PALUBA

Sledeći topic u predstavljanju oružja koje je bilo u naoružanju JRM posvetiću protivpodmorničkom oružju. Nameravam da predstavim Sovjetski PPd sistem Smerč i male dubinske bombe M.73 domaće proizvodnje.
To su oružja koja poznajem i koja sam sretao u svojoj vojničkoj karijeri.

Osim navedenih, JRM je u svom naoružanju imala i druga PPd oružja, kao što su Jež, RGB-1000, PPd torpedo MK-44, ali to su oružja starijeg kova, koja nisam imao prilike upoznati, pa ne bih hteo da pričam o nečemu što ne pozanjem.

Jež i RGB-1000 su odavno izbačeni iz naoružanja, a PPd torpeda MK-44 nisam imao sreće videti, samo sam čuo o njima. Zapravo, video sam jedno školsko torpedo koje se godinama ’’vuklo’’ u vojnom skladištu na Pristanu. Kasnije je to torpedo prebačeno u MTRZ i tu mu se gubi trag....
MK-44 su američka samonavodeća PPd Torepda na električni pogon. U JRM su bila namenjena da dejstvuju sa Sovjetskih PPd helikoptera Kamov. Nije mi poznato da li je sistem (mislim na oružni sistem helikopter – torpedo) bio potpuno operativan i kako je rešeno uvođenje početnih podataka u torpedo sa Sovjetskih senzora iz helikoptera i lansiranje tih torpeda sa helikoptera Kamov.
Ne znam kakva je bila sudbina torpeda koja su ostala u skladištima u Hrvatskoj, obzirom da su svi PPd helikopteri prebačeni u Crnu Goru, početkom devedesetih godina.
Ako neko ima više podataka o ovim torpedima, bilo bi lepo da dopuni ovaj topic koji sam započeo.     

Sovjetski raketni sistem Smerč namenjen je za borbu protiv podmornica u uslovima kada se protivpodmornička torpeda ne mogu efikasno upotrebiti ili kada upotreba torpeda nije rentabilna. Sistem se može koristiti i za samodbranu broda od torpednog napada. Sastoji se od:
 - raketnog bacača RBU-6000
 - raketne dubinske bombe RGB-60
 - sistema za upravljanje vatrom PUS-B
 
Raketni bacač RBU-6000 ima 12 cevi, a polje dejstva po azimutu od 180° i maksimalnu elevaciju od 60°. Kada se svih 12 raketnih dubinskih bombi utroši, cevi se automatski spuštaju za 90°, odnosno vraćaju se u režim punjenja. Punjenje i pražnjenje bacača obavlja se automatski iz skladišta smeštenog u potpalubnom prostoru, ispod bacača, a vreme punjenja je 3 minuta. RBU-6000 se može koristiti i na nemirnom moru, u svim meteo uslovima. 

Sistem za upravljanje vatrom PUS-B može da kontroliše do 4 bacača RBU-6000 iz brodskog operativnog centra.
Na našim raketnim fregatama su bila po dva bacača RBU-6000, a borbeni komplet je iznosio 120 raketa po brodu, osnosno, 60 raketa po lanseru.

Sistem za upravljanje vatrom prima podatke o cilju dobijene od brodskih sonara ili drugih brodova i protivpodmorničkih helikoptera, metorološke podatke (brzinu i smer vetra), balističke podatke (temperatura punjenja raketnih motora) i obrađuje ih, a zatim na osnovu njih određuje elemente gađanja koje predaje na servo pokretače lansera. Cilj se najčešće gađa punim plotunom, ali je moguće i gađanje sa jednom, četiri ili osam raketa. U slučaju otkaza sistema za upravljanje vatrom postoji mogućnost ručnog navođenja bacača.

