PALUBA

Minobacači:

Minobacači su prenosno, glatkocevno oružje na punjenje (običajno) sa prednje strane, koji ispaljuju krilate mine pod  velikim kutom. Minobacač je neposredni potomak Merzera. Do masovnog korištenja minobacača je došlo u Prvom svetskom ratu, gde je dobio i sadašnji oblik

Osnovni delovi minobacača (Stokes-Brandtova konstrukcija):	a- kraj cevi
	b- nišanska sprava
	c- uglomer
	d- daljinar
	e- cev
	f- nožice
	g- postavak
	h- poklopac kraja cevi

[attachment=1]

Tipovi minobacača	Kalibar	Opis
a- Laki minobacači	40-60 mm	sa njima upravlja jedan vojnik
b- Srednji minobacači	~80 mm	posada od najmanje 3 vojnika
c- Teški minobacači	~100 mm	zbog veče težine su vučni ili montirani na vozilo, neki imaju  mogučnost paljbe sa niskim kutovima paljbe , mogučnost punjenja sa zadnje strane i mogučnost automatskog punjača
d- Super teški minobacači	>160 mm	punjenje sa zadnje strane, samovozni, mala kadenca paljbe

[attachment=2]

Osnovni delovi mine:	a- upaljač za aktiviranje mine
	b- telo mine sa punjenjem
	c- osnovno pogonsko punjenje
	d- dodatna pogonska punjenja
	e- krilca za stabilizaciju leta mine
	f- inicijialna kapisla

[attachment=3]

Poređenje dimenzija mina
a- mina kalibra 51 mm (UK)
b- mina kalibra 81 mm (USA)
c- mina kalibra 120 mm (CH)

[attachment=4]

Laki minobacač M57 60 mm:

[attachment=5]

Laki minobacač M70 60 mm ("komando"):
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/60%20mm%20M70/60mm%20M70%201.JPG)

Municija 60 mm i pakovanje:
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/60%20mm%20M57/60mm%20M57%205%20Mina.jpg)


Srednji minobacač 82mm M69A:
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/82mm%20M69A/82mm%20M69A%2001.jpg)
Komplet sa pripadajučom opremom:
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/82mm%20M69A/82mm%20M69A%2007.JPG)
Nošenje minobacača na leđima:
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/82mm%20M69A/82mm%20M69A%2008.jpg)
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/82mm%20M69A/82mm%20M69A%2009.jpg)

Teški minobacači 120 mm Samohodni
120 mm minobacač na podvozju oklopnog transportera M113:
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/120%20mm/120%20mm%201%20M113.jpg)
120 mm minobacač na podvozju oklopnog transportera Wiesel:
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/120%20mm/120%20mm%203%20Wiesel.jpg)
Moderni dvocevni minobacač AMOS:
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/120%20mm/120%20mm%204%20AMOS.jpg)
Jednocevna varianta AMOS-a NEMO:
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/120%20mm/120%20mm%205%20NEMO.jpg)
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/120%20mm/120%20mm%206%20NEMO.jpg)



Literatura i izvor:

- Enciklopedija Orožja - Orožje skozi sedem tisočletij, Ljubljana, 1995.
- Vikipedija, slobodna enciklopedija

Božo, evo jedne fotografije koju sam nabavio pre par godine ... Snimljena je u proleće 1945 godine ...

Koji je ovo minobacač u pitanju ?

[attachment=1]

Edit: Pretpostavljam da je od 120 mm ali čiji je ?

Meni izgleda kao sovjetski minobacač 120mm, model 1938 , a mina izgleda kao da je HE. Ali postoji i mogučnost da je njemački Granatwerfer 42, pošto je taj bio njemačka kopija ruskog minobacača.

Slika je malo lošija u detailima, koji su značajni za modele (postolje, ušče cevi)
Minobacači:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Mina:
[attachment=4]

Njemački Granatwerfer 42:
http://en.wikipedia.org/wiki/Granatwerfer_42

LuftMinenWerfer
Još jedn tip čuda za izbacivanje mina. Koristili su je Austrijci. Čudo izbacuje mine pneumatski. Prednost je što nema dima i pucanj je tiši tako da neprijatelj nemože tačno locirati položaj. U Alpama je i onako bila golema količina kompresora koji su korišteni za pneumatske čekiče kod iskopavanja zakloništa u stjeni.
Interesantno je da su neprijatelja pri kopanju slušali stetoskopima da bi locirali koliko su se približili.[attachment=1][attachment=2]

Austrougarski minobacači na komprimirani zrak

Razvijeni su u Austria Metal Works iz Brna

U upotrebi su bili minobacači od 120mm( razvijen od minobacača 80mm) M.16 i 200mm M.16.
Kod minobacača 120mm projektil se punio sa stražnje strane i imao je specijalni zatvarač. Dok se prostor iza projektila punio komprimiranim zrakom, projektil je zadržavan na mjestu sa nekakvom sklopkom, koja se odpustila kada je pritisak  dosegao potrebnu razinu (max 35 atm). Težina projektila je bila 4,5kg od toga 1kg eksploziva.Največi domet je bio 1100m. Brzina pucanja 2projektila/min.
Imao je posadu od 3 poslužioca.  Težina oruđa 240 kg. Proizvedeno je 930 komada.[attachment=3]

