PALUBA

Evo postujem neke fotografije koje su snimljene sa s/b Jadran prilikom krstarenja 2005. godine. Fotografije nisu selektovane, nego objavljujem celi album, pa postovane kolege neka pronadju ponesto, ako ih interesuje. A Boro Prodanic bi mogao napisati nekoliko reci o tom krstarenju, jer je bio sudionik. Istovremeno, ovim putem zahvaljujem komandantu s/b Jadran, kapetanu korvete Predragu Supicu koji mi je ustupio fotografije koje objavljujem.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9]

Evo jos malo[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

I jos...[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=5][attachment=4][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

Odlična slika pokojnog Lapada Atlantske plovidbe Dubrovnik.

Jantare,

ne mogu da dajem komentar uz svaku fotografiju mada većinu situacija pamtim, mislim da bi čitaocima uz ove divne fotose možda bilo interesantno nešto kao dnevnički zapisi - crtice iz radne sveske koju sam vodio na krstarenju.

Prvo, na krstarenju sam imao dvostruku ulogu: šef logistike i ujedno III motorista (davanje smene u mašini svo vreme krstarenja bio je moj lični uslov samom sebi da idem na krstarenje).

Idemo, dakle, u nekoliko postova, mislim da je najbolje da ih podelim od luke do luke:

Nakon gotovo godinu dana remonta i priprema, u sredu prepodne, 01.06.2005. Jadran isplovljava prema prvoj luci, Kadiz u Španiji. Nekoliko sati nakon isplovljenja ustanovljava se da su brodske zalihe vode dopunjene do pola, ljudskom greškom, nije sad važno ime, uglavnom, umesto oko 40 tona pitke vode (kapaciteti tankova pitke vode smanjeni na pola zbog ugradnje "crnog" tanka) imamo jedva nešto više od 20 t. "Ma nije važno, imamo desalinizator!" - tek ugrađen, nije isproban. Od 11.45 do 18.00 časova, kapetan Stevica Pavlov i ja se mučimo da ga stavimo u funkciju, na kraju utvrdimo da su SVE cevi pogrešno spojene, čak i faze na elektromotoru, slučajno? Ko zna, uglavnom, oko 18.00 desalinizator počinje da radi sa kapacitetom 110 litara na sat. Ko će popiti prvu čašu vode? Jednoglasno, štab krstarenja odlučuje da to budem ja. Voda super, kao mineralna negazirana, kasnije svi piju.

Uprkos tome, od isplovljenja je na snazi stroga restrikcija pitke vode, zubi se peru morskom, ko nije probao ne zna šta je uživanje...

Prva tri dana more mirno kao ogledalo, tek trećeg popodne dana malo vetra da raširimo jedra...

Nastavljamo dalje:

Dana 04.06.2005. brod jedri kroz Sicilijanski kanal, do sada pređeno oko 500 Nm, more mirno.

Dana 05.06.2005. oko 04.30 more se diže, plovimo uz obale Tunisa, posle podne more 5 po Boforu. Mislio sam da ću u penziju a da nisam povratio na brodu, ali, uvečer hranim afričke ribe onim što sam pojeo za ručak...

Celu noć 05/06.06. more 4-5, ujutro u 07.30 raširena olujna prečka da malo umiri brod, posle podne more malo mirnije.

Dana 07.06. mrtvo more, posle podne pada na 1-2.

U sredu, 08.06. jedrimo brzinom 5-5,5 čv, već treći dan uz obale Alžira - kad čovek gleda kartu nema utisak da je to baš toliko naviganja... More 4, ali povoljan vetar. Noću, prvi problem: prilikom ubiranja krmenog sošnog jedra po jakom vetru, vijci koji drže klizač u jarbolu zbog naglog udara vetra iščupani iz jarbola (5 komada), klizač se savio, ujutro: Mašinci napred, popravite ovo!

Jedrimo celu noć 08/09 solidnom brzinom, 5-6 čvorova (koliko ja znam Jadran nije baš često noću jedrio!). Do Kadiza još 247 Nm, ujutro jedrimo ispred luke Oran, jedva je naziremo, oko 01.00 noćas prošli kroz nulti meridijan ali niko na brodu ne pomera časovnike.

Od Afrike smo videli samo vrhove gorja Atlas i obalu u dalekoj izmaglici, na 20-30 Nm udaljenosti.

Destog dana, 10.06. prišli smo na 13 Nm obali Španije, kod luke Malaga, more - bonaca... Do sada preplovili 1330 Nm, još 200 do prve luke.

Posada, svih 107 ukrcanih ima problem: mreže mobilne telefonije imamo svaki treći - četvrti dan po sat-dva, daleko smo od obala, pa ko ima sreće da tada nije u službi ili da baš tada proba, pošalje ili primi poruku, čak i nazove, a ko, čeka sledeću priliku.

Idemo dalje, smene se nižu, čovek gubi osećaj za dan i noć, misliš samo kad ti je sledeća gvardija...

U subotu, 11.06. prolazimo kroz Gibraltar, ali ga jedva vidimo od guste magle, a tako smo se nadali da ćemo dvogledima videti slavne gibraltarske majmune na Steni! Jedna legenda: britanska kruna će zadržati suverenitet nad Gibraltarom sve dok na gibraltarskoj steni bude živih majmuna!

Ujutro u 08.10 sati drugi problem: desalinizator prestao da radi, uzrok nepoznat. Nakon dva tri sata studiranja, konzilijum u sastavu Pavlov/Prodanić uz pomoć lupe (povećala) utvrđuje da su filteri puni planktona i da to sprečava dotok vode do membrana. I prostim okom se vidi da je more crvenkaste boje od milijardi račića koje jedva lupom vidiš. Menjamo filtere i čekamo da se more rasčisti od planktona da ponovo uključimo desalinizator, najvažniji uređaj na brodu u to vreme!

Popodne treći problem: ležaj na levoj pumpi opšte službe se pregrejava, pumpa inače radi 10-ak sati dnevno, rešenje: smanjiti broj sati rada pumpe, što znači ograničenje i za korišćenje morske vode za žednu posadu!

Vreme oblačno, hladno za ovo doba godine, more mirno, oko 09.00 uplovili u vode Atlantika.

U 19.15 časova brod usidrio ispred luke Kadiz.

Pored nas, na sidru čekaju nemaćki školski jedrenjak "Gorch Foch" i urugvajski "Kapitan Miranda". Čekamo uplovljenje dva sledeća dana po bibavici (ko nam je kriv kad plovimo prebrzo a protokol se mora poštovati!), u Kadiz uplovljamo tek 14.06.2005. u 08.50 časova.

Sledeći put, deo rute Kadiz - Portsmut...

Pre nastavka, nekoliko reči i slika Kadiza. Grad, jedan od najstarijih živih gradova na svetu, po rečima domaćima nastanjen neprekidno više od 3000 godina, iako su ga napadali, osvajali i rušili svi tokom tih milenijuma, živ, prelep na atlantskom suncu, posebno nakon 14 dana plovidbe.

[attachment=1]

Gorch Foch i Kapitan Miranda su uplovili dan pre nas, čekaju nas u vezu. Nakon uplovljenja i obavljanja formalnosti, sledi upoznavanje posada, druženje...

[attachment=2]

Već sam Vam govorio kako smo oskudevali u pitkoj vodi, te prvo tražimo od Španaca da ukrcamo vodu u tankove - tu nema nikakvih problema. Iako je diplomatija dogovorila da će nam Španci besplatno dati gorivo u odlasu i u povratku iz Portsmuta, mali problemi oko papira, rešeni po podne, kada dobijamo 11 tona goriva, bez kojih bi mogli do Engleske, ali nazad samo na jedra, pa šta nam Posejdon da... Jedini problem ostaje priključenje na električnu struju - razlike u naponima. Mašinci - pomoćni motor radi od 05.00 do 24.00, dežurni motorista u luci - ima li teže celodnevne službe na brodu? Crna garda iz V BO jednoglasno ne dozvoljava da ja dajem tu službu, posebno jer sam bio dežurni motorista jedan od dva dana na sidru...

I mornari/pitomci imaju dušu, moraju malo u grad, ali tek nakon što im tadašnji zamenik komandanta održi slovo:

[attachment=3]

Rekoh već da je grad prelep, upostovati sve slike nije moguće, evo samo nekoliko detalja:

[attachment=4]

Drugi dan u gradu je službeni dan, mornari i pitomci mogu u grad ali u uniformama:

[attachment=5]

Iako je katedrala prelepa, vrlo neobične arhitekture, turisti su više slikali naše mornare ispred katedrale...

[attachment=6]

Uvečer svečani prijem na brodu, prisustvuju naš ambasador, gradski velikodostojnici, predstavnici posada Gorcha i Kapitana, predstavnici španske vojske i mornarice sa suprugama, baš lepa atmosfera pred sutrašnje isplovljenje, da se još malo napune baterije...

[attachment=7]

Dana 16.06.2005. u 08.00 časova, prema planu - isplovljenje za Portsmut.

[attachment=8]

Živeti se ne mora, ploviti se mora!

Četvrtak, 16.06. - Dan Vojske SCG slavimo samo postrojavanjem u 10.00, pa nazad na svoje dužnosti. Desalinizator daje 125 litara na sat, iako su nam tankovi puni, neka, za svaki slučaj - restrikcija i dalje ali ne tako strašna kao u prve dve nedelje. Zube i dalje peremo morskom vodom, kaladont jedva peni, osećaj odvratan..

More mirno, 1 - 2, noću mrtvo more 3 - 4, ali već smo se navikli, barem većina članova posade.

Petak, 17.06. Mislio sam da sam video jake magle, ali ovo na Atlantiku nije magla, doslovno je mleko. Sudaramo se hodajući po palubi, vidljivost oko 2-3 metra. Strašna vlažnost u vazduhu, 98 %! Sve na brodu je mokro, kao da pada kiša. Najveći problem sa velikom vlažnosti imam ja - duvan za lulu se mora malo prosušiti pre pušenja, ali kako? Spasonosna ideja - na glavnom motoru za vreme gvardije u makini!

Subota, 18.06. Novi problem u mašini - livi pomoćni motor gubi broj okretaja, napon na brodu pada, pomorci šize da ćemo mi mašinci da im spalimo sve instrumente. Prebacujemo na desni, čistimo filtere goriva, sve je O.K. Magla se malo razišla tek pred večer, plovili smo kroz mleko gotovo dva dana.

U nedelju 19.06. smo napola puta do Portsmuta - po 520 milja i tamo i ovamo. Desalinizator daje samo 90 litara, pojačana restrikcija pitke vode. More mirno, 1-2, oblačno i vrlo hlado, samo 14 stepeni. U podne kf Katić naređuje paljenje brodskog kotla za grejanje jer je posada mokra i smrznuta, boji se da se ne porazbolevamo. Mi mašinci psujemo sve po spisku i letu i vremenu jer kotao pušta dim u mašinu, jeza živa! Nekako smanjujemo količinu dima lepljenjem rupa brzovezujućim cementom, ali dimi i dalje.