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Masa praznog bacača sa delovima koji se ne odvajaju:   3100 kg
Dužina bacača:   2000 mm
Visina bacača:   2250 mm
Širina bacača:   1750 mm
Polje desjstva po elevaciji:   -15° do +60°
Polje dejstva po pravcu:   180°
Maksimalna brzina automatskog navođenja bacača:   30 °/s
Maksimalna brzina ručnog navođenja bacača:   4 °/s
Posluga:   3 operatora

RAKETNA DUBINSKA BOMBA RGB-60

Namena: služi za uništavanje zaronjene podmornice, plotunskom paljbom iz raketnih bacača RBU-6000. Nevođena raketna dubinska bomba RGB-60 pogonjena je motorom sa čvrstim gorivom. Bojeva glava ima eksplozivno punjenje mase 23,4 kg i udarno-tempirni upaljač. Bomba tone brzinom 11,5 m/s, a aktivira se na zadatoj dubini (do 400 m) ili udarom u cilj ili dno. Može se efikasno koristiti i protiv ciljeva na kopnu.

ТТ podaci za  RGB-60

- kalibar    ................................................................................................   212 mm
- dužina  ..................................................................................................   1830 mm
- težina opremljene bombe  ...................................................................   113,5 kg
- težina eksplozivnog punjenja  ............................................................   23,5 kg
- maksimalna daljina leta   ....................................................................   5500 m
- minimalna daljina leta  .....................................................................   300 m
- brzina tonjenja  .....................................................................................   11,6 m/s
- masa raketnog goriva  ............................................................................   15 kg
- maksimalna dubina upotrebe .................................................................   400 m

Raketna dubinska bomba RGB-60  se sastoji od:

- Glavnog (eksplozivnog) dela, koje na prednjoj strani ima ležište za smeštaj upaljača.
 
- Udarno – tempirnog paljača UDV-60. Upaljač se aktivira na postavljenoj dubini ili pri udaru u cilj. Prilikom udara bombe u površinu vode upaljač prelazi u aktivno – oštro stanje.
Postavljanje dubine aktiviranja vrši se pomoću tempirnog mehanizma – električnim komandama dok se bomba nalazi na lanseru.

- Raketnog dela (dva raketna motora) sa stabilizatorom. Motor daje bombi potrebnu translatornu i obrtnu brzinu obezbeđujući potrebnu daljinu i preciznost gađanja. Raketni deo se sastoji od prednjeg i zadnjeg raketnog motora. Prednji raketni motor se sastoji od 7 šupljih barutnih šipki a zadnji raketni motor od 8 šipki. Raketni motori su odvojeni spojnim prestenom.
Aktiviranje motora vrši se uz pomoć piropatrona. Raketni motori rade u dva režima: pri gađanju na daljinama većim od 1500 m rade oba motora, a pri gađanju na daljinama od 300 do 1700 m samo jedan motor (zadnji).
Stabilizator daje stabilnost bombi pri letu i tonjenju. Osim toga centrira bombu pri kretanju kroz lanser.


 

Na slici 1 i 2 vide se raketne dubinske bombe u skladištu. Neke bombe su u ambalaži  a neke bez ambalaže.
Radi se o bombama koje su iskrcane sa brodova, kad su ovi povučeni iz operativne upotrebe.

Slika 3 prikazuje upaljače za dubinske bombe, u formacijskoj ambalaži 

Ne znam koliko je ovih torpeda ostalo u RH i koja im je daljnja sudbina, ali uobičajena je praksa da se torpedo Mk 44 prikazuje na Taktičko-tehničkom zboru, pri proslavi Dana HRM ili Dana OS RH. Tako je bilo i na proslavi 18. godišnjice HRM u Rijeci pred 2 mjeseca.
Inaće, kao što sam već pisao na ovom forumu, mislim 1996., po stupanju na dužnost zapovjednika HRM, viceadmiral Vid Stipetić je, u razgovoru za Slobodnu Dalmaciju, najavio prilagođavanje borbenih helikoptera Mi-24 HRZ i PZO za protupodmorničku borbu i opremanje nabavljenim američkim torpedima. Pretpostavljam da je zapravo mislio na ova torpeda. Dokle se došlo s ovim projektom ne znam, ali koliko je meni poznato nikada nije realiziran.

Koliko je podesan Mi-24 za ovakav zadatak?
Znam da je prilično brz, i da može da ponese štošta.
Kamovi imaju zgodno rešenje za lebdenje u mestu, što je bitno za taj posao, a ne znam kako se tu ponaša Mi-24, niti da li ima dovoljan dolet.

