PALUBA

To je odlicno i robusno orudje sa dometom od 27km, sto je mogao nadmasiti samo Orkan ili Luna, ali to su vec raketni sistemi.

U JNA jedinice sa ovim topovima su bile izvan korpusa, direktno podcinjene komandama vojnih oblasti. Ulazili su u sastav mesovitih artiljerijskih brigada, koje su imale 3 divziona ovih orudja (svaki sa po 18 topova) i jedan divizion Ognjeva (sa 12 orudja). Svaka vojna oblast je imala po 2 mes. artiljerijske brigade. (580, 16, 152, 202, 203, 326 mabr). Masovno su korisceni tokom ratnih dejstava na prostoru ex-SFRJ, a za ovaj top razvijen je i projektil sa gas generatorom sa dosta uvecanim dometom.

Jedno vreme bila je aktuelna i konverzija ovog topa u kalibre 152 ili 155mm, na čemu se i stalo.

Nešto više podataka o ovom topu:

http://en.wikipedia.org/wiki/130_mm_towed_field_gun_M1954_%28M-46%29

Nekoliko slicica sa gadjanja.

U dejstvu.

@Zoranpg
Hvala za prekrasne slike i film.
Nebi se branio još koje slike i iskustva iz "prve ruke"

LPB

Imam ih jos dosta, ali rjetko uhvatim vremena da postavljam. Dok bude malo vise vremena pa postavljam.

Mi smo tu i neidemo nikuda, tako da čekamo ;)

Hvala unapred.
LPB

čahura je imala sigurnih metar visine...najveća čahura što sam je vidio uživo

Bogami top i po..... :)
I ja sam na njemu odgulio vojni rok...
Doduše ne kao dio posade već kao računatelj, ali smo često mi iz zapovjednog voda uskakali jer smo se vozili s jednom posadom...
Ima li gdje možda kakav nacrt za izradu modela ovog topa.
Dovršavam nacrte za izradu Tatre 813 kojom smo kod nas teglili ovu zvijer, pa bih volio imati ih u kompletu.

Na Wikipediji kaze da se u srbiji vise ne koristi... Jel' to tacno?

Nije.
Link: http://www.vs.rs/index.php?content=1a88abc4-f734-102b-bdc2-a0672172d7df

Vidio sam kompletan top na položaju. Art busola, BK, top, planšeta, sve spremno, dvi ispaljene čahure, a posada odmaglila put budućeg privremenog smještaja. Ogromna cjevurina, monstruozno duga. Mislim da ga je vukla ZIL-ka.

Koliko se sećam kompletna duzima topa cev-lafeti je 12m, vuče ga Kraz

Po podatcima je dužina preko svega u vučnom stanju 11.73 m , a na vatrenom položaju 11.10 m.
Velika "zverka", mada nisam imao sreče raditi sa njom :(

mtu, izvini za kasnu reakciju. Imam jednu takvu u kući (ja sam izvršio opaljenje iz topa, pa su mi poklonili tu čauru), služi mi za ostavljanje kišobrana. Visoka je oko 80 cm, ako hoćeš izmeriću je precizno. Mnogi gosti su se zalepili za nju, nudili i pare, ali uspomene nemaju cenu.

U 110. Obalskoj artiljerijskoj brigadi, topove 130 mm vukao je KRAZ 255b, (33 kom, i 3 kom FAP 2026).

Tamo sam radio četiri godine kao pomoćnik komandanta brigade za pozadinu, ali o sistemu top-radar SNAR 10 ne znam dovoljno da nešto napišem, zato molim ako ima neko na forumu ko je radio sa obalskom varijantom ovog topa, posebno sa radarom SNAR 10, da nešto napiše i postavi koju sliku...

Boro, nisam znao da imaš i artileriskog iskustva...
Koja je razlika u obalskoj varianti topa i "klasičnoj"? Dali je to samo način upotrebe, dali je dodani sistem SNAR10 ili je i koja konstrukcijska promena (lafet?)
A moge malo fotografija te čahure?

Hvala unapred
LPB

Obećavam foto čaure, ali ne sada - aparat sam odneo u firmu da slikam nešto na gradilištu i zaboravio ga tamo.

Jeste, četiri godine sam bio PKPo u obalskoj artiljerijkoj brigadi. Posao mi nije dozvoljavao da uđem više u sistem, ali sam ukapirao da je baterija od 6 topova bila nekim dodatnim uređajima sa kablovima uvezana na artiljerijski radar SNAR 10, uz još neke uređaje za obradu podataka. Gledao sam više gađanja - frapantno je gledati kako 6 topova menja ugao elevacije i azimut kao jedan, iako su na nekoliko desetina/stotina metara jedan od drugog, kako zrna padaju na 7-8 km kao snop oko cilja... Inače taj top je toliko precizan da je to stvarno lepo za gledati.

Koliko se sećam, sam top je isti, štos je u tim dodatnim uređajima za prenos podataka sa SNAR-a.

Ne žuri se za slike.. ne idem ja nikud. ;)

Koliko znam, za obalsku artileriju ciljevi su uglavnom pokretni, pa je za posredno gađanje potrebno malo više priprema/računanja u računskom odelenju.

LPB

Evo nekoliko fotki SNAR-10, cisto da se zna o cemu se prica :)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Hvala Trpe!

Ako znaš. možda da kažeš nešto i o načinu na koji je SNAR 10 bio uvezan u sistem nišanjenja baterijom od 6 topova 130 mm?

Na zalost ne znam Boro, do skora nisam ni znao da smo ih imali. :)

Šteta!

Valda će se naći neko...

Ja jesam imao priliku, ali od svog posla nisam stigao da i to naučim. Sećam se da su kablovi koji su povezivali SNAR sa topovima imali mnogo žila, pa su konektori bili masivni, a često je dolazilo do korozije na konektorima i zbog toga gubitka ili neprenošenja podataka. Na kraju sam našao firmu, mislim da se zvala "Sova" iz Niša, koja je posrebrila pinove konektora i otklonila taj problem. Zbog toga su me u Komandi RM zezali da sam počeo obalsku artiljeriju da posrebravam, a kad ću krenuti sa pozlatom?

Evo i jedan SNAR-10, navodno iz sastava nekadašnje VJ. Nažalost neznam odakle sam skinuo ovu sliku.

[attachment=1]

Nešto sam več našao o sistemu, doduše na engleskom, pa da uredim i postujem.  Ali ni reči o omreživanju.

Svuda piše, da je to samo radar za osmatranje dešavanja na bojištu, nikde ni reči da ima mogučnost upravljanja vatrom.

Boro, bilo je samo jedno vozilo SNAR-10 sa radarmo ili je bilo i vozilo za vođenje vatre tu? Ili je to radilo sve skupa jedno vozilo?

Hvala
LPB

Božo, po bateriji bio je jedan SNAR, tu su se skupljali podaci i vršili proračuni elemenata za gađanje.

Na Leutovoj slici je SNAR iz 110. OAbr - poznajem figuru nižeg čoveka - zastavnik Mitke, a i rastinje oko SNAR-a je mediteransko. Koliko ja znam, samo ta 4 SNAR 10 koja su bila u 110. su bila u JNA - VJ - VSCG. Nedostajala su dva za dve baterije, nikad ih nismo dobili. Inače bio je solidan za održavanje, jedva da je bio nekad neki sitni kvar. Problem smo imali uglavnom sa kablovima za konekciju, što sam već opisao, ali smo i to rešili uspešno.

Boro

Koje su bile uobicajne daljine na kojia ste gadjlai i da li znas koliki je bio maksimalni domet u protivbrodskoj borib ?