Dobijam novi zadatak - prevesti sa engleskog brdo materijala oko obaveza i protokola obeležavanja 200-godišnjice bitke kod Trafalgara, International Fleet Review - smotre svih učesnika i Festival of the Sea - četvorodnevnog festivala mora koji se održava u Portsmutu nakon svečanog defilea brodova pred engleskom kraljicom. Dobro, kad nisam u smeni, prevodim polako... Kotao i dalje radi, temperatura pada i na 12 stepeni Celzijusa. More 3, od obale smo oko 100 milja, a popodne na brod sleti jedna lastavica i dva prstenovana goluba. Nahranimo ih, damo im vode, smrzli se jadni, ali ipak odleteše dalje.

Ponedeljak, 20.06., Biskajski zaliv. Celo pre podne štab krstarenja razmatra obaveze koje nas čekaju u Portsmutu, delimo poslove i uloge, pomalo se i prepiremo - na primer: on ide na prijem kod kraljice Engleske, a ja samo kod komandanta Flote?! Rešavamo to drugarski, više je bilo u šali... Obaveze definisane doslovce u minutu - ko zakasni, ceremonija ide bez njega, pišemo svako svoje obaveze da ne bude "po leđima". U 22.30 uvečer prvi problem sa glavnim motorom - pregrejao se ispušni kolektor. Vozili smo smanjenim brojem okretaja dok se nije ohladio, naizgled sve je O.K, idem da spavam, od 04.00 ujutro do 08.00 sam smena u mašini. Nisam ni zaspao kako treba, oko ponoći, POGASI SE GLAVNI MOTOR! Skočim, onako u vešu otrčim u mašinu. Posle su me svi zezali, srećom pili pivo u oficirskom salonu, niko nije imao foto aparat da me slika... Šta je - kapetan Pavlov kaže gori ispušni kolektor. Pogledam, azbesta izolacija kolektora cvrči, topi se, dimi, ima čak i plamena. Svi se boje da aktiviraju halon pp aparat - ne znaju da li je halon otrovan ili ne. Pošaljem ih sve napolje iz mašine i sa dva i po aparata od 5 (ili 6) kg ugasim kolektor. Nakon što smo otvorili portele, ustanovimo da se po unutrašnjim zidovima kolektora nakupila čađa, 2-3 cm debeo sloj, koji se zapalio. Ručno očistimo kolektor i montiramo portele. Sa mosta vrište - stojimo kao glineni golub na sred Biskaja, a oko nas teretnjaci dugi po 200 m šibaju kao auto-putem, upaljena sva svetla na brodu da nas neko ne pokupi... U 01.00 21.06. upućujemo glavni motor - sve je O.K. Kolege me nateraju da popijem prvo pivo na krstarenju, džabe sam se branio da sam od 04.00 u gvardiji, morao sam, pa pravo iz salona u makinu. A moj prijatelj ppuk Zoran Puhač, zvanični novinar i fotoreporter, poslao članak u časopis Vojska kako ne čujem ništa osim zvukova iz mašine i kako sam u gaćama trčao kroz hodnik... Lepo sam mu se zahvalio i zamolio da me više ne hvali, barem ne tako javno - po povratku u Beograd jedva sam živ ostao od zezanja.

Od Kadiza prošli 900 milja a jedra digli nismo! Neko se zamerio Posejdonu - Rade bi rekao da je zbog toga što je poslednje veče u Kadizu na brodu bilo previše žena...

Utorak, 21.06. Kotao i dalje radi, kad smo u smeni u mašini, izlazimo kao dimljeni pršut napolje, smrdimo na kilometar na dim. Oko podne uplovljamo u kanal La Manš, malo je toplije, vetra i dalje nema ali zato ima mora.

Sreda, 22.06. Vedar sunčan dan u kanalu, a kad je posada čula da je Katić odobrio da im pustim slatku vodu za kupanje, veselje u pramcu... Popodne opet jaka magla, razilazi se pred večer. U mašini sam smena od ponoći do 04.00 ujutro. Svi imamo problem - Katić nije dozvolio da podesimo satove po meridijanu, tako da su još po beogradskom vremenu. I hajde ti spavaj kad je u 23.30 tek zalazak sunca, a u ponoć ustaj da radiš!

Oko 19.00 časova brod prima SOS signal sa portugalskog trgovačkog broda - prodor vode u mašinu. Brod je iza nas, tek izašao iz Biskaja, čak i da smo mnogo brži - 200 milja je do njega. Slušamo komunikaciju obalskih radio stanica Engleske, Francuske, Portugala i Španije - sva posada spašena, brod ode Posejdonu za igračku dole na dnu...

Četvrtak, 23.06. Oko 02.30 STIGLI! Budimo se ujutru na sidrištu Solent ispred Portsmuta, sidrište ogromno, a brodova... Ljudi, da li je neki brod ostao kod kuće ili su svi brodovi ratnih mornarica sveta došli ovde? U životu nisam video toliko brodova na jednom mestu, čak ni na slici. Nosača aviona i helikoptera ima 6-7, manje brodove ne možeš ni prebrojati... U 09.40 se približavamo luci i sidrimo ispred Portsmuta, gde ćemo ostati još jedan dan i čežnjivo gledati grad - opet pre brzo plovimo a protokol se mora poštovati

Odmorite se dan - dva od mojih dnevnika, pa ćemo malo o Portsmutu i manifestacijama koje su priređene u čast 200 godina od dana kada je admiral Nelson skresao Napoleonove snove o dominaciji morima kao što je dominirao Evropom.

Fenomenalna reportaža!  :klap :super
Pročitao sam je u jednom dahu!

Sačekaj sa pohvalama Zastavniče, imam još dosta vremana da zabrljam - nismo ni na pola puta, ali odmorite se koji dan, kao dok smo čitali stripove, pročitaš strip za 15 minuta pa čekaš 7 dana sledeći broj...

Idemo dalje!

Petak, 24.06. provodimo na sidru u Solentu, ispred Portsmuta. Na brodu mir, kao da smo svi pomalo umorni, radi samo pomoćni motor radi struje, i desalinizator, jer smo kupanjem u slatkoj vodi rezerve opasno smanjili, a u toj šumi brodova ko zna koliko ćemo čekati da dobijemo vodu. More mirno, ima malo magle ali je toplije, barem kotao za grejanje više ne mora da radi.

Subota, 25.06., u 09.50 časova pristali u Portsmut. Svi "Tall ships" (jedrenjaci) su grupisani na jednom molu, kao sardine u konzervi. Jadran je pristao na desni bok italijanskog Ameriga Vespuccija, a na naš desni bok pristala je kolumbijska Glorija. Bilo je interesantno gledati "trampu" mornara i pitomaca sa Glorije i Jadrana simbolima i oznakama dve mornarice, mornarskim majicama, delovima uniformi... Kad više nije bilo ništa za trgovinu, na red su došla i zlatna dugmad sa sidrom sa uniformi! U jednom trenutku, kaže jedan od kolega - oficira: "Ljudi, čuvajte uniforme, poskidaće vam oznake činova i dugmad dok se okrenete!"

Istog dana održava se takmičenje u veslanju u "dragonskim" čamcima - izduženi čamci sa ukrasnom pulenom u obliku zmajeve glave, 16 veslača, bubnjar koji daje ritam veslačima i kormilar - profesionalac kojeg obezbeđuju domaćini, jer je tako uzak i dugačak čamac vrlo nestabilan. Trke se održavaju u tri čamca, princip je da samo pobednik ide dalje, u sledeći krug, jer ima ogroman broj ekipa. Učestvuje i bar 30-ak ekipa sa teritorije Velike Britanije, razni veslački klubovi, univerziteti... Zvanični spiker u prvoj trci ime našeg broda izgovara kao "DŽadran", ali kako Jadranova ekipa napreduje, iz kruga u krug izgovor mu je sve bolji. Hladno je, veslači mokri od vode koja pljuska kod veslanja, ali Jadran grabi sve dalje i dalje. U polufinalu, kasno popodne, izbacujemo američki i britanski nosač aviona, u finalu ozbiljniji protivnik ekipa francuskog nosača Šarl de Gol, sve atlete kao sa antičkih skulptura. Naš čamac ih tuče za 1,5 metar, neopisivo slavlje... Jadran dobija i poseban pehar kao najbrža ekipa u svim trkama, a spiker samo što nije progovorio srpski!

Nedelja, 26.06. Lokalne dnevne novine izlaze sa naslovnom stranom na kojoj je ogromna slika naše ekipe sa zlatnim medaljama, svo društvo sa ostalih jedrenjaka priča samo o tome - kako je ekipa sa broda na koji je ukrcano 107 ljudi uspela da pobedi tri nosača aviona, jedan nosač helikoptera i ko zna koliko ogromnih brodova, koji imaju i preko 5000 ukrcanih? Pa najbolji smo, odgovaramo im. Do kraja sportskog takmičenja naši momci osvajaju i dve zlatne medalje u sprintu - na 100 i 200 metara, uz zabezeknuta lica američkih trkača - crnaca, za koje su ostala srebra i bronze... Doduše ne sva, uzeli smo im i četiri srebrne medalje u drugim disciplinama. Ali, dočekaše i Ameri svoj trenutak - u polufinalu takmičenja u košarci njihova ekipa je naše prosto potukla, ali smo prethodno u četvrtfinalu opet pregazili ekipu Šarl de Gola - Francuzi samo što ne plaču...

U 14.30 kf Katić je priredio ručak za komandante Ameriga i Glorije. Šalimo se sa Italijanom da Jadran nikad nije imao lepši i veći siz, ne ljuti se, smeje se...

U 16.10 komandant Mornarice, admiral Samardžić sa suprugom na kratko se ukrcava na brod. Oko 17.00 isplovljamo ponovo na sidrište Solent radi sutrašnje generalne probe defilea brodova ispred Njenog Veličanstva kraljice Engleske. Vodu su nam obećali tek na sidru, uvečer u 22.00 - besplatno.

Ponedeljak, 27.06. - generalna proba International Fleet Review (IFR) ispred kraljice, od 13.00 do 14.45, sve pod konac, stotine brodova u savršenom poretku, slika za istoriju. Kako sinoć nismo dobili vodu, desalinizator ponovo radi. Voda stiže tek sa 24 časa zakašnjenja. Noćimo na sidru još jednu noć.

Od 13.00 do 14.45 održava se IFR, bez greške, nakon toga ostajemo na sidru. Ceo dan sam dežurni motorista, nema odmora za crnu gardu. U 21.30 simulacija bitke kod Trafalgara, multimedijalna predstava sa fantastičnim dekorom, na žalost suviše daleko od Jadrana da bi nešto videli, samo čujemo gruvanje topova. Na kraju divan vatromet. Još jedna noć na sidru.

Sreda, 29.06. Uplovljamo u Portsmut po drugi put u 10.45 uz rubni pozdrav HMS "Victory", zastavnom brodu Nelsonove flote koje je još uvek živ i aktivan - drveni brod stariji od 200 godina! U 11.00 održava se bubnjarska ceremnoija uz učešće delegacija svih prisutnih mornarica - odavanje počasti svim pomorcima, bez obzira na veru, rasu, naciju, koji su poginuli na moru od poslednje proslave 1905. godine.

Fenomenalno!

