PALUBA

11.11.2007.

У Београду одржана церемонија одавања војних почасти.

Обележавању Дана примирја присуствовали су представници Владе Србије, на челу са министром културе Војиславом Брајовићем, представници Министарства одбране - помоћник министра одбране за људске ресурсе др Бојан Димитријевић, начелник Војне академије генерал-мајор Видосав Ковачевић и начелник Управе за војну обавезу пуковник Горан Зековић, представници Скупштине града Београда, удружења грађана, бројне дипломате, међу којима и амбасадори земаља ондашњих ратних савезника Србије ...

Извор (детаљније на):
http://www.vojska.mod.gov.yu/index.php?action=fullnews&id=244

Odata pošta žrtvama šestoaprilskog rata

6. aprila 2008.

Predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva za rad i zapošljavanje i socijalnu politiku, Gradske uprave i Udruženja Beograđana "6. april" položili su danas vence na spomen-obeležja žrtvama šestoaprilskog bombardovanja 1941. godine i odali poštu poginulima. Član Gradskog veća Andreja Mladenovic položio je vence kod fontante "Vrelo života" kod palate "Beograd", u porti Vaznesenjske crkve i na spomen-obeležje u Karađorđevom parku, dok je zamenik predsednika Skupštine grada Milorad Perović nastradalima u bombardovanju odao počast u Aleji žrtava bomobardovanja Beograda na Novom groblju.

Izvor: Tanjug

Naučnim skupom o životu i delu generala Drinske divizije Krste Smiljanića večeras je u Čajetini počelo obeležavanje 90 godina od proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

U okviru ove dvodnevne manifestacije, čajetinskoj biblioteci otvorena je izlozba fotografija, dokumenata i predmeta koji su pripadali generalu Smiljaniću, koji je rođen pre 140 godina u zlatiborskom selu Ljubišu.

Otkrivanje spomenika đeneralu Smiljaniću na centralnom zlatiborskom trgu, rad akamskog vajara Branka Tijanića, zakazano je za nedelju u podne.

Spomenik je podigla opština Ccajetina u saradnji sa Udruženjem boraca oslobodilačkih ratova 1912-1920. koji su i organizatori svečanosti obeležavanja godišnjice proboja Solunskog fronta.

Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj saveznika da pomognu Srbiji u jesen 1915. godine protiv združenog napada Nemačke, Austro-Ugarske i Bugarske, ali je pomoć došla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije.

Na kraju je stvoren stabilan front, koji se prostirao od albanske obale Jadranskog mora do reke Struma, koji je ostao prilično stabilan sve do velike savezničke ofanzive u septembru 1918, koja je rezultovala kapitulacijom Bugarske i oslobođenjem Srbije.

Poginuli vojnici na frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu.

Sa sajta MO:

15.09.2008. 19.42
Обележена 90. годишњица пробоја Солунског фронта


У Ваљеву је данас одржана централна манифестација поводом 90. годишњице пробоја Солунског фронта и сећања на 15. септембар 1944, када је, у Другом светском рату, ослобођен тај град од фашизма. Свечаност је организовало Министарство рада и социјалне политике у сарадњи са Министарством одбране и градом Ваљево.

Делегацију Министарства одбране и Војске Србије предводио је генерал-мајор Љубиша Диковић, командант Команде за обуку.

Данас се навршило девет деценија од пробоја Солунског фронта, 1918. године, чиме су српска војска и њени савезници допринели поразу Аустро-Угарске, Немачке и Централних сила у Првом светском рату. Солунски фронт, који су на Балкану створили савезници против Централних сила од 1915. до 1918. године, од Дедеагача до Валоне, дуг близу 600 километара, добио је назив по главној бази - Солуну. На њему су од савезничких биле француске, српске, британске, грчке и италијанске трупе, до 1917. године и руске, а од Централних сила, немачке, бугарске и аустроугарске.

Стварање Солунског фронта почело је после неуспеле галипољске операције искрцавањем 5. октобра 1915. у Солуну двеју француских и једне британске дивизије, а од марта до половине маја 1916. године са Крфа је пребачена и српска војска од 6.025 официра и 124.190 војника. Тешке борбе су се развиле нарочито на Кајмакчалану и у луку Црне реке. Кајмакчалан је Дринска дивизија заузела 30. септембра, после 19-дневних огорчених блиских борби, изгубивши 25 одсто свог људства. У луку Црне реке, српске и француске трупе разбиле су Бугаре и 19. новембра ушле у Битољ. Због обостраних великих губитака крајем 1916. било је затишје на целом фронту. Српска Трећа армија је, због великих губитака, расформирана 28. марта 1917. године и њеним људством је попуњене су Прва и Друга армија.

Савезници су 1918. одлучили да на Солунском фронту пређу у офанзиву, а извршење главног удара припало је српској војсци, коју су чиниле Прва и Друга армија, односно шест пешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане са две француске пешадијске дивизије, са 580 топова и 80 авиона.

Пробој је извршен од 15. до 17. септембра 1918. године на фронту двеју бугарских дивизија. Главне српске снаге уклиниле су се око 50 километара у непријатељеву оперативну дубину, пресекле бугарску војску на два дела, избиле на бугарски гранични фронт 30. септембра и истог дана принудиле бугарску војску на капитулацију.

По пробоју Солунског фронта, а као резултат успешног гоњења, Аустро-Угарска је 4. новембра положила оружје, чиме је убрзан и коначни пад Немачке.

У редовима српске војске на Солунском фронту борио се знатан део добровољаца из свих југословенских крајева, а српска војска је на Солунском фронту укупно имала 42.725 погинулих и рањених. Погинули српски војници сахрањени су на војничком гробљу Зејтинлику у Солуну.

        Много добровољаца је било из мојег краја, из Боке Которске недје око хиљаду.Многи су изгинули у бродолому под Медовом када је њихов брод налетио на мину.Неколицина су носиоци Карађеве медаље.Мој ђеде је са својим рођеним братом дошао из Америке да се бори на Солунском фронту, да би у завршним оперцијама са српским трупама ослободили и град Будву на Митровдан 1918.

          Нека је слава свим јунацима палим за отаџбину!

         

           
 

Слава им.

28.10.2008. godine           RTS

У Пожаревцу је обележена стогодишњица постојања Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. Ова организација наставља традицију Народне одбране коју је октобра 1908. године формирао Краљ Петар Први Карађорђевић.
Први председник Народне одбране после Првог светског рата био је војвода Степа Степановић.
Савез потомака Ратника Србије од 1912. до 1920. године данас броји преко 180 хиљада чланова у 165 општинских организација, на чијем је челу председник Републичког одбора Љубомир Марковић.
Марковић је на свечаности у Пожаревцу нагласио значај овог савеза у очувању традиције ослободилачких ратова Србије и неговању сећања на бројне жртве расуте на бојиштима и војничким гробљима од Цера, преко Крфа и Солуна до Бизерте.
Поводом овог великог јубилеја у оквиру кога је обележена и деведесетогодишњица ослобођења Пожаревца у Првом светском рату, бројним организацијама и појединцима Савез је доделио признања за допринос у чувању од заборава традиције Ослободилачких ратова Србије.
Међу награђенима су и редакције Дописништва и Актуелно-документарног програма РТС-а,  магистар Ненад Ј. Ристић, уредник редакције Дописништва, Љубисав Алексић, уредник емисије "Траг" и Новица Савић, новинар дописништва РТС у Пожаревцу.

           
03.11.2008.
 
У знак сећања на француске официре и војнике страдале у борбама за ослобођење Србије у Првом светском рату, данас је испред споменика француског маршала и војводе Српске војске Франша Д'Епереа, одржана церемонија одавања државних и војних почасти.

Венце су положили амбасадор Француске у Београду Жан Франсоа Терал, државни секретар Министарства одбране Републике Србије Душан Спасојевић и помоћник министра рада и социјалне политике др Миро Чаваљуга.

У свом обраћању др Чаваљуга истакао је да Србија остаје верна сећању на француског великана, али и опредељена да своју будућност гради у сарадњи са традиционалним савезницима, на коме Француска већ деведесет година има почасно место.

Сенима храбрих француских војника поклонили су се и потомци војводе Депереа, представници Савеза потомака ратника ослободилачких ратова 1912-1918, а у име Скупштине града Београда заменица градоначелика Радмила Хрустановић.
 
Извор:сајт министарства одбране

Положени венци на споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу и на Српском војничком гробљу у Тиеу
 
10/11/2008
Париз – Полагањем венаца на споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу у Булоњској шуми и на Српском војничком гробљу у градићу Тие крај Париза, данас је одата пошта српским ратницима поводом 90 година од завршетка Првог светског рата.

Комеморативне свечаности солунцима сахрањеним у Француској традиционално се одржавају уочи Дана примирја, 11. новембра, када је пре 90 година завршен Први светски рат. Венце су положили чланови делегације Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије 1918, Француске асоцијације „Меморијал источног фронта 1916–1918” и амбасадор Србије у Паризу Предраг Симић.

Помен српским јунацима који су се лечили у Француској и умрли од болести и чији су посмртни остаци сахрањени у Тиеу служио је јереј Славиша Шањић из цркве Светог Саве у Паризу. На гробљу у Тиеу, међу више од 700 једнообразних камених крстова на којима су исписана на француском језику имена и презимена и чин сваког српског војника, налази се и једна пирамида с полумесецом.

Међу српским јунацима, на лични захтев, овде је сахрањен Есад паша који је у време повлачења наше армије кроз Албанију дао реч Николи Пашићу да српску војску нико не сме напасти. Недалеко од Српског војничког гробља налази се и гроб пуковника Андреа Тарнијеа, сина генерала Шарла Тарнијеа, који је с француском коњицом ослободио у Првом светском рату Скопље, Ниш, Прокупље и Свилајнац.

Делегације оба друштва, Француског и Српског, положиле су и венац Андреу Тарнијеу, оснивачу „Меморијала источни фронт 1916–1918”.

Дан раније у Лиону на гробљу Сан Жени Лавал делегације Српског и Француског друштва и конзул Србије Милош Ушћебрка одали су почаст и положили венце на споменик српским војницима. На овом лионском гробљу сахрањено је 68 српских ратника који су се лечили у околини Лиона, али нису имали прилике да се опораве и врате на фронт.


Извор:Политика

10.11.2008
Svečana akademija povodom devedesete godišnjice okončanja Prvog svetskog rata, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike, održana je večeras u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević podsetio je na tok Prvog svetskog rata i na ogromne žrtve i materijalna razaranja koje su u tom sukobu podnele Srbija i njena vojska.

Milosavljević je ocenio da je Srbija u borbi za slobodu u Prvom svetskom ratu podnela žrtve koje su je praktično dovele do granice biološkog uništenja a da se posledice tog sukoba osećaju i danas.

Prema njegovim rečima, Srbija je u dva svetska sukoba bila na pravoj strani i sada je potrebno da u miru unapredi svoj položaj u porodici evropskih naroda.

Na svečanosti je izveden program "Prvi srpski svetski mir", po scenariju Milovana Vitezovića i u režiji Jovana Ristića.

Prvi svetski rat trajao je od 28. jula 1914. do 11. novembra 1918. godine. Bio je to, do tada, najveći oružani sukob u kojem je učestvovalo 36 država i u kojem je poginulo više od 20 miliona ljudi.

Srbija je u tom sukobu izgubila oko 1,3 miliona ljudi što je činilo trećinu ukupne populacije i više od polovine muškog stanovništva.

 
Izvor:Tanjug

Ћосић: Сачувајмо слободарску традицију

11/11/2008
У Централном дому Војске Србије, у организацији Републичког одбораСавеза потомака ратника Србије 1912–1920 године, јуче је одржана академија поводом деведесете годишњице пробоја Солунског фронта, ослобођењаСрбије и завршетка Првог светског рата.

[attachment=1]
Љубомир Марковић, председник Републичког одбора овог савеза, подсетио је окупљене на повод, узроке, етапе, ужасе, али и славне српске генерале и битке Великог рата у коме је погинуло, рањено или од епидемија и глади умрло више од 37 милиона људи.

– Централне силе водиле су агресиван и неправедан рат, у коме је највеће жртве поднео наш народ, за који је тадашњи амерички председник Вудро Вилсон рекао да је најхрабрији и најзаслужнији за победу. Прекретница у рату је био пробој Солунског фронта – сукоб је тиме скраћен за годину дана. Ваља изучавати прошлост да би се боље судило о будућности – рекао је Марковић.

Он је након тога уручио највише признање Савеза академику Добрици Ћосићу, „човеку који је својим капиталним делима задужио нацију”, и замолио га да постане почасни члан Савеза.

– У данашње време пометње значајно је да сачувамо нашу слободарску традицију, идентитет и етос који су подједнако угрожени од унутрашњих и спољашњих непријатеља. Свет је очигледно на једној великој прекретници: отаџбина, национални идентитет и вредности које су се некада подразумевале су у питању. Говори се о смени вредности, о заборављању прошлости у име будућности, као и то да Срби треба да се одрекну и дела суверенитета ради неког бољег живота. Нисам присталица тога, али сам свестан тога да у данашње време морамо да се мењамо. Ипак, у тој промени никако не смемо да изгубимо себе, о чему брине и ваша организација – рекао је Ћосић.

Извор:Политика

Французи заборавили српске жртве и победе

11/11/2008
Париз– Централна комеморативна свечаност поводом Дана примирја, завршетка Првог светског рата, први пут сутра неће бити одржана код Тријумфалне капије у Паризу. Француски председник Никола Саркози и бројне делегације савезничких земаља одаће почаст војницима који су дали живот за слободу на Вердену, где је у незапамћеним борбама током Првог светског рата погинуло више од милион војника.

Делегацију Србије на прослави 90 година од завршетка Првог светског рата предводи министар одбране Драган Шутановац. Он је вече уочи Дана примирја положио венац на гроб Незнаног јунака испод Тријумфалне капије.

Иако надомак Париза, у градићу Тие, постоји наше војничко гробље где је сахрањено више од 700 наших ратника, као сведочанство српско-француског пријатељства искованог током Првог светског рата, значај Солунског фронта у Француској последњих година се умањује.

„У Војном музеју у Паризу из поставке о Првом светском рату још пре неколико година уклоњен је део изложбе који говори о Источном фронту, како Французи зову Солунски фронт”, каже Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Допринос Србије која је из тог рата изашла без четвртине становништва у париском Војном музеју није ни споменут. На два спрата огромног здања на Тргу Инвалида детаљно је обрађен рат по годинама од 1914. до 1918. У „Соби маршала Фоша” непрестано се емитује потресан кратак филм како је 1918. године дошло до склапања примирја. Али Источном, односно Солунском фронту посвећено је тек неколико секунди у којима се каже да је генерал Франше Д’Епере приморао Бугарску на капитулацију 21. септембра. Ни речи више о славној епопеји српске војске и пробоју Солунског фронта.


Одлука да Париз први пут од 1919. године за 11. новембар остане без војног дефилеа на Јелисејским пољима није наишла на одобравање свих. Тако данашњи „Фигаро” пише да радна група за обележавање празника, коју предводи историчар Андре Каспи, сматра да је Саркози требало да настави традицију Жака Ширака. Овогодишња комеморативна свечаност поводом 90 година од завршетка Великог рата биће организована на три места – Мосу, Вердену и Дуомону.

Каспи истиче да није добро да комеморативна свечаност буде расцепкана на три дела. Боље је да буде на једном месту са снажном поруком да нисмо заборавили оне који су дали живот за слободу.

Прошло је деведесет година откако је завршен Први светски рат у којем се борило 74 милиона војника. Примирје потписано 11. новембра 1918. године у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, код градића Компиењ, није доживело 9,5 милиона војника, а 21 милион је рањен на фронтовима од Севереног мора до Турске. И Француска је платила скупу цену овог рата. Од 8,5 милиона мобилисаних, крај рата није дочекало 1.370.000 војника, а 4.950.000 је рањено.

Овај стравичан биланс ни после девет деценија не може никог да оставити равнодушним. Али, некадашњи ратни противници у два светска рата, поучени болним искуством, у међувремену су постали и највећи савезници у изградњи уједињене Европе. Најбољи симбол да прошлост не сме да оптерећује будућност су две огромне заставе које се једна поред друге вијоре испод Тријумфалне капије: француска тробојка и плава са жутим звездицама.

Комеморативним свечаностима у Паризу на којима се обележава Дан примирја присуствује и педесетак потомака солунаца, окупљених у Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године. Они већ традиционално, на позив француске асоцијације „Меморијал Источног фронта 1916–1918”, долазе сваког 11. новембра у Париз.

У Француској више нема живих учесника Првог светског рата који би могли још да сведоче о овој крвавој ратној драми. Последњи француски војник, Лазар Понтичели (110), иначе италијански емигрант, умро је 12. марта ове године. Жива су још четири учесника Првог светског рата, тројица Британаца и један Американац: Хенри Алингам (112), Хари Печ (110), Клод Чоулс (107) и Френк Баклс (107).


Извор:Политика

Потомци солунских ратника из Србије положили су венац на гроб Незнаног јунака испод Тријумфалне капије

12/11/2008
Париз– Ненад Шипка из Београда поносно је развио барјак 12. пешадијског пука „Цар Лазар” испод Тријумфалне капије. Чукунунук славног војводе Живојина Мишића први пут је у Паризу на комеморативним свечаностима поводом победе савезничких снага у Првом светском рату 1918. године.

– Поносан сам што држим заставу Дринске дивизије, којом је пробијен Солунски фронт, код гроба Незнаног јунака, али ми је жао што нема параде – узбуђено каже Шипка који је са још педесетак Срба, потомака српских ратника, дошао у Париз да обележи Дан примирја, 90 година од завршетка Великог рата.

Трг Етоал препун је Парижана и туриста из читавог света који су дошли да одају почаст Незнаном јунаку, симболу свих бораца који су положили живот за слободу од 1914. до 1918. године. Али, први пут од 1919. године нема свечане државне церемоније и војног дефилеа од Споменика Жоржу Клемансоу дуж Јелисејских поља до Тријумфалне капије. Француски председник Никола Саркози прекршио је правило својих претходника и главну комеморативну свечаност ове године преместио на Верден где је у борбама са силама осовине погинуло више од милион војника.

Ан Мари Траније, унука генерала Шарла Транијеа, који је са француском коњицом ослободио Скопље, Ниш, Прокупље и Свилајнац, не крије незадовољство што нема званичне комеморативне свечаности код Тријумфалне капије за Дан примирја.

– Парижани су огорчени одлуком Саркозија да премести званичну церемонију у Дуомон. На гробу Незнаног јунака сваког 11. новембра у 11 сати одавана је почаст свим жртвама Првог светског рата – каже госпођа Траније, иначе, секретар француске асоцијације „Источни фронт од 1916. до1918. године.

Испод Тријумфалне капије, осим српске, вијоре се и грчка и понека америчка застава. Један енглески туриста, необавештен, пита шта се догађа. Грци му на лошем енглеском језику објашњавају да је данас Дан примирја и да су потомци ратних ветерана дошли да обележе крај Првог светског рата.

– Срећан сам што сам поново у Паризу на Дан победе, али ми је жао што нема свечане церемоније. Прошле године смо овде били у почасној ложи када је Никола Саркози полагао венац – прича Радуле Раденовић (87), најстарији потомак солунских ратника који је дошао на 90-годишњицу завршетка Првог светског рата. Његов отац и три стрица носиоци су 17 домаћих и иностраних одликовања за допринос у Великом рату.

Упркос недостатку званичног протокола, потомци старих ратника Србије, Грчке и домаћина Француске традиционално су, као и сваке године, обновили сећања на минула времена када су њихови преци часно служили отаџбини. Показивали су једни другима ордење и старе пожутеле фотографије. На малој свечаности у париском ресторану „Аустерлиц” Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године, за допринос неговању српско-грчко-француског пријатељства уручио је бронзане статуете „Српског војника у пробоју Солунског фронта”, рад вајара Љубише Манчића, француском генералу у пензији Ги де Кларенсу, генералу Јоргосу Тсалојаксинасу, потпредседнику Уније македонског фронта Грчке, и Псаксалинасу Диоксидису, из друштва Грчко-српског пријатељства.

Извор:Политика

Први светски рат - деведесет година касније
 
13/11/2008
Под покровитељством Министарства одбране и Министарства рада и социјалне политике Републике Србије данас је почела тродневна међународна конференција са називом “Први светски рат и Балкан – 90 година касније”.

Отварајући конференцију министар одбране Драган Шутановац нагласио је да су овакви научни скупови значајни као могућност да се истраже сви узроци тешких друштвених прелома. Подсећајући да је 20. век по први пут човечанству донео искуство светског рата, чија се феноменологија не може објаснити без прецизних, научних увида у узроке таквог феномена, министар Шутановац је поздравио настојање науке да се и на оваквим конференцијама, 90 година касније и даље разоткривају прави узроци, како се таква дешавања не би понављала и у будућности. Јер, подсетио је министар, “Србија је у Првом светском рату, учествујући на страни победница сила Антанте, изборила углед међу савезницима и поштовање међу непријатељима, али не смемо заборавити да је цена те победе била огромна”.

У Првом светском рату у Србији је страдало 1.247.000 људи. Од 852.000 мобилисаних, погинуло је више од 402.000 војника, 865.000 цивила изгубило је своје животе, само је тифус однео 360.000 људи. Историјска је чињеница да тако велике губитке у односу на број становника нема ниједна учесница рата. У укупном броју жртава Првог светског рата сваки осми је Србин, а Србија је тада изгубила 28 посто становника, од тога 57 посто мушке популације.

"Данас када говоримо о односима Европе и Србије, морамо рећи да су све те жртве из Првог, али и Другог светског рата, уткане у темеље модерне Европе и да не би смео нико да има дилему да је тада слободарски српки народ желео да буде део Европе, као што и данас жели да буде део ЕУ", нагласио је министар Шутановац на отварању научне конференције.

