PALUBA

Jedan bataljun JNA prebačen je u Port Said iz Šibenika 1956. godine. Na palubi Partizanke neki uvaženi drug nešto govori u mikrofon. Naokolo oficiri JNA i JRM, a malo desno visoki zapovjednik Partizanke kapetan Ivo Šišević. Barba Ivo je jedan od veterana koji su otvorili prvu partizansku prugu na Jadranu. On je čak i napravio prvi plovidbeni red. Šibenčani ga pamte po tome što je Jugoslavijom sasika lanternu na mulu Krka. To nitko nikad više nije uspio, čak ni u ovom ratu. Brodski kuhari sjećaju ga se kao pravog gurmana.

Nešto vezano uz ovu sliku,a snimljeno koji minut prije. Partizanka se otiskuje od mula s vojskom na palubi. Neki mrki mornarički vodnik pregledava dokumenta. Novi šinjeli i stari Špagin. Idealna kombinacija, a ja ga dužio u Senti 1978. godine. Postroj prije ukrcaja na partizanku. Tad su još nosili oznake činova na rukavu.

@ Brodarski

Nemoj molim te tako: "neki mrki mornarički vodnik..." Treba: "jedan savesni vodnik vojne policije JNA...". Šalim se. Odakle ti ova fotografija? Kada sam ja došao u vojnu policiju mornaričke uniforme su nosili samo "originalni" mornari, odnosno oficiri i podoficiri mornaričkih specijalnosti a oni su se mogli izbrojati na prste jedne ruke. Vojnici su nosili uniforme KoV. Zato takvih fotografija ima malo ili ja nisam viđao.

Ova fotografija je iz jedne grupe koju je snimio šibenski fotograf, a ja je presnimio digitalcem.  Mogu reći da se ne sjećam mornaričke vojne policije. Slika je iz 56. godine.

Jugosloveni u okviru snaga UN na Sinaju.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]
General Dale u razgovoru sa PPuk. Jovanom Kokotom, PPuk. Krstom Čovićem i Kap. Golovićem u bazi u Ras el Nagib.

[attachment=2]
Rotacija 13 i 14 kontigenta trupa JNA.

[attachment=3]
Iskrcavanje trupa JNA u Port Saidu.

[attachment=4]
PPuk. Babić prima odlikovanje od k-danta UNEF-a Gen. Prem Singh Gyana

[attachment=5]
Osmatračnica El Quseima na Sinaju.

[attachment=1]

[attachment=2]
Ambasador SFRJ u Egiptu Dr. Josip Đerđa u poseti komandi UNEF-a

[attachment=3]
Pripadnik YU-bataljona na straži ispred štaba UNEF-a

[attachment=4]
K-dant UNEF-a General Gyan, odlikuje pripadnike YU bataljona ( kači orden Kap. Predragu Vandiću)

[attachment=5]
Iskrcavanje u Port Saidu.

[attachment=1]
Smena 9. i 10. kontigenta, PPuk. V.Simić obilazi trupe.

[attachment=2]
Odlazak 9. kontigenta

[attachment=3]
Gen. Nenezić se rukuje sa Gen. Gyanom

[attachment=4]

[attachment=5]
Rotacija 8. i 9. kontigenta u Gazi

[attachment=1]
Gen. Gyan obilazi stroj naših izviđača u pratni PPuk. L.J.Kržišnika

[attachment=2]

[attachment=3]
Rotacija u Port Saidu 8 juna 1960 godine.

[attachment=4]
Rotacija 7. i 8. kontigenta

[attachment=5]
Dodela medalja pripadnicima YU bataljona.

[attachment=1]
Dodela dve zlatne medalje vodniku Krupajliji, za osvojena prva mesta u bacanju kugle ( 13,91 m) i diska ( 42,31 m) na olimpijskim igrama UNEF-a.

[attachment=2]
U poseti piramidama i sfingi ( s leva na desno): vojnici A.C.Christensen ( Den), F.Larsen ( Den), H.Rejersen ( Nor), Aan Singh ( Ind), B.Hurtig ( Swe) i zastavnik Andrija Vuga.

[attachment=3]
Gen. Gyan, Gen. Otmar Kreačić, Brig. Hilmy i PPuk. Kristo Čović u razgovoru prilikom posete delegacije JNA Sinaju.

[attachment=4]
Delegacija JNA na Sinaju ( S leva na desno): PPuk. Pero Simatović, KKor. Branko Mamula, Puk. Gojko Ratković, Gen. Otmar Kreačić, PPuk. Jovan Kokot, Gen. Ahmed Salem ( vojni upravnik Sinaja), Gen. Blažo Janković, Puk. Milorad Ivanović, PPuk. Krsto Čović i Puk. Bruno Vuletić

[attachment=5]
Smotra pripadnika YU bataljona povodom otvaranja nove menze u kampu el Arish. Smotru vrši k-dant UNEF-a Gen. E.L.M.Burns

Evo i do mene jedna ...

Ne bih znao ko je na slici, ako neko prepoznaje ljude, neka kaže  ;)


[attachment=1]

Mislim da je u pitanju PPuk. Krsto Čović, naš oficir za vezu u štabu UNEF-a.

[attachment=1]
Ambasador SFRJ, Josip Đerđa dočekuje PPuk. Radeta Ranilovića i ispraća PPuk. M.Žutića ( sa naočarima za sunce).

[attachment=2]
Rotacija, obraćanje PPuk. Ranilovića vojnicima.

[attachment=3]
S leva na desno: Maj. D.Kukolj, PPuk. Čović, ambasador Đerđa, PPuk. Žutić.

[attachment=4]
Panorama sektora pod zaštitom YU Bataljona.

[attachment=5]
Naš zubni tehničar u bolnici UNEF-a u Rafi.

[attachment=1]

[attachment=2]
Rotacija

[attachment=3]
Vojnici dolazećeg bataljona na brodu u Port Saidu 1 maja 1959 godine.

[attachment=4]
Kamp YU Bat. u Ras el Nagbu

[attachment=5]
Osmatračnica YU bat.

[attachment=1]
Osmatračnica YU bataljona

[attachment=2]
Kamp YU bataljona

[attachment=3]
Dr. Ralph Bunche, podsekretar UN za specijalna politička pitanja, u pratnji PPuk. Krste Čovića razgleda liniju razdvajanja.

[attachment=4]
General E.L.M.Burns predaje pehar vojniku Mihalju Mesarošu, kapitenu fudbalske reprezentacije YU bataljona, pobednicima 4. olimpijade UNEF-a.

[attachment=5]
Por. S:Milovanović razmatra situaciju sa patrolom.

[attachment=1]

[attachment=2]
Odmor u bazi u oazi el Quseima.

[attachment=3]
Ljuštenje krompira u kampu el Arish

[attachment=4]
Sređivanje bašte u kampu el Arish

[attachment=5]
Gradnja novog štaba u kampu el Arish

[attachment=1]
Čišćenje oružja.

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]
Priprema za patrolu.

[attachment=1]

[attachment=2]
Priprema za patrolu

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]
Smena straže

[attachment=1]
Osmatrači na oklopnom vozilu kod kampa el Sabha, vojnici Đorđe Vojinović, Franc Dandek i Arsenije Gajević.

[attachment=2]

[attachment=3]
Patrola u džipu. Vojnici Đorđe Vojinović, Franc Dandek i Arsenije Gajević.

[attachment=4]
Stigla sveža klopa.

[attachment=5]
Čekajući doktora.

[attachment=1]
Pustinjska patrola

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Pripadnici YU bataljona čekaju da Izraelske trupe napuste el Arish

[attachment=5]
Patrola YU bataljona u el Arishu

[attachment=1]

[attachment=2]
Straža u pustinjskom bivaku

[attachment=3]
Predah od raščišćavanja mina

[attachment=4]
YU bataljon u el Ballahu

UNEF kontrolni punkt, sa JNA vojnicima ...

[attachment=1]

[attachment=1]

Bravo,
Odlicna tema

  Svaka čast :klap
 Imam par pitanja,ako neko može da pomogne!
 Kako su se birali ili određivali vojnici za učešće u misiji?
 Da li im je u bukvici upisivano učešće, i ako jeste šta?

Mene zbunjuju uniforma i oznaka vojnika i starešina JNA.....Deluju lepše i zanimljivije i od onih posle 20 godina koje su se nosile :(

Oznake koje su nosili.

[attachment=1]

Samo nekoliko malih ispravaka:

Foto 142125 prikazuje polugusjeničare izraelske vojske pri povlačenju s okupiranih područja na Sinaju.
Foto 142346 prikazuje oklopno vozilo Ferret kanadskog kontingenta UNEF.
Foto 142726 i 727 prikazuju džip M38 i vojnike brazilskog kontigenta UNEF.

Tema je super zanimljiva i nadam se da će biti još fotografija iz privatnih arhiva naših mirotvoraca na Sinaju kao npr. na ovoj adresi http://www.fojnica.ba/foto/thumbnails.php?album=1474...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

Vojna policija JNA na sinaju.


[attachment=1]

Zbilja odlične fotke!