U četvrtak, 30.06. počinje IFOS - International Festival of the Sea (Međunarodni festival mora), učestvuju sve zemlje koje su bile na IFR - u, uz dodatak - najveći svetski proizvođači oružja imaju svoje štandove, hale, prezentacije... Publika obilazi brodove od 10.00 do 18.00, pred Jadranom red duži od 100 metara. Šta sad - vraćaš se iz grada, ideš na brod, u civilu si kao i posetioci, kako da prođeš pored svih tih ljudi - pola su starci i starice - ne ide, dakle čekaš oko pola sata red da uđeš na svoj brod. Za ta četiri dana, Jadran je obišlo više od 14 000 ljudi. Ne želim da budem pretenciozan, ali mislim da nijedan brod nije obišlo više posetilaca, barem sudeći po redu u kojem su čekali ta četiri dana. Po brodu ih vode naši pitomci i mornari, mogu svuda osim u stambene islužbene prostorije, i uglavnom koriste tu mogućnost.

Naručujem od kompanije MLS sveže vože i povrće za brod. Jedna anegdota: nikako da se setim kako se na engleskom kaže "crni luk", razbijam mozak pet minuta, kad Hindus koji prima narudžbu kaže:"Onion, maybe?" Šokiran sam kako je znao, pa mi objašnjava da sam par puta na srpskom rekao "crni luk" a on zna većinu svetskih jezika - samo nazive voća i povrća. Druga anegdota: gledam sa jednim kolegom kako Orion (inače moj mlađi sin, u to vreme pitomac MVA u Beogradu i učesnik krstarenja) i jedna njegov klasić "odvajaju" dve devojke, trče kod komandira da im nađe zamenu da mogu sa njima napolje, i kad je sve završio, zaustavim ga namerno i pitam: "Vanja, kako si, ne viđam te danima? Da malo popričamo?" On, dosta nervozno odgovori: "Tata, strašno žurim", a ja njemu: "Ako ne vidiš dobro, ja sam MT pukovnik, to "tata" ostavi za vreme kad smo kod kuće". On se naduo kao žabac, samo što ne pukne, na kraju se kolega i ja nasmejemo i kažem mu: "Hajde, briši, neće te čekati ceo dan!" - i još mu dam novaca, naravno. Ne znam da li je u istoriji Jadrana zabeleženo da su otac i sin bili istovremeno učesnici školskog krstarenja, možda bi tu Brodarski ili Jadran2 mogli pomoći...

U 18.30 na brod dolazi direktor IFOS, pita da li može na Jadranu da da intervju za TV "Sailing Chanel International" koja se bavi uglavnom temama iz jedrenja. Sticajem okolnosti najstariji sam na brodu, donosim odluku odmah, naravno da može, počastvovani smo. Na pitanje zašto baš Jadran, odgovori mi da jedri od svoje treće godine (a stariji je od 70), da ima oko za pravi i najlepši brod. Čestita nam na sportskim uspesima naše ekipe, i on je začuđen kako to uspevamo, ali, kako da mu objasnim šta je srpski inat?

Petak, 01.07. provodim sa dvojicom kolega u Londonu koji je samo 140 km vozom od Portsmuta - šteta ne iskoristiti priliku, daleko je 300 - godišnjica Trafalgara za sledeći dolazak u Englesku.

Subota, 02.07. - dežurni motorista, ceo dan na brodu a drugi se rasuli po Engleskoj - ostrvo White na kome je održan istorijski festival rok muzike je sa druge strane Solenta, ali nisam stigao da ga bar malo obiđem...

Nedelja, 03.07. Poslednji dan u luci Portsmut, pripreme za isplovljenje, popuna vodom, kupovanje poslednjih sitnica, pisanje razglednica onima koje smo zaboravili u prvoj turi...

Ponedeljak, 04.07. Ambasador SCG u Velikoj Britaniji g. Burzan dolazi u 09.30 da nas pozdravi i poželi nam mirno more za povratak (a čitaćete za par dana kakav nam je bio povratak do Gibraltara). Krećemo sa 12,8 tona goriva, do Kartagene imamo rezervu od možda 1000 litara - opasno, ali kako kupiti gorivo, kojim novcem? Više ćemo jedriti...

U 12.40 opraštamo se sa Portsmutom novim rubnim pozdravom HMS "Victory" i partimo... Čeka nas pomorački najinteresantniji deo krstarenja...

Jedva čekam nastavak!  :klap

E ako ovo ne ode u stampu, ne znam sta ce. :D
Pocinjem gristi nokte od nestrpljenja, kao kad sam bio klinac i cekao nastavak u Zlatnoj Seriji ili Linov Magnus Stripa. ;D ;D

Za nestrpljive

Jantar je obećao da će da postavi još fotografija, a nisam siguran da ove ima. Evo nekoliko sličica iz Portsmuta:

Ma ovaj Welingtonov podoficir  ...  :D

Ovo para vredi videti ...Šta to on drži u ruci ? Neku vrstu bombe ? ;D

Svaka čast Boro i Jantare ... nastavite dalje, molim vas ... Ne mogu da dočekam sledeći "broj" ...

Ne Dread, nije bomba nego "odlikovano" - nikšićko pivo. Rekao je da je izvrsno, a bio je dobar poznavalac! Dozvolio mi je da pucam u vazduh iz te puške (bez zrna, naravno), bilo je vrlo interesantno kako je ponovo puni barutom iz roga, a bogami dobro grune... Inače, bilo je tu na stotine glumaca, svi u kostimima iz vremena Napoleonovih ratova, predstave, scene borbi, ciganke koje gataju iz dlana, žene koje su "pratile vojnike", gusari, akrobate... Nisu Englezi štedeli pare za proslavu.

Inače, negde imam jednu staru razglednicu sa fotografijom IFR - a iz 1905., sa proslave 100 - godišnjice, samo bez Oriona ne mogu da je nađem i upostujem, ali rešiće se i to.

Sa nastavkom moram sačekati da Jantar ubaci nešto slika, tekst je spreman u dnevniku i glavi, a sledeći deo rute, Portsmut - Kartagina je u pomoračkom smislu najzanimljiviji...

Nego, da li se to meni čini, ili se to na "Jadranu" vijori norveška zastava?

Evo Boro i ostali, postujem jos nesto fotografija iz Portsmoutha. [attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

Ne Zastavniče, to je na brodu iza - bočno, vidiš siz?

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

Evo jos jedne, za sada[attachment=1]

Hvala Jantare, sad ja mogu sutra da nastavim svoju priču...

Veliki pozdrav!

Idemo dalje!

Jantar je održao obećanje - upostovao nove slike, pa moram i ja da nastavim priču.

Kao što već rekoh, sa punim zalihama vode i samo 12,8 tona goriva - po proračunu jedva dosta do Kartagene, isplovismo iz Portsmuta u 12.40 sati 04.07.2007, ponedeljak. Mislim da se oni koji su služili ili radili u Mornarici sećaju da je to na brodovima vreme ručka. Imali smo odličan vojnički pasulj, pun suvog mesa i dobre slanine... Da smo znali, preskočili bi ručak, ali, kad bi čovek znao gde će pasti on bi seo pre toga!

Čim smo iz Solenta uplovili u La Manš, dočekalo nas je more 5 - 6 po Boforovoj skali. Napominjem da su sve procene stanja mora koje navodim u ovoj priči ne moje, već zvanične, iz brodskog dnevnika. Nakon 12 dana u luci, udari nas kao čekićem, ode ručak ribama kod većine članova posade. Rekoh već da sam bio ponosan na to što ću u penziju a da nisam povratio na brodu, a nije da nisam u Jadranu video kakvo more ume da bude, kao i da sam već hranio afričke ribe na veliku radost mog sina, koji je do kraja krstarenja bio jedan od nekolicine koji nije uopšte povraćao. Ali ovo, iskreno ljudi, mislio sam gledajući neke filmove na tu temu da režiseri daju oduška mašti da bi zadržali pažnju gledalaca, da to u prirodi nije baš tako... Tačno, nije, mnogo je gore, posebno za brod veličine našeg Jadrana! Popodne sam tri puta povraćao, nisam večerao, nisam pio kafu, nisam pušio lulu, nisam mogao da popijem tablete protiv visokog pritiska jer su kao puščana zrna izletale iz mene - i u toj situaciji ppuk Zoran Puhač i snimatelj Mirko nađu da je ambijent odličan za filmsku priču o ocu i sinu zajedno na krstarenju Jadranom!

OK, šta ćeš, sedma sila je jaka, ne valja ih uvrediti (a oni obojica kao da šetaju Terazijama, more im uopšte ne smeta). Negde oko 21.30, iako sam bio smena u mašini, počnemo intervju na manevarskoj palubi. Obojica insistiraju da zapalim lulu, to će gledaocima biti interesantno, a ne smem da im kažem da mi se gadi, jedva nekako po tom vetru zapalim lulu, šta mogu. Mirko nezadovoljan rakursom, desetak puta ponavlja scenu u kojoj ja kao slučajno nailazim na Vanju na palubi i počinjemo razgovor nakon što me on pozdravi. Taman izgleda da će scena uspeti, kad nas sve talas zapljusne, opet ponovo snimaj... Na kraju se izvučem da moram u mašinu, šta je snimljeno, snimljeno, gotovo.

Utorak, 05.07., more malo mirnije, samo 2 - 3. Posle podne more se podiže na 4, rominja sitna kiša, hladno je, samo 15 po Celzijusu. Kakvo je to leto na Atlantiku? Sva posada je po brodskim prostorima osim službe, kao miševi u rupama. Uvečer more pojačava na 5. Za vreme 35 - e četvoročasovne službe u mašini sam držao staru kantu da ne izlazim svaki čas. Iz kaljuža smrdi stara nafta i ulje, more udara, pogon obilazim tako da prvo ocenim gde ću se uhvatiti rukama pa onda krenem, jer bez toga se pada, a mašina puna gvožđurije... Na kraju smene kantu ne krijem, iznosim je javno i čistim je - i to je za mornare. Vanju nisam video taj dan, kao ni naredna tri, u različitim smenama smo. Čujem od kolega sa mosta da menja klasiće koji su onesposobljeni morskom bolešću, daje duplu službu na kormilu, drži se.

Sreda, 06.07., brod kasni 13 sati u odnosu na plan, gde su ona vremena kad smo stizali pred luke po dva dana prerano?! More ujutro 6, posle podne 7 - 8. Nikada nešto slično nisam doživeo. Oko 16 časova, veliki problem u mašini: GRP (glavna razvodna ploča električne struje), teška oko dve tone i dobro učvršćena, iskočila je iz ležišta, svi mašinci u mašinu, više od sata smo je polugama vraćali na mesto. Nakon toga stalni problemi sa strujom, ko zna šta je sve popucalo dok je skakala! Nije teško zamisliti kako takvo valjanje deluje na čoveka koji nema ni 100 kg, kad masu od dve tone izbaci 10 cm uvis i pomeri 15 cm! Uspeo sam da popušim jednu lulu, kafu ne pijem već treći dan, ništa nisam jeo ni pio od isplovljenja i onog pasulja. Stvarno začujuće, šta čovek više ima da povraća? Ali, nešto ima... Drago mi je što mogu da držim smenu u mašini, ne znam kako bih podneo da slučajno nisam to u stanju. Moj kolega iz smene, električar, st.vod Goran još je gori od mene. Često ga pošaljem napolje, ipak je na vazduhu lakše, kad uđe opet ga "oteram".