Hrvatski Mi-24 su 2006. proglašeni neperspektivnim i objavljen je tender za prodaju 6 komada na kojem su učestvovali i pobedili gruzijci, ali je isporuka obustavljena zbog pretnje Rusije da će uvesti sankcije Hrvatskoj ukoliko prodaju te helikoptere Gruziji.
Inače tragajući za sudbinom ovih helikoptera, naišao sam i na link ka knjizi Naval Institute Guide to Combat Fleets of the World: Their Ships, Aircraft and Systems (http://books.google.com/books?id=TJunjRvplU4C&pg=PA145&lpg=PA145&dq=hrvatska+mi-24&source=bl&ots=wKn5stj4YF&sig=kS_awqVm6xcOixCuerKbdsppWCc&hl=en&ei=cSgVS_uZEMSI4gah--HPBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=8&ved=0CDMQ6AEwBw#v=onepage&q=hrvatska%20mi-24&f=false) u kojoj se tvrdi da su Mi-24 korišćeni za lansiranje protivpodmorničkih torpeda u sadejstvu sa površinskim brodovima.
Pretpostavljam da bi površinski brodovi detektovali podmornicu, a zatim navodili helikopter ka cilju i obezbedili mu parametre za lansiranje.

Mislim da se tu mislilo prvenstveno da Mi-24 bude platforma za lansiranje torpeda dok bi se podaci dobijali sa brodova.

To mi je nekako najlogicnije mada svasta je padalo "strucnjacima" sa ovih prostora na pamet.

Za tu namenu je Mi-24 dobar, ali bi daleko bolje rešenje bilo da se na samom brodu koristi nešto tipa ASROC - daleko brža reakcija.

A od kog je to broda HRM Mi-24 trebao da bude navođen, dok su ti helikopteri bili u operativnoj upotrebi?

Nije mi jasna ova diskusija na temu torpeda Mk.44 i MI-24 Hind-ova!

Leut tvrdi, da se torpeda Mk.44 još uvek vode na listi oružja, znači nisu rashodovana i još uvek stoje negde u skladištu. On dalje kaže da je najavljena modifikacija Mi-24 da bi te letelice mogle primiti i lansirati torpeda.
Zatim, ide tvrdnja da su helikopteri Mi-24 povučeni iz naoružanja hrvatske vojske, kao neperspektivna sredstva.
Ako sumiramo sve što je izneseno - opet ostaje nejasno da li su ta torpeda u operativnoj upotrebi ?

Dalje, pošto sam dugo vremena radio na održavanju naoružanja u JRM, znam da svako oružje (svako sredstvo, pa čak i ono najjednostavnije) ima svoje propisane resurse. Za svako sredstvo u vojsci postoje pravilnici, gde je propisano kada i šta treba uraditi na sredstvu, da bi se ono moglo smatrati ispravnim i spremnim za upotrebu.
Na oružjima su propisani (kako smi mi to zvali) ciklični kontrolno - tehnički pregledi (dnevni, mesečni, polugodišnji, godišnji.....), prema uputstvima proizvođača, koje vrši tehnički obučeno ljudstvo iz sastava vojske ili neka remontna ustanova koja je osposobljena za to. Ukoliko je neko sredstvo u operativnoj uoptrebi, obično se pravi godišnji plan tih pregleda, sa ciljem da ono što imamo bude ispravno i upotrebljivo.

E sada nije mi jasno, da Hrvatska mornarica od raspada Yuge 1991. godine, pa do današnjeg dana planira i vrši kontrolno tehničke preglede na nekom sredstvu (u ovom slučaju torepdo Mk.44) koje nije nikada bilo u u operativnoj upotrebi. Odakle im para za tako nešto, odakle ljudstvo koje je ovladalo tehnologijom propisanih pregleda, odakle potreba oprema za to?????

Razmislimo malo o tome, pa izvucimo neke zaključke!



     

Lovac, Hrvatska je još na vojnoj paradi na Jarunu 1995. pokazala u letu helikopter Mi-24 sa 4 podvešena torpeda Mk.44. Naravno da je takvo sredstvo bilo efikasno koliko i kanta kupusa na podvesnim nosačima jurišnog helikoptera, ali eto - do dan danas se raspredaju mitovi.

