PALUBA

Sukhoi Su-35

By Sergei Drobyshev

Picture by: Neville Dawson

Subj: SU-35: AIRCRAFT OF THE 21st CENTURY

by Sergei Drobyshev
Head of the Regional Policy and Marketing Department, KnAAPO
Via Easy Tartar

The development of a new combat aircraft is a most intricate gestation period from the R & D work to launch it into series production and operation. A major role here is played by the manufacturer, because there is a long way between the creation of a prototype and the production of a series aircraft. So, during the launch into series production of the Su-27 aircraft developed with the direct participation of specialists from the Komsomolsk-on-Amur Aircraft Manufacturing Company (KnAAPO), over 50,000 revisions and corrections have been introduced into the designs of the airframe and airborne systems. Without the concerted efforts of KnAAPO, Sukhoi EDB and hundreds of allied enterprises, this wonderful machine would remain a mere blueprint. The design potential of the Su-27 aircraft made it possible for the Sukhoi EDB to develop, on its basis, some new versions of combat aircraft for various roles, such as the Su-27UB combat trainer, Su-30 multipurpose two-seater, Su-33 deck-based fighter, Su-32FN front-line bomber and, of course, the Su-35 multipurpose fighter. A pioneer in the production of the Su-27s, KnAAPO also contributed to the creation of these aircraft, generously sharing its technical and technological know-how tried out on the Su-27s, with other aircraft manufacturing factories which brought the production of these aircraft to the commercial level.

Su-35 during approach with the huge speedbrake open

Su-35 with the speedbrake open

As soon as the work on the Su-35 was started by Sukhoi, the KnAAPO specialists actively participated in the project, designing units and assemblies for the future aircraft. Most experimental aircraft for the trials and a small series of them for the Russian Air Force have also been built by KnAAPO.

To enhance the combat effectiveness and expand the employment area of the aircraft, it was decided to create a multipurpose maneuverable fighter combining high agility and capacity to intercept air targets normally attacked by the Su-27 with a capability to attack ground and water surface targets by both unguided and guided, including high precision, weapons. The Su-35 met these requirements.

The Su-35 is intended to destroy existing and prospective remotely piloted vehicles, cruise missiles and other maneuverable targets against the earth background, day and night and in all weathers, to deliver preemptive strikes at any air enemy, including hardly discernible visual objects, to engage ground (and water surface) targets by carrying out standoff attacks with diverse guided weapons, including high-precision ones.

The installation of a new set of airborne equipment and additional (as compared to the Su-27) weapon systems on the aircraft required more hardpoints, a robust airframe, and called for changes in many airborne and airframe systems. The main landing gear struts have been modified and the two-wheel nose leg ruggedized.

For better agility and takeoff/landing performance, the aircraft was provided with a canard. In terms of aerodynamic layout, the Su-35 is an unstable integral triplane (wing + horizontal tail + canard). The required stability and control are assured by a remote control system. The canard notably assists in controlling the aircraft at large angles of attack and bringing it to a level flight condition. The Su-35 has now acquired a newly developed wing with increased relative thickness, accommodating a large amount of fuel. As in the Su-27, the wing of the Su-35 is provided with high-lift devices featured as deflecting leading edges and flaperons acting as both the flaps and ailerons. In flights at subsonic speeds, the wing profile curvature is changed by a remote control system which deflects the leading edges and flaperons versus the angle of attack.

The horizontal tail of the aircraft is essentially a differentially adjustable stabilizer each panel of which is provided with its own quick-acting electro-hydraulic actuator. For a greater combat employment range, the aircraft is fitted with an in-flight refueling system. Inasmuch as a refueling flight of the aircraft may be quite extended (6 - 8 hours or longer) and is only limited by the pilot's physical conditions, its cockpit is provided with containers to store reserves of food and water, and a waste disposal system. The amount of oxygen is increased too. The KD-36DM series ejector seat is set with its back inclined at 30 deg., which helps the pilot resist aircraft accelerations in air combat.

The Su-35 avionics equipment comprises:

*

new-generation forward-looking pulse-doppler radar with a phased antenna array
*

rearward-looking radar
*

optical locator with combined functions of infra-red imager and laser range finder
*

weapons control system
*

helmet-mounted target designator
*

radio reconnaissance system
*

defense complex
*

integrated display system using three high-contrast monochrome CRT's
*

communications and navigation equipment

To penetrate enemy air defenses, the Su-35 can fly at low altitudes using its terrain following and obstacle avoidance feature.

The armament of the aircraft consists of a fixed gun, aerial bombs, guided and unguided missiles. The missile-bomb armament is arranged at 12 hardpoints and comprises:

*

prospective medium-range, type RVV-AE, air-to-air 'fire-and- forget' active homing missiles;
*

medium-range air-to-air missiles of the R-27 family with semi- active radar and passive IR guidance, with engines both conventional and having increased power-to-weight ratio
*

highly agile missiles of the R-73 class for close air maneuver combat with passive IR guidance and combined (air- and gas-dynamic) control
*

the X-31A and X-31P air-to-ship and air-to-radar missiles with active and passive radar guidance and capable of flying at a supersonic speed
*

the X-29 air-to-surface missiles with laser and TV guidance
*

incendiary tanks, 100-kg, 250-kg and 500-kg bombs and bomb clusters for various purposes, including those fitted with a brake and used for low-altitude attacks

Overall, over 70 versions of guided and unguided weapon stores may be employed, which allows the aircraft to fly most diverse tactical missions.

The flight-navigation equipment of the aircraft permits it to make flights in all weathers, day and night. The equipment includes a navigation complex, automatic flight control and remote control systems.

The navigation complex comprises an inertial directional system and short- and long-range radio navigation systems. The information produced by the systems goes to unified digital computers which compute the flight paths for a programmed route flight, target approach and return to the landing airfield.

The automatic flight control system of the Su-35 makes all phases of its flight automatic, including the combat employment of its weapons.

Once the automatic flight control system receives information from the navigation system, it solves the route flight tasks, involving a flight over the programmed waypoints, the return to the landing airfield, making a pre-landing maneuver and approach for landing down to an altitude of 60 m, as well as uses the data supplied from the weapons control and radio guidance command systems to direct the aircraft to the target and accomplish the attack.

For flight control, reliability and survivability, the aircraft has a remote control system with quadruple redundancy. Depending on the flight conditions, signals from the control stick position transmitter or automatic flight control system will be coupled to remote control amplifiers. Upon updating, depending on the flight speed and altitude, these signals are combined with feedback signals fed by acceleration sensors and rate gyros. The resultant control signals are coupled to the high-speed electro-hydraulic actuators of the stabilizers, rudders and canard. For greater reliability, all the computers work in parallel. The output signals are compared and, if the difference is significant, the faulty channel is disconnected.

An important part of the remote control system is based on a stall warning and barrier mechanism with an individual drive of its own. It prevents development of aircraft stalls through a dramatic (by 15 kgf) increase in the control stick pressure. This allows the pilot to effectively control the aircraft in a maneuver combat without running the risk of reaching the limit values of angles of attack and acceleration.

The stall control is accomplished by the computer of a signal limiting system, depending on the configuration and loading of the aircraft. The same system sends voice and visual signals, as the aircraft nears a stall condition.

The communications equipment of the aircraft comprises VHF and HF radio sets, a secured digital telecommunications system, and antenna-feeder assembly.

The aircraft mounts an automatic noise-proof target data exchange system, which provides for coordination of the actions of several fighters engaged in a group air combat.

An integrated ECM system turns on warning units that provide signals about attacking enemy missiles, a new generation radio reconnaissance set, active jamming facilities and radar and heat decoys.

The cockpit of the Su-35 boasts an up-to-date display system, which comprises three CRT indicators, head-up display, display system computers, and the computers of an integrated information system. All the required information is provided to the pilot on electronic indicators. The contents of the information frames can be changed to suit the pilot needs with the aid of the keyboard, while the data can also be altered automatically in the information frames depending on the flight conditions.

The integrated information system allows the performance of a ground serviceability test of the entire equipment and location of troubles to an individual plug-in unit. In case of in-flight failure, the indicator of the integrated information system will provide the pilot with a text message about the failure and recommendations on how to correct it or will dictate further actions. The message is also duplicated by voice.

Installation of the new avionics equipment with considerable power consumption necessitated increased capacity of the airborne electric and hydraulic power supplies. To this end, new and more powerful generators and hydraulic pumps have been installed.

A further development of the Su-35 is the Su-37, the newest superagile fighter powered by engines with a thrust vector control system. The system is integrated with the remote control system of the aircraft. The engine nozzles deflect in pitch by 15 degree up and down with the aid of two couples of hydraulic jacks mounted on each engine. The angular rate of the nozzles is up to 30 degrees per second. The system permits deflection of the nozzles in the same and different directions.

The employment of thrust vector control allowed the aircraft to master some new maneuvers, such as 'tumble in the air' (rotation through 360 degrees).

There are also some novelties in the aircraft avionics. For example, the cockpit indication system uses four liquid-crystal color displays provided by France's Sextant. These are widescope color displays assuring good readability of the information even in bright sun light. The aircraft is fitted with a satellite navigation system and laser attitude and heading reference system.

The employment of the new avionics largely contributed to the accuracy and reliability of the navigation system. The cockpit is also provided with a side control stick and engine control levers with a strain sensitive system responding to the pilot hand pressure.

The weapon control system and armament used aboard the Su-37 are mainly consistent with the ones normally employed by the Su-35 and can be enhanced.

An AL-35 engine now under development is intended for installation aboard the Su-35 and Su-37 aircraft. Installation of this engine will markedly improve the acceleration characteristics and maneuverability of the aircraft. Both aircraft have rather spacious compartments to accommodate the existing and prospective sets of avionics. So the design potential of the Su-35 and Su-37 is still far from being exhausted.

The Su-35 and Su-37 have all the merits allowing them to become the principal multipurpose fighters of the Russian Air Force in the beginning of the 21st century. Under respective cooperation agreements signed by the Russian Federation with foreign countries in military and technological spheres, these aircraft may also be supplied to foreign customers.
Characteristics of Su-35:

Crew 1
Maximum takeoff weight, kg 34,000
Weight of empty aircraft, kg 18,400
Maximum warload, kg 8,000
Power plant, number x type of engine 2 x AL31FM Maximum afterburning thrust, kg 12,800
Maximum flight speed, km/h:
near ground 1,400
at high altitude 2,500

Service ceiling, m 18,000
Flight range, km:
with internal fuel reserve 3,200
with one refueling 6,500

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Prelaz između generacija SU-35BM


Iako se dugo vremena smatralo da višenamenske vazduhoplovne platforme nisu bile na listi prioriteta vazduhoplovnih snaga bivšeg Sovjetskog Saveza, činjenice koje su naknadno obelodanjene pokazale su da to nije odgovaralo istini.

[attachment=1]

Tako je, na primer, već krajem 1983. godine, pokrenut program usavršavanja lovca Su-27. Po tom programu Su-27 je trebalo da evoluira u pravi višenamenski borbeni avion. Podsećanja radi, to je bilo samo šest godina nakon leta prvog prototipa ovog aviona, odnosno godinu dana nakon pokretanja serijske proizvodnje. Projekat usavršavanja lovca Su-27 dobioje oznaku Su-27M.

Cilj ovog programa bio je dvostruk. Sa jedne strane usavršavane su osobine koje su smatrane ključnim za ostvarivanje prevlasti u vazdušnom prostoru čime je trebalo da se parira američkim lovcima F-15 i F-16 koji su takođe prolazili obimne programe usavršavanja. Sa druge strane, povećavane su vatrene mogućnosti aviona kroz integraciju precizno vođenih ubojnih sredstava namenjenih dejstvu po ciljevima na kopnu i moru.

Prvi prototip modernizovanog Su-27M, sa projektnom oznakom T10M-1 nastao je prepravkom serijskog aviona. Poleteo je juna 1988. godine. Ukupno je do 1995. godine napravljeno 12 prototipova Su-27M, na kojima je etapno implementiran niz novih tehnoloških rešenja.

Konstruktivno posmatrajući, modernizovanoj letelici je neznatno povećana dužina zbog ugradnje novog, snažnijeg radara. Uvećane su i dimenzije vertikalnih stabilizatora a primenjene su i kanar površine koje su za cilj imale poboljšanje letnih osobina na velikim napadnim uglovima i malim brzinama leta. Umesto klasičnih, hidro-mehaničkih komandi leta, ugrađen je FBW sistem (fly by wire), a na instrumentalnu tablu su postavljena tri displeja. Duže vreme ostajanja u vazduhu obezbeđenoje ugradnjom cevi za dopunu gorivom u vazduhu ali i povećanjem kapaciteta unutrašnjih rezervoara.

Što se naoružanja tiče, uvedene su dve nove podvesne tačke, čime je njihov broj porastao na 12. Projektom je predviđeno da se u osnovnoj, lovačkoj varijanti, potkačinje osam raketa velikog dometa tipa RVV-AE i četiri IC vođene rakete malog dometa tipa R-73.

Raspad SSSR-a znatno je usporio ovaj program. Rusko
vazduhoplovstvoje bilo u krizi i obnavljanje vazduhoplovne tehnike je u tom periodu potpuno zamrlo. Konstrukcioni biroi su opstanak videli u plasmanu na strano tržište zbog čega, su mahom vlastitim sredstvima nastavili dalje radove na usavršavanju postojećih modela.Tako je, kao odgovor na tender Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) nastao Su-35, verzija koja je izvedena iz šestog prototipa aviona Su-27M. Njegova specifičnost ogledala se pre svega u primeni elektronske opreme francuskog proizvođača Sextant Avionics. Premda ovaj avion nije prodat ni UAE kao ni kasnije Brazilu i Južnoj Koreji, Rusi su nastavili sa opitima. Na ovu istu prototipsku platformu ugradili su motore sa vektorisanim potiskom i HOTAS sistemom komandi leta (ruke na palici i gasu). Avion u ovoj konfiguraciji predstavljen je 1996. godine, ali sada sa oznakom Su-37!

Isključivo ruska oprema

Saznanja do kojih se došlo u razvoju aviona Su-27M, odnosno Su-35, uspešno su primenjena na dvosedima Su-30 koji su u serijama vrednim pažnje izvezeni u Indiju i Kinu. lako je Su-30 plasiran i u druge zemlje, prethodno navedeni kupci su, realno, sačuvali rusku vazduhoplovnu industriju i njene razvojne potencijale.

Ekonomski, politički i vojni oporavak Rusije stvorio je početkom ovog veka prostor za nastavak starijih i započinjanje novih projekata razvoja i opremanja ruskih vazduhoplovnih snaga. Na listi prioriteta se, sa razlogom, našla familija aviona Su-27. Naime, ruski lovac pete generacije poznat i kao PAK-FA (T-50) još uvek nije poleteo, dok se njegov glavni takmac, američki F/A-22 Raptor već nalazi u operativnoj upotrebi. Takođe je bila evidentna i pojava novih varijanti zapadnih višenamenskih borbenih aviona tipa F-16 (varijanta E/F odnosno Blok 60), F/A-18 E/F Super Stršljen, Evrofajter EF-2000 i Rafala.
U ovakvoj situaciji, dalje usavršavanje Su-35 je isplivalo kao najlogičniji izbor. 2003. godine, na vazduhoplovnoj izložbi u UAE prikazana je maketa usavršenog Su-35. Na osnovu prikazanog stručnjaci su tada mogli samo da zapaze da je konstrukcioni biro Suhoja odstupio od triplan šeme primenjene na avionima Su-30 MKI, Su-32 i Su-34.

[attachment=2]

Prototipska forma nove verzije Su-35 prikazana je prošle godine na aviosalonu MAKS-2007 koji se održava na aerodromu Žukovski nadomak Moskve. Premda su Rusi oznaci Su-35 dodali sufiks BM (Болbաaя
Moдepнuзaя, - u prevodu velika modernizacija) pojedini zapadni izvori ovu su verziju označili kao Su-35-1.

Za potrebe sajamskog prikazivanja, prototip je iz fabrike KnAAPO u Komsomolsku na Amuru prevezen transportnim avionom AN-124 Ruslan.

Po završetku salona, usledila su zemaljska ispitivanja. Premda se očekivalo da će novi avion poleteti u novembru prošle godine to se iz nepoznatih razloga nije desilo do 18. februara ove godine. Za komandama aviona sa evidencijskim brojem 901 bio je Suhojev opitni pilot Sergej Bogdan.

Su-35 BM je vizuelno sličniji klasičnom Su-27 nego prethodnicima koji su imali oznake Su-35 i Su-37. Glavni razlog je uklanjanje kanar površina iz aerodinamičke konfiguracije. Premda iz aerodinamičke površine imaju veliki značaj prilikom leta na malim brzinama, odnosno velikim napadnim uglovima, projektanti su smatrali da se njihovim izbacivanjem smanjuje štetni otpor koji nastaje na većim brzinama leta ali i radarska refleksija. Takođe, izbacivanjem kanar površina i ugradnjom snažnijih motora sada je moguće postići režim superkrstarenja (let na nadzvučnim brzinama bez upotrebe forsaža). Interesantan konstruktivni detalj je i izbacivanje vazdušne kočnice čija se funkcija sada ostvaruje diferencijalnim otklonom kormila pravca (svaki vertikalac ima svoje kormilo). Izbacivanjem vazdušnih kočnica stvoren je i prostorza dodatnu količinu goriva.