Obično smo gađali na daljinama od 7 do 14 km, i to zato da ne bi gađali ciljeve izvan teritorijalnih voda. Domet je bio 27 km, a sa nekom posebnom granatom (artiljerci će to bolje znati, zvala se aktivno-reaktivna ili tako nekako) i maksimalnim barutnim punjenjem, krajnji domet je bio 42 km.

Da nije RKZ?

Prošlo je 12 godina od kada ne radim tamo, nisam više siguran. Koliko se sećam, zvali su je aktivno-reaktivna granata. Mislim da se negde pri vrhu trajektorije u samoj granti palilo nešto kao raketni motor i davalo joj dodatni momenat kretanja, mada nisam 100 % siguran - nikad to nisam znao do detalja, a vreme briše i ono što si znao...

Koliko se sećam, ako smo i imali tu municiju bila je mala količina i nikada je nismo ispalili. U Mornarici je nije bilo, navodno je bilo u nekom centralnom skladištu (strategijske rezerve ili tako nešto).

Izbor granata. U imeniku iz 1965. godine nisam našao granate 130 mm.

Ja sam inace uz ove topove vidjao samo fapove 2026 kao vozila za vucu.

Verovatno su koristi ruske kamione radi povecanja prohodnosti.

Ne znam kako je bilo u drugim jedinicama, u 110. OAbr imali smo 33 KRAZ 255b i 3 FAP 2026 za 36 topova.

Очувани примерци овог оружја.

http://www.fotovalkirumodelism.com/page.php?page=265

Pošto sam bio 10 godina komandir voda u 110 brigadi na topu 130 mm M 46 rado ću da podjelim informacije vezane za sistem SUVO-a i radar snar 10 koji smo koristili. Nažalost svi topovi iz te brigade su završili u Nikšićkoj željezari

Dobro došao Mitre, nas dva mora da se dobro znamo, i ja sam bio 4 godine u 110-oj. Čekamo tvoje priloge, i ako imaš, posebno bi nas obradovale slike. Veliki pozdrav!

Naravno da se znamo mada sam ja radio u Radovićima. Inače Snar 10 je bio namjenjen za novi sistem koji je razvijan krajem 80tih i mi smo imali samo 2 takva topa prenos podataka je išau u računski centar pa ka topovima ptk kablom i mogao je da šalje 6 raličitih podataka na 6 topova. Mi smo podatke sa radara runo unaosili na obalki daljinomjer što je bilo vrlo komplikovano i zahtjevno za računačko odjeljenje jer su se većinom gađali pokretni ciljevi.

Što se tiče slika imam nekoliko ali moram da ih skeniram a moguće je da na nekom cd-u imam i neki klip ovo prvo obećavam da cu da postavim a za drugo nisam siguran.

Važi Mitre, strpićemo se, bez brige. I ja sam već mesec dana dužan da fotografišem čauru 130 mm u kojoj držim kišobrane, ili ne stignem, ili zaboravim, ali uradiću to ovih dana.

Dobro nam došao Mitre.
Ako razumem prenos podataka iz SNAR-a vršio de direktno na dva topa, a na ostale ručno ili?

LPB

Oko SNAR-10 bio je jednom jedan članak u Hrvatskom vojniku. Ako ču ga nači, staviču sken. Ako se dobro sečam, snar je radio sa običnom kartom, gdje ti je stavio tačku cilja. Ono što sam razumjeo, da je zbog omjera karte sistem bio dosta neprecizan. Kako je SNAR radio za pokretne ciljeve i vršio prenos podataka u realnom času, to mi je baš zagonetka. Neznam, da li je bila u sovjetskoj armiji sekundarna upotreba ovog radara kao mornarički ciljnički radar.

Inače uvjek mi je bila zagonetka, kako se top M46 klasičnom lafetom mogao upotrebljavati kao protivbrodski top. Problem vidim pomicanjem topa po smeri (vjerovatno dosta ograničen ugao pomjeranja topa bez pomjeranja lafete). Sam top je vjerovatno dosta precizan (porjeklo ovoga topa je i onako mornarički top). Ovdje mi se čini jedan flak 88mm puno bolji u toj ulogi (problem jedino premali kalibar).

Obalska odbrana u JNA mi se činila zastarjela. Prvo - izgradnja te stavljanje topova u vertikalne kazemate - ovakav sistem je zastario več u 2. svjetskom ratu. Neznam, dali su za neke položaje korištene tvrđave još od austo-ugarske ili su bile pravljene u Jugi. Po mome bi bilo bolje, da bi za ove topove ukopali nekoliko vatrenih položaja na površini zemlje te bi jih premeštali od jednog do drugog. Jedini podzemni objekti bi bili skladišta za ljudstvo i municijo te možda još podkopi za brodove.

Još jedno pitanje - ima li ko fotografije upotrebe flakova u finskoj armiji posle 2. svetskog rata u ulozi obalske odbrane ?



 

Na temi o D10 imaš sliku, kupole T55 sa nazivom 100 56 TK (http://https://www.paluba.info/smf/artiljerija/re-d-10-tenkovski-top-100-mm/msg62390/#msg62390) koju upotreblavaju Finci za obalnu artileriju.

Nije baš to, što tražiš, ali pomome je dosta zanimljivo.

LPB

Top 130 mm u potkopu? Čini mi se nevjerovatnim za naše uvjete. Koliko ja znam taj top nije korišten iz podzemnim bitnica. On se premještao s položaja na položaj po potrebi. Top je ogroman i za njegovo ukopavanje i maskiranje triba potrošiti puno vrimena na primorskom terenu..

Oko kazemata tu sam mislio za topove flak i ansaldo. Inače njemci su u kazemate u atlantskom zidu stavili i mnogo veče topove od 130mm, tako da se to može.

Božo, video sam več fotografije noveških, finskih i švedskih bitnica obalske odbrane, ali sve u kupulama. Ali slike finskog flaka u toj ulozi nema, ma da se uvjek stavljaju podaci, da si finci taj top upotrebljavali u toj ulozi.

@janezek67

Moras shvatit u kom kontekstu i kad su radjeni ti polozaji za obalsku artiljeriju.

Zamisao je uvek bila da Vis i Lastvo budu otporne tacke na Jadranu i da vode odsudnu odbranu protiv neprijatelja odseceni od ostatka.

Na ostalim ostrvima je radjen kombinovani sistme odbrane sa otvorenim i i ukopanim polozajima jer se islo na to da takvi ukopani polozaji mogu ostati skriveni za neprijatelja, tesko uociljivi i da pruze odredjen stepen zastite i zilavosti odbrani.

Naravno to je bilo vreme pre pojave preciznih i vodjenih projektila. Osim toga na ostrvima se dosta tesko i sporo radila fortifikacija.

Sto se tice topova M46 oni su predvidjeni za gadjanje na vecim daljinama pa tu ugao pomeranja po smeru nije presuadan na njegovim daljinama gadjanja od 10-30 km tako da njegovih 50 stepeni je vise nego dovoljno. Koliko me pamcenje sluzi a Bora i ostali mogu da me ispravi taktika je bila da se ceka ulazak cilja u zonu koju baterija pokriva pa se tek onda iz maskirnog reona ocekivanja brzo zauzme polozaj dejstvuje i premesta na novi polozaj.

Za manje daljine tu su bili od Flakovi i ostali.

niste me razumjeli ja sam rekao da smo imali dva topa novog sistema koja su mislim došla iz TOC-a a ostali su bili sa sistemom SUVOA M70 ta dva nikad nismo ni koristili jer je ostatak ostao u Hrvatskoj. Jeste veliki problem je bio što top ima samo 50 stepeni sektor dejstva ali pošto je namjenjen za gađanje na srednjim i velikim daljinama to nije bio toliki problem koliki je problem bio ukopati top na kraškom terenu mnoko je lakše bilo postavljati topove 88 i 85 mm.