Kod minobacača 200mm projektil se punio sa donje strane. Za vreme punjenja komore za izbacivanje projektil je zadržavan specijalnom sklopkom(kočnicom) dok nije postignut odgovarajuči pritisak (max 55 atm).Kočnica se opuštala ručno.Cjev je imala određenu elevaciju 45 stepeni.  Težina projektila je bila 22,6 i 34,4kg, a maksimalni domet 1460m
Težina oruđa je bila 725 kg i imalo je posadu od 5 ljudi. Proizvedeno 100kom.
Radi težine nije bio praktičan kao njegov manji brat, a i trošio je više komprimiranog zraka. Spremnik je bio dovoljan za 4-6 lansiranja.

Daljina je regulisana  sa promjenom pritiska zraka[attachment=2]

Ево једног минобацача из Бездана. Да ли ми неко може рећи који је модел у питању?

POgledaj par postova više.
Mislim da bi mogao biti Sovjetski minobacač 120mm, model 1943 na prikolici od M1938. Od M1943 ne mogu nači prikolicu. Ali je prikolica sigurno jednaka (gledaj profil za koga se kači minobacač)
[attachment=1]

LPB

U pravu si,sigurno je taj. Hvala :super

Kad zataji mina

http://www.liveleak.com/view?i=3bc_1386706468

Непријатна ситуација. Свако би слично реаговао (побегао). Ипак, генерално безопасно. Упаљач се армира (спреман је за дејство) тек када мина излети из цеви при одређеној брзини (а ова то није) и то на удаљености (увис) од 20-так метара од минобацача. Зато је опасно ватрени положај минобацача изабрати испод крошњи дрвећа. Чак и мала гранчица тада може активирати мину.

Изгледа да су им барутна пуњења овлажила.

Odakle onaj plamen nakon ispaljivanja mine?

Po mom loše izgorevanje barutnog punjenja, koje je posledica vlažnosti.

Sasvim moguce Bozo,toga nije bilo kada sam ja imao gadjanje.

Готово сигурно то је упитању. Ко зна где су пуњења стајала пре гађања (а и питање је колико су стара), а време је изгледа било лоше (облачно и влажно). Кад барутна пуњења овако не изгоре до краја (пре него мина излети из цеви) мине подбацују, не падају тамо где би требало.

Šta bi mi brez našeg artiljerca u pešadiji.. ;)

Bravo Dzumba.

http://www.youtube.com/watch?v=o65nB1J4sPI
OVaj snimak je interesantan a tice se ispaljivanja mina sa raznim dopunskim punjinjima bez promene daljinara gde mine mogu da lete i kilometar dalje bez veze.
Do duse nije im bilo lako.

Овај снимак је ипак за тему о минобацачу 120мм. То тамо треба поставити, односно пребацити.

Колико видим они гађају основним пуњењем, а повремено са први (када гађају са допунским пуњењем ватра суне из цеви). Цев држе под оштрим углом ("високо") што значи да генерално гађају на кратком одстојању, вероватно на пар стотина метара. У почетку нишане, после гађају од ока. Могуће да су имали припремљене ватре (унапред припремљене елементе за гађање), али бих пре рекао да гађају "одока", односно на основу осматрања пада првих мина.

Prebacio ovdje.

Bar smo mi nekada, kada smo zauzeli VP, računali elemente za više predviđenih ciljeva. Verujem da je i tu tako bilo, te da su "na pamet" znali elemente za znane ciljeve.

Ma sigurno su imali pripremljene i reperisane vatre. To se tako radi kod odbrane ili kada se dugo drži neki položaj (kao što je to kod vojnika na ovom snimku). Čak se i ono pomeranje lafeta unapred pripremi (obeleži na tlu ili iskopaju rupice gde se ubodu nogari lafeta). Oni ispaljujuju 3-4 mine osnovnim punjenjem (dakle na jednu daljinu), a potom ispaljuje minu sa dopunskim (prvim) punjenjem čime povećava daljinu pada mine. Tako prvo poklapa uočeni ili pretpostavljeni položaj napadača, a potom "naslepo" gađa putanju - pravac mogućeg izvlačanja. Nije im loša taktika.

Nego, ima puno vatre na ustima cevi kada gađa sa dopunskim punjenjem. Kao da im je punjenje malo ovlažilo ili je u pitanju lošiji (stariji) barut.

Ako sam dobro uočio, samo mine iz levog skladišta, prvo punjenje je vlažno.

Dobro uigrana ekipa, na 2:42 vidi se kako izbacuje dopunska punjenja tako da ostaje samo prvo. Nije mu prva mina. Rutina.

