taj pritisak će se ogledati u tome da će Srbe pritiskati da prihvate NATO, da se centralizuje vlast u Sarajevu i tako oduzme još više nadležnosti od RS. Dakle, sve ono što Bošnjaci sanjaju zadnjih 25 godina sada bi moglo da se im se ostvari ako Bajden pobedi“, ističe naš sagovornik.
Strah da bi Bajden mogao da realizuje sve što je izneo u ovom pismu je tim veći, što se zna da je on poznati bošnjački lobista.

„Verujem da će se Amerika sa ovih prostora, ipak, polako povlačiti zbog tekućih svetskih dešavanja. Činjenica da 25 godina nakon Dejtona BIH, ni u jednom segmentu nije krenula ni korak napred, može biti snažan odgovor Bajdenu i sličnima da shvate da nisu u pravu kada vrše pritisak“, navodi Kozomara.


Bajden ne krije da ne voli Srbe

On napominje da će ovo svakako uticati i na ono srpsko glasačko telo u Americi koje do sada nije bilo toliko za Trampa.

„Bajden je zaista pokazao da ne voli Srbe i da je spreman na radikalne poteze protiv Srba, dakle glasača, čiji rođaci žive na ovim prostorima,“ zaključuje naš sagovornik.

Politički analitičar iz Amerike Obrad Kesić objašnjava da su ovakva pisma „dodvoravanje“ određenim grupama glasača u izbornoj kampanji Bajdena normalna, i smatra da ne treba tome da dajemo na značaju, kao i da Bajdenovi stavi ne mogu da nanesu štetu RS unutar BiH.

„U velikoj meri oni se ne bave direktno pitanjima u BiH, već je ovo pristup koji je imala i prethodna administracija (pre Trampa). U suštini svaki probleme koji je sada otvoren u BiH je mnogo složeniji, jer postoji zategnuti odnosi u Federaciji između Hrvata i Bošnjaka što je ključni problem koji BiH uvodi u dublju i veću krizu“, ističe Kesić.

U svemu ovome napominje on nema ničega zbog čega bi Republika Srpska trebalo da se brine, pre svega zato što trenutno Amerika ima mnogo više svojih unutrašnjih problema.

„Bilo ko da pobedi čeka ga problem, to jest odnos sa Kinom, pitanje Bliskog istoka... Tako da tu nema previše prostora za neke nove avanture na prostoru Balkana“, ocenjuje Kesić.

Pismo koje je obavljeno u javnosti je sasvim sigurno namenjeno Bošnjacima, ali je kontraproduktivno uticalo na srpsku zajednicu u Americi.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202010211123636523-bajden-zeli-da-ispuni-bosnjacki-san-i-natera-srbe-u-nato/)

NATO će pojačati angažman u BiH
Novosti online 04. 12. 2020.

NATO će pojačati svoj angažman u Bosni i Hercegovini, a posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju destabilizacije, pogotovo hibridnim sredstvima i dezinformacijama, širom zapadnog Balkana, navodi se u dokumentu o budućnosti alijanse.

Naime, grupa međunarodnih eksperata, koju su predvodili Tomas de Mezijer i Ves Mičel, predala je strateški dokument „NATO 2030“ generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu.  Jedna od preporuka koju su uputili stručnjaci je da NATO-ovu politiku otvorenih vrata treba podržati i oživeti kao „jedan od ključnih faktora kako bi se partneri mogli modernisati, integrisati i pripremiti za eventualno buduće članstvo".

Izvor: www.novosti.rs

Sarajevo može samo da sanja NATO - Oštar odgovor iz Srpske na informacije da se BiH približava vojnoj alijansi
S. MIŠLjENOVIĆ 05. 12. 2020.

U BiH nema konsenzusa o pristupu NATO. Jasan je stav Republike Srpske o ovom pitanju da ne želi članstvo u NATO i da prati stav Srbije. U praksi, ovo znači da BiH i Sarajevo samo mogu da "sanjaju" o članstvu u NATO.

Kaže ovo za "Novosti" Dušanka Majkić, član parlamentarne Komisije za odbranu i bezbednost BiH. Ona je, komentarišući navode medija iz Sarajeva, kako će NATO pojačati angažman u BiH, istakla da se ova priča uporno reciklira u Sarajevu.

- Sistem odbrabne i bezbednosti BiH, a pogotovo Oružane snage BiH, pred kolapsom su. Stanje je katastrofalano. U Sarajevu znaju da ne mogu ugurati BiH u NATO bez pristanka Republiek Srpske, ali uporno nameću ovu temu u želji da izazovu reakcije i peritiske na RS za ovo pitanje - ističe Majkićeva.

Inače, kako prenose mediji u FBiH, NATO će pojačati angažman u BiH, a posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju destabilizacije, pogotovo hibridnim sredstvima i dezinformacijama, širom Zapadnog Balkana, navodi se u dokumentu o budućnosti najjače vojnopolitičke alijanse. Prema navodima medija, grupa međunarodnih eksperata, koju su predvodile diplomate Tomas de Mezijer i Ves Mičel, predala je strateški dokument "NATO 2030" generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu. Dokument je predstavljen u Briselu.

U njemu se na nekoliko mesta spominje i BiH. Jedna od preporuka je da NATO politiku otvorenih vrata treba da podrži i oživi kao "jedan od ključnih faktora kako bi se partneri mogli modernizovati, integrisati i pripremiti za eventualno buduće članstvo" i to "radeći zajedno s političkim, vojnim, civilnim i administrativnim strukturama partnera".

Izvor: www.novosti.rs

недеља, 13.12.2020.

Столтенберг: Улога НАТО-а била је кључна за БиХ

САРАЈЕВО – Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг поручио је поводом 25. годишњице од потписивања Дејтонског споразума, да је да је присуство НАТО трупа имало кључну улогу како би се зараћене стране довеле за преговарачки сто.

Како је казао, након што је Дејтон потписан, НАТО снаге су надгледале његово спровођење и остале присутне све од тада „како би помогли да се на западном Балкану одрже мир и стабилност”, пренео је Танјуг.

„Помогли смо властима БиХ да спроведу реформу својих безбедносних институција. Једно од најзначајнијих достигнућа била је успостава заједничких Оружаних снага. Крај рата дочекан је са преко 400.000 војника, непомирљиво подељених између три војске. Данас је то јединствена професионална војска од око 10.000 војника и 5.000 резервних припадника под заједничком командом”, навео је Столтенберг. Генерални секретар НАТО је додао да 25 година касније, још има пуно тога да се ради.

„Не смемо и не можемо да се враћамо у прошлост. Компромис може бити тежак, али је суштински важан ако се жели постићи да грађани ове земље живе како заслужују. НАТО ће наставити да помаже БиХ, али будућност је у вашим рукама. Уз јединство, одлучност и компромис, могуће је постићи велике ствари. Четвртина века је од Дејтона и време је за поновно опредељење за мир, реформу и просперитетну будућност за све”, поручио је Столтенберг.

Izvor: www.politika.rs

Dodikovo „ne“ NATO-u


Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je danas za RTRS da neće podržati odluku o eventualnom povećanju NATO snaga u BiH, koje zagovaraju američki kongresmeni, a očekuje Sarajevo.

Dodik je istakao da se povećanje snaga NATO u BiH, posebno u distriktu Brčko, ne može ostvariti bez odluke Predsedništva BiH i njegove saglasnosti.

Istakao je da nijedna vojna sila ne može da uđe u BiH bez sporazuma i konsenzusa u Predsedništvu.

„Kako će oni sad stacionirati snage ako Predsedništvo ne odobri? A u Predsedništvu se odlučuje konsenzusom, a tu sam ja i ja sam protiv toga“, istakao je Dodik.

Poručio je da Republika Srpska u svom programu nema secesiju.

„Ali nismo spremni da trpimo stalne najave kako treba ukinuti Republiku Srpsku. I sad poručujem – ako neko hoće da ukine Republiku Srpsku, mi više nemamo šta da tražimo u BiH“, podvukao je Dodik.

To, kako kaže, nije ništa pogrešno i politički nekorektno.

„Politički je nekorektno to što neko traži ukidanje Republike Srpske“, kaže Dodik.

Srpski narod ima pravo na slobodu i samostalnost, rekao je on.

„Ovaj narod svoju slobodu upražnjava tako što samostalno donosi svoje odluke i neće dozvoliti da neko drugi u njegovo ime odlučuje“, naglasio je Dodik.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202012131124089139-dodikovo-ne-nato-u-video/)


https://youtu.be/ityhUfEw6zA

Savet ministara BiH usvojio program reformi za NATO


Savet ministara Bosne i Hercegovine usvojio je Program reformi za NATO i doneo Odluku o formiranju Komisije za saradnju sa tom organizacijom.