Neobični šljemovi?! Ne sječam se, da bi JNA imala takve ???

Ovdje je več čin zast. I.kl., tu je uveden tek 1974.

Korišćeni su tamo, mislim da su francuskog porekla... ne mogu da se setim sada tačno :(
Mislim da su dole u prvo vreme korišćeni i oni nemački pa 'obrezani', nisam siguran, znaće bolje informisani od mene!

Meni ovi šlemovi najviše liče na američke M1.

[attachment=1]

Imali su i Francuzi kacigu M1. Bila je u širokoj uporabi diljem svijeta. Dugo vremena koristila je i Hrvatska vojska.

imali su francuzi dosta svojih šlemova, mislim da su naši koristili varijante francuskog M51 šlema - i 'klot' i sa 'nitnama' http://alexdhelmet.free.fr/m51/m51-js.html

to je inače dobar link za šlemove!

mislim da su američki M1 malo 'naduvaniji' od francuskih, bar meni tako deluju...

Inače je nedavno bila posebna izložba o UN misijama u Vojnom muzeju u Beogradu, ali je na žalost nisam posetio jer baš nigde nisam video najavu ili obaveštenje... (http://www.muzej.mod.gov.rs/muzej/izlozbe/un_misije.html)

Brat mog dede je bio u toj mirovnoj misiji. Cesto je pricao da su izbegavali patlore jer se jednom pesak podigao i otkrio silne mine na mestima gde nisu ni sanjali da ih ima. Od tada niko nije hteo u patrolu.

Pre nekoliko godina je imao laksi mozdani udar, pa tesko prica i sumljam da mogu dobiti jos detalja, ali cu pokusati da izvucem neku fotografiju.

Kad već spominjetre M 1/M 51, kao da nas čitaju u Hrvatskom vojniku. Naime u novom broju, u okviru rubrike "Iz zbirki Vojnog muzeja" pisalo se upravo o ovom šljemu. Prenosim u cijelosti.

IZ ZBIRKI VOJNOG MUZEJA

Kaciga M 51 OTAN

[attachment=1]
Vojnička kaciga, model M 51 OTAN, poznata je kao francuska izvedba američke kacige M 1. Proizvodila se u Francuskoj od 1951. godine prema američkoj licenciji uz neznatne izmjene.

Kaciga M 51 kao i američka M 1, sastoji se od dvije zasebne kalote: vanjske čelične i unutarnje plastične. Liner koji se nalazi unutar plastične kalote sličan je lineru M 1 i sastoji se od traka čvrste tkanine i kožnog remena, koji dolazi na glavu. Kao i zasebne trake za čelo remen je pričvrščen za kalotu s devet metalnih trokutastih podložaka i zakovica koje su vidljive i s vanjske strane. Dvije posebne zakovice drže tanji kožni remen podbradnika, a na prednjem dijelu je i mali otvor za zrak. Ova plastična kalota smješta se u vanjsku čeličnu kalotu čija je unutrašnjost prazna, a površina njezina vanjskog dijela je hrapava i tamnozelene boje. Na bočnim stranama čelične kalote zavarene su s unutarnje strane dvije pravokutne alke koje služe za učvršćenje vanjskog podbradnika.

Vanjska čelična kalota dimenzija 250 x 280 x 170 mm dosta je duboka i malo istaknutog oboda prema van, a na unutarnjem tjemenom dijelu ima oznaku HR - 1953 što označava da je ova kaciga drugi tip modela M 51 OTAN. Oznaka proizvođača Carpentier Cusseta nalazi se i na unutarnjem dijelu plastične kalote gdje je otisnuto C / HR 1955.

Ovaj model kacige koji je izrađivan u tri tipa, rabljen je do sredine osamdesetih godina XX. stoljeća.

Priredio: Hrvoje Strukić
Izvor: Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)

Desni je pripadnik Jugoslavije.

Na sajtu VFC Zastava film postoji jeda isecak iz dokumentarnog filma Odred mira iz 1957. godine

LINK (http://www.zastavafilm.mod.gov.rs/katalog.html?id=460)

Snimljeno u Izrealu 1953. godine. Slikanje na kamili i magarcu za uspomenu  :)


[attachment=1]

Sa aerodroma u Gazi. Grupa civila (?).

[attachment=1]

Dali možda neko zane prezime PRALICA, navodno je bio na Sinaju?

Ja imam saznanje od par ljudi koji su bili vojnici JNA i clanovi misije.Ucesce u misiji je bilo dobrovoljno, odnosno vojnik se javi da zeli (po potrebi naravno) da bude clan misije, i onda se izvrsi odabir.Dodatni lekarski pregledi, potom obuka (najcesce dugi marsevi), i odlazak, a rotacija je bila na 6meseci..... Secam se da sam slusao da je u prici jedan od clanova misije rekao da je bio na marsu "od Zagreba do Sarajeva" ;)

[attachment=1]
Americko oklopno vozilo M-8 Grejhaund, koristen kao izvidjacko vozilo na Sinaju...(8kom.)
JNA ga koristila u svom sastavu do sedamdesetih....ABHO jedinice kao izvidjacko vozilo.

Cxfan@, Мало ко ти овде може рећи да ли је неко био у мисији на Синају. Постоји књига аутора Александар Животића "Форсирање песка" у издању "Медија центра Одбрана". Међутим у њој нема списка свих учесника. То није ни могуће јер је кроз одред, према подацима из те књиге, укупно прошло 14.265 војника. Од тога: 1178 официра, 92 војна службеника, 2014 подофицира и 10.892 војника. Аутор се позива на Војни архив, фонд ОД-1 (Одред ЈНА на Синају): 1956-1968. Можеш се обратити Војном архиву са молбом да прегледају спискове и да ти дају одговор. Наведи тачно име и презиме и чин. Верујем да ће ти одговорити. Адресу  сајтa je : http://www.isi.mod.gov.rs/vojni_arhiv02/

Da se dotaknemo i plate za pripadnike misija....Secam se da sam davno procitao kako je jedan Makedonac, pripadnik misije JNA na Sinaju,dolazeci kuci,kupio bicikl i radio prijemnik ::) sto ranije nije imao.Hocu reci da je verovatno bilo i plate.....a kolika je bila za vojnike nisam uspeo saznati.Medjutim ,Branko Delibasic, penzionisani pukovnik Vojske Srbije, govori Dejanu Radulovicu, novinaru Radija Slobodna Evropa, o iskustvu na granici Irana i Iraka gde je boravio osamdesetih kao kapetan I klase tadasnje JNA. Pukovnik Delibasic kaze:
" Devet meseci sam proveo na tromedji Turske, Irana i Iraka, u Kurdistanu, kako ga zovu, a od tih devet meseci, sest i po bas na Putu svile Marka Pola. Izbor je pao na mene verovatno zato sto sam znao engleski, koji sam naucio u skoli JNA, koja je bila dobra skola u to vreme. Kada su me izabrali, bio sam pocastvovan. Bilo je nas 11 pripadnika u tom kontingentu, a za tih dve i nesto godine je kontigentom proslo, cini mi se, oko 23-24 čoveka.
Dobijali smo dnevnicu u vrednosti od 185 ili 187 dolara, od cega samo 80 posto dobijali u dolarima, sto se uplacivalo preko banke u Njujorku, a 20 posto u iranskoj novcanoj jedinici. Tako da je cifra bila oko 5,5 hiljada dolara mesecno, a ovde nam je isla redovno plata. Bilo je bas dobro, zaradilo se dosta para."

UNIMOG (1988-1991) jeste misija u Iraku i Iranu. JNA je ucestvovala sa vojnim posmatracima. Komandant misije je bio general Slavko Jovic.