Plamen hoce da se vidi ako je bilo ulja u cevi od ciscenja a mozda je niska temperatura baruta jer ih vade iz tuljaka gde su bili na hladnom a tamo su noci hladne a dani topli,bar mi se cini. Ne sagori to odmah. Mozda su pripremili elemente na vise ciljeva ali skoro da ne gledaju nisansku spravu dok gadjaju i na kraju su zadnju minu ispalili sa 2 punjenjem tako da je bilo i zezanja.
 Posto su mine bile u tulljcima-futrolama nema sanse da je bilo vlage a radi se o americkoj vojsci a ne onekoj ko zna kakvoj.
Iz mog primera sada. Desi mi se da mi mine prenoce u vodi jer je padala kisa i potopila zaklon, kada  izvadimo tuljke mora da se rasecaju nozem  jer su se delimicno  naduli , mine budu suve ko barut. Karton je debeo i premazan lepkom . Inace tuljci za mine JNA iz 1966 godine su premazane katranom , posto se lepe za prste a novije su farbane pa su glatke.

ovo je Austrijski sistem koji se sastoji od nekoliko mb cevi iz 120 mm razlog  razvoj za ovaj sistem je da se dobije oružje sa većom tačnošću pogađanje i manje tragova gasova

[attachment=1]

[attachment=1]

немачки REIHENWERFER

[attachment=1]

[attachment=2]

Pretpostavljam da od prethodne mine ostalo nesagorenih dodatnih barutnih punjenja.

https://www.youtube.com/watch?v=jw6FJ4UdWfo

Rusi su ovog bas ukopali i opteretili podlogu.

Nemrda.

https://www.youtube.com/watch?v=ERFKa3FFldM

Plamen koji se naknadno javlja je najverovatnije od pakovanja dopunskih punjenja, koji ne stignu da izgore u cevi prlikom sagorevanja baruta, tako da sagorevaju  po izbacivanju iz cevi

И на једном скорашњем снимку гађања минобацачем у Хрватској војсци сам видео да подлога и цев минобацача 120мм скоро да не мрдају. То је врло важно за прецизност, посебно код првих мина.

Изгледа да су ова новија "фабрички" обликована  барутна пуњења (само се натакну на врат стабилизатора мине) склонија да не сагоре у потпуности од оних старих која су била у кесицама које су се привезивале на мину. Као питомац гађао сам сигурно десетак пута и дању и ноћу и нисам примећивао толики пламен на устима цеви као код ових нових минобацача. Та стара барутна пуњења увек мало протресеш пре привезивања и тако боље распоредиш црнца барута у њима. Ове нове не можеш.

Nije 120mm al jeste 82mm.....na gadjanju smo maximalno dobro ukopavali podlogu cijevi 82mm i nije bilo mrdanja.....a visak dodatnih punjenja smo spaljivali nakon gadjanja. Nikad nisam koristio minu sa vise od jednog prstena baruta na vratu u jna!!

Па то зависи од даљина на гојима се гађа.

Dzumba u pravu si sto se tice daljine.......kad sam gadjao u jna cilj se vidio.....gadjali sa jedne cuke na drugu.....poligon za gadjanje je sjeverno od Titigrada tj. Podgorice......a tamo su brate sama brda i planine......

Minobacac je i namenjen za neposrednu vatrenu podrsku, sto jedinice mogu da primete u kontaktu. MB 82, po nekim nacelima, nalazi se na dubini 0d 600-1000m sve zavisnosti od terena itd, dok mb 120 na 1500-2000m od prednjeg kraja, takod a mogu sa osnovnim, ev sa 1 dopunskim dostici sve ciljeve koji su u zoni dejstva.

Ako sam te dobro razumeo ostala barutna punjenja su praktično višak? Dakle, sa osnovnim, eventulano prvim punjenjem možemo gađati ciljeve na 4000m?

Kako se nisani minobacacem? Gledao sam na vojnoj paradi u Uzicu kroz neku optiku na onom od 120 mm ali nisam razumeo kako se nisani. Ovi manjeg  kalibra nisu imali tu optiku.

Ne nišani se, gađa se rafalno sa kuka, kao Bata u partizanskim,filmovima.

Ти си Стојане мало инертан. Да си ми у војсци сад би трчао десет кругова око зграде ;) и то са оном цевком од минобацача на леђима :D. Да си потражио на овом форуму, можда и на овој теми све то има.
Ако си учио математику, та област се зове тригонометрија. Дакле, онако крајње упрошћено све се заснива на израчунавању троугла (триангулација - одређивања апсолутне или релативне позиције неке тачке уз помоћ мерења углова ка тој тачки у односу на друге две унапред познате тачке (основе)) кога чини: место минобацача, циља  и осматрачнице. Пре почетка гађања минобацач заузме тзв.. основни правац (обично по средини поља дејства). У односу на тај основни правац мере се хоризонтални углови ("лево" и "десно"). Онај са осматрачнице мери углове према циљу па их "враћа" на минобацач (ватрени положај где се рачунају поправке), а нишанџија тај угао (са поправком) заузима на нишанској справи кроз коју си ти гледао у Ужицу. Даљина се такође претвара у углове зашта се користе већ готове таблице (свака даљина има свој угао који одговара скали - углу на нишанској справи). Узима се у обзир и ветар и темепратура, зашта се такође користе таблице. Нишанџија скоро никад не види циљ (минобацачи су обично у "рупи" или иза неког високог заклона) већ нишани у "пикет" ("шарена" мотка) која се побија на 20-так метара испред или иза минобацача. Циљ виде или са осматрачнице или истурени извиђачи (осматрачи). У пракси може се десити (а често се и дешава) да тај нишанџија нишани у пикет који је супротно од правца гађања док цев "гледа" и избацује пројектил у супротном правцу. А ти покушај да схватиш зашто је то тако.