Evo i nekoliko slika sa gađanja mislim 2004 god.[attachment=1]

Pozdrav svima,posebno za Mitra V i Boru Prodanica!
Zamolio bih vas ako imate kakvih fotografija osamdeset osmica iz potkopa ili isto ovako,iz aplasmana (na Gomilicama pretpostavljam) da ih postavite...Hvala unapred!  :super

Strašna "alatka", precizna, ubitačna, pouzdana....

Hvala na pozdravima, pozdravljam i ja tebe @kozhedub. Sigurno se znamo, čućemo se ovih dana preko PP. Na žalost, slika nemam uopšte, nisam tada imao aparat, a i da jesam nisam imao vremena da slikam. Imam samo jednu čauru od granate 130 mm, koju sam obećao slikati, ali nikako da stignem.

Hvala vama.Danas sam prvi put naisao na ovaj forum i kada sam video poznata imena i poznate slike nisam mogao da se ne uclanim...
Inace,a mislim da nije pominjano,ta caura je u punom punjenju tezila oko 50 kg,a samo zrno 33,6 kg ako me secanje ne vara,ali mislim da ce to bolje reci tadasnji komandir prvog vatrenog voda...  ;)

Evo nekoliko fotografija sto sam tokom godina pronalazio po netu...

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

I dva magareta koja su vukla ovo...

[attachment=1][attachment=2]

Može koja reč više o toj spravi:
[attachment=1]


Izgleda mi kao SUV..

LPB

Jeste to je obalsko daljinomjer M70 iz sistema SUVOA obalske artiljerije više podataka ću drugi put a za topove 88 i 85 mislim da imam slike ali treba da ih skeniram pa ću ih postaviti.
Pozdrav svima

Hvala Mitar V

Dok samo negde pronadjem skener imam dosta slika sa Barbarige gde sam služio na topu 130mm a imali smo i jedan SNAR čiju oznaku ne znam ali imam sliku !!! Ali je stvarno  moćan top !!! Sećam se prvog gađanja i kada smo osetili tu moć......... :klap a tek kad je vatra pokuljala iz cevi ... i sada mi u grudima treperi!!!

Jedva čekam slike.

LPB

POLUDEO SAM TRAZECI SLIKE IZ VOJSKE ALI IH NEMA NIGDE !!! Nasao sam par komada ali posto nemam skener probao sam sa fotoaparatom da nesto uradim pa se odmah izvinjavam zbog losijih slika !!! Tu je nas top i SNAR , a koji je to ce reci ljudi koji bolje znaju !!! JOS JEDNOM SE IZVINJAVAM ZBOG LOSIH SLIKA !!!

evo i topa ako se ista vidi[attachment=2]

Још један ”ветеран” постављен на камион у Југоимпортовој изведби.
Из Југоимпортовог каталога, топ 130мм постављен на камион.
[attachment=1]
[attachment=2]

kao klinac imao sam sajamsku prezentaciju, ono, list, SUVOA. cale je radio u "ei - pe" koja je radila teleprintere i jos stosta za vojsku. kad odem u nis pogledacu da li je to slucajno prezivelo (mada sumnjam). ovaj zver od topa nije ni danas za podcenjivanje, a sta je sa njima e to bi voleo da znam... koliko je nabavljeno, koliko prezivelo ratove... vidjao sam ih do pre tri godine u aleksincu, milina je bila pogledati ih onako poredjane. i dan danas pogledam kad god prodjem iako znam da nisu tu... :'(

M46 130mm
[attachment=1]

Dovukli su ih pre 2 godine, dovezli su ih vozom od nekud, ima ih dvadesetak. Kad budem prolazio, napravicu kvalitetnije fotografije.

gde je ovo?

Ovo bi trebalo da je M46 130 mm
[attachment=1]

Ovo je sigurno M46 na poligonu Pasuljanske livade
[attachment=2]

Evo za Božu malo artiljerije.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]

druze, meni ovo vise lici na noru nego na m46 ::)

I jeste! :pirat

Ispričavam se, nisam stručnjak za artiljeriju pa sam malo zeznuo, ako može neka netko od modova premjesti tamo gdje spada.. :help

Kao što sam u predstavljanju napisao, odslužio sam ceo vojni rok na M46, u Vranju 87.-88. godine. Prvi utisak o ovom topu je bio, blago rečeno, zabrinjavajući: šta sam ja bogu zgrešio da dopadnem na ovu grdosiju, ko će ovo da gura po terenu i sl. Međutim, već posle prvih teoretskih časova došlo je olakšanje sa saznanjem da se top nikad ne pomera bez vučnog vozila (u našem slučaju FAP 2026) osim u dva slučaja ali o tome malo kasnije.
Prvih dana praktične obuke u artiljerijskom parku dobro smo se iscimali prilikom rasklapanja i sklapanja topa u borbeni i marševski položaj (skini-postavi zimske ašove, rasklopi-skupi lafete, izvuci-uvuci cev, otkači-zakači prednjak....). Ali to je bio danak neiskustvu i neutreniranosti golobradih mladića.
Kako smo se sve više družili sa topom tako je svaka operacija postajala sve lakša.
U početku nam je trebalo pola sata samo da rasklopimo top i postavimo zimske ašove, a nakon šest meseci obuke na teranu Krivolak smo postavili novu normu od samo 16 minuta rasklapanja sa ukopavanjem zimskih ašova (prethodna norma je bila 24 minuta).
Odeljenje na topu je činilo osam poslužioca i komandir odeljenja-desetar.
Koliko se sećam (posle toliko godina) težina topa oko 8 tona i malo me bune podatci koje sam ovde pročitao o dužini, mislim da je u marševskom položaju bio kraći nego u borbenom položaju. Tadšnji podatak o krajnjem dometu je bio 32 km (nismo baratali sa RP granatama).
Na već pomenutom Krivolaku smo imali i vatreno krštenje. Mom odeljenju je pripala čast da spremi top za bojevo gađanje. Bila je prisutna cela artiljeriska brigaba a mete su nam bila stara oklopna vozila na art. strelištu. Bilo je neposredno gađanje sa optičkim nišanom na oko 1000 metara. Da ne spominjem kako sam bio ponosam što je meni pripala čast za prvo opaljenje i "skidanje fazanskog perja" za moju klasu.
Za sada toliko, nastavak sledi.

Koloiko sam shvatio, ovaj odlični top više nije u naoružanju Vojske Srbije.

Na sajtu VS pise da su dva diviziona u mabr popunjena ovim topom. Jedino ako su bez ljudstva.

A one sto su iz Aleksinca pre nekoliko godina stigli u Pirot, opet odvezose negde vozom, oko 30-tak komada.