Patrola

Evo i mog skromnog doprinosa ovoj zanimljivoj temi. Mislio sam da ću prvi komentar postaviti u temi top 130mm (uz njega sam odslužio ceo vojni rok 87-88) ali nađoh ovi temu koja mi je zagolicala sećanja iz detinjstva. Naima, pokojni ćale je služio vojni rok u Rijeci, auto jedinica (07.1960-07.1962). Na Sinaju je bio u drugoj polovini 1961. godine, neznam koji je to bio kontingent. Ako neko zna neka napiše. Prijavljivanje jeste bilo dobrovoljno ali je selekcija bila vrlo rigorozna: provera fizičke spremnosti, lekarski pregledi i još koješta. Mnogi bi, u to vreme, ko zna kada videli i more a kamoli prevalili toliki put do Egipta, da nisu odslužili vojni rok. Zbog toga su mnogi bili vrlo utučeni ako bi otpali na testovima, pogotovo što su priče onih koji su se vratili sa Sinaja bile vrlo ubedljive, u pozitivnom smislu. Ćaletova grupa se ukrcala u Rijeci na brod i nakon nekoliko dana stigla u Port Said. Sa sobom su nosili lično naoružanje koje su, ako me sećanje na njegove priče dobro služi, koristili sve vreme boravka na Sinaju. Prilikom dolaska sreli su se sa pripadnicima drugih armija i, kako ćale reče, malo su se stideli naših neuglednih uniformi. Međutim i to je brzo prošlo jer su, osim već pomenutog ličnog naoružanja, zadužili svu premu od amerikanaca, pa smim tim i uniforme. Bili su smešteni u blizini El Ariša. Vojnici različitih država su se razlikovali po zastavi koju su nosili na levom rukavu. Pored opreme, svo snabdevanj le bilo obezbeđeno od strane ameri: smeštaj, hrana, piće, američke cigare, plata u dolarima... Zamislite njihove sreće u porađenju sa onim što je mogla da im pruži tadašnja JNA. Tada su još više sažaljevali one što su ostali kod kuće. Bila su u ćaletovoj jedinici dvojica "pametnjakovića" koji su već drugi dan razvukli ligeštul ispred spavaonice da se malo sunčaju, da nabace boju  8). Oplela ih žešća sunčanica i odmah su bili ekspedovani za Rijeku  :'(. E ta se tuga nije mogla ničim opisati. Jbga, bili rigorozni propisi, brukaju vojsku, podrivaju borbenu gotovost a neko drugi je ostao kod kuće itd..... Ćale je dužio sanitetsko vozili, američki JMC, zatvorene karoserija sa četiri ležaja. Ako iskopam slike biće i njih. Za tih šest meseci službe imali su i dve nedelje odmora pa su organizovano išli do Damaska i Bejruta za koji reče da je u to vreme bio lep grad samo tako, šteta što ga razvališe u kanijim ratovima ( naravno, nije propustio da pomene da je bilo 52 registrovana "crvena fenjera"). Ako iskop još nešto iz memorije biće pisanja.

Hvala na doprinosu desamp, i dobro nam došao na Palubu  :)

Bili bi smo zahvalni ako nađeš vremena da postaviš fotografije i još nešto napišeš o temi.


[attachment=1]

Našao sam 2-3 fotografije ali su vrlo malog formata (može da ih stane 8 komada na A4 format) ali neznam kako da ih uvećam posle skeniranja pa da ih postavim na forumu. Mala pomoć bi doro došla.

...samo napred.  ;)

Postavi skener na 600 dpi, tako se izvuče iz slike maksimum.

poz.

I skeniraj jednu, po jednu  :)

I ova dole je malog formata (kontakt kopija otprilike 4x4 cm), i ovo je neki maksimum iz nje.

Patrola Odreda JNA na Sinaju.

[attachment=1]

Evo još dve sa kampom (logorom) JNA odreda na Sinaju. U pesku pored, konzervama sa hranom ispisani pozdravi prilikom obeležavanja Dana Republike i Dana JNA.


Tekst na prvoj.

[attachment=1]



Tekst na drugoj.

[attachment=2]

Evo desamp, jedan sanitet kakvog je vozio tvoj otac.

Logor odreda JNA na Sinaju snimljeno prilikom nekakvog lekarskog pregleda (možda vakcinacije), tačnu godinu ni rotaciju ne znam. U pozadini se vidi Izviđačko vozilo M8 Greyhound (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5450.0) sa taktičkim brojem 4210 i par vozila M3 Scout Car.

[attachment=1]

To bi trebalo da je taj JMC, samo što je ćalet dužio beli.

Evo u čemu je stvar.

Tvoj ćale je bio u kasnijim rotacijama, kako kažeš druga polovina 1961. godine i to bi bila neka 10-ta rotacija ili tako nešto slično. Tada su već sva vozila dobila karekterističnu belu UN boju.

Ova fotografija gore je iz 1957. godine (raspitao sam se pobliže u međuvremenu) i to je ili prva ili druga rotacija. Tada, na početku, vozila su bila još uvek u svojim originalnim bojama.

Grupa oficira i podoficira JNA jedne od prvih rotacija na Sinaju.


[attachment=1]

Ovo bi bila nekakva gimnastika, jutarnje trčanje ili sl.


[attachment=1]

Ambulanta u logoru JNA na Sinaju.


[attachment=1]

U času odmaranja u logoru i "kolektivnog" pisanja pisama za domovinu. Verovatno iscenirana formacijska fotografija za potrebe Foto Centra "Narodna Armija".


[attachment=1]

U sredini, Generalpukovnik Otmar Kreačić "Kultura" (1913 — 1992), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Hrvatske i narodni heroj Jugoslavije.

Snimljeno prilikom posete odredu JNA na Sinaju.


[attachment=1]

U odmoru ispod palme. Prisutno je i lokalno stanovništvo.


[attachment=1]

Da li je bilo ranjenih/poginulih u toj misiji?

Ovu prvu fotografije sam ranije postavio u ovoj temi (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12317.msg97103#msg97103). Verovatno neka svečanost, poseta ili sl.

[attachment=1]


Koliko mi se čini ovo je isti strani oficir na fotografiji, čini se i istom prilikom.

[attachment=2]

Wow kakva fotka :))) sa kojeg je sajta preuzeta?

Nije skinuta sa neta, iz moje je kolekcije i na Palubi je premijera   :)

Biće još sličnih, samo polako.  ;)

Jedna fotografija sa ljudstvom odreda JNA, snimljena verovatno po dolasku rotacije jer su još uvek u našim uniformama.


[attachment=1]

U novim (US Army) uniformama, medicinska ekipa prilikom pomoći lokalnom arapskom stanovništvu.


[attachment=1]

Onaj strani oficir je general E.L.M. Burns, koji je bio prvi zapovjednik UNEF u periodu 1956-1959. Kolko ja znam uniforme nisu US. Ove uniforme bile su šivene samo za UNEF i sve vojske su imale jednake a šljemovi bili su americki linerji obojani plavom. Neki kazu da su bile uniforme sivene u Kanadi. Po nekim pricama sivali su jih i u Indiji. Naši su nosili i propisane uniforme JNA a kasnije i neke kombinacije sa americkim field jacketom i nesto slicno bush jacketu koje je imala kanadska armija.
Fotke su odlicne!

Hvala na informaciji, jer je primetno šarenoliko odevanje našeg odreda. Kanadski kontigent je činio značajan deo UNEF snaga.

Evo još jedna sa lokalnim arapskim stanovništvom.


[attachment=1]

Evo moje uniforme UNEF. Sve original i iz perioda. Linear americki 1953. Sve ukompletirani po fotkama.

Dolazak na misiju

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Na patroli

[attachment=1]

[attachment=2]

Na podeli medalja na kraju misije

[attachment=3]

Svaka čast na kolekciji!

Браво Триглаве!

Вермез је питао да ли је било погинулих и рањених током мисије на Синају.

Да, било је. Према подацима из књиге: Александар Животић, "Форсирање песка - Одред ЈНА на Синају (1956-1967)", Медија центра Одбрана, Београд ,2011. укупно је погинули 8 припадника одреда и то: два официра и шест војника.

- Један официр је страдао у авионској нерећи током извршавања задатка извиђања из ваздуха 1966.године;
- један официр (поручник - лекар) је извршио самоубиство у свом шатору 1961.године;
- један војник је погинуо у најтежем инциденту када је 18. јуна 1957.године инжињеријски вод са камионом наишао на две ПТ мине (мине су поставила НН лица у колотрагу камиона након проласка па је у повратку нагазио њих); тада је погинуо војник Ранко Милић из Борче код Београда, теже је рањено 6 војника, лакше 8 војника;
- један војник се удавио у мору;
- један војник је страдао у пожару;
- један војник је страдао у саобраћајном удесу 1960.године;
- један војник је страдо од удара грома 1965.године;
- један војник је умро од последица томора на плућима на ВМА, 1965.

Укупно је за 11 година трајања мисије, осим 8 погинулих (умрилих), рањено или повређено 5 официра, 5 подофицира и 46 војника. Од овог броја 19 је страдало (као и један погинули) у минским пољима. Остале повреде су најчешће задобијене у саобраћајним удесима и пожарима.

Југословенски губици чине 7,5 % укупних губитака целокупне мисије УН на Синају. Ако се зна да је кроз мисију прошло око 67.000 људи,а да је југословенски контигент био чинио око 21,7% укупног бројног стања, онда је јасно да су наши губици били сразмерно мањи него остатка контигента.

Malo mutnija fotografija iz neke od ranijih rotacija Odreda JNA (verovatno 1958. godine) napravljena na aerodromu u Gazi.


[attachment=1]

Još jedna fotografija sa istog filma. Snimljeno na punktu koji kontrolišu pripadnici Odreda JNA.


[attachment=1]

Par fotki iz licne kolekcije
[attachment=1][attachment=2]

Prikaz obelezja koje su nosili pripdanici JNA u sastavu UNEF-a objavljen a u casopisu Front.
[attachment=3]

Veoma retka bluza pripadnika JNA iz sastava ove mirovne misije.
[attachment=4]

Stiglo svjeze povrce
[attachment=1]

Još jedna sa sa JNA oficirima i generalom E.L.M. Burns-om

[attachment=1]

I jedna fotografija posvećena nekoj Dragani, za uspomenu od njenog ujke sa Sinaja 19.09.1962. godine, El Qutila, UAR. Ujak je pozirao na kamili, obučen u lokalnu narodnu nošnju  :)

[attachment=1]

Sa jednog predaha u kampu odreda JNA, prilikom posedte vojne delegacije iz zemlje.