Ето, сад си научио... :D 8)

  Daj ne zezaj coveka :D

  Upravljanje vatrom artiljerijskih orudja (ukljucujuci i minobacace) zahteva nesto komplikovaniju proceduru, a moze se i nisaniti neposredno, tj direktno na cilj, ali si onda izlozen pogledu i vatri neprijatelja, pa se uvek ide na bezbednu distanci u zaklonu i posredno gadjanje uz pomoc komandnog odeljenja na osmatracnici. (ne vazi za MB od 82mm i 60mm jer nemaju komandno odelenje). Skraceno, uz pomoc artiljeriske busole, daje se osnovni pravac koji se obelezava piketom. Svo ostalo nisanjenje ide u na taj piket pomeranjem celog orudja, a nisanska sprava mora da gleda na sam piket.


pretece me Dzumba. :)

Hvala na informacijama. Planiram da igram "Armu" gde cu izabrati "posao" minobacaclije. Tu se rade ti proracuni. Isto kao u vojsci. Uzgred, kako suprotna strana moze da svojim minobacacem pronadje tvoj? Neki deda koji je u ratu bio minobacaclija mi je pricao da su Nemci iz tri puta skoro uvek nalazili partizanske polozaje sa bacacima. Jednom je preziveo direktan pogodak od 120 mm ali ovaj do njega nastradao. Kaze....odvalio mu pola grudi a on ziv i vidis u grudnom kosu srce koje i dalje pumpa krv, prilazi neki oficir crnogorac i uz smeh mu vise "Sretne ti rane junace" a scena nadrealna i uzasna. Naravno....ziveo je mozda jos minut dok nije umro.
Uzgred.....kako izvidjac navodi vatru na neprijatelja? Predpostavljam da se to ne radi od oka.....vec uz pomoc mape?

Mapa, busola i tablice (rucne ili digitalizovane), pa onda penkalu u ruke i racunaj.
Opali probnu minu, pa odna ponovo proracunaj za kolko je promasila i ponovno gadjanje sa unesenim prepravkama.

Ima li mozda slika kako izgledaju rucne a kako te digitalizovane tablice?

 Rucne i digitalizovane? Mozda u nekim drugim vojskama:) Kod nas ima samo u formatu knjige (makar sam ja samo to video) i na cevi minobacaca, ali ako se secam dobro za minu koja nije vise u upotrebi.

Најбоље ће бити Стојане да ти нађеш негде правило за минобацач 82мм и то погледаш. Тамо имаш и таблице. Мислим да има негде по Интернету у ПДФ формату. Тамо је све објашњено како се то ради. Не знам како то у тим игрицама функционише, али у стварности неко елементарно знање из математике (решавање правоуглог троугла) је потребно. Генерално није уопште тешко посебно када је су у питању минобацачи 60 и 82мм. Могуће је мерити углове и обичном бусолом и приручним средствима и радити коректуру "од ока" јер осмтарачница није далеко од положаја, нису ни циљеви и не треба пуно поправки.

А како се нађе противнички МП положај? Постоје артиљеријски радари који то могу врло прецизно на бази праћења кретања пројектила. Међутим, и без тога се то може проценити по карти и посматрањем терена (процена ситуације). Једноставно, пођеш од претпоставке да си ти на противничкој  - страни где би ставио положај. Обично су то три-четри позиције па унапред припремиш ватре и реперишеш те тачке (унапред припремиш, измериш координате, односно елементе за гађање) за те тачке. Тако су и Немци гађали јер је то била добро обучена војска, плус добро извиђање. Добри извиђачи и добар официр (подофицир) минобацачлија за минут пренесе ватру са једног на други положај. А када те они "уракље" (то је термин који означава када је током коректуре ватре једна мина пала преко, а друга испред твог положаја, тада се заузме средњи положај и оспе брза паљаба) нема ти спаса.

Položaj MB se može otkriti i akustičnim osmatranjem. Taj metod su koristili angloamerikanci još 44-te. Drugi metod je bilo klasično izvianje, a vrlo efikasno je bilo osmatranje iz aviona.
Što se tiče gađanja, jedan drugar je, posle čitanja upitstva i bez prethodnog znanja, iz druge pogodio cilj, koji mu je bio u vidokrugu. Malo koje oruđe je tako lako za upotrebu, a efikasno.

Mislim da se u Hrvatskoj razvio nisanski sistem "Kaktus" ili tako nesto za minobacace 60mm (ovo pricam iz glave).

Тај систем је за непосредно нишањење.