Nadam se da nije izbačen iz upotrebe. Daleko sam od stručnjaka za vojnu organizaciju ili procenu da li je ovaj top zastareo ili ne ali sam ga kao takvog dobro upoznao i mislim da je prilično upotrebljiv.
Za vreme obuke su nas stalno ganjali da baratomo sa velikim ašovima, pogotovu na terenu. Bilo da su vežbe "na suvo" ili sa pucanjem sa umetnutim cevima.
Ukoliko je zemljište dosta tvrdo ili kamenito a položaj se na drži dugo vremena može da dejstvuje i bez korišćenja velikih ašova.
Nakon posedanja vatrenog položaja to je izgledalo ovako:
-dva poslužioca otkačinju rudu prednjaka od kamiona,
-dva poslužioca rade sa hidrauličnim dizalicam i dizanjem lafeta odvajaju prednjak od topa,
-po dva poslužioca sa svakog lafeta skidaju velike ašove,
-za to vreme  svi ostali skidaju ciradu sa topa,
-dva para poslužioca na smenu okreću mehanizam lančanog izvlakača cev,
-potom se cev zabravljuje mehanizmom kojem se prilazi u koritu ispod zatvarača,
-ispušta se pritisak u dizalicama i lafeti se spuštaju,
-cev se spušta u horizontalan položaj radi lakšeg podizanja lafeta i njihovog širenja (sa svake strane po tri poslužioca diže lafete do visine struka i širi ih),
-nameštaju se veliki ašovi, obeležava se krampom gde im je mesto, lafeti se potom delimično skupe i pristupa se kopanju rupa u koje treba da upadnu veliki ašovi. Svaka rupa je oko 0,5 kubika izbačene zemlje.
-šire se lafeti i veluki ašovi upadaju u rupe, zemlja i kamenje se vraćaju u rupe i dobro se sabija,
-postavljaju se nišanske sprave, od oficira koji radi na artiljerijskoj busoli dobija svaki komandir odeljenja elemente (vrednosti) kojima podešava svoje nišanske sprave i po tome se  orjentiše svaki top na busolu, time su svi topovi "upucani" u istom pravcu.
-zauzimaju se osnovni elementi daljinara i uglomera (tačne vrednosti sam zaboravio, prošlo 25 godina) i iza svakog topa se postavlja kolimator (ima funkciju prednjeg nišana iako je iza topa).
Nakon svega ovoga baterija je spremna za dejstvo. Ako se uzme u obzir da kopanje rupa za ašove oduzima veći deo vremena a da smo mi za novu normu uradili sve za 16 minuta (imali smo sreće da zemlja nije bila tvrda), ljudi moji samo zamislite kako osam vojnika obleće oko topa da sve pršti, ko pirane.
Osnovno odeljenje čine komandir, nišandžija, pomoćnik nišandžije, 1. punilac, 2. punilac, 1.2.3.4. dodavač. Broj dodavača može biti veći ili manji u zavisnosti od toga koliko je daleko smeštena municija iza topa.
Nadam se da nisam bio dosadan sa ovoliko detalja.

Samo napred,čekamo nastavak! :) :klap

Kao pribor uz svaki top je išao i ram (zaboravio sam "stručan" naziv za tu napravu) koji se sastojao od dva gvozdena profila 3x5cm dužine oko 3,5m i jednog kraćeg dela oko 1,5m koji na krajevima ima obujmice sa stegama. Duže cevi se provuku kroz obujmice i formira se ram u obliku slova H. Tako formiran ram se zabode u zemlju na oko 1,5 do 2m ispred topa tako da cev bude iznad poprečne šipke. Namena ovog rama je da bude graničnik da se cev ne bi ne pažnjom usmerila previše levo ili desno po pravcu i tako ugrozile sopstvene trupe-izviđači, koji se mogu naći blizu neprijateljskih položaja, a zadatak im je da izveštavaju o preciznosti vatre pri posrednom gađanju.
Pomenuo sam na početku da sam se prepao (i ne samo ja) kada smo imali prvi čas praktične obuke (ko će ovo čudo da gura po terenu), ali smo svi odahnuli kada nam je rečeno da imamo sreće što smo raspoređeni na ovako veliki top jer za svako njegovo pomeranje mora da se uptrebi vučno vozilo. Osim u dva slučaja:
-ukoliko se izda komanda: u RED (reon eventualnog dejstva) koju niko ne želi da čuje, ne zato što nas čeka "fizikalisanje", nego zato što to znači da se mora dejstvovati po neprijatelju koji nam je zašao za leđa i to dosta zašao sobzirom da smo mi sa ovim topom druga ili treća linija fronta.
Procedura je sledeća: cela baterija "napada" na jedan top, cev se spušta u horizontalni položaj, jedno celo odeljene sa "nakači" na cev do gasne koćnice da bi bili protiv-teg lafetima, svi ostali na ruke dižu lafete (bez skupljanja) sa sve ašovima i tada top izgeda kao klackalica, oslanja se samo na točkove. Otpušta se ručna kočnica koja je držala točkove ukočene i ceo top se okreće za 180 stepeni, prema neprijatelju koji je upao u našu pozadinu. I tako se okreće jedan po jedan top.
-drugi slučaj, kada se koristi ljudstvo za pomeranje topa nema veze sa borbenim aktivnostima. To je slučaj kada se vrši periodični remont ili (u našem slučaju) farbanje topa i isti treba ugurati u hangar. Radionica u našoj kasarni je bila tako nesretno postavljena da nije bilo prostora da se kamionom sa sve topom manevriše ispred nje. Vozač dovuče top ispred radionice, otkači se ruda i onda cela baterija (u ovom slučaju samo mlada vojska, džombe uhvatile krivinu) nalegne na top i guraj u radionicu. Ide nekako, beton ravan, ali avaj, ram od vrata radionice viri iz betona jedva 3cm, nikako da ga pređu prednji točkovi. Cimali smo se najmanje 15min. dok nismo uspeli. Više nas je namučio nego na terenu u RED. I tako svih šest topova.

Pozdrav svima!
Imam jednu molbu, ako neko može da mi pomogne. Treba mi pravilo za 130mm M46, interesuju me nišanske sprave, slike i oznake.

Ja imam, ali na Ruskom jeziku!!!

@desamp

Odlicni postovi.

Nadam se da ce ih biti jos.

Evo neznam gdje da postavim pitanje pa cu ovde, uvek me zanimalo kako se nisani topovima i monobacacima, da li je to direktno optikom ili se prvo racuna udaljenost na karti pa se odredi ugao ili ?

Нисам артиљерац али да покушам. Некада је артиљерија углавном гађала непосредно (директним нишањењем). Временом то се променило. Артиљерији је повећан домет и могућност гађања тзв. убацном путањом. Током и након 1. светског рата углавном се гађало посредно. Код посредног гађања послуга артиљеријских оруђа не види циљ. Положаји артиљерсијких оруђа су иза високих препрека, често врло удаљени од циља. Послуге оруђа нишане у условне нишанске тачке (обично су то летве које се називају "пикет") које у тзв. основном правцу гађања. Оса основног правца гађања је у приближној оси поља дества сваког оруђа, односно јединице (батерија, дивизион). Пикети се постављају испред или иза оруђа. Може се нишанити уназад (пикети иза оруђа), а гађати напред. Циљ види или онај који непосредно управља ватром или осмтрачи (истурени).

Како се гађа. У принципу једноствано: примењује се принцип триангулације, слично као код премера земљишта. Покуашаћу да упростим.

Оруђа (односно јединице) добијају "основни правац гађања". Логично је да је то у правцу где ће се највеоватније појавити највећи број циљева.  У том правцу су (када се поседне ватрени положај) постављени "пикети" и нишанске справе оруђа нишане у те пикете. Ако ватрени положај поседне батерија, онда је потребно да пре почетка гађања сва оруђа "гледају" паралелно у истом правцу.  Када се гађа батреијом онда се једно, обично оно у средини ватреног положаја, одређује као основно ("основно оруђе"). У односу на њега се мере сви елементи (поправке), његова правац гађања је оса основног правца гађања за целу батерију. Да би то и било тако (цеви биле паралелне " у правцу") потрено је да се угловна скала ("добош угломера") нишанске справе доведе на "0" (заправо 0-00 јер се све иказује у хиљадитим односно милирадијанима), скала даљине на нишанској справи ("добош даљинара") такође на почетну вредност (на пример 6-00). Тада је потребно нанишанити у "пикет". Важно је и да нишанска справа увек буде у хоризонталној и вертикалној равни. Да би то било она има две либеле које се код нишањења у "пикет" "врхуне", односно равнају. Обе либеле морају бити у "центру", а нишанска справа мора нишанити тачно у пикет. Када се то уради оруђе је спремно за дејство. Кад сва оруђа то ураде јединица (батерија) је спремна за дејство.