Četvrtak, 07.07., 37 dan krstarenja zatiče nas na severnom ulazu u Biskajski zaliv. Ako smo se nadali da će Biskaj, kao širi od Kanala, malo da umiri more - ništa od toga, more 5. Nakon što sam preskočio četiri obroka, doručkujem normalno, pijem lekove i kafu, pušim, izgleda da sam malo uspeo da se naviknem, iako je more i dalje kao divlje. Tokom smene u mašini gasi mi se desni pomoćni motor, uzburkano gorivo u dnevnom tanku poslalo je talog u filtere pre vremena, hitno palim levi, pomorci opet vrište kao da je to do ljudi - a nemamo goriva da nam rade oba pomoćna (drugi kao rezerva). Srećom, instrumenti i uređaji na mostu nisu "pocrkali", inače bi me obesili o jarbol... Plovimo brzinom od 7 čv, more je u pola krme pa je malo lakše izdržati. Tokom dana razapinjemo četiri jedra - dve prečke, prvenjaču i krmeno sošno. Jedra dosta umiruju brod i daju nam veću brzinu. Hladno je i oblačno, samo 18 stepeni, duva NW vetar brzinom od 10 - 15 m/s, uvečer more pada na 3 - 4, pravo uživanje nakon pakla La Manša!

Petak, 08.07., u sred Biskaja smo, do obale oko 200 milja. I dalje je oblačno i hladno, samo 19 stepeni, more 3, ali sa zapada povemeno dođu ogromni talasi koji nas tako tresu da brod škripi. Od isplovljenja ležaj kormila (tačno ispod mog kreveta) lupa i lupa, molim se Bogu da nam kormilo ne otkaže jer onda stvarno može svašta da se desi... Do Kartagene još 935 milja, kasnimo dosta. Ponovo problem u mašini: hoćemo li imati dovoljno goriva? Stevica Pavlov pokušava da sondira tankove, ali rezultati su u potpunosti zavisni od ljuljanja broda - totalno nepouzdani. Po mašinskom dnevniku imaćemo dovoljno, ali... Štab krstarenja razmatra ideju da tokom dana gasimo čak i pomoćni motor radi štednje nafte, bez jasne odluke. Na brodu kao da je ukrcano 20 - ak ljudi koji su u smeni, ostali se nevide i ne čuju. Oko 21.00, opet problem: glavni motor nije radio, plovimo na jedra - štedimo gorivo, odjednom nekoliko ogromnih talasa jedan za drugim naginju brod oko 30⁰, (najveći nagib na krstarenju) a istovremeno se ponovo diže izuzetno jak vetar koji dodatno pritiskom na jedra naginje brod. Oko 22.00 časa izlazimo iz Biskajskog zaliva.

Subota, 09.07. oko 03.00 čas ujutro more se diže na 7, vetar preko 20 m/s, udari vetra opasno naginju brod a talasi pune palube vodom. Glavna paluba je pod vodom, more ulazi u prostore, oficir palubne straže u vožnji razmatra da li da svira uzbunu radi ubiranja jedara. Uspevamo da ga odgovorimo od toga, jer, kada bi se po manevarskoj palubi preko koje talasi brišu "muvalo" 50 - ak ljudi, lako bi nekoliko odnelo more a da to niko i ne primeti, noć je. Dakle, svi iz službe koji smo mogli napustiti mesto, nas 10-ak ubiremo jedra - prečku i donje krsno, a vetar nam kida konope iz ruku, ne znam kojom snagom smo to uspeli, ali jesmo. Ostajemo bez pogona - glavni motor pogašen, jedra ubrana, i DALJE PLOVIMO BRZINOM OD 7 ČVOROVA! More nas nosi kao orahovu ljusku, srećom, barem generalno u našem pravcu, na jug, ali sa svakim satom otpadamo od kursa po jednu milju - već smo skoro 300 milja od obale. Oko podne, smena na mostu meri apsolutnu visinu talasa - 11 metara! Penjem se na most, gledam u vrh talasa po krmi jako zabačene glave unazad, znači bar četiri metra je iznad mene, strašno! Uspeli smo promenom kursa po cenu jačeg valjanja broda da se "približimo" na 100 milja od obale Portugala. Razapinjemo jednu prečku, i dalje plovimo bez motora, palimo ga tek oko 19.30 kada vetar malo pada.

Najgore je prošlo, navigajemo dalje!

Nedelja, 10.07., plovimo uz obalu Portugala, sunčano, more konačno 1 -2, prava bonaca! Jedva da smo prešli pola puta do Kartagene a imamo još samo 6 tona goriva. Vode imamo još 20 tona, desalinizator radi od isplovljenja iz Porstmuta bez prekida. Poručnik fregate Srđan Miljković me šiša u brodskom kupatilu, skoro mesec i po od isplovljenja iz Tivta, kosa narasla. Doduše, u Portsmutu sam ušao kod muškog frizera, ali kad sam video cenovnik - 25 funti pa na više (40 Evra), izgubio sam volju za šišanjem. Frizura super, a besplatna, samo jedno pivo iz brodske kantine. Uvečer Stevica i ja menjamo filtere na desalinizatoru, vreme je, spasavao nas je od žeđi skoro mesec dana. Dan protiče mirno, jedino poneka primedba noćašnje službe zašto najodgovorniji iz štaba nisu izašli da pomognu u spasavanju broda - nisu čuli, čvrsto su spavali, Jesu, po moru 7! Dobro, nismo svi isti, zato i jesmo ljudi, važno je da je sve u redu.

Ponedeljak, 11.07., od Portsmuta preplovili 1039 milja, do Gibraltara još 173 a do Kartagene 412 milja - sa jutarnjeg brifinga štaba krstarenja. Noćas sam bio smena od 00.00 do 04.00, kad oko 03.00 viču da izađem, dobili smo signal mobilne telefonije nakon više od 7 dana. Šaljem kući poruke koje će se čitati ujutro, a odgovor ko zna kad ću dobiti, ali važno je da znaju da smo dobro. Goriva još 5 tona. Prepodne more 2 -3, vetar 10 - 15 m/s - NE, malo jedrimo, popodne more se diže na 3 -4, i dalje sunčan dan, konačno smo se ugrejali.

Utorak, 12.07., goriva još 4 tone, Stevica i ja ne smemo drugima da pokažemo koliko smo nervozni. Možete li zamisliti da ostanemo bez goriva, tada vetra sigurno ne bi bilo jer đavo nikada ne ide sam, pa da zovemo obalsku stražu Španije u pomoć? Bruka dok smo živi, a krivi - normalno mašinci, nije to što nismo imali para da kupimo gorivo u Engleskoj, mašinci su rekli... U 10.00 gasim desalinizator da opet ne povuče plankton u Gibraltaru i upropasti nam nove filtere. Sunčano, more prepodne 1 -2, popodne 3 -4, jedrimo koliko god možemo. Oko 11.30 prolazimo kroz Gibraltar, stena se bolje vidi, ali daleko je, opet nismo videli majmune. Uostalom, šta me briga čiji će Gibraltar biti, britanski ili španski!

Sreda, 13.07. Takmičenje za mornare i studente, mada su učestvovali i pojedini oficiri i podoficiri, u penjanju uz snast, vezivanju čvorova i skoku u dalj. Gledao sam dok nije Vanja krenuo kao metak uz snast, do prvog koša mu noga dva puta promašila oslonac a mene strah probo kao bajonet. Rekao sam kf Katiću da ne mogu više da gledam i otišao u mašinu, bolje da ne vidim, da me ne tresne infarkt. Sve je prošlo super, Vanja među prvima, kuka što je dva puta promašio nogom, bio bi prvi, a ja ne smem da mu kažem kako sam ja to doživeo. Vreme sunčano, toplo, vidi se da smo u Mediteranu. Do Kartagene još 88 milja, goriva imamo 2,9 tona - počeli da računamo na decimale. Desalinizator radi punom parom, barem vode imamo. U 12.00 prilazimo na 9 milja od Kartagene, počinje poznati maestral i diže more na 2 - 3, ali to je za nas sada kao bonaca koja je bila prepodne. Imamo mobilne - kbb Nikolić Ljubomir javlja komandantu krstarenja da je Vanja određen da ide u Livorno, u italijansku Akademiju. Molim ga da to zadrži kao tajnu do kraja krstarenja, obećava da hoće.

Četvrtak, 14.07., goriva 2,5 tone, desalinizator se pregrejava - ne prija mu Mediteran, a voda nam treba. Stevica Pavlov i ja njuškamo po brodu za raznim vrstama cevi, može i vodovodne, da pripremimo eventualno izmeštanje desalinizatora na galeriju mašine gde se ventilacija ipak malo oseća pa je hladnije. Toplo, sunčano, duva lagani burin, plovimo motorom.

Petak, 15.07., goriva 2,3 tone (da li je podatak siguran?), desalinizator ispiramo pola sata hladnom slatkom vodom kao pripremu za pauzu u radu u luci. Uplovljenje je bilo planirano za 12.00, uplovili u 09.00. Odmah krcamo pitku vodu i 23,7 tona goriva - proračuni mašinaca ipak su bili tačni! Da nisu, ne bi ni stigli uostalom... Vreme - 36 stepeni, sunčano, brod vezan u vojnom delu luke.

Nekoliko crtica iz Kartagene

Subota, 16.07. Kartagena, prelepi grad, zgrade uglavnom u mavarskom stilu, vidi se jak uticaj njihove duge vladavine, mada nisam video ni jedan minaret. Kećem u grad sa Rajkom Bulatovićem, Darkom Pilipovićem i Acom Ilićem ali odustajem na pola puta. Iznenada sam osetio da gubim ravnotežu, uhvatio se za zid, jedva ostao na nogama. Jesam prehlađen, ali nije to od toga. Shvatim šta je - tri polukružna kanala centra za ravnotežu u unutrašnjem uhu pokazuju mi kako je njima bilo u vožnji - još se ljulja limfa u njima i ja gubim ravnotežu. Ni taj osećaj nikada nisam imao, osim na prvoj vožnji Jadranom, davnog septembra 1975. Al` sam ja morski vuk! Oni nastavljaju, ja se vraćam na brod, tuširam se SLATKOM  vodom, bolje mi je ali prehlada je sve jača. Nisam se prehladio na 12 i 15 stepeni, nego sad, na 36 - 38! Svašta!

Sticajem okolnosti, danas je Dan španske Ratne Mornarice, zovu nas uvečer na prijem, ja ne mogu da idem od prehlade. Španci organizuju za posadu turistički obilazak grada. Uvečer i ja malo izlazim u grad, sam, ako mi opet uho "proradi" da me niko ne vidi.

Nedelja, 17.07. Španci nam organizuje obilazak podmorničke baze, prehlađen, propuštam i to. Uvečer u 21.00 mi organizujemo koktel na brodu, ja šmrcam u kabini. DANAS MI JE GODIŠNJICA BRAKA! Uh, u zadnji čas! A i majci mi je rođendan. Izlazim do grada, telefoniram, izvukao sam se ovaj put.

Vreme jako lepo, pravo mediteransko. Posle podne pripreme za sutrašnje isplovljenje, rutina.

Nekoliko fotografija, uz poslane razglednice dokaz da smo bili tamo:

Jantar napred!

Čekam nove fotografije za pretposlednju etapu, Kartagena - Krf.