[attachment=3]

BM se u odnosu na izvorni Su-35 takođe odlikuje i redizajniranim krilom, manjom površinom vertikalnih stabilizatora, kraćom repnom gredom a veliki flaperoni se pružaju duž čitave izlazne ivice. Pretpostavlja se da su na avionu primenjeni i materijali za absorbovanje radarskih signala. Udeo kompozita u strukturi aviona je znatno povećan čimeje ostvarena ušteda od 20% težine u odnosu na prethodnike. Međutim, dozvoljene poletne i sletne težine su povećane usled čega je neminovno usledilo ojačanje stajnog trapa. Tako, između ostalog, nosna noga aviona sada ima dva točka umesto jednog što je standard na serijskim Suhojima Su-27.

Pažljiviji posmatrači uočiće i nešto veće uvodnike vazduha, što je posledica potrebe za većim masenim protokom vazduha novih motora.

Avion poseduje cev za dopunu gorivom u vazduhu a isto tako uz upotrebu odgovarajućeg kontejnera može da posluži kao mini-cistema.

Zbog dugog ostajanja u vazduhu ugrađen je i sistem za generisanje kiseonika na platformi. Za poboljšanje letnih osobina instalirana su dva snažnija motora tipa NPO Saturn 117S, svaki snage 142,196 kN. Ovi motori predstavljaju poslednji izdanak poznatih motora AL-31F i poslužiće kao prelazna etapa ka novijim motorima AL-41F. Motori Saturn 117S poseduju vektorski kontrolisani potisak u svim osama što pomaže ostvarenju karakteristika supermanevrabilnosti. Poredeći motore 117S sa AL-31F uočava se duplo veći međuremontni rok rada (1000 naspram 500 sati) i skoro trostruko veći upotrebni vek (4000 naspram 1500 sati). Rad motora kontrolisan je FADEC sistemom.

Avio je inače projektovan za upotrebni vek od 6000 sati ili 30 godina što je značajan pomak u odnosu na prethodne ruske konstrukcije. Vremenski međuremontni rok rada je 10 godina za razliku od Su-27 gde taj period iznosi sedam godina.

[attachment=4]

Sistem za upravljanje vatrom ovog višenamenskog aviona koncipiran je oko radara sa faziranom antenskom rešetkom tipa Irbis-E (N035E) koji radi u X-opsegu. Ovaj radar predstavlja usavršeni radar tipa Bars ugrađen na avionima Su-30 MKI/MKK/MKA. Procesiranje signala radara vrši računarska jedinica Solo-35. Radar može da detektuje i prati 30 ciljeva. Sa poluaktivno vođenim raketama istovremeno može da dejstvuje po dva cilja, dok sa aktivno vođenim raketama istovremeno gađa osam ciljeva u vazdušnom prostoru uključujući i četiri na udaljenostima od oko 300 kilometara! U režimu dejstva precizno vođenim sredstvima po ciljevima na kopnu i moru moguće je istovremeno ispoljavanje udara na dva cilja.

Daljine otkrivanja ciljeva koje je dao proizvođač zaista su impresivne za jedan avionski radar. Površinski cilj sa velikim odrazom kao što je, na primer, nosač aviona može biti detektovan na 400 km. Sa druge strane, stelt ciljevi sa malom refleksnom površinom od 0.01 m2 otkrivaju se na 90 km udaljenosti.

Međutim, pretpostavlja se da je ovaj radar samo prelazna stepenica do uvođenja novih radara AESA tehnologija koji postaju imperativ u razvoju borbenih aviona nove generacije.

Karakteristika Su-35 BM je i mali radar smešten u repnoj gredi namenjen praćenju situacije u zadnjoj polusferi. S`obzirom da Rusi imaju više tipova ovih radara još uvek nije poznato koji od ovih radara će biti serijski standard.
Dopunu radaru predstavlja sistem pasivne detekcije, tzv. "OLS" što je već decenijama ruski „specijalitet". Na Su-35 BM se nalazi poslednji izdanak familije ovih uređaja koji nosi oznaku OLS-35. OLS-35 u sebi integriše IC uređaj za otkrivanje i praćenje ciljeva u vazduhu, TV kameru kao i laserski daljinomer koji ima i zadatak laserskog osvetljavanja cilja. Uređaj istovremeno može da prati četiri cilja.

Cilj može da bude detektovan na udaljenostima od 50 km u dolasku odnosno na udaljenostima od 90 km iz zadnje polusfere. Laser može da označi zemaljske ciljeve na udaljenosti od 30 km. Iz ovih karakteristika može se zaključiti da je OLS-35 zaista moćan i vredan uređaj.

Kabinski prostor je takođe doživeo redizajn. Kabinom dominira širokougaoni gornji prikazivač IKŠ-1M i dva neubičajeno velika višefunkcijska displeja dimenzija 22.5x30 cm. Kao rezerva služi jedan od ukupnotri manja LCD. Veliki broj podataka sa displeja takođe može biti projektovan na viziru pilotske kacige.

I u slučaju Su-35 BM primenjen je sistem komandi «ruke na palici i gasu» (HOTAS). Osnovu komunikacijske, navigacijske i radio-navigacijske opreme čine dve UHF/VHF radio stanice, digitaina mapa terena i inercijalno/satelitski sistem navigacije.

Posebno značajnu karakteristiku aviona predstavlja njegov novorazvijeni sistem za elektronsko ratovanje tipa L175M Hibinji. Sposobanje da precizno otkrije i locira pretnju i izvrši njeno ometanje. Nalazi se u kontejnerima na krajevima krila. Sistem ima poseban displej u kabini aviona a zadužen je i za vođenje protivradarskih raketa. Avion je opremljen i novim signalizatorom radarskog ozračenja, detektorima laserskog ozračenja kao i uređajem koji upozorava na lansiranje protivničke rakete.

Avion je u potpunosti prilagođen mrežocentričnom ratovanju. Moderni data-link omogućava brzu i efikasnu vezu između letećih i zemaljskih komandnih mesta kao i između aviona koji se nalaze u borbenom poretku. I sam Su-35 BM, čija oprema omogućava kompletan pregled taktičke situacije, može biti u ulozi letećeg komandnog mesta koji predvodi grupe do 16 borbenih aviona.

Kompletna oprema koja je ovde navedena je isključivo ruskog porekla za raziiku od, recimo, Su-37 koji je imao zapadnu avioniku proizvođača Sextant Avionics. Ovaj detalj će naročito biti interesantan potencijalnim kupcima kao što su Kina ili Venecuela.

VAZDUHOPLOV ZA STRATEGIJSKE UDARE

Karakteristike kao što su supermanevrabilnost, zatim režim nadzvučnog krstarenja bez upotrebe forsaža, stelt premazi, umreženost aviona ili radar velike snage približavaju ovaj avion petoj generaciji borbenih aviona. Zato Rusi Su-35 BM, zajedno sa avionom MiG-35, tretiraju kao avion ,,4++" generacije. Međutim, zapadne vojne teoretičare ne brinu toliko ove karakteristike koliko njihova funkcionalna usklađenost sa ubojnim sredstvima velikog dometa koja bi mogla značajno da promene principe ratovanja u vazdušnom prostoru.

[attachment=5]

Tako, na primer, u borbeni komplet aviona, osim standardnih poluaktivno i termalno vođenih raketa tipa R-27 ET/ER srednjeg dometa, zatim aktivno vođenih raketa R-77/RVV-AE (takođe srednjeg dometa) ulaze i aktivno vođene rakete velikog dometa R-72 (KS-172S-1) odnosno R-37M. Dokje R-72 nova raketa, R-37M predstavlja modifikaciju rakete R-37 koju koriste lovci MiG-31M. I jedna i druga raketa imaju efikasan domet od najmanje 300 kilometara što znači da njima efikasno može da se dejstvuje po ciljevima kao što su avioni za dopunu gorivom u vazduhu ili leteća komandna mesta AWACS.

Veliku opasnost predstavljaju i protivradarski projektili velikog dometa R-27EP i H-31A/P čija je zona efikasnog dejstva veća od 100 km. U opcijije i H-58 UŠE dometa do 200 km.

Asortiman dopunjuju i protivbrodski projektili 3M-14AE/ 3M-54AE1 i P-800 Oniks/Jahont čiji dometi idu i preko 300 km. Međutim, glavni razlog za zabrinutost nije samo domet već visoka nadzvučna brzina kojom ove rakete lete ka ciljevima.

Za blisku vazdušnu borbu namenjeni su projektili R-73 i top GŠ-301 kal.30mm.

U borbenom kompletu Su-35 BM nalaze se i standardna ruska precizno vođena sredstva za dejstvo po kopnenim ciljevima. To su laserski i TV vođene rakete i bombe tipa H-59, H-29TE, LGB-250, KAB-500KR/OD, KAB 1500 KR/LG. Maksimalna težina korisnog teretaje 8000 kg koji može da se zakači na ukupno 12 tačaka.

KnAAPO trenutno završava još tri prototipa aviona Su-35. Dva su predviđena za ispitivanja u vazduhu dok je treći namenjen statičkim ispitivanjima na zemlji. Oba letna prototipa bi u program ispiiivanja trebala da se uključe do kraja ove godine.

Rusko vazduhoplovstvo je već naručilo određeni broj ovih aviona. Početak serijske proizvodnje je planiran za narednu godinu a prve isporuke se očekuju tokom 2010. godine. Procenjuje se da će cena Su-35 BM biti veća za oko 30% u odnosu na osnovnu verziju.

tekst: Staviša Vlačić


Karakteristike:

• Dužina	21.9 m
• Visina	5.9 m
• Raspon krila	15.3 m
• Poftna masa, sa dve R-77 i dve R-73	25300 kg
• Pofetna masa sa maks.korisnim teretom	34500 kg
• Ukupan potisak motora Saturn 117 S, na forsažu	284,392 kN
• Odnos potisak-masa, sa normalnim i maksimalnim teretom	1.14/0.84
• Maks.gorivo u unutrašnjim rezervoarima	11500 kg
• Maks.korlstan teret	8000 kgt
• Praktični plafon leta	18 000 m
• Radijus dejstva sa maks.gorivom, na niovu mora i visini	1,580 km  -  3,600 km
• Dolet, sa dva podvesna rezervoara PTB-2000	4,500 km
• Ubrzanje sa 600 km/h na 1000 km/h, na visini 1000 m i sa 50% goriva	13.8 sek.
• Ubrzanje sa  1100 km/h na 1300 km/h na visini 1000m i sa 50% goriva	8.0 sek.
• Maks.brzina uzdizanja na visini	1000m        280 m/sek
• Maks.brzina, mala/velika visina  (200m/11000m)	1,400 km/h/M 2.25
• Maks. G-preopterećenje	+ 9 G
• Dužina zaleta na poletanju, normalna masa	400-450 m
• Dužina protrčvanja na sletanju + kočeći padobran, standardna masa	650 m

Podaci preuzeti iz zvaničnih KnAAPO brošura

Veoma dobar tekst! Nadam se samo da ceo projekat neće flopnuti, jer bi to bio veoma ozbiljan udarac za rusku vazduhoplovnu industriju. Što se tiče avionike u originalnom Su-37, nisam znao da je Sextant Avionique proizvođač, bio sam ubeđen da je Thales. Inače, Sextant Avionique je francuska kompanija koja je radila avioniku za Su-30MKI.

Nekoliko zanimljivih stvari što se tiče naoružanja:

1. Pomenuta R-72 raketa je od proizvođača Novator i predstavlja "skraćenu" verziju rakete sa S-300V. Po specifikacijama, ovo bi trebalo da bude jedna od najmoćnijih V-V raketa.

2. Što se tiče R-37M... Nisam imao pojma da je Vimpel nastavio da razvija ovu raketu koja je dosta obećavala kad se prvi put pojavila. Ovaj projekat je otkazan još krajem prošlog veka, ali je izgleda nastavljen pre par godina (http://www.janes.com/extracts/extract/jalw/jalw3600.html).

Jel imas mozda negde te specifikacije,i kako mislis najmocnija-trenutno ili ikad?


Sto se tice Janes,oni mi bas nisu do sada se pokazali kao nesto tacan i pouzdan izvor,ko je lista njihove kataloge moga je da vidi
koliko daju podatke orijentaciono i odprilike.

Kao što sam rekao, R-72 predstavlja skraćenu verziju rakete sa S-300V(M) - 9M83ME, koja se smatra jednom od najboljih Z-V raketa po mnogim ocenama. Brzina rakete R-72 je oko 4 maha, dok je domet veći od 350 km. Raketa je sposobna za opterećenje od 12G pri manevrisanju. Ne postoji nijedna V-V raketa sa ovakvim specifikacijama, i kao što sam naveo, po specifikacijama ovo je najmoćnija V-V raketa.

Raketa je pravljena sa samo jednim ciljem - presretanje i uništavanje AWACS-a i J-STARS vazduhoplova. Kada je SSSR objavio prve podatke o raketi pred sam raspad države, mnogi zapadni analitičari su tvrdili da su specifikacije rakete "smešne", te "daleko preuveličane". A onda se posle 2001. godine promenila priča, i odjednom svi pričaju kako su do tada neranjivi AWACS I J-STARS ustvari ranjivi.

Amerikance najviše brine dualni sistem navođenja rakete. Naime, raketa koristi inercijalni sistem uz korekciju sa nadrađenog radara (koji može biti prijateljski AWACS, grupa borbenih aviona koja formira mini-AWACS, zemljani radar). Čak i kad je prekinut link ka nadređenom radaru, inercijalni sistem je sasvim dovoljan da dovede raketu do terminalne faze kad se uključuje njen aktivni radar ili u nekim slučajevima pasivno navođenje na izvor zračenja. Inercijalni sistem je apsolutno nemoguće ometati, a on je sposoban da dovede raketu u prozor promera od svega par desetina metara na toj daljini.

@ Broker - A zar ne bi bilo korektno da pored imena autora teksta kažeš i ime magazina iz kojeg si preneo tekst, ipak sva copyrigh prava su njihova? Bez obzira i ako imaš dozvolu objavljivanja sa njihove strane.

-Brzina nije nista posebno jer se odprilike i krece u tim okvirima kod dalekometnih raketa vidi AIM-54C.
-Da li je ovaj domet demonstriran,koliko je uopste ispitana raketa na tim usaljenostima?
-Opterecenje 12G neznaci nista,ono sto je bitno je sa koliko G opterecanja je cilj koji gadja.Uzecu za primer Python-5 izrealsku raketu malog dometa  koja moze da izdrzi opterecaenja od 70G,a gadja ciljeve koji najivise izvode 12G.
-Sto se tice toga da ne postoji ni jedna druga raketa s slicnim performansama,podseticu te na AIM-47,GAR-9 i ostale rakete dugogo dometa razvijane od strane USAF jos 50-tih godina.

Radi se o novom magazinu iz oblasti avijacije "Aeroprofil", broj 1 - jun 2008. godine.

Brzina rakete uopšte nije bitna, pošto ima veoma specifičnu namenu. Ja i nisam istakao brzinu kao glavnu prednost, pošto je brzina čak i relativno mala.


Domet je naravno demonstriran u Kapjustin Jaru 2000. godine, inače bi ova raketa i dalje bila potcenjivana. Indijci su insistirali da njihovi Suhoji dobiju ovu raketu za naoružanje.


Gde nađe Python-5? Pa ta raketa ima prečnik od samo 16 cm! Kakvih crnih 70G? Raketa bi se raspala na jedan i pri pola od toga. Inače Python-5 je "head on" raketa.
Primera radi, Sprint projektil (http://en.wikipedia.org/wiki/Sprint_(missile)) pri ubrzanju na 10 mahova dostiže 130 G na čeonom delu. Tolika sila bilo gde drugde bi dovela do trenutnog raspadanja rakete.


Naravno da ne postoji slična raketa po TKK. Pogledaj TKK tih raketa, pa će ti sve biti jasno. Njihovi dometi nisu ni 50% od R-72. Inače, za one koji ne znaju, Amerikanci su ugasili AIM-54C projekat još odavno, a poslednje rakete su povučene iz arsenala još pre četiri godine. Feniks se pokazao veoma loše u Zalivskom ratu, iako su prvi pokazatelji govorili suprotno. Ovo samo pokazuje koliko je teško napraviti dobru V-V raketu sa velikim dometom. Povlačenjem Feniksa iz upotrebe, američko vazduhoplovstvo je ostalo bez V-V rakete velikog dometa, i tako će biti do uvođenja AIM-120D koje kasni već dve godine.

Brzina je uvijek bitna jer skracuje vrijeme reakcije onome ko je pod udarom,povecava se kineticka energija rakete,treba manja bojeva glava...,i kao sto sam vec rekao u okvirima je tog tipa raketa.





Nije bas onaj tip odgovora koji sam ocekivao ali šta je tu je.U meduvremenu sam našao sledece:

The KS-172 is considered a missile anti-AWACS or “AWACS Killer”. He was projected to attack white of highest value as aircraft of alert anticipated (AWACS), JSTARS, flight refuelling and maritime patrol without the launching aircraft has that to pass for the escorts. Radar N-011M Bars (leopard of the snow) of the Indian Su-30MKI must give the capacity of necessary guidance more than detecting white great 300km.The KS-172 already was gone off in tests without the systems of guidance and only with automatic pilot to fly the initial phase.

