PALUBA

S M 303 potonuli su u plavu grobnicu:
Vinko Miškić Matijin ( o.Zlarin ) poručnik fregate, Tomo Lazarević Obrenov ( Mokrine, H-Novi) poručnik bojnog broda, Miloje Avramović ( Lipinci ) vodnik, Rajko Panić ( Lapovo) vodnik,
Mornari: Petar Cik Ivanov ( Virje ),Uroš Vuković Riste ( Dalj), Stjepan Stanić Ilijin ( Bajmok ), Radomir Nikolić Svetolika ( Miloševo ), Savo Čurčić Ljudevita ( Krušedol ), Dragutin Margetić Emilov ( Crikvenica ), Dušan Milinčić Radivoja  ( Prokuplje ), Milan Kordić Franjin ( Ruma, Vrdnik ), Mirko Vrabl Alojza ( Bosanska Dubica ), Živorad Rusimović Ljubiše ( Svilajnac ), Predrag Mitrović Milorada ( Rakovac ).

M 303 potonuo je 31. svibnja 1955. godine u 04.30 sati.

Ova nesreća je posljedica jake bure koja je puhala brzinom od 100 km na sat. M 303 je plovio u sastavu školskih brodova srredinom Velebitskog kanala. Pbb Lazarević bio je zapovjednik sastava školskih brodova. Jedan je brod plovio u blizini Krka, a drugi uz sami kraj obale pod Velebitom. Za jedan znam da je M 304. Trećeg nisam uspio odgonetnuti.  Uglavnom, iznenadni udar bure napunio je krmenu palubu morem. Zbog ogromne količine mora koje nije moglo slobodno otjecati, brod je izgubio stabilitet i potonuo. To je ono što nitko ne navodi i što JRM nikad nije priznala. Propusti na palubi su bili zatvoreni, jer su bočni pomični zaklopci blokirali od piture. Postali su nepomični i paluba je postala ogromna kada. Slobodna površina prevrnula je minolovac kao od šale. Ti minolovci su odmah povučeni nakon nesreće iz službe. Građeni su Italiji pod oznakom RD ( rimorchio dragamine ).

Možda je ovde potrebno reći, zbog mlađih čitaoca topica, da je brod potonuo veoma blizu obale. Ipak, niko od posade i pitomaca nije se spasao, svi su se udavili iako su svi imali pojaseve za spasavanje i održali se na površini vode. O čemu se radilo?

Kada duva izuzetno jaka bura, sa kresta talasa podiže vodenu penu, razbija je u sitne kapljice vode koje zauzimaju sav prostor u vazduhu čak do 2 metra iznad površine. Dakle, posada je plivala prema obali, ali su se podavili dišući VODU, jer vazduha nije bilo metar - dva iznad mora...

Posle dan - dva more je izbacilo sva tela na obalu Kvarnera...

Brodarski,

Hvala na detaljnoj informaciji, cuo sam o tom dogadjaju bas u Rijeci pricati prije tridesetak godina - i bas ta morska prasina je bila uzrokom pogibije svih tih ljudi.

Događaj je poznat. O njemu se pričalo desetljećima. Smatram da je to jedna od najvećih tragedija u Jadranu. Ta tragedija ima  svoje dublje korijene. Pronađeno je 7 tijela u dva navrata. Tijela su prenešena u Pulu, odakle su uz vojne počasti ispraćena u rodna mjesta poginulih. Bitno je da komanda JRM poduzela '' energične mere''. Vojnički šturo i čisto pranje ruku od odgovornosti.

Najpoznatija tragedija JRM, nešto malo sam i piskarao o tim brodovima.

https://www.paluba.info/smf/brodovi-jrm/italijanski-minolovci-u-jrm/

Brodarski, ja imam u memoriji podatak o više od 20 žrtava, a potvrđuje ga i navod Motoriste. Ako je to tačno, nedostaje još jedanaes imena...

Imam jedno pitanje, kako je moguće da se izvuče iz ove situacije?
Da li bi pomoglo okretanje u kontra-smeru od bure, pravljenje vazdušnog džepa oko usta rukama i sl.

Vodene kapljice su vrlo guste i svud iznad površine, zavisno od jačine bure, čak i do 2 metra. Toliko su guste da nema mesta za vazduh, jednostavno ga istisnu jer su teže.

Teoretski, disati na cev dužine barem metar i po koju treba stalno držati u vertikalnom položaju, što je po uzburkanom moru nemoguće. U praksi, nema spasa, jedino ronilački aparat ili Spiratom MM - aparat za ulazak u prpstorije pune dima, sa bocom vazduha (koriste ga vatrogasci, imali smo ga i na brodovima).

Ako te nešto slično zadesi, obradovaće se oni kojima si dužan Vathra! (Ne dao Bog!)

Ovi brodovi su imali posadu od 22 člana. E sad, ZastavnikDjemo je naveo da je poginulo 26 članova posade, što je verovatno cifra sa posadom i ukrcanim pitomcima.