Nemojte mene prozivati za nastavak, nego Jantara, ja sam spreman.

Ugodno čitanje!

OK, Boro, ovo postujem ostatak, a koliko vidim, imas i Ti dosta lepih fotografija, pa kad "ispucam" ovu seriju, pusti i Ti jos koju. Evo za pocetak one podmornice iz drugog ugla, mislim cak da je lepsi snimak.[attachment=1]

A evo i ostatka fotografija koje ja posedujem[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

Ustvari, preracunao sam se. Ostalo mi je jos pedesetak fotografija, postovacu jos deset, pa Ti Boro napisi osvrt, a ostatak cu postovati u sledecoj turi.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

Važi druže, ali sutra, kasno sam video da si postavio fotose.

Idemo dalje!

Ponedeljak, 18.07. Isplovili smo iz Kartagene u 08.15. Manje od sata nakon isplovljenja, ko zna koji po redu problem za mašince: desni pomoćni motor izgubio ulje na fleksibilnom crevu koje je puklo, srećom služba u mašini je reagovala odmah, tako da nema štete osim creva koje je odmah zamenjeno. Štete nema, ali ima posla - očistiti sve ulje sa pajola da se ne polomimo hodajući po njima, čini ti se da ima na stotine litara kad ga skupljaš!

Do Krfa treba preploviti 1124 Nm. More mirno, vedro i sunčano vreme, bolje bi bilo da ima malo vetra, ali ko bi svima ugodio! Dok smo se smrzavali krajem juna u Biskaju i La Manšu, sanjali smo ovakvo vreme, a sad bi još i vetar?!

Utorak, 19.07. Odmah rano ujutro (05.15 časova) ponovo mašinci napred: na desnom pomoćnom motoru probio semering Japsko rashladne pumpe, nikakav problem zameniti pumpu, ali, nešto nas krenulo na ovom krstarenju, malo je dana da nemamo neki problem u mašini. Srećom, imamo iskustva a i nešto delova, pa ih uspešno otklanjamo. Rad nam i tako niko ne priznaje, mi smo "crna garda", priznanja su za most, ne za makinu...

Iako imamo pune tankove vode, na snazi je lagana restrikcija, desalinizator fino radi, ali kako je more dosta toplo, daje samo 90 litara na sat.

Vreme toplo, sunčano, prepodne more mirno, popodne se diže na 3 - 4 po Boforu, razapinjemo jedra.

Sreda, 20.07. Pedeseti dan krstarenja počinje novim problemom u mašini - oko 05.30 časova pritisak ulja na glavnom motoru počinje da varira, čak pada ispod dozvoljenog minimuma iako smo zamenili ulje u motoru. Možda baš zbog toga?

More mirno, sunčano, šteta samo što opet nema vetra...

U 17.15 časova nova uzbuna za mašince - pritisak ulja na glavnom motoru pao čak ispod 0,7 bara. Konzilijum crne garde zaključuje da je problem u zamenjenom ulju - nismo sipali novo ulje, nego ono koje smo mogli da dobijemo iz skladišta - regenerisano BCK 40. Stručno je regenerisano, nema sumnje! E, sirotinjo, i bogu si teška! Šta ćemo, pojačana pažnja, češće bacati pogled na manometar i biti spreman na reagovanje, ali to i tako uvek jesmo kad smo u smeni, a i kada nismo, takav je posao mornarski.

Predvečer razapeli jedra na povoljnom NW vetru.

Četvrtak, 21.07. Danas prelazimo polovinu puta do Krfa. Celu noć smo jedrili. Mislim da sam već navodio da koliko ja znam, Jadran nije baš često jedrio noću: i danju je opasno penjati se u snast radi raznih podešavanja, pritezanja, popuštanja jedara, a noću je višestruko opasnije, iako je bilo dosta mesečine.

More 3 -4, nastavljamo na jedra. U mašini lakše, tutnji samo pomoćni motor, glavni odmara...

Petak, 22.07. Desalinizator fino radi, ali danas treba ponovo zameniti filtere prema uputstvu proizvođača. Prethodne zamenjene filtere Stevica Pavlov i ja smo rastavili, prali aktivni ugalj do besvesti u slatkoj vodi, cedili pa ponovo prali, sve radi uštede jednog seta filtera za neko buduće krstarenje. Pokušaćemo da postavimo te filtere koje smo "reparirali", videćemo kako će raditi.

I dalje, već treći dan jedrimo, vetar idealan. Mašincima malo lakše, ali zato pomorci vise po jarbolu, priponama i krstovima. Neka, neka i oni malo osete kako je kad upravljaš pogonom broda!

Ujutro vreme lepo, vetar lagan iz NE pravca, ali prognoza je zastrašujuća: u Sicilijanskom kanalu kojem se približavamo čeka nas Posejdon sa morem 7 po Boforu! Dobro, kad smo prošli Atlantik i ovo ćemo, a i ne može da traje onoliko... Međutim, zakačilo nas je malo, rub oluje, more tek 2 -3, taman da dobro jedrimo...

Desalinizator se ne ljuti na reparirane filtere, a voda koju daje je i dalje po ukusu mineralna negazirana.

Subota, 23.07. Da nije dnevnika i službenih dokumenata, čovek pojma ne bi imao koji je dan, svi su ti isti, samo misliš kad ti je sledeća smena...

More mirno, ušli smo u Jonsko more i ubrali jedra da ne landaraju bez veze. Inače, pred ovo krstarenje kupljena su nova jedra zahvaljujući donaciji Ministarstva odbrane Grčke, pa ne bi bilo u redu da im pokažemo kako slabo upravljamo njihovim poklonom. Do Krfa imamo još 220 Nm ili oko 260 ako bude vetra za jedrenje.

Nedelja, 24.07. U 01.30 časova stigli na 13 Nm od Krfa, pogasili glavni motor i razvili sva jedra na laganom vetru. Ujutro vetar pada, posle doručka ubiremo jedra, plutamo bez pogona. More idealno mirno, kf Katić popodne naređuje vežbe vožnje šljupki u strujnoj, a onda pravi biser za nas iz makine: TEGLJENJE JADRANA SA TRI ŠLJUPKE! Dočekasmo i mi naših sat i po - dva. Negde na Palubi neko je upostovao sliku tegljenja Jadrana, verovali ili ne ide to, doduše polako, polako... Kad smo podigli čamce nazad na brod, veslačima duša u nosu!

Ceo dan bonaca, posada odmara od iskušenja kroz koja smo prošli. U 16.30 usidrili brod ispred luke Krf, uplovljenje je planirano tek za 27., opet smo bili previše brzi...

Ponedeljak, 25. 07. Dan provodimo na sidru ispred Krfa, gledamo grad. More mirno, pravo leto. U 10.00 proba postrojavanja za polaganje venca u Plavu grobnicu.

Desalinizator dobro radi iako je prevaren "srpskim novim" filterima. Od 12.00 do 16.00 mi je jubilarna, 60 - a četvorosatna smena u mašini, dovoljan razlog da se zove kantinjer i naruči piće za prisutne.

Utorak, 26.07. Drugi dan na sidru ispred Krfa, pomalo se svode utisci i računi: ukupno smo prevalili do sada 5299 Nm, time je ovo krstarenje jedno od najdužih koje je Jadran imao. Na jedra smo prevalili 441 Nm, jednom prilikom jedrili neprekidno 41 sat, u plovidbi proveli ukupno 36 dana, 9 dana na raznim sidrištima, u lukama 10 dana.

Završavam i predajem kbb Bulatoviću izveštaj o logističkoj podršci krstarenja, kako je čudno sesti za kompjuter nakon skoro dva meseca!

Vreme ceo dan lepo, more mirno.

Sreda, 27.07. U 08.15 sati uplovili u Krf. Lučki kapetan odmah šalje nadležne za priključenje vode i struje, u Grčkoj nam napon odgovara tako da neće raditi pomoćni motor.

Uvečer na brod dolaze NGŠ genaral Paskaš i njegov zamenik za RM, admiral Rajčević. Ostaće na brodu za zadnju etapu krstarenja - Krf - Tivat.

Vreme ceo dan lepo, more mirno, posada obilazi grad.

Četvrtak, 28.07. U 09.00 sati organizovana poseta muzeju Srpska kuća, posvećenog golgoti srpske vojske i naroda 1915/16, vraćamo se puni utisaka, uglavnom svi ćutimo. Vreme lepo, temperatura 42 stepena, prevruće je. Od 16.00 do 19.00 obilazimo Vido, ostrvo smrti, na koje su premeštani oni za koje nije bilo nade za izlečenje. Svako jutro su ih skupljali i blizu ostrva bacali u more, jer mesta za sahranjivanje na Krfu i Vidu odavno nije bilo... Tek ovde muk, tišina, knjiga utisaka u kosturnici puna suza...

Petak, 29.07. Ujutro uplovljava ogroman skandinavski turistički kruzer, trčim u fri-šop da kupim nešto pre nego što navale skandinavci na metaksu. Kod plaćanja, mladić na kasi me pita odakle sam, kad je čuo da sam iz Beograda, prosto se naljuti što mu to nisam odmah rekao, pa sad mora da poništava račun u fiskalnoj kasi da bi dao poseban popust. Ja mu kažem da su naši narodi prijatelji, a on: "Nije tačno, mi smo braća!". I daje mi 15 % popusta. Od 09.00 do 13.00 idemo da položimo vence na plažu Guvija, gde su se iskrcali prvi živi leševi srpskih vojnika u januaru 1916., nakon toga u selo Agios Mateos (Sveti Mateja), gde su se pripremali za Solunski front. Meštani, uglavnom starci, dočekuju nas ustajanjem, skidanjem kapa i pozdravom: "Dobro došli Srbi!". Nakon obilaska groblja, spomenika grčkom seljaku (podigla ga vlada SFRJ) koji je ostavio amanet sinovima da njivu na kojoj su sahranjivani srpski vojnici nikad više ne obrađuju, iako su posmrtni ostaci premešteni u zajedničku kosturnicu, i čiji amanet i danas poštuju unuci, zajedničke službe božje u crkvi, meštani su nam priredili ručak, a gradonačelnik nas pozdravio na srpskom, i na srpskom prvi zapevao "Tamo daleko..." Emocija je toliko da ih je teško zadržati u sebi, ali moraš,u uniformi si.

Posle podne ponovni obilazak Srpske kuće i ostrva Vido, nisam imao mentalne snage da odem još jednom.

U 20.30 priređujemo koktel za domaćine, atmosfera prijatnija i opuštenija nego na svim prethodnim koktelima na ovom krstarenju zajedno! Oseća se kad je neko iskren, kad si mu simpatičan... Komandant baze grčke mornarice na Krfu poziva me da dođem sa porodicom kod njega na letovanje od 15 dana, svi troškovi su njegova briga, moj je samo put. Pomalo iznenađen, zahvaljujem mu i izvlačim se tezom da ja ne mogu da se kupam i odmaram u ovoj, za mene svetoj morskoj vodi. Kasnije mu pišem, još jednom zahvaljujem, on još jednom zove... Tokom koktela dolazi do požara na razvodnom ormaru na koji smo spojeni na struju sa obale. U belim uniformama trčimo u mašinu i palimo pomoćni motor, sve je OK, požar ugašen, koktel se nastavlja. Toliko je lepo da se nikome ne ide sa broda, planirani završetak u 22.30 je davno probijen...