Raketu ne treba ni podcenjivati ni precenjivati jer to je jos uvijek po svemu sudeci papirnati projekat,ali cemo ipak za potrebe diskusije baviti se tom raketom.
Kad sam pitao za ispitivanje mislim sam nešto slicno onoj vrsti isptivanja koju su USN podvrgli AIM-54.Znaci ispitivanje koje je obuhvatilo preko 100 test ispucavanja,rakete opremljene telemetrijom,gadanje pod svim mogucim uslovim,daljinama,visinam ,ometanjima itd.Znaci jedno svobuhvatno,opširno i ozbiljno testiranje.
Rusi nemaju tu lovu jer takva ispitivanje su enormno skupa,a dok se to ne izvede ne možemo govoriti o gotovom produktu vec samo nagadati šta može a šta ne.Indijci mogu tu da daju financijsku inekciju kao sto su davali  za Su-30MKI,R-77 i sl.,ali nisu ni oni  skloni davanju tolike love,jer se sve vise okrecu domacim projektima.
Drugi problem koji se javlja tu po meni je sama taktika upotrebe-detekcija cilja i njezin zahvat.Recimo da je E-3 otkriven na nekih 350km od strane nekog suhoja Su-35BM ,awacs moze aktivirati sisteme ECM i prekinuti taj zahvat tako da ga suhoj ne može uhvatiti dok se ne približi.Znaci njegov povratni signal treba da nadjaca emisiju ometanja awacsa da bi prešao na mod automatskog zahvata i lansirao raketu.Za to vrijema awacs koje se našao pod udarom može se povlaciti iz opasne pozicije i eventualno poslati lovce iz DCA grupe na intervenciju.Eventualna HOJ opcija bi tu dobro došla,ali treba imati na umu da je radarska celija na toj udaljenosti velika...Sve ovo govorim za slucaj da je pracenje STT,za TWS cijela prica se mijenja.Ako je u pitanju raketa od S-300 koliko ja znam one na pocetnom dijelu putanje se navode putem PARS,a to onda odgovara prethodnom scenariju.Kako god bilo ovaku raketu je dobro imati pri ruci ako ništa drugu radi psihološkog efekta,sredstvo odvracanja i uticja na taktiku neprijatelja.




Da budem iskren i meni su ti G preveliki ali samo prenosim informacije s jednog sajta.





Što se tice raketa koje su prethodile AIM-54,a bile su namenje F-108,ili YA-12 njihove performanse su prevazilazile feniks.Nema tacnih podataka koliko ali se krecu negde preko 250km,sto prevazilazi onih tvojih 50%.Što je stvarno nevjerovatno kad se pogleda u kom je periodu razvijano.
Ne znam odakle ovo da se feniks pokazao loše u zalivskom ratu.Bila su dva u prvom Iranci su koristili,navodno veoma uspjesno,u drugom USN nisu jer nisu ni imali potrebe.Sve CAP misije su preuzimali F-15C prvenstveno zbog posedovanja NCTR,dok tomketi to nisu imali.Povlacenje feniksa treba vezivati za nestankom pretnje zbog koje  je raketa uopše i postojala...Sudbinu je podjelio zajedno s tomketom koji je ukinut po nekim pokazateljima iz politickih i korporativnih razloga. Sve ono što sam do sad procitao o AIM-54 govori da je to bila raketa ispred svog vremena i jos uvijek neprevazidena.Jeste da rusi imaju R-37 i sad ovu ali to je sve na nivou uzorka,i reklama za kataloge.




@ Staviša Vlacic




Uspješno nakon što su indijci istovarili vrece para za razvoj aviona kojeg su rusi reklamirali da vec imaju. Rusija je tada bila u takvoj sitvaciji, da se trebalo  urgentno kupca za Su-30. Time se promenila situacija od prejasnjih vremena, kada su Rusi diktirali sta kome prodaju,sada su Indici mogli diktirati sta oni kupuju. Na taj nacin su maknuli i problem, da je Su-30 isto predhodno predstavljen Pakistanu.

I, iz tog razloga su onda narucili Su-30 - sa ruskim motorima, ali zapadnom elektronikom.

Onda su zapoceli problemi: Rusi nisu imali tehnicku dokumentaciju za Su-30, niti sredstava da bi proizvodili avion po indisjkim specifikacijama. To su sve morali - "na-vrat, na-nos" napraviti. Nisu ni dovrsili razvoj Su-30 po specifikacijama koje su ponudjene Indiji u vreme kada su avion nudili za prodaju. To su isto jos morali zavrsiti. Time je potroseno cetiri godine, pri cemu se zakljucilo, da ni kada ga zavrse, avion jos nece biti ono sta IAF trazi, a sta je Suhoj obecavao pred potpisivanja ugovora.
U medjuvremenu je nastao sledeci problem: da bi sastavili ruski airframe i motore, kao i osnovni radar, za zapadnim oruzanim sistemom i elektronikom, morali su prvo prevesti celokupni ruski software na Engleski, i to tako da funkcionise.... Za to je trebalo dve godine.

Iz svih tih razloga se zakljucilo, da se Su-30MKI mora uvoditi u IAF u tri faze...

Rusi doduse jesu ponudili Su-30MKI Indiji jos negde 1995. ili 1996., ali tada niti taj avion, niti tehnicku dokumentaciju, niti infrastrukturu da ga podrzavali naprosto imali nisu. Ne samo da jos nisu ni zavrsili ispitivanje (daleko od toga), jos ga nisu ni mogli proizvesti.

Dalje evo sta je  pisao VayuSena na svom sajtu kako izgleda ruska logistika:


Problems were multiplied due to the poor poduct support from the manufacturers. Apart from delivery of eight SU-30K aircraft during 1997 the manufacturer was required to supply 72 associated equipment like tyres, brake parachutes, specialist vehicles etc. valuing US $ 347.85 million, equivalent to Rs 1252.25 crore during 1997-2000 in a phased manner. The contract explicitly stipulated that equipment to be delivered by the manufacturer would be new, unused, of current production and serviceable. However, the a large percentage of the equipment delivered by the manufacturer between 1997 and 1998 was old, used, corroded, defective and unserviceable, though full payment had been made. For example, the specialist vehicles supplied were old, corroded and inoperable and others items like parachutes were torn and damaged. Aircraft tyres were found to have cut marks during initial inspection. The IAF made 48 claims from sukhoi but only 15 were cleared as of July 1999.





PAK-FA eventualno treba da bude pandam F-35 ,a ne F-22.Medjutim od svega toga najvjerovatnije nece biti nista.Jer rusi jedva navlace da uvedu Jak-130,a da ne pricam o nekom novom lovcu 5. generacije.





Na racun cega,nosivost je ostala ista?




Motor AL-41 se vec 8 godina testira i jos uvijek ga nemogu ubaciti u seriju jer nema love,pa kao ce tek onda ubaciti jedan  avion 5.generacije?


Clanak od prosle godine May 17, 2007:

The battle for the right to develop the engine for fifth-generation Russian fighter jets has heated up. Yesterday, the management of the Saturn scientific production association in Rybinsk announced that work on designing the engine has stopped and the Russian Defense Ministry is to blame for it. Saturn technical director and general designer Mikhail Kuzmenko stated that “The Defense Ministry announced a competition to create a fifth-generation engine and we participated in it, but no contract has been concluded.”

www.kommersant.com


To je hronicna boljka ruske avio industrije sto drzavu boli patka,i neodgovorno se ponasa prema ovim firmama,dok Lokid i Boing sisaju milijarde iz vojnog proracuna.Primjera ima jos pogledajte na airfleet.ru kako radi phazotron.Ta firma opstaje samo dizuci kredite,i to cak ruske banke nece da im daju vec uzimaju od stranih,plate su mizerne,a o pomoci drzave nema pojma.U tim uslovima oni razvijaju radare i ostale sisteme.Rezultat jedne takve drzavne  politike je i cinjenica da se i Mig i Sukhoi okrecu civilnim programima,jer ni jedna vojna firma nemoze se odrzati samo na stranom izvozu,bez neke znacajne drzavne pomoci idete samo u gubitke.
Platforme Su-27 i Mig-29 mozete jos neko vrijeme usavrsavati,ali taj talas ce kad tad da oslabi i sta onda?





Što je još uvijek manje od F-15 gde je 8000h.





Eto sta ti je katalog,s 4 rakete na 300km,pa mozda i moze al samo za potrebe kataloga,izlozbi i javnih oglasa.




Upravo to,umjesto da su prvo sve ovo sto su iznijeli u katalogu rezultati testiranja,a ono obrnuto.


Za slucaj da se nekome nametne zakljucak da imam nesto protiv rusa,odmah neka sacuva sav trud na pisanje jer nemam.Sve ovo sto sam izneo je rezultat cinjenica na koje sam naisao.I na cinjenicam treba da se sve i zasniva a ne na povladjivanju nekoj strani zbog njene pripadnosti.

Prema američkom priznanju,oni nisu ispalili ni jednu jedinu raketu AIM-54 na neprijateljske avione.Bio je članak na tu temu,prilikom povlačenja tih raketa iz upotrebe,u sada već pokojnom "AEROMAGAZINU".

Kinetika nema mnogo veze, pošto ruske rakete nisu penetratori već difuzori. Amerikanci su imali nekoliko difuzorskih rešenja, ali su odustali od njih. Rusi ovo rešenje koriste već decenijama na svim svojim raketama. Samim tim što je bojeva glava difuzorskog tipa, njena veličina je nebitna i gleda se samo prostor koji će ona pokriti pri detonaciji. Primera radi, raketa sa S/V-75 je imala ubojno dejstvo na vazduhoplov na 65 m od mesta detonacije.


Nažalost, jedini odgovor koji sam imao je taj. Ovo je bilo indikativno, pošto su na tom testiranju bili prisutni predstavnici iz indijskog vazduhoplovstva, i da su posle tog testiranja čak i Amerikanci izrazili zabrinutost za raketu koju su do tada potcenjivali.


Ako se raketa nalazila u Kaspućin Jaru još 2000. godine, veruj mi da je već odavno završila sva ispitivanja. U Kaspućin Jar ne dolazi ništa što je "papirnato", niti je ikad dolazilo.
Što se tiče američkih testiranja... C'mon! :) Oni su pustili već delove svog super-moćnog-nenadjebivog raketnog štita, a posle koliko presretnutih objekata? Hm... OK, možda je bolje ovako postaviti pitanje: Posle koliko uopšte uspešnih lansiranja rakete?
Svaka medalja ima dve strane. Ispitivanja američke vojske su pokazala da je K-36 sedište bolje od britanskog, ali je naručeno britansko. Ispitivanja američke vojske su pokazala da je EADS-ovo rešenje tankera bolje od Boing-ovog, ali je tender oboren uz obrazloženje da je "nekompetentno rađen".
U ispitivanja američke vojske mogu da verujem kao i u ispitivanja ruske vojske.


Za ovo se apsolutno slažem, ali ne samo da Rusi nemaju para, nego i većina ostalih gde uključujem i Ameriku. Visoka vojna tehnologija koja se proizvodi u Americi je izuzetno lošeg kvaliteta i ulazi u sastav opreme sa često štimovanim podacima, samo da bi se zadovoljili apetiti proizvođača oružja.


Zahvatanje cilja što se tiče ove rakete se ne radi baš tako. Ovo je samonavođena raketa u terminalnoj fazi, a korekcija sa nadređenog radara se radi u tolu leta (ali nije neophodna). Dovoljno je da nadređeni radar proračuna oblast gde se cilj nalazi. Ostalo je na raketi. Čak i ako AWACS uključi ECM, noviji radar može na osnovu izvora smetnji da napravi proračun (slično HOJ). Kad raketa dođe u terminalnu fazu, tad samom cilju malo toga preostaje kao rešenje. S obzirom da ovde pričamo o velikim avionima koji slabo manevrišu, njima ostaje samo da izbace mamce.
I još jedna stvar, nemoguće je da radar sa samo jednog aviona uopšte navodi ovu raketu do cilja, a već sam gore naveo koje su mogućnosti za nadređeni radar.
Jedan od članova ovog foruma mnogo bolje zna tematiku oko rada raketnih sistema, pošto je i sam radio na njima, pa ga pozivam da se uključi u ovu raspravu.


Raketa nije sa S-300, već sa S-300VM (Antej-2500). Ne znam šta je PARS, ali 9M83M raketa sa Anteja-2500 je sa SARH navođenjem. Međutim, takav sistem navođenja kod R-72 jednostavno ne bi vršio posao, pa je promenjen. Jedino što je ostalo od 9M83M je druga faza rakete. Razlog za isticanje porekla od 9M83M je činjenica da je konstruktivno raketa bazirana na već dokazanom modelu.


Raketa koju si pomenuo GAR-9, tj. AIM-47, je po zvaničnoj specifikaciji imala dolet (!) od 160 km, ali nije mogla biti navođena na tu daljinu zbog ograničenja radara iz tog doba, pošto je koristila SARH.


Jedina knjiga koja pohvalno govori o AIM-54 je knjiga Tom Kupera. Njegovu stručnost ne želim da dovodim u pitanje, ali je činjenica da su mu obe knjige žestoko popljuvane.

Ne znam šta je PARS, ali 9M83M raketa sa Anteja-2500 je sa SARH navođenjem.

PARS-Polu Aktivno Radarsko Samonavođenje

SARH-Semi Active Radar Homing

PARS je isto što i SARH

:-[

U moju odbranu, povukle me skraćenice na engleskom ;)

Pod difuzore predpostavljam da mislis na bojevu glavu s parcadnim usmjerenim dejstvom.
Ako jeste meni se namece zakljucak sto vec  bojeva glava-vise parcadi-veca pokrivenost ubojnog prostora.



To sto je bilo pre 8 godina ne znaci nista,imali su tako i Mig 1.42,S-37 pa na kraju nista.Vec sam govorio o AL-41 koji razvijaju preko 15 godina pa opet nista.Ako zelimo biti ozbiljni i realni,jedino uvodjenje u naoruzanje u nekom razumnom broju moze znaciti nesto kokretno,a dejstvo u nekom sukobu eventualno da ne pricam.




Ne pratim  stitove,niti  buzdovane tako da ne mogu reci nista povodom toga.




Naravno da niko nema dovoljno para ali cinjenica je da amerikanci  imaju najvise,i mogu vise od ostalih da razvijaju,bolje opremaju...,jednom recju da budu u trendu.Sto se tice visoke vojne tehnologije loseg kvaliteta,kao i u slucaju buzdovana ne znam za ostalo ali za avijaciju to nije slucaj.




Da bi primala korekcije radar s lansirne platforme  mora da drzi lock.on i salje podatke raketi o kretanju cilja sve dok se ne aktivira njezin radar za samonavodjenje.E sad ako pukne lock usled ECM znaci da ce raketa ici prema zadnjoj informaciji gde se cilj nalazio pre toga,a na valikoj udaljenost takva odstupanja mogu biti znacajna.Pitanje je koliko dobar ima radar za samonavodjenje,a i bez toga veliki radarski odraz E-3 joj ide u prilog.




Zovi ga ,radi sta znas dok se nisam jos vise izblamirao oko svog  (ne)znanja o raketama.





Nisi odradio domaci.
Kao prvo radar koji je trebao navoditi raketu bi je sve samo ne ogranicen.


The AN/ASG-18 and YF-12A combo produced the following results (from an early 80's SENIOR CROWN interceptor study):

-150NM detection range against an EC-121
-The system could sweep a 100NM wide corridor from sea level to 100,000 feet with a 75% probability of target detection (increased to 100% if a 50NM corridor was used)
-The AN/ASG-18 performed the best during front-quarter attacks.

Many improvements were made, and during YF-12 testing, a QB-47 target flying at 1000m was acquired at a staggering 130nm. In other tests, the AN/ASG-18 proved capable of tracking an Atlas D ballistic missile, and maintaining a track on a B-57 during a touch and go landing.

During flight testing there were several missile launches at drone targets. The most impressive launch was at mach 3.2 and at an altitude of 75,000 feet at a target 36 miles away and with a direct hit on the Boeing B-47 drone. The missiles were moved out of the weapons bays and into the air stream on a device called a trapeze, and then fired.Thus causing Johnson to note the program finally was "hitting the high speed corner of the design diagram". The missile missed its target at 40,000 feet and at a range of 36 miles by "6 feet 6 inches...which is a very good shot".

"7 launches; 6 hits; 1 malfunction" refers to YF-12 launches conducted between March 65 through September 66. The 1 malfunction was a gyro failure which occurred during the 2nd YF-12 launch in May 65.
The 818 pound Hughes AIM-47A, initially referred to as the GAR-9, was a Mach 4 radar-guided air-to-air missile with a range in excess of 125 miles. Its technology later was applied to the successful AIM-54.


Vecina citata je iz knjige :Lockheed Martin's Skunk Works by Jay Miller


Bilo je tu jos ambicioznih programa poput Bendix AAM-N-10 Eagle montiran na  F6D.


The most important feature of the F6D was its Westinghouse AN/APQ-81 pulse-doppler radar, the first track-while-scan radar developed for a fighter aircraft. The AN/APQ-81 could detect targets at a distance of 220 km (120 nm).After launch, the AAM-N-10 would be boosted to Mach 3.5 by a large solid-propellant rocket booster with folding fins, and after a glide period, the long-burning solid-fueled sustainer motor would propel the missile toward its target at a speed of Mach 4.5. The AN/APQ-81, which could simultaneously track up to eight targets from 150 km (80 nm) away, would send guidance commands to the individual missiles to keep the latter on course to their respective targets. With the mid-course command guidance, the AAM-N-10 could fly an energy-efficient "lofted" trajectory, and maximum aerodynamic range was more than 300 km (160 nm).
 AAM-N-10's radar could also home directly on jamming sources, in which case effective range could be as big as 300 km (160 nm).