To je potvrdila ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković nakon sednice Saveta, prenele su „Nezavisne“.

Prema njenim rečima, svi srpski ministri glasali su za Program reforme kao i da se on u ovom tekstu pošalje u Brisel, kao i za Komisiju za saradnju sa Severnoatlantskom alijansom.

​Ona je dodala da će već u četvrtak taj dokument biti poslat i NATO-u.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202102241124709966-savet-ministara-bih-usvojio-program-reformi-za-nato/)

Dodik: Saradnja sa NATO je prihvatljiva, a članstvo ne dolazi u obzir


Srpski član i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik poručio je da je saradnja sa NATO prihvatljiva, ali ne i članstvo u toj alijansi.

„Integracija u NATO ne, to je jasna stvar! Istrajavamo mesecima na toj vrsti priče kako bi oni koji se zalažu za članstvo konačno shvatili da neće niko doći sa strane i naterati nas da to prihvatimo“, istakao je Dodik.

Dodik je naveo da sve zemlje imaju neku vrstu saradnje sa NATO.

„I Srbija ima neki oblik saradnje. Ranije je to imala i Rusija. U ovom trenutku to je zamrznuto, ali može se očekivati da će neki oblik saradnje biti u budućnosti“, rekao je Dodik.
On je naglasio da saradnja nije sporna, ali jesu integracije.

„Na ovaj način smo i potvrdili sve što smo ranije govorili o tome“, dodao je Dodik, preneo je portal RTRS.

Kako se podseća, ranije danas na sednici Saveta ministara donesena je odluka da se naziv Komisije za NATO integracioni proces BiH promeni u Komisija za saradnju BiH sa NATO.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202102241124710646-dodik-saradnja-sa-nato-je-prihvatljiva-a-clanstvo-ne-dolazi-u-obzir-bih/)

https://youtu.be/6DlR0Jv73AQ

Prodanović: Komisija za saradnju sa NATO-om ne šteti nikome


Srpski delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Lazar Prodanović izjavio je da Komisija za saradnju sa NATO savezom, koju je formirao Savjet ministara, ne šteti nikome, pa ni bilo kome u Republici Srpskoj, i nazvao žalosnim pristup opozicije koja je kadrove SNSD-a prozvala "izdajnicima" zbog glasanja za formiranje ove komisije.

- Kada nemate adekvatan odgovor, uglavnom se koristi vokabular optužbi i medijskog spinovanja. Ali, ključno je ovdje da li su nam u BiH važni standardi u jačanju kapaciteta bezbjednosnog i odbrambenog sektora u skladu sa najmodernijim standardima u svijetu - rekao je Prodanović za današnje sarajevsko "Oslobođenje".

Prema njegovim riječima, u slučaju formiranja Komisije za saradnju sa NATO-om ne govori se ni u kojem smislu da li će BiH biti ili ne članica neke asocijacije, već je suština da li BiH hoće profesionalne, efikasne Oružane snage, koje će u skladu sa zakonima BiH i Ustavom odgovoriti građanima i učiniti BiH bezbjednom u bilo kom smislu.

Prodanović smatra da BiH treba da ubrza donošenje zakona koji se odnose na 14 prioriteta Evropske komisije, u čemu, konstatovao je, značajnu ulogu ima Savjet ministara.
On je ocijenio pozitivnim ako bi do početka juna, kako je najavio lider HDZ-a BiH Dragan Čović, BiH mogla napraviti napredak na putu ka EU.

- Politička opredijeljenost je ključna pretpostavka napretka BiH, da li smo za evropski put i da li imamo dovoljan stepen političke volje da rješavamo stvari ili da ih držimo u zaleđenom stanju - rekao je Prodanović.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=422990)

Ambasada Rusije u BiH: Reagovaćemo u slučaju praktičnog približavanja BiH NATO-u


Ambasada Rusije u Bosni i Hercegovini poručila je da će u slučaju praktičnog približavanja BiH i NATO reagovati na, kako se navodi, taj neprijateljski korak.

Ambasada je na taj način reagovala na brojne publikacije koje hvale navodne prednosti članstva BiH u NATO, prenosi RTRS.

U saopštenju se ukazuje da je borba protiv Rusije smisao postojanja NATO-a za koji ambasada Rusije ocenjuje da se pretvorio u geopolitički projekt Zapada.

„Pristupanje NATO-u će prinuditi Sarajevo da zauzme stranu u vojno-političkoj konfrontaciji čiju filozofiju Amerikanci, a usled njih i NATO, nameću Evropi, i Rusija će u slučaju praktičnog približavanja BiH i NATO reagovati na taj neprijateljski korak“, poručuju u ambasadi.

U saopštenju se napominje da nijedna runda proširenja Alijanse nije poboljšala odnose Rusije s novim pristalicama NATO-a.

„Sama ekspanzija slabi regionalnu sigurnost i stabilnost, generiše psihologiju ‘država na ratnoj liniji’ stvarajući, u suštini, nove ili pomičući stare linije podele u Evropi, u suprotnosti je s potrebom za pojavom kvalitativno novog sistema kolektivne bezbednosti na kontinentu, koji upravo zahteva ujedinjenje napora u borbi protiv novih pretnji i rizika“, dodaje se u saopštenju.

Iz ruske Ambasade u BiH ocenjuju da NATO, kako pokazuje praksa, nije u mogućnosti da odgovori na, kako se navodi, glavnu stvarnu pretnju savremenosti — terorizam.

Ambasada poziva vlasti u BiH da razmisle o tome s obzirom na to, kako se napominje, da su se neki građani BiH borili u Siriji na strani militanata, a sada se masovno vraćaju u domovinu. Ambasada u saopštenju navodi i da je mit da je NATO struktura koja promoviše pomirenje, i ocenjuje da pristupanje NATO neće automatski popraviti socialno-ekonomsku situaciju u BiH.

Upozorava se i da željeno članstvo u organizaciji ne podrazumeva samo korišćenje njenih mogućnosti, već i prihvatanje određenog niza obaveza.

„Da li je BiH spremna da šalje svoje mlade ljude u udaljene krajeve planete da ginu za tuđe geopolitičke interese? Znatno povećati svoju vojnu potrošnju umesto usmeravanja tih sredstava na rešavanje gorućih problema kojih i bez toga ima dovoljno u BiH?“, pitaju se u ambasadi.

U saopštenju se ocenjuje da Alijansa nije uspela adekvatno da reaguje ni na širenje pandemije virusa korona i navodi da su države članice NATO-a među najpogođenijim na svetu i imaju ozbiljne poteškoće u borbi protiv Kovida-19.

„Suprotno našim zapadnim partnerima, mi ne namećemo izbor spoljnopolitičkih prioriteta. Ali, istovremeno, pozivamo BiH prijatelje da dobro razmisle, da izvagaju sve ‘za’ i ‘protiv’, da uzmu u obzir mišljenje svih stanovnika zemlje koji su daleko od konsenzusa o ovom pitanju, da pogledaju uspešan primer dinamično razvijenih zemalja koje se nisu pridružile NATO, kao što su Austrija, Irska, Švajcarska, Švedska i Finska“, poručuju iz ruske ambasade u BiH.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202103181124883112-ambasada-rusije-u-bih-reagovacemo-u-slucaju-prakticnog-priblizavanja-bih-nato-u/)

OHR odbio da komentariše saopštenje Ambasade Rusije u Sarajevu


Kancelarija Visokog predstavnika u BiH (OHR) nije danas želela da komentariše saopštenje Ambasade Ruske Federacije u Sarajevu o približavanju BiH NATO-u.

Skrenuli su, međutim, pažnju na jednoglasno usvojeni Zakon o odbrani, u kome je članstvo u NATO navedeno kao cilj BiH.

U izjavi za sarajevsku N1 da pitanja s tim u vezi treba uputiti Ministarstvu odbrane i NATO štabu Sarajevo ili pak Glavnom štabu NATO-a u Briselu.

Ambasada Rusije u Bosni i Hercegovini juče je saopštila, između ostalog, da će „u slučaju praktičnog zbližavanja BiH i NATO-a“, Rusija reagovati na taj, kako su naveli „neprijateljski korak“.

Iz NATO-a su, navodi se, kazali da svaka zemlja ima suvereno pravo da odabere sopstvene bezbednosne aranžmane.