[attachment=1]

Interesantna slika - deluje impozantno!

haha,nisam vidio ove slike nikad...hrvatske 24-orke inače leže na plesu u očajnom stanju trenutno,evo i par slika :

[attachment=1][attachment=2]

Ovo oko kačenja torpeda na Mi24 bila je više propaganda za zavaravanje neprijatelja nego mogučnost stvarne upotrebe. Možda bi ovi helikopteri mogli upotrebiti torpede protiv površinskih brodova, kao neki torpedni bombarderi. Protiv podmornica moglo bi se upotrebiti torpeda jedino tako, da u sumljivo područje baciš torpedo sa upaljenim tragačem, a ono samo traži neki cilj. Vjerovatnost ovakvog pogodka bila bi vrlo mala.

Inače hrvatska mornarica nije imala 1995 godine ni jedan brod, koji bi imao efikasan sonar za traženje podmornica. Sonari na Mirnama imaju vrlo mali domet, a pitanje je, dali su bili uopšte upotrebljivi ili su imali obučene posade za rad sa njime.

navodno su i imali u kokpitu oružara samo prekidač za odbacivanje,tako da je borbena vrijednost ovog torpeda skoro pa nikakva....

Kako nikakva. Šta ako torpedo padne nekome na glavu!?  :D

Prekidač za odbacivanje? Pa naravno da ga ima - torpedo je na standardnom podvesnom nosaču, s njjme se odbacuju i bombe koje su standardan deo arsenala ovog helikoptera.

U ovom postu želim da vam predstavim još jedno PPd oružje, koje je bilo u arsenalu JRM. Radi se o maloj dubinskoj bombi M.73, oružju koje je delo naših inženjera i proizvodilo se u SFRJ. Naravno, ovo oružje je nastalo po ugledu na slična sredstva koja su se korisitla (i koriste) u svim mornaricama širom sveta.
Nalazilo se u naoružanju patrolnih čamaca tipa Mirna.

Osnovna namena male dubinske bombe je borba protiv zaronjenih podmornica, posebno malih podmornica, te diverzantskih ronilica i diverzanata.
Pored osnovne namene, tj. borbe protiv podmornica, posuda bombe se uz upotrebu satnog upaljača ili drugog detonatora može korisititi za diverzantsko teroristička dejstva i rušenje u vodi i na kopnu.

Bomba se može tempirati na dubine vode od 15, 30, 60, 90, 120 i 150 m.

Upotrebljava se ako je dubina mora 15 ili više metara. Zabranjeno je upotrebljavati bombu na dubinama manjim od 15 metara.

Bomba tone približno u horizontalnom položaju. Srednja vrednost brzine tonjenja bombe bačene sa broda u vožnji je:

 - do 15 m dubine ..................................................   2,10 m/s;
 - do 30 m dubine ..................................................   2,23 m/s;
 - od 30 m do 150 m ..............................................   2,55 m/s;

Da bi se sprečilo dejstvo jedne bombe na drugu, najmanja udaljenost bombe od centra eksplozije susedne bombe treba da je 20m.

 
Osnovni TT podaci:

- dužina bombe  ....................................................    485 mm;
- prečnik bombe ....................................................   273 mm;
- težina opremljene bombe  ...................................   47 kg;
- težina posude bombe  .........................................   44,5 kg;
- težina upaljača  ...................................................   2,5 kg;
- težina eksplozivnog punjenja  ............................   25 – 30 kg (liveni TNT);
- težina eksploziva prenosnog punjenja  ...............   0,470 kg (presovani TNT);
- vrsta detonatorske kapisle  ..................................   dupleks (KA-1)

Nemam lepih slika o maloj dubinskoj bombi - ali će za lakše shvatanje o čemu se radi, poslužiti i ove skice iz tehničkog uputstva.

1. slika prikazuje kako bomba izgleda
2. slika isto to, samo malo drugačije
3. slika presek bombe
4. slika presek upaljača sa prenosnim punjenjem

Lepo izgledaju ovi Hrvatski Hind-ovi.

Međutim, treba imati na umu i sledeće: ''boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka''!