Ma koji crni Kuper on nema pojma o onome sta pise,a neki likovi koji poznaju stvari su mu to i stavili  na doznanje.Njegovo znanje o AIM-54 je znanje iz javnih izvora s neta.U svom zanosu jednom prilikom na tomcat sunset forumu (zvanicnom forumu F-14 zajednice) poceo je nesto da trabunje o toj raketi kako ona funkcionise dok se nije javio lik kome je ta raketa bila posao 20 god.  i rekao mu da oladi,jer informacije s neta nisu tacne.Procitao sam njegovu knjigu Iranian F-14 Tomcat units in combat,i nije me  nesto impresionirala,jel imas neke konkretne price u vezi reakcija na istu.
Moje impresije o AIM-54 odnose se  pre svega na informacije koje sam saznao iz izjava onih koji su radili s tom raketom,piloti itd.





@MOTORISTA



Procitao sam tu lakrdiju od clanka i ne mogu se cudom nacuditi da se neko toliko ne informisan usudio  pisati o tome,a ovi sto su objavili su jos gori nije ni cudo sto su propali.Ne ulazim u strucnst autora ali izneo je dosta pogresnih zakljucaka.


-Prvo navodi da R-33 ima veci domet od AIM-54?


R-33 domet 120km iako to nije ono sto je upotrebljivo u borbi ali neka bude.

AIM-54A Iranci su u jednom testu krajem 70-tih pogodili metu na 212km.
Dok je u americkom slucaju
June – 1973 Hughes completed their testing program with a world record-setting performance; launched from an F-14A over Pt. Mugu, a Phoenix missile was launched against a BQM-34E Firebee drone at a distance of 110 nautical miles.

BQM-34E je velicine oko 6m.
Novije verzije AIM-54C i AIM-54C ECCM imaju poboljsane domete.


-Za autore je navodno interesantno da je USN nikada nisu upotrebili u borbenim dejstvima.


AIM-54C koristen od USN u dva navrata:

 Januar 1999., kada su dva F-14D iz VF-2 svaki ispalili po jedan AIM-54C protiv dva IrAF MiG-25PD; poslednji su operirali velikom brzinom (Mach 2.2) na krajnjem dometu Phoenix; obe AIM-54C su promasile, ali se jedan MiG srusio kada mu je ponestalo goriva (pilot se katapultirao)

 Septembar 1999; jedan F-14D iz VF-213 je ispalio jedan AIM-54C protiv MiG-23ML koji je operisao brzinom Mach 1.7 na krajnjem dometu. Phoenix je promasio.



-Autori takodje navode sistem navodjenja rakete.


Tacan nacin navodjenja,modove i prelasci iz jednog u drugi niko sem amerikanaca tacno ne zna.Opisane stvari mogu se jedino naci u manuelu za taj oruzani sistem,a on jos uvijek nije dostupan iako je stvar povucen iz upotrebe.Tako da jedino ostaje nagadjanje u sta se ovaj i upustio.


-Cena rakete koje se navodi je 477 000$


The Fiscal 1988/89 procurement documents list procurement price of the AIM-54A/C at $830,862 each in Fiscal Year 1989 dollars.  The General Accounting Office, however, has placed the per unit cost of the AIM-54C for the purchase of 7,204 missiles at $922,000, closer to our previously quoted price of $972,083.



-R-33 podstakao razvoj AIM-54C



Malo sutra jedini razlog za to je sto su se iranci odmetnuli,pa su amerikanci krenuli u ubrzani razvoj da bi mogli su suprostaviti toj pretnji i razvili bolji AIM-54C.

To meet anticipated threats in the 1980s and beyond, the Navy initiated development of the improved AIM-54C Phoenix.  This development was accelerated due to the compromising of AIM-54A technology in Iran.The C version is optimized for use against multiple, close-interval cruise missiles and waves or streams of hostile aircraft.  The C model of the AIM-54 is also capable of operating in a severe electronic countermeasures environment, and features upgraded target detecting devices, electronic units, receiver-transmitter units, and autopilots, as compared with the AIM-54A.


-Raketa pokazala slabosti u gadjanju visoko manevarskih ciljeva.


Gde je to poakazala te slabosti,evo primer  s gadanja 6 ciljeva simultano 21.11.1971.

Regarding tests against violently manoeuvering targets, in one case one AIM-54A was fired against an QF-86 from a range of 9.5nm (17.6km, almost within WVR, and far inside the "minimum" range of Phoenixes). The QF-86 pulled a 6G/174° turn (after the missile was launched) to break the radar lock, but the Phoenix pulled 16Gs and scored a direct hit.

S obzirom da je namenjena za gadjanje bombardera,njena prvenstvena namena nije gadajnje visoko pokretnih meta.


-Nedovoljna efikasnost za gadjanje ciljeva na maloj visini.


Opet nepoznavanje jer raketa je upjesno koristena u ovoj vrsti testiranja.
1984. god npr. upjesno je obavljeno unistavanje RGM-84 Harpoon,s tim sto raketa nije radila iskakanje.


Znaci masa stvari da ne idem dalje su ne tacne u navedenom clanku,a uz to jos masu stvari nije pomenuo.

Jednostavna fizika - više parčadi, potrebno je predati mnogo više energije njima. To povlači veću količinu eksploziva, a to povlači znatno teže konstrolisanje pravca rasipanja.


Kakve veze imaju MiG 1.42 i S-37 sa Kaspućin Jarom? Kaspućin Jar je raketni-opitni centar i poslednja stanica pred uvođenje nekog raketnog naoružanja u upotrebu. Tako je barem poslednjih 60 godina.


Kao što sam rekao, raketa korisiti inercijalni sistem za let, te joj nije neophodna korekcija sa radara. Koliko je inercijalni sistem dobra stvar, najbolje pokazuje da ga koristi i američki AMRAAM.


U tekstu koji si naveo, nije mnogo toga rečeno. Navedeno je na kojoj daljini radar detektuje objekat, ali nije navedeno na koju daljinu može da navodi raketu, što su dve različite stvari.
Takođe, veoma bitna stvar je da je projekat AN/ASG-18 koji si naveo - otkazan. Glavni razlog je veličina i težina tehnike (težina nešto manje od 1 tone) i neverovatan utrošak el. snage od 40 kVA. Da je projekat bio ispred svog vremena, bio je, ali to je sve.


Ovo su ti dvostruki standardi. Veruješ knjizi koja je nastala uglavnom na osnovu zapisa Keli Džonsona, osnivača i bivšeg direktora Skunk-a? Citiraš Džej Milera, koji je pola svojih knjiga napisao na temu Lokida?
A ruske pamflete proglašvaš "propagandom"?

Nema nikakve veze Mig i Su s KJ,poenta je da su rusi  testirali i pokusavali da uvedu u naoruzanje mnogo toga ali se na kraju izjalovilo.Nema sumnje da su Mig 1.42 i S-37 Berkut bili planirani kao pandam Raptoru.Njihov razvoj je iniciran sredinom 80-tih,kao i Raptora,a u slucaju Berkuta prototip je i poleteo kad i Raptor,dok je Mig bio u dosta tezoj situaciji i nije moga poleteti iako je bio zavrsen prototip 1994. zbog jako teske situacije u tom birou.Poslije su ipak napravili jedan let negde oko 2001.Ne gledam to kao problem neke konkretne firme ili mozda zato sto je njihov proizvod los,vec naprosto kao odraz opsteg stanje u drzavi i drustvu.




Da ali AIM-120 ne gadja na tolikoj udaljenosti i nema toliko dugo vreme leta da joj je toliko potrebno korekcije,pa opet najvece sanse za pogodak ima ako ga sto duze drzi u zahvat.Fazon kod AIM-120 je sto koristi kalman filter koji obezbedjuje  da posle izvesnog vremena hranjena podatcima cak i kada se radar iskljuci u stanju je da izracuna intercept ili presretanje mete.AIM 120 ima kalman i aktivno ga koristi sto znaci da dovoljno je da pokupi par parametara o cilju i da izracuna gde ce taj cilj biti u narednih 5 sekundi i tako redom, e sad tu je caka za izbegavanje raketa posto i ruska tenologija pogotovo sva nova koristi kalman i koji je jedini nacin da se pobegne.
Po otkrivanju locka na sebe automatski se pali ECM na avionima, i ometa tu frekvenciju koja ima lock na avion, u tom momentu u raketi koja juri avion na scenu stupa kalman i izracunava putanju cilja za naredni period, sad jedino sto pilot treba da uradi posto kalman radi na principu matematickih binoma i drugostepenih diferencijalnih jednacina, pilot treba da prestane u istom momentu da bude binom, sta to znaci, znaci da se svako kretanje opisuje diferencijalnom jednacinom i recimo bilo kakav zaokret u koordinisanom letu je binom koji moze lako da se izracuna, pilot treba da agresivno promeni putanju za vise od 120 stepeni po longitudinalnoj i preko 90 stepeni po lateralnoj osi kretanja, tada se kalman zbunjuje odnosno izracunava pogresnu putanju i raketa masi,ovo je jako jako kompleksna matematika.Naravno ceo ovaj manevar izbegavanja mora da se radi u sadejstvu sa dobrim ECM-om.To su pokusavali i nasi piloti i imali su odredjenog upeha u izbegavanju AIM-120.Zamisli sad koliko samo moze da bude greska od dejstva na recimo 300km kad nemas korekcije,a ovaj je upozoren i izvodi protivraketeni manevar koliko mu to avion dozvoljava.



 


Nije bitno u sta je vjerujem,i da li je tacno ono sta ja iznosim.Bitni su argumenti.Ako imas takve koji ce opovrgnuti citate iz knjige odlicno,volio bi ih procitati.
Ako je autor knjige, pola svojih knjiga posvetio Lokidu kao sto ti navodis,za mene to znaci  da pise neko ko je upucen.Ako se iznose detalji necijeg radnog dnevnika ne vidim ni sta je tu lose.Mislim da nema potrebe da politiziramo temu ko je za zapad a ko za istok,vec da se drzimo cinjnica i sa njima se sluzimo.Nisam nikad  simpatisao zapad,zbog njihove politike prema Srpskome narodu,ali necu sad zbog te cinjenice da iskrivljujem pogled na realnost.

Sto se tice ruskih kataloga idu malo ispred vremena jer stvar jos nije ni poletela,a vec je bio izasao katalog.Kako se moze shvatiti reklamiranje necega neprovjerenoga?Nisam ja kriv ako im neke cinjenice ne idu u prilog,niti sam pristalica da nesto treba zataskavati.



 

Iskustva sa ASG/AIM-47 su pretocena u AWG-9/AIM-54 tako da  je projekat imao svoj
epilog u jednoj veoma mocnoj kombinaciji.Sam projekat YA-12 je ugasen zbog prevelike cene,a pokazalo se da je moguce njegovu ulogu ostvariti i na drugi nacin F-14/15.Sto se tice utroska struje nista cudno za takav jedan avion,isto kao radar RP-25 Smerch na Mig-25.U knjigama se navodi da je imao 600kw snagu emisije,trofazne generatore, a ako znamo da je koristio cevnu tehnologiju velike su verovatnoce da je i on bio tu negde.
Zanimljivo bi bilo znati kako tu stoji Zaslon kod Mig-31,s obzorom da i on tezi preko 1t i kao takav je najtezi radar na nekom lovcu.




Evo jedan zanimljiv prikaz mogucnosti Su-35.Ono sto je zanimljivo u svemu tome je prikaz ciljeva na HUD,ako je to ono sto odgovara pravom Su-35.Naime zadnji put rusi su koristili ovu stvar na Mig-23,koji nije imao radarski pokazivac vec se sve projektovalo na HUD.Takodje prikaz podataka na HUD mi se cini nekako oskudnim u odnosu od npr. F-16C blk52,mada je to sve stvar filozofije i na sta se ko navikao.

http://www.aviapedia.com/videos/fighters/Su-35/Su-35_deep_modification.avi



Evo nesto i na engleskome
http://www.knaapo.ru/media/eng/about/production/military/su-35/buklet_Su35_ENG.zip

Iznosite potkrepljene tvrdnje i izbegavajte vredjanja i omalovažavanja sagovornika ... inače dolazi katanac.

Ovde ste se vise preganjali o raketama v-v velikog dometa nego o Su-35.  >:(

Karakteristike radara Irbis-E kao i jedan promotivni video:

Dimenzije: Prečnik antene 900 mm

Performanse: Pokrivanje po azimut 120° sa mehaničkim i elektronskim skretanjem, po elevaciji 60°, maksimalna daljina detekcije ciljeva 400km (216nm) za cilj veličine RCS = 3m², maksimalna daljina napada na cilj 150km (81nm), daljina otkrivanja ciljeva male veličine 90 km (49nm) za cilj veličine 0.01m²

Ostalo: Mogućnost napada na 8 ciljeva sa raketama RVV-AE ili 2 cilja sa poluaktivno vođenim raketama, mogućnost praćenja do 30 ciljeva u vazduhu

http://www.youtube.com/watch?v=p8C06dHhlXc

Avion tako vrhunskih kvaliteta koji je po meni mada ne 5-e genereracije pandan Raptoru u mnogim oblastima a u domenu radarskog osmatranja i ometanja, ispaljivanja raketa otpornih na ometanje v-v velikog dometa bez premca u svetu, sigurno zaslužuje da mu se mnogo više posveti pažnja. Do serijske proizvodnje ruskog PAK-FA tj T-50 još će proći sigurno par godina a dotle je SU-35BM avion br. 1 u svestranoj nameni u ruskom ratnom vazduhovlovstvu i među par najmodernijih na svetu.

http://www.youtube.com/watch?v=EuTuFRFADB0

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Doprinos temi sa više odličnih video klipova:

http://www.youtube.com/watch?v=wmNkm45gTco

http://www.youtube.com/watch?v=BPDlLeYA9Tk

http://www.youtube.com/watch?v=FUfqAGwEcRg

Par odličnih fotografija Su-35BM "superflanker" i potom link koji odlično opisuje isti avion:

http://www.ausairpower.net/flanker.html

Link ka sajtu koji odlično opisuje i slikovito i tekstualno, nove generacije ruskih raketa vazduh - vazduh, kao i vazduh - zemlja:

http://www.ausairpower.net/APA-Rus-ASM.html

Na prvoj fotki nije Su-35Bm vec Su-27M (Su-35).

Na poslednjoj fotki takodje nije Su-35Bm vec rekao bih Su-27UB.

Pratim vec neko vreme postove na ovom forumu i zaključio sam sledeće:
-Prateći postove 80's boy-a da je U.S. tehnologija pedesetih godina naprednija od sadašnje Ruske tehnologije, takođe da je svaki objavljeni podatak U.S. army relevantan.

Tačno je da Rusi zaostaju za Amerikom u nekim pogledima, ali isto tako i Amerika zastaje za Rusima u nekim sferama. U pogledu raketne tehnike, aerodinamike i raketnih goriva su mnogo naprednji, kaskaju za VLSI elektronikom i njenom integracijom u glave za samonavođenje, kao i u pogledu avionskih radara. Treba imati na umu takođe da su novi radari: Bars, Irbis-e i Zhuk AE uzasno smanjili taj jaz. Tako da u pogledu odabira aparata sve se svodi na projektovanu taktičku primenu, novčanih sredstava i političke nezavisnoti neke zemlje.

Ovo mi je prvi post na forumu i zao mi je sto je u ptanju offtopic. Pozdrav svima

Dobro dosao na forum!

Nema potrebe za preterivanjem i poredjenjem 50-tih tehnologije s danasnjom osim ako je u pitanju mala doza ironije.Voleo bih da vidim na cemu temeljite vasu tvrdnju o prednosti ruske raketne tehnike (pri tome mislim na vazduhoplovnu) u odnosu na US,elektronike,radara...,mozda mi je nesto promaklo.

____________________

(http://i33.tinypic.com/ilw3r9.gif)

[attachment=1]

 Novija fotografija SU-35 BM:
 

 Možda jedna od najboljih dostupnih video prezentacija SU-35 BM bez obzira što tretira kasnije poređenje sa Eurofajterom. U gornjem i donjem delu sajta, naćićete mnoštvo tzv. mini linkova ka savremenim avio raketama, terminima, vojnim vazduhoplovima itd. u vidu padajućeg menija :

1. http://airforces.fr/2011/03/30/sukhoi-su-35bm-vs-eurofighter-typhoon/

 

 Dalji korak u primenjenoj elektronici učinjenjen je na SU-37 - Terminator :
 Trenutno SU-35 BM i SU-37 prema raspoloživim podacima poseduju pogonsku grupu 117 C, a radi se na poboljšanju AL-31 FU sa vektorisanim potiskom. Inače po podacima koji Rusi iznose životni vek motora 117 C je 4000. sati ( flight hours ).

 http://www.youtube.com/watch?v=8qmq8cp_6AQ

 http://www.youtube.com/watch?v=GG93Ogsv7Q0

 1. http://www.defencetalk.com/sukhoi-37-terminator-2-31256/

 2. http://www.aviationlive.org/forum/viewtopic.php?t=4323&sid=16c834c37106410cde72e13e456b3acf

        

 - Opis Forward scanning station OLS-35 :
 - Odličan link ka SU-37 sa video prezentazijom:
 1. http://www.defencetalk.com/russian-37-flanker-multi-role-jet-fighter-aircraft-33692/

  - Link ka odličnoj video prezentaciji SU-35BM:
 1. http://www.defencetalk.com/35-technology-weapons-25517/
  

 Nove tehnologije na SU-35BM :
 

 Na aero salonu MAKS 2009 mogla su se videti mnoga primenjenja rešenja u oblasti avioelektronike koja imaju primenu kako na SU-35 tako i SU-37 (generalno novijim generacijama ruskih vojnih aviona).
 Oblasti kao elektronsko ratovanje i ometanje (JAMMER) i podvesni opto-electonic kontenjeri i sl. više nisu neznanica za ruske inženjere i na salonu MAKS 2011 sigurno možemo očekivati još veće domene avio primenjenih istraživanja u sferi elektronike i šire. Vremenom ću ovaj post proširiti ili otvoriti novu temu vezano za primenjena i proverena aviodostignuća kako u sferi elektronike, aerodinamike i novih generacija naoružanja. Upravo pravim koncept i razvoj buduće teme: Nova primenjena avio tehnološka dostignuća .