U izjavi su poručili da u potpunosti poštuju suverenitet i nezavisnost zemlje i pozdravljaju kontinuirani doprinos Bosne i Hercegovine evroatlantskoj sigurnosti.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202103191124890462-ohr-odbio-da-komentarise-saopstenje-ambasade-rusije-u-sarajevu/)

понедељак, 22.03.2021.
Младен Кременовић

Прва истрага о ратним неделима НАТО-а у Републици Српској

Tужилаштво у Добоју покушава да открије ко су припадници НАТО-а који се сумњиче за ратни злочин против цивила у августу и септембру 1995. године

Бањалука – Дешавањима с краја протеклог рата у БиХ и страдањем цивила када су снаге НАТО-а засуле бомбама Републику Српску, почели су однедавно да се баве добојски тужиоци. Предмет њиховог интересовања су жртве које су страдале током агресије западне војно-политичке алијансе. Реч је о првој истрази те врсте покренутој у Републици Српској.

Наиме, Окружно јавно тужилаштво у Добоју од 3. марта истражује ко су припадници НАТО-а који се сумњиче за ратни злочин против цивила у августу и септембру 1995. године, током бомбардовања подручја Добоја и Теслића, јавили су бањалучки медији. У том периоду бомбардовању НАТО-а били су изложени цивилни и војни циљеви на подручју Добоја и Теслића, стотине људи су погинуле, а више десетина је рањено, преноси Радио-телевизија РС.

„Окружно јавно тужилаштво у Добоју донело је наредбу о спровођењу истраге против НН извршиоца или више њих, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва, а приликом бомбардовања војних и цивилних објеката на територији општине Добој и општине Теслић од стране НАТО авијације 1995. године”, појаснили су из Окружног јавног тужилаштва у Добоју.

Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата РС, каже да је поступак добојских тужилаца изузетно добар. „Ми смо тужилаштву већ послали своје истраживање које смо урадили пре више од пет година, у вези с НАТО бомбардовањем РС. У том истраживању постоји део који се односи на истрагу добојских тужилаца, то јест на бомбардовање Добоја и Теслића. Ставили смо се на располагање тужиоцу и очекујемо да истрага дође до оних који су одговорни за убијање невиних људи”, рекао је Којић за „Политику”.

Снаге НАТО-а гађале су и телекомуникацијски торањ на Озрену, надомак Добоја, када је погинуло пет везиста Војске РС. „Било би добро, ако ништа друго, да се разјасни улога НАТО-а у том времену, јер то је једна класична ваздухопловна операција која је била подршка снагама муслиманско-хрватске федерације у борби против снага војске Републике Српске”, изјавио је Миломир Савчић, председник Борачке организације РС.

Како је известила „Алтернативна телевизија”, предмет је реконструисан након што је 2014. уништен у поплавама. Центар јавне безбедности Добој располаже свом документацијом која је поново достављена Тужилаштву. Како су новинари незванично дознали, предмет је прошао и кроз руке тужиоца Тужилаштва БиХ. За време агресије НАТО-а на Републику Српску страдало је више од 100 цивила. Становништво и данас трпи последице бомбардовања осиромашеним уранијумом, подсећају у РС.

Слободанка Лукић из Окружног тужилаштва Добој изјавила је да ће током истраге бити саслушан већи број сведока и оштећених и да ће бити прибављена документација о причињеној материјалној штети на објектима, као и медицинска документација о смртно страдалим и повређеним лицима током бомбардовања. Касарне у Добоју, у Барама, Миљковцу и Поточанима, као и репетитор локалног радија, само су неки од циљева које је НАТО у августу и септембру 1995. бомбардовао на подручју Добоја, наводе бањалучки медији.

Izvor: www.politika.rs

"Neće biti nikakvog puta prema NATO"


"Neće biti nikakvog puta prema NATO i biće poštovan stav Republike Srpske iskazan kroz Rezouciju Narodne skupštine, dok god su tu Milorad Dodik i SNSD".

To je izjavio portparol te stranke i savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Radovan Kovačević.

Komentarišući jučerašnju tvrdnju bošnjačkog člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića, da "BiH ni za jotu nije odstupila od svog NATO puta i od svog stremljenja ka članstvu u NATO", Kovačević odgovara da se može sarađivati sa NATO na isti način na koji se sarađuje sa drugim vojnim savezima i vojskama.

Kovačević je za banjaučki portal Srpskainfo rekao da donekle razume frustracije bošnjačkih političara, koji su u jednom dugom vremenskom periodu javnosti obećavali i najavljivali usvajanje i slanje Godišinjeg nacionalnog plana i aktiviranje Akcionog plana za članstvo u NATO.

"Isto tako su dugo najavljivali formiranje komisije za NATO integracije. Ništa od toga se nije dogodilo", naveo je Kovačević.

Umesto ANP, kaže na kraju je dogovoren jedan potpuno drugačiji dokument koji se zove Program reformi u kome je po prvi put nakon 2005. jasno naznačeno da se više članstvo u NATO ne pejudicira već da se isključivo dogovara saradnja sa NATO.

"Do tada je u svakom dokumentu od 2005. godine, koji na bilo koji način tretira saradnju sa NATO, pisalo da je strateški cilj BiH članstvo u NATO", naveo je Kovačević.

Istovremeno, umesto Komisije za NATO integracije, koje su samim imenom govorile šta je cilj te komisije, dodaje Kovačević, dobili smo potpuno drugačiju komisiju koja se zove Komisija za saradnju sa NATO.

"I tako danas BiH zvanično sa NATO isključivo sarađuje, na isti način na koji sarađuje sa Vojskom Srbije sa kojom će OS BiH već u toku ove godine imati zajedničku vojnu vežbu na Manjači. To je priča koja je konačno iza nas", zaključuje Kovačević.

Džaferović je, povodom oštro intoniranog saopštenja Ambasade Rusije, u kontekstu mogućeg članstva BiH u NATO, rekao da BiH želi da ima dobre odnose sa Ruskom Federacijom, da poštuje njen suverenitet i integritet, ali da od Rusije traži da to isto poštuje kada je u pitanju BiH.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=23&nav_category=167&nav_id=1831487)

"Približavanje BiH NATO je neprijateljski korak"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 25.03.2021.

Približavanje BiH i NATO je neprijateljski korak za Rusiju i jedne i druge strane, ponovio je ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov.

Podsetio je i da je Alijansa nakon ove njegove izjave potvrdila da saradnja sa BiH ne znači i članstvo u tom savezu. Ruski diplomata je gostujući u emisiji Telering Radio televizije Republike Srpske, rekao da svaka zemlja treba da bude svesna da kada ulazi u organizaciju poput NATO-a, osim pozitivnih efekata, postoje i obaveze, a one nisu baš tako jednostavne, zbog čega Rusija mora da brani svoje interese. Kao primarni interes Rusije u BiH, Kalabuhov je istakao da se gradjani sami opredjeljuju o unutrašnjim i spoljnim političkim prioritetima. Ponovio je i da Rusija smatra da je potrebno zatvoriti OHR, kako bi gradjani mogli sami da odlučuju o svoim potrebama.

"Pitanje OHR-a nije praktično, to pitanje je egzistencijalno, zato što je delovanje OHR-a za 25 godina dovelo do toga da ljudi ne mogu i ne žele da se dogovaraju, jer misle da je OHR tu da im reši probleme", naveo je ambasador. Podsetio je da je Rusija garant Dejtonskog mirovnog sporazuma i da mora da brine o njegovoj realizaciji.

"Naši partneri, uključujući i visokog predstavnika Valentina Incka, svaki put govore za integraciju BiH u EU, za integraciju BiH u NATO, iako to nije dejtonska problematika i zbog toga naši zapadni partneri, koristeći Dejtonske mehanizme OHR-a, žele da guraju agendu koja nije dejtonska", naveo je. Poručio je i da Rusija ima principijelnu poziciju da razvija odnose sa svim narodima u BiH, te da kao ambasador razgovara sa svim narodima koji žive u BiH.

Izvor: www.b92.net

Komandant NATO u BiH: Svaka zemlja ima pravo da bira bezbednosne aranžmane
REGION Autor: Beta 03. apr. 2021

Komandant NATO snaga u BiH Erik Folksted izjavio je da svaka zemlja ima suvereno pravo da bira svoje bezbednosne aranžmane, odnosno da odluči da li će saradjivati sa alijansom putem partnerstva ili kao punopravna članica.

„Odluka je na svakoj od zemalja koje apliciraju za članstvo u NATO i na 30 zemalja članica. Nijedna treća strana nema pravo da interveniše ili da stavlja veto na taj proces“, kazao je Folksted za sarajevski Avaz.