Циљ се тражи (и налази) у пољу дејства, лево или десно од основног правца гађања. У принципу да би се гађало потребно је измерити угао између правца дејства и циља, мерено у правцу казаљке на сату и одредити даљину до циља. Хоризонтални углови ("азимути") се мере артиљеријским бусолама. Овде је битно знати да је артиљеријска бусола на осматрачници орјентисана у истом правцу као и нишанске спреве на ватреном положају.  Даљина се одређује "одока", артиљерисјким босолама (као што се то ради двогледом), даљинаром (оптичким, ласреским и сл.). Када се измери угао, онда се тај угао заузима на нишанској справи. Једновремено на нишанској справи се заузима и тзв. таблични угао (утврђен експериментима у процесу  испитивања оруђа током конструисања) који одговара измереној (одређеној) даљини на коју се гађа. Свака даљина има прорачунат таблични угао са кораком од обично 50м. Када се то уради (заузму елементи), нишанска справа више не "гледа" у "пикет" већ је нишанска линија померена. Тада се окретањем точкића на лафету помера нишанска справа назад у пикет,али се једновремено врхуне и либеле тако да нишанска линија буде тачно на пикету. Када  се добије нишањење у пикет, цев ће "гледати" у правцу циља. Како је једновремено заузет и "таблични угао" који одговара даљини до циља (и нагиб цеви је такав да ће добацити гранату до те даљине), онда је потребно испалити гранату и циљ ће вероватно бити погођен, односно граната ће пасти негде у рејону циља.

Све ово што сам написао вреди ако се онај који мери циљ налази тачно испред оруђа које гађа, односо у "основном правцу" (на линији: нишанска справа - "пикет" - место оног који мери угао) и врло близу. То, међутим најчешће није тако. Тај који види циљ (са осматрачинца командира) најчешће је више или мање лево или десно од тог правца, напред или назад у односу на оруђе (ватрени положај) и изнад или испод ватреног положаја, односно положаја основног оруђа у батарерији. Угао под којим он види циљ је нешто другачији од онога када би био да је у оси "основног правца". Осим тога даљина коју он мери је краћа или дужа од даљине са које гађа оруђе. Такође, постоји и разлика по висини због месног угла (надвишавања или подвишавања у односу на основно оруђе). Да би се то ускладило, на основне углове добијене мерењем са осмтрачнице и у односу на основно оруђе, додају се вредности због ових одступања. Када се приме подаци о углавима и даљини на самом ватреном положају, они се заузимају на истој таквој артиљеријскојх бусоли као што је има и онај на осматрачници, али са корекцијом угла за дата одступања. Та одступања се речунају у рачунарском одељењу на ватреном положају. Још нешто. Треба имати у биду да су оруђа међусобно удаљена и по више десетина метара (по хоризонтали и дубини, она су размештена у простору). Потребно је додати и те поравке. То раде рачуначи на самом ватреном положају, опет мерењем углова између оруђа и артиљеријске бусоле старешине на ватреном положају.

Ја се овде нисам упуштао у то како се одређује основни правац гађања, како се заузима паралелни сноп (све цеви парелелно гледају ка праву гађања) или сасређеини сноп (све цеби "гледају" у једну тачку), мере углови, поправке, одступања, ради коректура, барутна пуњења и др. Изнео сам само основни прицип рада, нисам улазио у проблематику утицаја метеоролошких услова (што је врло важно) и др. За то постоје тачно одређени поступци, унапред припремљен таблице, помоћне рачунске справе (планшете, снопари и сл.), данас и компјутери који на основу унетих података дају врло тачне елементе за гађање.

Hvala dzumba, sad mi je malo jasnije  :)

Svaka čast Dzumba!

:klap :klap :klap

Još da imamo top/haubicu ovo bi bilo Do it yourself uputstvo...

Nemam primedbe na na Džumbino objašnjenje. A kaže da nije artiljerac....
Dodao bi još neku informaciju. Na topu M46 se, umesto piketa, koristi kolimator koji stoji iza topa. On kao i nišanska sprava na topu (panorama) imaju u sebi končanicu. Kada se posedne vatreni položaj i svi topovi orjentišu u željenom pravcu tada nišandžija gleda kroz panoramu, kao kroz periskop, unazad i pomoćnika nišandije usmerava gde da postavi kolimator kako bi se končanice poklopile. Kada se dobiju elementi za gađanje i po njima podese nišanske sprave, poremete se i končanice i libele na panorami. Pomeranjem komandi topa (kako reče Dumba točkići na lafetu) pomera se cev po pravcu i visini a zajedno sa njom se kreće i panorama i tako nišandžija traži, gledajući kroz panoramu, končanicu na kolimatoru. Kada se končanice poklope tada su i libele u pravilnom položaju. Nakon nameštanja panorame na top i njegovog "upucavanja" sa busolom libele se više ne podešavaju osim nakon prvog opaljenja ako je došlo do većeg odstupanja zbog trzanja topa.

Ја сам написао само основни принцип,а не како се припремају почетни елементи или израчунавају елементи за гађање конкретним оруђем, на пример за овај топ. Што већи калибар то је и сложеније оруђе па и нишанске справе (уједно су и прецизније).

Да додам да се триангулација ради на основу троугла чија темена чини : основно оруђе, циљ, осмтрачаница. Да би се "решио троугао" (израчунали непознати елементи - дужине страница у углова) потребно је знато једну дужину и један угао. То је увек могуће јер се унапред зна где је осмтрачница па се њена удаљеност може тачно израчунати (на пример по карти или измерити физички). Даљина до циља се такође увек може одредити, и измерити бар неки угао.

Još jedna zanimljivost. Sigurno ste, barem u nekom filmu, gledali kako neko nišani kroz cev i pogađa cilj. To se može uraditi i na ovom topu, naravno u izuzetnim situacijama. Na ravnoj površini usta gasne kočnice se nalaze četiri žljeba-zareza, nanese se malo masti na njih i uz pomoć nje se zalepe dva konca i tako napravi krst. Isto se uradi i na zadnjem kraju cevi, na kućištu zatvarača. Tako se dobiju prednji i zadnji nišan. Naravno, posle svakog opaljenja se mora napraviti nova "nišanska sprava".

Па то је предвиђено на скоро сваком топчету.
И на тенку М84 лепо виде зарези на крају цеви.
Али мислим да си погрешио за задњи нишан - требало да постоји посебна "справа", са регулисаним даљинама. Како су ми описали, некакав жичани оквир.

Tako se nišanilo još na bronzanim topovima iz srednjeg veka. Tako je moguće naravno samo neposredno gađanje. Sem toga, kako će se gađati pri iole merljivom uglu elevacije? Moguće je nanišaniti samo na ono mesto koje se vidi kroz cev.

Prvenstveno su ti zarezi napravljeni za retifikaciju nišanske sprave. To imaju svi topovi i haubice.

LPB

Nisam čuo za taj žičani ram, a i takvo nišanjenje bi se praktikovalo samo u ekstremnoj situaciji ako se ostane bez nišanskih sprava i naravno samo za neposredno gađanje.
Upravo tako.

To se kod engleza zove BORESITE AIMING (nišanjenje gledajući kroz cev), i primenjivano je u nuždi u raznim ratovima, od Burskog naovamo.