Izvini struko, naveo sam tebe a ne Džemu kao izvor. Verovatno je brojka od 26 žrtava posada + pitomci.

Ma ništa zato ;) Sad je pitanje koliko je stvarno bilo žrtava i možemo li nekako da nađemo njihova imena.

Poginuli mornari s M 303
Munib Hasanpašić, Martin Rajnić ( Žminj ), Ivo Penić ( Donje Pokuplje ), Mario Vitasović ( Vodnjan ), Milovan Kojić ( Srbac ), Mehmed Čosić ( Bijeljina ),Ivo Milinović ( Rijeka ), Mirko Čošoć ( Brezice ), Rade radanović ( Zenica ),Pavel Mišlov ( Kali ), Emin Kalebić ( Zavidovići )

Ukupno je poginulo 26 osoba, članova posade i pitomaca.

Slava im.

Oprostite na grešci u pisanju. Pokojniku sam krivo naveo prezime.
Ispravak: Josip  Čopić Mirkov ( Brezice ).
Pitomci su bili klasa iz 1953. godine.

Ne baš kvalitetna, ali ipak kakva-takva fotografija zlosrećnog M 303.

Vrijedan prilog. ne vjerujem da ima puno slika ovog broda.

Brodarski, napisao si da je Brodspas olupinu izvadio par dana nakon potonuca. Sto je dalje bilo sa brodom, da li je obnovljen i vracen u funkciju ili je izrezan ?

Nisam siguran što je bilo s brodom. Znam jedino da su ovi RD minolovci poslije tragedije pomalo otpisivani. Kad naletim na zabilješke naće se na palubi.

OK, sa zanimanjem čekamo dalji razvoj.....

Sad sam u gadnim radovima. Dobar remac bi zlata vridija. Malo inkartavanja, struganja, pituravanja. Zidovi, drvenarija itd. Znaš i sam kako to ide.

Pozdrav

Zanimalo bi me odnosno, treba mi slike ako netko ima Minolovaca od JRM onih visokih mislim da su bili Francuskog tipa. Zanima me jeli to klasa bila MSO minolovaca koji su bili u Francuskoj Mornarici, i još nekih zemalja.

Hvala unaprijed,

G.S. :marinero

 https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=640.0

 Misliš na ovaj tip Minolovca? Prelistaj malo   Jugoslovensku Ratnu Mornaricu- Operativa.tamo je svaki brod obrađen

Je to je taj, Hvala

U broju 3 Mornaričkog glasnika iz 1955 (maj-jun), umetnuta je bila kao prilog umrlica postradalima u ovoj nesreći. To je ujedno i jedina vijest o ovome događaju  u nekoj publikaciji. U Frontu se te 1955 ne pominje.


Poručnik bojnog broda Tomo Lazarevič
Poručnik fregate Vicko Miškić
Vodnik Milivoje Avramović
Vodnik Rajko Panić
Pitomac ml. vodnik Mirko Vrabl
Pitomac ml. vodnik Uroš Vuković
Pitomac ml. vodnik Milan Kordić
Pitomac ml. vodnik Dragutin Margitić
Pitomac ml. vodnik Dušan Milinčić
Pitomac ml. vodnik Predrag Mitrović
Pitomac ml. vodnik Radomir Nikolić
Pitomac ml. vodnik Živorad Rusimović
Pitomac ml. vodnik Stipan Stanić
Pitomac ml. vodnik Petar Cik
Pitomac ml. vodnik Sava čurčić
Mornar Mario Vitasović
Mornar Emil Kalabić
Mornar Milovan Kojić
Mornar Ivan Milinović
Mornar Pave Mišlov
Mornar Ivan Penić
Mornar Rade Radanović
Momar Mario Rojnić
Mornar Munib Hasanspahić
Mornar Mirko Copić
Mornar Mehmed Čosić


[attachment=1]

Izvinjenje rodbini i čitaocima zbog greške: Vodnik Rajko Panić

"Majko, živ sam" - Cela posada Rankovog broda nastradala je u stravičnom brodolomu, ali za njega je sudbina imala druge planove
Vladimir Lojanica  31.03.2019.

Ne prođe dan a da Ranko Pančić, Užičanin požutele krštenice i porekla sa Stare planine, sam sebe ne sretne pitanjem: "Zašto sam baš ja tog poslednjeg majskog jutra 1955. godine, kad je Senjski kanal progutao moj brod, odabran da preživim?"

[attachment=1]

Zašto baš on a ne neko drugi od njegovih 26 drugova, mornara i pitomaca sa kojima je dve godine delio palubu, spavaonicu i vojnički hleb, krstareći uzduž Jadranom od Slovenije do Boke Kotorske, i popreko od jugoslovenskih obala do najudaljenijih ostrva? Sa kojima je tražio mine zaostale od italijanske i nemačke ratne armade. Pita se Ranko, a uveliko plovi kroz treću životnu dob. Iz ušiju nikad nije odagnao huk bure koja je kao igračku prevrnula njegov minolovac sa kojim je na dno mora, u smrt, otišla cela posada.