Конференција се одржава у Централном дому Војске Србије у организацији Института за стратегијска истраживања Министарства одбране. Поздрављајући учеснике скупа директор Института пуковник др Михаило Басара истакао је да је конференција организована уз помоћ Министарства одбране Краљевине Норвешке и Институра Џеферсон, а о овој још увек актуелној и занимљивој теми говориће историчари из Канаде, Француске, Аустрије, Словачке, Мађарске, Словеније, Црне Горе…

Република Србија поклања пуну пажњу сећању на жртве ратова. На манифестацијама којима је обележен јубилеј – 90 година од завршетка Првог светског рата, делегација Министарства одбране, предвођена министром Шутановцем била је присутна у Грчкој, Француској, а Међународна конференција која је управо почела заокружује активности којима се ове

Извор:Сајт министарства одбране

Meni se lično ne sviđa ovo "frljanje" sa brojkama poginulih i isticanje srpskog značaja u Prvom svetkom ratu, kao da se Prvi svetski rat završio Solunskim frontom, a ne slomom Zapadnog fronta. Zašto samo mi računamo npr. žrtve tifusa u ratne žrtve, a niko više to ne radi, iako su bolesti harale i Rusijom, Francuskom i Nemačkom?

Kad se pogledaju podaci sa nekoliko stranih sajtova (FirstWorldWar (http://www.firstworldwar.com/features/casualties.htm), HistoryLearningSite (http://www.historylearningsite.co.uk/FWWcasualties.htm)), srpske vojničke žrtve se procenjuju na 45.000 ljudi i 153.000 nestalih i zarobljenih. Wikipedia (http://en.wikipedia.org/wiki/World_War_I_casualties) navodi podatak o 275.000 žrtava, ali ne pominje strukturu istih.

A onda se pogleda "domaća" Wikipedia (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82#.D0.92.D0.BE.D1.98.D0.BD.D0.B8_.D0.B3.D1.83.D0.B1.D0.B8.D1.86.D0.B8_.D1.83_.D0.9F.D1.80.D0.B2.D0.BE.D0.BC_.D1.81.D0.B2.D0.B5.D1.82.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.BC_.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83) i onda se dobije utisak da se ne govori o istom ratu, a činjenice su totalno zbrkane. Naime, za Srbiju se navodi podatak o 1,250.000 žrtava, verovatno se misli na sve vojne i civilne žrtve, nestale i zarobljene. Ali se za Rusiju navodi brojka o 1,700.000 mrtvih, a to su samo potvrđene vojničke žrtve! Pored ove brojke, Rusija je imala oko 1,5 miliona civilnih žrtava i oko 2,5 miliona nestalih i zarobljenih vojnika!

Jedan naš istoričar je svojevremeno rekao da su svakom narodu njegove žrtve i patnje najveće, te se tako objašnjava nesklad u ovim brojevima i kazivanjima.

@Bane

I meni smeta frljanje sa brojkama, pogotovo što su u pitanju ljudi, nastradali vojnici i civili. Ali zašto bi tebi smetalo isticanje srpskog značaja u Prvom svetskom ratu, pa zar ga nismo zaslužili? Tačno je da su svakome njegove patnje i žrtve najveće ali mi niti treba da ih skrivamo niti veličamo ili lažno pretstavljamo. One su takve kakve su - ogromne i strašne. Mada se mnogi u belome svetu upinju iz petnih žila da ih umanje, kako njihov broj, tako i njihov značaj!

Ovoj brojci od 45000 nastradalih (čije izvore si naveo), da nisu u pitanju našu jadni pretci nastradali u velikom ratu, slatko bih se nasmejao i rekao bih da je neviđena izmišljotina. Na nedavno održanom naučnom skupu na VMA - "Srpski vojni sanitet 1917-1918." jedan od radova koji možeš naći u casopisu "Vojnosanitetski pregled" gde je objavljen i zbornik radova sa skupa je i "Epilog Prvog svetskog rata u brojkama" (autora Aleksandra Nedoka i Milisava Sekulića), gde možeš pročitati o našim civilnim i vojnim žrtvama. I ostali radovi su interesantni (iako sam ih samo letimično pogledao) za kompletnije sagledavanja  gubitaka u ratovima, konkretno Prvom svetskom ratu.

Ovaj tekst iz politike neka ti bude uvod http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Pobeda-zavijena-u-crno.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Pobeda-zavijena-u-crno.lt.html)   

Casopis "Vojnosanitetski pregled" gde na 98.strani imaš gore pominjani rad http://www.vma.mod.gov.yu/vsp/download/vsp_suppl_2008.pdf (http://www.vma.mod.gov.yu/vsp/download/vsp_suppl_2008.pdf)

E, pa takvi tekstovi kao taj iz Politike mi smetaju. Za srpske žrtve se navodi ukupan broj nastradalih, nestalih i zarobljenih vojnika i civila, ali ne i za druge države jer se za njih navodi samo broj stradalih vojnika. Ako ćemo tom logikom, Francuska nije imala 1,4 miliona nego više od 2 miliona nastradalih, Rusija nije imala 2 miliona već više od 5 miliona nastradalih (i tu ne računam one civile koji su umirali od gladi i bolesti, a kojih je bilo po sovjetskim istoričarima između 3 i 6 miliona!), Italija čak nije ni u listi a imala je 1,8 miliona žrtava... Ovo nije košarka, pa da je pobedio onaj koji ima veći broj pored svog imena. Radi se o ozbiljnoj stvari i treba napisati realne podatke. Šta misliš, kad neko ko se ne udubljuje pročita onaj tekst, šta će pomisliti? Da se kladimo da bi bilo: "Majku im njihovu kako ih nije sramota vidi one brojke!"

Ono što je najtragičnije, broj naših stradalih od 45+ hiljada je broj koji je naša Komanda 1918. godine dala Francuzima, iako nije bio ni približno realnoj cifri. Niko se sa naše strane tokom 20-ih i 30-ih nije potrudio da taj podatak bude ispravljen iako je već tad bio korišćen kao zvaničan podatak, što samo pokazuje sa kolikim bezobrazlukom i javašlukom su se naši visoki civilni i vojni slojevi odnosili prema tragično nastradalima u tom periodu.

Razlog za moje nezadovoljstvo koje sam spomenuo je veoma jednostavan - mi uporno krivimo činjenice vezane za taj period naše istorije. Između ostalog, umesto da se fokusiramo na prave razloge izbijanja Prvog svetskog rata, mi se zadovoljavamo što naša deca uče da je Prvi svetski rat izbio zbog austrougarskog ultimatuma Srbiji. Ovo je inače podatak koji se može naći samo u našim istorijskim knjigama, dok drugi uče veoma detaljno izuzetno kompleksnu situaciju koja je tada vladala na Starom kontinentu, a koja je vukla korene s kraja 19-og veka i nastavila sa svojim posledicama sve do 30-ih godina.

Pa neće biti Bane, podatak od preko 1.200.000 ukupnih žrtava naši su izneli već na mirovnoj konferenciji u Parizi 1919.


Pa i ovde preteruješ Bane, još sam ja učio u OŠ o uzrocima izbijanja WW1, "nepravednoj" kolonijanoj podeli sveta ..... i uopšte o složenosti geopolitičke situacije u svetu krajem 19. i početkom 20. veka. A eto kad moje dete stigne do 7-8 razreda (kad se to već uči) rećiću ti tačno šta piše u udžbeniku.

P.S. Pročita li ti uopšte ono iz "Vojnosanitetskog pregleda" ... ljudi su naveli 20-tak zemalja u kojima pocivaju zemni ostaci 85856 naših sunarodnika. 

Za ovo stvarno nisam znao. Da li imaš neki podatak o ovome, u kojem svojstvu je ovo izneto i ko je izneo? Profesor Ljušić veoma često na svojim predavanjima pominje neozbiljnost naše tadašnje vlasti oko utvrđivanja tačne cifre stradalih. Prvi pisani dokument koji pominje više nego spornu cifru od 45000 je NjuJork Tajms, koji je objavljivao feljton u periodu od 10.12.-15.12.1918. godine o posledicama Prvog svetskog rata.




Pročitao sam poglavlje na koje si mi ukazao "Епилог Првог светског рата у бројкама". Ja nisam sporio da su naši ljudi ginuli, već sporim način na koji mi zbrajamo svoje žrtve, dok po totalno drugom aršinu zbrajamo tuđe.

16/11/2008
Поводом немачког државног празника 16. новембра - Дана сећања, амбасада Немачке у Србији обновила је, после десет година, церемонију одавања поште војницима страдалим у ратовима.

Данас су у Кошутњаку, на споменике немачким војницима страдалим током операције освајања Београда и српским војницима страдалим током одбране Београда у Првом светском рату, венце положиле делегације амбасаде Немачке, Војске Србије и града Београда, у присуству изасланика одбране и представника амбасада Аустрије, Белгије, Енглеске, Грчке, Француске, Русије, Словачке, Шведске, Швајцарске, Пољске и Холандије.

Немачку делегацију предводио је амбасадор у Србији Волфрам Мас, делегацију Војске Србије генерал-мајор Петар Радојчић, а делегације Скупштине града Београда Радмила Хрустановић.

Споменике на Кошутњаку подигао је фелдмаршал Макензен, одајући пошту и српским и немачким војницима.

На крају церемоније амбасадор Немачке у Србији нагласио је да је церемонија поводом Дана сећања уприличена за све жртве ратова и том приликом захвалио на помоћи Војсци Србије и Скупштини града Београда.

Извор:Сајт министарства одбране

Земља са Авале на гробљу у Лиону

17/11/2008
Одата почаст српским ратницима преминулим од 1914. до 1918. године и сахрањеним на гробљу Сан Жани Лавал. – Један споменик за ратне другове
 

Лион, 16. новембра – „А на самом врху брежуљка, Два су спомена – опомена: Француска гробница ратника, Јунака – мученика, А мало увише – уз брата из рата, Од мермера обелиск, Земљу с небом мости, то су Срби својој деци, Дигли спомен захвалности...”

Поносно и с понеком притајеном сузом у оку, слушају потомци солунаца стихове Велимира Трапарића који се разлежу гробљем Сан Жани Лавал у предграђу Лиона. Ово је вечна кућа за 64 српска ратника који нису преживели лечење од рана и болести задобијених током преласка преко албанских гудура.

Најмлађи међу онима који нису успели да се опораве и врате у Србију је Радосав Ристић из Михаиловца код Смедерева. Имао је само 16 година када је умро и овде сахрањен, а најстарији Баја Спремчевић из Црне Баре код Шапца, 57. Поглед на списак открива да је већина оних који су умрли у болницама овог француског града имала између 20 и 30 година. Има их из околине Смедерева, Ваљева, Шапца, Пожаревца, Крушевца... Међу њима налази се и једно женско име: Славка Радојковић (26) из Београда.

Када је чуо да из Србије долази група потомака старих ратника окупљених у Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године да ода почаст јунацима који су овде сахрањени, Трапарић је написао песму „Споменик палим српским борцима 1914–1918.” коју је прочитао прво на српском, а потом и на француском језику.

„Машинац сам по струци, али откако сам у пензији вратио сам се старој љубави, поезији”, прича овај Херцеговац који не крије радост сусрету са сународницима који су аутобусом превалили 2.500 километара да би одали почаст својим прецима који почивају у пријатељској Француској.

Узбуђен је и Радомир Бановић, родом са Косова, који од 1965. године живи у Француској. „За Србе који овде живе у Лиону много значи што смо поводом 90 година од завршетка Првог светског рата овако достојанствено одали почаст нашим борцима који овде почивају”, каже Бановић.

Трапарић већ 40 година живи у Француској и добро познаје историју гробља Сан Жани Лавал. Објашњава да су српски ратници сахрањивани свуда и да нема сачуваних засебних хумки. Али, у знак захвалности њихови сународници подигли су им 8. маја 1927. године заједнички споменик од белог мермера и на француском језику исписали: „Српским борцима палим за отаџбину 1914–1918. године сахрањеним на овом гробљу”.

Комеморативном скупу, осим нашег конзула у Лиону Милоша Ушћебрке и заменика градоначелника Лиона Дениса Лафара, присуствовали су и представници француске асоцијације „Меморијал Источног фронта 1916–1918. године.

Ушћебрка, који је однедавно у Лиону, каже да је поносан што се на овакав начин одаје почаст борцима палим за слободу у Првом светском рату чији се гробови налазе у не само у Француској, већ и у Грчкој, Румунији и Африци.

Захваљујући домаћинима што чувају успомену на пале Србе, конзул Србије је рекао: „Нажалост, ратови у Европи нису завршени 1918. године и дужни смо да у овој али и свим другим приликама имамо на уму све који су дали живот за праведнији свет”.

Да је ово и буквално „српска земља” у Француској показује и један тешко уочљив текст који се налази у подножју бочне стране споменика. На њему пише да је у темеље овог споменика положен грумен земље с гроба Незнаном јунаку на Авали.

До пре девет година није се знало тачно ко је све од Срба који су се лечили у Лиону у периоду од 1917. до 1920. године сахрањен на овом гробљу. До прецизног списка је дошао Вељко Трапарић и то баш ратне 1999. године.

„У време Нато агресије, када су француским медији лоше говорили о Србима, у мени је прорадио неки инат. Отишао сам код матичара у општини и затражио да изваде умрлице за све српске ратнике који су сахрањени на гробљу Сан Жени Лавал. Мислио сам да ће ме одбити због тадашње ситуације. Али, љубазно су ми изашли у сусрет. Прегледали су књиге умрлих из тог периода и убрзо извадили 64 умрлице. То ме је охрабрило и уједно показало да обични Французи немају ништа против Срба. Списак са именима наших бораца сахрањених у Лиону предао сам нашој амбасади у Паризу”, прича Вељко Трапарић.


Миленко Пешић
Извор:Политика

У Европи мир, а српски војник 11. новембра и даље ратује

17/11/2008
На дан кад је потписано примирје, Прва армија је са француским дивизијама одсецала одступницу Мекензену, а политичари су водили своје борбе
 
Вежбање с најновијим оружјем, рововским топом, у Македонији Тог 11. новембра 1918. године, иако су ослободиле Београд и отаџбину, српске јединице нису уживале у благодетима толико жељеног мира.

Немачка је сада морала да прихвати услове за примирје, што је одбијала само десетак дана раније, због чега су огорчене борбе на западном фронту продужене за готово две недеље.

И то је био разлог што је српска Прва армија заједно са групом француских дивизија, наредбом Франшеа Д’Епереа била упућена ка Пешти, како би одсекли одступницу Мекензену и наставили дејства ка Дрездену. У том походу српска Прва армија је после наступања кроз Војводину, баш 11. новембра, на дан када је завршен Први светски рат, избила на линију удаљену 50 километара од Оршаве-Темишвара.

Српски борци су наставили своје напредовање и ка северним и северозападним границама будуће заједничке државе Југославије, ка Словенији. Истовремено су њихове снаге наступале и ка приобаљу Јадрану.

Војвода Живојин Мишић је наредио 11. новембра да српска Друга армија што пре запоседне важније тачке на Јадранском приморју.

„Политички и чисто српски интереси изискују, да наше трупе што пре поседну важније тачке на јадранском приморју, а нарочито Метковић. Њ. Кр. В. Престолонаследник захтева, да што пре извршите и поступите по наређењима која сте већ добили од Врховне команде. Велика је бојазан, да нас Талијани не предухитре”, упозоравао је Мишић.

Док су војници напредовали, политичари су водили своје борбе.

Дан раније, 10. новембра, Анте Трумбић је Југословенском народном вијећу упутио поруку да је Крфска декларација основа заједничког националног рада.

„Крфска декларација је база, на којој треба да се развије наш рад. Њу су донијели уставни фактори и наш Југословенски одбор. Крфску су декларацију одобриле и све наше организације и њу су са неприкривеним задовољством дочекали наши у Аустро-Угарској. Владе савезничке усвојиле су такође Крфску декларацију. Требали би дакле сви елементи искрено да раде око те основне мисли и народне независности, па кад се једном то достигне, биће слободно заступати своје мишљење у конституанти. Вилсонов принцип слободе представља оно, што је већ поставила Крфска декларација и није ником народу прописивао републиканску форму ако се има шта важније”.

На дан када је у Ротону 11. новембра потписано примирје у Првом светском рату, односно капитулација Немачке, италијански амбасадор у Паризу, Б. Лонгаре, обавестио је министра спољних послова Италије Сонина о свом разговору са Едуардом Бенешом који се према Италијанима „променио”.

Бенеш је, наиме, према Сониновој процени, „због расположења својих сународника морао да буде обазривији према Југословенима. Он нам живо препоручује да се што пре нагодимо с њима. Наравно да сам избегао да у своје име започнем разговор о територијалном питању, али сам разумео да он мисли на нагодбу по којој ми не бисмо добили ни Далмацију ни источну обалу Истре... Велики напор Југословена и њихових савезника припремају нам тешке дане и тешкоће у толико веће у колико ћемо им се касније супротставити”, далековидо је упозорио италијански амбасадор.

Баш као што је далековид био и Живојин Мишић када је истог дана издао наредбу о наступању српских снага ка јадранској обали.

Истог дана, 11. новембра, Стојан Протић је обавестио Николу Пашића о својој оставци, јер је био незадовољан закључцима Женевске конференције о начину формирања владе будуће заједничке државе.

Два дана раније, декларацију о новој држави Јужних Словена, донели су представници владе Краљевине Србије и скупштинских политичких група, представници Народног вијећа у Загребу и представници Југословенског одбора у Лондону.

Формулације из декларације Протић је оценио као „једну накараду какве нигде никад није било”, као „израз неповерења и вама лично (мисли на Н. Пашића – прим. А) и Србији која није заслужила такво поступање; то је нешто што никада не бива међу људима који истински хоће народне јединство”.

Лонац политике кључао је на све стране, јер је тог 11. новембра одржана и седница Средишњег одбора Народног вијећа у Загребу. Док је војвода Мишић издавао војничке наредбе, чланови овог већа су расправљали о поштанским маркама, о републиканском или монархистичком облику будуће заједничке државе и о финансијским питањима.

Заседала је и народна влада СХС у Љубљани, стављајући у први план своје дебате положај Словенаца, државних службеника у Аустроугарској монархији, коју је Први светски рат збрисао са европске и светске политичке мапе. Осим о неким питањима саобраћаја, народна влада у Љубљани је разматрала и питање организације војске.

У самој Србији, уништеној и десеткованој ратом, напаћени цивили и војници који су ратничке обавезе оставили за собом, већ су пуним плућима дисали тако дуго чекану и херојски извојевану слободу.

Извор:Политика

15.12.2008
Централна манифестација поводом обележавања 94. годишњице Колубарске битке одржана је данас у Лазаревцу одавањем државних и војних почасти код Спомен-цркве са костурницом Светог Димитрија у чијој крипти почива око четрдесет хиљада страдалих српских и аустроугарских војника. Организатори свечаности су Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, Министарство одбране и Општина Лазаревац.

Државне и војне почасти одате су и код Споменика српском ратнику у центру Лазаревца, а венце су положили представници Генералштаба Војске Србије, амбасада Аустрије, Мађарске, Словачке и Чешке, као и невладиних организација које негују традицију ослободилачких ратова Србије 1912-1918.

Колубарска битка једна је од највећих и најзначајнијих битака између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату 1914. године, вођена је 30 дана на фронту од 200 километара.

Окончана је успешном противофанзивом српских снага под командом генерала Живојина Р. Мишића (1855-1921), који је унапређен у чин војводе, а његова тактика и стратегија изучава се данас на многим војним академијама.

У Колубарској бици погинуло је 22.000 војника Краљевине Србије и 28.296 војника балканске војске Аустроугарске монархије, међу којима 1.080 официра.

Извор:Сајт Војске Србије
     

20.01.2009.

Поводом обележавања годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и армијског генерала Павла Јуришића Штурма, данас су положени венци на њихове гробове на Новом гробљу у Београду.

Поред представника Министарства рада и социјалне политике и делегације Министарства одбране, на челу са бригадним генералом Драганом Аврићем, венце су положили и чланови удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

[attachment=1]

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године, Војвода Петар Бојовић 19. јануара 1945. године, а армијски генерал Павле Јуришић Штурм преминуо је 14. јануара 1922. године, сви у Београду.

У балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника и посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата.

У Првом светском рату, током Колубарске битке 1914. године, Мишићу је предата команда над Првом армијом, која се највише захваљујући његовим личним напорима и знању, претворила у формацију способну за борбу.

[attachment=2]

Бојовић је у Првом балканском рату (1912-1913) био начелник штаба Прве армије, која је извојевала велике победе у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. против Бугарске био је начелник штаба Прве армије, која је однела победу у бици на Брегалници. Учествовао је у мировним преговорима са Турском у Лондону 1913. године.

Бојовић је у јануару 1916. именован за начелника штаба Врховне команде уместо болесног војводе Радомира Путника, а 1921. за начелника Генералштаба на место преминулог војводе Живојина Мишића.

Штурм је током балканских ратова командовао Дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици, пробивши турску одбрану. Први светски рат дочекао је на челу Треће армије, с којом је учествовао у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици.

Извор:Сајт Министарства одбране

06/04/2009
Поводом обележавања 68 година од почетка Другог светског рата у Србији и бомбардовања градова у Србији делегација Министарства одбране и Војске Србије, у којој су били командант Ваздухопловства и ПВО генерал-потпуковник Драган Катанић, пуковник Горан Вујовић и потпуковник Горан Милошевић, положила је данас венац на споменик пилотима браниоцима Београда априла 1941. године.

[attachment=1]

Венце су на споменик пилотима који су страдали током агресије нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, подигнут на Кеју иза Хотела Југославија, положиле и делегације Министарства рада и социјалне политике, Града Београда и више борачких организација и удружења.

[attachment=2]

Агресија на Југославију започета је 6. априла, ненајављеним ранојутарњим бомбардовањем градова, у коме је страдао велики број цивила. У такозваном 12-одневном априлском рату многоструко надмоћнијем непријатељу супротставили су се и пилоти Војске Краљевине Југославије који су, у готово безнадежној ваздушној борби, већ првог дана оборили неколико немачких авиона.

У оквиру програма, изнад Земунског кеја прелетео је авион "Галеб 2".