[attachment=1]

Velika je vrućina te se piju velike količine hladne vode (zamagljene flaše i čaše). Mada se tu i tamo vidi neka flaša sa natpisom šiljivovica, mada čisto sumnjam da bi im rakija prijala po toj jari.  :)

Snimljeno prilikom neke od ranijih rotacija Odreda JNA (verovatno 1958. godine).

Još dve fotografije istog događaja.

[attachment=1]

[attachment=2]

ових дана сам од пријатеља (Милан Драгојевић)прибавио фотографије које је начинио за време боравка на Синају 1966 године.
[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1]

Veliko hvala Vlade!

Izvrsne fotografije, neobično je videti kolor fotografije iz tog perioda :super

Skroz nadrealno (i nadasve emotivno) izgledaju kolor fotografije na kojima tvoj prijatelj drži u ruci porodičnu crno-belu fotogarfiju.

лепо је чути похвале али то је заслуга мог пријатеља Милана који је сачувао фотографије.биће још нешто из тога периода.

[attachment=1]

[attachment=1]

Jedan vojni policajac, pripadnik odreda JNA na Sinaju. Na grudima nosi značku Vojne Policije kakvu Brok ima u avataru  :)


[attachment=1]

Да, то је била службена значка и носила се на грудима. Касније је то избачено, односно пребачено на пређицу опасача. Рекао бих да је ово неки војник. Није старешина.

ових дана треба да добијем нешто фотографија из истог извора.поповратку у Нови Сад окачићу их.

Војни оркестар из Индије налазо се у саставу групе на Синају када и наш Одред.
[attachment=1]

Према речима власника фотографија за време бављења на Синају имали су прилике да обиђу древне споменике Египта.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Спорт се подразумевао као активност
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2]

интересантно возило војне полиције(горња слика) ;)

Spačeka u vojsci nisam nikad vidio. Biće da je iz ratnog plijena.

Проверићу са човеком који је поред возила,вероватно зна нешто више о возилу.

[attachment=1]
мала комбинација фотографија

Odlicne fotke, odlicne. Vlade021 mozes ga pitat, da li su pripadnici vojne policije JNA nosili ovakve sljemove? Na slici su MP UNEF tamo negde 1964/65.

[attachment=1]

[attachment=2]

на предходној страници имаш слику нашег војног полицајца са шлемом- стандардним.

Vidio sam da. Evo jedne fotografije iz moje kolekcije - dva JNA vojna policajca sa sljemovima kakve je imala VP UNEF 1957/58. A kasnije su imali bjele ko na onim slikama gore. Osim ove moje fotografije nisam vidio ni jedne druge, a sa bjelimi sljemovi ni jedne.
Mozda su VP koji su bili pod komandom naseg kontigenta nosili obicne UN sljemove, a oni koji su bili pod komandom VP UNEF su nosili takve.

[attachment=1]

Jesu malo ređe, ali se mogu pronaći. Evo da vidiš još jednu koja mi je pri ruci, negde imam još neke ali problem je što ne znam gde se taj materijal trenutno nalazi.

[attachment=1]

Na ovom uvećanom detalju ove sa grupom oficira JNA na Sinaju, u njihovoj pozadini se nalazi vojni policajac sa takvim šlemom. Snimljeno je prilikom neke od prvih rotacija, moguće da je u tom periodu nošen takav šlem, a da su kasnije menjali.

[attachment=2]

Hvala ti. Sad cu i ja da malo detalnije pregledam moje fotografije. Evo, jos jedna iz kolekcije - kapetan prvog kontigenta JNA UNEF 1956.

[attachment=1]

[attachment=2]

Sastav prve misije UN-a na Sinaju
[attachment=1]

Ima i za filateliste
[attachment=2]

[attachment=3]

V.d. UNEF I
[attachment=1]

tu je i brojna delegacija
[attachment=2]
Lt. Col. Pero Simatovic, Chief Personnel UNEF Hq. Gaza; Captain Branko Mamula (Navy); Col. Gojko Ratkovic (Army); Col. General Otmar Kreacic, State Under-Secretary for National Defense; Lt. Col. Jovan Kokot (behind); Commander Yugoslav Reconnaissance Battalion with UNEF, Lt. General Ahmed Salem, Governor-General of Gaza Strip; Lt. General Blazo Jankovic; Col. Milorad Ivanovic (Air Force); Lt. Col. Krsto Covic, Yugoslav Liaison Officer with UNEF; and Col. Bruno Vuletic (Army).
21 December 1959

Dosta visoka delegacija. Na puno slika pojavljuje se Otmar Kreačić zvani Kultura. Revolucionar, prvoborac, vojnik Kominterne i  španjolski borac navikao je putovati po svijetu. Prvi put vidim Mamulu i Vuletića u takvoj delegaciji.

Својевремено ми је причао један од подофицира војне полиције ЈНА, који је био у саству нашег контигента на Синају, да су за потребе команде УН патролирали Каиром и давали редовну пратњу - контролу припадника УU у возовима према Порт Саиду. Тада су носили беле шлемове и траке на рукаву са ознаком "MP". Тја подофицир је био у периоду 1961/1962.године.

Jos za filateliste:

[attachment=1]
[attachment=2]

Sa neke svečanosti na Sinaju, prilikom neke od prvih rotacija.

[attachment=1]


Pored čuvanja mira, odred JNA na Sinaju je vodio i ljutu borbu za opismenjavanje vojnika :)

[attachment=2]

Pored čuvanja mira, odred JNA na Sinaju je vodio i ljutu borbu za opismenjavanje vojnika
To je više artistička sloboda pismoslikara. Takvih primjera ima bezbroj.

Ма то је уметнички рад (обрада слова) неког несхваћеног академског сликара који се силом прилика обрео у војсци па још на Синају ;)

Zato je i general Kreačić došao na Sinaj. U ratu i poslije njega bio je komesar a sukladno dužnosti dobio je nadimak '' kultura''. Ovaj neshvaćeni umjetnik je sigurno od generala dobio oštru drugarsku kritiku.

Ostali su mi ogromni brci u sjecanju generalpukovnika .....Dosedanji hrvaški generalpolkovnik in narodni heroj Otmar Kreačić (1913-1973) je dejansko --- ! Bil je tudi španski prostovoljec in ljubitelj slikarstva. - 29736

Jedan šahovski meč Jugoslavija - Norveška na Sinaju. Ima i kibicera  :)


[attachment=1]

Nekoliko fotografija sa Sinaja, tokom susreta sa lokalnim stanovništvom.


[attachment=1]

[attachment=2]

Još neke ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Logor odreda JNA se nalazio pokraj malog mesta-gradića El-Ariša. Na prvoj fotografiji se vidi deo logora krajem 1957. godine, dok su na drugoj oficiri odreda sa stanovnicima El-Ariša.


[attachment=1]

[attachment=2]

Još uvek u standardnim JNA uniformama, verovatno 1957. godine. Događaj se završio, naravno neizbežnim Kozaračkim kolom.  :)


[attachment=1]

[attachment=2]

Još dve iz logora odreda JNA u El-Arišu. Na prvoj fotografiji se vidi deo logora u kome su jarboli sa istaknutim Jugoslovenskom i UN zastavom. I ove su kao i prethodne iz ranog perioda misije, snimljene krajem 1957. godine i tokom 1958. godine.


[attachment=1]

[attachment=2]

Snimljeno na nekom od kontrolnih punktova u istom periodu. Kontrolni punkt, ako se tako može nazvati ova skromno sklepana stražara, koja je trebala da obezbedi hladovinu. Ne mogu ni da zamislim koliko je bilo vruće, u sećanjima penzionisanog pukovnika JNA Đorđa Radišića se pominje i +60° na suncu.


[attachment=1]

Pukovnik Đorđe Radišić je tada bio dopisnik lista "Narodna armija" iz Odreda jugoslovenske armije u sastavu snaga Ujedinjenih nacija u Egiptu. Evo kako je opisao gradić El-Ariš i kontakt sa stanovništvom u svojim sećanjima, a lepo se uklapa i opisuje ove fotografije koje sam pronašao u istom nalazu kao i prethodne.


[attachment=1]

[attachment=2]

"El Ariš je mali, živopisni grad, pun istočnjačke vesele vreve, malih šatri u kojima se trguje svim i svačim, od tepiha, savijenih truba, igračaka, gramofona, južnog voća.

[attachment=3]

Kad god bi naši vojnici iz logora otišli u ovaj grad, beduinska deca su ih opkoljavala i pružala ruke, uzvikujući: "Kepten, pliz pajster..".

Svako od njih za dečake je bio "kepten". Davali su im sitne pare, žvake i čokoladice. Vrela popodneva, na suncu je bilo i plus 60 stepeni, vojnici su provodili na plaži.