Ruska ambasada u BiH nedavno je saopštila da će Moskva smatrati neprijateljskim činom ako BiH pristupi NATO-u. Upitan da li BiH preti realna opasnost od rata, Folksted je kazao da je bezbednosno ugroženje nestabilno i neizvesno i da se stalno menja.

„Poimanje većine ljudi o oružanom sukobu dve države koje otvoreno ratuju može da izgleda manje verovatno u 21. veku, ali to ne znači da je ta pretnja u potpunosti nestala ili da nema drugih bezbednosnih izazova koji predstavljaju jednaku bezbednosnu pretnju“, kazao je. Naveo je da postoji i spektar drugih bezbednosnih izazova i da je zbog toga važno imati dobro obučene i spremne oružane snage.

O narednim koracima koje bi BiH trebalo da preduzme na putu ka članstvu u NATO, Folksted je rekao da je to zavisi od vlasti BiH i dodao da prvi koraci treba da budu nastavak i proširenje obima započetih demokratskih i institucionalnih reformi u kojima je ostvaren značajan napredak. On je kazao da NATO ima dobru saradnju sa Srbijom i da alijansa u Beogradu ima svoju kancelariju, kao što Srbija, poput BiH i Rusije, ima stalnu delegaciju u sedištu NATO u Briselu.

„Ove diplomatske misije ključne su da nam omoguće da tešnje radimo s tim zemljama na promociji saradnje i komunikacija, kao i da iznadjemo zajednička rešenja za probleme koji pogadjaju region. Na NATO proširenje i partnerske aktivnosti ne bi trebalo gledati kao na pretnju bilo kojoj zemlji“, dodao je. Na pitanje da li za BiH postoji alternativa ulasku u NATO, Folksted je naveo kazao da je alternativa da BiH „kaže da“.

„Da kažete ‘da’ i postanete deo najjačeg i najuspešnijeg političko-vojnog saveza u istoriji. Da kažete ‘da’ bezbednosti, da kažete ‘da’ boljem životnom standardu svih u BiH“, rekao je Folksted.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/JmfL6cmEtWg

Vojnici mrka pogleda i sa kaišićima od šlema na bradi "po amerikanski". Opasna armija! "Savremeno opremljena" i "adekvatno obučena", reklo bi se. :pirat

Komšić potvrdio da je BiH u akcionom planu za članstvo u NATO
REGION Autor: Beta 23. apr. 2021

Član Predsedništva BiH Željko Komšić potvrdio je autentičnost objavljenog dokumenta iz sedišta NATO, prema kojem je BiH slanjem Programa reformi zapravo u Brisel poslala Godišnji nacionalni program (ANP) i da se nalazi u Akcionom planu za članstvo u NATO (MAP).

„To je politička pobeda svih nas, BiH i svih njenih građana. Sada su pred nama reforme koje naša zemlja mora da ispuni kako bi postala punopravna članica ovog saveza“, kazao je Komšić za Televiziju Federacije BiH. On je dodao da je to bilo „jasno od samog početka“.

„Ovaj dokument je najbolja potvrda onoga o čemu se govorilo, a to je da je BiH poslala ANP, odnosno Program reformi“, kazao je Komšić.

Sarajevski portal Istraga.ba objavio je dokumente, koje su sredinom aprila iz sedišta NATO u Briselu uputili vlastima u BiH. Iz tih dokumenata jasno je da je Program reformi isto što i ANP i da se BiH nalazi u MAP-u, iako to negira srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je u novembru 2019. godine, zajedno sa ostalim članovima Predsedništva BiH, potpisao Program reformi. U dokumentu koji je vlastima BiH stigao iz Brisela, navodi se da „kao pretendenti za članstvo u NATO-u, zemlje koje imaju godišnji nacionalni Program ili koje učestvuju u Akcionom planu za članstvo u NATO-u, imaju drugačiji politički odnos sa Savezom“.

„Istovremeno, ova tri partnera (Bosna i Hercegovina, Gruzija i Ukrajina) u velikoj meri koriste gore opisane partnerske alate, pa će tako imati značajnu korist od učešća u ITPP (Individualno prilagođeni proces partnerstva)“, navedeno je u dokumentu. Prema ITPP-u, Gruzija i Ukrajina će i dalje podnositi svoje godišnje nacionalne programe, a Bosna i Hercegovina će i dalje podnositi svoj Program reformi, navedeno je u prilogu dokumenta NATO. Još je navedeno da se „svake godine od tri partnera očekuje da saveznicima predstave svoje nacionalne dokumente o reformi (ANP za Ukrajinu i Gruziju i Program reformi za BiH)".

„Krajem godine NATO daje konsolidovani dokument u vezi sa napretkom koji je partner ostvario u područjima koje pokriva ANP/Program reformi, uključujući reforme odbrane“, ističe se u dokumentu.

Ambasada Rusije u BiH nedavno je upozorila vlasti u BiH da se na svako „praktičnog zbližavanja Bosne i Hercegovine i NATO-a“ biti primorana da reaguje. Iz Ambasade su to približavanje okarakterisali kao „neprijateljski korak“ prema Rusiji. Bosna i Hercegovina je 5. decembra 2018. godine primljena u Akcioni program za članstvo (MAP), a godinu dana kasnije, Predsedništvo BiH je prihvatilo Program reformi, dokument koji je trebalo da znači i nastavak puta zemlje prema čvršćoj integraciji u NATO.

„Dokument objavljen iz sedišta NATO, kao i današnja izjava Željka Komšića, dokaz su da je Dodik dovršio uvodjenje BiH u NATO, da je Program reformi bio samo farsa u režiji Milorada Dodika i da je Dodik u Narodnu skupštinu RS poturio lažni dokument te tako doveo poslanike i celokupnu javnost u zabludu“, ocenio je predsednik Srpske demokratske stranke Mirko Šarović. Prema njegovim rečima, Dodik „završava put uvođenja BiH u NATO, a da o tome nikad nije ništa pitao institucije Republike Srpske i javnost“.

„Dodik je započeo uvođenje BiH u NATO još u vremenu kad je bio ‘sveži dašak vetra na Balkanu’, a dovršava ga upravo ovih dana dok pred gradjanima glumi patriotu“, istakao je Šarović.

Šarović je u Sarajevu razgovarao sa ruskim ambasadorom u BiH Igorom Kalabuhovim.

Izvor: www.n1info.com

Džaferović: Sve institucije BiH moraju da rade na približavanju NATO
REGION Autor: Beta 21. maj. 2021

Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio je danas da su sve institucije BiH zakonski dužne da aktivno rade na približavanju Bosne i Hercegovine NATO savezu.

Istakao je značaj održavanja zajedničke vojne vežbe „Brzi odgovor 21“ Oružanih snaga BiH i američke vojske na Manjači kod Banjaluke, navodeći da je NATO u BiH od 1995. godine i da je zaustavio rat, pomogao u odbrani države, kao i reformi vojske s ciljem da BiH postane članica NATO. Po njegovim rečima, to je zapisano i u Zakonu o odbrani, koji je usvojen još u oktobru 2005. godine kada su za taj zakon glasali svi poslanici u Parlamentu BiH – i iz Federacije BiH i iz Republike Srpske.

„Tamo piše da su i Predsedništvo i Parlamentarna skupština i Savet ministara BiH dužni da preduzimaju sve kako bi BiH što pre postala članica NATO saveza“, naveo je on, preneli su sarajevski mediji. On je napomenuo da je vojna vežba na Manjači deo šire vojne vježbe „Odbrana Evrope“ u kojoj učestvuje 28.000 vojnika mnogih država, a jedan od ciljeva vežbe na Manjači je pokazivanje operativne sposobnosti OS BiH i sposobnosti spajanja s drugim snagama.

„BiH ima vrlo specifičan odnos sa NATO-om, mi formalno nismo članica, ali NATO je prisutan tu. Nema nijednog, i nikakvog drugog vojnika u BiH niti može biti, osim vojnika NATO-a, EUFOR-a i vojnika Oružanih snaga BiH“, istakao je Džaferović.

Komentarišući uticaj Rusije, bošnjački član Predsedništva je ocenio BiH želi dobre odnose s tom zemljom, ali da Rusija mora poštovati zakone i utvrđene ciljeve BiH, uključujući i put prema NATO-u. On je naveo da Rusija ističe poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali da Moskva treba da poštuje politike BiH, njen evropski put i sistem, uključujući prisustvo u BiH Visokog predstavnika i stranih sudija.

„To znači i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta BIH i želimo na tom principu da gradimo odnose“, istakao je Džaferović.

Izvor: www.n1info.com

Održana pokazna vežba na Manjači
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 22.05.2021.

Zajednička pokazna vežba "Brzi odgovor 21" oružanih snaga BiH i SAD održana je danas na poligonu Manjača.