Извор: Сајт Војске Србије

 

Нека им је вечна слава и хвала им!!!!!

11/04/2009
Beograd – U Adaševcima kod Šida će biti obeležena 64. godišnjica proboja Sremskog fronta koji je označio kraj Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije.

Polaganjem venaca na Spomen kompleks „Sremski front” i počasnim plotunima i komemoracijom biće odata pošta izginulim vojnicima jugoslovenske armije i njenih saveznika.

Okupljenim zvanicama i građanima obratiće se ministar odbrane Dragan Šutanovac, saopšteno je iz Sektora za boračko invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike.

Sremski front uspostavljen je pošto su otpočele završne borbe za oslobođenje Beograda i cele zemlje od nacističke okupacije kada je formirana borbena linija duž zapadnih granica Srema.

U istorijskoj nauci se smatra jednim od najtežih, najdugotrajnijih i najtragičnijih bojišta Drugog svetskog rata na kome je u borbama učestvovalo oko 250.000 vojnika na obe strane.

Bila je to frontovska borba koja je počela oktobra 1944. i okončana je probojem Sremskog fronta 12. aprila 1945. godine.

Jedinice jugoslovenske armije, u čijem se sastavu borila brigada „Italija” potpomognute sovjetskim i bugarskim trupama, nastojale su da probiju peterostruku liniju neprijateljskog fronta u nadiranju ka Slavoniji.

Uz višemesečnim borbama masovno su stradali neobučeni srpski mladići mobilisani u Beogradu i Sremu krajem 1944. i u zimu 1945. koji su činili ogromnu većinu svih jedinica osim makedonskih.

Izvor: Tanjug

16/04/2009
Beograd – Danas se navršava 65 godina otkako je Beograd u Drugom svetskom ratu, na pravoslavni Vaskrs 1944, bombardovala „saveznička” avijacija, navodno radi uništenja vojnih i privrednih objekata i zgrada u koje su Nemci smestili administraciju.

Evidentirano je da je poginulo 1.160 srpskih civila, kao i 18 Nemaca, ali tačan broj nikada nije utvrđen, dok je u bombardovanju ranjeno 1.400 stanovnika prestonice.

U napadu je učestvovalo na stotine bombardera, a prvog dana napada na Beograd bačeno je više od 1.500 tona bombi, čiji su „tepisi” široko zahvatali stambene četvrti.

Nikakve prave selekcije ciljeva očigledno nije bilo, pa su razarane bolnice, a porodilište u Krunskoj ulici je do temelja razoreno.

U zgradi današnjeg Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u to vreme su se nalazili Gradsko porodilište i Stanica za hitnu pomoć i, prema dostupnim podacima, u bombardovanju su nastradale 22 porodilje i 22 novorođenčadi mlađih od osam dana i dve porodice koje su im bile u poseti.

Pogođeni su i jedno obdanište, trg Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnička stanica, Narodno pozorište, Senjak i ulice Mileševska, Knez Mihajlova, Kraljice Natalije, Miloša Velikog i Sarajevska.

U „savezničkim” bombardovanjima Beograda od 16. aprila do sredine septembra 1944, poginulo je, prema procenama, više od 4.500 stanovnika prestonice, koja je od Uskrsa 1941. do kraja Drugog svetskog rata bombardovana sedam puta.


Odata pošta stradalima u savezničkom bombardovanju

Član gradskog veća Goran Kreclović položio je cveće i odao poštu na Novom groblju u Aleji žrtava bombarovanja Beograda aprila 1944. godine, kao i u zgradi Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u Krunskoj ulici, koja je u vreme bombardovanja bila porodilište.

„Sećanje na sve žrtave savezničkog bombardovale Beograda je trajno”, rekao je Kreclović i izrazio nadu da se tako nešto nikada neće ponoviti i da neće biti deo buduće istorije Beograda.

Izvor: Tanjug

Министар Шутановац положио венац на споменик Незнаном јунаку поводом Дана победе


09.05.2009.
Министар одбране Драган Шутановац, у својству изасланика председника Републике Србије Бориса Тадића, положио је данас венац на споменик Незнаном јунаку на Авали. У делегацији били су и начелник Генералштаба генерал-потпуковник Милоје Милетић и командант ВиПВО Војске Србије генерал-потпуковник Драган Катанић.

[attachment=1]

Поводом Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, у спомен књигу, министар Шутановац уписао је – На данашњи дан завршило се највеће страдање 20. века. Да памтимо и славимо јунаке који су донели слободу и просперитет за све грађане Европе. За Србију у Европи. За Србију срећних и поносних грађана. Живела Србија!

У име Министарства одбране и Војске Србије венац на споменик Незнаном јунаку на Авали положио је заменик начелника Генералштаба ВС генерал-потпуковник Младен Ћирковић. У спомен књизи остало је забележено – Вечно ћемо памтити жртве свих знаних и незнаних јунака палих у борбама за добробит човечанства.

[attachment=2]

Венац су на споменик Незнаног јунака на Авали положили и представници Дипломатског кора у Републици Србији.
 
Извор: Сајт Министарства одбране

Почасна артиљеријска паљба на Калемегдану

09.05.2009
На основу наређења председника Републике Србије Бориса Тадића, поводом Дана победе, данас је у Београду на калемегданском платоу извршена почасна артиљеријска паљба.

[attachment=1]
[attachment=2]

Наређење председника Републике о почасној артиљеријској паљби прочитао је капетан Марко Марјановић, а заставу Републике Србије на јарбол је подигао поручник Слободан Тресовић.

Почасну паљбу, на почетку шеталишта Горњег Калемегдана, из шест оруђа, са десет плотуна, извршио је Почасни батаљон Гарде Војске Србије, којим је командовао капетан Његуш Радивојевић.

Свечаности су присуствовали бројни грађани српске престонице.

[attachment=3]

[attachment=4]

Извор: Сајт Министарства одбране

Обележен Дан победе


Поводом 9. маја – Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, делегација Министарства одбране Републике Србије и Војске Србије, коју су чинили бригадни генерал Младен Вуруна, пуковници Драган Ђини и Бранко Бошковић из Сектора за људске ресурсе Министарства одбране, положили су данас венац на спомен обележје ослободиоцима Београда у Другом светском рату, на Гробљу ослободилаца Београда. Венац су положили и на Споменик совјетском војнику.

[attachment=1]

Уз звуке оркестра Гарде Војске Србије, сенима палих бораца поклонили су се и представници Министарства за рад и социјалну политику Владе Републике Србије, у име града Београда председник Скупштине Александар Антић, представници амбасада Руске Федерације, Украјине и Белорусије у Београду, чланови борачких организација и удружења и бројни грађани.

[attachment=2]

На Споменик совјетских ветерана на Авали венце су, поводом Дана победе у Другом светском рату, положили амбасадори Руске Федерације, Украјине и Белорусије у Београду.

[attachment=3]

Споменик је подигнут у сећање на 17 припадника совјетске војске, трагично настрадалих у авионској несрећи 19. октобра 1964. године. У високој војној делегацији, која је посећивала Београд поводом обележавања 20. годишњице ослободјења, поред шест генерала, настрадао је и херој Совјетског савеза маршал Бирјузов.

Извор: Сајт Министарства одбране

27/05/2009
Predsednik Srbije, Boris Tadić, koji boravi u dvodnevnoj poseti Francuskoj, otkriće sutra spomen ploču u Domu invalida u Parizu u znak sećanja na istorijsko prijateljstvo Srbije i Francuske.
 
„Vernost za vernost: u slavu srpske vojske, istorijskog saveznika Francuske u Velikom ratu i srpskih vojnika poginulih za Francusku u zajedničkoj borbi protiv nacističkog okupatora”, ispisano je na ovoj komemorativnoj ploči, koja slavi savezništvo francuskog i srpskog naroda u dva svetska rata.
 
Francuski dnevnik „Figaro” naveo je, u vesti o ovom događaju, da „ovaj gest treba da podseti na dugovečnost istorijskog francusko-srpsko prijateljstva, koje je donekle narušeno bombardovanjem Beograda od strane NATO pre tačno deset godina”.
 
Tadić boravi u dvodnevnoj radnoj poseti Francuskoj, u čijem je središtu prvi zvanični susret sa francuskim kolegom, Nikolom Sarkozijem.

Izvor: Beta

Malo nam je "zastarelo" prijateljstvo '99.-te?! Još jedna tužna činjenica da međunarodni odnosi ne poznaju prijateljstva, samo interese. "Francuska, sa kojom smo se borili i sa kojom smo krvarili..."

31.05.2009.
Данас је на брду Чегар код Ниша одржана централна свечаност обележавања двеста годинa од Битке на Чегру. Венце на спомен-комлекс, подигнут у славу српских устаника, положили су премијер Владе Републике Србије Мирко Цветковић, делегација Војске Србије на челу са начелником штаба Копнене војске бригадним генералом Војином Јондићем, градоначелник Ниша Милош Симоновић и представници удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије . Занимљиво је да су свечаности по први пут присуствовали и представници амбасаде Турске.

Обраћајући се гостима и грађанима Ниша премијер Мирко Цветковић је рекао: “Србија данас шаље поруку свету да се залаже за мир који је на овим просторима најпотребнији и да се зато наша борба за суверенитет и интегритет земље води мирним, дипломатским и правним средствима. Савремена Србија, у чије су стварање уткане и чегарске жртве, опредељена је да живи у миру, сарадњи и пријатељским односима са суседним и другим народима и државама”. Мирко Цветковић је на брду Чегар поручио да прошлост опомиње и да немамо права на грешку, те да морамо јединствени и солидарни да покренемо историјски процес помирења на Балкану. Историја Србије, препуна ратова и страдања, сведочи о напорима српског народа да опстане на балканској ветрометини и тежњама да се избори за сопствену слободу и бољи живот својих потомака”.

После свечаности високи државни званичници обишли су Ћеле-кулу, у коју је после боја узидано хиљаду лобања изгинулих устаника. Пре централне свечаности одржан је помен јунацима са Чегра код капеле Ћеле-кула, а литургију је служио владика нишки Иринеј.

Извор: Сајт М.О.

15.08.2009
У Прањанима код Горњег Милановца данас је обележена 65. годишњица завршетка мисије "Халијард" током које је, при крају Другог светског рата, евакуисано више од 500 савезничких, претежно америчких авијатичара, оборених над окупираном Србијом.

[attachment=1]

На споменик који се налази на Галовића пољу, где су мештани и припадници Југословенске војске у отаџбини под командом Драже Михаиловића у лето 1944. године изградили импровизовани аеродром да би слетели амерички авиони, венце су положили су представници Владе Србије, отправница послова амбасаде САД у Београду Џенифер Браш, делегације Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије коју је предводио бригадни генерал Ранко Живак, командант ВиПВО, локалне самоуправе и удружења ветерана.

[attachment=2]]

Џенифер Браш је том приликом изразила захвалност српским породицама које су спашавале америчке авијатричаре, које су нацисти у Другом светском рату оборили изнад окупиране Југославије и нагласила да Америка не може то да заборави. Поред тога она је рекла да је евакуација америчких пилота из Србије у Другом светском рату пример сарадње америчког и српског народа у најтежим тренуцима.

Савезнички пилоти евакуисани су са привременог аеродрома Галовића поље, под Равном гором, у више десетина ноћних и дневних летова транспортних авиона, који су их пребацили до база у Италији.

Мисија "Халијард" остварена је у сарадњи са припадницима Југословенске војске у отаџбини који су организовали прихват пилота и њихово скривање од Немаца. Спасилачка мисија укључивала је дејство мањих трупа против немачких снага, чиме је у опасност довођено цело село које је штитило америчко војно особље. Припадници Ваздухопловних снага САД сведочили су о пожртвованости српских сељака који су их хранили и штитили, понекад и по пола године. Данас се Мисија Халијард сматра за једну од најуспешнијих спасилачких мисија изведених иза непријатељских линија у историји ратовања.

[attachment=3]

Авијатичари из оборених савезничких бомбардера налажени су и скривани на простору од Ариља, Златибора, Ивањице, Гуче, Београда, до источне Србије и српских села у западној Румунији, одакле су их мештани крадом пребацивали у Србију.

На основу упутства генерала Михаиловића сачињено је неколико регионалних сабирних центара за смештај авијатичара. У селу Прањани отворена је и болница за рањене ваздухопловце, док је оближње Галовића поље уређено у слетно-полетну стазу, коју су у тајности, без машина, градили сељани и равногорци.

У Музеју рудничко-таковског краја отворена је изложба фотографија и приказан документарни филм о операцији "Халијард", а предсетавници Америчке амбасаде саопштили су новинарима на скупу да је на иницијативу Изасланства одбране САД у Београду и Евроатланске иницијативе, мештана Прањана, америчких авијатичара ветерана и српске заједнице у САД, основана Фондација "Халијард".

Та фондација има у плану снимање документарног филма о спасилачкој мисији, презентацију Србије у водећим медијима, институциајма и музејима САД као и градњу центра за младе у Прањанима, недалеко од аеродрома са кога су спашени пилота.

Извор: Сајт В.С.

21.08.2009
Beograd - Na prostoru spomen-kompleksa "Cerska bitka" u Tekerišu, kod Loznice, u nedelju će biti održana centralna državna ceremonija obeležavanja 95. godišnjice Cerske bitke.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac položiće, u ime Vlade Srbije, venac na spomen-kompleks.

Svečanoj ceremoniji prisustvovaće najviši državni i vojni zvaničnici, diplomatski predstavnici zemalja učesnica u Cerskoj bici, kao i saveznika Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu, najavilo je Ministarstvo odbrane.
Uz visoke vojne počasti i učešće jedinice Garde Vojske Srbije, najpre će biti položeni venci kraj spomenika podignutog na Ceru 1928. godine.

Spomenik je podignut u znak dubokog poštovanja i trajne zahvalnosti srpskim rodoljubima koji su na toj planini izvojevali jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda, od 12. do 24. avgusta 1914. godine u Prvom svetskom ratu.

Organizatori centralne svečanosti povodom 95. godišnjice bitke na Ceru su Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministrstva rada i socijalne politike, Ministarstvo odbrane, grad Loznica i Centar za kulturu "Vuk Karadzić" u Loznici.

Izvor: Tanjug

Obeležena 95. godišnjica Cerske bitke

23.08.2009.
U ime Vlade Republike Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac položio je danas lovorov venac na spomen-kosturnicu kompleksa «Cerska bitka» u Tekerišu, na centralnoj državnoj ceremoniji obeležavanja 95. godišnjice te vojne operacije.

Svečanosti na Ceru prisustvovali su državni i vojni zvaničnici, diplomatski predstavnici zemalja učesnica Cerske bitke, ali i saveznika Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.

[attachment=1]

– Okupili smo se da odamo počast borcima Cerske bitke i svima onima koji su izvojevali prvu pobedu saveznika u Prvom svetskom ratu. Iako izmoren Balkanskim ratovima, srpski narod smogao je snage, organizovao se i mobilisao, te suprotstavio vojsci Austrougarske. Srpska vojska je pod komandom velikih vojskovođa izvojevala pobedu i za osam dana oterala okupatora iz naše zemlje. Na taj način se Druga srpska armija, zajedno sa ostalim armijama, upisala u istoriju ratovanja širom sveta.

Naše istorijsko sećanje na taj događaj u prvi plan stavlja pobedu srpskih vojskovođa, vojnika, njihovu hrabrost i odlučnost, ali ostaje pitanje da li je bilo dovoljno mudrosti i da li je neko zaista mislio da napadom na Srbiju može rešiti probleme koje su tada naša zemlja i Austrougarska imale. Nažalost, isto pitanje postavljalo se i posle Prvog svetskog rata. Bili smo svedoci velikih razaranja u istoriji čovečanstva, zato što nije bilo dovoljno mudrosti da se shvati da rat nije dobar izlaz iz problema – rekao je ministar Šutanovac, obraćajući se u Tekerišu građanima Srbije, potomcima ratnika Cerske bitke, predstavnicima saveznika naše zemlje u Prvom svetskom ratu, tadašnjim neprijateljima, a sadašnjim prijateljima Srbije, i prisutnim vojnim izaslanicima.

[attachment=2]

Ministar odbrane naglasio je, tom prilikom, da Republika Srbija svoje interese želi da štiti mirnim i diplomatskim putem.

– Okrenuti smo miru, želimo da nikada više ne dođe do rata i da građani Srbije imaju miran i prosperitetan život. Srbija želi da bude demokratski razvijena zemlja, prosperitetna članica Evropske unije, koja deli evropske vrednosti. Naša vlada u tome ulaže maksimalne napore jer nastoji da Srbija bude član tog društva, da razvija dobe odnose sa susedima i zemljama regiona, ali i Evrope i van njenih granica – istakao je Šutanovac, obraćajući se ambasadorima i predstavnicima Austrije, Češke, Slovačke, Belike Britanije, Rusije i Francuske i dodao da su savremeni izazovi, rizici i pretnje bezbednosti Srbije po pravilu međunarodni i da se ne mogu rešavati ukoliko ne gajimo dobrosusedske odnose, kao i dobre odnose sa svim državama regiona.

– Imamo obavezu da i svoje potomke učimo istoriji, da im pričamo o srpskim herojima koji su dali život za otadžbinu, ne samo da se ne bi zaboravili, već da se ta istorija više nikada ne bi ponovila – rekao je ministar odbrane.

General-potpukovnik Mladen Ćirković, zamenik načelnika Generalštaba naše vojske, položio je venac na spomen-obeležje cerskim junacima u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Vence su položili i predstavnici lokalne samouprave i diplomatskih predstavništava u Srbiji.

Skup su organizovali Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo odbrane Vlade Republike Srbije i grad Loznica.

[attachment=3]

Spomen-kosturnica u Tekerišu podignuta je 1928. godine na mestu gde su se od 15. do 19. avgusta 1914. vodile borbe koje su odlučile ishod Cerske bitke. Sagrađena je za vreme vladavine kralja Aleksandra Prvog. Ima oblik prirodne stene, dimenzija 8,6 x 7,6 metara, a visoka je deset metara. U temelje kosturnice položeni su posmrtni ostaci više od deset hiljada poginulih srpskih ratnika. Na njenom pročelju stoji zapisano – „Vaša dela su besmrtna“.

Cerska bitka, koja se odigrala na širokom prostoru Cera od 16. do 20. avgusta 1914. godine, predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Istovremeno je i prva saveznička pobeda. Poznata je i kao „Jadarska bitka“ jer su se glavne operacije odvijale u slivu reke Jadar. Prethodile su joj borbe predstražnih odreda na Drini i Savi, koji su četiri dana, od 12. do 15. avgusta, hrabro odolevali nadiranju znatno brojnijih i jačih austrougarskih trupa. Srpskim snagama komandovao je general Stepa Stepanovića.

Operacija na Ceru okončana je gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, od 21. do 24. avgusta 1914. godine. Srbija je u borbama izgubila više od 16.000 vojnika, dok su Austrougari imali oko 25.000 poginulih. Zbog izuzetnih zasluga u rukovođenju i komandovanju Cerskom bitkom, komandant Druge srpske armije Stepa Stepanović unapređen je u čin vojvode. Bitka predstavlja blistav primer taktički dobro osmišljene i ostvarene vojne operacije.

Izvor: Sajt M.O.

20.09.2009
Polaganjem venaca na Spomen kosturnicu kod Mačkovog kamena i parastosom poginulim borcima, obeležena 95. godišnjica Bitke na Drini, koja je predstavljala niz borbi snaga Kraljevine Srbije sa ciljem da se zaustavi drugi pokušaj Austrougarske da prodre u Srbiju tokom 1914 godine.

[attachment=2]

Godišnjica bitke na Mačkovom kamenu u Prvom svetskom ratu obeležena je danas parastosom poginulim srpskim junacima i polaganjem venaca na Spomen kosturnicu.

Vence i cveće na Spomen kosturnicu na Mačkovom kamenu položile su, povodom 95. godišnjice, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, opština Ljubovija i Krupanj, kao i nekoliko republičkih, regionalnih i opštinskih organizacija za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine.

Pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Miro Čavaljuga govorio je o istorijskom i vojnom značenju bitke, a govore su održali i predsednici opština Ljubovija i Krupanj Miroslav Nenadović i Savo Dorić.

Bitka na Drini ili Drinska bitka predstavlja niz borbi koje su vodile snage Kraljevine Srbije sa ciljem da zaustave drugi pokušaj Austrougarske da prodre u Srbiju tokom 1914 godine.

Posle teških i krvavih rovovskih borbi srpska vojska je bila primorana na povlačenje usled manjka hrane, ratnog materijala, a pogotovo artiljerijske municije.

Povlačenje srpske vojske, povuklo je sa sobom i egzodus lokalnog stanovništva koje se bojalo novih masakra od strane austrougarske vojske. Okončavanjem bitke na Drini i prodorom Austrougara u Srbiju otpočele su operacije srpske vojske krajem 1914.godine čiji je najznačajniji deo Kolubarska bitka.

_{Komandant austrijske balkanske vojske Oskar Poćorek}
[attachment=1]

Ofanziva komandanta Poćoreka

Ofanziva je otpočela 6. septembra. Po cenu gubitka šest bataljona i tri topa, koji su iz jedne divizije Druge srpske armije u cilju demonstracije, prebačeni na levu obalu Save istočno od Mitrovice, Prva srpska armija uspela je da pređe Savu prema Kupinovu i da preduzme uspešnu ofanzivu u Sremu. Ali komandant austrijske Balkanske vojske Poćorek u cilju pariranja ofanzive srpske vojske u Sremu, preduzima 8. septembra snažnu ofanzivu na Drini i to: sa Petom armijom protiv Druge srpske armije, a sa Četvrtom armijom protiv Treće srpske armije.

Srpska Vrhovna komanda obustavlja napredovanje i uspešnu ofanzivu Prve armije u Sremu i prebacuje obe njene pešadijske divizije preko Valjeva ka Krupnju na ugroženo levo krilo Treće armije, a konjičku diviziju upućuje kao dodatno pojačanje Drugoj armiji, i ako je ova uspela da Petu austrijsku armiju zaustavi na obalama Drine.