Termini: Fire and forget, beyond visyal range, stand off weapons ( ispali i zaboravi, izvan vidnog polja, naoružanje koje se ispaljuje sa bezbedne distance van opasnosti od protivničke PVO i sl. danas su imperativ modernog ratovanja).

 Saturnovovi motori oznake AL-31 doživljavaju stalnu modifikaciju, ne samo u smislu većeg potiska več  naročito u primeni novih legura koje povećavaju životni vek motora nekad i duplo više u odnosu na prvobitne varijante. Trend modularne izgradnje sklopova, ne samo zmaja aviona i vitalnih avio-elektro komponenti već i u sferi konstruisanja mlaznih motora, smanjenju mase je svetski trend pa i kad je u pitanju Sarurn AL-31. Vektorisani potisak motora Saturn AL-31 koriste kako SU-30MK, SU-35 i SU-37.
Biro Suhoj je još svojevremeno tokom aktivnog uvođenja SU-27 radio timski sa firmom Saturn i razvoju vektorisanog potiska, otklonu mlaznica u vertikalnoj ravni o čemu postoje foto zapisi.

 Prikaz motora AL-31F i AL-31FN :
  
 
 
 

Danas poleteo prvi serijski Su-35S koji će nakon ispitivanja biti prosleđen ruskom vazduhoplovstvu. Suhoj treba da isporuči 48 primeraka ruskom vazduhoplovstvu do 2015. godine.

Link 1 (http://www.en.rian.ru/russia/20110503/163834994.html)
Link 2 (http://www.sukhoi.org/news/company/?id=4036)

[attachment=1]

видео (http://www.rian.ru/video/20090821/181852470.html)

Novi SU-35S :super
[attachment=1]

Interesantan podatak (obzirom da je izvor Ruski) je da se cena procenjuje na 40 mil. USD.

[attachment=1]

Гомила фотки на http://englishrussia.com/index.php/2011/05/05/russian-fighters-su-35/

 Odličan link KNAAPO vezan za letna ispitivanja prvog serijskog SU-35S :

 1. http://www.knaapo.ru/rus/gallery/events/combat/su-35/1st_ser_su-35_trials.wbp

  Detaljan opis najbitnijih delova aviona, sa novim OLS, motorom 117S u delu istog linka pod - описение :

 2. http://www.knaapo.ru/rus/products/military/su-35.wbp

 -  Odličan video prikaz mogućnosti aviona 4++ generacije:  

  http://www.youtube.com/watch?v=KhvNVekTYSw

 - SU-35BS sniman frontalno pre konačnog farbanja i stavljanja evidencijskih oznaka:

 Detalljne tt. karakteristike SU-35 u PDF formatu :

 1. http://www.knaapo.ru/media/rus/about/production/military/su-35/su-35_buklet_rus.pdf


 

 Odličan prikaz SU-35S iz tri ugla sa datim osnovnim tt. karakteristikama :

 

Nove fotke prvog Su-35S isporučenog Ruskom Vazduhoplovstvu:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]

Prelep avion!

Jedino nisam siguran da li su se rusi odlučili da uzmu varijantu motora sa ili bez vektorisanog potiska, pošto je u ponudi i jedna i druga varijanta za ovaj avion, a ruski vazduhoplovci su nešto bili skeptični ka uvođenju tog sistema, barem kada su avioni četvrte generacije u pitanju.

Na slici gde su vertikalci i izduvnici u krupnom planu se vidi da su u pitanju motori sa Vektorisanim Poriskom. Kod klasicnih motora izduvnici su fiksni i stoje horizontalno, ovde su u opustenom polozaju.

-  Na osnovu izjave tokom preleta prvog serijskog SU-35S u bazu Akjubinsk 27.5.2011. apsolutmo se može zaklučiti da su se rusi opredelili za motor sa vektorisanim potiskom  - 117S. Izuzetno napredne  4++ generacije, po letnim performansama, naprednoj avionici, naoružanju zadnje generacije, moćnom radarru ... rekao bih slobodno i iznad Dassault Rafala.

- Trenutno najsavremeniji avion u ruskoj floti posle PAK-FA , 5.generacije koji je još u test fazi.

1. http://www.take-off.ru/news/112-news05-2011/582-su-35s1-05-2011

-  Galerija fotografija SU-35S :

  -  Mislim da će upravo SU-35S sa PAK-FA biti zvezda skorašnjeg aviosalona MAKS-2011.

    - Mada video tretira SU-35BM gro navedene avionike, opreme i naoružanja u celosti ima i SU-35S.

3. http://www.military-informant.com/index.php/airforce/1050-su35s.html  

 -  Do kraja godine naručeno je 6 SU-35S za vazduhoplovvstvo rusije.

 - Lično mislim da će SU-30 shodno zahtevu naručioca -  ( dubini modernizacije) ostati najprodavaniji ruski vazduhoplov - multirol a da će SU-35S biti dugo privilegija isključivo ruskog vazduhoplovstva, što je vrhunskim perfonsama i apsolutno razumljivo. Vektorisanim potiskom, aktivnom digitalnom kontrolom motora, FBW,HOTAS ...  SU-35S su kanari kao takvi u ovoj konfigutacijiji, naravno sa zadržanim dubokim strejkovima krila koji su stopljeni uz zmaj po dokazanom aerodinimačkimom principu nepotrebni. Nemanjem kanara uopšte nije izgubio na manevarbilnosti, naprotiv ! Dobijen je i znatno manji IC odraz potpomognut  modernom elektronikom. Neulazaći u avione 5.generacije, ličnog sam mišljenja da je SU-35S 4++  generacije na samom vrhu svetskih  trenutnih multirola. U više parametara i prevazilazi  Dassault Rafal. Dugogogodišnja letna testiranja na su-47 Berkut, SU-37 Terminator , dala su rezultat u izuzetnom SU-35S i PAK-FA koga tek treba da vidimo u punom svetlu.

 3. http://www.knaapo.ru/rus/gallery/events/combat/su-35/su-35s_Russia.wbp

 - Nekoliko odličnih fotografija drugog prototipa SU-35S - 902, sa delom mogućnosti nošenja naoružanja, KNIRTI- SAP 14 Jammer, izuzetan  motor 117S i frontalno slikan u penjanju i leđnom letu :

  

 SU-37 -Study - podstaknuto fenonalnim nastupom na Fanboru 1997. U daljoj evoluluciji može se videti  hronolologija kako i SU-27 - SU-35 !

 1.  http://www.saunalahti.fi/~fta/Su-27.htm

 - Irkut to supply 40 Su-30 fighters to Russian Air Force :

  1.  http://en.rian.ru/mlitary_news/20110718/165261909.html

-  Koje to tehnološke novine donosi SU-35 i zašto je u samom vrhu svetskih multirola govori časpis take-off :

   

Sta bi ovo trebalo da bude?

Neki prijemnik laserskog ili radarskog zracenaj.

Malo mi je cudan polozaj.

- Sistem koji vidimo zove se OEIS u direktnoj je sprezi sa GLONAS i detektuje pretnje u etru. Link i opis istog sistrma :

  1.  http://www.npk-spp.ru/deyatelnost/avionika/126-optiko-elektronnaya-razvedka-.html


     -  ( Оптико-электронная разведка ) !

 

- Link ka novoj generaciji raketa KH-59, naprednije izvedve i većeg doeta u odnosu na KH-31 (protivrobrodske) ka i drugim .
- Ista ima primenu kako sa SU-35, SU-30 i SU-34.

  1.  http://www.softwar.net/rfed.html

   



 

- Šta to SU 35 BM/ S  čini multirolorom u samom svetskom vrhu, slikovito i tekstalno opisano :

 

- Nastavak foto-rečite storije šta SU-35 BM/ S čini avionom u samom svetskom vrhu multirola :

   

- Nastavak foto-rečite storije o SU-35BM/ S :

 

 

 - Slikoviti prikaz dela mogućnosti naoružanja SU-35 BM/ S :

   

Lep je ovaj slikovni prikaz tehničkih karakterisitka suhoja ....

 - Snimak 16.8.2011. SU-35 u gro planu tokom leta :

   

- Na aerosalonu MAKS-2011 pored nastupa PAK-FA, izuzetnom manevarbilnošću pleni i SU-35 ( jučerašnji nastup)  :
- Po ličnom mišljenju trenutno multirol br. 1 na svetskom nebu. Pojedini manevri su bukvalno "domaći zadatak" za konkurente. Obratite pažnju gde zahvaljujući vektorisanom potisku i aktivnoj primeni FADEC - ( digitalne kontrole upravljanja pogonskom grupom - 117S) u pojedinim fazama pilot drži avion pod velikim napadnim uglom okvirno 8.sekundi, negubeći nikako kontrolu. Pogotovo impresionira manevar "ringišpil", gde se avion okreće oko cele ose sa asihronim učešćem vektorisanih motora. Izuzetna aerodinimaka! Avon neposeduje kanarde, što ga ne sprečava da izvodi manevre koji ostavljaju bez daha.

  http://www.youtube.com/watch?v=qmkwzOs-HpE

- Još jedan izuzezatan snimak nastpa SU-35 ev. oznake 901 na MAKSU-2011 gde je gro manevara i sam avion zumiran i u gro planu :
- Zaista izuzezatan multirol i odličan pilot. Svojevremeno sam komentarisao da Dassault Rafal ima najbrži odziv na komande. SU-35 sa aktivnim FADEC me definitivno demantuje.

  http://www.youtube.com/watch?v=ZRV-c4s5vMo

- Četiri fotografije u gro planu SU-35 ev. oznake 901. tokom nastupa na MAKSU-2011 :

   [attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Sjajan avion, ali ima ubedljivo najružniju maskirnu šaru koju sam ikada video. Čak su i avioni afričkih i zemalja bliskog istoka imali lepše pustinjske dezene, ako je ovo uopšte pustinjski dezen. Nije mi jasno zašto avion namenjen ruskom RV farbaju na ovaj način?!

@Rocker, slažem se da maskirna šema na ev,broju  901 nije za neku pohvalu. Na 902. vidimo potpunu drugačiju i po meni estetski odlično urađeno.

- Neka znatna promene estetike i načina kamufalužne odore, koju i ja zaista volim da vidim skladnu i ukomomponovanu, u domenu funkcionalnosti, primene , sve da su deca "markeririma škrabala" po oplati SU-35 , za isti neznači  ništa koji je superioran ugrađenjom primenjenom avio opremom i sistemom samozaštite ...itd. 901 odavno figurira u ovakvoj recimo kamo-šemi "ni na nebu - ni na zemlji", verovatno što je već po tome prepoznatljiv a kako god okreneš, multirol bez konkurencije na svetskom nebu. Najbliži konkurent po meni mu je Dassault Rafal (vrhunski multirol) ali sa "domaćim zadacima" , koje nije u stanju da izvede niti parira SU-35. Dassault Rafal radi na znatno dubljoj modernizaciji, no to je priča i tema za kasnije.

  - Kolaž slika SU-35 ev. oznake 902 sa drugom maskirnom šemom, kao i jedinstvene u zajedničkom letu 901. i PAK-FA :

  

  
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]
  

Ova sivkasta koja podseća na PAK-FA je već primerenija (i lepša, ali to nije bitno). Nisam baš 100% siguran, ali ova žućkasta šema je bila primenjena i na SU-37. Kažem da nisam 100% siguran za detalje, ali je izbor boja bio isti.

@Rocker, u pravu si. Kako ti kažeš - žućksta šema je bila primenjena i na SU-37 - zvanom Terminator, ali prikladnijim rasporedom kolorita, blažim prelzaima iz nijanse u  nijansu u odnosu na SU-35 ev. ozake 901. Međutim to je najmanje našta neko obraća pažnju kod izuzetnog multiola tokom demo leta kao što je SU-35.

- Par aktuelnih fotografija SU-35 tokom solo nastupa na MAKSU-2011. Obratite pažnju na opstrujavanje vazduha oko krila (donje i gorrnje površine, mešanja strujanja i potom vrtloženja - vortex, što je kod PAK-FA zahvaljujući LEVCON-u vidljivo samo u ttagovima.

 

- Kolaž fotografija SU-35 snimljenim tokom leta pod velikim napadnim uglovima (izuzev zadnje) :

 

 - SU-35 - i novi kolaž ovog vrhunskog multirola 4++ generacije. Multirol koji je bukvalno postavio "domaće zadatke" ne samo u širokom dijapazonu manevara, upotrebom FADEC - (digitalne kontrole motora), 3D vektorisanim potiskom, nego i stravično brzim odzivom na komande i što je najimpresivnije, bez obzira u kom se ekstremnom manevru nalazi - (kobru i zvono maltene retko ko i pominje), več mogućnost vremenski dugog - i do desetak sekundi  pod jako velikim napadnoim uglom, otklonom i do 80. stepeni u odnosu na horizontalnu ravan kretanja, a da je avion savršeno stabilan. Novi manevri, ali sa dužim vremenskim intervalom, viđenim i kod MIG-29 OVT sa RD-133 pogonskom vektorskom grupom kao helikopter, leptir ........ su ne izuzetak, nego normalni - uobičajeni manevri koje SU-35 izvodi besprekorno a za druge kao što sam simbolički rekao još "domaći zadatak". 

 

- Možda najreprezentativnija fotografija manevra koju izvodi SU-35. Pogledajte samo ugao u koji ulazi iz horizozontalne ravni kretanja u tzv. "super kobru" - (ovde je otklon još i manji od mogućeg koji postiže SU-35), nego impresionira mogućnost da naglim propinjanjem, potom pilot zadržava avion pod velikim napadnom uglom (doduše sa manjim ali velikim napadnim uglom), okvirno do 10 sekundi u položaju kobre, zahvaljujući 3D vektorisanom potisku i FADEC - digitalnoj kontroli upravljanja pogonskom grupom, negubići ni trena kontrolu.

 

- Suhoj-35MK2 Bolivija :

 

Su-35MK2 ne postoji, niti Bolivija ima Suhoje u svom vazduhoplovstvu. Ovo na slici su Su-30MK2 RV Venecuele.

- Gledajući nove OLS sisteme integrisane u avione SU-35 i PAK-FA deluje kao da se radi o "istim". Međutim tek kada se postave zasebno kao celina vidi se razlika u OLS - ( optical location system) za SU-35 a potpuno drugi - modernija izvedba za PAK-FA - 13SM1. Rusi su značajno napredovali u novim sistemia za ECM - (elektronske kontra mere) i jamming (ometanja) kao i u radarskoj tehnologiji u vidu radara sa više stotina integrisanih modula:

Isti se OLS (IRST) koriste i na Su-30MK i modernizovanim Su-27, evo još par slika sa MAKS-a uz dodatak podvesnog kontejnera Sapsan-E za lasersko obeležavanje ciljeva fabrike iz Urala.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

- Link ka blogu g-na Vitaly Kuzmina:

- Link: http://vitalykuzmin.net/?q=node/387

 - U evoluciji sistema OLS , ka modernijem 13SM1, uvodi se i novi 101-KSO - ( zadnji je deo sistema 101KS koji uključuje i bočne opto senzore - 101-KSY i podvesni 101 KSN), pravim grešku i ... 13SM1 povezujem sa PAK-FA, previdevši napredniji 101-KSO. U temi PAK-FA jasno se vide i gornji bočni senzori  101-KSY kao i podvesni - 101-KSN očigledno potpuno drugačije izvedbe od Sapsan-E, opto-targeting poda, modernije izvedbe od Sapsan podvesnika viđenom na MAKSU-2009.

- Frontalni snimak SU-35 ev. znake 902 i prateći video sa nazivom : Jednostavno najbolji !

  http://www.youtube.com/watch?v=pHLbTSCO8G8

- Frontalni pogled na desni dodati opto senzor kraj novog OLS na SU-35 :

 

- Dve fotografije SU-35 ev. znake 902 :

 

Nova generacija ruskih raketa V-V velikog dometa stupa na scenu :

[attachment=1]

ONYX - raketa dugog dometa :

[attachment=2]

SU-35  nad nebom Rusije:

[attachment=3]

Poleteo i drugi serijski SU-35S-2

http://vz.ru/news/2011/12/2/543387.html


[attachment=1][attachment=2]

Ostatak slika

http://www.knaapo.com/rus/gallery/events/combat/su-35/2nd_ser_su-35.wbp

Vrlo lepa sliks SU 35 u Parizu,na pripremi za Airshaw 2013
[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=upLUyeIUsZU

DA, ne piše Fuerza aerea Boliviana, već Bolivariana. Reč je o bolivarskoj političkoj ideji, a to upućuje na Venecuelu.