Pokazna vežba "Brzi odgovor 21" počela je po uigranom scenariju ulaskom američkih helikoptera UH-60 "Blek Hok" iz sastava 1. brigade borbene avijacije Kopnene vojske SAD u zonu operacija uz kojih se iskrcao kombinovani vod pripadnika Bataljonske borbene grupe lake pešadije Oružanih snaga BiH i 2. bataljona 124. pešadijskog puka Oružanih snaga SAD, prenosi portal Klix.ba. Vojna vežba se održava na poligonima Manjača i Glamoč kao i u kasarni Dubrave, u periodu od 17. maja do 2. juna. Njom rukovodi komanda američke vojske za Evropu i Afriku (USUCOM).

U ovoj bilateralnoj vežbi u BiH će učestvovati oko 500 pripadnika Oružanih snaga Bosne i Hercegovine i 700 američkih vojnika. Vežbom "Branilac Evrope 21" šalje se jasna poruka potencijalnim agresorima da će SAD stati ne samo iza članica NATO-a, već i iza svih drugih partnera i saveznika, uključujući BiH. Vežba ove godine obuhvata 26 država, uključujući SAD, i oko 28.000 pripadnika multinacionalnih snaga usredsređenih na izgradnju "operativne spremnosti i interoperabilnosti između NATO saveznika i partnera".

Na današnji događaj su pozvani članovi Predsedništva BiH, predsedavajući Saveta ministara BiH, ministar odbrane BiH, visoki zvaničnici Ambasade SAD-a u BiH, visoki predstavnici Komande Kopnene vojske SAD za Europu i Afriku (USAREUR-AF) kao i drugi visoki zvaničnici.

Izvor: www.b92.net

"Ako neko misli da ovo u Sarajevu približava BiH Evropskoj uniji i NATO-u, onda živi u velikoj iluziji"


Slovenački premijer Janez Janša ocenio je danas da skup podrške Palestincima, održan u Sarajevu, ne približava Bosnu i Hercegovinu Evropskoj uniji.

"Ako neko misli da ovo u Sarajevu približava Bosnu i Hercegovinu Evropskoj uniji i NATO-u, onda živi u velikoj iluziji", napisao je Janša u komentaru na svom tviter nalogu.

U Sarajevu je ranije danas održan skup podrške palestinskom narodu na kojem se okupilo više stotina građana.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=05&dd=22&nav_category=167&nav_id=1862030)

https://youtu.be/qk_NGz3ReXU

Dodik: BiH nema saglasnost za put u NATO


Srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik kazao je danas da je na Samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi u Antaliji jasno rekao dve važne stvari - da BiH nema saglasnost za put u NATO i da je dugo godina pod protektoratom što onemogućava evropske integracije.

„Sama Evropa ima problema s tim, jer ima zemalja koje ne žele da se EU proširi, ali i pokušavaju i čak zaustavljaju konkretne aktivnosti, pre svega Francuska i Holandija. Razgovarali smo o svim tim iskustvima“ rekao je Dodik i dodao da je Samit u Antaliji bio uspešan.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202106191125693419-dodik-bih-nema-saglasnost-za-put-u-nato-video/)

NATO ostaje predan partnerstvu sa BiH, negiranje genocida neprihvatljivo
REGION Autor: N1 Sarajevo, Fena 25. jul. 2021

NATO ostaje predan partnerstvu sa Bosnom i Hercegovinom i pomirenju u zemlji, i za tu organizaciju je poricanje genocida neprihvatljivo, rečeno je Feni iz sedišta NATO u Briselu.

”Genocid u Srebrenici bio je jedan od najgorih zločina u Evropi od završetka Drugog svetskog rata. Bosna i Hercegovina je prošla dugačak put u obnovi poverenja između zajednica. Da bi se pomirenje nastavilo, put napred mora uključivati priznanje patnji koje su se dogodile“, odgovoreno je Feni iz NATO-a na molbu za komentar najava člana Predsedništva BiH iz RS Milorada Dodika da će pokrenuti proces odvajanja RS, kao i da će sprečiti rad institucija BiH u RS-u (Tužilaštvo, SIPA), nakon što je visoki predstavnik Valentin Incko doneo zakonske izmene kojima se zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama nadležnih međunarodnih i domaćeg suda i kazne za počinioce. Za NATO je poricanje genocida neprihvatljivo.

“NATO ostaje predan našem partnerstvu sa Bosnom i Hercegovinom i pomirenju u zemlji. NATO saveznici su jasno istakli da podržavaju teritorijalni integritet BiH i više puta su zahtevali od političkih lidera da izbegavaju retoriku podela”, navedeno je u odgovoru Feni.

Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) objavio je spot pod nazivom „Branimo istinu – ne damo Srpsku“ u kome srpski član Predsedništva BiH i lider te stranke Milorad Dodik ističe da je posle nametanja zakona o zabrani negiranja genocida spreman da odmah proglasi samostalnost RS. Dodik u spotu, u kome su upotrebljeni raniji snimci proslave Dana republike, 9. januara, sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, njegovo svedočenje pred Haškim tribunalom i drugi snimci, poziva celu Republiku Srpsku da se okupi, navodeći da je „ovo ključni trenutak da li ćemo kao narod opstati ili ćemo kroz kratko vreme izgubiti šansu da postojimo na ovim prostorima“.

Izvor: www.n1info.com

Kako je Banjaluka postala nedosanjani san NATO-a


Evroatlantske integracije BiH, kao jedan od prioriteta zapadne politike koju je kao temu kandidovao i takozvani visoki predstavnik, gaženje je Rezolucije usvojene u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Pritisak na Banjaluku biće sve veći, ali između RS i NATO-a stoji vojna neutralnost Srbije, smatraju sagovornici Sputnjika.

Ulazak u NATO, kao strateški pravac spoljnopolitičkog delovanja Bosne i Hercegovine, mogao bi se pretvoriti u put od sedam milja, koji ni modernizacija Oružanih snaga na kojem Sarajevo insistira — neće ubrzati.

O tome da li planovi zapadne Alijanse padaju pred činjenicom da su i Srbija i Republika Srpska čvrsto na stanovištu vojne neutralnosti, razgovaramo sa eminentnim stručnjacima, učesnicima nedavno održanog Okruglog stola u Banjaluci na temu „Vojna neutralnost Srbije i Republike Srpske — spojeni sudovi“.


Umesto demilitarizovane Bosne, modernizacija Vojske

U svetlu stalnih nastojanja dva člana Predsedništva, bosanskog i hrvatskog, da što više potenciraju NATO, tema vojne neutralnosti ne gubi na aktuelnosti, kaže u razgovoru za Sputnjik Nevenko Vranješ, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.

U nedostatku perspektivnijih ideja, Sarajevo se, smatra, stalno vraća na temu članstva u NATO, a ovaj put i kroz ideju o povećanju budžetske stavke za Oružane snage BiH.

„Sve češće i glasnije priča se o povećanju vojnog budžeta za modernizaciju opreme Oružanih snaga BiH. To znači da moramo podizati bruto nacionalni dohodak dva odsto za vojsku, što je dodatnih 160 miliona na već postojećih 300. To je pokušaj približavanja NATO standardima. Umesto da se Oružane snage redukuju, nama se nameće ideja o izdvajanju sa naših socijalnih kategorija za jačanje institucije koju ne želimo. Reč je o modernizaciji u oblasti vazduhoplovstva kroz helikoptere, kroz oklopna vozila, artiljerijsko naoružanje. S druge strane se oseća potpuna superiornost bošnjačke komponente. Naš stav je jasan, ako već ne može da se izvrši demilitarizacija Bosne i Hercegovine, onda Oružane snage treba da budu u formatu koji bi bio zadužen za pomoć civilnom stanovništvu u vanrednim situacijama“, kaže Vranješ.


Srbija i Republika Srpska - sistem spojenih sudova

Ali između nastojanja i realizacije plana Sarajeva da BiH uđu u NATO, stoji Rezolucija o vojnoj neutralnosti usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Pored ovog važnog dokumenta, brana, smatraju naši sagovornici, jeste i pozicija Srbije, jer dok je Srbija vojno neutralna, Republika Srpska je zaštićena.

Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava sa Banjalučkog univerziteta, smatra da je pitanje vojne neutralnosti u nekom teorijskom i naučnom smislu u velikoj meri istraženo, ali da se u praktičnoj politici sprovodi kroz dva rešenja — vojnu neutralnost Srbije i Republike Srpske. Zapravo, rezimira, reč je o sistemu spojenih sudova.