Ако би позади поставили само крстић као и напред, било би прецизно само на врло малим даљинама. Са жичаним оквиром који има подеоке за даљину би могло да се гађа и даље.
Нисам артиљерац, причу, врло темељну, сам чуо од брата који је био рачунач, везано за хаубице Д30.

Ispravka! Kod spredpunećih topova nije se moglo gledati kroz cev, jer nije bilo zatvarača koji se mogao otvoriti radi nišanjenja. Nišanilo se poravnavanjem prednje i zadnje mušice ili mušice i zareza. Efikasan domet - par stotina metara.

U otpadu u Sevojnu je zavrsilo 4-5 komada. Nazalost, unistene su cevi.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

eh šteta, mogao bi koji za Muzej da se ostavi...

Topovi su to 100 mm T/MT 12. Osim velicinom, ogromne su razlike u HES-u, zadnjaku (vertikalno klinasti poluautomatski zatvarac kod 100 mm i horizontalni klinasti rucni zatvarac u 130 mm), stitu, lafetu i elevaciji cefi.

Na sajtu otpada se vode kao Protiv tenkovski topovi 100 mm, T12 i MT12, delaborisani

http://www.guliguli.rs/oprema-vojna-vozila/oprema (http://www.guliguli.rs/oprema-vojna-vozila/oprema)

Ne znam ko je u pravu, ali meni ovo lici na M46.
Ako sam pogresio, molim moderatora da premesti slike u odgovarajuci topic.
Izvinjavam se zbog losijih fotograafija, telefon ima uzasnu kameru.

Ovi su topovi T-12 od 100mm.

Ovo su definitivno PO T-12 topovi.

http://www.youtube.com/watch?v=W7vef19Hjn8

Upravo tako!

M-46 je dobar komad topa, i na prvi pogled je znatno veći! i cevčuga deblja i dugačka ka` surla.

Ispravite me ako gresima, bateriu dve ovih topova sam istovarao u Tivtu 1992.god maja meseca..PO-jke i DMB su bili krcati svega i svacega..Koliko se secam razlika je postojala u pakovanju ruskog sanduka sa bojevim zrnom i nase, a bilo ih je naslaganih,...Kao mlad mornar majske klase trudio sam se zajedno sa mojim klasicima oko izvrsenja radnih zadataka, elan i motivacija a i lozili smo se, vazni u mornarickim kaki uniformama..lele kakvi smo bili, istovaris metalne krevete, oslobodis prostor oko topova, pa na misice dok nepridje 110-tka da ga izvuce. Posle toga municija, sve se izranjavimo po rukama, sitne ogrebotine posle toga budu tretirane dzakovima soli koji su ze nalazili iza baterije topova, kao finis na sve dodju dzakovi sa kakaom..kao da je juce bilo,i posle 23 godine...mladost ludost, hrabri i ponosni..pa na snimanje spota Bajage za hit"Montenegro"  ;) ;D

Top 130mm M46 i top 152mm M47 su činili dupleks, tj. na istom lafetu su bile postavljene cijevi različitih kalibara.
To nije bio prvi takav slučaj u SSSR. I tred 2.SR su na lafet haubice-topa 152mm ML20 postavili cijev topa 122mm obrasca 1931. godine(A19) i dobili top 122mm obr.1931/37.
Bio je to tzv. korpusni dupleks namijenjen naoružavanju art. pukova u sastavu korpusa.
Poslije 2.SR u SSSR se pojavio još jedan korpusni dupleks, top 122mm D74 i top-haubica 152mm D20.
I tu nastaje zaplet!
1945. godine GAU traži dupleks 130/152mm za zamjenu dupleksa122mm obr.1931/37 i 152mm ML20. Starom dupleksu se zamjerilo da je pretežak. Novi dupleks je pri istoj masi trebao biti moćniji i poslije uporednih ispitivanja više konstrukcija izabran je dupleks M46/M47.
Širokorad u svojoj „enciklopediji otačestvene artiljerije” kaže da je nastanak dupleksa D20/D74 nejasan. Kaže da je 1947. godine zatražen razvoj korpusnog tripleksa: 100mm protivtenkovski top (povećane moći u odnosu na dotadašnji 100mm BS3), top 122mm i top-haubica 152mm. Oruđa su trebala biti mase oko 5t, dakle lakša od  dupleksa122mm obr.1931/37 i 152mm ML20. Top 122mm je trebao da koristi municiju od topa 122mm obr.1931/37, ali je to tasnije promijenjeno na municiju 122mm za tenkovski top 122mm M62 (sa teškog tenka T10M). Od topa 100mm se odustalo i poslije uporednih ispitivanja izabran je dupleks D20/D74.
Uvode se dva dupleksa u kratkom vremenskom intervalu za zamjenu predratnog korpusnog dupleksa122mm obr.1931/37 i 152mm ML20. Koja su se čak i paralelno proizvodila. Istina M47 je proizveden u veoma malom broju primjeraka, a ni D74 nije bio tako masovan kao kao M46 ili D20. Tako da su oba dupleksa „rasparena”!

Čemu to dupliranje?
Možda odgovor leži u formaciskim promjenama u Crvenoj/Sovjetskoj armiji!
Naime u ljeto 1941. je donijeta odluka da se korpusni stepen rasformira ida divizije direktno ulaze u sastav armija. I to je do kraje te godine i realizovano. Istina i formacijsko stanje (i naoružanje) divizija je smanjeno, pa je pitanje dali su te nove armije bile išta jače od dotadašnjih korpusa ili su bile čak i slabije. Kago god, korpusna artiljerija je postala višak i premještena je u artiljerijsku rezervu Vrhovne komande (ARVK). U ARVK su trebali oruđa većeg dometa od dupleksa122mm obr.1931/37 i 152mm ML20.
Pred 2.SR je donesena odluka da se diviziska artiljerija (top 76mm i haubica 122mm) ojača određenim brojem topova 107mm i haubica 152mm. Konstruisani su novi diviziski top 107mm M60 i haubica 152mm M10. M10 je bila lakša i imala manji domet od ML20. Pošto proizvodnja nije bila dovoljna za ojačavane svih divizija u kratkom roku novim M10/M60, umjesto njih su u divizije uvedeni stari topovi 107mm i haubice 152mm koji potiču iz vremena pred 1.SR,a modernizovani su tridesetih godina. Ta oruđa su nekad bila u korpusnoj artiljeriji, ali su do pred 2.SR u korpusnoj artiljeriji već bila zamijenjena dupleksaom122mm obr.1931/37 i 152mm ML20 i ibila su na neki načim višak.
Sa izmjenom (smanjenjem) formacije u ljeto 1941. iz diviziske artiljerije se izbacuje oruđa 107mm i 152mm i ona idu u ARVK.
Krajem 1942. ponovo kreće formiranje streljačkih korpusa i za njih treba artiljerija. Ti korpusi su bili manji (slabiji) od onih predratnih, a u ljeto 1941. se pokazalo da je korpusni dupleks122mm obr.1931/37 i 152mm ML20 pretežak. Dakle trebao je lakši korpusni dupleks, a proizvodnja topova 107mm M60 i haubica 152mm M10 je prekinuta još krajem 1941. godine. Korpusna artiljerija se oprema veoma šarolikim oruđima (starim topovima 107mm, 107mm M60, 122mm obr.1931/37, te sarim haubicama 152mm, 162mm M10 i 152mm ML20). Čak se stvara i nova korpusna haubica 152mm M1 (obr.1943), a uveden je i novi ptotivtenkovski top 100mm BS3 (koji se mogao koristiti i za opštu podršku, ali zbog jednodijelnog metka nije bio baš za tog posla).
Bilo je jasno da predratni korpusni dupleks122mm obr.1931/37 i 152mm ML20 ne odgovara ni za korpusnu artiljeriju (pretežak) ni za ARVK (nedovoljan domet). Za korpusnu artiljeriju nisu odgovarali ni topovi 100mm BS3 i 107mm M60 (slab i mali domet) ni haubice 152mm M10 i M1 (nedovoljan domet).
Tako da JA MISLIM (ovo naglašavam jer je samo moja lična pretpostavka i ne mora biti tačno) da su dupleksi 130/152mm i 122/152mm nastali sa različitom namjenom.
130/152mm da zamijeni dupleks122mm obr.1931/37 i 152mm ML20 u ARVK, a 122/152mm da zamijeni dupleks122mm obr.1931/37 i 152mm ML20 u korpusnoj artiljeriji.
Tako da to nije bilo „duplanje”, već je svaki dupleks imao različitu namjenu.