Ofanziva austrijske Balkanske vojske je zaustavljena, ne samo upornim i krvavim borbama na frontu ojačane Treće i Druge armije, već i nastupanjem srpske Užičke vojske, uz sadejstvo sa Crnogorcima, ka Vlasenici i Sarajevu u pozadinu Šeste austrijske armije.

Nemajući snage da Srbe potisne na glavnom frontu, a sagledavši opasnost po desni bok i pozadinu svoje Šeste armije, Poćorek zahteva hitnu pomoć od Vrhovne Komande Celokupne austrijske vojske.

Posle poziva Poćoreka, austrijskim snagama stiže pojačanje iz unutrašnjosti Monarhije, i organizovana je, ne samo zaštita boka Šeste armije, već je srpska Užička vojska potisnuta natrag ka Višegradu. Austrijanci su, od trupa u Sremu, posle odstupanja Prve srpske armije, formirali Kombinovani Korpus, pod komandom generala Krausa i prebacili ga preko Save severno od Šapca, da napadne desni bok i pozadinu Druge srpske armije. Nastale su ogorčene borbe na dugačkom frontu: Šabac-Mitrovica-Lešnica-Loznica-Krupanj-Ljubovija-Bajina Bašta-Višegrad, koje su prešle u jednu dugotrajnu pozicionu-rovovsku bitku.

Za vreme borbe, kod srpske vojske se osetila velika iscrpljenost u ljudstvu i opremi, jer regruti još nisu bili spremni za ratna dejstva, a pomoć u opreme svake vrste, pogotovo u artiljeriskoj municiji, koja se očekivala svakog dana da preko Soluna stigne iz Francuske, nije pristizala.


Borbe kod Mačkovog kamena

Posle neuspeha Austrougara u Cerskoj bici, oni su odmorili i popunili 5. i 6. armiju i prešli u napad 6. septembra 1914. Srpska 2. armija je uspela da zadrži 5. austrougarsku na obalama donje Drine, a 6. armija je prešla Drinu, potisla srpsku 3. armiju i zauzela Gučevo, Boranju i Jagodnju, desnim krilom izbivši na Sokolsku planinu.

Srpska 1. armija (general Petar Bojović) protivnapadom prisiljava desno krilo protivnika na povlačenje do položaja Mačkov kamen-Crvenje-Javornik.

Mačkov kamen je topografski čvor (vrh) na planini Jagodnja u severozapadnoj Srbiji, gde su vođene teške borbe između 1. srpske i 6. austrougarske armije u toku Prvog svetskog rata.

Borbe su vođene u periodu od 19. do 22. septembra 1914. godine. Ova bitka je jedna od niza sukoba tokom bitke na Drini.

Izvor: RTS

Obeležena 97. godišnjica pobede srpske vojske kod Kumanova


26.10.2009

Kumanovo – Polaganjem venaca i cveća na spomenik srpskoj vojsci na brdu Zebrnjak, kod Kumanova u Makedoniji, obeležena je 97. godišnjica velike pobede srpske vojske protiv Turaka u najznačajnijoj bici u Prvom balkanskom ratu.


Vence na spomenik položio je, u ime Vlade Srbije, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinović, koji je istakao važnost čuvanja uspomene na naše slavne pretke, ali i potrebu da gradimo drugačiju budućnost - na razumevanju, uzajmnom poštovanju i nenasilju.

U izjavi Tanjugu, Martinović je rekao da je veliku pomoć u obeležavanju ovog značajnog jubileja pružila srpska zajednica u Makedoniji, i istakao da je neophodno da Srbija obeležava sve događaje koji podsećaju na slavne pobede, ali i na velika stradanja, kako boraca tako i brojnih civila.

Srpska vojska je u Kumanovskoj bici, 21. i 22. oktobra 1912. godine, uz velike žrtve, pobedila nadmoćnije turske trupe i, posle više od pet vekova, donela slobodu srpskim oblastima.

Martinović je kazao da je svečanom obeležavanju godišnjice Kumanovske bitke prisustvovao veliki broj građana sa područja srpsko makedonske granice.

Ministarstvo rada, kako je naveo, obezbedilo je odlazak u Kumanovo najboljih srpskih studenata i maturanata, Vojne akademije i Policijsko kriminalističke akademije, kao i maturanata Treće beogradske gimnazije.

U umetničkom programu, pod nazivom „Oni što smrviše silu”, u režiji Marije Bišof, koji je organizovala Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, izvedene su kompozicije Miroljuba Aranđelovića Rasinskog. Nastupili su glumci Nebojša Dugalić i Ivan Jevtović, operski pevač Goran Krneta i beogradski Hor „Braća Baruh” pod upravom dirigenta Đorđa Stankovića.

Spomenik kumanovskim junacima, rad istaknutog srpskog arhitekte Momira Korunovića, podignut je 1937. godine, a pet godina kasnije većim delom su ga uništile bugarske okupacione trupe.

U kripti spomenika položeni su posmrtni ostaci više stotina srpskih junaka stradalih u Kumanovskoj bici.


Izvor: Tanjug

  11.10.2009.

  Централна државна церемонија обележавања Дан примирја у Првом светском рату данас је одржана крај Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату у комплексу Новог гробља. Обележавање јубилеја организовано је уз високе државне и војне почасти и полагање венаца, а церемонији је, у име владе, присуствовао министар културе Небојша Брадић.

  Министар Брадић је подсетио да је на данашњи дан 1918. године завршен Први светски рат када је "пала завеса над кланицом у којој су страдали многи народи, посебно српски. Пре деведесет и једне године престало је незапамћено крвопролиће које је претило да нас истреби са лица земље", рекао је он, истичући да се херојство српске војске граничило са самоуништењем и да су нас "само вера у себе и јединство са савезницима спасли катастрофе".

  Брадић је истакао и да су велике српске војсководје - војводе Радомир Путник, Степа Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић, као и француски генерал Франше Д'Епере, извели наше младиће на стазу велике победе, сасвим несразмерне броју војника и опремљености српске војске. "Њихове кости почивају недалеко од овог места као и остаци хиљада српских ратника похрањених у криптамна споменика пред којим сада стојимо. Али, небројено је више оних који су сахрањени далеко, многима се и не зна гроб", рекао је он.

[attachment=1]

  "Верујемо да се страхоте првог светског рата неће поновити, надамо се да Срби више неће гинути и да њихово велико херојство који су испољили у биткама првог светског рата више неће бити неопходно да би се очувао мир у Европи", рекао је министар Брадић.

  Церемонији су присуствовали представници министарстава, Министарства одбране и Војске Србије, амбасадори и изасланици одбране Аустрије, Аустралије, Белгије, Бугарске, Грчке, Италије, Канаде, Мађарске, Немачке, Румуније, Русије, САД, Словачке, Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, Француске, Холандије и Чешке.

  Присуство највиших дипломатских и војно-дипломатских представника држава-савезница и држава-противница Србије у Првом светском рату симболично указује на потребу очувања достојанственог сећања, али и афирмације помирења и сарадње као основа за даље унапређење билатералних односа Србије и држава-учесница у том оружаном сукобу.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

Obeležena 65. godišnjica proboja Sremskog fronta


12.04.2010

Komemoracijom i odavanjem pošte poginulima, kod spomen obeležja u Adaševcima kod Šida, danas je obeležena 65. godišnjica proboja Sremskog fronta. Ceremoniji obeležavanja prisustvovali su: ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, predstavnici SUBNOR-a, učesnici Narodnooslobodilačke borbe, diplomatski i vojno-diplomatski predstavnici zemalja čije su trupe učestvovale u borbama na Sremskom frontu, kao i država saveznica.

[attachment=1]

Ministar Šutanovac rekao je da je borbu Narodnooslobodilačke vojske na Sremskom frontu odlikovalo rodoljublje i želja za stvaranjem društva na principima slobode, nezavisnosti, ravnopravnosti, a iznad svega poštovanje ljudskih prava i suvereniteta svake države.

- Kada pogledamo veličinu zemlje i brojno stanje građana, Srbija je nesumnjivo dala izuzetno veliki doprinos savezničkim pobedama, kako u Prvom, tako i Drugom svetskom ratu i na taj način se ugradila u temelje savremene Evrope – rekao je Šutanovac. On je naglasio da Srbija želi da ratovi i razaranja budu prošlost i da se uspostavi građansko društvo zasnovano na poštovanju ljudskih prava, sloboda i vladavini zakona.

Ministar je istakao da Srbija želi da gradi dobrosusedske odnose sa zemljama regiona i da postane članica evropske porodice naroda. Iako Srbija na početku 21. veka nije vojno ugrožena, rekao je ministar odbrane, postoje savremeni izazovi, rizici i pretnje koji ugrožavaju sve zemlje sveta. Zbog toga što se ni jedna država od takvih pretnji ne može samostalno zaštititi, Srbija, prema njegovim rečima, želi da uzme učešće u čuvanju globalnog mira sa prijateljima i partnerima u svetu.

- Danas kada slavimo 65. godišnjicu proboja Sremskog fronta mi apelujemo za mir i razumevanje među narodima, religijama i državama – rekao je ministar odbrane.

Na spomen obeležje u Adaševcima vence su položili ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministar unutrašnjih polova Ivica Dačić, predstavnici Autonomne pokrajine Vojvodina, opštine Šid, SUBNOR, kao i predstavnici ambasada – Rusije, Ukrajine, Belorusije, Crne Gore, Bugarske, Makdedonije.

Vence na spomen obeležje palim borcima prvi put su položili predstavnici ambasada Nemačke, Italije i Francuske.

Borci Jugoslovenske Armije i njenih saveznika su od 21. oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine na Sremskom frontu, uz velike žrtve probili višestruke neprijateljske linije i suštinski doprineli uspešnom okončanju borbi za konačno oslobođenje zemlje u Drugom svetskom ratu.

U bici je sa obe strane učestvovalo oko dve stotine pedeset hiljada vojnika. Uz jedinice Jugoslovenske Armije, učestvovale su i trupe Crvene i bugarske Narodne armije, kao i brigada "Italija".

U teškim borbama poginulo je oko trinaest i po hiljada jugoslovenskih vojnika, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore, hiljadu sto pripadnika Crvene Armije, šest stotina trideset pripadnika bugarske Narodne Armije i stotinu šezdeset tri Italijana iz sastava jugoslovenskih jedinica. Na strani neprijatelja, poginulo je oko trideset hiljada vojnika.

Izvor: Sajt VS

Godišnjica početka proboja Solunskog fronta


12.04.2010.

Predstavnici grada Čačka, organizacije rezervnih vojnih strarešina i udruženja oslobodilačkih ratova od 1914. do 1918. godine, položili su danas vence na spomenik i grob vojvode Stepe Stepanovića, povodom 91. godišnjice od početka proboja Solunskog fronta.

Predsednik gradske organizacije rezervnih vojnih strarešina Dragan Vasović, rekao je da je današnji dan posvećen precima, junacima koji su za 45 dana sa Kajmakčalana stigli u Beograd i oslobodili ga.

„Zahvaljujući tome 11. novembra 1918. godine završen je Prvi svetski rat. Jedan od glavnih aktera proboja Solunskog fronta bio je i vojvoda Stepa Stepanović, koji je komandovao drugom armijom. Zato danas na njegov spomenik i grob polažemo vence“, rekao je on.

„Na ovaj način grad Čačak čuva uspomenu na naše sugrađane koji su učestvovali u solunskoj operacji“, izjavio je zamenik gradonačelnika Saša Obradović.

Pre 91. godine, 15. septembra, u zoru, francuski general Frans D’Epere naredio je da se krene u proboj Solunskog fronta, u kome je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koji se ubraja u najušpesnije operacije Prvog svetskog rata.

Beograd je bio oslobođen 1. novembra, a deset dana kasnije francuska armija prešla je Dunav i krenula ka Mađarskoj.

Izvor: FoNet

Nešto mi nije jasno, proboj Solunskog fronta počeo je 14.09.1918., zašto se obeležava sada? Da nije godišnjica smrti vojvode Stepe ili nešto drugo u pitanju?

Stvarno je izabran cudan dan za cermoniju.Vojvoda Stepa Stepanovic je umro 27 aprila 1929 godine, a danas je 12 april.

Samo francuska armija?
Dal tako bese?
Citajuci zadnju recenicu izgleda kao da su oni oslobodili Beograd, odmorili se neki dan i krenuli dalje da okupiraju Madjarsku

Mora da je nešto drugo vojvoda je preminuo 27 aprila 1929g.

Ne znam. vest je stvarno vrlo čudna, kao da je novinar bio na tripu...

Bas tako

TANJUG
28.06.2010.

[attachment=1]

Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu obeležena je 621-godišnjica boja na Kosovu. Venac u ime Ministarstva rada i socijalne politike položio je državni sekretar Negovan Stanković, u ime grada Kruševca gradonačelnik Desimir Pavlović, kao i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, zbratimljenih opština i nevladinih organizacija koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Organizatori komemorativne svečanosti je grad Kruševac u saradnji sa Odborom Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Mnogobrojni Kruševljani i delegacije odali su poštu kosovskim junacima minutom ćutanja, a državni sekretar Stanković rekao je da se godišnjica kosovskog boja od 1904. godine obeležava u tom gradu. On je dodao da se paralelno taj datum obeležava i na Gazimestanu.

SPC i pravoslavni vernici u Srbiji na Vidovdan slave ime kneza Lazara Hrebeljanovića (1329-1389) i ostalih svetih velikomučenika, izginulih na Kosovu polju, a u svim pravoslavnim hramovima na liturgijama se pominje stradanje koje je duboko utisnuto u srpsku istoriju, kulturu, etiku i tradiciju.
Sećanje na kosovsku pogibiju obeleženo je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se staro slovensko božanstvo Svetovid i starozavetni prorok Amos - slava kneza Lazara.
Velmoža sa dvora cara Stefana Dušana (1308-1335), knez Lazar nastavio je borbu jednog od najuspešnjihih srpskih srednjovekovnih vladara za jedinstvo srpskog naroda.

Prema predanju, uoči boja na Kosovu, knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: "Kojem ćeš se privoleti carstvu, dal' zemaljskom ili nebeskome?" Sveti knez Lazar je zadužio pravoslavnu crkvu boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire. Njegove zadužbine su manastiri Gornjak i Ravanica, koja je posvećena svetom Vaznesenju Gospodnjem gde danas počivaju njegove svete mošti, tu vraćene 1989. na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Srpski narod je prilikom velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem (1633-1706) poneo sa sobom u Sent Andreju mošti svog kneza, koje su potom počivale u Budimu, a onda i u Sabornoj crkvi Beogradu. Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti. Vidovdan je i dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na ovaj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi.

Hiljade ljudi na Gazimestanu

28.06.2010. 

Beograd, Kruševac - Vidovdan obeležen na Gazimestanu. Liturgiji prisustvovao patrijarh i nekoliko hiljada ljudi iz centralne Srbije.

[attachment=1]

Parastosom na Gazimestanu poginulim srpskim ratnicima u Kosovskoj bici 1389, okončane su ovogodišnje vidivodanske svečanosti na Kosovu.

Obeleževanju, koje je proteklo bez incidenata, nakon nekoliko godina prisustvovao je i srpski patrijarh. U Gračanici i Gazimestanu je bilo nekoliko hiljada ljudi.

Posle nekoliko godina parastos na Gazimestanu, centralni događaj obeležavanja Vidovdana, držao je patrijarh Irinej uz sasluženje mitropolita Amfilohija i vladika Atanasija i Tedosija.

Na Gazimestan su došli ljudi iz Beograda, Novog Sada, Niša, Podgorice, Banja Luke. Bilo ih je nekoliko hiljada.

Zbog nastalog stanja na Kosmetu i položaja Srba patrijarh Irinej je, u vidovdanaskoj besedi, nakon liturgije u manastiru Gračanica izrazio nadu da će na Kosovu biti nađeno rešenje i za Srbe i za Albance.

Skupu na Gazimestanu prisustvovalo je i oko 200 bajkera iz centralne Srbije, koji su kamenovani prilikom prolaska kroz južni deo Kosovske Mitrovice o čemu više možete čitati u posebnoj vesti (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=846.75).

Skup na Gazimestanu su obezbeđivali pripadnici Kosovske policije, a prostor oko šireg područja Prištine je nadletao i helikopter Kfora.


U Kruševcu obeležena godišnjica Kosovske bitke

[attachment=2]

Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, obeležena je 621. godišnjica boja na Kosovu.

Organizator komemorativne svečanosti je grad Kruševac u saradnji sa Odborom Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Mnogobrojni Kruševljani i delegacije poštu kosovskim junacima odali su minutom ćutanja, a državni sekretar Stanković rekao je da se godisnjica kosovskog boja od 1904. godine obeležava u tom gradu.

Venac u ime Ministarstva rada i socijlane politike položio je državni sekretar Negovan Stanković, u ime grada Kruševca gradonačelnik Desimir Pavlović, kao i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, zbratimljenih opština i nevladinih organizacija koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. 


Izvor: B92, Beta, Tanjug

Обележена годишњица боја на Мишару

13.08.2010.

У селу Мишар крај Шапца данас је обележена 204. годишњица боја на Мишару,
једне од најзначајнијих победа устаника тадашње Србије над оружаним снагама
Отоманског царства.

[attachment=1]

Традиционалну државну церемонију одавања почасти и полагања венаца на Споменик мишарским јунацима организовало је Министарство рада и социјалне политике у сарадњи са Министарством одбране и градом Шапцем.

У име Министарства одбране и Војске Србије венац је положила делегација на челу са начелником Управе за оперативне послове Генералштаба Војске Србије, генерал-мајором Драганом Колунџијом.


Извор: сајт ВС

Obelezena 204. godisnjica bitke na Deligradu


06.09.2010.

U Spomen-crkvi na Deligradu kod Aleksinca, uz vojne i državne počasti,
obeležena je 204. godišnjica bitke na Deligradu.

Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva rada i opštine Aleksinac. Počast učesnicima bitke odali su i predstavnici nevladinih organizacija koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova.

Boj na Deligradu, 4. septembra 1806. godine, jedna je od najznačajnijih i najvećih pobeda Karađorđevih ustanika u Prvom srpskom ustanku. To je, istovremeno, blistav primer taktički dobro osmišljene i ostvarene vojne operacije, jer su daleko malobrojniji srpski ustanici uspeli da odbrane grad od napada turske vojske.


Izvor: Međunarodni Radio Srbija
 

 



Kraj spomenika poginulim srpskim ratnicima iz Prvog svetskog rata, na planini Gučevo iznad Banje Koviljače danas je obeležena 96. godišnjica Gučevske bitke.

Vence su položile delegacije Loznice i nevladinih organizacija iz Loznice i Beograda, koje neguju uspomenu na oslobodilačke ratove Srbije.

Prigodnim rečima u ime Grada Loznice prisutnima se obratio član Gradskog veća Janko Aleksić, a o istorijskom značaju bitke govorili su istoričar Goran Vilić i predsednik podružnice Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova iz Loznice.

Verski deo obeležavanja godišnjice bitke bio je na Preobraženje, 19. avgusta, kada su parastos poginulim srpskim borcima iz Prvog svetskog rata služili loznički sveštenici. Ranije se godišnjica slavila samo na Preobraženje, ali je od 2006. godine svetovni deo premešten u septembar, u nedelju pre održavanja Vukovog sabora u Tršiću.

Gučevska operacija vođena je u sklopu druge austrijske ofanzive na Srbiju neposredno posle Cerske bitke 1914. u kojoj je srpska vojska izvojevala svoju prvu pobedu u tom ratu, ali i saveznika. Tokom ratnih operacija 1914. godine centralni polozaj srpskih snaga na planini Gučevo označen je kao "kota smrti", a borbe koje su počele 8. septembra trajale su 55 dana.

U čast poginulim srpskim borcima na vrhu planine je 1929. godine podignuta spomen-kosturnica u obliku piramide visoke 16 metara. Spomenik je podiglo Udruženje rezervnih oficira i ratnika kao znak trajnog sećanja na tu značajnu bitku u istoriji srpskog naroda.

Beta

17. septembar 2010.

Vek letenja u Srbiji
 
Beograd -- Danas se navršava vek prvog leta aeroplanom iznad Beograda sa aerodroma na Banjici.

Srbija između majskog prevrata i balkanskih ratova pre 100 godina gledala je u budućnost i želela da u nju odleti među prvima.

Već krajem 1909. godine omladina zainteresovana za vazduhoplovstvo, koje je tada bilo u začetku, organizuje se u prvi neformalni aeroklub.

Međi njima su sinovi poznatog književnika Branislava Nušića, Ljubiša Glišić i kasnije akademik Aleksandar Deroko. Literaturu i informacije su nabaljali iz vazduhoplovne sile Francuske. Ubrzo su zabeleženi prvi pokušaju pravljenja jedrilice i letenja tj. skakanja tom istom jedrilicom.

http://www.youtube.com/watch?v=H_ajAiNSKJE

Nije prošlo mnogo, i država se interesuje za vazduhoplovstvo, kako zbog potreba vojske tako i zbog promocije zemlje.

Vazduhoplovni pioniri obilazili su Evropu na turnejama koje liče na današnje turneje muzičkih zvezda.

„Prvi pilot koji je došao je austrougarski pilot Rudolf Simon, i on je posle više neuspelih pokušaja u Zagrebu kao i u Beogradu, uspeo da uradi prvi uspešan probni let 18. septembra, a dva dana kasnije je zakazano prvo javno letenje za narod odnosno građane Beograda“, navodi Mario Hrelja, kolekcionar AK "Galeb".

Simonova demonstracija podstakla je razvoj vazduhoplovstva u Srbiji. 1912. sa školovanja u Francuskoj stižu prvi domaći piloti, prvi od njih Mihailo Petrović, koji su već krajem godine leteli u balkanskom ratu. Država tada kupuje prve avione.