„Neutralnosti Republike Srpske nema bez neutralnosti Srbije. To su dva neodvojiva procesa. Rezolucijom o vojnoj neutralnosti Republika Srpska je definisala svoj stav. To je dokument koji govori i o vojnoj nesvrstanosti — otklonu od vojnih blokova. Nadalje, RS ne samo da mora da definiše svoju spoljnu politiku mimo BiH, već i bezbednosnu u odnosu na bezbednosne izazove koji joj prete“, smatra Šolaja.

Iako se zvanično vojna neutralnost podržava od strane NATO-a, ona se osporava u mnogim stručnim i medijskim krugovima u zemljama-članicama Alijanse.

Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ne sumnja da će ulazak BiH u NATO ostati jedan od prioriteta zapadne politike, što znači da će se pritisci na Banjaluku nastaviti. Da bi se, smatra on, odgovorilo na ove pritiske, neophodno je učvrstiti i legitimisati vojnu neutralnost.

„Jasno je da se vojna neutralnost Srbije ne legitimiše samo normativno niti u okviru strategije, već i u praksi. Vojna neutralnost je važna u geopolitičkom konceptu na Balkanu, s obzirom na oslonac na Republiku Kinu i Rusku Federaciju po pitanju KiM i po pitanju RS. Kada je reč o Republici Srpskoj, iako je pre četiri godine usvojena Rezolucija o vojnoj neutralnosti, svedoci smo da takozvani visoki predstavnik Šmit govori o evroatlantskim integracijama BiH. Pritisak se nastavlja“, kaže Mitić.


Savez za koaliciju protiv Rusije

Druga dimenzija saradnje sa NATO-om postoji u domenu vojnih vežbi, ali njihovo provođenje u Republici Srpskoj, smatra Vranješ, nije cilj Banjaluke. To nije savez, kaže, kojem bi trebalo težiti, iz razloga što se on nalazi u unutrašnjim antagonizmima i predstavlja najširu moguću koaliciju protiv Rusije. Dovoljno je, smatra, izjasniti se za savez i na sledećem narednom samitu dobijate članstvo, ali i jasne direktive.

„Mi imamo i motiv više od Srbije da sačuvamo vojnu neutralnost, jer je zbog inferiornosti srpskih pripadnika u Oružanim snagama izražena dominacija bošnjačke komponente i u komandnom kadru, i u brojčanom smislu, i u smislu lokacija, dominacije na tim lokacijama, disperzije naoružanja.

„Mi nemamo nikakav interes da razvijamo te oružane snage i da ono što NATO podržava dižemo na neki nivo. Zbog našeg unutrašnjeg uređenja, antagonizama bliske prošlosti jedini izlaz je u vojnoj neutralnosti“, zaključuje Vranješ.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210920/kako-je-banjaluka-postala-nedosanjani-san-nato-a-1129992149.html)

Уторак, 28.09.2021.

Заев понудио БиХ помоћ у процесу приступања НАТО

СКОПЉЕ - Премијер Северне Македоније Зоран Заев и члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић истакли су данас да две земље повезују заједнички интереси и вредности као што су чланство у Северноатлантској алијанси (НАТО) и Европској унији (ЕУ), саопштила је влада у Скопљу.

Како се наводи, Заев је на састанку са Џаферовићем нагласио да је Северна Македонија спремна да са БиХ подели искуство приступног процеса до пуноправног чланства у НАТО. Заев је истакао да је посета члана Председништва БиХ Северној Македонији резултат континуитета изузетно позитивних и традиционално блиских односа две земље. Од посебног значаја је, додао је Заев, то што је ова посета на Мађународни дан Бошњака и информисао члана Председништва БиХ да на састанак са њим долази са увида у последњу фазу изградње моста „Цвет Сребренице”.

На састанку Заева и Џаферовића у Влади Северне Македоније, како се наводи, потенцирано је да две земље препознају снажне потенцијале за унапређење економске сарадње и изражена спремност да продуже припреме за успостављање авионске линије између Сарајева и Скопља, која је прекинуза због пандемије ковида-19.

„Заев и Џаферовић су се на сатанку сложили да Северна Македонија и БиХ имају веома блиске везе из прошлости и да имају заједничка опредељења и за заједничку будућност”, наводи се у саопштењу,преноси Бета.

Пре састанка са Заевим бошњкачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић, који је у једнодневној радној посети Скопљу, срео се и са председником Северне Македоније Стевом Пендаровским.

Izvor: www.politika.rs

Среда, 24.11.2021.

Столтенберг: Забрињава запаљива реторика Милорада Додика

САРАЈЕВО- Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг осудио је, како је навео, запаљиву реторику српског члана Председништва БиХ Милорада Додика.

„Забринути смо због ситуације у Босни и Херцеговини уз запаљиву реторику Милорада Додика. Његове поруке поткопавају једно од главних постигнућа које смо направили у стварању мултиетничких оружаних снага у Босни и Херцеговини”, рекао је Столтенберг новинарима у Бриселу, после јучерашњег састанка са црногорским премијером Здравком Кривокапићем. Према његовим речима, у БиХ последњих година постоје „помаци у кривом смеру”, додавши да је поткопавање постојања Оружаних снага БиХ важно не само за БиХ, већ целу регију и шире, преноси Бета.

„Савезници снажно подржавају суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине. Запаљива реторика у Републици Српској озбиљно забрињава. Структуре Босне и Херцеговине су важне за стабилност земље. Нарочито Оружане снаге, једна од најјачих мултиетничких институција у земљи”, истакао је Столтенберг, пренели су сарајевски медији. Додао је да НАТО остаје предан снажном политичком дијалогу и практичној сарадњи с Босном и Херцеговином, као и да ће наставити подржавати реформске напоре земље за добробит свих.

„НАТО-ова политика отворених врата је историјски успех и доприноси сигурности у регији”, нагласио је Столтенберг.

Izvor: www.politika.rs

NATO može da reaguje u BiH u svakom trenutku


Prema sporazumu iz 2003. godine EU i NATO mogu u bilo kom trenutku rasporediti svoje vojnike u Bosni i Hercegovini ako postoji pretnja za sigurnost ove zemlje.

Takve vojne snage imaju mogućnost i upotrebe vojne sile, pogotovo ako treba da se odbrane od napada, navodi se u rezolucijama Ujedinjenih nacija.

Nemački političar i visoki predstavnik Kristijan Šmit, naglasio je "Trebalo bi biti jasno da, ako se stvari zakomplikuju, Evropska unija, EUFOR i NATO, preko mehanizma 'Berlin plus', mogu povećati svoju prisutnost u Bosni i Hercegovini. Ne vidim potrebu za tim u ovom trenutku, ali mislim da moramo biti svesni situacije", prenosi Radio Slobodna Evropa.

Šmit je takođe dodao da Vojska Republike Srpske neće biti formirana, i da međunarodna zajednica neće dopustiti da član Predsedništva BiH i predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik formira vojsku i ugrozi opstanak Oružanih snaga u BiH.



U bilo kom trenutku snage mogu da se aktiviraju

Prema sporazumu "Berlin plus", prva misija je bila "Operacija EUFOR Concordia" 2003. godine u Severnoj Makedoniji, čiji je cilj bio da nadgleda sprovođenje Ohridskog sporazuma.

Sledeće godine formirana je misija EUFOR Althea za BiH, a kasnije i brojne civilne i vojne misije u svetu.

Sporazum "Berlin plus" ima oznaku tajnosti, ali prema njemu zemlje članice Evropske unije i NATO-a imaju i rezervne snage za Misiju EUFOR Althea i izvan Bosne i Hercegovine, a razmeštene su širom Evrope. Te snage mogu u bilo kom trenutku biti upotrebljene i u kratkom roku raspoređene ako postoji pretnja sigurnom okruženju.

U skladu s tim, svake godine EUFOR, NATO i Oružane snage BiH sprovode vežbe “Brzi odgovor” kojima se vežba i demonstrira sposobnost EUFOR-a da dovede u zemlju rezervne snage koje pomažu vlastima BiH u održavanju sigurnog i stabilnog okruženja.


Zadatak Operativnog štaba?

Operativni štab operacije EUFOR Althea za BiH, kao i za druge sadašnje i buduće misije, nalazi se u Vrhovnom štabu savezničkih snaga u Evropi, vojnoj komandi NATO-a smeštenoj nedaleko od belgijske prestonice Brisela.

Osnovana je i vojna kancelarija nazvana komandni element koja je smeštena u NATO bazi u italijanskom Napulju

Zadatak ove kancelarije je koordinacija rezervnim snagama i dostavljanje informacija o Zapadnom Balkanu.