Slučajno naleteh na you tube, na ovaj video.

Nisam stručnjak za ovu oblast, ali sam jednostavno zanemeo kada sam video kakve akrobacija ovaj avion izvodi.

Možda izlazim iz okvira teme, ali ću postaviti pitanje za stručnjake: da li USA ima avion koji može izvoditi ovakve ili slične manevre. Na video zapisima za F-22 nikada nešto slično nisam video, iako se taj avion reklamira kao najbolji na svetu.
Jasno mi je da je avion složeni borbeni sistem i da njegova borbena sposobnost ne zavisi samo od manevrabilnosti - ali u nekoj posrednoj ili neposrednoj vazdušnoj brobi svakako da je prednost na strani aviona koji ima bolje manevarske sposobnosti.

Ispravite me ako grešim.

I gde leži prednost raptora u odnosu na ovaj avion?

https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=7M94zgssYDA   

Prvi video koji se pojavljuje po linku je star najmanje deset godina. U međuvremenu je SU-35 dorastao za BM (veliku modernizaciju). Koliko je u međuvremenu Rusija uvela u svoje naoružanje aviona SU-35? Vrlo mali broj. Par desetina. Nesporno je da je avion Su-27 sa celom svojom familijom ubedljivo najpokretljiviji avion današnjice. Zapad nema avion ni približnih manevarskih karakteristika. Međutim, nije dokazano u vazdušnoj borbi koliko supermanevrenost donosi prevagu. F-22 ima bolju elektroniku, što može biti presudno (ako ta elektronika u otsudnom trenutku ne otkaže). Dok je R-73 nadmoćna raketa za blisku borbu (do 20km), superiornost RVV-SD/BD nad AMRAAM/FMRAAM nije dokazana.

Evo jos jedan mnogo bolji snimak u HD-u

http://www.youtube.com/watch?v=yVlmoNtcyhY

Stvarno prekrasni manevri i lude akrobacije. Iz razumljivih razloga horizontalna brzina u ovim akrobacijama je vrlo mala tako da ne vidim neku borbenu vrijednost u ovim manevrima.

U borbenim uslovima brzina ulaska u takav manevar može biti i mnogo veća. Jedna od prednosti manevra je upravo naglo smanjenje brzine. Ipak, mada izgleda spektakularno, nije proveren njegov uticaj na ishod vazdušne borbe. Svojevremno je na aeromitingu došlo do sudara dva MiGa29 koji su se suviše približili u energičnom manevru. Direktna posledica sudara je gubitak oba aviona i ... jagma za izbacivim sedištima Zvezda K-36.

Da, ali svi ti manevru su sa praznima avionima. Ne mogu se setiti koji faktor je treba uzeti da se dobije realno stanje, a znam da nije max opterečenje krila.

Radili su rusi ove manevre i sa rakata v-v pod krilima.

Zanima me da li netko može procijeniti kolika je duljina poletne staze?

Snimano je izuzetno jakim teleobjektivom pa je sve još puno komprimiranije, skraćenije  ali očigledno je da je staza kratka, osim toga djeluje pod nagibom prema gore nešto kao ski jumpovi na nosačima, mislim da ih Rusi imaju na svojim a da ih i Britanci koriste za Harriere za skraćeni zalet.

Ovde nagib neigra toliko ulog obzirom da je pista sigurno oko 2.5 km duga tako da je tesko ocekivati da bude idealno ravna.

Kao sto se vidi sa snimka nepolece sa pocetka piste vec sa oko 1/3 i odvaja se na oko 1/2 piste sto bi znacilo da je imao zalet od oko 400-500 m.

Posto posle uzletanja ide vertikalno gore cilj je bio da ostane na sredini piste kako bi gledaoci imali dobar pogled na program koji izvodi.

hvala :D

Kako oko "vara" iako znam da je duljina piste "skraćena" teleobjektivom jednostavno ne razmišljam da je visina nepromijenjena pa je ovo kao oni zgusnuti grafikoni visina/duljina kojom se prikazuju uzdužni profili i gdje zapravo mali padovi izgledaju kao strmine  8)

Mada oko zbog ugla snimanja može zavarati, staza je stvarno vrlo kratka. Mislim da nikakvog ski-jumpa tu nema.  Avion je "čist", bez ičega podvešenog, pa ako nije pun goriva, ima odnos potiska prema masi oko 1,25 ili više, što znači da može uzleteti vrlo efektno čak i sa oko 300m zaleta. Na običnim PSS nema potrebe praviti skupe intervencije kao što je "skakaonica". Jedina tipski pravljena "skakaonica" je u Sakama. Saki - gradić na Krimu, eksperimentalno postrojenje za uvežbavanje uzleta sa palube. Ne bih mogao proceniti otkada je snimak, ali šema bojenja je ona nova, važeća od pre godinu-dve.

[attachment=1]

Preuzeto sa sajta http://rs.sputniknews.com/

Šta je smješteno u onom produžetku između motora nazad?

poz.

Radar zadnje polusfere.

Prema gugli to je

[attachment=1]
[attachment=2]

Jedna od najboljih kompilacija,na 0:55 min je prosto nestvarno sta avion moze da uradi!Mislim da je ovo No1 avion u svetu,uvek sam se pitao kakav bi ishod bio 1 na1 sa f14 koji mi je omiljeni zapadni avion koji je u punoj snazi poslat u penziju


http://www.youtube.com/watch?v=0wKqEv67nw0

[attachment=1]

Evo još jedan u nizu video zapisa o gracioznosti i moćnosti SU-35 u vazdušnim akrobacijama:

https://youtu.be/4EmHoRGm4_w

Šta reći, izuzetno uspeo avion. Preimućstva "supermanevrenosti" do danas nisu borbeno dokazana, ali svakako mogu, teoretski, potpuno zbuniti raketu neprijatelja i spasiti avion. R-73 je i dalje najbolja IC raketa na svetu. R-27 nije opravdala sva očekivanja, ali je adekvatna. E, a sad ću viknuti: OŠTRINA MANEVARA, POKAZANIH NA VIDEU, PREVAZILAZI BILO KOJI ZAPADNI AVION! Ne da bih bilo kog uvredio, nego je to prosto tako i neosporna činjenica.  Ipak, ne dao Bog da se ikada sukobe sa zapadnim avionima!

Evo ga u siriji sa interesantnom kombinacijom naoruzanja (0:16).

2xR-77 ARSN
2xR27 - IRSN
2xR73 - IRSN

https://youtu.be/pjHMaIOsDKc

Kasno su shvatili da bombarderi ne mogu u akciju bez lovačke pratnje!

Ovakav arsenal AA raketa obezbeđuje im apsolutnu nadmoć u vazduhu.

https://www.youtube.com/watch?v=Y2uFiLwgdQc

[attachment=2]

Srušio se ruski suhoj-35, pilot poginuo

Ruski vojni avion suhoj-35 srušio se večeras u južnom regionu Stavropolja, a pilot je poginuo, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

IZVOR: TANJUG, b92,  PONEDELJAK, 29.02.2016. | 20:53
    
Nesreća se dogodila tokom trenažnog leta.

Avion nije nosio oružje i srušio se u nenaseljenoj oblasti, prenela je agencija Tas.

U okviru Ministarstva odbrane forimirana je specijalna komisija koja će da istraži razlog nesreće.

Srušio se Su-25 a ne Su-35 . Verovatno kucaju vesti "na slepo" . Pilot se katapultirao ali je bio na maloj visini u tom momentu i nezgodno se prizemljio.
Evo te vesti koju je TASS objavio http://tass.ru/en/defense/859792

Sad vise ni novinari neznjau sta je palo :)

Ovaj manevar retko koji avion može da izvede ,"Перевернутый штопор"  (prevrnuti ili kontra spin) .Neko od pilota će to preciznije objasniti nadam se.

https://www.youtube.com/watch?v=9PuEasuH_7Q

Retko koji, ili ni jedan savremeni borbeni avion u operativnoj upotrebi?

https://www.youtube.com/watch?v=1rCKLqv3GI0

Ма, ниједан, све захваљујући ефикасном механизму отклона потиска. Авион пркоси законима физике. Спектакуларно, али у условима преваге употребе BVR  ракета већег домета, неизвесне тактичке користи. Аеродинамички апсолутно надмоћан авион.

Najnovije verzije motora AL-41 na ovim avionima omogućavaju supercruising, tj. supersonični let bez upotrebe forsaža, koji uništava gorivo., Pretpostavlja se da mogu leteti do 1,4 maha bez forsaža, što je sjajna osobina, bliska F-22.

[attachment=1]

MAKS 2017 aerodrom Žukovski

video (https://www.facebook.com/defencemedia/videos/494136440925317/?hc_ref=ARTLDv4UsymNTRmaSVC0okQy2gc_z29VBKAA02OqDYtoRtg3rU3GsuvN-xlIXK7ptcQ)

Izvrteo ga majstor za sve novce!

Svaka mu čast!

 :klap :klap :klap

Нисам знао да ово могуће...

Let uglavnom minimlnom brzinom, uz svakojake vratolomije. Nisam primetio uključen forsaž ni u jednom trenutku! Sjajno. Savršene manevarske mogućnosti. Mogu biti korisne kao protivraketni manevar.  :super

Snazni motori u kombinaciji sa vektorisanim potiskom.

Vrti ga kao RC model, neverovatno.

Aerodinamička koncepcija sa trupom koji osim krila daje uzgon, pokazala se vrlo uspelom kod MiG-29 i Su-27. Takva koncepcija, odnos potiska prema masi znatno preko 1, snažni motori, vektorisani potisak kod najnovijih varijanti i umeće pilota - zato oni rade što nijedan zapadni avion ne može. Borbene prednosti "supermanevrenosti" nisu realno dokazane u borbi, ali ja mislim da su nesumnjive.

Tesko da mi mogle biti koristene za protivraketni manevar, ovako veliki avion i ovako velika meta radi odlicne akrobacije ali horizontalna brzina je vrlo mala.

  Elektronika je ono sto unazad koju deceniju daje prednost lovackim avionima u odnosu na konkurenciju...Radari, naoruzanje, ko moze sa vece daljine da primeti neprijatelja i ispali raketu obicno dobije duel. Setite se Iransko-Irackog rata i F-14 naspram Miraza i Migova...

  Ovako nesto je izuzetno lepo za oko, ali borbeni avioni su ipak ratne masine, pa to u praksi ne sluzi nicemu.

Управо то су тврдили и прије шездесетак година. Све је било подређено електроници, радарима, системима за аутоматско навођење и управљање ватром... Британци су чак устврдили у ондашњој бијелој књизи о одбрани да је вријеме пилота у авиону завршено. Пракса их је све демантовала. Ипак ја не бих олако прешао преко "суперманеварбилности"...

  Raso, elektronski sistemi su bili rudimentirani, rakete nepouzdane, radari (ako su ih imali) slabi...To vreme je odavno proslo i tu je Mig 15 i stekao svoju slavu zahvaljujuci manevarskim mogucnostima protiv mnogo brzih ali manevarski slabijih protivnika. Niko ne dovodi u pitanje da borbeni avion mora imati zadovoljavajuce manevarske karakteristike, ali figure poput ovih sto smo gledali....da li je zaista nepohodno? Cak i Rusi pomalo odustaju od svog koncepta supermanevarbilnosti, cisto sumnjam da je PAK FA sposoban za tako nesto.

Čista fizika je protiv ovakvih akrobacija pri visokim podzvučnim brzinama gdje bi takvo što imalo smisla. Ali, da je fenomenalno za aeromiting - jest.

@Тихи, проблем "ракете са крилима" типа Ф-104, Су-15 и сличних није ескалирао у Кореји, већ у Вијетнаму, Дакле крајем 60их година.  Фантом Ф-4 је био одличан авион, али мало лењ у оштрим маневрима. Зато  се на Ф-14,15,16,18 инсистирало на маневрености, добром обзору из кабине и повратку топа у авион. Дакле не због Мига-15, већ Мига-21, и то не ни Ф, већ ПФ, ПФМ, итд. У савремено доба даје се предност борби BWR - Beyond Visual Range, добрим ракетама и електроници. Али, ако је то занавек дато, зашто се  и код  Рафала и Грипена и Еурофајтера инсистирало на маневрености, наглим заокретима, повећању критичног нападног угла и брзини пењања? Добра маневреност један је од основних захтева и за ловце 5. генерације. Могућност Су-35 да нагло успори без губитка висине, скоро застане у ваздуху, а затим нагло јурне нагоре, обрћући се сулудо устрану и наопако, може збунити скоро сваку ГСН модерних ракета. Не увек, али у одређеним околностима - да. ПАК-ФА је и конципиран са нагласком на маневреност. Већ сада се пење брже него било који други авион, а мотори нове генерације, предвиђени за серијски авион, уз векторисани потисак, омогућиће му да "танцује" исто, ако не и "луђе" него Су-35.

Elektronika i rakete velikog dometa su sve napredniji, ali daleko od toga da su svemoguci. Ako se ne varam u raznim vazdusnim borbama u zadnjih 30 godina, raketama srednjeg dometa su obarani uglavnom avioni koji skoro da nisu manevrisali.
Sad ni Rusi ne zaostaju u tehnologijama, tako da nije vise kao pre. U sustini, zamisljena vazdusna borba izmedju ozbiljnih protivnika skoro sigurno bi opet zavrsila bliskom borbom ukoliko jedna strana ne bi odnela prevagu brojnoscu ili kolicinom raketa. Tu Suhoj poprilicno dominira jer nosi dosta raketa velikog dometa pa moze da drzi neprijatelja na distanci.
Opet bi se sve svodilo na taktiku, vestinu pilota i mogucnosti aviona.

Slika sa Ibis-E radara Su-35

https://www.youtube.com/watch?v=cieLN4_tn0A

 



[attachment=1]

https://youtu.be/yVlmoNtcyhY

Стварно чудо на видеу... није рулао ни три секунде и оде ки ракетла. Авион без спољног терета, минимум горива и 25 тона потиска на форсажу!

Baza Hmejmim , hangari Su-35

https://youtu.be/wwYGdqgWbiw

По слободној процени, на форсажу и без оптерећења му је довољно 300-350 м писте.

https://youtu.be/k7wEC3jM3zc

Изгледа ми да ови нови СУ-35 имају систем ОВТ - отклона вектора потиска, што им даје додатне акробатске могућности уз прецизну контролу. Сем тога, авиони акро група су олакшани и лете са малом количином горива, тако да можемо очекивати "првокласан балет". Све ово никако не значи да уз минималне интервенције на аеродрому базирања и враћање модула опреме не могу имати пуну борбену способност.

https://youtu.be/9maFMx5W3jA

https://youtu.be/Ea02Ywud9PY

Military Watch Magazine: Ruski Su-35 je bolji od američkog F-15EX


Ruski lovac generacije 4++ Su-35 je bolji od američkog F-15EX, zaključili eksperti magazina Military Watch.

Oba lovca - Su-35 i F-15EX – učestvuju na tenderu Ratnog vazduhoplovstva Indije za kupovinu aviona. Autori članka smatraju da njihovi avioni imaju šansi na pobedu, ali da su Rusi u prednosti, iz više razloga.

Kako naglašavaju eksperti, bez obzira na to što je F-15EX brži od Su-35S – 2,5 maha naprotiv 2,25 mahova – ruski avion poseduje snažniji radar „Irbis-E“.

Osim toga, Su-35 ima savremenije naoružanje, što mu omogućava da prati do 30 i pogađa do 8 vazdušnih ciljeva. Za razliku pod ruskog oponenta, američka letelica ne može da se pohvali da poseduje hipersonične rakete u svom arsenalu, navodi Sputnjik.

Lovac Su-35 ima velike manevarske mogućnosti i predviđen je za rešavanje zadataka osvajanja i zadržavanja superiornosti u vazduhu, avijacionu podršku snaga u konfliktima bilo kojih razmera i izolaciju rejona gde se vode borbe. Taj savremeni avion može da koristi savremeno i perspektivno taktično naoružanje klase „vazduh-vazduh“, kao i „vazduh-zemlja“.

F-15EX – savremena modifikacija američkog lovca-bombardera F-15E Strike Eagle. Avion je naoružan sa 22 rakete klase „vazduh-vazduh“, savremenom avionikom, radarom AESA. U januaru 2020. godine američka avijacija kupovinu prve partije ovih letelica.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=02&dd=21&nav_category=78&nav_id=1657328)

militarywatchmagazine.com (https://militarywatchmagazine.com/article/f-15ex-vs-su-35-why-india-would-choose-the-russian-flanker-over-the-new-american-eagle-for-the-mmrca-contract)

https://youtu.be/z4vYgQc7WZo

[attachment=1]

„Nešenal interest“: Su-35 ─ jedan od najboljih lovaca na svetu


Ruski višenamenski lovac Su-35 biće tražen još mnogo godina, uvereni su novinari američkog lista „Nešenal interest“.

Autor članka Mark Episkopos napisao je da su jedne od najboljih karakteristika Su-35 njegova univerzalnost i kapacitet nosivosti.

Pored toga, za razliku od drugih koji mogu da vode samo vazdušnu borbu, ruska letelica može da gađa, kako morske, tako i kopnene ciljeve. Lovcu Su-35 u tome pomažu navođene avio-bombe, najnovije protivbrodske rakete, kao i rakete klase „vazduh-zemlja“.