Zato i jesmo svi ovde, da se ispravimo kada gresimo i da naucimo nesto novo. :)

Само да питам. Видео сам неку справу коју користе артиљерци. Ради се о неком снимку из ДСР. Справа је попут либеле. Гледа се кроз њу као кроз двоглед. Неко ми рече да се њоме коригује ватра артиљерије лево или десно. Како се зове та справа.

Ti vjerovatno mislis na kolimator.

Dali možda misliš na to?

[attachment=1]

To je stereoskopski daljinomer

Мобилноста на прво место.  Францсуки мб 75 мм

[attachment=1]

Da...na to sam mislio. Pa u cemu je razlika izmedju onog obicnog dvogleda i ovog?

https://www.youtube.com/watch?v=jAdpHkxN-yw

Dvogledom se ne meri udaljenost od cilja, ovo je daljinomer kojim se to radi.

Pa sad motorista, meri se i dvogledom :)
Ako se ne varam, stereoskopski daljinomeri su bili glavne nišanske sprave na brodovim tokom IISv.Rata kao i na svim nemačkim tenkovima. Laički objašnjeno funkcioniše tako što se sklapa slika koju vidimo kroz okulare

I na prvim serijama t-72... ;)

Kako radi:
[attachment=1]

Znam, ali ovo je efikasnije. :)

Поставићу наивно питање јер се слабо разумем у неке ствари. Ко наводи ватру из минобацача на мету.....извиђачи при артиљерији или извиђачи при пешадији ?

Ako se ne varam, za 120 mm MB postoji u bateriji postoji pored vatrenih vodova, izviđački vod, topografi, računači, vezisti i pozadinski vod (kuhar i bolničar).

Па ваљда и извиђачи морају исто да рачунају елементе за прецизно навођење ватре ? Претпостављам да они исто дају неке елементе онима који рачунају.

Izviđači daju padatke o cilju. tipa dužina od osmatračnice i azimut. preračunavanje radi računsko odelenje. I onda ide korektura tipa dalje/bliže toliko metara, levo desno toliko, u smeru njihovog gledanja na cilj.

[attachment=1]

Хвала. Гледао сам неке туторијале на ЈТ па ме је то очигледно збунило. Радио се о видео игри АРМА. Све ми се оно чини много зајебаним. Мапе, бусоле, угломер. То је вероватно посао рачунара а не оног који извиђа и шаље податке о циљу.

Busola, karta, kompas i uglomer su oprema izvidjaca. Odredjuje se stajne tacke izvidjaca te vatrenog polozaja. Izvidjaci salju elemente za gadjanje sa njihove tacke a racunaci preracunavaju brojke na vatreni polozaj. Posle udara prve mine, javljaju korekciju (blize, dalje 100m) a onda ...

Фала ! Сад ми је јасније. Хоћу да набавим ту видео игру која је као редовно служење војске. Изабраћу тај вес. Извиђач при пешадији који наводи минобацачку ватру.

Ako me sječanje služi, poziciju i vatrenog položaja i izviđačnice definiraju topografi, istotako topografi i proverava i gleda da su osnovne smeri svakog oruđa, i definira mikrolokaciju za svako oruđe. Sada nisam siguran dali su u bateriji 2 ili 3 vojnika topografa + oficir. u SV je oficir ili jedan od vojnika bio pridodan izviđačima dok su dvojica ostala uz računsko odelenje na vatrenom položaju.


@stojan1974

Nažalost ne igram video igrice i ne poznajem pre pomenutu.

Topografi barem koliko se sećam nisu bili kod mb120, pošto su oruđa bila pridodata pešadiji. Stoga se za ta oruđa i nije pravilo svih radnji, koje su inaće uobičajene kod gađanja sa artiljerijom. Zbog toga se isto tako odredila okvirno lokacija osmatraćnice i tek kad se zaposjeo položaj, precizna se lokacija saopštila raćunačima. Danas je to moguće vrlo brzo određivati pošto mogu biti busole/teodoliti spregnuti sa GPS-om te sistemom vođenja vatre, pa kad se doda još ToT (Tajm on target-odnosno pogodak u tačno vreme iliu za toliko sekundi), može se praviti svašta.

Nekada su bili MB120 u SV u artileriji, kao i partizanski lanseri raketa jednocevni 128 mm, jer su bila samo 4 plamena pa su za ostala 4 oružja koristili te.. princip je za sve isti. Kasnije su tek došle gvozdike, haubice 105 mm i još kasnije 155mm haubice.

Мослим да је Морско прасе то јако добро објаснио. Ипак, да додам како би Стојану било јасније. Ватром минобавача управља (у смислу шта ће се гађати) онај за чије потребе батерија (минобацачка јединица) дејствује. На пример, командант батаљона кога подржава минобацача батерија управља ватром. Командир батерије командује батеријом и планира ватре према захтеву команданта батаљона ( с тим да може и сам да предложе циљеве). Командант батаљона даје рејон осматрачнице и ватрених положаја (шири простор где ће бити постављени минобацачи и осматрачница - командира батерије). Командант батаљона може тражити од командира батерије да сам предложи те елементе. Начелно, осматрачница командира батерије и команданта батаљона су близу једна друге. Када минобацачи (они од 82мм) подржавају чету командир чете треба, ако је паметан, да командиру вода а посебно ако га подржава само одељења минобацача, увек одреди осмтрачницу у својој непосредној близини. Тако ће увек моћи брзо и непосредно да усмерава ватру у одлучујућим моментима. Да напоменем да одељење минобацача 82мм нема извиђаче. Командир одељења кад самостално делује (изван вода минобацача) сам осматра ватру и коригује је.