Francuski general pukovnik Bric Hudet sredinom jula 2020. imenovan je za zamenika načelnika Glavnog štaba savezničkih snaga u Evropi i operativnog zapovednika operacije EUFOR Althea. Houdet je, osim u Legiji stranaca, služio i u BiH, Sjevernoj Makedoniji, Kosovu te u Africi.

U BiH, na terenu, komandanti misije dolazili su iz Austrije, države koja nije članica NATO-a. Od januara 2021. na toj poziciji je austrijski general major Aleksander Place.


EUFOR u BiH

U BiH se trenutno nalazi bataljon od oko 600 vojnika iz 19 država, od kojih je 15 evropskih zemalja članica NATO-a. Preostale četiri zemlje su Severna Makedonija, Čile, Švajcarska i Austrija.

EUFOR ima mogučnost i za korišćenje vojne sile, ali samo pod uslovom da je sigurno i stabilno okruženje ugroženo i da postoji opasnost da se trenutni sistem raspadne.

Jedan od komandanata EUFOR-a general major Rinhard Trisčak, objasnio je da dok državne agencije za sprovođenje zakona uspešno obavljaju svoj posao, EUFOR je poslednje sredstvo koje će se primenjivati.

Misija EUFOR Althea je najduža vojna operacija EU-a, jedina kopnena misija, i jedina misija koja ima izvršni mandat da koristi silu.

Počela je 2004. godine rezolucijom Veća sigurnosti Ujedinjenih nacija. Tom rezolucijom je završena NATO operacija Stabilizujućih snaga (SFOR) koja je imala dve operacije pod nazivom “Operacija Zajednička Straža” (od 1996. do 1998. godine), kao i “Operacija Zajedničko kovanje” (od 1996. do 1998. godine).

Početni kapacitet EUFOR-a u BiH bio je oko 7.000 vojnika.

Operacija Althea je 2012. promenila fokus na neizvršni deo mandata koji podrazumeva izgradnju kapaciteta i obuku Oružanih snaga BiH.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=25&nav_category=167&nav_id=2062385)

Kakav je to mehanizam "Berlin plus"?
Je li on predviđen rezolucijom SB UN iz 2004. godine?

"Posao NATO je da disciplinuje Srbe" – stigao oštar odgovor; "Gluposti"
IZVOR: RTRS SUBOTA, 18.12.2021.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da u BiH nema potrebe za bilo kakvim sukobima i da su bespotrebni pozivi da EUFOR i NATO intervenišu.

Cvijanović je, komentarišući poziv lidera SDA Bakira Izetbegovića da NATO i EUFOR pojačaju prisustvo u BiH, ocenila da su takve izjave "gluposti", prenosi RTRS.

"Posao je EUFOR i NATO da reaguje na šta? Da idu na Republiku Srpsku, da disciplinuju Srbe. Šta da rade, da kažu Hrvatima da ćute što traže legitimno predstavljanje", rekla je Cvijanović. Ona smatra da Izetbegović duži niz godina provodi agendu koja isključuje bilo kakav dijalog u okviru BiH i da ima invazivnu politiku koja je ozbiljan remetilački faktor u okviru regiona. Cvijanović je dodala da Izetbegović nastoji da privuče međunarodnu pažnju zato što je, kako je navela, "nesposoban, nekapacitetan i neopredeljen da razgovara s bilo kim iskreno u okviru BiH".

"On govori o konceptu lažne multietničnosti, a mi o konceptu iskrene i prave. Mi govorimo da je Ustav ozbiljna stvar u svakoj državi i da se trebamo pridržavati Ustava, a on govori o tome da ga trebamo iskriviti", istakla je Cvijanović. Ukazala je da predstavnici RS govore da treba imati unutrašnji dijalog, što u okviru BiH znači i Srbi i Hrvati i Bošnjaci, i poštovanje određenih stvari i propisa, a da Izetbegović radi sve suprotno od toga.

"On kaže da nam ne treba dijalog, fingira da je uključen u dijalog kada nam dođu međunarodni predstavnici, a u suštini radi samo ono što jeste prizivanje i spolja i iznutra svih onih faktora koji treba da se obračunaju sa Republikom Srpskom", smatra Cvijanović. Dodala je da Izetbegović nije čovek suživota.

Prema mišljenju Cvijanović, situacija u BiH je "prilično bolesna" i treba da se "leči" adekvatnim sredstvima, a to znači političkim metodama, razgovorm, dijalogom.

"Nikakav NATO, EUFOR, nikakva vojska, niti oružane snage, domaće ili bilo koje druge, nisu deo razrešenja problema ovde, već je to dijalog, na koji Izetbegović i mnogi u Sarajevu, nažalost, nimalo nisu spremni", naglasila je Cvijanović.

Izvor. www.b92.net

Stoltenberg: Jedinstvene strukture BiH važne za stabilnost zemlje


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da su jedinstvene strukture BiH važne za stabilnost zemlje, posebno Oružane snage. On smatra da će svaki pokušaj slabljenja institucija na državnom nivou samo narušiti bezbednost Bosne i Hercegovine i imati negativne posledice po njenu ekonomiju i regionalnu stabilnost.

"Dakle, potpuno smo posvećeni nastavku podrške svim naporima da se promovišu reforme i da se obezbedi efikasno funkcionisanje državnih institucija", rekao je Stoltenberg.

Pozvao je političke lidere da rade konstruktivno i da, kako je naveo, "pokažu političku volju za dobrobit svih u Bosni i Hercegovini u unapređenju evroatlantskih aspiracija".

Na pitanje da li NATO ima mehanizme za sprečavanje dodatnih tenzija, osim kroz misiju KFOR-a i kroz saradnju sa Oružanim snagama u BiH, Stoltenberg je odgovorio da je NATO jedini transatlantski forum za konsultacije i odluke o svim pitanjima koja utiču na našu zajedničku bezbednost.

"Upravljanje krizama jeste i biće jedan od naših osnovnih zadataka. Bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu su važni za NATO", naglasio je Stoltenberg.

Naveo je da Alijansa budućnost regiona vidi u evroatlantskoj saradnji i integraciji za one koji to žele i da je odlučna da pomogne zemljama regiona da sprovedu reforme za dobrobit njihovih građana. Dodao je da to nije lak put i da zahteva stvarnu posvećenost i stvarni napredak u reformama i pomirenju, ali da je moguć, što su, prema njegovoj oceni, pokazale Crna Gora i Severna Makedonija.

Pozvao je sve lidere u regionu da pokažu posvećenost reformama i pomirenju i dodao da je to ključno za konsolidaciju stabilnosti u regionu. Na pitanje da li Rusija vrši negativan uticaj na Crnu Goru preko Srpske pravoslavne crkve i da li je to hibridni uticaj protiv koga se NATO bori, Stoltenberg je odgovorio da ne može da komentariše to konkretno unutrašnje pitanje, ali je rekao da NATO poziva Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu.

Generalni sekretar NATO, međutim, smatra da Rusija redovno radi suprotno i da su Rusija i Kina zajedno radile u UN da bi, kako tvrdi, potkopale napore međunarodne zajednice da obnovi misiju EU Altea u Bosni.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=03&nav_category=78&nav_id=2082190)

Šta se dešava? NATO šalje dodatne trupe u BiH, Britanija razmišlja isto
IZVOR: TANJUG UTORAK, 1.02.2022.

Sarajevo -- Vlada Ujedinjenog Kraljevstva razmatra kako može ponovo da pojača vojni angažman u BiH, potvrđeno je banjalučkim Nezavisnim novinama u Ambasadi te zemlje u BiH.

"UK ostaje snažno posvećeno sigurnosti i stabilnosti BiH i celog zapadnog Balkana. Iako nemamo planove za povećanje prisustva u pogledu učešća u mirovnoj operaciji, sagledavamo načine da pojačamo naš vojni angažman u BiH, uključujući bilateralno i putem Glavnog štaba NATO-a u Sarajevu", naveli su iz Ambasade.

Iz ovog odgovora se, pišu Nezavisne, može zaključiti da se vojnici te zemlje ne bi vraćali u EUFOR, iz kojeg su izašli kada je stupio na snagu sporazum o odnosima s EU nakon njenog izlaska iz tog bloka, nego da bi njihov vojni angažman mogao biti realizovan putem NATO-a ili uz sporazum izmedju UK i BiH. Nezavisne podsećaju da su ovih dana dobili nezvaničnu informaciju da će NATO povećati svoje trupe u BiH za vreme održavanja izbora. Međutim, kažu, da je ovo postala uobičajena praksa, s obzirom na to da NATO uvek pred izbore u BiH pošalje dodatne vojnike. Da li bi eventualni britanski angažman bio u sklopu ovih aranžmana ili nešto novo - zasad nije poznato, piše banjalučki dnevnik.