Američki novinari su naglasili da se Su-35 kao jurišni avion pokazao efikasnim u Siriji, te smatraju da je malo verovatno da će Moskva odustati od njega.

„Uzimajući u obzir njegove impresivne karakteristike, isplativost i univerzalnost, teško da će Moskva pokušati da odustane od Su-35, čak i u slučaju da desetine serijski proizvedenih Su-57 uđu u upotrebu u narednim decenijama“, navedeno je u saopštenju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011081123808591-americki-casopis-su-35--jedan-od-najboljih-lovaca-na-svetu/)

Ruski lovac Su-35S je „ubica“
Novosti online 26. 11. 2020.

PERFORMANSE ruskog lovca Su-35S su za svaku pohvalu, on je jedan od najboljih u svojoj klasi. Avion nema stelt karakteristike i uprkos tome je pravi „ubica“, navodi američki časopis „Nacional interest“.

https://youtu.be/dDsK6RQjwxA

Su-35S pripada lovcima četvrte plus plus generacije, ima odličnu okretnost i sposobnost izvršavanja različitih zadataka.

- Su-35S može da pogodi kopnene i morske ciljeve, uključujući infrastrukturne objekte pokrivene sistemima protivvazduhoplovne odbrane (PVO), kao i objekte locirane na znatnoj udaljenosti od baznih aerodroma - piše časopis. Lovac je naoružan raketama „vazduh-vazduh“, koje mogu da uništavaju ciljeve na udaljenosti do 300 kilometara, kao i protivavionske krstareće rakete „Oniks“. Prvobitno je Su-35S zamišljen kao model za izvoz, ali su njegov prvi kupac bile Ruske vazduhoplovne snage.

Kina i Indonezija su bile prvi strani kupci, koje su naručile 24 aviona u vrednosti od 2,5 milijardi dolara. Ugovor sa Pekingom o snabdevanju lovcima, zajedno sa pomoćnom opremom i rezervnim motorima, sprovodi se do kraja godine. Kina je, je zbog saradnje sa Rusijom, pod američkim sankcijama, ali nije odbila da kupi avione.

Izvor: www.novosti.rs

Su-35 jedan od najlepših modernih lovaca
Novosti online 02. 03. 2021.

RUSKI borbeni avion Su-35 četvrte generacije jedan je od najlepših modernih lovaca na svetu, ocenili su čitaoci američkog izdanja „Difens blog“.

Ruski lovac zauzeo je visoko drugo mesto na listi (14 odsto glasova), a prema mišljenju učesnika ankete, ispred njega je samo američki lovac pete generacije F-22 „Raptor“ (40 odsto). Na trećem mestu je francuski „Rafal“, iza njega američki F-15 „Igl“ a na petom evropski „Tajfun“.

Čitaocima su za glasanje bili predloženi i američki lovac F-15 „Lajtning“, F/A-18 E „Super hornet“, ruski Su-57 i kineski J-20. Prethodno se i „Nešenel interest“ pohvalno izrazio o ovom ruskom avionu, nazvavši ga „univerzalnom borbenom pticom“. Posebno je istaknuto da Su-35 može da deluje samostalno, u grupi sa drugim lovcima ili u sastavu borbene grupe kojom se upravlja iz komandnog centra na zemlji, u vazduhu ili na brodu.

Podsetimo, Su-35 je višenamenski lovac četvrte generacije, jedan je od osnovnih aviona ruske avijacije. Kao glavne prednosti ruske letelice ističe se manevarsku sposobnost koja je bolja od tehnika izbegavanja gotovo svih postojećih lovaca četvrte generacije. Su-35 je naoružan 30-milimetarskim topom GŠ-30-1 sa 150 granata i može da nosi do osam tona naoružanja na 12 spoljnih nosača, dok novi američki F-22 ima samo sedam nosača za postavljanje oružja.

Izvor: www.novosti.rs

Prema mojoj ličnoj proceni, lepši je od svih nabrojenih.

I kad se govori o estetici borbenih aviona uvek se setim "oca Spitfirea" Mitchella, koji reče da ako je avion lep - najverovatnije će i dobro leteti. Meni je najlepši Rafale, a odmah za njim - Suhoj. F-22 je sasvim... "onako". Novi Su-57 je takođe veoma skladan.

To ti je stara izreka u mašinaca, što je lepo to dobro radi.

Pa spitfajer je zaista prelep, skladan avion. Nije bilo lepšeg, a efikasnijeg borbenog aviona, od kada čovek leti.
Su-57 je takođe veoma lep, posebno sa tim ''maskirnim'' šarama.
F-16 je takođe veoma lep avion.

Ali, avioni iz familije Su-27 su zaista nenadmašni u skladnim oblinama.

Ruski lovci Su-35 su opasan protivnik!
Novosti onlajn 27. 09. 2021.

RUSKI lovci Su-35 predstavljaju veliku opasnost za svoje protivnike, smatra bivši američki oficir Brent Istvud u članku za portal „1945“.

Autor članka je podsetio da avion koji je napravio Konstruktorski biro „Suhoj“ ima veliku funkcionalnost. On može da uništava ciljeve u vazduhu, na kopnu i u vodi. Kolumnista navodi da je američka mornarica najviše zabrinuta zbog protivbrodske rakete „Oniks“ (izvozni naziv „Jahont“). Lovac Su-35 može se naoružati njenom avionskom verzijom, a takođe može da nosi do osam tona raketa i bombi različite klase sa laserskim i satelitskim navođenjem.

Avioni generacije 4++ mogu da razviju brzinu do 2500 kilometara na sat. Osim toga, opremljen je savremenom avionikom, modifikovanim radarom (radarskom stanicom) i veoma je okretan, piše Istvud. Razvoj ruskih inženjera privukao je pažnju mnogih zemalja, ističe se u članku. Egipat je prošle godine već dobio partiju Su-35, a Kairo očekuje još 19 takvih aviona. Turska takođe planira da kupi ovo naoružanje ako pregovori budu uspešni. Isto će učiniti i Alžir, precizirao je kolumnista.

Stručnjak smatra da Moskva prodaje lovce raznim zemljama kako bi stvorila mrežu saveza po celom Bliskom istoku. Na taj način Rusija menja odnos snaga u ogromnom regionu i formira čitavu „bazu klijenata“ od država koje žele da kupuju njene vojno-industrijske proizvode, primećuje američki oficir. U svetlu ovih događaja, Sjedinjene Američke Države odlaze iz Avganistana i slabe svoje pozicije na Bliskom istoku kako bi se usredsredile na borbu protiv Kine u istočnoj Aziji, zaključio je autor.

Izvor: www.novosti.rs

http://www.youtube.com/watch?v=wCCGingOHOI

lud pilot totalno. ovo nema na zapadu...

Nevjerovatno!  :krsta

Uspio je da sačuva sebe i avion. Izuzetno vješt i hrabar pilot.  :pilot

a ima i smilsla za humor, čas psuje, čas moli, a svo vreme leti in ne izbacuje se :)

https://youtu.be/2BwsRja4Hao

[attachment=1]


[attachment=2]

https://youtu.be/scqmeQzYa7k

Jedna od retkosti da se vide parametri ispaljivanja (da nisu zamućeni).

https://rutube.ru/video/98e8cc269cd77ee66b3e16bfe100f540/

https://rutube.ru/video/b10bf8b628768f4c0b8d924cb1dff09e/

Zaista retkost, za bilo koju avijaciju. Bilo bi super kada bi neko nama laicima malo bolje pojasnio šta je šta.

Ruski lovci Su-35S zauzeli su borbenu dužnost u čuvanju vazdušnih granica država Unije i uvežbavali presretanje vazduhoplovnih ciljeva:

https://www.youtube.com/watch?v=Zi2RFQOEggQ

https://youtu.be/27OaBIuTuOs

Ruski višenamenski super manevarski lovac sa kontrolisanim vektorom potiska SU-35, presreo je avion simuliranog uljeza na vežbi „Allied Resolve 2022“.

https://www.youtube.com/watch?v=w8lBDmz_Fcc

Na snimku TV kanala Zvezda prvi put je prikazan lovac Su-35S naoružan raketom vazduh-vazduh velikog dometa R-37M, koji ga koristi u zoni SVO u Ukrajini.

Pored R-37M, lovac je opremljen i raketama vazduh-vazduh srednjeg dometa R-77-1 i protivradarskom raketom Kh-31P.

Zahvaljujući prisustvu raketa kao što su R-37M, MiG-31BM, Su-57 i Su-35S lovci mogu da pogode ukrajinske avione čak i da ne uđu u njihovu zonu detekcije ili u zonu protivvazduhoplovne odbrane Ukrajine.

Efekat upotrebe ovako „duge ruke“ biće pojačan ako sa njom naoružani lovci budu navođeni avionima AWACS tipa A-50U ili njegovim lakšim analozima.

[attachment=1]

Posade lovaca Su-35S ZVO prikazale su uništavanje vojne infrastrukture Oružanih snaga Ukrajine

Posade lovaca Su-35S Zapadnog vojnog okruga (ZVO) u toku izvođenja letačkih zadataka uništavaju neprijateljske vojne ciljeve upotrebom širokog spektra avionskog naoružanja. Borbene letove pilota lovaca Su-35S tokom uništavanja vojne infrastrukture Oružanih snaga Ukrajine (APU) 30. januara pokazalo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije.

„U ovom trenutku, Su-35 je najbolji lovac. Ne plašim se ove reči - najratoborniji lovac na svetu. Prošireni sistem naoružanja za rad - i po zemlji i u vazduhu - čini ga odličnom mašinom. Lovac je veoma manevarski, koristi vektor potiska koji se može pomerati. Opremljen je raketama vazduh-vazduh (velikog, srednjeg i kratkog dometa), raketama vazduh-zemlja širokog dometa (protiv radara, stacionarnih ciljeva)“, rekao je zamenik komandanta vazduhoplovne eskadrile Aleksandar.

Tokom specijalne vojne operacije, pilot ZVO Aleksandar izvršio je više od 800 naleta. Potpukovnik je odlikovan Ordenom za hrabrost i medaljom Nesterov. Uništio je stotine vazduhoplovnih i kopnenih ciljeva.

Prema njegovim rečima, glavni zadatak eskadrile je uništavanje sistema PVO, što on i njegove kolege odlično rade. Za rešavanje postavljenih zadataka, borbeni zadaci operativno-taktičke avijacije se izvršavaju sa privremenih aerodroma.

Naoružanje lovaca proveravaju stručnjaci iz vazduhoplovnog kompleksa, rakete se ispituju na ispravnost, zatim se ispravnost raketa proverava iz pilotske kabine pomoću specijalnih sistema, dodao je inženjer Aleksandar.

Za uništavanje aviona Oružanih snaga Ukrajine, uništavanje radarskih stanica, sistema PVO, posade koriste vođene visokoprecizne rakete različitih klasa „vazduh-vazduh” i „vazduh-zemlja”. Polasci na borbenu upotrebu se vrše danju i noću u svim vremenskim uslovima.

Super manevarski lovac Su-35S se odvaja od piste i penje se na stotine metara za nekoliko sekundi. Zatim zauzima borbeni kurs.
Su-35S može da se penje brzinom od skoro 300 m/s do maksimalne visine od 20 km. Pri dodatnom sagorevanju, njegovi motori ubrzavaju avion do 2500 km / h.

Su-35S je jedan od najupravljivijih lovaca i može da izdrži do 8 tona borbenog opterećenja. Dizajniran prvenstveno kao lovac, Su-35S omogućava pilotima da izvode i misije bombardovanja. Pod svojim krilom može da nosi rakete vazduh-zemlja i vazduhoplovne bombe. Tačnost pogodaka je u praksi više puta zabeležena sistemom objektivne kontrole, dodaje vojni resor.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Izvor (https://iz.ru/1462096/2023-01-30/ekipazhi-istrebitelei-su-35s-zvo-pokazali-unichtozhenie-voennoi-infrastruktury-vsu)

IRAN KUPIO SU-35: Ruski lovci su se pokazali

IRANSKI zvaničnici najavljuju kupovinu ruskih lovaca Su-35. Ovo prenosi novinska publikacija Semafor pozivajući se na izjavu pres sekretara iranske misije pri UN Mojtaba Babaeija.

Prema rečima iranskog predstavnika, „lovci Su-35 su se pokazali tehnički prihvatljivim za Iran, pa je posle oktobra 2020. godine i ukidanja iranskih ograničenja na kupovinu konvencionalnog naoružanja Iran završio dogovor o njihovoj kupovini“. Istovremeno, Babaei nije otkrio ni datum isporuke ni njihovu količinu.

Ranije su iranski zvaničnici već govorili o mogućnosti skorog dolaska lovaca Su-35S u Iran, osim toga, Iran je pripremao podzemne vazdušne baze za njihov dolazak. Međutim, ovo saopštenje je prva zvanična potvrda završetka posla o prodaji savremenih ruskih lovaca Su-35S iranskim oružanim snagama.

[attachment=1]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1213623/iran-kupio-35-ruski-lovci-pokazali)

Ruski avioni retko koriste veće opterećenje u borbenim letovima, ne više od 2-3 tone, ako i toliko, da bi izbegli smanjenje manevarskih mogućnosti kod izbegavanja LPRS PVO. Inače, SU-27/30/35 je velika, teška mašina, koja zahteva vrhunske letače. Takav je bio i F-14, pa će se Persijanci lakše nego mnogi drugi obučiti za SU-35.

IRAN DOBIJA MOĆNO RUSKO NAORUŽANJE: U narednih sedam dana Su-35 stiže u Persijski zaliv

IRAN će sledeće nedelje dobiti prvu seriju ruskih borbenih aviona četvrte generacije Su-35. Ovo se navodi u najnovijem izveštaju objavljenom u engleskoj verziji državne iranske novinske agencije IRNA.

IRNA nije navela izvor informacija. Iran pres je objavio i informaciju da se prvi Su-35 očekuju u roku od sedam dana. BulgarianMilitary.com je kontaktirao svoj izvor u ruskoj državnoj kompaniji Rostek, koji tu vest nije ni potvrdio ni demantovao.

Potvrđen je ugovor o kupovini Su-35 za sada samo Irana i Rusije. Stalna misija UN u Iranu potvrdila je ovu tvrdnju u martu. BulgarianMilitary.com je početkom godine pisao da se očekuje da prvi Su-35 stignu u Iran na proleće.

Pre nekoliko nedelja pojavio se snimak na kome se vidi nisko leteći Su-35. Autor snimka, a kasnije i stotine korisnika društvenih mreža, rekli su da je ovo prvi Su-35 koji je stigao u Iran. Međutim, ispostavilo se da su informacije lažne, jer ni Rusija, ni Iran, ni Vazduhoplovstvo Islamske Republike Iran (IRIAF) nisu potvrdile te tvrdnje.

TRENUTNI INVENTAR IRIAF-A

Trenutno je iranska borbena avijacija prilično zastarela. Ne može da ispuni uslove savremenog ratovanja. IRIAF ima 41 lovac presretač F-14 Tomket, nekoliko lovaca F-5 Tajger 2, najmanje 17 kineskih lovaca Čengdu F-7, 19 ruskih lovaca MiG-29 sovjetske proizvodnje, kao i 12 francuskih lovaca Miraže F1. Iranska borbena avijacija velikog dometa uključuje 23 taktička bombardera Su-24MK, kao i desetine lovaca bombardera F-4 Fantom 2.
Nesumnjivo je da će dolazak prvih borbenih aviona Su-35 biti velika vest u Iranu. Ovo će biti prvi lovci u najmanje 30 godina (MiG-29 iz 90-ih) koji će povećati borbenu sposobnost IRIAF-a.

Su-35 bi trebalo da zameni funkcije lovca presretača F-14 Tomket. Zbog dugogodišnjeg embarga nametnutog Iranu, zemlja nije mogla da obnovi motore F-14, a postepeno je njihova eksploatacija postajala sve manje moguća. Iz istog razloga (embarga), ovaj lovac je imao prilično ograničene sposobnosti vazduh-vazduh, vazduh-more.

JAK ZAGRLjAJ

Iran i Rusija su naglo „učvrstili zagrljaj“ nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Moskva je postepeno počela da gubi partnere, a neki su se sve glasnije distancirali od ruske politike. Međutim, Teheran je video priliku i iskoristio je. Počele su isporuke raketa i dronova iz Teherana u Moskvu, omogućavajući ruskoj vojsci da zadrži kontrolu nad akcijama u Ukrajini.

Navodi se da Su-35 neće biti poslednji dogovor dve zemlje, već samo početak. Raketni sistem S-400 se dugo smatrao mogućim predmetom dogovora, ali trenutno nema zvanične potvrde ni sa jedne strane za takav potez.

Takođe nema potvrde o mogućoj saradnji u oblasti zajedničke proizvodnje Su-30. Iako su neki ruski sajtovi počeli da nagoveštavaju da bi Iran mogao da bude sledeći partner Rusije posle Indije da započne masovnu serijsku proizvodnju ovog lovca.

SU-35 U AKCIJI

Rat u Ukrajini je bio prilika da se Su-35 dokaže. I to se desilo. Ukrajinski piloti komentarišu da im je najveća pretnja u vazduhu Su-35. Avion se može pohvaliti odličnim mogućnostima za borbu vazduh-vazduh, ali izvan vizuelnog dometa. Pokazao se i kao odličan partner u letećem paru – dok MiG-31 leti visoko i izbegava neprijateljske radare, Su-35 preuzima ulogu mamca i angažuje protivvazdušnu odbranu.