„Tadašnje letenje avionom teško danas može da se uporedi sa bilo čime. to je stvarno bilo, apsolutni, da se izrazim današnjim jezikom, HIT. možda bi se to sad moglo uporediti sa poletanjem svemirskog broda sa Banjice“, kaže Mario Hrelja

Dolazak avijacije kod nas nije mnogo kasnio u odnosu na razvijenu Evropu. Ni kasnije kroz školovanje pilota i konstruisanje novih tipova aviona, naša zemlja nije mnogo zaostajala. poznate okolnosti sa kraja XX veka avioindustriju gotovo potpuno zaustavljaju a prvi znaci oporavka javljaju se upravo pred stogodišnjicu prvog leta aeroplana kod nas.

Izvor: B92

Pomen grčkim i srpskim ratnicima u Pirotu


20.09.2010.

Ambasador Republike Grčke u Srbiji Dimostenis Stoidis prisustvovao je danas na grčkom i srpskom vojnom groblju u Pirotu tradicionalnom pomenu vojnicima dveju armija, poginulim u Prvom svetskom ratu. Pored ambasadora Grčke, venac na spomenike palim ratnicima položila je delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na čelu sa brigadnim generalom Vidojem Živkovićem, zamenikom komandanta Kopnene vojske.

[attachment=1]

Senima poginulih grčkih i srpskih vojnika poklonili su se i vojni izaslanici Grčke, Italije i Nemačke, predstavnici Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Pirotskog okruga, Opštine Pirot, Grada Niša, Udruženja grčkih potomaka iz Niša "Grčka svetlost", kao i predstavnici boračkih udruženja i organizacija koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova.

- Ovaj događaj je još jedna potvrda da istorija povezuje naša dva naroda. Niko ne treba da zaboravi prošlost, jer su narodi koji zaboravljaju svoju istoriju osuđeni na propast - rekao je ovom prilikom ambasador Dimostenis Stoidis. - Mi smo zajedničkom borbom branili ideal slobode. Od srca smo zahvalni srpskim vlastima i lokalnoj samoupravi u Pirotu što održavaju Grčko vojno groblje u ovom gradu. Ovo je prilika i da poručimo Srbiji i njenom narodu da Grčka podržava njihov evropski put i razvijanje dobrih odnosa sa drugim državama u regionu.

Piroćanac Branislav Mitić je biciklom krenuo put Kajmakčalana, o čemu je danas obavestio i grčkog ambasadora. - Do ovog istorijskog mesta biće mi potrebno pet dana vožnje - rekao je Mitić.- Možda bih stigao i brže, ali su mi grčka udruženja veterana pripremila doček u svakom selu u ovoj zemlji, jer nameravam da posetim sve važnije spomenike. Mitić je najavio da će sledeće godine biciklom od Pirota putovati do Soluna i Krfa.

Izvor: MORS

Obeležena 200.godišnjica boja na Varvarinskom polju


23.09.2010.

Povodom obeležavanja 200. godišnjice boja na Varvarinskom polju, ministar odbrane Dragan Šutanovac i predsednik opštine Varvarin Zoran Milenković, otkrili su danas Spomenik srpskim junacima koji su zajedno sa ruskim saveznicima 23. septembra 1810. godine izvojevali veliku pobedu protiv turske vojske.

[attachment=1]

Ministar Šutanovac je, u svojstvu izaslanika Vlade Srbije, položio venac na novootkriveno spomen obeležje. Vence su položili, u ime Vojske Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, u ime ambasade Ruske federacije u Beogradu ambasador Aleksandar Konjuzin i predstavnici Rasinskog okruga, opštine Varvarin i udruženja opredeljenih za negovanje oslobodilačkih ratova. Svečanosti su prisustvovali episkop šumadijski gospodin Jovan, brojni građani i gosti.

Ministar Šutanovac je izrazio zadovoljstvo što je, u ime Vlade Srbije, otkrio novo spomen obeležje, pored već postojećeg, koje je podignuto u čast obeležavanja 100. godišnjice bitke.

- Da bi smo razumeli sebe i vreme u kome živimo neophodno je poznavati svoju prošlost i istoriju. Zato postoje sećanja koja nikada ne treba da izblede, ne samo zbog naše prošlosti, već i naše budućnosti. Šutanovac je rekao da se podizanjem spomenika na Varvarinskom polju odaje počast našim junacima i ruskim prijateljima kao i stradalim protivničkim vojnicima.

- Istovremeno još jednom šaljemo poruku miroljubivom svetu koliko su za srpski narod, srpskog vojnika i državu važni čast i sloboda, rekao je Šutanovac i dodao da je Varvarin postao mesto istorijskog poštovanja.

Ministar odbrane je rekao da je Varvarin mesto obeleženo imenom Karađorđa, ruskog generala grofa Orurka, Stanoja Glavaša, Jovana Kursule i ostalih srpskih znanih i neznanih junaka koji su herojskom borbom, vojničkim umećem i čašću izvojevali jednu od značajnih pobeda srpskog naroda.

[attachment=2]

Prema rečima ministra Šutanovca naša je obaveza da sećanja čuvamo, ali da savremeno vreme traži drugačije načine odbrane otadžbine, od onog kako su to činili naši preci.

Ministar je podvukao da Srbije mora imati jaku vojsku, ali da svoje ciljeve ne može ostvarivati ratovima. Poštovanje suvereniteta, integriteta država i međusobna saradnja, poštovanje prava i sloboda građana, verskih i kulturnih razlika naroda, kako je naglasio Šutanovac, jesu principi na kojima gradimo državu sa ciljem da postanemo ravnopravni član Evropske unije.

Šutanovac je naveo da istorijsko sećanje u Srbiji u prvi plan stavlja pobede na bojnom polju, uz umešnost ratovanja i uspehe vojskovođa, a da tek se onda broje žrtve i stradanje nevinih.

Sećanje i istorija su bezvredni, ako iz njih ne izvučemo poruke, rekao je Šutanovac i dodao da se pokazalo da je Srbija u prošlosti skupo plaćala svoju slobodu i pravo da u miru gradi budućnost.

-Došlo je vreme kada drugim sredstvima možemo očuvati svoj identitet i integritet i izgrađivati demokratsku Srbiju kao zemlju ravnopravnih građana, istakao je Šutanovac.

Predsednik opštine Varvarin Zoran Milenković podsetio je da je pre 200.godina oko devet hiljada srpskih ustanika pod vođstvom Karađorđa i tri hiljade ruskih vojnika koje je predvodio general Orurk izvojevalo briljantnu pobedu protiv turske vojske koja je brojala oko dvadeset šest hiljada vojnika.

Milenković je istakao zasluge ustaničkih vođa, a pre svega Jovane Kursule koji je pobedivši turskog Omer agu značajno moralno doprineo pobedi srpsko ruske vojske.

Prema njegovim rečima, bitka na Varvarinskom polju ima veliki značaj za istoriju Varvarina kao i junak Jovan Kursula čije ime nosi osnovna škola u tom mestu.

Izvor: MORS

Нигде слике споменика у  овом приказу МОРС.

Obeleženo 100 godina od prvog leta iznad Beograda
01. oktobar 2010. | Marko Radović

Aero klub “Galeb”, pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane i u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, Turističkom organizacijom Beograda i Olimpijskim komitetom obeležio je 100 godina od prvog leta aeroplana iznad Beograda.

[attachment=1]
Aero klub “Galeb”, pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane i u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, Turističkom organizacijom Beograda i Olimpijskim komitetom obeležio je 100 godina od prvog leta aeroplana iznad Beograda.

Osamnaestog septembra 1910. godine češki pilot Rudolf Simon je sa Banjice svojim avionom „Loner Simon-I“ načinio prvi let aeroplanom iznad Beograda, na poziv tadašnjeg Srpskog olimpijskog kluba. Danas, sto godina kasnije, na aerodromu Lisičiji Jarak simbolično je obeleženo prvih 100 godina avijacije u Srbiji. Posetioci su mogli da vide vazduhoplove Eskadrile Oldtajmera, napredak restauracije prvog prototipa domaćeg aviona Galeb G-2 i izložbu fotografija i dokumenata sa temom prvih letova na našim prostorima.

Ostaje želja da će srpsko vazduhoplovstvo narednih sto godina ići u korak sa vremenom i njegovim potrebama, pa čak i korak brže.


Izvor: Airserbia (http://www.airserbia.com/)

Obeleženo 100 godina od prvog javnog leta iznad Beograda

Saturday, 2. October | autor: Petar Vojinović

[attachment=1]
Juče je na sportskom aerodromu Lisičji jarak nadomak Beograda  u organizaciji Aerokluba ”Galeb” održana izložba fotografija i dokumenata posvećena prvom javnom letu u istoriji srpskog vazduhoplovstva koji se dogodio 19. Septembra 1910. godine iznad Banjice.

[attachment=2]
Ispred Ministarstva odbrane i Komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane otvaranju izložbe prisustvovali su zamenik komadanta avijacije brigadni general Sreto Malinović i komadant 204. avijacijske baze brigadni general Mirko Vranić. General Malinović potvrdio je ovom prilikom snažnu podršku naših vazduhoplovnih snaga negovanju bogate istorije domaćeg vazduhoplovstva:

- Srpska vojna avijacija, među najstarijim je i u svetskim okvirima, stoga je obeležavanje njene stogodišnjice naš ponos i pre svega obaveza. Aktivnosti u tom pogledu počele su organizacijom prošlogodišnjeg velikog aeromitinga na aerodromu Batajnica i nastaviće se podrškom vazduhoplovnim entuzijastima koji planiraju da kroz Eskadrilu starih vazduhoplova sačuvaju sećanje na hrabre pionire našeg neba.

[attachment=3]
Posetioci izložbe imali su priliku da se razgledajući avione oldtajmere upoznaju sa aktivnostima Aerokluba ”Galeb” koji uz podršku Ministarstva odbrane radi na formiranju prvog letećeg muzeja u jugoistočnoj Evropi kao i brojnim drugim aktivnostima vezanim za očuvanje naše vazduhoplovne tradicije.

[attachment=4]

Fotografije: Dušan Atlagić


Izvor: Tango Six Blog (http://tangosixblog.com/)

ПОМЕН БРАНИОЦИМА БЕОГРАДА    
7. октобар 2010.


У оквиру обележавања 95. годишњице одбране Београда, патријарх српски Иринеј освештао је данас на београдском Новом Гробљу обновљени војни меморијал и служио помен изгинулима у одбрани српске престонице у Првом светском рату 1915. године. Уз почасни плотун Војске Србије, посмртни остаци једног броја бранилаца Београда похрањени су у Спомен костурницу.

Почаст у име Владе Србије одао је министар одбране Драган Шутановац, наводећи да су у тој спомен костурници сахрањени посмртни остаци више од 2600 бранилаца који су у рат пошли знајући да су њихова имена избрисана из списка живих. Шутановац је истакао да Србија у 21. веку жели да буде земља мира и пријатељства и фактор стабилности у југоисточној Европи.
Патријарх Иринеј је истакао да је данас одата почаст онима који су храбро бранили своју отаџбину и град, са спремношћу и готовошћу да положе животе за слободу народа и отаџбине. Данас се сећамо славне епопеје једна мале групе у односу на оне који су били на другој страни, рекао је поглавар СПЦ наглашавајући да су браниоци Београда свесно жрвтвовали себе за одбрану свог народа, државе и породица, чиме су испунили дужност према отаџбини и највећу јеванђељску дужност која гласи да нема веће љубави и већ жртве од оне која се положи за ближње и за свој народ. Венце на спомен обележје положили су и начелник Генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Милоје Милетић, представници организација за неговање традиција ослободилачких ратова и града Београда. Церемонија, којој су присуствовали бројни страни војни изасланици и представници дипломатског кора, завршена је уметничким програмом, а глумац Гојко Балетић на крају је издекламовао чувену наредбу мајора Драгутина Гавриловића који је 1915. херојски предводио одбрану Београда.”Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред, у славу!…”
Izvor medjunarodni radio Srbija

Polaganje venaca oslobodiocima Beograda


20.10.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić i načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, general armije Nikolaj Makarov, danas su povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, položili vence na Spomenik oslobodiocima Beograda i Spomenik crvenoarmejcu.

[attachment=1]

Ministar odbrane Dragan Šutanovac tom prilikom u knjizi utisaka zapisao je:

-Velika slava i čast svim oslobodiocima Beograda.

Pripadnici Vojske Srbije ponosni su na svoje slavne pretke, oslobodioce Beograda u Drugom svetskom ratu i slede njihov primer. Živela Srbija! - zabeležio je general Miloje Miletić.

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije, general Nikolaj Makarov u knjigu utisaka upisao se rečima:

– Večno pamćenje jugoslovenskim i sovjetskim vojnicima palim za oslobođenje Beograda.

Oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu poštu su odale i delegacije Narodne skupštine Republike Srbije, grada Beograda, SUBNOR-a, ambasada Ruske Federacije, Ukrajine, Belorusije i Azerbejdžana.

[attachment=2]

Ministar odbrane Dragan Šutanovac razgovarao je danas sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije generalom armije Nikolajem Makarovim.

U razgovoru je bilo reči o unapređenju saradnje, za šta postoji, kako je naglašeno, obostrani interes i višestruke mogućnosti, posebno u zajedničkoj obuci i vežbama, oblastima vojnog školstva i zdravstva i vojnoekonomske saradnje.

Izvor: MORS

Obeležena godišnjica Kumanovske bitke
Na brdu Zebrnjak kod Kumanova, danas je, u prisustvu makedonskih i srpskih zvaničnika, obeležena 98. godišnjica od pobede srpske vojske u Kumanovskoj bici u Prvom balkanskom ratu (1912-1913).
Na svečanosti u organizaciji ambasade Srbije u Skoplju, prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, srpske i makedonske vlade, nevladinih organizacija i udruženja građana, kao i predstavnici političkih stranaka Srba u Makedoniji Ambasador Srbije u Makedoniji Tomislav Đurin je u uvodnom govoru naglasio značaj spomenika kumanovskim junacima, podignutog 1937, u čijoj su kripti položeni posmrtni ostaci nekoliko stotina srpskih vojnika, poginulih u toj bici.
Đurin je, takođe, preneo uveravanja predsednika Srbije Borisa Tadića i predsednika i premijera Makedonije Đorđa Ivanova i Nikole Gruevskog da će, do stote godišnjice Kumanovske bitke, ovaj spomenik biti obnovljen i da će mu biti vraćen izgled kakav je imao 1937. godine.
Ambasador Srbije pročitao je i pismo predsednika Ivanova upuheno povodom obeležavanja ove godišnjice, a besedu o Kumanovskoj bici koja se odigrala 23. i 24. oktobra 1912, održao je dr Slavenko Terzić iz Srpske akademije nauka i umetnosti.
U ime srpske vlade svečanosti je prisustvovao Ljubiša Veličković, načelnik Ministarstva za rad i socijalnu politiku, a makedonsku vladu je predstavljao zamenik ministra za kulturu Dragan Nedeljković.
Svečanost je završena polaganjem cveća na spomenik, rad srpskog arhitekte Momira Korunovića, podignutom u čast srpskim vojnicima, poginulim u najznačajnijoj bici Prvog balkanskog rata, u kojoj je srpska vojska porazila turske trupe i proterala ih do Bitolja na jugu Makedonije.
Kraj turske vladavine na Balkanu
Velika pobeda kod Kumanova bila je prva srpska pobeda u Prvom balkanskom ratu i označila je skori kraj turske vladavine na Balkanu.
Srpska vojska je posle više od 500 godina ponovo ovladala Kosovom i Metohijom, a posle Kumanovske bitke ušla je i u Skoplje, prestonicu Carevine Srbije iz 1346. godine.
Srpska vojska je u Kumanovskoj bici imala 687 mrtvih, 3.280 ranjenih i 597 nestalih pripadnika.
Tanjug

 

Obeležena 96. godišnjica Kolubarske bitke
 
U Lazarevcu, kod Beograda, održana je centralna manifestacija povodom 96. godišnjice Kolubarske bitke vođene u Prvom svetskom ratu. Odate su državne i vojne počasti kod Spomen-crkve Svetog Dimitrija u tom gradu, u čijoj kripti  počivaju posmrtni ostaci stradalih srpskih i austro-ugarskih vojnika. Kolubarska ili Suvoborska bitka vođena je od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine i jedna je od najznačajnijih bitaka između vojski Kraljevine Srbije i Austro-ugarske u Prvom svetskom ratu. Vođena je na frontu od 200 kilometara, a okončana uspešnom protivofanzivom srpskih snaga pod komandom generala Živojina Mišića, protiv brojnije i nemerljivo bolje opremljene austrougarske vojske. Mišić je docnije unapređen u čin vojvode, a njegova strategija u toj bici izučava se na vojnim akademijama širom sveta. Kolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje i pređe u kontraofanzivu. U Kolubarskoj bici poginulo je 22.000 srpskih vojnika i 28.296 vojnika Austrougarske monarhije.


izvor :Medjunarodni radio Srbija

A ja juce bio u Lazarevcu i nista nisam primetio  ??? I prosao pored crkve  ???

mozda nisi prosao pored prave crkve  :) ,salim se verovatno obelezavanje godisnjice zavrseno kad si prosao ,  :) ma bilo verovatno cim su javili ja video u vestima

Izgleda da je bila mnogo maja guzva nego ranije pa se zato nije dalo primetiti da se nesto obelezava.

Obeležavanje godišnjice Topličkog ustanka

četvrtak, 24 februar 2011


U okviru obeležavanja devedesetčetvorogodišnjice Topličkog ustanka, Savez potomaka ratnika Srbije od 1912. - 1920. godine, organizovaće u Aleksincu poseban program.

Delegaciju ove nevladine organizacije, sutra će primiti predsednik Opštine, Ivan Dimić, nakon čega će u porti crkve Sveti Nikola biti položen venac na spomenik oslobodiocima Aleksinca u I svetskom ratu.

Centralni događaj obeležavanja biće tribina na temu: "Toplički ustanak 1917. - iskustva i pouke", na kojoj bi trebalo da učestvuju istoričari iz Beograda i Niša.

Početak je zakazan za 14:30 h.

U kulturno-umetničkom programu učestvovaće učenici osnovnih i muzičke škole iz Aleksinca, kao i muzičari i dramski umetnici iz Niša.

 
Izvor: TV Alt
 

Vidim da o Topličkom ustanku nema topic, a čini mi se da bi ga trebao otvoriti netko iz, recimo, Aleksinca.  ;)

nemam dovoljno podataka a treba istrazivati a treba i vremena za to ako imas kontraadmirale izvoli nema nista lose samo napred  :marinero

E, opet Hrvati moraju obavljati srpske poslove, a? ;)

Evo brzinski o Topličkom ustanku:
„Bio je to spontani narodni ustanak koji nisu neposredno potakle čak ni komitske čete a pri tome i jedini ustanak protiv okupatora u celokupnoj istoriji Prvog svetskog rata“, veli Andrej Mitrović u knjizi Srbija u Prvom svetskom ratu.
Okupirana Srbija bila je pod na austrougarskom i bugarskom upravom (guvernmani). Čini se da je u Srbiji „prvo oružano sučeljavanje pokreta otpora sa okupatorom“ bilo na kragujevačkom području nakon ulaska Rumunjske u rat (kasno ljeto 1916.). Početkom jeseni poručnik Kosta Milovanović Pećanac prebačen je avionom sa Solunskog fronta kako bi radio na pripremanju pobune u dolini Morave – kad to Vrhovna komanda odredi. Iznenadio se koliko već ima komitskih četa (ali nisu bili profesionalni komite).
Kad su, u februaru 1917. bugarske regrutne komisije počele popisivati vojne obveznike, mase onih koji nisu htjeli postati bugarski vojnici napučile su šume i brda, u kojima su se već mnogi skrivali. Krajem februara 1917. na savjetovanju komitskih četovođa u Obiliću pokraj Leskovca odlučeno je da ustanak započne u prvoj polovini marta, ali, kad su se sutradan vojvode i četovođe počele razilaziti „one su se prosto našle u ustanku koji je i bez njih već počeo“. Sami sudionici procjenjuju da je bilo od 4000 do 15. 000 ustanika, a manja brojka bila je „stvarna borbena snaga ustanika“, kojima su komite „udarno jezgro“.
Ustanici su se početkom marta pojavili na manje od deset kilometara od Niša, sjedišta bugarske Moravske vojnoinspekcijske oblasti. Nakon što je ustanak svladan u krvi, otpor se nastavio (Kosta Vojnović gine u decembru 1917. godine!) bez obzira na to što nije bilo aktivne podrške ni Srpske vojske (Solunski front).
Računa se da je preživjela polovina ustanika, a austrougarski izvještaji iz ljeta 1917. spominju 20.000 pobijenih ljudi (uključujući žene, djecu, starce… u odmazdama), što je nakon rata utvrdila i jedna međunarodna komisija. S druge strane, prema jednom izvještaju iz aprila 1917. carsko-kraljevske trupe imale su više od 120 mrtvih i nestalih i isto toliko ranjenih, ali su austrougarski gubici sigurno bili veći, navodi Mitrović.

Nisam  u toku s najnovijom literaturom, ali od starije bile bi korisne ove publikacije:
- Mitrović Andrej, Ustaničke borbe u Srbiji 1916-1918, Beograd 1987.
- Mitrović Andrej, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984.
- Mladenović Božica (ur.), Kazivanja o Topličkom ustanku, priredila, Novi Sad 1995.
- Perović Milivoje, Toplički ustanak, Beograd, 1972.
- Popović Nikola, Srbi u Prvom svetskom ratu 1914-1918, Beograd, 1998.

Изложба у најави

Април 1941. - ловачки авиони у одбрани Београда

04 - 14.април 2011. године

[attachment=1]
Галерија науке и технике САНУ и Аероклуб Галеб приређују изложбу Април 1941. - ловачки авиони у одбрани Београда.
Поставку чине фотографије авиона и пилота из периода непосредно пред, кроз и након априлског рата, макете ловачких авиона и оргинални ваздухопловни експонати.
Изложба се отвара 04. априла 2011. у 18 сати и трајаће до 14. априла 2011. године.
Изложбу прате и два предавања која ће се одтжати 06. и 13. априла 2011. године.