Може ли  неко да каже нешто више од када датира граната са модерним упаљачем ? Како је изгледао топ нпр.у Кримском рату или 1871. у француско - пруском рату ? У некој књизи сам чак прочитао да је постојало и ђуле са неким примитивним упаљачем у првом српском устанку и да су тај топ устаници звали "Кумбара". Какве су гранате коришћене у српско турском рату 1876-1878. год. ?

Možda pronađeš odgovor u ovoj temi: Municija (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6938.0.html)

LpB

Фала.

Пар фотографија минобацача са "Партнера 2019"

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]

Имам једно неубичајено питање. Једно време сам играо АРМА 3 видео игру. Хтео сам да будем на позицији минобацача као неко ко израчунава елементе гађања али нико од играча није умео то да ми покаже. Занима ме, могу ли ја да платим то војсци да прођем обуку јер ме то баш занима.

Чисто сумњам да можеш као грађанско лице да прођеш обуку у војсци макар и да платиш. Није проблем да нађеш Правило минобацач 82 или 120 мм и да читањем тога схватиш како се рукује оруђем и заузимају елементи за гађање па и како се рукује ватром. Ипак, треба разликовати рад послужилаца (нишанџије, пуниоца, додавача, доносиоца) од рада рачунача и командира на ватреном положају и на осматрачници. Ако ћеш да научиш како се то стварно ради ништа без самог оруђа, планшета, артиљеријских бусола и изласка на терен. Уживо се најбоље схвати. Не знам како те игрице функционишу, али ако се ради о симулацији рада послуге МБ на класичан начин, то је једна прича и сасвим друга ако се ради на савремени начин где модерни уређају прорачунавају елементе и дају готове резултате (елементе) послужиоцима.

У АРМИ 2 се рачуна уз карту и лењире и угломер а у АРМИ 3 компијутер сам рачуна елементе. Имају туторијали на ЈТ али не разумем енглески.

Imam par pitanja za minobacačlije. Pitanja su u vezi minobacača 60mm koji su u sastavu pešadijskih četa (ili su bili bar nekada).
U tom vodu za podršku bilo je valjda tri minobacača 60mm.
koliko je bilo poslužilaca za jedan minob?
koliko su daleko mogli da se premeštaju sa minob. ako idu peške (bez tovarnih konja, vozila) i koliko granata su u tom slučaju nosili sa sobom? Jeli to samo do novog vatrenog položaja ili se išlo na marš od 5, 10 ili više kilometara?
koliko je granata bilo u borbenom kompletu ili ukupno za taj vod vatrene podrške? Ko je transportovao te granate? Ko je i koliko transportovao ako se četa peške premeštala 10, 15 kilometara?
Ako neko ima podatak iz literature ili iz iskustva koliko se granata trošilo za dan intezivne borbe?

Valjaju mi i približne informacije iz iskustva ako nema iz stručne literature. Hvala

Одговор не ово питање је тешко дати. Војска је имала у нормативима као "мрене јединице" "борбени комплет" ( б/к), али и "дан рата" (д/р). Не сећам се тачно колико је граната било предвиђено у б7к а колико д/р. За већину оружја (оруђа) та два броја су се поклапала, али је било и разлике, односно д/р је чешће био мањи. Има овде бољих познавалаца логистике који би ти могли објаснити (као ово виде) како се дошло до б/к, односно д/р и шта су подразумевале ове две "мерне јединице". У сваком случају и б/к и д/р су одређивани на основу процене отварања средњег интензитета и генерално, број граната (метака или већ чега) био је довољан. У прорачун се полазило и од чињенице да се ватра не отвара (гађа, "пуца") сваки дан, а ако се и отвара то није једнаким интентзитетом. Такође, и од процене објективних циљева за поједина средства, односно потребне муниције да се неутралише или уништи одређени "просечни циљ".

У пракси су се дешавало да послуга (или стрелци) испале читав борбени комплет за пар сати. Најчешће непотребно. То је посебно било присутно код пешадије. Такве ствари углавном сведоче о необучености појединаца и јединица и њиховом страху кога прикривају ("терју") непотребним трошењем муниције.


Заборавио сам па ће ме неко допунити за МБ 60. За МБ 82 су 4 послужиоца. У сваком случају за ношење, преношење и гађање МБ 60 су довољна двојица. За командо минобацаче 60мм довољан је један.