Su-35 ima odlične sposobnosti vazduh-vazduh i vazduh-zemlja. Ispostavlja se da je projektil R-37M, koji ima veliki domet, ključno oružje ruskog lovca. Nema reči o tome da li će 24 Su-35 za Iran doći naoružani ili ne. Moguće je da će Iran u sledećoj fazi svog partnerstva sa Rusijom poželeti da nabavi i ovu raketu.

Jedan od nedostataka Su-35 je radar PESA. Ispostavilo se da je u svojoj generaciji [4.5 generacija ili 4++)ovaj lovac jedini koji nije naoružan AESA radarom. U budućnosti Moskva planira da ispravi ovu grešku. Već se govori o integraciji radara AESA sa Su-57 na Su-35, ali Iran neće dobiti takvu konfiguraciju. Ovo neće dati Iranu željenu vazdušnu nadmoć nad Persijskim zalivom.

[attachment=1]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1237919/iran-rusija-su35)

Su-35 presretač američkih i NATO ratnih aviona: Višenamenski borbeni avion 4++ generacije (VIDEO)

Višenamenski borbeni avion Su-35, nastao je kao rezultat razvoja i unapređivanja Su-27, a glavne razlike u odnosu na prethodnika su novi motori sa vektorisanim potiskom, otklanjanje kanarda (uzgonskih površina) i opremanju letelice savremenim radarom i električnim sistemima kontrole leta.

Zahvaljujući ovim osobinama i činjenici da radi o letelici sa visokim manevarskim sposobnostima koja poseduje određene elemente "stelt" tehnologije, Su-35 spada u 4,5 generaciju borbenih aviona poput "rafala", "jurofajter tajfuna", J-16, F-15EH, te pojedinih verzija F-16.

Tokom razvoja Su-35, konstruisano je oko 20 primeraka različitih verzija ovog aviona i to: Su-27M – modernizovana varijanta Su-27 i ujedno prvobitna oznaka za Su-35; Su-37 – dva prototipa koji su poslužili kao platforma za testiranje pojedinih savremenih sistema i podsistema za novu letelicu; Su-35UB – dvosedni avion namenjen prvenstveno za obuku, uz zadržavanje borbenih sposobnosti; i Su-35BM – duboko modernizovana varijanta prvi put predstavljena javnosti za vreme Međunarodnog avio-kosmičkog salona (MAKS) 2007. godine, iz koje je i nastala konačna proizvodna verzija Su-35S (u nastavku teksta Su-35).

Probni let Su-35 obavljen je 19. februara 2008. godine, proizvodnja je pokrenuta dve godine kasnije, a prvi primerak predat je Državnom centru za letna ispitivanja u avgustu 2011. godine. Nakon uspešno završenih testova, Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije i kompanija "Suhoj", 2012. godine potpisale su ugovor o nabavci ovih letelica. Prema dostupnim podacima, procenjuje se da je do danas u operativnu upotrebu ruskog vazduhoplovstva uvedeno oko 120 aviona Su-35.

https://www.youtube.com/watch?v=3DTW0H0rZcY

Napredna konstrukcija i snažan pogon

Prilikom konstruisanja pojedinih delova trupa Su-35 korišćena su ugljenična vlakna i legure aluminijuma i litijuma, a kompozitni materijali upotrebljeni su i za radarsko kućište (smešteno u nosu aviona), dodatne spoljašnje rezervoare i nosni deo stajnog trapa. Dodatno, radarski odraz aviona umanjen je i nanošenjem specijalnog premaza za upijanje radarskih talasa na spoljašnjost kabine i trup.

Dužina aviona je 21,9 m, raspon krila 15,3 m, visina 5,9 m, dok su nosivost i težina praznog vazduhoplova osam, odnosno 18,4 tone. Standardna poletna masa je oko 25 t, dok maksimalna iznosi 34,5 t, a šasija je dodatno ojačana zbog povećane težine pri poletanju i sletanju aviona.

Pogon čine dva "Saturnova" dvoprotočna turbomlazna motora AL-41F-1S (117S), pri čemu svaki proizvodi potisak od 86,3 kN bez, odnosno 142,2 kN sa dodatnim sagorevanjem. Ključna prednost ovih motora su dvodimenzionalne pokretne mlaznice za upravljanje vektorom sile potiska, uz ugao otklona od -15 do +15 stepeni, koje se usmeravaju putem električnog sistema komandi.

Pokretne mlaznice služe za povećavanje nivoa upravljivosti i manevarskih sposobnosti, čak i pri malim brzinama, zbog čega Su-35 može izvoditi najzahtevinije vazdušne manevre, kao što je „kobra“, a maksimalno gravitaciono (aerodninamičko) opterećenje koje ovaj avion može podneti je +9 g.

Kapacitet unutrašnjeg rezervoara goriva je 11.500 l što omogućava dolet od 3.600 km, ali postoji i opcija ugradnje dva spoljašnja rezervoara od po 2.000 litara, čime se povećava ukupan kapacitet na oko 14.500 litara i omogućava dolet od 4.500 km. Takođe, avion je opremljen i sondom za dopunu goriva u letu, smeštenoj na levoj strani nosa letelice.

Maksimalna brzina ovog vazduhoplova je 2.400 km/h, tj skoro dva maha, brzina na nivou mora je 1.400 km/h, početna brzina penjanja 280 m/s, dok je plafon leta 18.000 m. Borbeni radijus samo sa unutrašnjim rezervoarom iznosi 1.600 km, a zahvaljujući snažnim motorima Su-35 poseduje mogućnost dugotrajnog krstarenja supersoničnom brzinom (oko 1,1 maha) bez dodatnog sagorevanja, sa optimalnom količinom goriva na odgovarajućim visinama.

Automatski top, rakete i bombe - šta sve SU-35 može da ponese?

Uprkos sve ređim vazdušnim dvobojima na malim distancama, konstruktori su odlučili da zadrže jednocevni automatski top GŠ-30-1 u kalibru 30 mm sa borbenim komletom od 150 granata, smešten u korenu desnog krila kao i kod Su-27. Pored topa, Su-35 poseduje 12 spoljnih podvesnih tačka za ugradnju različitih ubojitih sredstava, od kojih se dve nalaze na gondolama motora, dve između njih, po tri ispod svakog krila i po jedna na krajevima krila.

Kada je reč o raketama vadzuh-vazduh, ovaj avion može nositi: osam R-27R ili R-27ER sa inercijalnim i poluaktivnim radarskim samonavođenjem; četiri R-27T i R-27ET sa infracrvenom glavom za samonavođenje; deset R-VV-SD sa inercijalnim i aktivnim radarskim samonavođnjem dometa 110 km; šest RVV-MD kratkog dometa za bliske okršaje; a tokom Specijalne vojne operacije primećena je i upotreba hipersonične R-37M, dometa oko 400 km.

Iako je primarna uloga Su-35 postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru, budući da se radi o višenamenskom avionu, na podvesnim tačkama se mogu ugraditi i rakete za dejstvo po ciljevima na kopnu i morskim površinama i to: šest televizijski vođenih H-29T ili H-29TE; šest laserski vođenih H-29L; šest protivbrodskih H-31A ili H-31AM; šest protivradarskih H-31P ili H-31PM; kao i novije rakete zemlja-vazduh H-38, protivbrodske H-35, protivradarske H-58UŠ i krstareće rakete H-59M2 sa komandnim i televizijskim navođenjem.

Su-35 može biti naoružan i laserski vođenim avio bombama KAB-500L i KAB-1500LG, satelitski vođenom KAB-500S, televizijski vođenim KAB-500Kr, KAB-1500 Kr i KAB-500OD sa termobaričnom bojevom glavom. Pored svega navedenog, postoji i opcija opremanja ove letelice nevođenim bombama mase od 100 do 500 kg i nevođenim raketama u kalibru 80mm, 122 mm i 266mm.

Savremeni radar, optoelektronski sistemi, kokpit i sredstva za samozaštitu

U segmentu avionike, glavni iskorak napravljen je ugradnjom višenamenskog radarskog sistema za faznom rešetkom "irbis-e" za otkrivanje i praćenje ciljeva na velikim razdaljinama. Maksimalan domet radara za otkrivanje i praćenje cilja veličine borbenog aviona, sa površinom radarskog preseka od oko 3 m2, je 400 km u prednjoj i 150 km u zadnjoj polusferi.

"Irbis-e" istovremeno može pratiti 30 i gađati osam ciljeva u vazduhu aktivno radarski samonavođenm raketama, dok upotrebom poluaktivno radarski samonavođenih raketa može izvršiti dejstvo na dva cilja.

Ovaj sistem je takođe osposobljen za otkrivanje i praćenje četiri cilja na kopnu ili moru istovremeno, na maksimalnom dometu od 400 km, bez prekida osmatranja vazdušnog prostora. U slučaju vazduhoplova sa malim radarskim odrazom, prema deklaraciji proizvođača, radar može otkriti ciljeve sa površinom radarskog preseka od 0,01 m2, na dometima do 90 km.

Su-35 poseduje i optoelektronski nišanski sistem OLS-35, smešten ispred vetrobranskog stakla kog čine infracrveni senzor za potragu i praćenje, televizijska kamera, laserski daljinomer i obeleživač. Domet OLS-35 na velikim visinama za cilj poput borbenog aviona iznosi do 90 km u zadnjoj i 35 km u prednjoj polusferi i istovremeno se može pratiti četiri cilja u vazduhu.

Upravljanje ovim avionom vrši se upravljačkom palicom, putem četvorostrukog digitalnog električnog sistema komande leta KSU-35, koji obuhvata i kočioni sistem točkova, letne podatke i poseduje režim automatske kontrole leta. Kokpit je opremljen sa dva MFI-35 LCD ekrana visoke rezolucije na instrument tabli, širokougaonim gornjim elektrooptičkim pokazivačom, uređajima za prikaz podataka na kacigi pilota i navigacionim sistemom BINS-SP2.

Uz navedeno, pilot je smešten u izbacivo sedište nagnuto pod uglom od 30 stepeni, što mu pomaže da podnese veliko gravitaciono opterećenje pri borbama u vazduhu i ostavlja mogućnost katapultiranja čak i pri nultoj brzini i visini. Sistem za komunikaciju sastoji se od tri radio stanice ultra visoke, veoma visoke i visoke frekvencije i uređaja za prenos taktičkih podataka.

https://www.youtube.com/watch?v=mElp5en1orI

Su-35 je opremljen integrsanim sistemom za samozaštitu u koji spadaju sredstva za ometanje, otkrivanje radarskog i laserskog zračenja, signalizator za nadolazeće rakete dometa 30 km za rakete vazduh-vazduh i 50 km za rakete vazduh-zemlja i šest dispensera sa po 14 infracrvenih mamaca. Na podvesnim tačkama na krajevima krila moguće je ugraditi „hibnji-m“, uređaje za protivelektronsku borbu i zaštitu čitave grupe aviona.

Borbena upotreba SU-35

Svoje vatreno krštenje ovaj višenamenski borbeni avion prošao je tokom 2016. godine u Sirijskom građanskom ratu, gde je u početku angažovan kao pratnja frontovskim bombarderima poput Su-24 i obavljao patrole u vazdušnom prostoru. Pored navedenih zadataka, korišćeni su i u vazdušnim napadima po kopnenim ciljevima, pa je tada prvi put zabeleženo dejstvo vođenim i nevođenim avio bombama Su-35.

Za vreme višegodišnjeg boravka u Siriji, piloti koji su leteli na Su-35 više puta su učestvovali u zadacima presretanja borbenih aviona turskog i izraelskog ratnog vazduhoplovstva, sprečavajući ih da izvrše vazdušne udare i terajući ih na povlačenje.

Poslednja dva takva događaja desila su se 6. jula, kada je nekoliko ruskih Su-35 u više navrata presrelo bepilotne letelice američkih vazduhoplovnih snaga MK-9 "riper", koje su prekršile protokole o zabrani nebezbednih i provokativnih akcija u sirijskom vazdušnom prostoru.

Pored Sirije, Su-35 se intenzivno koristi i za vazduhoplovne misije u sklopu Specijalne vojne operacije. Do sada je ovaj avion zajedno sa Su-30SM izvršavao udare po kopnenim ciljevima na frontu i u dubini ukrajinske teritorije, uništavajući položaje, komandna mesta i ključne objekte vojne infrastrukture. Takođe, zabeleženo je da su ove letelice ostvarile sedam potvrđenih pobeda u vazdušnim dvobojima sa ukrajinskim borbenim avionima i oborile nekoliko neprijateljskih helikoptera.


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1257949/rusko-naoruzanje-35)

Ruski super manevrabilni borbeni avion SU-35 u akciji pokazuje lude sposobnosti:

https://www.youtube.com/watch?v=KrQ8Zc-lbBc

Tokom današnjeg odlaska u zvaničnu državnu posetu UAE, predsednički avion V.Putina pratii su sve do Abu-Dabija 4 lovca Su-35S, kompletno naoružana. Po sletanju predsedničkog Il-96-300PU i oni su sleteli na aerodrom u Abu-Dabiju. Na snimku se može videti da su naoružani sa po 2x rakete R-77-1 i 2xR-73. Vidim da se Kremlj zahvaljuje državama preko kojih su preletali sa naoružanim lovcima za specijalno odobrenje istih kojim ime je takav prelet omogućen.

https://videon.img.ria.ru/Volume77/Flv/2023/12/06/2023_06_12_VideoRIASopr2_tw1kcgor.ied.mp4

Izvor-RIA Novostil (http://ria.ru/20231206/su-35-1914120535.html)

Još jedan snimak pratnje Putinovog leta na Bliski istok...

Ruski borbeni avioni Su-35S prate Predsednički avion sa predsednikom Putinom

Lovci Su-35S Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije sa standardnim avijacijskim naoružanjem različitih klasa pružaju vazdušnu podršku na celoj putanji leta aviona tokom međunarodnih letova.
Borbenim avionima su upravljali piloti prve klase i nosili su standardno naoružanje različitih klasa.
Predsednički avion, u kojem je bio ruski predsednik Vladimir Putin, pratili su ruski lovci SU-35S na ruti, uključujući od Abu Dabija do Rijada i na putu za Moskvu.

https://www.youtube.com/watch?v=zujySWE7bn0

Колико видим руски авиони нису допуњавани у ваздуху. Значи, они имају довољан долет од Русије до УАЕ

Da leteli su bez dopunjavanja gorivom u vazduhu i bez dopunskih tankova što ovaj let svrstava u istorijske i što se tiče ruske ali i svetske avijacije. I još su bili sa raketama. Dolet cele te porodice viona nastalih iz Su-27 je izuzetno veliki.

Pojavili su se i snimci noćnih poletanja/sletanja kao i leta Su-35S i predsedničkog Il-96-300PU. Pažnju na ovim slikama privlače uključena formacijska svetla ("formation light") koje se ne viđaju tako često. Ona omogućavaju bezbednije i sigurnije letenje u formaciji noću i uslovima slabije vidljivosti.

http://files.paluba.info/zaslon/video/ukrajina/putin+su-35%20night%20flight.mp4

Rosteh je objasnio rekordni domet lovca Su-35S

Ruski lovac 4++ generacije Su-35S je obdaren jedinstvenim tehničkim karakteristikama, ima rekordan domet zbog posebnog postavljanja rezervoara za gorivo. Ovo je objavljeno na sajtu Rosteha.

„Rekordan domet od preko 3.500 km postignut je zahvaljujući postavljanju rezervoara za gorivo u trup i krilne konzole aviona“, objasnila je državna korporacija i dodala da je i problem sa kretanjem kerozina pod uticajem preopterećenja rešen, kako bi se izbeglo korišćenje poliuretanske pene nalik sunđeru.

Osim toga, Rosteh je naglasio da Su-35S po skoro svim karakteristikama odgovara lovcima pete generacije. A motori AL-41F-1S su sposobni da razviju nadzvučne brzine bez prelaska na režim naknadnog sagorevanja (forsaža).

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1618182/2023-12-10/v-rostekhe-obiasnili-rekordnuiu-dalnost-istrebitelia-su-35s)

Snimak borbene upotrebe lovaca Su-35

Snimak borbene upotrebe lovaca Su-35 tokom vežbi. Po prvi put demonstriramo noćne letove aviona Su-35.

Tokom letačkih misija, piloti borbenih aviona Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije vršili su otkrivanje i presretanje vazduhoplovnih ciljeva i uništavali sredstva protivvazduhoplovne odbrane simuliranog neprijatelja.

https://www.youtube.com/watch?v=tQ1Sg9F8wdc

Nalet Su-30SM i Su-35: uništavanje simuliranih neprijateljskih sistema protivvazdušne odbrane

Posade aviona Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije su u okviru vežbi Vazduhoplovstva Rusije izvršile zadatke otkrivanja, zahvatanja i uništavanja radarske stanice i protivvazduhoplovnog raketnog sistema simuliranog neprijatelja.

Piloti su ispalili rakete vazduh-zemlja. Uništenje ciljeva potvrđeno je objektivnim kontrolnim podacima.

https://www.youtube.com/watch?v=4O9FxWqDc9s

Сад кад су се тако добро увјежбали на симулираном и условном непријатељу, ред би био да се окрену и на правог непријатеља. Џаба им овај ЕПП кад их пракса демантује...

Isporuka novih Su-35S, rekao bih po nekoj do sadašnjoj šemi isporuke u pitanju su dva aviona.