Ranko sa posadom minolovca M-303
[attachment=2]

Onomad je starina proslavio 88. rođendan. Uparadio se za tu priliku u zimsku mornarsku uniformu, originalnu koju je doneo sa službe, pomolio se za duše brodolomaca i vojnički, kao nasred palube, salutirao nad tortom u obliku minolovca. Ukrasili je oznakom M-301. Uz njega, da uveliča priliku, u plavo-belom i njegov sin Slobodan, i on služio u mornarici.

- Kao regrut, mornar, došao sam na Korčulu 1952. i tu proveo dva meseca. Potom sam prekomandovan u Pulu gde sam na obuci za mašinistu proveo osam meseci. Posle toga su me rasporedili na M-303. Skoro dve godine nas 28, upućenih jedni na druge na našem brodu, plovili smo i češljali more vadeći mine, one okrugle sa čeličnim šiljcima - pričao nam je Ranko.

Prekomanda na M-301 spasla mu je život
[attachment=3]

Samo dva dana pre velike tragedije, kada se grupacija minolovaca spremala za zadatak u Senjskom kanalu, na Zadarskoj rivijeri, Pančić i još jedan mornar su sa M-303 prekomandovani na M-301, da kao mašinisti popune posadu.

- Bio sam mlad, pun želje za učenjem motoristike, na brodu sam se isticao radom. Možda zbog toga da naš brod na drugom reprezentuju dvojica najboljih ja sam i prekomandovan - pretpostavlja. Ova dva i još dva broda su 30. maja 1955. pristala u luci Senj. Krivo je bilo Ranku što i te noći, i na ovoj plovidbi, nije bio na svom brodu, sa svojom posadom. Narednog jutra oko četiri sata, pamti, stigla je naredba da se isplovi iz Senja. Pogodilo se, kao da ju je sam đavo naveo, da se u zaliv stušti nezapamćena bura.

- Stajao sam na palubi broda koji sam posluživao i posmatrao kako more divlja pod udarima vetra i ljulja minolovce. Najednom sam video brod, ali nisam znao koji od ona tri, kako ga oluja kao perce sa krme podiže uvis. Preko pramca, za tili čas, prevrnuo se i potonuo u more. Stigla je naredba da se vratimo u luku. Posle sat vremena starešina je jauknuo: "Potonuo je M-303, telegrafisti javili". Na to sam ja zaplakao: "Moj brod, moji drugovi". To je poslednje što sam upamtio tog dana, a on još nije čestito ni bio svanuo - prepričava Ranko Pančić.

Ko je od mornara i pitomaca u vreme bure bio na palubi, udavio se u vodenoj magli, ko je ostao u potpalublju odatle nije živ isplivao. Suze ili samo odsjaj žiški sa dve osmice što prže na rođendanskoj torti? Nešto treperi u očima starca. Dunu snažno da ugasi svećice, kao da htede da istera udar strašne bure koja će mu do groba svirati kroz kosti.

Ranko Pančić kao mornar 1954.
[attachment=4]

Radio Jugoslavija istog dana razglasio je pomorsku nesreću objavivši da se traga za 20 pitomaca i šest mornara, ali njihova imena nisu saopštena. Tri dana kasnije kad se smirilo more u zaliv je dopremljena dizalica "Veli Jože" i sa 60 metara dubine izvukla olupinu. Nijedno telo članova posade nije bilo na njoj. Rankova majka Zlata, koja je znala da je potonuo brod njenog sina, ali ne i da je on dva dana pre toga prekomandovan, sedela je kući u Užicu slušajući vesti preko tranzistora. Drhtala je već pripremljena da čuje ime svog sina, zaleleče i obuče crninu. Dani su Zlati kao večnost prolazili. Kako je telo kojeg mornara pronalaženo, tako je radio javljao njegovo ime. O Ranku nije bilo vesti.

Ranko sa sinom Slobodanom i snajom Verom za njegov 88. rođendan
[attachment=5]

- Odmah posle nesreće poslao sam joj kratko pismo: "Majko, živ sam", drugog načina da joj se javim nije bilo. Učestvovao sam u potrazi za mojim drugovima, kapetana sam našao nasukanog na obalu pet kilometara od mesta brodoloma... - priča stari mornar.

Zbog stresa koji je preživeo dobio je odsustvo

"Sine, živ si", plakala je majka od sreće kada se pojavio na kućnom pragu, gledajući u sina za kog je mislila da se utopio i da ga negde na pučini vitlaju talasi. "Majko, živ sam", pisalo je u pismu koje je stiglo par dana kasnije. U jesen 1955. je demobilisan, kad je služba u mornarici sa četiri skraćena na tri godine. I pune 64 godine, svakog jutra, budi sa istim pitanjem: "Zašto sam ja odabaran da preživim". Možda zbog toga da čuva uspomenu na svoje mrtve drugove. I danas svakog od njih poimence pamti.

Izvor: www.blic.rs

Iz Ilustrovana Politika - Broj 3092/93