[attachment=4]

Tamo su upoznali dečaka Hasana, siroče, koji je spavao u rupi od peska, obloženoj granama Ariša. Odredski lekar dr. Milorad Tomasević i pukovnik Radišić doveli su Hasana u logor. Bolnicar Krešo, Dalmatinac, od sakupljenih para, kupio je za dečaka odelo, košulje i cipele. Odred je dobio novog člana.  

"Kada smo odlazili, Hasana smo predavali sledećoj smeni, a Hasan je ostao stalni član odreda sve do okončanja naše misije......"

Официр усликани на фотографијама где се игра козарачко коло носе ешарпе (свечани, срмом везени опасач)

U Port Saidu su govorili: Tito-Naser daj jedan pijaster. Tito- Naser,sava,sava. Ta su dica znala najvažnije od svakog jezika.

Jeste Džumba, evo ovde se još bolje vidi na ovoj fotografiji koju je napravio Dušan Radašinović, fotograf Foto službe lista "Narodna Armija", koji je zajedno sa pukovnikom Đorđem Radišićem činio novinarsku ekipu koja je izveštavala sa Sinaja.

[attachment=1]

Evo još jedne iz iste serije, opet delo Dušana Radašinovića. Nabavio sam dosta njegovog materijala sa Sinaja, postavljaću lagano dok skeniram.

[attachment=2]

Što se tiče spačeka koje spominju brodarski i Vlade021 to su bila praktično standardna vozila UNEF kojima su se služili oficiri iz zapovjedništva, ali i Vojna policija. Naravno, primjena je ograničena na urbana područja, a ne terenski rad. Ovdje su dvije fotografije vozila VP brazilskog bataljona. Koga zanima više neka potraži na stranici: batalhaosuez.com.br[attachment=1][attachment=2]

Ovdje je fotka jednog vozila koje su koristili naši...fotografija je od jednog slovenskog kolekcionara s kojim sam, nažalost, izgubio kontakt, pa ako zaluta ovamo nek' se javi  :)[attachment=1]

Jedan snimak pustinje, načinjen u patroli.


[attachment=1]

Na aerodromu u Gazi, verovatno tokom prve polovine 1958. godine.


[attachment=1]

Logor u El Arišu po dolasku odreda na Sinaj. Vidi se i deo voznog parka na desnoj strani logora.


[attachment=1]

[attachment=2]

Novinarski tim Narodne armije je išla sa patrolama odreda tokom kojih su snimani susreti sa lokalnim stanovništvom. Ostalo je dosta fotografijia snimanih tokom patrola po Sinaju, na kojima se se vidi, još uvek nomadski način života arapskog stanovništva. Ljudstvo odreda je bilo omiljeno kod Arapa, jer su naši ljudi videvši oskudicu i siromaštvo u kome žive, rado deli viškove svojih sledovanja sirotinji i tako podizali ugled zemlje.

[attachment=1]

Ovi kaktusi su fasinantni.

[attachment=2]

[attachment=3]

Još nekoliko sa istom tematikom. Slike su svedočanstvo koliko su surovi uslovi za život od zemlje, na kojoj je teško da išta posađeno može da izraste od Sunca i klimatskih uslova.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Na prethodnoj (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=7426.msg270508#msg270508) strani je pomenut mali Hasan, siroče koji je postao "pridruženi" član odreda.


Kao dokaz da ovo nije preterivanje, evo dve fotografije sa jedne pozorišne predstave koja je organizovana u logoru odreda. Na njima je mali Hasan u društvu YU vojnika. Nosi čak i uniformu sa oznakama odreda JNA. Fotografije je za "Narodnu Armiju", snimio Dušan Radašinović.

[attachment=1]

[attachment=2]

Još neke iz logora u El Arišu.


[attachment=1]

[attachment=2]

Malo ću u off - pozvaću se na sliku kaktusa koju je postavio Dread.

Plodovi tih kaktusa (vidljivi su na slici kao izdanci na rubu velikih listova), veličine manje duguljaste breskve su jestivi i izuzetno ukusni, puni slasnih sokova. Sazrevaju u letnjim mesecima - izvana su puni sitnog trnja, pa treba velika veština da se oljušte od vanjske kožure - redovno se prodaju na ulicama arapskih gradova. Prodavci ih iznose na ručnim kolicima, i čiste ih na licu mesta. Kupuje se na komad.

Opuncija ili indijska smokva. Nisam siguran ali čini mi se da ponegde rastu i u jadranskom području, možda sam ih vidio na Hvaru.

Da, ima ih i kod nas na primorju: malo su sitniji od onih Afričkih, ali ih niko ne koristi za ishranu.
Kada plodovi na kaktusu sazru, padaju na zemlju i ptice ih jedu.

Kako to, da ih nike ne jede kad su dobri (piše gore), ili je razlog u ljuštenju. Znam kako su nezgodne kaktusove igle, pogotovo one najsitnije koje se zapnu za kožu i skoro ih ne vidiš.

Ima ovoga u mene ko korova.I strašan je mamac za turiste,svak ko prođe ga proba ubrat,pa se napuni onih sitnih bodljica.I nisam znao da se jede,probat ćemo.No nemojmo dalje u OT...

Samo bih još ovo molio: a gde tačno je to, da ih ima toliko ? Možda i ja probam (voleo bih) ako navratim kad tamo...

Ako se ne varam, to bi trebali biti ti kaktusi.

[attachment=1]

Da, jedu se sugurno. Bio sam svjedokom jedne godine u mjestu Betina kraj Murtera.
Jedan fenomenalan deda, nekadasnji veliki borac-partizan, nazalost sad vec pokojni,
pokazao mi je to tamo negde krajem 70-tih godina.
Probao sam i ja, odlicno je za jelo i osvezavajuce.... ;)

Ova još nije bila

U društvu pripadnika drugih kontigenata UNEF-a.

[attachment=1]

U slobodno vreme, pripadnici kontigenata različitih zemalja su se družili i kroz sportske igre u atletici, odbojci, košarci i naravno, fudbalu. Ovde vidimo jednu fudbalsku utakmicu odigranu između naših i indijskih vojnika.

Na početku utakmice, prijateljski sportski pozdrav.

[attachment=1]

Utakmica je počela a publika sa naročitim zanimanjem prati događaje na terenu  :)

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Trenutak kada naši fudbaleri potižu gol i sportski pozdrav kao reakcija iz publike.

[attachment=1]

[attachment=2]

Utakmica je završena pobedom Odreda JNA. Nakon završene utakmice napravljena je grupna fotografija za uspomenu a pobednici su, ovenčani slavom, dobili zaslužene ovacije i počasno nošenje od strane publike  :)

[attachment=3]

[attachment=4]

Snimak načinjen iz aviona sa pogledom na logor odreda JNA na Sinaju.


[attachment=1]

Dve fotografije nastale tokom poseta lokalnim turističkim lokacijama.


[attachment=1]

[attachment=2]

Dve fotografije sa Sinaja napravljene za uspomenu na drugove iz Odreda.


[attachment=1]

[attachment=2]

Neka svečanost u logoru Odreda JNA na kojoj su bili prisutni predstavnici više zemalja učesnica misije UNEF-a. Tom prilikom, u prijateljskoj atmosferi, su podeljeni i prigodni pokloni.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Naši oficiri daju intervju za kanadsku radio stanicu CJBQ (http://en.wikipedia.org/wiki/CJBQ).


[attachment=2]

[attachment=1]

Svakom vojniku je drago kada dobije pismo od kuće :)

To zna svako ko je služio vojsku u vreme kada nije bilo mobilnih telefona, računara, tableta, PDA uređaja. Neko (sa manje stresa) vreme kada je postojala jedna ili dve telefonske govornice na celu kasarnu, pa si morao da čekaš podugačak red ne bi li malo prozborio sa nekim.

Pismo od kuće se čekalo sa nestrpljenjem, a deljenje pošte je bilo jedan od centralnih događaja dana.

Bilo je to izgleda neko drugo vreme kada su pisma prenosila i informaciju i emociju, kada je pisana reč bila toliko živa. Neka pisma se čitaju zajedno u društvu, a neka u osami. Svakako, kada si udaljen od svog doma, svaka pročitana reč je od značaja.


[attachment=1]

[attachment=2]

Na primljena, jedva dočekana pisma valjalo je i odgovoriti. Šta napisati voljenima? Šta im reći a ne nasekirati ih, šta kroz pero na papir pretočiti o "muci vojničkoj"  :)

Svakako, brzo se odgovaralo u želji za još bržim povratnim pismom. Neko je odgovarao samostalno a poneko i uz drugarsku pomoć, jer je (kako smo to ranije (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,7426.msg267779.html#msg267779) u temi pominjali) odred JNA na Sinaju vodio i ljutu borbu za opismenjavanje   ;)


[attachment=1]

[attachment=2]

Još jedna fotografija iz odreda sa Sinaja.