Планиране активности за 2011. годину
 
Априлски рат

    Предавање
    Предраг Миладиновић
    Април 1941. Губици непријатељске авијације
    среда 6. април 2011. у 18.00 часова.
     

    Предавање
    професор Чедомир Јанић
    Април 1941. Речима учесника
    среда 13. април 2011. у 18.00 часова.

 
Извор: САНУ

...
[attachment=1]

U Takovu kod Gornjeg Milanovca, obeležena je 196. godišnjica početka Drugog srpskog ustanka, a brojne delegacije položile su vence kraj spomenika ustanicima koji su 1815. godine počeli drugu etapu borbe za oslobođenje od Turaka.
Knez Miloš Obrenović je na skupu starešina, koji je održan u Takovu, 23. aprila 1815. godine, posle prazničnog bogosluženja u crkvi-brvnari na Cveti, objavio početak novog ustanka za oslobođenje Srbije od turske vlasti na ovim prostorima.
  Posle dvomesečnih borbi Turci su se zadržali samo u Beogradu i u nekoliko utvrđenih gradova.
  Veštim diplomatskim pregovorima Obrenović je do kraja 1815. godine zaključio usmeni mir sa Marašli Ali-pašom, po kojem je priznat za vrhovnog srpskog kneza.
  On je, mirnim putem, punih 15 godina postepeno izgrađivao autonomni položaj Srbije u okviru turskog carstva i svoju vlast u Srbiji.
Hatišerifom od 1830. godine Srbiji je priznata autonomija.
  U okviru kompleksa u Takovu, pored crkve-brvnare, nalazi se i muzejska postavka koja je smeštena u spomen-školi, dar kralja Aleksandra Obrenovića, ali i monumentalni spomenik koji prikazuje kneza Miloša u polaganju zakletve pred ustaničkim prvacima.

  [attachment=1]

Nedelja, 12.06.2011. godine, u 10 časova, Vlakča

UPVLPS, Zavičajno udruženje "Mihailo Petrović" iz Vlakče i Vazduhoplovni fond "Pilot Mihailo Petrović" i ove godine, kao i prethodnih pet, organizuju posetu Vlakči, rodnom selu narednika Mihaila Petrovića, prvog srpskog pilota i prve srpske vazduhoplovne žrtve. Organizovan je prevoz autobusom. Polazak ispred Komande V i PVO u Zemunu je u 07 sati, povratak oko 15 sati. Cena prevoza je 1000 dinara. U Vlakči je predviđeno okupljanje ispred rodne kuće, polaganje venaca i letački program. Nakon toga, u seoskoj školi će biti izveden kraći kulturno umetnički program, predavanje na temu "Piloti Šumadije", a potom zakuska i druženje.


Izvor: Sajt Udruženja penzionisanih vojnih letača i padobranaca (http://www.udruzenjepvlps.org/portal/)

10.06.2011.
mod.gov.rs

U Sabornoj crkvi u Beogradu danas je održan pomen i komemoracija povodom 143. godišnjice smrti kneza Mihaila Obrenovića - jednog od najznačajnijih novovekovnih srpskih vladara.

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej održao je pomen knezu Mihailu i poručio da je narod dužan da se seća velikih ljudi i državnika, kakav je bio Knez Mihailo Obrenović.

Posle pomena, kraj sarkofaga srpskog vladara u Sabornoj crkvi održana je ceremonija odavanja državnih i vojnih počasti i polaganja venaca.

Vence su položili državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Negovan Stanković i delegacije Ministarstva odbrane i Generalaštaba Vojske Srbije.

Knez Mihailo Obrenović vladao je Srbijom u dva navrata od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Njegova vladavina obeležena je daljim jačanjem autonomije Beogradskog pašaluka u okviru Osmanskog carstva, kao i uspostavljanjem niza značajnih kulturnih, naučnih i prosvetnih institucija.

[attachment=1][attachment=2]

Obeležena 97. godišnjica Cerske bitke

LOZNICA, 21.08.2011.

Visokim vojnim i državnim počastima, polaganjem venaca i kulturno-umetničkim programom, danas je u Tekerišu kod Loznice obeležena 97. godišnjica Cerske bitke, koja predstavlja važnu i prvu pobedu Srbije i saveznika u Prvom svetskom ratu.

Državnoj manifestaciji u spomen-kompleksu na planini Cer, kojom je odana zahvalnost rodoljubima stradalim u "Cerskoj operaciji", koja je trajala od 12. do 24. avgusta 1914. godine, prisustvovali su žitelji Jadra i drugih krajeva zemlje, kao i visoki državni i vojni predstavnici Srbije.

Izaslanik Vlade Srbije i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić je, obraćajući se prisutnima, rekao da je srpski narod zapamtio mnoge bitke, bojeve i ratove, koji neprekidno podsećaju na shvatanje slobode i očuvanja ljudskog dostojanstva.

On je, izražavajući poštovanje i zahvalnost rodoljubima koji su stradali u Cerksoj bici, poručio da Srbija i njeni građani neće dozvoliti da budu zaboravljeni oni koji su hrabro, sa neizmernom ljubavlju prema otadžbini, izborili pobedu nad daleko nadmoćnijim neprijateljem.

"Neka ovaj dan u svima nama probudi sećanje na neustrašiv duh vojvode Stepe Stepanovića i svih junaka Cerske bitke koji su istoriji srpske državnosti i budućim generacijama ostavili večni zavet kako se, dostojno ljudskog života, voli i brane otadžbina i narod", istakao je Jovičić.

Predsednik Skupštine grada Loznice Jovan Todorović ocenio je da je Cerska bitka jedna od najlepših, ali i najtužnijih trenutaka u srpskoj istoriji, a zatim se osvrnuo na dešavanja u zemlji tokog Prvog svetskog rata, u kome, kako je rekao, Srbi nisu hteli ništa drugo osim slobode.

Pred spomen-kosturnicom, na kojoj je ispisana simbolična poruka "Vaša dela su besmrtna", vence su, nakon intoniranja himne, u ime Vlade Srbije, položile delegacije ministarstava odbrane i rada i socijalne politike, Vojske Srbije i grada Loznice.

Vence su položili i predstavnici Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, Vlade Srbije, Republičkog odbora Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR), kao i boračke organizacije, društva i udruženja građana.

Program, koji je za posetioce priređen na završetku centralne državne svečanosti, obuhvatio je pozorišnu predstavu "Cerska bitka" u produkciji Beogradske kulturne mreže, a nastupio je i hor Kulturno-umetničkog društva "Lola" iz Beograda.

Počasni plotun ispalio je počasni vod Garde Vojske Srbije, čiji je reprezentativni orkestar svirao tokom ceremonijalnog dela manifestacije.

Centralnu državnu manifestaciju, kojom je obeleženo 97 godina od "Cerske operacije", organizovali su Ministarstvo rada i socijalne politike, Odbor za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, grad Loznica i loznički Centar za kulturu "Vuk Karadžić".

Izvor: www.tanjug.rs

Nekoliko slika

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Izvor: Sajt VS

I na vestima, naravno, nigde ni reči. Tako pamtimo i poštujemo svoje heroje.

Obeležena 93. godišnjica proboja Solunskog fronta



15. 09. 2011



BEOGRAD - Polaganjem venaca na Spomenik neznanom junaku na Avali danas je obeležena 93. godišnjica proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.


[attachment=1]
Vence su položili predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, vojni izaslanici Francuske, Rusije, SAD, kao i delegacije Saveza rezervnih vojnih starešina, Klub generala i admirala Srbije i Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-20.Solunski front probijen je u ofanzivi koja je počela 15. septembra 1918. godine, a strategijski proboj završen je izbijanjem srpske vojske na Vardar, 20. septembra.
Posle 45 dana od početka operacije, u kojoj je učestvovalo oko 150.000 srpskih vojnika, 1. novembra oslobođen je Beograd, a proboj Solunskog fronta je prisilio na kapitulaciju prvo Bugarsku (29. septembra), a potom i Tursku (30. oktobra), da bi 3. novembra kapitulirala Austro-Ugarska, a 11. novembra i Nemačka.


Izvor:Blic

Mali off...Kog ne mrzi ko zna neka napise sta je to uradio taj "neznani junak" i zasto mu je dignut toliki spomenik na Avali!

Spomenici neznanim junacima su simbolički - tu je obično sahranjen vojnik kojemu se nije mogao utvrditi identitet. Tako je svud u svetu.

Takvi spomenici su simbol zahvalnosti svima, znanim i neznanim junacima koji su dali najviše što su imali, svoje živote, za neki cilj...

Brod, koji je dobio ime po tom kraju

Дан примирја у Првом светском рату

петак, 11. нов 2011, 07:30 -> 13:48

Полагањем венаца код Спомен костурнице бранилаца Београда и споменика Незнаног јунака на Авали обележен Дан примирја у Првом светском рату.

Централна државна церемонија у част Дана примирија у Првом светском рату одржана је крај Спомен костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу у Београду.

[attachment=1]

Изасланик Владе Србије, државни сектретар у Министарству одбране Игор Јовичић, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти.

Јовичић је, на крају церемоније, рекао да је на данашњи дан пре 93 године окончан Први светски рат, чиме је, према његовим речима, престало страдање и насиље и отпочео период мира и обнове.

"Први светски рат је обележен изузетним жртвама и страдањима. Ово је тренутак када оживљавамо успомену и изражавамо захвалност и поштовање српским војницима и јунацима. Они су се, иако војно и бројчано слабији, са неизмерном храброшћу и вером у себе борили за слободу своје државе", истакао је Јовичић.

Према његовим речима на тим вредностима данашњи официри и подофицири доприносе изградњи савремене војске Србије.

[attachment=2]

"Данас градимо мир на темељима који су учвршћени у најтежим тренуцима које је Србија имала у својој историји", додао је Јовичић.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић, поводом Дана примирја у Првом светском рату, положио је венац на споменик Незнаног јунака на Авали.

Милетић је, уз највише војне почасти, одао пошту жртвама, а у спомен књигу је уписао да "Србија као земља мира чува спомен на дан када је потписано примирје, после четири године ратних дејстава у Првом светском рату".

"Нека се разарања и ратне страхоте никада не понове. За модерну демократску Србију у уједињеној Европи", навео је у спомен књизи начелник Генералштаба Војске Србије.

[attachment=3]

Церемонији су присуствовали амбасадори и изасланици одбране земаља учесница у Првом светком рату, међу којима и америчка амбасадорка Мери Вролик и немачки амбасадор Волфрам Мас.

Поводом Дана примирја, јуче је изведена почасна артиљеријска паљба са Савске терасе Београдске тврђаве на Калемегдану.

Izvor: www.rts.rs

Godišnjica smrti Mišića, Bojovića i Šturma

20.01.2012 13:42

BEOGRAD - Odavanjem državnih i vojnih počasti i polaganjem venaca na Novom groblju danas je obeležena godišnjica smrti vojvoda Živojina Mišića i Petra Bojovića, kao i generala Pavla Jurišića Šturma.

Vence je položio državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Negovan Stanković.

Komemorativnom skupu prisustvovali su i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Vojvoda Mišić, koji je rođen 20. jula 1855. godine u Struganiku kod Mionice, u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijom u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom.

Prilikom proboja Solunskog fronta Mišić je bio načelnik Vrhovne komande.

Vojvoda Bojović, koji je rođen 16. jula 1858. u Miševićima, u Prvom svetskom ratu u januaru 1916. imenovan je za načelnika štaba Vrhovne komande.

Preduzeo je Nišku operaciju i izbacio neprijatelja iz Prokuplja i Niša 11. oktobra 1918, a na čelu Dunavske divizije je 1. novembra te godine ušao u oslobođeni Beograd.

General srpske vojske u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. Jurišić Šturm, koji je rođen 22. avgusta 1848. u Zgorželcu (Lužica) u balkanskim ratovima komandovao je drinskom divizijom koja se istakla u Kumanovskoj bici.

U Prvom svetskom ratu bio je na čelu Treće armije čijim zalaganjem je sprečen prodor austrougarskih trupa u Srbiju čime je generalu Stepi Stepanoviću i njegovoj Drugoj armiji omogućio pobedu u Cerskoj bici, što je bila prva pobeda Antante nad Centralnim silama. Učestvovao je u operacijama 1914, čija je posledica bila pobeda u Kolubarskoj bici.

Sva trojica preminula su u Beogradu, Mišić 1921, Jurišić 1922, a Bojović 1945. godine, i sahranjeni su na Novom groblju, podseća Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Izvor: www.tanjug.rs

Годишњица смрти војводе Путника

четвртак, 17. мај 2012, 12:16 -> 12:33

Обележена 95. годишњица смрти војводе Радомира Путника одавањем почасти и полагањем венаца на гроб великог српског војсковође.

Полагањем венаца на гроб војводе Радомира Путника, у Београду је обележена 95. годишњица његове смрти.

Венце су на гроб војводе Путника у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу положили представници Министарства за рад и социјална питања, Министарства одбране, градског и републичког савеза удружења потомока ратника 1912-1920 године.

Обележавање годишњице смрти војводе Путника, коју је организовао Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, настављено је скупом у Дому Војске у Београду.

Војвода Путник је први високи официр српске војске са чином војводе и био је један од најзначајнијих војних заповедника и стратега у националној нововековној историји.

Рођен је 1847. године у Крагујевцу, од 1912. до 1916. године био је начелник Врховне команде, а заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и Први светски рат.

Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу у Француској, где је умро годину дана касније.

Izvor: www.rts rs

Fotografije sa sajta MO:

[attachment=1][attachment=2]

28.06.2012.
vs.rs

Поводом обележавања 623. годишњице боја на Косову и Видовдана, у Крушевцу су данас положени венци и одате државне и војне почасти код Споменика косовским јунацима.

Венац је, испред Министарства одбране и Војске Србије, положила трочлана делегација предвођена командантом крушевачког гарнизона пуковником Синишом Кресовићем. Испред Министарства рада и социјалне политике, венац је положио Негован Станковић, државни секретар.

 Почаст косовским јунацима одала је и делегација града Крушевца, као и представници организација посвећених неговању традиција ослободилачких ратова Србије.

Минутом ћутања и интонирањем химне Боже правде, у извођењу крушевачког хора „Кнез Лазар“ пред великим бројем Крушевљана и гостију, евоцирано је сећање на светле традиције српске војске и државе.

 Пре комеморативне свечаности, градом је прошла Литија са делом моштију Кнеза Лазара, које су носили припадници Војске Србије. Молитвена колона је кренула из цркве Лазарице, прошла поред Споменика, да би завршила на Багдали, где је, на месту где ће ускоро започети радови на изградњи новог храма, Епископ крушевачки Давид, освештао крст.

Видовдан је државни празник који се радно обележава у спомен на Косовску битку 1389. Он, према православној традицији, није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.

[attachment=1]

Godišnjica Cerske bitke

nedelja, 19. avg 2012, 07:30

Povodom 98. godišnjice Cerske bitke, koja predstavlja prvu pobedu Srbije u Prvom svetskom ratu biće održana centralna državna manifestacija u Tekerišu kod Loznice.

U okviru spomen-kompleksa u Tekerišu kod Loznice biće održana centralna manifestacija povodom 98. godišnjice Cerske bitke, koja predstavlja prvu pobedu Srbije u Prvom svetskom ratu.

Vence će položiti predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gradonačelnik Loznice, predstavnici Grada Šapca kao i predstavnici brojnih udruženja građana.

Nakon obraćanja gostiju prisutnim zvanicama i okupljenim građanima, pred spomenikom palim srpskim junacima uslediće prigodan kulturno-umetnički program koji je osmislio reditelj Jovan Ristić.

Centralnu državnu manifestaciju organizuju Ministarstvo rada i socijalne politike, Odbor za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Srbije, grad Loznica i loznički Centar za kulturu Vuk Karadžić.

Cerska bitka odigrala se tokom avgusta 1914. godine i predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Zbog zasluga u komandovanju bitkom komandant Druge srpske armije Stepa Stepanović unapređen je u čin vojvode.

Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar. Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, s ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.

Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta. Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su ogorčene borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.

Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.

Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180.000 vojnika i neviđen moral.

Cerske operacije

Pobedi Srba doprinela je i ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima.

Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana. Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.

U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4.500 zarobljenih oficira i vojnika. Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.

U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".

Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.

Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.

Pobeda Srba doprinela je održanju morala sila Antante, koje su u početku rata gubile bitke na svim frontovima. Zahvaljujući toj pobedi, Austrougarska je zakasnila s koncentracijom trupa prema ruskom frontu, što je kasnije olakšalo operacije saveznika.

Izvor: www.rts.rs

Spomen kosturnica na Ceru je otkrivena 28.06.1928. na Vidovdan, i nalazi se u centru Tekerisa.Prirodna stena visine 10 metara u cijim temeljima se nalaze posmrtni ostaci poginulih ratnika.Na vrhu je orao rasirenih krila od bronze , koji u kljunu nosi lovorov venac.Sa prednje strane piramide (zapad) uklesan je stit sa krstom i cetiri ocila, kruna i datum 18.08.1914, a ispod je tekst "VASA DELA SU BESMRTNA"!
Postament sadrzi sedam spomen ploca sa likovima i posvetama Vojvode Putnika, i Vojvode Stepe.Severno je kapela koja je pretvorena u skromni muzej Cerske bitke.Pred ulazom su biste svih Srpskih Vojvoda, spomen cesma sa porcelanskom slikom Vojvode Stepe i nekoliko klupa a sedenje.....Konzervacija spomenika je radjena par puta, poslednji put 2005.Kompleks je zasticen kao spomenik kulture od posebnog znacaja za Srbiju!

[attachment=2]


Sve to izgleda lepo.....Bicu malo i ironican.
Ministarstvo koje organizuje centralnu drzavnu manifestaciju je Ministarstvo rada i socijalne politike!!!!!!!
Dok ce na primer samo delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije poloziti venac!!!!!!
Predstavnici ambasade Ceske i Slovacke su jedini strani gosti od tolikih saveznika, Francuza, Engleza, Amerikanaca.....!!!!!!!!
Kaze ona narodna...."koliko cenis sebe, toliko ce te i drugi ceniti...."
Hocu da kazem jedna najskromnija manifestacija, uska, nevazna i nebitna za Vojsku, koja se odrzava jednom godisnje a poruka herojima VASA DELA SU BESMRTNA je slogan cele proslave.
Ovako se Boga mi ne cuva ni tradicija ni dela heroja sa Cera.Trecerazredna proslava, zvanice-predstavnici, skromno najskromnije.Ni malo u duhu slogana sa spomenika! (naravno to je moj sud jer znam kako je na Tekerisu) :'(

Kao za utehu, Vojvoda Stepa mirno i gordo posmatra Drinu sa brda "Sanac", iznad Loznice :)

[attachment=1]

Izvinjavam se clanovima , bilo je tehnickih problema na racunaru oko postavljanja slika, mislim da sam uspeo prepraviti.... :)

Razvezlo se kolo posle pobede na Ceru [attachment=1]

Годишњица Боја на Мишару

уторак, 13. авг 2013, 07:30

Прва велика победа српских устаника над регуларним оружаним снагама Отоманског царства - Бој на Мишару одиграо се на данашњи дан 1806. године. У склопу обележавања годишњице, венце на споменик код Шапца положиће представници Владе, Војске Србије, Града Шапца и удружења грађана.

Влада Србије и удружења грађана која негују традиције ослободилачких ратова обележиће 207. годишњицу Боја на Мишару који представља једну од највећих победа у Првом српском устанку против регуларне војске Отоманског царства.

Бој на Мишару одиграо се 13. августа 1806. године и био је прва велика победа српских устаника над регуларним оружаним снагама Отоманског царства.

Устаници, предвођени Ђорђем Петровићем и истакнутим првацима попут Јакова Ненадовића, Милана Обреновића, Симе Марковића и попа Луке Лазаревића, након те победе учврстили су положај у ослобођеној Србији и угрозили статус Турака у оквиру Београдског пашалука.

Претпоставља се да је српска војска у тој борби имала око 6.000 пешадинаца и око 2.000 коњаника, као и пет топова који су били распоређени у шанцу који је изграђен између Саве и Јеленачке шуме.

На турској страни, коју су предводили босански везир Сулејман-паша Скопљак, Синан-паша Сијерић, Али-паша Видајић, Мехмед-бег Куленовић и остале истакнуте босанске војсковође, било је око 40.000 војника, коњаника и артиљерије.

Након неколико неуспешних фронталних јуриша на српске положаје Турци су изгубили иницијативу и застали са нападима.

Карађорђе је то искористио и послао српску коњицу, подељену у две групе под вођством попа Луке Лазаревића и Лазара Мутапа, да истовремено нападну Турке испред шанца с леђа и противничку артиљерију и везиров штаб.

Изненађење је било потпуно због чега је Карађорђе одлучио да се отворе врата шанца и да српска пешадија крене у напад.

Целодневна битка је била завршена у предвечерје великом српском победом, а аустријски посматрачи са друге стране Саве проценили су да су Турци изгубили између 1.200 и 3.000 људи. Погинули су Синан-паша из Горажда, Кулин-капетан, капетан Мехмед Видајић из Зворника, његова два сина и многи други, а Срби су запленили већу количину оружја, муниције, коња, волова и одела.

Тешке губитке Турци су претрпели и приликом повлачења у Босну, јер су их у шуми Китог напали Стојан Чупић и Милош Поцерац који су, у више узаштопних борби, убили око 2.000 Турака.

Велика победа на Мишару као резултат имала је одлуку Порте да почне преговоре са устаницима о миру, уз посредовање Аустрије и Русије.

Понуђен је и ферман којим је Србима дата амнестија за три године устанка а изражена је и спремност да им се одобри аутономија, уколико се обавежу на верност централним турским властима и плаћају годишњи данак.