@Lovac
Znam da si rekao da se nisi susretao sa nekim drugim oruzjima koje je JNA posedovala, ali ne bi bilo lose da nam kazes sta si bar cuo (na kakav princip rade) neka od njih.
Inace ovo sam nasao kao deo nekog teksta gde smo ja i Vlado pricali, ali posto si nam ti ovde najveci strucnjak po ovim pitanjima, molio bih te da kazes po rec-dve o sledecem:
03. Novi minski program ("Jež", "Kremen", "Kosmaj", "Lasta")
2. Podvodno naoružanje i oprema
– nekontaktna mina AIM-M70
– mala dubinska bomba (o ovome si pricao malo dva posta pre) :D
– novi eksploziv TAH-76
– mina sidrena nekontaktna MNS-M-90

Inace ostatak teksta je ovde https://www.paluba.info/smf/ostala-tematika-iz-oblasti-kov/re-%27nove%27-yugoimportove-samohodne-haubice/

Samo malo strpljenja i sva moja saznanja o podvodnom oružju ću podeliti sa vama, a posle toga možemo diskutovati do mile volje.

Ne bih da vam prekidam temu o dubinskim minama MDB M.73, ali...

[attachment=1]

[attachment=2]

i interesuje me, da li je JRM imala američke sisteme "Hedgehog" i "Teardrop"?

Bacač dubinskih bombi, na žalost nekompletan i u jako slabom stanju!
Duje

Evo i neke slike Ka-27 iz muzeja,fotke nisu bas najbolje jer je slikano mob telefonom!!

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8]

Dubinska mina u naoružanju JRM. Negdje 1968. godine su  snimljene slike.

Netočno, neprijatelj - kakav bio da bio - nije mogao biti zavaran glede operativnosti i učinkovitosti ovoga "sistema". To je isključivo bila predstava za domaće (široke) narodne mase, vjerne gledatelje ondašnje naccionalne televizije.

Drugo, da je bilo potrebe, ova bi p.p. torpeda vjerojatno došla u funkciju jednako kako su došle i igračke sa slika ispod slike navedenog p.p. torpeda. No, za to uopće nije bilo potrebe, jer se ratna mornarica ondašnjeg jugoistočnog susjeda nepogrešivo, nerazrješivo i trajno hvatala cime i kadene svojih mrtvih vezova. Tu hrvatska torpeda nisu bila potrebita ...

Evo da malo obnovimo temu. Dve slike РБУ6000 "Смерчь-3" (Vihor) sa pramčanog nadgrađa RF31 na mrtvom vezu na Pristanu u Boki. Snimljeno 28.08.2010.

RPK -8 varianta RBU 6000, ispaljivanje.[attachment=1]

РПК-8 i РБУ-6000 su isti oružni sistem. To je ona stara ruska igra oko različite oznake istog modela kod različitih generalštabnih uprava, kod proizvođača, za izvoz, itd...

RBU-6000

Jež.

[attachment=1]

[attachment=2]

MDB M-73 i RGB-60 u muzeju u Pivki.

[attachment=1]

[attachment=2]

U opsiu slike stoji : "Nekontaktna mina opremljena višekanalnim nekotaktnim paljbenim mehanizmima" ;

[attachment=1]

Na prethodnoj slici AIM M.82 ili M.70. Ne vidi se dobro dužina mine zbog ugla snimanja (M.82 je kraći od M.70)

Eksponati u Pivki su u dosta lošem stanju. Verovatno se radi o školskim sredstvima. Odakle potiču?

Jež u vanjskoj postavci Hrvatskog pomorskog muzeja u Splitu.

[attachment=1]
[attachment=2]

Da dodam i ja nešta po sjećanju sa starih patrolaca,pa neznam kolika je vrijednost toga.

Mi smo obje vrste i za klizače po krmi(50kg) i ove manje za jež nazivali dubinskim bombama.Pored toga što su one same imale mogućnost podešavanja po pritisku(dubini)jež je isto imao mogućnost podešavanja ugla i čini mi se koliko će komada biti izbačeno.Težilo se  da na površini mora pre potonuća bude u obliku kruga-elipse.Dometa se ne sjećam ali mislim da nije bio nešta veliki.

Poz.