Nekoliko slika onoga o čemu sam Vam pričao:

Problem sa PC - ijem, postujem slike ponovo:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Izvinjavam se, ne zna šta je u pitanju, verovatno mreža ili server, ali evo ponovo nedostajućih slika:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Još malo strpljenja, uplovićemo večeras u Tivat, nema smisla da Vas više gnjavim svojim dnevnicima.

Subota, 30.07. Isplovljamo iz luke Krf u 08.00, odmah po isplovljenju, puni emocija i uz suze koje pola posade ne skriva i kojih se ne stidi, polažemo venac u plavu grobnicu:

[attachment=1]
Nismo plakali na Atlantiku, stegli smo zube i izdržali, ali ovde ne vredi stezati zube, suze teku li teku...

Vreme ceo dan izuzetno lepo, toplo, more mirno, plovimo motorom.

U nestrpljivom iščekivanju povratka, realizujemo jednu ideju kbb Pražića. Pravimo živo sidro od mornara i pitomaca:

[attachment=4]

Nedelja, 31.07. Oko 06.30 časova prošli pored luke Bar, kod kuće smo! U uvali Bigova sidrimo oko 09.15 časova.

[attachment=2]
Nema odmora, svu slatku vodu potrošiti ako treba (kako se sad razbacujemo, a?) da se brod opere od soli i pripremi za sutrašnji svečani doček u Tivtu.

U međuvremenu, mašinci drže prugu brod - molo u Bigovi brodskim čamcem:

[attachment=3]
General Paskaš se iskrcava u 12.20, admiral Rajčević u 18.30, na obalu ih prevozi, pogodite ko? Mašinci, naravno!

Vreme divno ceo dan, kupamo se i jedva čekamo sutrašnji dan. Posada vesela, sve je zaboravljeno...

Ponedeljak, 01.08. Od 04.00 do 08.00 časova dajem poslednju, 65-u smenu u mašini. Uplovljavamo u Tivat u 09.45, jedva sam stigao da se okupam i presvučem. Srećom nismo jučer u Bigovi potrošili baš i zadnje kapi vode. Scene dočeka - standardno, muzika, govori, svečani koktel u 11.00, ali privatne scene su ponekad interesantnije od zvaničnih: srećna mama i supruga nakon dva meseca dočekuje svoje mornare:

[attachment=5]


U 17.00 letimo vojnim AN-26 sa tivatskog aerodroma za Beograd, Orion ostaje, on će sa klasićima autobusom.

Šta da kaže čovek na kraju? Da mu je životni san ispunjen? Da je bogatiji za pola ovog sveta? Sve što bi se reklo, već je davno rečeno od strane mnogo mudrijih ljudi, banalno je za ono bogatstvo koje se oseća unutra, u duši... I ne može se ništa pametno reći...


Jantare, opet ti, daj ostatak slika, a ako bude neka nedostajala, kod mene ima oko 11.000 različitih, probraćemo nešto.

Zahvaljujem se svim čitaocima na strpljenju da do kraja pročitaju ovo moje pisanije, i mirno more!

Ne znam šta se to dešava večeras, nešto ne ide, ali nikako ne želim da ostanem dužan mom prijatelju Lavu Antoniću scenu kada objavljuje gde je sidro u Bigovi:

[attachment=1]

Još jednom pozdrav svima i hvala na strpljenju!

Boro, Jantar - hvala vam na ovome! Uživao sam čitajući.

FF, u moje i Jantarevo ime, hvala na pohvalama, mada je tu manja naša zasluga, više sticaj okolnosti da on dobije slike a mene pošalju na krstarenje. A tekst - ništa pretenciozno, više faktografski, osim utisaka, koji su iskreni, iz duše.

Dragi prijatelji, hvala vama što ste sve podelili sa nama. Nadam se, da ste svesni, da ste imali čast doživjeti stvar o kojima svo ostali samo sanjaju.  :'(

I ako nisam mornar moram da se i ja zahvalim ovom nesvakidašnjem ugođaju. :super

I moram da dodam i ovo, imamo mi barem još jednog člana koji bi mogao da se pohvali ne samo da je ribao palubu Jadrana već Boga mi da je baš pošteno i plovio sa njim.
Zašto je tako škrt ne znam. :) ;)

Brok, imamo ih više, ja ih znam barem trojicu. Ne znam zašto ćute, svako je to doživeo na svoj način, svi smo različiti...

@Mornar:
Nadam se da si video moj završni komentar - da se osećam kao da je pola ovog sveta moje lično vlasništvo, samo, kako već rekoh, treba biti pesnik pa to rečima izreći, a mi mornari smo dobri pesnici samo kad se udvaramo devojkama (dok smo mlađi). Zato, svesni smo, barem ja jesam, posebno zato što mi je tu bio i mlađi sin, mada je njemu zbog mog prisustva bilo znatno teže nego ostalim mornarima i pitomcima. Jednom prilikom me Lav Antonić upozori da je previše hrabar kad idu u snast, a dosta je visok, da ga treba premestiti na mesto koje je niže u snasti, i da će on to reći komandantu Katiću. Rezultat: menjao se sa klasićem koji se malo plašio, za mesto na samom vrhu jarbola. Probao Katić, i drugi, pa odustali-ostao gore do kraja krstarenja. Da li se dokazivao ili ne, samo on zna. A samo ja znam kako mi je bilo gledati ga u snasti, posebno u onoj oluji u Atlantiku kad nas je more punilo vodom a nas 10-12 spasavali brod i posadu...

Još nešto: kad su moji klasići putovali "Galebom" u Livorno i Tripoli, ja sam ostao u Splitu zbog bolesti, tako da do tog krstarenja nisam promolio nos iz Jadranskog mora, ovo mi je bilo kao sedmica na lotu!

Evo i par slicica iz prve ruke...
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Jel ovo brod ili podmornica pri zaronjavanju na zadnjoj slici. ;D ;D ;D

ovo su samo neke slicice sa broda....a obecavam bice i mnogo drugih.... :marinero
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Izgledalo je kao "emergency dive".... ;D ;D ;D

@Trpe:

Četiri dana i noći ni sami nismo znali šta smo, srećom je kormilo izdržalo, inače bi bili podmornica gotovo sigurno.

Ma ne date se vi stari morski vukovi tako lako, kolko sam video, iskusna posada pomesana sa mladim momcima moze cuda da stvara. :super

U pravu si Trpe, može u veslanju da pobedi tri nosača aviona i ko više zna koliko drugih velikih brodova, da time šokira pola južne Engleske, da u sprintu pobedi američke crnce, pa može valda i malo mora da istrpi!

Reportaža zaslužuje ocjenu odličan. Izvrsno!

Hvala Brodarski, mada smatram da moram još dosta trenirati da te stignem!

Na žalost, Jantar još uvek ima problema sa kompjuterom, pa i dalje čekamo nove slike na ovu temu. Imam ih ja dosta, ali neću da mu "otmem" zadovoljstvo da ih on odabere.

Izvinjavam se svima koji su svracali na ovaj topic u poslednje vreme, a takodje i Bori Prodanicu, koji je sa nadahnucem pisao propratni tekst uz fotografije sa krstarenja Jadrana 2005. ali imao sam stanovitih tehnickih poteskoca, pa sam privremeno obustavio postovanje fotografija sa tog krstarenja. Sada, kada sam taj problem resio, nastavicu postovanje jer pretpostavljam da postoji zainteresovanost. Istovremeno, molim Boru Prodanica da nastavi sa svojim vidjenjem toga krstarenja.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

Jantar me "proziva" da dalje pišem, ali u mojoj priči brod je uplovio u Tivat, krstarenje završeno, a utisci - neki sabrani, neke um neće nikada u potpunosti staviti "ad acta" pa će se vraćati u sećanjima i snovima...

A šta novo napisati? Nema smisla maltretirati čitaoce ponovo od isplovljenja, od luke do luke - a i ne bih znao drugačije reći ono što sam već rekao. Mislim da bi neko od ostalih učesnika krstarenja ovde trebao da napiše svoje viđenje svega doživljenog za ta dva prelepa meseca.

Jedino što mi kao starom isluženom mašincu pada na pamet jeste da u jednom postu sumiram sve kvarove koje smo imali tokom krstarenja i koje smo sami otklonili, sopstvenim znanjem, radom i sa ono malo rezervnih delova koje smo imali. Siguran sam da kompletna posada treba da bude ponosna na činjenicu da smo preplovili više od 5500 milja uz logističku i finansijsku podršku kakva je bila u Ratnoj mornarici 2005. godine, bez i najmanje intervencije ikoga osim same posade.

Dakle, ja ću još napraviti listu kvarova koje smo imali, a Tiva, Commander, Orion i ostali, za koje znam da ste na Palubi samo vam ne znam nick-ove, dajte par reči - kako ste vi videli pojedine epizode, šta je na vas ostavilo najveći utisak, kada ste osetili strah, kada ponos, tugu...

Dakle, evo pregleda svih kvarova na krstarenju ŠB Jadran 2005. godine, na ruti Tivat - Kadiz - Portsmut - Kartagena - Krf - Tivat:

01.06.2005. - prvi dan krstarenja
Desalinizator ugrađen u sklopu priprema za krstarenje, ne radi. Od 11.45 do 18.00 časova, kapetan Stevica Pavlov i ja se mučimo da ga stavimo u funkciju, na kraju utvrdimo da su SVE cevi pogrešno spojene, čak i faze na elektromotoru, slučajno? Ko zna, uglavnom, oko 18.00 desalinizator počinje da radi sa kapacitetom 110 litara na sat.

08/09.06.2005. - osmi/deveti dan krstarenja
Noću, prilikom ubiranja krmenog sošnog jedra po jakom vetru, vijci koji drže klizač u jarbolu zbog naglog udara vetra iščupani iz jarbola (5 komada), klizač se savio. Ujutro posada ispravlja klizač, postavlja ga i učvršćuje novim vijcima.

11.06.2005. - jedanaesti dan krstarenja
Ujutro u 08.10 sati desalinizator prestao da radi, uzrok nepoznat. Nakon dva tri sata studiranja, konzilijum u sastavu Pavlov/Prodanić uz pomoć lupe (povećala) utvrđuje da su filteri puni planktona i da to sprečava dotok vode do membrana. I prostim okom se vidi da je more crvenkaste boje od milijardi račića koje jedva lupom vidiš. Menjamo filtere i čekamo da se more rasčisti od planktona da ponovo uključimo desalinizator, najvažniji uređaj na brodu u to vreme!

Popodne istog dana novi problem: ležaj na levoj pumpi opšte službe se pregrejava, pumpa inače radi 10 - ak sati dnevno, rešenje: smanjiti broj sati rada pumpe, što znači ograničenje i za korišćenje morske vode za žednu posadu!

18.06.2005. - osamnaesti dan krstarenja
Livi pomoćni motor gubi broj okretaja, napon na brodu pada, pomorci šize da ćemo mi mašinci da im spalimo sve instrumente. Prebacujemo na desni, čistimo filtere goriva, sve je O.K.