Државну церемонију крај Споменика мишарским јунацима код Шапца предводиће државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић, а венце ће положити и представници Министарства одбране, Војске Србије, Града Шапца и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Izvor: www.rts.rs

Церски марш од Шапца до Текериша

недеља, 18. авг 2013, 11:53 -> 13:32

Више стотина грађана из десетак градова из Србије и РС у колони ка Церу да би на тај начин обележили 99. годишњицу чувене битке, прве победе савезника у Првом светском рату. Марш се организује од 2010. године.


Више од 450 грађана из десетак градова из Србије и Републике Српске, данас је кренуло у марш ка планини Цер да би на тај начин обележили 99. годишњицу Церске битке, прве победе савезника у Првом светском рату, 19. августа 1914.

Марш се организује од 2010. године, а први пут је организатор невладина организација "Церски марш".

Један од оснивача манифестације, Божидар Катић наводи да је организација настала због промовисања значајних историјских датума везаних за регион Шапца.

"Марширати од Шапца до Текериша је начин да се цивилизовано и пристојно обележи прва победа савезника у Првом светском рату. На сличан начин покушаћемо да обележимо све значајне датуме везане за регион, јер сматрамо да је наш крај запостављен по том питању", рекао је Катић.

Покровитељи манифестације су Град Шабац, Министарство одбране, Министарство грађевине и урбанизма и велики број локалних предузетника.

Свим учесницима су обезбеђени храна и превоз у повратку са Цера, као и превоз до планине за оне који одустану од пешачења.

Пут од Шапца до Текериша дугачак је 32 километра.

Izvor: www.rts.rs


http://www.youtube.com/watch?v=ZMG-dfTWQwI

Сећање на јунаке са Цера

понедељак, 19. авг 2013, 12:07 -> 16:00

На Церу одата почаст учесницима једне од најзначајнијих битака српске војске у Првом светском рату, која је окончана на данашњи дан, пре 99 година. Сећањем на храбре претке славимо живот и мир, поручио у Текеришу премијер Ивица Дачић.

Крај Спомен-костурнице у Текеришу обележена је 99. годишњица Церске битке, једне од најзначајнијих и највећих победа српске војске у Првом светском рату. У име Владе Србије ловоров венац на споменик церским јунацима положио је премијер Ивица Дачић.

Венце су положили и представници амбасаде Словачке, друштва за неговање традиције ослободилачких ратова и удружења за поштовање традиције.

Обраћајући се грађанима, премијер Дачић је рекао да се Република Србија сећа и поклања велику пажњу на догађаје и жртве из прошлости, нарочито из Првог светског ртата.

Одајући почаст церским јунацима, премијер је нагласио да не смемо заборавити храбре претке и војводу Степу Степановића. Сећањем на њих, рекао је Дачић, славимо живот и мир.

"Окренувши се будућности, не заборављамо наше претке који су изгубили живот у Првом светском рату, а посебно у Церској бици. Сећајући се њих, као и њиховог заповедника - славног генерала и војводе Степе Степановића - ми славимо живот, а не смрт", поручио је Дачић.

Према његовим речима, дужност и одговорност Србије је да негује сећање на своје претке, али и да истраје у грађењу друштва заснованог на вредностима и идеалима хуманизма и ненасиља.

Посебно не смемо пред следећу годину и обележавање годишњице сарајевског атентата дозволити ревизију историје коју ће неке европске земље покушати да ураде, рекао је Дачић.

"Ми данас, 100 година после Првог светског рата морамо да се боримо против ревизије која покушава да каже да су Срби криви због Сарајевског атентата, не уважавајући чињеницу да је тај атентат само искоришћен као повод за империјалистичке и освајачке тежње Аустроугарске и Немачке, а њима се тада придружила и Бугарска", рекао је Дачић.

Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа српске војске у читавом току Првог светског рата и то је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције.

Остваривши победу у знаменитој Церској битци, припадници српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације све до наших дана.

Церска битка је и прва победа неке војске Сила Антанте у Првом светском рату.

Izvor: www.rts.rs

Zaboravio si da pomeneš incident :)

Da nije izbila svađa oko rakije? Ili svinjetine?

Ma joook... oko obraza... tj. oko Dveri.

Znači, ni ovaj događaj nije mogao da prođe bez srbovanja.
Verovatno će sledeće godine razapeti šatru uz dobar krkanluk, Branku Blek Rouz, trubače i Riblju Čorbu.

е неће да може, следеће године "ноћни вукови" праве мото скуп ;)

Kako se srpske svetinje mogu braniti tako što se skrnave druge srpske svetinje u cilju blaćenja političkih protivnika?

Na mestima poput spomen obeležja na Ceru,Zebrnjaku,Šumaricama,Kajmakčalanu,Jajincima.........itd. može biti mesta samo za poštovanje iskazano cvećem i minutom ćutanja i odavanja pošte žrtvama a ne sme nikada biti mesta uzvikivanju političkih parola, aplauzima, vređanju neistomišljenika i govoru mržnje, čime god da su motivisani.

Samo na taj način se može odati dužno poštovanje palim žrtvama i nikako drugačije.
Ako sami svoje ne znamo da poštujemo kako to isto smemo da očekujemo od drugih?

Skrnaveći neoskrnavljeno ne može se obezkrnaviti skrnavljeno!

25.09.2013.
Sajt VS (http://www.vs.rs)

[attachment=1]

Мултимедијална изложба ордења, фотографија и докумената „Милунка Савић – хероина Великог рата“ отворена је вечерас у Малој галерији Дома Војске Србије.

 Изложбу, коју организују Министарство одбране Републике Србије, Радио – телевизија Србије и Историјски музеј Србије отворио је председник Народне скупштине Србије др Небојша Стефановић, а присутнима су се обратили и начелник Управе за односе с јавношћу Министарства одбране пуковник Петар Бошковић, вршилац дужности директора Историјског архива Србије Мирослав Живковић и ауторка изложбе и првог документарно-играног филма о српској хероини Слађана Зарић.

 Отварању изложбе присуствовали су и министар одбране Небојша Родић, државни секретар Министарства одбране и помоћници министра одбране, представници Војске Србије, породица Милунке Савић, личности из јавног живота и бројни гости.

 Председник Народне скупштине рекао је да вечерашњу манифестацију доживљава као почетак исправљања историјске неправде коју је Србије нанела једној од својих највећих хероина.

[attachment=2]

- Надам се да ће обележавање њеног живота учинити да будемо поноснији на нас као нацију и да будемо поносни на оно што је Милунка Савић урадила за нас. Она је била храбра жена. Борац. Наша хероина пред којом су мирно стајали и француски генерали и руски официри и постројавани читави пукови, истакао је Стефановић.

 Он је додао и да је та неустрашива жена заборављена са завршетком рата, јер су људи брзо заборавили њене заслуге, херојства и бројна одликовања.

 - Уследила је бесконачна тишина и готово потпуни заборав. Вечерас с поносом говоримо о храброј и племенитој жени која је задужила Србију. Данас овом изложбом одајемо пошту хероини која је у то време допринела да наша мала држава буде велика на мапи Европе. Србија никада не сме да заборавља своје јунаке и увек мора да се сећа храбрих и племенитих ствари које су учинили, рекао је Стефановић.

 Пуковник Бошковић нагласио је да је изложба отворена у некадашњем Дому ратника за који је Милунка дала свој прилог.

[attachment=3]

- Враћамо јој се дужним сећањем јер је много више дала Србији него што је Србија дала њој. За њена јунаштва дала јој је четири одликовања, само једно више него савезничка Француска. Дала јој је после рата и посао чистачице, којим је зарадила пензију. А она је и после рата наставила да даје Србији подижући своју ћерку, још троје деце и школујући још тридесеторо. У Другом светском рату основала је малу болницу због које је отишла у логор на Бањици, и остала је жива само захваљујући својој ратничкој слави коју је почела да исписује са својих 20 година. Слава и хвала Милунки Савић и свим борцима за слободу Србије, нагласио је пуковник Бошковић.


 Вршилац дужности директора Историјског архива Србије Мирослав Живковић  је описао данашњу изложбу као увид у годину сећања на славне дане, 100 година од избијања Првог светског рата.

 - Придружили смо се Министарству одбране и РТС-у да најшира јавност сазна истину о нашој Јованки Орлеанки, хероини Великог рата, Милунки Савић. Имао сам велику част да покренем иницијативу за подизање споменика Милунки испред улаза у Историјски музеј, нагласио је Живковић.

[attachment=4]

 Слађана Зарић захвалила је свима који су помогли да изложба буде на нивоу који Милунка Савић заслужује.

 - Србија има најодликованију жену у Великом Рату. То је теза до које смо дошли у разговору како са српским историчарима, тако и с историчарима у Енглеској и Француској. Али постоји један апсурд – да се о тој великој жени у Србији веома мало зна. И зато ће ова, и наредне манифестације, бити покушај да се одужимо Милунки Савић, истакла је ауторка изложбе и филма о српској хероини.

 На изложби, која ће трајати до 12. октобра, први пут су изложена одликовања српске хероине, која су власништво њене породице. Поставка “Милунка Савић – хероина Великог рата“ обухвата претежно репродукције Милункиних породичних, личних и ратних фотографија, насталих углавном у Тунису, Солуну и Паризу, од којих многе до сада никада нису презентоване. Посетиоци могу да виде богату архивску грађу – копије докумената, реконструкције заставе Другог Гвозденог пука у коме се Милунка борила и униформе официра и војника српске војске тог периода. Поставку ће употпунити и до сада неизлаган портрет Милунке Савић сликара Синише Лабуса, дар Друштва српских домаћина Историјском музеју Србије.

 Милункин унук, Ђорђе Минков, рекао је да је све веома добро и професионално организовано.

- Похвалио бих Слађин труд и рад и истакао бих да је то друга ствар која је урађена о баки. Пре ње то је урадио Братислав Петковић, бивши министар културе, када је уприличио дивну представу о њој, и то су две најлепше ствари које су урађене о Милунки Савић, рекао је њен унук.

 Историчар Бојан Димитријевић, из Института за савремену историју, рекао је да је ово исправљање велике неправде која је учињена према једном познатом војнику, Милунки Савић, нетипичној за српску историју.

[attachment=5]

 - Она представља светао пример жртвовања људи тог времена за своју државу и народ. И филм и изложба урађени су на високом нивоу, и представљају основ за даље проучавање и живота и дела историјске улоге Милунке Савић, с обзиром да о томе до сад нисмо имали адекватан број научних дела, документарних филмова и изложби, рекао је Димитријевић.

 У оквиру изложбе приказани су инсерти из документарно-играног филма „Хероина Великог рата“ ауторке Слађане Зарић, у режији Иване Стивенс.

 Милунка Савић је најодликованија жена Великог рата. Носилац је златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне Медаље за храброст „Милош Обилић“, Легије части ИВ степена (официр), Легије части В степена (витез), француског Ратног крста, Албанске споменице и јубиларне спомен-медаље Солунског фронта. Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Крајем 1912. године добровољно се прикључила Дринској дивизији српске војске и у балканским ратовима учествовала као мушкарац Милун Савић. Њен идентитет откривен је тек после рањавања у груди у Брегалничкој бици 1913. године. Када је избио Други светски рат у војску се пријавила као жена и била распоређена у Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, чувени „Гвоздени пук“. Умрла је октобра 1973. године и сахрањена у породичној гробници на Новом гробљу.

 Ово је само један од догађаја којима ће у наредном периоду бити обележено 40 година од смрти Милунке Савић. После отварања изложбе очекују нас и премијерно приказивање РТС-овог документарно-играног филма, најављено за почетак наредног месеца, затим, ускоро ће бити презентован и сајт, својеврсни дигитални музеј посвећен нашој хероини, а у међувремену је предвиђен и пренос посмртних остатака Милунке Савић с Новог гробља у Алеју великана.

зашто је не оставе да почива у миру међу својима, тихо као што је и живела? зашто се уместо тога не потруде да појачају програм о великом рату, а не да нам деца буду неписмена? знам, знам, није у интересу евроатланских интеграција... :zid :zid :zid

Годишњица пробоја Солунског фронта

субота, 28. сеп 2013, 13:19 -> 15:57

Комеморативном церемонијом на српском војничком гробљу Зејтинлик обележена 95. годишњица пробоја Солунског фронта. Подвиг најславнијег нараштаја у нашој историји даје путоказе и за данашњу генерацију, поручио министар Иван Тасовац на Зејтинлику

На српском војничком гробљу Зејтинлику код Солуна обележена је 95. годишњица пробоја Солунског фронта. Венце су положиле делегације Министарства одбране и Војске Србије, Министарства рада, званичника Грчке и дипломата тадашњих сила савезница: Француске, Велике Британије, Русије и Италије.

"Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом - од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати - без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у Бога - јунаци, напред у отаџбину".

Овако је, пре 95 година, гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату - пробоја Солунског фронта.

Солунски фронт је пробијен у офанзиви која је почела средином септемба, а резултат тога била је капитулација Бугарске, убрзо Аустро-угарске, а затим и Немачке, чиме је завршен Први светски рат.

Српска војска је након пробоја Солунског фронта ослободила Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, проглашену у Београду 1. децембра 1918. године, на чијем челу је био ренгент Александар Карађорђевић.

Српска војска је на Солунски фронт пребачена у пролеће 1916. године и то са грчког острва Крф, где се опорављала после голготе кроз коју је прошла током повлачења кроз Албанију у зиму 1915-1916.

На Солунском фронту са једне стране налазили су се француски, британски и српски војници, потом и Руси, а њима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су се са друге стране укопани у ровове налазили аустро-угарски, немачки и бугарски војници.

За команданта је изабран француски генерал Франше д'Епере, који је у јуну 1918. године одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром Карађорђевићем када је одлучено да офанзива почне средином септембра (по старом календару, прим. ред) на сектору Добро поље - Ветерник - Козјак на коме се налазила српска војска.

Српска војска је била подељена у две армије - Прву под командом Петра Бојовића и Другу армију под командом Степе Степановића, док је командант Штаба био војвода Живојин Мишић.

Војска Краљевине Србије тада је имала тада шест дивизија са 140.000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца.

Пад четири империје

Као последица Првог светског рата чак четири велике империје које су, на овај или онај начин вековима постојала, престале су да постоје - Аустро-угарска, Турска, Русија, Немачка, а формиран је низ нових националних држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Србија је у том рату укупно изгубила, колико се зна, 1.248.136 становника, односно 28 одсто.

У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су и по саставу становништва, изнели "на својим леђима" читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора некадашње Аустро-угарске.

Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра.

Потом је уследило проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи, односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више од било које зараћене земље.

Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин проближно 20 милиона.

[attachment=1]

Тасовац положио венац на Зејтинлику

Министар културе Србије Иван Тасовац рекао је приликом полагања венца на Зејтинлику да "ако успемо да се као друштво интегришемо, ако дозволимо себи да наши потенцијали поново победе наше проблеме, повратићрмо најпре своје самопоштовање, а потом и поштовање свих других, за које, не без разлога, верујемо да нам припада".

Тасовац је нагласио да на том месту, уз достојан пијетет и захвалност, "имамо обавезу да се запитамо какве поруке и путоказе можемо да извучемо из овог подвига најславнијег нараштаја у нашој историји".

Предводећи делегацију Србије на тој церемонији, Тасовац је подсетио да је пробој Солунског фронта један француски официр описао као "невиђен маратон француске коњице и српског пешака, у коме је победио српски пешак".

Према његовим речима, та усмереност ка циљу, тај тријумф потенцијала над проблемом, били су довољни да српски војник, враћајући се у отаџбину, буде бржи од француског коњаника.

Izvor: www.rts.rs

Bože me prosti, tačno se ljudi prevrću u grobu kada vide ko im odaje počast. :krsta
Ako je egocetrik, umetnik, i šta je već (sve to oko frizure mogu da razumem ali da je u pitanju Nikola Tesla), onda je mogao da pošalje zamenika sa normalnom frizurom a ne ovog pajaca.
Ovo je sprdnja po svim borcima Soluncima. Sreća nema ih više žiih da vide ovu sramotu.

Kakvi su im sve odavali počast, a bili su sređeni i ulickani, sa "normalnom" frizurom, Ivan Tasovac je i više nego odličan.

Tako će i našim drugarima da odaje počast sutra neka faca sa irokez frizurom.
To se barem u mom gradu sasvim sigurno neće desiti, dok sam živ.
Ovo bi kod mene seljaci sa motkama oćerali.

A za to se slažem da je bilo i ovakvih i onakvih, ali su barem normalno izgledali.

Šta fali Tasinoj zurki?

Znam ja seljake sa mnogo gorim frizurama.

Za cirkus, ama baš ništa.

Одело (фризура) не чини човека. Дела красе човека.

Брок, сачекај да покаже неке резултате па, ако су лоши критикуј и фризуру.

Специјално за Брока, у поводу годишњице пробоја Солунског фронта - "Марш на Дрину". Изводи Београдска филхармонија, диригент, Иван Тасовац (са мање чупавом фризуром).

http://www.youtube.com/watch?v=DQNO4q7WGR4

Џумба је добро одредио. Тасовац изгледа тотално блесаво, али реч је о веома способном типу. Одело у овом случају стварно не чини човека. Његов рад чини да одмах заборавиш то што изгледа као да је турио прст у штекер.

Ипак, тема је овде годишњица пробоја солунског фронта. Синоћ сам гледао вести и нисам о том чуо ништа. Зар мислите да у Европи има места за обележавање пораза најјаче чланице Европске уније, у неком рату што је "мож` мислити", био пре скоро 100 година. Тим пре, што су неки "дивљачки Срби" пробили фронт, избацили из рата Бугарску, Аустроугарску, а потом и Немачку. Брзина операције била је пресудна!

Hvala Džuma za video.

Odelo i ne čini čoveka, ali ostavlja prvi utisak.

To što zapad ignoriše Srbiju, me ništa ne čudi. Ne bi me čudilo da Srbiju optuže i za direktno izazivanje Prvog svetskog rata.

О Србији као непосредном кривцу за рат говори се већ дуго и упорно широм (западног) света. А и нешто се још почело причати о угњетавању у Vajdasag, тако да мечка игра и даље, не помислите случајно да је отишла у други брлог! Јок!

Džaba kreče. Doduše, nisu baš uporni onoliko koliko su uporni da relativizuju ulogu Rusije u Drugom sv. ratu. Ali ista kuhinja je u pitanju...

Јасно је да Србији у то време рат није одговарао, јер је тек била изашла из два тешка рата у којима је искрварила и привредно се истрошила. Аустријски цар Фрањо Јосиф био је апсолутно против рата. Против рата или бар за његово одлагање (из финансијских разлога), био је и председник мађарске владе гроф Тиса. Овај рат хтела је Немачка, њен кајзер Виљем. Атентат у Сарајеву је наручен од Немачке, а организован и извршен од стране Црне руке. На Аписа се сумња а за Танкосића постоје докази. Атентат се није могао извршити све док се мајор В. Танкосић није вратио из Немачке и донео одобрење. О томе је у немачким новинама писао гроф Лудендорф, који је у све то био најбоље упућен. Србија је, дакле, ту само била повод а не узрок.

Ма наравно, овде се ради о непосредној и смишљеној лошој намери, при чему главну улогу, мислим, не игра gnaedige frau kanzlerin.

Ове јесени навршава се 95 година од пробоја Солунског фронта и завршетка победоносне солунске офанзиве савезничких армија 1918. године која је снажно утицала на завршетак првог светског рата. После пробоја бугарско-немачког фронта у Македонији, савезничке армије су, настављајући енергично напредовање на север, за шест недеља избациле Бугарску из рата; одсекле Турску од њених европских савезника и тако је присилиле на предају; ослободиле Србију и Црну Гору, и по избијању на Саву и Дунав, пренеле операције на територију Аустро-Угарске, угрозиле позадину Немачке и тиме убрзале њихову капитулацију. Поразом Централних сила омогућено је национално и политичко престројавање у Европи образовањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и низа других независних држава. Победа савезничких армија на балканском ратишту одјекнула је као највећа ратна сензација, јер су савезничке владе и врховне команде занемаривале и омаловажавале Солунски фронт за све време његовог постојања почев од октобра 1915. године када су се у Солуну искрцале француске и британске дивизије упућене у помоћ Србији коју су напале Немачка, Аустро-Угарска и Бугарска, па до почетка велике септембарске офанзиве 1918. Управо због тога су догађаји везани за Солунски фронт, а посебно за победе савезничких армија у завршном периоду рата, већ пуних девет и по деценија предмет сталног интересовања историчара, војних писаца и најшире јавности код нас и у свету.

Podsećanja radi.

Veliki rat je trebao svima osim Srbiji. Bilo je krajnje vreme da se započne kako bi se kolač nanovo rasporedio.Srbija nije bila ni uzrok ni prouzrokovač več povod da se opali prvi metak.

U cilju političke korektnosti (čitaj: zabranjeno je popu reći pop a bobu bob) sprovodi se istorijski revizionizam najširih razmera ali podmetanjem neistina i falsifikata da bi se dala potpora i opravdanje novim globalnim "trendovima".

Pa tako već sad u osnovnim školama stasavaju generacije koje samo znaju da je bio nekakav prvi i drugi sv.rat bez dublje analize uzroka i posledica a o retrogradnim optužbama za genocide i etnička čišćenja za događaje od pre stotinu i više godina (kada takvo nešto i nije bilo definisano kao kažnjivo u međunarodnom pravu) da i ne govorim.

Svrha svega je da se umanji značaj onoga što ima veze sa opštim interesom države, nacije, religije, porodice pa tako i naroda i pojedinca na kraju a o moralu i da ne govorim.
Pojedinac, tu treba da pripada nigde sa osnovnim i jedinim interesom kako zaraditi novac u duhu kapital realizmične filozofije življenja, diktirane od strane globalnih držaoca kapitala, savremenih trgovaca ljudskim dušama i goničima danas toliko poželjnih srećnih i "demokratizovanih" robova, podanika "potrošačkog" društva.

A tu dolazimo na tzv. sprovođenje politike "realnosti" a sve u cilju pomirenja sa sudbinom kletom uz životni kredo: " Samo nahrani sopstvenu zadnjicu i ništa ne diraj! ".