Juče je  poznati ronilac iz Herceg Novog, Dragan Gačević ''okačio'' svoj video zapis na you tube, o pronađenoj raketnoj dubinskoj bombi, na ulazu u Bokakotorski zaliv, kod ostrva Mamula.

Na osnovu snimaka i procenjene (izmerene) dimenzije najverovatnije se radi i o RGB-1200 koji su u naoružanju imali stari patrolni brodovi JRM (tipa 520). Jasno se vidi da je raketni motor ''izgoreo'' - prazan je.

Postavlja se pitanje kako je ta eksplozivna naprava dospela na sami ulaz u zaliv, kada se zna da JRM nikada nije imala bojeva gađanja blizu obale i blizu plovnih puteva.
Najverovatnije, neka koča ju je zakačila i vukla iz većih dubina i kod Mamule otkačila i li je bomba sama otpala.

Drugo pitanje, i veoma bitno jeste, da li se radi o bojevom sredstvu ili školskoj napravi?
Jer ako je u pitanju bojevo sredstvo, ono bi se trebalo uništiti na licu mesta, u najkraćem roku (eto posla za Mijajlovića i njegovu ekipu), jer tamo gde leži na dnu mora ozbiljno ugrožava i turiste i ribare i pomorski saobraćaj.

Ako je u pitanju školsko sredstvo, trebalo bi ga dići sa dna i izložiti u pomorskom muzeju Porto montenegro.

Međutim, tu postoji jedno veliko ALI!

Da li u CG ima stručnih ljudi koji bi mogli dati odgovor na prethodno postavljeno pitanje: je li u pitanju neeksplodirano bojevo ili školsko sredstvo?

Obzirom da se radi o raketnoj dubinskoj bombi starije generacije, struka je u tom pogledu ''izumrla''.

Dalje - kako dovesti struku do objekta, jer bez neposrednog dodira nema pravog odgovora.

I na kraju, kako za sredstvo koje decenijama leži na dnu mora, i obraslo je travama i koječime - utvrditi da li je bojevo ili školsko.

Možda je ipak najbolje, da se sredstvo u najkraćem roku ''obezbedi'' i da je protivminski ronioci Mijajlovića detoniraju (ako znaju).

Voleo bih da čujem vaše mišljenje - jer Paluba je još uvek puna struke!

Uz dopuštenje Gačevića prilažem video zapis:  

http://youtu.be/Gwok9drpgCY

Da bi se utvrdilo jeli bojeva ili školska, moralo bi da se oguli svo morsko "rastinje" s nje, a to bi moglo da bude kobno ukoliko je bojeva. Što kaže narod bolje sprečiti nego lečiti, tako da bi trebalo da je detoniraju sa eksplozivnim punjenjem postavljenim uz nju...ako još uvek ima koga da zna kako se to radi.

Da ne pomisli netko da "palim vatru",moram navesti da nisam iz te oblasti(oružja).Napisao sam da sam bio samo jednom na PP vježbi sa PBR 505 i to negdje u blizini Lastova.
Koliko sam čitao možda i na ovom forumu čišćenje Boke je u zadnje vrijeme vršeno u dva maha.Jednom sami organi CG a drugi put uz pomoć SAD vojske.Iz teksta se sjećam da je tu bilo i nekih financijskih problema a možda i drugih.
Tko zna da li je taj Gačević to "dobro video" jer mi je nevjerovatno da to ovi iz SAD nisu zamjetili i da im je "promaklo".Jednostavno,nije na meni da "mislim" pa i uvezi uništenja.Nema tu šta da se sumnja ima tko da misli.

Poz.

Znači, Karlo, ti smatraš da mi ne treba da mislimo!

A šta treba da radimo, da slušamo i pratimo šta rade nadležni? Ako nadležni ne urade nešto kako treba, mi treba da okrenemo glavu ili da zažmirimo .....

Da li ti sumnjaš, da se ta dubinska bomba nalazi tamo gde je Gačević to naveo? Da li ti sumnjaš da je uopšte reč o dubinskoj bombi?

Evo još malo materijala - da bi imao u šta da sumnjaš.

https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=SZAcz1rbtYw
 

@lovac,
 ponekad pišem stvari "uvrnuto".Zato sam naveo da to važi za mene.Obratite pažnju na srednji pasus a možda bi Vam @marinero mogao razjasniti ponešta. Mislio sam da imate "obrazovane kadrove" koji treba da misle.
Ne ljuti me Vaš stav.Hvala na video klipovima.