Primećuje, međutim, da ima naznaka da bi se moglo raditi o novom tipu angažmana s obzirom na to da je britanska vlada ovih dana najavila da će slati svoje trupe širom Evrope zbog onoga što percipiraju kao pretnju Rusije evropskoj bezbednosti. Podsećaju da je Liz Tras, ministarka spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva u nedelju izjavila da Rusija ugrožava bezbednost, mir i stabilnost u Evropi, navodeći kao primer ruske aktivnosti u Ukrajini i na zapadnom Balkanu.

Izvor: www.b92.net

Sokolac: Oklopno vozilo EUFOR-a se prevrnulo u sudaru sa traktorom, povrijeđena tri vojnika

Nezgoda na Romaniji, EUFOR šalje nove snage.
Danas je u Sokocu došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovalo vozilo EUFORA i traktor sa drljačom. Od siline udara oklopno vozilo se prevrnulo prilikom čega je povrijeđeno tri pripadnika EUFOR-a.

Ako se uzme u obzir i jučerašnji incident u Brčkom kada je u toku noći skinuto jedanaest guma sa vozila, snage EUFOR-a su pretrpjele velike gubitke u samo nekoliko dana što je upalilo alarm.
U vanrednom obraćanju komandanta EUFOR-a zatraženo je da se u BiH pošalju dodatne snage u vidu 2.000 vojnika i 80 oklopnih vozila jer stvari izmiču kontroli.

Izvor: https://www.bijeljinanjuz.com/2022/03/17/sokolac-oklopno-vozilo-eufor-a-se-prevrnulo-u-sudaru-sa-traktorom-povrijedjena-tri-vojnika/

[attachment=1]

Visoki NATO zvaničnik: Razmatramo podršku zemljama koje bi Rusija mogla da ugrozi

NATO razmatra dodatne mere za podršku zemljama koje Rusija može da "ugrozi“, rekao je Patrik Tarner, zamenik generalnog sekretara alijanse za odbrambenu politiku i planiranje, u nedelju tokom međunarodnog foruma u ​​Dohi.

Piše: Telegraf
27.03.2022.

On je rekao da je alijansa već preduzela određene korake po tom pitanju.

- Već smo preduzeli korake da podržimo zemlje poput poput Gruzije, Bosne i Hercegovine, ali želimo da razmotrimo šta još možemo da uradimo da podržimo zemlje koje bi se mogle suočiti sa pretnjom od Rusije - rekao je Tarner, a prenosi "Telegraf".

Izvor: www.blic.rs

Odluka je doneta: Ukoliko Rusija blokira novi mandat EUFOR-a, u BiH dolaze NATO snage

NATO će rasporediti svoje snage u Bosni i Hercegovini, ukoliko početkom oktobra Savet bezbednosti UN-a ne produži mandat snagama EUFOR-a, saznaje Istraga.ba iz više diplomatskih izvora.

Vlasti Bosne i Hercegovine već su obaveštene da čelnici NATO-a trenutno razmatraju plan raspoređivanja svojih jedinica koje bi, iskoristi li Rusija veto u Savetu bezbednosti, zamenile EUFOR-ove jedinice.

Informacija bi zvanično trebala biti saopštena početkom naredne sedmice kada u Bosnu i Hercegovinu dolazi američka ambasadorica pri NATO-u Džuijana Smit. Ona bi u BiH, objavio je u portal Klix, trebala da doputujei u ponejeljak, a kako saznaje Istraga.ba, imaće sastanke sa zvaničnicima Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine.

U novembru prošle godine Savet bezbednosti UN produžilo je na godinu dana mandat jedinicama EUFOR-a u Bosni i Hercegovini. Pretohodno je Ruska Federacije insistirala da se iz Rezolucije usvojene 3. novembra 2021. izbaci OHR, te da se visokom predstavniku zabrani obraćanje pred Savetom bezbednosti.

Ostale članice su popustile pod ucenama i mandat EUFOR-a je produžen.

Dakle, mandat EUFOR-a u Bosni i Hercegovini traje do 3. novembra i ukoliko pre toga SAvet bezbednosti UN-a ne usvoji novu rezoluciju o produženju mandata EUFOR-u, ove jedinice više neće moći biti na teritoriji Bosne i Hercegovine.

U odnosu na prošlu godinu, situacija u SB UN-a se dodatno zakomplikovala, jer je, u međuvremenu, Rusija započela agresiju na Ukrajinu. Međutim, ukoliko Ruska Federacija ne prihvati novu rezoluciju, u BiH će, sada je izjesno, biti razmještene NATO snage koje su bile predviđene i Dejtonskim mirovnim sporazumom.

“Savet bezbednosti UN poziva se da usvoji rezoluciju kojom će ovlastiti države članice ili regionalne organizacije i aranžmane da uspostave višenacionalne snage za vojnu provedbu mira (u daljnjem tekstu “IFOR”).

Strane znaju i saglasne su da se navedene snage za provedbu mira mogu sastojati od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica iz država članica NATO-a i država koje nisu članice NATO-a, razmeštenih u Bosni i Hercegovini kako bi pomogle u osiguranju poštovanja odredaba ovoga Sporazuma (u daljnjem tekstu “Aneks”).

Strane znaju i saglasne su da IFOR započne s provedbom vojnih aspekata ovoga Aneksa poslije prenosa ovlasti sa zapovednika UNPROFOR-a na zapovednika IFOR-a”, navedeno je u Dejtonskom mirovnom sporazumu, Aneks I, član 1, tačka a.

Savet bezbednosti je, potom, usvojo rezoluciju kojom je IFOR zamenjen SFOR-om, da bi kasnije, kao pravni sledbenici bile snage EU i NATO-a, koje bi delovale isključivo u skladu sa ranijim rezolucijama SB UN-a. To je potvrđeno i u Rezoluciji 1575, donesenoj u novembru 2004.

Član Predsedništva BiH Milorad Dodik 20. septembra putuje u Rusiju gde bi trebao razgovarati sa tamošnjim predsednikom Vladimirom Putinom.

Jedna od tema sastanka Putin – Dodik bi trebala biti nova rezolucija SAveta bezbednosti UN-a o produžavanju mandata snagama EUFOR-a. Dodik će, kako saznajemo, tražiti od Putina da Rusija ne blokira EUFOR, jer je svestan da bi, u tom slučaju, u BiH došle snage NATO-a.

Osim toga, Milorad Dodik preko Mađarske i Francuske pokušava da izlobira donošenje odluke prema kojoj bi jedinice EUFOR-a bile stacionirane samo na području Federacije BiH.

Jedan od zagovornika te ideje je i bio i francuski general Brice Houdet, inače operativni komandant EU za operaciju ALTHEA.

To je onaj oficir koji se u maju ove godine sastao sa Miloradom Dodikom, nakon čega je Dodik kazao da “EUFOR ima njegovu podršku”.
Upravo na tom sastanku Houdet je Dodiku otkrio poverljive planove i, kako saznaje Istraga.ba, on u budućnosti neće biti operativni komandant EU za operaciju ALTHEA.

Mada je, kao zvanični razlog, navedeno da Houdet više ne može obavljati ovu funkciju zbog “narušenog zdravlja”, Istraga.ba saznaje da je francuski oficir uklonjen zbog brojnih pritužbi na njegov rad, pre svega u Bosni i Hercegovini.

Izvor (https://www.danas.rs/svet/region/odluka-je-doneta-ukoliko-rusija-blokira-novi-mandat-eufor-a-u-bih-dolaze-nato-snage/)

IFOR, kao i UNPROFOR prije njega, je imao mandat u BiH na osnovu rezolucije Savjeta bezbjednosti UN. Rezolucijom Savjeta bezbijednosti UN IFOR je transformisan u SFOR. Na isti način je SFOR transformisan u EUFOR i misiju NATO štaba u BiH.
Ako Savjet bezbjednosti UN ne produži mandat EUFOR, prestaje i mandat NATO.
Dejtonski sporazum je predviđao da NATO vođena misija IFOR (ali ipak sa mandatom Savjeta bezbijednosti UN) nadzire provođenje vojnog dijela sporazuma. Ukidanjem nacionalnih/entitetskih vojski oni nemaju šta da provode!
Bez mandata Savjeta bezbijednosti UN ili saglasnosti Predsjedništva BiH oni bi bili okupatori! Kao Hitler u Čehoslovačkoj 1939. godine.
https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2022/8/5/dodik-rasporedjivanje-misije-nato-a-u-bih-bila-bi-okupacija