Минобацачи 60 и 82мм су направљени тако да се могу расклопити (минобацач 82мм се расклапа у три дела: цев, лафет и подлога, плус две муницијске кутија са по три мине коју носи један члан послуге од 4 човека) и носити довољно дуго у далеко како би пратили пешадију. Дакле, колико може пешадијска чета толико могоже и послуга да носи минобацач.  Ја сам као питомац, као члан послуге минобацача носио цев на маршу од око 20 км (иначе сам ситан растом). Сваки део минобацача 82мм са рамом за ношење није тежи од 20кг,а минобацач 60мм је тежак 22 кг (нисам баш сигуран за тежину, јер не гледам литературу). Дакле, свака послуга минобацача 82мм носи 6 мина са собом. И послуга одељења 60мм носи један број мина са собом, али не знам тачно колико.

Борбени комплет минобацача 82мм је мислим (нисам сигуран) 60 мина (толико мина на један минобацач). Мине (које нису код послуге) се превозе у транспорту чете (возилом) . Мине се пакују у дрвене сандуке од по 10 ком (у њему су и барутна пуњења за мине). У борби, траспорт чете се распоређује на удаљености не већој од 1000м од положаја минобацача (најчешће на пар стотина метара), тако да чим почне гађање, послужиоци (доносилац и по потреби додавач, иду да донесу нове гранате). Обично у одбрани уз себе (у склоништу) имају више граната а у нападу само онолико колико могу понети. Зависно од расположивости возила и могућности прилаза, у броби се организује и дотур муниције на сам положај. О свему томе треба да мисле старешине (командир чете, командир вода за подршку) и да то договоре (утаначе) пре почетка борбе. Ако, на пример нема возила или оно не може доћи, онда командир чете може да нареди да пешадијски водови дају пар војника за преношење (ношење) мина за минобацаче. То пре свега зависи од ситуације и способности старешина. 

hvala Dzumba na iscrpnom odgovoru.

 Ja sam nalazio na netu razne podatke ali polovične i stalno me buni kako se četni minobacači (60mm) snabdevaju municiom. Znam da četa ima malo vozila pa mi izgleda da ne moze da ima veće zalihe. Minob 81mm i 120mm obično su u bataljonu i imaju svoja ozila.
Po tvom odgovoru i onome što sam nalazio na netu ispada da je potreban čest dotur od strane bataljona i/ili brigade. 
O potrošnji u borbi našao sam samo podatke za drugi sv. rat za US i SSSR da su prosečno trošili USA između 50 i 400 granata (zavisno od ratišta/vrste jedinice) a SSSR (150). To bi značilo da se za recimo 5 dana intezivne borbe potroši par stotina granata a činimi se da četa ne može da skladišti/transportuje te količine.

Иначе, "четни" минобацач није 60мм већ 82мм. Дакле, у пешадијској чети је у наоружању минобацач 82мм, осим ако нешто није промењено у назад пар година. Чета је имала 2 минибацача 82мм (једно одељење). Не знам како је сада. Ако их и нема, команда батаљона може да је ојача, да јој препотчини одељење, па чак и вод МБ 82мм.

Није потребан чест дотур од стране батаљона. Заправо, то зависи од динамике борбе. Ако се зна да ће бити жешћа борба чете, односно батаљони, посебно у одбрани, су се могле попунити и са више од 1б/к.

Чета, односно војници у чети  "на рукама" (а за минобацаче и РБ делом и у траспорту чете) има један б/к за све стрељачко наоружање. У траспорту батаљона је још један б/к, а у бригада још један или два б/к за све јединице. Значи, батаљон, односно пешадијска чета може да ратује два дана а да не добије ништа од муниције од више команде. Како се не "пуца" сваки дан у рату (не води борба), посебно не истим интензитетом, то у пракси значи и је јединица (чета) подмирена муницијом за више од два дана.  Резреве у позадини (логистици) су прављене тако да се поседује од 10-30 б/к (нисам потпуно сигуран за ове цифре, али су приближно тачне) за свако борбено средство. Кад почене рат или нека борбене активност, троше се средства из залиха, а оне попуњавају из производње и/или увоза (ако је могућ). То отприлике значи да ако је б/к за АП 150 метака, 30 б/к је 4500 метака (око 3 сандука муниције по војнику, односно пушци). За војску од 100000 људи то је 450.000.000 метака. Један сандук има 1260 метака (или 1120, завсино од  паковања) то је 357.143 сандука муниције. Рачунај да је један сандук око 20 кг, то значи да је то око 7.143 тоне и то само муниције за пушке. Додај још артиљеријску муницију, тенковску, мине, експлозиве, ракете, што је све неупоредиво теже, па храна, друга опрема, резервни делови и сл. и т. онда ћеш видети колико је то огроман терет који се чува (складишти) и да то није само: "пуцај Мики..." (и испалиш б/к за 15 минута (а тако је чести било за време т.11). То се негде чува, па онда треба превући и доставити људима на положају, а нова из фабрика. Па још кад из складишта требаш све што тамо чуваш у миру разместити због претње напада из ваздушног простора.... То је ноћна мора за логистику и генерале. Логистика је наука, ако ниси знао. То је неки систем који ради 24 часа у миру и рату, без прекида. Не може другачије. И велика је могућност да негде запне, неко киксне, нешто се поквари, а онда војник "Пера" или "ескперти за меко дрву" (сада са интернета) кажу: "ма немају ови појма, кад бих ја био...."... А ја знам да би такви "експерти" и то што је радило како-тако сј..али "док си рекао кекс".