Poz.

Karlo, ovo je samo prijateljska diskusija - i trudimo se da bude objektivna. Ne treba da sumnjamo u ono što vidimo.

Ovde smo da se družimo jer imamo zajednički interes, a to je naoružanje. Zato treba da istaknemu struku u prvi plan, a ne političku pripadnost!

U svakom slučaju, ne zameri za malo oštrije tonove!

Takav "JEŽ'' posljednji put sam vidio negde ljeta 1976 u Lori na PBR 504,kasnije se ispostavilo da je završio u Bangladešu,gde izgleda da još uvijek ''guli more'' sa svojim pramcem starim 50 i više godina :marinero

Protivpodmornički sistem jež je bio na razaraču R-11.
Na patrolcima nije bilo ježa u naoružanju.
Na nekim starim patrolcima (tipa 500) je bio ugrađen sovjetski višecevni bacač ppd raketa RGB-1200.

Moja klasa je bila podijeljena na PBR 503 i PBR 505,koji su bili zajedno u Kumboru i Tivtu.Ako me sjećanje ne vara na 503 je bio taj rampa-klizač a na 505 je bio jež.Pošto sam bio i na razaračima R-21 i 22 moguće da se i varam.

Poz.

Na pojedinim ranim PBR klase Kraljevica bio je Mousetrap, manja, olakšana i prilično neefikasna varijanta ježa. Prilikom remonta i modernizacije poslednje serije (podtip 519-521 i 524), ugrađena su po četiri RBU-1200. Zajedno sa sonarom QCU, to je PBR davalo značajne Ppd. mogućnosti. Taj drevni američki sonar bio je upotrebljiviji za Jadran od SQ3D na Mirnama.

Koliko se sećam svi patrolci su imali Simrad SQ3D/SF sonare.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]


Slike su snimljene u Национален Военноисторически Музей (http://militarymuseum.bg/index.html) u Sofiji, Bugarska.

Bozo, lepa prilika da se neposredno upoznaš sa PP raketnim lanserima, koje smo i mi imali u naoružanju.

Jesu li uz lansere izložili i rakete?

Nažalost nisu, ali je zanimljivo videti koliko je princip aktiviranja raketa sličan kao i kod M-63 Plamen. kad čovek razmisli, ni ne treba da je različit ali dok ne vidiš jednostavno zaboraviš na takve detaile.

Цртеж...

[attachment=1]


И како то изгледа доље...

[attachment=2]

[attachment=1]

Kolika je bila učinkovitost ovih oružja ("jež")? Postoje li primjeri njihove stvarne upotrebe u svijetu?

na nekim starijim patrolcima bilo je nešto slično ovom..

Dok je Hedgehog (jež) bio često efikasno oružje, Mousetrap - mišolovka, kao ova na slici Brodarskog služila je možda više da podmornicu uplaši, te da ona izroni. U sklopu MDAP programa sa SAD jedan deo patrolaca klase "Kraljevica", (tip 501) dobio je ove bacače. Sonar QCU-2 na PBR tipa 501 bio je mnogo bolji od sovjetskog sonara "Tamir" za male brodove, ali sam po sebi nje bio neko dostignuće. Takvo je bilo vreme, tehnologija sonara bila je tada (početkom 50ih) na početku svog posleratnog razvoja.

To posle remonta i modernizacije PBR 519-524 u SaKo. Izvorno su imali američki sonar.

[attachment=1]

Mislim da je ova slika već bila negde postovana na forum.
30. klasa MVA, tehničari - prepoznajem Belij Ljubinka, Srbu Petrovića, Deretu ....

Pravilo za bacač dubinskih bombi Mk6 Mod.1 i Mod.2 na engleskom.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

Ovakav neki bacač je bio ugrađen na starim patrolnim brodovima?

Jeste, ovi su bili na patrolcima 501 i 551. Ne znam da li su bili i na Udarniku (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,665.msg1836.html#msg1836) isti ovakvi, ali cenim da jesu.

https://youtu.be/gsUIFkw5hy4