[attachment=1]

Izgleda da su se na Sinaju vjerojatno u samim počecima nosile i drugačije oznake na ramenu od one Jugoslavija.
Ovo je fotografija iz knjige J. Švajncara i pokazuje JNA pripadnike/vojnike UNEF sa trakom UN i polukružnim natpisom Yugoslavia na lijevom ramenu?Zna li netko više o ovome, tj. ovoj oznaci?
[attachment=1]

Postoji knjiga "Forsiranje peska", autora Aleksandra Životića, gde je dosta kvalitetno obrađeno formiranje odreda, upućivanje, obavljane zadataka pa i problemi logistike (po svim elementima posebno), uključujući i uniforme. Ipak, ove oznake se ne pominju posebno. U najkraćem je napisano da je odeća predstavljala: "mešavinu jugoslovenske i UNEF odeće britanskog porekla." "Svi vojnici i starešine su na košuljama nosili posebne oznake i to na levom rukavu oznaku pripadnosti jugoslovenskom nacionalnom kontigentu a na desnom oznaku UNEF. Podoficir su nosili oznake činova na rukavima, na posebnim navlakama,a niži oficir na naramenicama, dok su viši oficir nosili oznake činova  iznad gornjeg levog dela bluze". Za ove navode autor se poziva na dokumenta iz Vojnog arhiva, navodećei tačno koji dokument iz koje fascikle. napisano se odnosi na ono što se nosilo tokom trajanja odreda. Pominju se problemi sa uniformama: "Posle početnog otporom  u pogledu korišćenja intendantske opreme stranog porekla i bezvoljnog privremenog odricanja od nošenja popularnih "titovki", ljudstvo odreda je prihvatilo je novu odeću koja se pokazala izuzetno funkcionalnom u pustinjskim uslovima."

Koliko ja cenim iz pročitanog teksta ove knjige na ovoj fotografiji se verovatno  radi o ljudstvu iz prvog kontigenta, odmah po iskrcavanju ili tokom priprema za odlazak.

Zahvaljujem na detaljnom odgovoru kolega Dzumba. Vjerojatno je ova oznaka sa fotografije, inaće mislim slabije poznata u širim krugovima, te je ovo je jedina poznata njezina fotografija, bila prva, ako nekakva probna, tetsni primjerak, i uskoro zamjenjena onom Jugoslavija, koja postaje stalnom u svim slijedećim kontigentima. Izgleda da im je Yugoslavia u početku izgledalo internacionalnije, bolje za međunarodno raspoznavanje u nekoj mirovnoj misiji. A i polukružni oblik i izgled samog prišivka veoma podsjeća na slične američke i britanske prišivke iz Drugog svjetskog rata. Naravno na njoj se nije nalazila Yu trobojnica kao na onoj kasnijoj koja će ostati službena sve do završetka misije UNEF na Sinaju 1967.
Svakako zanimljiva tima, dosta toga novoga se može naučiti :)

Propis UN za sve trupe UNEF. To sve piše ispod ili pored fotografija trake, oznaka na beretki i ID karte na stranici UN. Traku i ramensku oznaku takve oblike jugoslovenski vojnici su nosili samo par meseci i nije bila tako cesta. Neke strane armije su nosile oznako takve oblike do kraja misije. Oznaka sa beretke ove oblike nosila se skoro 3 godine, onda je došla svim poznana oznaka UN.

United Nations Emergency Force (UNEF)

Photographic reproduction of armband to be worn by members of UNEF. A shoulder patch will be worn and an identification card will be carried by all UNEF personnel.
Photographic reproduction of identification card to be used by members of UNEF. An armband and a shoulder patch will be worn by all UNEF personnel.

27 November 1956
United Nations, New York

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Pohvala na ovoj zanimljivoj temi koja me privukla da se registiram, slučajno sam nabasao guglajući o UNEF-u i još ranije, pa stoga pozdrav svima iz Slavonije.
Kolekcionar sam znakovlja, medalja, odlikovanja pa mi je interes sve vezano za JNA u mirovnjacima. Imam jednu malu zbirku koju ću kasnije podijeliti s Vama. Vrlo zanimljive priče dobivao sam od kućnog prijatelja i pripadnika UNEF-a koji je nažalost iznenada preminuo ljetos, pa premda sam se još ranije zagrijao za ovu temu, nažalost neću ga moći pitati još puno toga što sam htio.

No, kako vidim da ovdje ima ozbiljnih kolekcionara, molim mišljenje o ovoj beretki. Davno sam ju nabavio na lokalnom buljaku, koji sa trgovinom militarije nema veze. Kupio sam ju kao UN kapu i sada me zanima dali to ima veze sa UNEF-om i UNom uopće - muči me ova špagica gore po vrhu te nema nikakvu podstavu unutra.

[attachment=1]

[attachment=2]

suviše je očuvana...verovatno nikada nije ni bila stavljena na glavu jer se ne vide tragovi znoja na kožnom porubu.
ne samo da nema oznake proizvođača sa unutrašnje strane, već nema ni tragova da je ikada bila ušivena. meni lično ovo više liči na škart koji je neki radnik trikotaže izneo.

A i ovi "repić" na vrhu ja nisam nikad vidio na vojnim beretkama.

Погледао сам опет фотографије наших војника са береткама у овој теми и нигде не примећујем тај "репић". Нема га ни на фотографијама и књизи коју сам поменуо. Скоро сам сигуран да тог "репића" нема на војним береткама, али скоро редовно на цивилним береткама у то време (као што га има и оригинални француски бере). Није било пуно произвођача беретки код нас у то време: "Уча" и "Бегеј" (ова дуга је била у Зрењанину, за прву не могу да се сетим). Можда још неко. Овде две фирме које сам поменуо су 70-тих и 80-тих радили беретке за УН. И сигурно су обе постављале етикету унутар беретке (по средини).

Ова на слици је гарантовано цивилна. Можда је и женска, мада су женске обично имале дужи "репић".

Taj repić je postojao na svim beretkama ( francuzicama ) koje su se prodavale u trgovinama za građanstvo. Vojne beretke nisu imale repić, tj. završetak od tkanja. Čak i te tamnomodre civilne beretke male su s unutrašnje strane oznaku proizvođača u romboidu. Najčešće neka ukrasna svilenkasta etiketa.

Hvala svima na pomoći! Znači kapa nije za ništa, ja sam se ponadao da je nekome zaostala u ormaru iz misije, tako sam ju i kupio...no nema veze. Mene je taj repić odmah bunio, to se niti na jednoj fotki ne vidi.

Još jedan u nizu prevarenih kupaca. Šta se sve uvaljuje preko tih oglasa...

Rede nisi pročitao što sam napisao... Bio je to lokalni buvljak gdje jedna baba prodaje sve i svašta. POnekad zna imati dio neke uniformu, značku... i tako je jedno jutro imala beretku plave boje, a na tebi je da nešto prepoznaš i nagodiš se na cijenu.

Nego bio sam danas kod pripadnika UNEFa, brzinski popričao, vidio i nešto uslikao mobitelom, samo imam problema sa prijenosom slike. Čovjek ima album fotki, spomen značku na vijak(!), ali ju nije mogao naći i plavu beretku sa oznakom koju sam fotkao...
Za koji dan se nalazimo samo da iskopa sve stvari. Beretka je proizvođača KANGOL wear limited i čoja je iznimno kruta, podstavljena i ima dvije rupice sa strane za zrak. Definitvno nema veze sa onim što sam gore postavio.
Još se javim uskoro

Sa aerodroma u Gazi. Ovaj cvetni aranžman kao da su kreirali naši?

[attachment=1]

Čitam Osprey - Essential Histories - The Suez Crisis 1956. kad ono tamo:

A contigent of United Nations peacekeepers, including these Yugoslav soldiers, occupied Sinai in the aftermath of the Suez crisis. (Topham picturepoint)

[attachment=1]

Iz Hrvatskog pomorskog muzeja u Splitu:

[attachment=1]
[attachment=2]

Sticajem okolnosti dobio sam lični (autentični) zapis - sećanje jednog oficira JNA koji je kao komandir voda vojne policije boravio u sastavu našeg kontigenta UN na Sinaju 1961. godine. Taj oficir se zove Ante Matković. U vreme boravka na Sinaju bio je u činu kapetana. Inače Ante Matković ( 1927-2005.) u penziju je otišao kao major, još davne 1965. godine. Ovaj zapis koji ću postaviti u nekoliko postova je sačinio kasnije, kao penzioner za uspomenu svojim potomcima, a evo i svima nama.

Zapisa sam dobio, uz odobrenje da ga i objavim od njegovog unuka. Čovek nije želeo da se navodi nnjegovo ime i prezime pa ja to neću učiniti. Takođe, uz zapis sam dobio i nekoliko ličnih fotografija


Ante Matković, major

SINAJ

Nikad nisam zaboravio 15.05.1961. godine, kada sam iz Rijeke brodom krenuo na Sinaj. Naravno da su me došli ispratiti supruga Jelica s djecom Jadrankom i Igorom, kao i mnogi prijatelji iz Rijeke. Kada je brod trebao krenuti, mala Jadranka toliko je glasno plakala I vrištala od žalosti, tako da se je to čulo na cijelom brodu. Taj plač i vrisku svog djeteta nikad nisam uspio zaboraviti.