Ali krajem pedesetih ili početkom šezdesetih u Sovjetskoj armiji se ponovo ukidaju korpusi!
I sa njima i korpusna artiljerija.
Istina ostaje nekoliko korpusa, ali je većina divizija bila direktno uključena u armije.

Dolazi i do ostalih pomjeranja u artiljeri, haubice 122mm se spuštaju na pukovski nivo, a 152mm na divizijski.

Dali zbog tih tumbanja formacije ili iz drugih razloga top 152mm M47 i top 122mm D74 su se pokazali suvišnim.

Imali su i amerikanci "duplex", long tom 155 mm i haubica 203 mm.

Svakako vrlo zanimljivo.

I haubicu 155mm M1 https://en.wikipedia.org/wiki/M114_155_mm_howitzer
i top 114mm M1 https://en.wikipedia.org/wiki/4.5-inch_Gun_M1




Sama ideja dupleksa nije ekskluzivno vezana za SSSR, ali pometnju izaziva da je jedan dupleks 122/152mm obr.1931/37/obr.1937 zamijenjen sa dva 130/152mm M46/M47 i 122/152mm D74/D20.

Na nedavnom Partneru je SDPR prikazao svoju modifikaciju ove legende u konvertovanom kalibru od 155mm kao i sveže dodatom punjaču.nde..
Tabla pored lege
.[attachment=1]
Novi stari M46
[attachment=2]
Uređaj za punjenje..[attachment=3]

Да и ја допуним Воју:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Hvala za dopunu imao sam ili još imam na svom kompu nekoliko giga izvanrednih slika sa PARTNERA no je komp u defektu pa dok ne povadim slike malo sam u hendikepu..

Само ти реци Војо шта ти треба, сликао сам ја свашта по том сајму.

 To je top napravljen prije 30 godina?

Na ovom sa Partnera je Nov zatvarač koi se odlično vidi i razlikuje od starog a izmenjena je i cev pa je sada u ponudi u novom kalibru kao i potpuno nov uređaj za dopunu..
80ih je VTI sa Dr Bulom radio na prekalibraži ali to nije taj top sa slike gore jer je na njemu bilo i nekih drugih detalja..

municija za haubicu 155 mm je u kesama, tako da se kapisla stavlja odvojeno u zatvarač. municija 130 mm 122 i 152 ima metalnu čauru, u kojoj je kapisla. Zato se (pored ostalog) menja i zatvarač. ;)


Zar nije Dr. Bull preferirao navojni zatvarač umesto kliznog?

Tako je. Zavojni zatvarač (IS - interrupted screw) omogućava fino podešavanje barutnih punjenja, ali je obturacija (dihtovanje) zatvarača teže. Klinasti zatvarač po suštini traži punjenje u čaurama, što samo po sebi rešava problem obturacije. Svaka konstrukcija zatvarača ima svoje prednosti i mane. Ruska i švedska artiljerija 152/155mm koristi po tradiciji klinasti zatvarač, koji omogućava nešto veću brzinu gađanja (takva su bila i Škodina oruđa). Ponavljam da su iskustva Bure u pustinji 1991. i 2003. godine pokazala da su preciznost, gipkost vatre i brzina gađanja u prvih nekoliko minuta bili važniji od velikog dometa. Princip TOT - time on target, padanje nekoliko granata "na isto mesto", ispaljenih različitom elevacijom cevi je zanimljiva inovacija poslednjih četvrt veka, ali efikasnosat takvog gađanja nije čvrsto dokazana i zavisi od taktičke situacije.  Velika barutna komora ima uticaja na domet, ali povećava i rizik prevelikog pritiska barutnih gasova većeg punjenja kod odstupanja u karakteristikama baruta, koji mora biti postojan, naročito kod vrećastih punjenja. Za oruđa 39-45kal. dužine cevi standardna je komora od 18l,a za 52kalibra 23-24l. Povećani pritisak utiče na smanjenje resursa cevi do remonta/menjanja košuljice (lajnera). Takođe, BB projektili imaju duguljaste "bradavice" na telu granate, što poboljšava preciznost, ali povećava trenje i trošenje cevi. Određenu ulogu u balistici igra i način olučenja - postojani ili "progresivni" korak i ugao navoja. Kakvu tačno ulogu, ja ne znam. Tu se negde i moja obaveštenost završava, pa ne bih dalje, da ne bih lupao gluposti.

Ako se ne varam, več kod dužine cevi 45 kalibara, koristi se barutna komora zapremnine 23 litra po standardu za haubice 155/52 - JBMOU.

Valjda, nisam ja artiljerac, pa mogu lako fulati.

https://youtu.be/h-hJAPM9yPQ

MCDR Vukovar

[attachment=1]

хм... мени ово не личи на м46. цев ми делује предуга а гасна кочница је рупичаста.

Па наравно да ти не личи кад није. ;D

Top M-46 JNA u upotrebi kao top obalske artiljerije.
Slika je iz foto-dokumentacije Medija centra Odbrana Beograd.

Znam da dvokomorna bila na modernizaciji  M46 na 155 mm/45, ali nisam siguran da nije bila i dvokomorna kočnica na kasnijim modelima?

Kineski Type 59 u Iraku.

[attachment=1]

Koji je onda top na slici?

Topovi i haubice mi nisu jača strana, kako je pisalo na pločici tako sam i ja prenio, možda sam ja pomiješao slike, a možda su i natpisi na pločicama pogrešni. Imam još slika topova i haubica za koje nisam siguran u koju temu ih staviti.

Top je rumunjski, bio je u 130mm i 152mm.

To definitivno nije 130mm M46. Kod njega su hidraulična kočnica i povratnik raspoređeni iznad i ispod cijevi i on nema metalnu potporu između točkova.


Kod topa na fotografiji i  hidraulična kočnica i povratnik raspoređeni su oboje iznad cijevi i vidi se potpora.
Meni liči na sovjetski 122mm D-74 ili neku njegovu modifikaciju.
https://en.wikipedia.org/wiki/D-74_122_mm_field_gun
Kinezi su proizvodili i verzio tog topa u kalibru 130mm, ali je konstrukcija bila preslaba za puno punjenje metka 130mm.
Inače top 122mm D-74 i top-haubica 152mm D-20 su bili maksimalno unificirani.

Ovo je snimljeno pored topa, ako nisam pomiješao slike. Očito i ovdje ima grešaka.

[attachment=1]

 Kao sto je rekao kosmonaut, ovaj top je RH kupila u Rumunjskoj.

Isto tako ovaj top vojska hrvatske nikako nije mogla zarobiti septembra 1991

https://youtu.be/Nxt8f86xf2I

Vijetnamci:

https://youtu.be/f0T2z3Edmrg

S. Vijetnam ih je koristio u obalskoj odbrani tokom Vijetnamskog rata.

122 D-74 i 152 D20 su istovremeno projektovani kao "korpusni artiljerijski dupleks".

Detaljno sam pisao ovdje:
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6821.105

    Dosada -mozda grijesim,slabo ih vidjam na bojnim poljima Ukrajine,iako  su kao stvoreni za ov akve terene i protivnike!?