Пешадијска чета (она која није моторизована) је имала два камиона од 4,5 тона ("дајца") у које је могла да стане сва муниција и опрема која се не носи на леђима војника, па и муниција за минобацаче.. Па је чак и имало места у њима.

MOžda to pomogne.


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

155mm SH M-17 A, sta je ovo?

Knjiga je iz 54 godine ako to šta pomogne. Inače nemam ideju šta bi to bilo

Hvala Bozo13 i Dzumba.  Ovo je baš ono što mi treba.

Bozo13 jos ako bi mogao da nekako okacis celu knjigu ili link gde moze da se skine.
Logistika je bas ono sto me zanima a i bavim se na neki nacin time (civilna log).

Dzumba svestan sam slozenosti logistike mada je obicno ne tretiraju kao nauku vec disciplinu ekonomije ili tehnoloskih nauka. "Politička ekonomija je nauka ostalo su zanati [logistika, finansije,marketing...]" što jednom reče prof Vasiljković sa ek.fak. u Subotici inače predavao marketing.

Dzumba sto se tice minobacaca nisam siguran ali mislim da je JNA imala minobacace 60mm u lakim (partizanskim)  brigadama. A mislim da je u nekom periodu od 2sv rata do reorganizacija  sedamdesetih imala i u drugim jedinicama. 
Moja pitanja su uglavnom načelne prirode, nije mi strogo bitno koji period ili armija je u pitanju već kako se rešavao problem dotura municije za jedinice koje su prevaskodno pešadijske (lake, planinske, desantne i slično)

Слажем се са твојим професором (и сам имам неку академску титулу). Наравно да знам да логистика није наука сама за себе.  Тврдњу да је логистика наука сам изрекао фигуративно, у смислу да се користе научна сазнања у њеном вођењу. Већина то не схвата већ мисли да се организација логистике ради од данас до сутра.

Да, у неким јединицама ЈНА су били минобацачи 60мм као подршка. Осим тих које си ти набројао били су и у диверзантским јединицама, па и у 63.падбр, практично до краја постојања ЈНА. Моја констатација се односи на пешадијске јединице у пешадијским и моторизованим брогадама (пуковима) јер су они основа војске у целини.

Иначе, један од постулата у пројектовању опреме и наоружања за пешадију јесте да се та средства, па и она за подршку, расклопљена могу носити на дужим или краћим растојањима. Тако могу да "прате" пешадију где год да она доспе и да чета, као основна тактичка јединица има неку своју минималну аутономију и по питању ватрене подршке.

iz oznake se da zaključiti da je samohodna haubica američka. tako da bi na osnovu perioda mogla biti 155 mm Gun Motor Carriage M40
https://en.wikipedia.org/wiki/M40_Gun_Motor_Carriage (https://en.wikipedia.org/wiki/M40_Gun_Motor_Carriage)

Ima li iko podatak da je ova SH bila u naoružanju JNA, ili da je uopšte isporučena u okviru MDAP?

Зависи во кој период и која армија користела минофрлачи .На пример во црвената армија и во армијата на вермахтот се користат 50 мм топови за подршка на пешадиски вод или чета но сфајкат брзо и германците и советите дека 50 мм минофрлачи се слаби па затоа се прифајка калибарот од 82 мм како минофрлач за чета , но при секој напад еве на германските гранометни единици се користел и 50 мм и 82 мм минфрлач.Додека Американската и Франуската војска прифатила 60 мм минфрлачи во втората светска војна но повеке како одбрабено оружје за разлика од кај русите јапонците и германците 50мм минфрлачи имаат офанзивен карактер. Но во 30 тите години во црвената армија  82 мм минфрлач е на ниво на баталјон или бм- батальонные минометы но по шпанската граганска војна се прифајка идејата за посилен минофрлач од82 мм или русите во 1938 го воведуват 107 мм минфрлач како минофрлач на дивизија или на полк но и за планиските единици. Истиот концепт го воведуват и Британците и Американците со своите 107 мм како   минфрлачи за подршка на полк и дивизија ,додека кај германците 105 мм минфрлачите се означени како баталјонски. 120 мм минфрлачи по распоредот од втора светска војна се тешки опсадни и дивизиони орудија дел на инжинерците но и на артилеријата . Во ЈНА од 1945 до кај 1960 година имало доста и германски 50 мм и италјански 45 мм минфрлачи некаде по 1950 се воведуват и 60 мм минфрлачи од Америка , и некаде кон 60 тите се прифајка 60 мм минфрлачи во јна за подршка на вод но многу повеке се користеја 82 мм минофрлачи.


м30 американски 107 мм
[attachment=1]

How does mortar work?

https://youtu.be/boOyuySovko

Ово објашњење је доста добро и једноставно, без улажења у проблематику гађања. Што се тиче темпирања нисам сигуран да га има на минамаа мањег калибара (60 и 82/81мм). Можда код мина новије производње.