20.06.2005. - dvadeseti dan krstarenja
U 22.30 uvečer prvi problem sa glavnim motorom - pregrejao se ispušni kolektor. Vozili smo smanjenim brojem okretaja dok se nije ohladio, naizgled sve je O.K, idem da spavam, od 04.00 ujutro do 08.00 sam smena u mašini. Nisam ni zaspao kako treba, oko ponoći, POGASI SE GLAVNI MOTOR! Skočim, onako u vešu otrčim u mašinu. Šta je - kapetan Pavlov kaže gori ispušni kolektor. Pogledam, azbesta izolacija kolektora cvrči, topi se, dimi, ima čak i plamena. Sa dva i po protivpožarna aparata od 5 (ili 6) kg ugasim kolektor. Nakon što smo otvorili portele, ustanovimo da se po unutrašnjim zidovima kolektora nakupila čađa, 2-3 cm debeo sloj, koji se zapalio. Ručno očistimo kolektor i montiramo portele. Sa mosta vrište - stojimo kao glineni golub na sred Biskaja, a oko nas teretnjaci dugi po 200 m šibaju kao auto-putem, upaljena sva svetla na brodu da nas neko ne pokupi... U 01.00 21.06. upućujemo glavni motor - sve je O.K.

06.07.2005. - tridesetšesti dan krstarenja
Oko 16 časova, veliki problem u mašini: GRP (glavna razvodna ploča električne struje), teška oko dve tone i dobro učvršćena, iskočila je iz ležišta zbog izuzetno teškog mora i valjanja broda. Svi mašinci u mašinu, više od sata smo je polugama vraćali na mesto. Nakon toga stalni problemi sa strujom, ko zna šta je sve popucalo dok je skakala!

07.07.2005. - tridesetsedmi dan krstarenja
Tokom moje smene u mašini, oko 2 sata posle ponoći, gasi mi se desni pomoćni motor, što znači da brod ostaje potpuno bez struje. Uzburkano gorivo u dnevnom tanku poslalo je talog u filtere pre vremena, hitno palim levi, pomorci opet vrište kao da je to do ljudi - a nemamo goriva da nam rade oba pomoćna (drugi kao rezerva). Srećom, instrumenti i uređaji na mostu nisu "pocrkali", inače bi me obesili o jarbol...

14.07.2005. - četrdesetčetvrti dan krstarenja
Desalinizator se pregrejava - more je veoma toplo pa to negativno utiče na kapacitet desalinizatora, a pitka voda nam treba. Stevica Pavlov i ja njuškamo po brodu za raznim vrstama cevi, može i vodovodne, da pripremimo eventualno izmeštanje desalinizatora na galeriju mašine gde se ventilacija ipak malo oseća pa je hladnije. Srećom, nije bilo potrebno izmeštanje desalinizatora, iako smo pripremili da nešto skarabudžimo priručnim materijalom - cevima svih mogućih vrsta koje smo našli na brodu.

18.07.2005. - četrdesetosmi dan krstarenja
Manje od sat vremena nakon isplovljenja iz Kartagene desni pomoćni motor izgubio ulje na fleksibilnom crevu koje je puklo, srećom služba u mašini je reagovala odmah, tako da nema štete osim creva koje je odmah zamenjeno. Štete nema, ali ima posla - očistiti sve ulje sa pajola da se ne polomimo hodajući po njima, čini ti se da ima na stotine litara kad ga skupljaš!

19.07.2005. - četrdesetdeveti dan krstarenja
Odmah rano ujutro (05.15 časova) na desnom pomoćnom motoru probio semering Japsko rashladne pumpe, nikakav problem zameniti pumpu.

20.07.2005. - pedeseti dan krstarenja
Dan počinje novim problemom u mašini - oko 05.30 časova pritisak ulja na glavnom motoru počinje da varira, čak pada ispod dozvoljenog minimuma iako smo zamenili ulje u motoru. Možda baš zbog toga? U 17.15 časova nova uzbuna za mašince - pritisak ulja na glavnom motoru pao čak ispod 0,7 bara. Konzilijum crne garde zaključuje da je problem u zamenjenom ulju - nismo sipali novo ulje, nego ono koje smo mogli da dobijemo iz skladišta - regenerisano BCK 40. Šta ćemo, pojačana pažnja, češće bacati pogled na manometar i biti spreman na reagovanje, ali to i tako uvek jesmo kad smo u smeni, a i kada nismo.

22.07.2005. - pedesetdrugi dan krstarenja
Stevica Pavlov i ja menjamo filtere na desalinizatoru - umesto novih, stavljamo stare koje smo prve zamenili. Filtere smo rastavili i ceo dan prali u slatkoj vodi aktivni ugalj da uštedimo jedan set fitera jer su vrlo skupi. Nakon montaže, "prevareni" desalinizator daje vodu koje je dobra za piće - uspeh!

28.07.2005. - pedesetosmi dan krstarenja
U 22.30 priređujemo u luci Krf koktel za domaćine, atmosfera prijatnija i opuštenija nego na svim prethodnim koktelima na ovom krstarenju zajedno! Tokom koktela dolazi do požara na razvodnom ormaru na koji smo spojeni na struju sa obale. U belim uniformama trčimo u mašinu i palimo pomoćni motor, sve je OK, požar ugašen, koktel se nastavlja.
 
Kad se ovako sve sabere na jedno mesto, i ne izgleda kao neki impozantan spisak. Ali, treba imati u vidu da je svaki kvar priličan stres za mašince, da je brod na moru, daleko od remonta, radionica, majstora, dakle, ako imaš delove i znaš šta sa njima - sve je OK, ako ne, nek` ti je bog u pomoći!

Osim toga, svestan si da para nema za pozivanje remorkera i popravak u najbližoj luci. O tome kolika bi to sramota bila za mašince pa i mnogo, mnogo šire, kolika bruka bi pukla, da i ne pričam! Mada, pouzdano znam da su američku krstaricu Ticonderoga DVA puta teglili po nekoliko hiljada milja do brodogradilišta jer je potpuno ostala bez pogona, ali tu je problem bio druge vrste: radilo se o problemima sa sistemom kompjuterski integrisanog upravljanja održavanjem mašina, za razliku od starog pogona na Jadranu.

Eto, sad čekamo da Tiva, Commander, Orion i ostali koji su tu u nekom ćošku Palube, samo im ne znam nick - ove, kažu kako su oni doživeli ovo krstarenje.

Neka ti je u pomoći ključ 13-17 i 20-22, čekić 500 grama, kombinovana klešta, pucvara, odvrtka.

To, i ono što imaš u glavi! A dok radiš more obično divlja, iz kaljuža te ubija smrad trule nafte, mašine tutnje, sve je klizavo, vruće, svetlo slabo, pomorci non-stop pitaju je li gotovo... Uživanje!

Mada, da ponovo biram, opet bi odabrao mornaričko tehničku službu - brodsku inteligenciju (tako smo se sami zvali, sa mosta su nas zvali crna garda, kaljužari i slično).

Pa zar niste mogli da računate na finansijsku pomoć ambasada ili konzulata SiCG? Kao i u Portsmouthu, gde su mogli da vam kupe još barem 2t goriva. :o To im je dužnost, i to im spada u opis radnog mesta!  :rtfm

Naravno da bi u slučaju težeg kvara mogli da računamo na pomoć naših ambasada a i mornarice najbliže zemlje. Samo što bi po svetu pukla bruka za celu zemlju. Jedna sličica o tome kako je ambasada u Londonu "brinula" o Jadranu: prilikom posete ambasadora g. Burzana, vojni izaslanik, pukovnik avijacije, mislim da mu je prezime Vlahović, Vuković ili tako nekako, nije dao nikome od posade da dođe do reči, pričajući dva sata istu priču - kao, zamislite, on radi u Londonu a nema službeni auto! Na odlasku dajemo ambasadoru poklon, a on nam se izvinjava - nije znao da je to običaj pa nije ništa doneo!

E Zastavniče, ima ona Njegoševa: spuštava se ja niz vaše uže, umalo se uže ne pretrže!

Srećom nije nam trebalo ničije uže.

O kupovini goriva u Engleskoj, to se sigurno moglo, mada je malo sramota kupiti 2 tone goriva za brod. To je kao kad bi na benzinskoj pumpi tražio 0,3 litre benzina za auto. Čak je na brodu bilo novca za to, ali Španci su obećali gorivo besplatno, pa kao da uštedimo... I dali su nam besplatno goriva do vrha tankova i u odlasku i u povratku.

Divota od reportaže...sve pohvale!
Nego, jel se tokom puta dalo naći kakvog dobrog duhana za lulu? Vidim je na svakoj fotografiji pa reko ... znam koliko se cijeni dobar duhan.

Malo sam se zapustio, ustvari, radio sam predloge za simbole-znakove Palube, pa nisam postovao ostatak fotografija sa krstarenja sb Jadran 2005. pa sada nastavljam. A Boro ako hoce, neka napise jos koje svoje secanje, ono mu dodje cak vrednije od ovih fotografija.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

Kiska, hvala za lepe reči, oštriji kritičar bi verovatno našao puno zamerki, ali nikad nisam ni pretendovao da sam književnik. To su samo izvodi iz dnevničkih crtica isluženog mornara, onako iz duše. Duhan sam poneo za svih 60 dana, ali sam u Kadizu - Španija našao vrlo jeftino Borkum Riff, jednu od najboljih marki za široku upotrebu, normalno kupio brdo toga.

Sve skupa, najlepših dva meseca u životu, okean uspomena za ceo život...

Jantar, rekoh u zadnjem postu na prethodnoj strani da mi se čini glupo da se ponavljam, a sigurno ne bi bilo interesantno čitaocima. Mislim da bi ostali učesnici krstarenja - a članovi Palube kao što su Tiva, Commander, Orion, trebali nešto da dodaju, a ja ću samo odgovarati na eventualna pitanja, ako ih bude.

Nema problema, Boro, ali ja mislim da nece smetati da postujem ostatak fotografija.

Važi druže, slika nikad dosta!

Ove fotografije s b Jadran su vec postovane u topicu o sb Jadran, ali cu ih opet postovati u ovoj rubrici, posto su deo ove price.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9]

[attachment=1][attachment=2]

Tek sada sam Palubom doplovio do ovog posta i odusevio me. Borini opisi su svjedocenje jednog vremena, tracak zelje da se pronadje i ispostuje tradicija.
Postovane slike nadopunjuju opise.

Pobjeda veslaca na regati zasluzuje biti cesto isticana, sada radeci vani, srecem se sa puno nacija, govornih podrucja, kultura i stosta "upakovanog u oblandu". Velika je stavar graditi zdravo samopouzdanje od malih nogu, ovu pobjedu gledam kao dio toga.

Sa zakasnjenjem cestitam i svaka cast  ! Na ponos !

Jel' se to meni čini ili je Jadran na krivim mjestima nepopituran, odnosno ruzinav na način kakvim se ne ide u goste?

A i ti vidiš svakakve sitnice. Bitno je da je otiša i vratija se bez izvanrednih događanja na brodu. Ruzina izbije nakon kratkog vrimena ako se nije dobro ostrugalo. Kakav je to brod bez ruzine po debelom moru?

Ako je na ŠKOLSKOM brodu koji ODLAZI U GOSTE u bijeli svijet ruzina dobrodošla, onda sam ja cijeli dosadašnji život živio u zabludama. Kad je naša mala i samozatajna HRM dolazila u Riejku, niej bilo broda koji se nije dotjerao. Makar piturom i pinelom.