Barem prvih dana na sceni su bili vučeni T12 100mm. Ovi topovi svejedno imaju slabiju granatu i time lošiji efekat na cilju od granate 152mm ili 203, koje upotrebljavaju Rusi. Da o nemom TOS-u, Uraganu ili Smerču i da ne pričamo.

M-46 130 mm




[attachment=1]

Nedavno isporučene hrvatske terenske topove M-46 kalibra 130 mm ukrajinska vojska već koristi na linijama fronta u Donjeckoj oblasti. Uz topove M-46, ukrajinska vojska je dobila i značajnu količinu municije – na ovim fotografijama se vide projektili hrvatske proizvodnje OF-482M HE.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Може ли неко као лаику да ми каже како се звао совјетски против авионски топ сличан ФЛАК 88 али је био калибра 130 мм ? Заправо, да ли је био у том калибру ?

Naj sličniji FLAKu je ZIS-3 ali nije u kalibru 130 nego u kalibru 76mm.  ZIS-3 inače i dalje koriste na brodovima s tim što je dorađen i ima automatski punjač.  Kinezi takođe koriste obilato ZIS -3 čiju licencu su preuzeli od Rusa.  To  (ja mislim) naj veći top po kalibru a da je protivavionski. Nije mi poznato da su sa 130 mm gađali avione  ;).

P.S.postoji i verzija koja se zove 130 mm/50 B13 Pattern 1936 ali ni to nije protivavionski.

[attachment=1] KS-30

Топ у калибру 130мм развијен је још у Руској империји као бродски топ за наоружање лаких крстарица типа Светлана и за секундарну батерију дреднота за Црно море. У СССР је даље развијен још 30их година, као бродски топ у једноцевној и двоцевној варијанти (за штитом или у куполи) СМ-2-1 и Б-2, за наоружање разарача пројекта 7, 7БИС, пр.30, разарача лидера и послератних разарача, а и као варијанта секундарне батерије за пројектоване ББ пр.23 и 24. Као обални топ на покретном лафету развијен је 1944. са ознаком СМ-4. Крајем ДСР усвојен је и као тешки ПА топ КС-30. Све ове верзије имале су сличну балистику, клинасти затварач, цев од 58 калибара, једнака пуњења чаурама и гранате од 33,4кг. После рата усвојен је и као оруђе артиљерије КОВ, са ознаком М-46. Развојем аутоматског пуњења и радарског управљања настао је најпре двоцевни , а у новије време и једноцевни бродски топ 130мм, дуже цеви, који је данас најмоћнији бродски топ у употреби.

ЗИС-3 нема баш никакве конструкционе везе са топом калибра 130мм. То је типични масовни ПТ и пољски топ. Совјетски ПА топ 85мм је био врло популарно оруђе, основни тешки ПА, па и ПТ топ, у разним изведбама, баш као и чувени ФЛаК 88мм, а оба потичу од Бофорсовог ПА топа 76мм. Широко коришћен како у КОВ ЈНА, тако и у ЈРМ, као обални топ. У верзији ЗИС С-53 уз прилагођавање, основно је оружје тенка Т-34 и првих серија Т-44.

Negdje sam pročitao da je ruska carska ratna mornarica uvela top kalibra 130mm 1913. godine, ali taj top je koristio municiju bez čaure i imao je zavojni zatvarač )kao haubica 155mm M-1).
Tridesetih su sovjeti konstruisali mornarički top 130mm sa dvodijelnim metkom koji je kasnije iskorišten i za konstrukciju topa 130mm M-46.
Savremeni brodski topovi 130mm AK-130 koriste jednodijelni metak.

Sad sam proverio i video da je ruski carski top 130mm mod.1913. napravljen u saradnji sa Vikersom. Prvobitno je projektovan sa punjenjem u čaurama i klinastim zatvaračem, ali je u proizvodnji usvojeno  jeftinije rešenje sa punjenjem u vrećama i zavojnim zatvaračem sistema Wellina. Svejedno, svi ovi prethodni topovi nas prirodno vode do M-46 130mm.

I ja mislim da su topovi iz tridesetih imali istu municiju kao i kasniji M-46. Moderni brodski top AK-130 koristi sjedinjeni metak i neznam da li se taj metak može koristiti u topu M-46.

Sjedinjeni metak je uveden radi povećanja brzine paljbe automatskog topa AK-130. Granata modernog brodskog topa i starijih topova, uključujući M-46 ima istu masu - 33,4kg, ali se razlikuje količina eksploziva, u AK-130 F-44 do 3,5kg, u starijem F-42 do 2,5kg. Razlikuju se upaljači, a moguće je da je i barutno punjenje drugačije, pa može biti da ta dva modela sjedinjenog metka nisu uzajamno zamenljivi, mada u literaturi nema jasnih podataka o tome. Čak ni meci AK-230 i AK-630 nisu uzajamno zamenljivi.

Malo podataka sa Wikipedie:
-top obrazca 1913. godine: dužina cijevi-7.019 mm (L/55); zapremina barutne komore-17.53 dm3; masa barutnog punjenja-11kg; početna brzina-823m/s ( http://www.navweaps.com/Weapons/WNRussian_51-55_m1913.php );
-top B-13 (obrazca 1936. godine): dužina cijevi-6.450 mm (L/50);  metak-dvodijelni 130x846Rmm, zapremina barutne komore-17.53 dm3; masa barutnog punjenja-11kg; početna brzina-823m/s ( http://www.navweaps.com/Weapons/WNRussian_51-50_m1936.php );
-top SM-2-1 (obrazca 1957. godine): dužina cijevi-7.050 mm (L/58);  metak-jednodijelni 130x1.024,5Rmm, zapremina barutne komore-19.6 dm3; masa barutnog punjenja-15,3kg; početna brzina-950m/s ( http://www.navweaps.com/Weapons/WNRussian_51-58_m1957.php );
-top AK-130 (obrazca 1985. godine): dužina cijevi-9.100 mm (L/70);  metak-jednodijelni , početna brzina-850m/s ( http://www.navweaps.com/Weapons/WNRussian_51-70_ak130.php );
-top M-46 (obrazca 1951. godine): dužina cijevi-7.150 mm (L/55);  metak-dvodijelni 130x846Rmm, masa barutnog punjenja-12,9kg; početna brzina-930m/s ( https://en.wikipedia.org/wiki/130_mm_towed_field_gun_M1954_(M-46) ) i
-top KS-30 (obrazca 1952. godine): dužina cijevi-8.266 mm (L/58);  metak-jednodijelni 130x1.024,5Rmm, masa barutnog punjenja-12,9kg; početna brzina-1050m/s ( https://en.wikipedia.org/wiki/130_mm_air_defense_gun_KS-30 ).

Pretposlednji top je kopneni, a poslednji protivavionski. SM-2-1 i KS-30 koriste isti metak, a B-13 i M-46 imaju istu čauru, ali za punjenje nisam siguran.
Za AK-130 i samohodni obalski top A-222 Berg nisam našao podatke.

А-222 Берег и АК-130 користе исту муницију Ф-44, ЗС-44 и ЗС-44Р. Последње две гранате су противавионске. Маса гранате 33,4кг, маса сједињеног метка 52,8кг, дужина метка 1364-1369мм. Само ово има од података.

Oвој тип на топ хаубица се користи во војната во украина или воопошто ја нема ?

Ја још нигде на репортажама не видех М-46 у дејству у Украјини, а итекако је употребљиво оруђе.