U cijelo vrijeme vožnje s brodom pratilo nas je jako nevrijeme. Puhalo je vrlo jako jugo i brod se je stalno ljuljao na velikim morskim valovima. Koliko se sjećam, u toku cijele plovidbe malo tko je dolazio u brodski restoran da bih konzumirao pripremljenu hranu. Konačno smo stigli u luku Port Said, iskrcali se iz broda i stali na tvrdo tlo, u brod se je ukrcala polovica ljudstva iz Odreda, kojeg smo došli zamijeniti. U Port Saidu smo odmorili nekoliko sati, popili osvježavajuće napitke, prevezeni smo na drugu stranu Sueskog kanala, ukrcali se u vlak i krenuli u Al Aris, gdje se je nalazilo sjedište Odreda JNA-e. Uglavnom vlakom smo putovali noću i nismo mogli razgledati pješčanu pustinju kroz koju smo putovali.

[attachment=1]

U Odredu mene je posebno dočekao moj prijatelj kapetan Dmitar Knežević kojeg sam došao zamijeniti. Sjećam se da me je častio viskijem, nakon čega sam se išao odmoriti. Odspavao sam nekoliko sati. Kada Sam se probudio izišao sam iz barake, sjalo je jako toplo sunce, oko baraka Odreda JNA, na sve strane protezala se pješčana pustinja, bez ikakva zelenila. Razmještaj jedinice našeg Odreda bio je u drvenim barakama. U Logoru je postojao samo jedan ulaz i izlaz, ostali dio Logora bio je ograđen bodljikavom žicom. U našem Logoru je postojala pekara kruha, nekoliko kuhinja i menzi. Imali smo prvoklasne kuhare i konobare, te odličnu hranu. U neposrednoj blizini našeg logora, pod šatorima se je nalazilo jedno manje palestinsko naselje, u kojem su se nalazile razne trgovine. Neshvatljivo mi je bilo da svi stanovnici ovog palestinskog naselja vrlo dobro govore našim jezikom. Svakodnevno su za potrebe žitelja ovog naselja u našoj vojnoj pekari proizvedene određene količine kruha, koje su im predavane preko dežurne službe Vojne policije.

Naš vojni logor nalazio se je udaljen oko 1 km od morske obale, pa smo skoro svakodnevno poslijepodne organizirano išli na kupanje. Imali smo ograđenu plažu, uz koju je bila izgrađena jedna funkcionalna zgrada za potrebe našeg Odreda. Svaku večer na otvorenom prostoru prikazivani su razni filmovi, koje su u toku predstave komentirali naši prevodioci.

[attachment=1]

U sastavu oružanih snaga UNEF-a, pored pripadnika JNA, nalazili su se Brazilci, Šveđani, Indusi, Kanađani i Škoti. Glavna Komanda UNEF-analazila se u Gazi, komandant svih snaga bio je general Djani, Indus, komandant Vojne policije UNEF-a bio je jedan Kanadski major.

[attachment=2]

Snage odreda JNA-e pokrivale su najveći dio granice između Izraela I Egipatskog djela Sinaja. Dio snaga našeg Odreda bio je razmješten po karaulama, ček postovima, uzduž granice i vršio je izviđanje granice. Zamjena ljudstva po karaulama vršena je svakih 15 dana. U mom vodu Vojne policije nalazilo se 30 vojnika i 6 podoficira Vojne policije. Bili smo dobro opremljeni motornim vozilima i radio
stanicama. Organizirali smo neprekidnu prijavnu službu na ulazu u Logor. Pripadnici mog voda nosili su privatnu i službenu poštu u našu Ambasadu u Kairu, redovno su osiguravali blagajnika kada bi išao po novac u našu ambasadu, vršili su osiguravanje komandanta Odreda kada bi išao u obilazak jedinica na granici i dr. Redovito smo vršili uviđaje u slučajevima prometnih nesreća i o tome smo pisali pismene izvještaje. Zapisnike sa uviđaja, slali smo u komandu vojne policije u Gazi. Više puta sam službeno išao u Gazu, a nekoliko puta i privatno. Nekoliko puta sam putovao u Kairo u našu Ambasadu i boravio tu po nekoliko dana. Ta putovanja sam iskoristio za obilazak Keopsovih piramida, čuvenih Kairskih muzeja i ostalih kulturno-povijesnih spomenika. Dva puta sam po tri dana boravio u Port Saidu, radi dočeka i ispraćaja djela pripadnika našeg odreda. Uglavnom smo odsjedali u hotelu jedne Slovenke koja je bila udana za nekog Grka. Za pansionsku cijenu po narudžbi smo mogli dobiti neograničene količine hrane i piva. Sjećam se da sam jednom posjetio grad Aleksandriju i da smo tom prilikom razgledali jedan čuveni muzej, u kojem su bile sačuvane mumije iz Keopsova doba, zlatno posuđe i razni predmeti iz vremena prije pojave kršćanstva. Znam da sam posjetio još nekoliko gradova, ali ovom prilikom ne mogu  se sjetiti njihovih imena.

[attachment=3]

Jedan dan bio sam u posjetu Spomen groblju naših izbjeglica iz drugog svjetskog rata. Sjećam se da je tom prilikom u EL ŠATU bio prisutan naš ambasador u Egiptu Joža Brilej, s članovima Ambasade. Često sam posjećivao vojnu policiju u ostalim vojnim jedinicama UNEF-a, mijenjao sam iskustva o radu njihovih jedinica Vojne policije, stručnoj obučenosti, naoružanju, njihovim pravima. Kod svih sam bio odlično primljen i dobro počašćen.

Dobro sam surađivao s komandom vojne policije i s civilnom policijom Egipta, razmještenim po raznim mjestima na Sinaju. Oni su vrlo često dolazili u komandu našeg odreda, kao gosti ili u kupovinu cigareta I raznih žestokih pića u našoj vojnoj kantini. No nisu oni nama ostajali ništa dužni. Zvali su nas u goste prilikom proslava njihovih vojnih jedinica, gdje su učestvovale vrhunske balerine, trbušne plesačice i razni humoristi. Više puta pozivani smo na specijalno pripremljene večere. Bio sam kod Arapa kao specijalni gost na proslavi njihovog najvećeg vjerskog praznika BAJRAMA. Tada sam se uvjerio da su bogati Arapi veliki sladokusci. Od jela glavna je bila janjetina pečena na ražnju, pečena prvoklasna riba, a kao specijalitet bili su pečeni mladi golubovi, koji su tek trebali izletjeti iz gnijezda. Bilo je još masu drugih jela, ne sjećam se kako su se zvala. Od pića bilo je uglavnom viski sa sodom i ledom, hladno pivo, razni sokovi i sl.

Ribolov: Dosta slobodnog vremena koristio sam za udičarenje s kraja. Pijesak na obali bio je pun morskih crvića, pa nije bilo problema za mamac. Iako je more bilo vrlo plitko, slično kao na našim Bačvicama,
stalno je puhao dosta jak vjetar i pravio velike valove. Ribu je bilo vrlo jednostavno loviti. Glavno je bilo što dalje baciti kanjčanicu sa dvije-tri udice, naješkanu s živim morskim crvićima i odmah je vući kraju, svaki put bi izvukao 1-3 komarče težine od 30-50 dkg. Ribu bi najčešće predao u oficirsku kuhinju, od koje bi se često pravile marende za komandu odreda, a često puta riba bi se pripremala za večeru u našoj zgradi na obali. Ponekad ne bi znao što ću s ribom, pa bi je podijelio djeci Palestinaca koji bi me promatrali dok sam ribu lovio.

[attachment=1]

Sportska natjecanja: Među jedinicama UNEF-a na Sinaju organizirana su sportska natjecanja: u rukometu, šahu, odbojci, plivanju i streljaštvu. Pri komandi UNEF-a bio je organiziran natjecateljski odbor, koji je vršio organizaciju natjecanja, vodio evidenciju sportskih rezultata i dodjeljivao nagrade za postignuti uspjeh. Bio sam i ja član tog odbora, zadužen za aktivnosti sportskih ekipa našeg odreda.

[attachment=2]

Drugarske večeri: Nakon nekoliko mjeseci boravka na Sinaju primijetio sam da je veći broj vojnih starješina u nižim jedinicama odreda zahvatila nostalgija zbog odvojenosti od svoje obitelji i nervoza zbog teških klimatskih uvjeta i dosadne službe u pustinji po vojnim karaulama. Pokrenuo sam inicijativu kod komande odreda da se u našoj zgradi na morskoj obali subotom organiziraju drugarske večeri sa svim starješinama odreda koji to žele i koji u tom vremenu nisu na dužnosti. Moja inicijativa je prihvaćena. Uz mali trošak drugarske večeri su redovno organizirane. Uz odlično jelo i piće te spontanu pjesmu ljudi bi bar privremeno bili opušteni i bez opterećenja osobnim problemima.

[attachment=3]


Da na pomenem na kraju da se na svim fotografijama koje sam postavio nalazi major (tada kepetan) Ante Matković. Fotografije su u vlasništvu njegovog unuka i uz nejgovo odobrenje su objavljene.