Također - kad već spominješ - glede izvanrednih događaja, nije li za jednog od nedavnih putovanja u te iste kanalske krajeve upravo Jadran zamalo tragično završio svoje putovanje negdje na bespućima ćudljivog Biskaja?

Kume moj, zamalo zaglavija ali se i izvuka.
Što se tiče naše HRM, barem kod nas ima piture i red je urediti brod za proslavu. Jadran je u sastavu druge mornarice, druge države i nemojmo im gledati svaku malu. Nije red, a i može se krivo shvatiti.

Piture i pinela ima u svih mornarica. Ja im ne gledam svaku, već mi ne ide u glavu - i to u glavu u što svega ide (figurativno, ne oralno) - da s nekoliko poteza pinelom i bojom nešto može izgledati kako treba. Pa ne treba brod u škver dizati, već ga malo obići šešulom i pokrpati pinelom. Također, uopće se ne bojim da bi me itko mogao krivo shvatiti, ovo je obično "palubarsko" pitanje, ne političko ili politikansko.

PS: Ne tako davno je išla neka reportaža sa Zemunika. A ono iz fuga pred hangarom uredno rastu povisoke travke zelene.

Zemunik je druga priča. Pista je od Nijemaca još, a ročnika nema. Sad su svi gospoda i tko će onda čupati travu?

Ovo je intresantno pitanje, ko če čupati travu? ( i ne samo to, ko če seliti namještaj iz kancelarije u kancelariju, grabiri lišče itd). I kod nas se je postavilo to i slična pitanja kad se prešlo na profi vojsku. Neko vrijeme su to radili vanjski izvođači, po ustanovama i komandama, a jedinice koje su imale vojnike sami su se snalazili. Sada (štednja i sl.), nikom ne pada više na pamet pozivanje vanjskih izvođača. Ali da ne idemo u Off!!

Moje je misljenje da brod mora biti uredan kao da ce mu svaki dan doci gosti.

U konkretnom slucaju, trebalo bi procitati dnevnik Bore Prodanica koliko su dugo putovali do Portsmouth-a, koliko mi se cini, mozda grijesim, vrijeme im nije dozvoljavalo odrzavanje uz put, dugo su putovali tamo i nazad, tako da je moguca pojava ruzine.

Ne želim zanovijetati, ali brod se pripremi pred put, a i na pol aputa s emože mali đir učiniti šešulom i prepiturati. Ruzina nije gljiva da izlazi preko noći ...

U pravu si Patriot, drago mi je da si tako pažljivo pročitao temu.

Mislim da je Istria052 već rekao, kao da smo naljutili sve morske bogove pred put - nakon prvih nekoliko dana bonace, tuklo nas je sve - magla, more, kiša, hladnoća... - nije čudo pojava ruzine na starcu od preko 70 godina.

Imali smo jedan dan na sidrištu Solent ispred Portsmuta da stanje dovedemo u red koliko je bilo objektivno moguće.

Veruj mi da su i drugi stariji brodovi dolazili u sličnom stanju. Između IFR i IFOS imali smo ponovo dan na sidrištu, ponovo piturali što nismo stigli prvi dan, ali sve se nije moglo stići nikako. :(

Mislim da se ovo odnosi na požar na ispuhu glavnog motora koji smo imali u Biskaju baš pri ovom putovanju - ali nije bilo toliko opasno da je moglo da izazove tragediju, ili mi se tako čini sa distance od pet godina.

Sva opasnost je bila u tome što smo oko sat i po stajali kao glineni golub, bez pogona, oko ponoći, na vrlo prometnom plovnom putu - da neka od grdosija ne naleti na nas. Upalili smo sva moguća svetla i otvorili četvoro oči, srećom prošlo je bez incidenata.

Inače, požar smo ugasili za par minuta a uzrok otklonili za oko jedan sat - detaljan opis događaja je negde oko sredine teme.

U pravu si Istria, ni u odlasku do Portsmuta vreme nas nije služilo, ali tek je povratak, sve do prolaska kroz Gibraltar, bio pravi pomorački ispit. Napisao sam negde u ovom dnevniku da sam mislio da režiseri popularnih filmova preteruju sa visinom talasa, sad im verujem.

E jeste našli mjesto gdje ćete plutati, pa još usred mrklog mraka ... No, valjda tu malo i sreća učini svoje, a meni je posebice drago da si pojasnio priču koja daje drugo svjetlo na događaj, jer sam - iako nepristran - temeljem jednog ranijeg pripovjedanja držao da je štos bio u nedostatku iskustva, a ne u nekom izvanrednom događanju. Što je - kako vidimo - zapravo bio pravi povod. No, valjda je pripovjedač bio malo pristran, ili ljubomoran, vrag će ga znati ...

Jedinu opasnost koju vidim iz opisa je da se brod postavi bocno na valove i da se na taj ancin dovede u opasnost po tom nevremenu, ali Jadran ima dovoljnu rezervu stabiliteta (pretpostavljam)  da me se nesto fatalno moze tesko desiti. Na kraju krajeva, postoje olujna jedra, zavlacno sidro, uljenje mora,..pa se ljuljanje moze donekle ublaziti

Kako to "uljenje" funkcionira u zbilji? I kolika je šteta a kolika korist?

Nije pravo mjesto za ove diskusije, Boro i nije napisao da je bila neka velika opasnost, Istria je potpuno u pravu, jedrenjak ako je potreba po takvom vremenu zavlači. Jadran je neugodan po valovima baš zato što je radi jedrilja prestabilan, pa ako ima spuštena sva jedra postane jako živ. Uljenje sigurno ne može štetiti, a iskustva su pokazala da pomaže.
Biskaj zna biti opasan za brodove, ja sam ga često prelazio sa teretom coils-a, brod je prestabilan i u slučaju da dođe do pomicanja tereta zna biti jako neugodno, otkačeni coil-s može prebiti bok broda.
Taj brod sa kojim smo vozili coils-e se i potopio u Biskaju, hvala bogu brez mene.

Cilj uljenja more da se smanji trenje izmedju cestica zraka i povrsine mora, a time i stvaranja manjih valova.

U jutenu vrecu(vrecicu-napravi se viseslojna) se stavi staro gusce ulje,moze i talog nafte ako je pri ruci, ma bilo sto masno, kuhinjsko ulje,.. spusti u more da onako lagano istice, "mikronski", .. u kombinaciji sa zavlacnim sidrom daje odredjeno olaksanje, odnosno brod nije okrenut bokom na valove,..

Steta je prakticno minimalna, a eventualne zakonske posljedice zavise od udaljenosti broda od mora i podrucja plovljenja

LP

pardon, udaljenosti broda od obale,..

Kad spasavaš glavu (glave) onda bi kao sve trebalo biti dozvoljeno. Druga je priča dal' si smio doć u pogibelj ... No, uvijek je lijepo kad sve dobro svrši.

Razlika je između trgovačkih brodova, kojima svaki sat znači pare pa se u toj funkciji i plovi sa iskusnim posadama i školskim brodom.
Siguran sam da Jadran nije doveden u tako drastično stanje da govorimo o pogibelji. Danas se meteo situacija prati iz sata u sat, tako da se može unaprjed procjeniti po kakvom moru če se ploviti.
Znajuči problematiku školskih brodova komandant je i pod pritiskom viših instanci, možda i štaba koji se ukrcao, obično je kod tih ljudi preterana briga za sigurnost broda vrlina, a i pitomci nebi smjeli previše da se izvaljaju da ne zamrze more.Pored svih takvih tutora i komandant mora raditi u tom smjeru, pa makar mislijo drukčije.

U pravu si ML, prave pogibelji nije bilo. Jeste bilo gadno na povratku kroz Biskaj, ali dobro, sve je prošlo u redu. Bilo bi velikih problema da je na primer otkazao glavni motor ili kormilo - srećom, nije se desilo.

Kakvo je more bilo - može se steći utisak gledajući ranije postovane slike u ovoj temi, ali dobar jedrenjak kao što je Jadran to sve trpi bez prave opasnosti.

@Patriot - ne znam da li je osoba koja ti je pričala da je Jadran bio u velikoj opasnosti bila učesnik tog krstarenja ili nije, kao što ne znam ni motive za takvu priču, ali uveravam te, sa brodom remontovanim neposredno pred početak krstarenja i posadom kakvu smo imali, mogli smo i mnogo više da izdržimo...

Skolska krsatrenja pitomaca su nesto sto ostaje upisano za cijeli zivot,.. SB Jadran nije bio cesto u prilici da izlazi van Gibraltara, ova generaciaj koja je posjetila UK ima sigurno razlog vise biti ponosna na to..

U tome je vrijednost krstarenja, ovog posta i smatram da diskusija treba ici u tom smjeru..

Zamisli osvojili prvo mjesto u veslanju nakon toliko dana tramakavanja po moru,.. zar to nije vrijedno.. pored toliko vojno moranrickih velesila.. pa sto je ostalo do mornarica .. prije svega SB "Jadran" simbol tradicije.

Odličan zaključak Istria, i ja mislim da je to krstarenje upisano zlatnim slovima u njegovu bogatu istoriju. Trebaju biti ponosni svi što su bili dio toga.

Osvajanje prvog mesta na takmičenju u veslanju od strane nekih anonimusa sa Jadrana bila je tih dana u Portsmutu velika senzacija - tolika da su lokalne novine objavile veliku reportažu sa ogromnom slikom posade pobedničkog čamca na naslovnoj strani. O ljubomori pripadnika mnogih velikih mornarica ne treba ni govoriti.

Ono što mi je danas žao: zlatne medalje za pobedu dobili su članovi posade čamca, i naravno zadržali ih za sebe. Osim toga, dobijeno je i posebno priznanje - model "Dragoon boat" čamca dužine oko 40 cm u staklenom tuljku zbog toga što je posada Jadrana odveslala najbržu trku tokom celog takmičenja. Taj model odnesen je u Vojnu akademiju Beograd, gde je i danas.

Mislim da je trebao da model čamca ostane na Jadranu, jer na brodu danas nema ni jedne materijalne uposmene na taj događaj, što je velika šteta.

Možda je ovo prilika da se predloži Peđi Supiću da zvaničnim kanalima traži da se model čamca iz Beograda vrati na brod.

Bravo Boro !

Tek sam sada pročitao ovaj post i zaista si me oduševio imaš dara za pisanje a fotogarfije su predivne.....

Hvala Newman!

Pozdrav ekipi.
Evo naleteh na tekst sada prvi put. I probudise se davne i divne uspomene na sjajnu ekipu mornara. hahahhahha
Malo pomoraca i jos manje motorista. Ali srecom i nekih kojima se dade i pisati.
Nisam procitao sve postove ali veliko HVALA Bori za tekst a i Jantaru sto ubaci slike.
Lepo je bilo i steta sto se nije ponovilu.
Pozdrav i mirno more

hahahhahaha
Pozdrav Pikasu i ....

Pa dobro gde si ti čoveče? Javi se ponekad a da to ne bude svake tri godine.  :marinero

Pozdrav svima.
Tek sada naleteh na ovu temu. Boro, postovi su fenomenalni, svaka cast  :klap :klap :klap