Добио сам још неколико фотографија и текст сећања на боравка на Синају 1961. године од унука ондашњег капетана Анте Матковића (био је на дужности командира вода војне полиције) па их постављам:

K L I M A T S K I   U V J E T I

Klimatske prilike u našoj zemlji, po ničemu se ne bi mogle usporediti s klimatskim uvjetima na Sinajskoj pustinji. U toku našeg boravka na Sinaju nije palo ni kapi kiše. Dnevna temperatura zraka nije se spuštala ispod 40 stupnjeva. Sitni Sinajski pijesak bio je toliko zagrijan da se po njemu nije moglo hodati bosim nogama, za to smo koristili debele drvene natikače. More je bilo previše toplo i teško bi se za vrijeme kupanja u njemu mogli rashladiti. Međutim u toku noći padale bi velike rose, noćne temperature zraka bile bi hladne i udobne za spavanje. Inače, do ručka sam najčešće boravio u oficirskom klubu s klima uređajima, gdje bi redovno popio bar jedan viski sa sodom i ledom.

[attachment=1]

Inače, ćud Sinajske pustinje vrlo je teško točno, a ukratko opisati. Na velikom djelu pustinje živjeli su po plemenima domoroci Beduini, koje su Egipćani zvali Đipsi-Cigani. To je bio siromašan, pošten i ponosan narod. Po Sinajskoj pustinji mogao se vidjeti veliki broj pasa lutalica. Čime su se hranili? Jedino opasni bili su škorpioni kojih je bilo svukuda po pustinji. Viđali smo velike zelene guštere, koje su domoroci ubijali radi prodaje njihove kože.

Na Izraelskoj strani granice nalazile su se nepregledne zelene površine, sa nasadima naranči, limuna, vinove loze i dr. Izraelci su razvili sistem navodnjavanja i od svoje pustinje napravili plodno tlo.

P U T O V A N J A  -  O B I L A S C I

Što se mog boravka tiče, mogu navesti da je Sinaj za mene bio pravi psiho-fizički odmor. Imao sam vrlo dobre podoficire i vojnike koji su uspješno izvršavali sve planirane zadatke. Imao sam previše slobodnog vremena koje sam po želji mogao koristiti na različite načine. Sjećam se da sam dva puta koristio po 10 dana odmora u Libanonu u hotelu prve kategorije HORIST, 15 km udaljenom od Beiruta. U toku boravka na odmoru organizirani su razni izleti, tako da smo jednom prilikom posjetili glavni grad Sirije Damask i razgledali njegove kulturno povijesne spomenike.

Tom prilikom posjetili smo i drevni grad Balbek. Jednom prilikom smo posjetili čuvenu priredbu u KASINU u Beirutu. Izvođačice programa bile su svjetske ljepotice. Tom prilikom posjetio sam i kockarnicu, ali nisam kockao. Iz hotela Horist skoro svakodnevno s prijateljima sam išao u obilazak Beiruta. Moglo bi se reći da je Beirut po svome značenju bio sličan Ženevi u Europi. U Beirutu se je nalazilo bezbroj međunarodnih financijskih ustanova. Čak je veliki broj emigranata, bježeći od pravde u toku i nakon drugog svjetskog rata našao svoje utočište u Beirutu.

[attachment=1]

U centru Beiruta nalazilo se je sveučilište, koje su pohađale neizmjerno lijepe studentice, iz raznih arapskih zemalja.

U Beirutu su jednu cijelu ulicu naseljavale uglavnom, javne kuće, koje su najviše koristili pomorci raznih zemalja svijeta. Bilo je u Beirutu bezbroj različitih trgovina, zlatarskih radnji i malih uličnih mjenjačnica novca. Skoro svi trgovci govorili su više stranih jezika, među kojima i Hrvatski. U toku posjeta jednoj trgovini, gazda trgovine zamolio me je da se upišem u knjigu posjeta. U knjizi posjeta jedan naš pomorac je ćirilicom napisao: "Ne kupuj kod njega, kurvin sin će te prevariti".

I N C I D E N T

Sjećam se da su 15 dana na Sinaju boravile naše pjevačice, Marijana Deržaj, Tereza Kesovija i Majda Sepe, te dvije balerine ne sjećam kako su se zvale. One su učestvovale na organiziranim zabavama u svim jedinicama UNEF-a na Sinaju.

Za vrijeme organiziranja zabave u našem Odredu pozvali smo u goste rukovodstva svih jedinica UNEF-a, kao i naše Arapske prijatelje. Pored naših pjevačica i balerina na ovoj zabavi su učestvovali i Škotski muzičari, odjeveni u kratke suknje. Zabava je trajala do rane zore.

Komandant našeg odreda pukovnik Sovilj Dušan u kasno doba noći u pripitom stanju svojim postupkom je napravio ozbiljan incident. Naime, u toku zabave Tereza Kesovija najviše je bila u društvu jednog švedskog oficira, inače liječnika u bolnici UNEF-a. Ne znam razlog, možda se radilo o ljubomori ili pod velikim utjecajem alkohola pukovnik je naredio jednom mom podoficiru, da ovog Šveđanina na silu izvede preko kapije i da naredi stražaru da mu ne dozvoli da se vrati na nastavak priredbe. Pošto je bio pijan, postupio je mimo svih vojnih pravila. Napravio je policijski zahvat i na silu vukao ovog oficira.

[attachment=1]

[attachment=2]

To sam slučajno primijetio, naredio podoficiru da pusti oficira i da ne pravi gluposti. Švedskom oficiru sam se izvinuo, i vratio ga na njegov stol. Otišao sam do svoga komandanta i zamolio ga da više ne naređuje mojim podoficirima da na silu izbacuju goste sa zabave. Ako bude nužde da ću ja to učiniti u skladu s propisima.

Pukovnik se je na mene naljutio, ali me nije zvao na službeni razgovor zbog moje osobne intervencije. Inače, naš komandant bio je vrlo dobar čovjek, ali je skoro stalno bio u pripitom stanju, puno je volio viski s ledom.

P R I P R E M E   Z A   O D L A Z A K   K U Ć I

Približavao se kraj našoj misiji na Sinaju i počelo je užurbano pripremanje za povratak kući. Svatko od nas razmišljao je kako utrošiti ušteđena devizna sredstva. Sjećam se da sam ja od tehničkih sredstava kupio polovni auto "Opel record", crno bijeli televizor Philips, magnetofon Philips i tranzistor Gruding, za oca.

Kupio sam dvije bale bijele pamučne tkanine za pravljenje lancuna i prevlaka za jastučnice i jorgane. Kupio sam i dvije bale kariranog platna za razne kućne potrebe i jedan perzijski tepih za dnevni boravak.Ne sjećam se kakve sam poklone kupio za svoju suprugu i djecu, ali siguran sam da ih nisam zaboravio.

Dakle, morao sam pripremiti dva velika paketa za pakovanje platna. Također sam u jednom velikom paketu spakirao jednu teglu od 12 kg Brazilske kave, jednu teglu od 10 kg izvrsnog Američkog džema, nekoliko kilograma kakaa i sl. Ova tri velika paketa uputio sam iz Port Saida za Rijeku brodom Jugoslavija 01.12.1961. god., kada je dovezao prvi dio smjene našeg odreda. Ovom prilikom došla je i meni zamjena, ali sam morao još 15 dana ostati na Sinaju radi predaje dužnosti.

Nekoliko dana prije odlaska sa Sinaja komandant odreda u dvije rečenice predao mi je pismenu ocjenu o izvršavanju službenih zadataka na Sinaju. U ocjeni je doslovce pisalo: "Odličan je kao drug, čovjek i komunista, sve zadatke obavio je odlično, točno i na vrijeme". Rekao sam komandantu da se sa ovakvom ocjenom ne slažem jer da ja osobno smatram da ne postoje uopće idealni ljudi.

15.12.1961. godine sa Sinaja sam vojnim avionom otputovao za Beograd. U toku leta naš se avion morao spustiti na aerodrom u Ateni radi uzimanja goriva.

[attachment=1]

Baš sam nekidan gledao kratki dokumentarac iz arhive HTV-a "Raport sa Sinaja" , daje se zaključiti da im je dolje itekako bilo teško.

Tek sad sam vidio sjećanja Ante Matkovića. Odlično štivo. Hvala unuku pokojnog Ante što ih je ustupio i tebi Dzumba što si ih na Palubu postavio. :klap

Анте Матковић је очигледно био, како се то обично каже, врло писмен човек. Његов запис је занимљив јер, осим оних службених догађаја које бележи историја и дневници јединица, написао и неке "обичне" који су нама, са ове дистанце занимљивији. Мени је био јако интересантан опис инцидента који је узроковао тадашњи комадант и врло професионално реаговање капетана Матковића.

Vojnik iz kontigenta na Sinaju. Hlače i košulja se razlikuju od standardne odjeće vojnika u JNA.

Baraka, agava i borić.

Evo da i ja dodam koju sliku :pirat

Jedan od ove sestorice DELIJA sa slike je MOJ UJAK. Na poledjini slike pise El Aris 1959.godina.

[attachment=1]

[attachment=1]