Naravno, ONR, slažem se. Međutim, posledice takvog ponašanja određenih faktora u EU i šire biće prema Srbiji veoma konkretne, a mi nećemo smeti ni da zucnemo, iako nas posipaju ne pepelom, već g******, i to ustajalim. Sve za Evropu, pa i nas same, đuture i usput.

To što ste naveli, a niste naveli sve se već uveliko dešava.

Svaki Božji dan.

Jednu rečenicu ću da parafraziram, otprilike, onako... Bugarska nam je uvek bila saveznik u ratovima i kao takvoj moramo da joj pomažemo.......... angela merkel.

Jeste Berlinski zid pao, mada ima dovoljno betona, armature i kamena u Evropi.

Pozdrav, Boris.

Ратовала је Србија седам година. Ратовала је са највећим тадашњим царевинама  -Немачком, Аустроугарском, Турском и Бугарском (која се тада називала царевином).  Изгубила је скоро половину становништва и доживела демографску катастрофу.  Учешће једног одреда војске у дефилеу победе (14. јула 1919. на тргу Конкорд у Паризу), једина је савезничка почаст преживелим српским ратницима.
Треба ли жељу за усправним постојањем наших предака сматрати узроком свих несрећа?
Историја је на то одговорила. Ти одговори су, углавном, прихваћени.  Међутим, последњих неколико година,  западни (немачки) историчари, за чија имена једва да се зна, нека раније закључке доводе у питање.
Посматрано на општи начин, а то је неизбежно, радовима написаним одмах после Првог св. рата , недостаје удаљеност, па, самим тим, и доказљивост и објективност. Али сто година касније,  изабрати један народ и на њега свалити све (туђе) кривице, и то од стране оних који  и сами, имају своја наличја, најблаже речено је лицемерство. Ипак, можда је то прилика да се сетимо оних чији су гробови одавно зарасли у траву и коров, а заборав и проток времена неумитно прети да избрише сећање на њих. А могуће је да, осим наручених историчара, на Западу историја мало кога интересује. 

Студенти историје су и на Западу веома бројни. Чиме год да се буду бавили, ако се и не баве оним што су студирали, остаће им у малом мозгу да су негде некада прочитали  о "терористима са Балкана", којима није било довољно што су убили сопствени краљевски пар, већ су "гнусним атентатом бацили сву Европу у понор". Наравно да то није тачно, али и сам сам више пута у друштву био приморан да увиђавно, "нежно", аргументовано и добронамерно указујем разним странцима на предрасуде које су читали. можда не у званичним уџбеницима, али у великом делу литературе - сигурно. Далеко од тога да су такви покушаји ретки и да је реч о мање познатим стручњацима. Највећи део "стручњака" био је плаћен  државним новцем, или новцем невладиних организација. На жалост, Немци су ту били у мањини, највише је било људи из земаља наших "савезница". Са Немцима сам чак често био на истој "таласној дужини".

Вечерас у 2055 ће на РТС1 бити приказан документарно-играни филм о Милунки Савић. Трудићу се да га никако не пропустим!

Zar nisu svi plačeni državnim novcem ili donacijama?

Inače u Sloveniji je više aktualni DSR i podela crveni-beli nego PSR, a pogotovo o Solunskom frontu malo se zna, tek toliko da je postojao. VIše je istorisko značajna nam je Soška fronta.

Što se tiče Evrope, i koliko sam pričao, ako mogu reči običnom nemcu, švedu ili francuzu, svejedno je oko Solunskog fronta. Imaju oni svoje bitke, svoju istoriju, svoje probleme (prvenstveno ekonomske) i njima se igraju.

LPB

Не погађа мене писање западних историчара о томе к а к о  ј е  б и л о  већ њихово разматрање о томе к а к о  ј е  м о г л о  д а  б у д е  и  к а к о  ј е  т р е б а л о  д а  б у д е. Читави периоди у развитку историографије обележени су владајућим идејама, а историчари, често и нехотице, преносе схватања, претставе и појмове свога времена у прошлост којом се баве.

Tja, istoriju su pisali pobednici, trenunutno su nemci i njihovi saveznici "pobednici".

Mislim da se u Srbiji dugo vremena ponavlja istorija a to je "nesposobnost da se pobeda kapitalizuje".

Druga činjenica, istoriju je moguće "proizvoditi" i kanalisati prema dnevnim potrebama, to možemo da čitamo, dnevno, čak i sada dok još ima živih učesnika velikih ratova.

Ima jedan zanimljiv film - Balkanska pravila, pred sam kraj filma VELIKI Danilo Bata Stojković govori sjajan monolog.

Nažalost, ništa od onoga što kaže nije primenjeno u praksi.

Pozdrav, Boris.

Божо, није у претходној дискусији поента на Солунском фронту, већ у узроцима Првог светског рата. Наиме, из пера неких историчара (чак оних који "високо" котирају у стручним круговима), углавном из Велике Британије и Немачке изашле су књиге у којима се, поједностављено речено, атентат Гаврила Принципа на Франца Фердинанда у Сарајеву своди на тероризам, акт који је раван данашњим злочинима Ал Каиде (баш тако поређење). Такође, провејава став да је узрок рата у покушају Србије да се прошири и на Босну и Херцеговину, нашта је,  Аустро Угарска морала да одговори, а потом су  се Француска и Велика Британија наивно, не процењујући могуће последице, укључиле у рат да непотребно бране Србију.

Дакле, није узрок Првог светског рата покушај Немачке да изврши прерасподелу моћи у Европи и Свету, на рачун осталих великих сила. Није атентат у Сарајеву само повод за рат против Србије. Није Немачка наговорила (подстакла) Аустро-Угарску да нападне Србију обећавши јој сву помоћ ако се други умешају. Покушава се сва кривица свалити на Србију и опрати објективна кривица са Немачке. Дакле, покушава се заменити место поводу и узроку Првог светског рата.

Истине ради, један од историчара којем се приписује ревизија узрока Првог светског рата, Кристофер Кларк, у скорашњем интервјуу листу "Политика" демантује ову тезу и каже да његова књига није уперена против Срба, али не спори да је у првом издању књиге Гаврила Принципа одредио као терористу, али каже да је то исправио и у новом издању ставио реч "атентатор". Такође, помало избегава одговор на питање зашто користио као готово једине аустријске изворе?

Ево линка ка његовом интервјуу: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Moja-knjiga-nije-uperena-protiv-Srba.lt.html

Naravno, Božo, da svako istorijsko istraživanje mora nekako biti plaćeno. Svi mi moramo zaraditi za rođeni život, bez toga sve gubi smisao. Problem je u politički i ideološki pristrasnom, neobjektivnom, nekritičkom, i samim tim nenaučnom korišćenju istorijskih izvora. Nauka, naročito istorija, ili povijest, nam i ne može dati gotove odgovore na to šta ćemo jesti, ali nam treba dati odgovore, ili makar naučno utemeljeno tumačenje, ili jedno od tumačenja zašto se nešto dogodilo tako kako se dogodilo, i kakve su posl(j)edice onoga što se dogodilo. Npr. Niška deklaracija 1914. godine jeste zvaničan dokument srpske Vlade koji objašnjava zašto je Srbija ušla u rat (sem toga što je otvoreno vojno napadnuta), i kakvi su njeni ratni ciljevi, a oni su bili veoma jasni - oslobođenje južnoslovenskog prostora od strane državne vlasti i stvaranje višenacionalne zajedničke države južnih slovena (slavena). Tim ciljevima se ne može odreći progresivnost, tim pre što su bili lišeni socijalističkih uticaja. Naravno da je Slovencu mnogo bliža Soška fronta od Solunskog fronta, to je sasvim normalno i prirodno. Međutim, Soška fronta nikada nije postala operacija strategijskog značaja, za razliku od Solunskog fronta, koji je, neočekivano, doveo do sloma čitavog južnog krila centralnih sila, izbacio Bugarsku iz rata u toku par nedelja, doveo do destabilizacije do tada relativno stabilnog Zapadnog fronta,a zatim do opšteg raspada, koji je kulminirao primirjem 11. novembra 1918. Uzgred, sedeo sam u čelu stola Svetozara Borojevića von Bojne u Vojnom muzeju u Beogradu. Veoma lep sto(l). Sačuvan je odlično i ima mesinganu tablicu koja pokazuje ko ga je koristio za planiranje operacija na Soškoj fronti. Ličanin iz poznate porodice. Kako se osećao i izjašnjavao i šta je sanjao, ne znam.

Namerno ovde izbegavam pitanje osnovnog uzroka rata, jer se o tome uči u osnovnoj i srednjoj školi - a to je preraspodela geopolitičkog uticaja. I na ovom Forumu, da ne pominjemo zvanične dokumente, isticana je otvorena želja Nemačke da uđe u rat "najkasnije do početka jeseni 1914." Gde je tu Srbija. Sarajevski atentat je bio samo "zgodan" povod. Ne želim ovde pominjati da su uslovi Austrougarskog ultimatuma Srbiji 1914. bili neuporedivo blaži od liste zahteva iz Rambujea 1999. Atentator je svojstvo koje neko stekne ako pokuša ili izvrši atentat, tj . oružani napad na istaknutu političku ličnost. Značenje pojma terorizma tada i danas suštinski se razlikuje. Podmetanje Al Kaide u jedno potpuno drugačije istorijsko vreme ne može biti ništa drugo do zlonamerno i nenaučno iskrivljavanje u političke svrhe. Za to se dobijaju poveliki honorari, ali se na zarađuje mesto u naučnom panteonu, već možda samo mesto savetnika u generalštabu nekog novog bolesnog uma.

Da nam je ovo državno iskustvo onda, kao što nije, Boga bih molio da se odustane od stvaranja južnoslovenske države, no, ja sam dete drugog veka, i nije mi dano da sudim o nečemu što je davno bilo stvoreno, živelo, a zatim umrlo. I sam sam u toj državi rođen i odrastao.

Istoriju uvek pišu pobednici. Ono šta je neizbrisivo je:


Цар Вилхелм у телеграму бугарском цару je рекао: „62000 српских војника одлучило је рат, СРАМОТА!“

Pitanje je - Sta je ova zemlja uradila za 100 godina da bi siroj javnosti (domacoj i svetskoj) ponudila svoju pricu o vlastitom stradanju?

Osim "Mars na Drinu" koji je to igrani film koji govori o Srbiji i I sv.ratu uopste?
Gde mi to imamo nesto nalik tematskim muzejima u svetu (Muzej Borodinske bitke naprimer)a da je posveceno periodu 1914-1918? Nemamo mozda sta da prikazemo?

Imamo jedinstvene primere gde su u istu grobnicu sahranjeni i srpski i neprijateljski vojnici (spomen-kosturnice u Lazarevcu i na Vrace brdu) ali da li je to dovoljno da se naprimer zainteresuju turisti. Pa ni djacke ekskurzije ne posecuju ta mesta. Domacim skolama to verovatno nije dovoljno fensi.
Sta uostalom i da ocekujemo od drugih kada sami nista ne radimo po tom pitanju ceo vek?

Na kraju najmanji je problem ministarska frizura, veci je problem u nama samima.

Prošle nedelje sam bio u Skadru i Draču ne postoji nikakav trag o tome da je srpska vojska ikada prošla tuda.
Naravno ne očekujem to od albanske države ali bi ovi silni "patrioti" koji se razbacuju izjavama o junaštvu
i herojstvu mogli da organizuju da se tamo daleko postavi bar jedna ploča koja bi označila pre svega muke i patnju
predaka kojih da nije bilo ne bi bilo ni nas.

Postavljena je spomen-ploca i majoru Gavrilovicu u sred Beograda pa je neko ukrao, pa je pre neki dan postavljena nova. Doduse mozda bi pre dole prezivela nego ovde.

Ablata iustitia, quid sunt regna nisi magna latrocinia? – Ako se ukloni pravednost, šta su kraljevstva nego velika razbojništva?

Велики школски час у Шумарицама

понедељак, 21. окт 2013, 07:30 -> 11:18

Крај споменика "Пето три" у спомен парку "Шумарице" у Крагујевцу одржава се "Велики школски час" у знак сећања на недужне ђаке и професоре стрељане у Другом светском рату. Манифестацији присуствује и председник Србије Томислав Николић.

У знак сећања на недужне ђаке и професоре стрељане у Другом светском рату, крај споменика "Пето три" у спомен парку "Шумарице" у Крагујевцу одржава се традиционална антиратна манифестација "Велики школски час". Манифестацији присуствује председник Србије Томислав Николић.

Пре "Великог школског часа", служен је молебан крагујевачким великомученицима.

Манифестацијом Велики школски час Крагујевац и ове године свету шаље поруку да се никада и нигде не понови злочин из Другог светског рата када су фашистичке снаге 1941. године у том граду стрељале хиљаде недужних мушкараца, жена и деце, међу којима су били и ђаци и професори Прве крагујевачке гимназије.

На 72. годишњицу од стрељања недужних, биће изведена поема "Човечанство нек погледа на сат", избор из поезије Слободана Павићевића.

Немачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у Крагујевцу стрељале више хиљада цивила у знак одмазде и тај догађај се сматра једним од најтрагичнијих који се догодио на тлу републике Србије у Другом светском рату.

На суђењу у Нирнбгергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре да је стрељано 2.792 грађанина, јер за толико особа располажу подацима-ко су, где су и када рођени, и чиме су се бавили. Међу стрељанима је било 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година.

Од пре две године, 21. октобар је и државни празник, а за Крагујевац је и посебан датум који се обележава бројним манифестацијама током целог месеца.

Уочи Великог школског часа, традиционално, у Првој крагујевачкој гимназији која ове године обележава 180. годишњицу постојања, биће одржана комеморативна академија, а у Спомен-музеју "21.октобар" мултимедијално културно-уметничка манифестација "Бдење".

Izvor: www.rts.rs

рећи ћу само нек им Бог душу прости, јер све што имам да откоментаришем је дебело политика...

Dokumentarac o ovom strasnom zlocinu.

http://www.youtube.com/watch?v=qnLKn4gEWX4

А учинило ми се то, или не, да је Алфред Гузенбауер јуче у изјави за ТВ у једној реченици поменуо да су "аустријска и српска влада 1914. заједно скривиле почетак рата"? Можда нисам тачно цитирао, али је смисао био управо такав. Изем ти Гузенбауера. Паор један, да му не вређам презиме у целини.

GUZENbauer.... je još rekao, parafraziram, da je: "Došlo vreme da jedan Austrijanac POMOGNE Srbiji".

Došlo je vreme, možda, da nekom "dođe iz dupeta u glavu".

Обележен Дан ослобођења Новог Сада

субота, 09. нов 2013, 10:59 -> 19:35

Мноштвом манифестација, обележен Дан ослобођења Новог Сада, који је установљен у знак сећања на 9. новембар 1918. године, када је српска војска, предвођена мајором Војиславом Бугарским ослободила тај град.

Низом манифестација у Новом Саду обележен Дан ослобођења, који је установљен  у знак сећања на 9. новембар 1918. године када је српска војска предвођена мајором Војиславом Бугарским ушла у Нови Сад и ослободила га у Првом светском рату.

Централна свечаност организована је код Београдске капије у Петроварадину. Постављена је реплика спомен - плоче ослободиоцима, која је скинута у Другом светском рату.

Свечаности су присуствовали министар одбране Небојша Родић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, председник Скупштине града Новог Сада Синиша Севић, епископ бачки Иринеј, епископ сремски Василије, епископ јегарски Порфирије и старешине Војске Србије.

Градоначелник Новог Сада рекао је да је 9. новембар 1918. године један од најзначајнијих датума у историји тог града. "На правој смо адреси, на правом смо месту где је пре 95 година српска војска донела слободу Новом Саду", рекао је Вучевић.

Он је додао да након тог дана Нови Сад више није био провинцијски град на југу Аустроугарске већ административни центар тог дела Србије.

"Колоне грађана које су дочекале мајора Бугарског најречитији су доказ вишегодишње тежње грађана Новог Сада за повезивање са Србијом", казао је Вучевић додајући да данашње генерације немају право да забораве ослободиоце и да забораве оне који су животима платили нашу слободу.

Централни део прославе Дана ослобођења Новог Сада било је освештање реплике спомен-плоче српским ослободиоцима која је била постављена 1938. године, а коју су усташки окупатори скинули са Београдске капије 1941. године и данас је после више од седам деценија поново постављена на старо место.

Након тога су прочитани говори које су тадашњим војницима, при уласку у Нови Сад изговорили председник Српског националног већа Јаша Томић и његов заменик Игњат Павлас, а отпоздрав мајора Војислава Бугарског изговорио је глумац Српског народног позоришта Миодраг Петровић.

Поворка предвођена "мајором Бугарским" прошла је Петроварадинским мостом, а пред зградом Дома Војске на Београдском кеју јединица Гарде Војске Србије извела је егзирцир.

Програм обележавања 95-годишњице ослобођења почео је јутрос када је у команди Прве бригаде Копнене Војске Србије, у згради команде гарнизона Нови Сад, уз литургију освећена капела.

Простор за богослужење освештао je владика бачки Иринеј Буловић, а са њим је службовао и епископ јегарски Порфирије.

Освештању капеле присуствовали су министар одбране Небојша Родић, градоначеник Новог Сада Милош Вучевић и командант Прве бригаде копнене Војске Србије бригадни генерал Стојан Батинић.

У порти Успенске цркве положен је венац на спомен крст борцима палим у ратовима 1912 - 1918. године.

Поред председника Скупштине града Синише Севића, венце су положиле и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружење потомака ратника Новог Сада из тог периода.

"Нови Сад је слободарски град и чврсто стоји на темељима антифашизма, а данашње обележавање један је од највећих доказа слободарске традиције града", рекао је Севић.

Демократска странка Србије организовала је, поводом 95 година од ослобођења Новог Сада у Првом светском рату, дефиле грађана од центра града до Београдске капије на Петроварадинској тврђави, и том приликом је симболично подељено 1.300 државних застава Републике Србије.

Извор: www.rts.rs

Обележена годишњица Битке на Кадињачи

Полагањем венаца на спомен комплексу „Кадињача“ данас је обележена 72. годишњица од Битке на Кадињачи, у којој је 29. новембра 1941. године двеста седамдесет бораца Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховног штаба, пружило отпор далеко надмоћнијем непријатељу и својим животима успорило офанзиву немачке војске.

Парастос изгинулим борцима служили су свештеници ужичке цркве, а пошту херојима Кадињаче полагањем венаца одали су министар саобраћаја Александар Антић — испред Владе Србије, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, делегације СУБНОР-а, Града Ужица и потомака. Обележавању годишњице битке на Кадињачи присуствовао је и државни секретар у Министарству одбране Зоран Ђорђевић.

[attachment=1]

— Данас се сећамо оних који су давне 1941. године, управо овде на брду Кадињача, свој живот ставили на олтар слободе и мира, бранећи у то време једину светлу тачку, прву слободну територију у поробљеној Европи, почетком Другог светског рата. Споменик пред којим се налазимо подигнут је у част управо онима који су тежећи да достигну идеал слободе и правде дали своје животе за те племените идеје и порука је предстојећим генерацијама да не забораве херојска дела својих предака у борби против фашизма — истакао је министар Антић, нагласивши да ће Влада Републике Србије и надаље неговати антифашистичке тековине.

Градоначелник Ужица Саша Милошевић подсетио је да је Кадињача место жртвовања у име идеала и вере и да се слобода као предуслов живота мора бранити.

[attachment=2]

— За војнике Радничког батаљона био је то задатак који се мора извршити, без обзира на то што је непријатељ био десетоструко надбројнији и располагао најсавременијим наоружањем. Њих неколико стотина учинило је надљудски подвиг пруживши отпор окупатору чије је руководство на Кадињачу послало више од три хиљаде војника. За то време врховни штаб и партизанска болница успели су да се евакуишу. Борци су били свесни да повратка са Кадињаче нема. Били су то обични људи и честити радници којима је рат наметнуо улоге које нису желели, али које су храбро и без двоумљења прихватили, због осећаја дужности према домовини. Због истог разлога морамо их се и ми сећати, јер само тако можемо бити достојни слободе плаћене стотинама људских живота — поручио је градоначелник Ужица.

Izvor:www.vs.rs

Slava saborcima mog dede ,užičkim herojima! Iako teško ranjen ,preživeo je bitku! Pripadao je Pekarskoj četi Radničkog baraljona !

Slavi im.

Slava jim!

Njihova herojska odstupnica neće nikada biti zaboravljena. Slava im!


[attachment=1]

На споменику посвећеном битки на Кадињачи стоји текст из поеме "Кадињача" аутора Славка Вукосављевића:

„ Рођена земљо јеси ли знала?
Ту је погино батаљон цео...
Црвена крв је процветала
кроз снежни покров хладан и бео.

Ноћу је и то завејо ветар.
Ипак на југу... војска корача...
Пао је четрнаести километар,
ал` никад неће
Кадињача.“

Slava im!

72 godine od racije u Čurugu

04.01.2014.

Novi Sad - U Čurugu je danas obeležena 72. godišnjica racije, zloglasne akcije mađarske vojske i žandarmerije na području južne Bačke u Drugom svetskom ratu.

[attachment=1]

Tada je za nepun mesec pobijeno i pod led Tise i Dunava bačeno više hiljada civila, najviše Srba, Jevreja i Roma.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da je nemoguće graditi zajedničku budućnost na ovim prostorima, ukoliko ne zatvorimo zajedničke stranice istorije.

"Pomirenje među narodima je proces koji traje, ali da bi taj proces bio uspešan, neophodno je da se suočimo sa realnošću i sa istorijskim činjenicama", rekao je Pastor na obeležavanju godišnjice od početka racije u južnoj Bačkoj, zločinačke akcije mađarske vojske i žandarmerije, u kojoj je za nepun mesec dana pobijeno više hiljada civila, uglavnom Srba, Jevreja i Roma.

Polažući venac u čuruškom Muzeju žrtava racije, Pastor je istakao da suočavanje sa istorijskim činjenicama ne bi trebalo da bude samo "od šake ljudi", nego društvo mora da se suoči sa svim onim što se dešavalo na ovim prostorima 40-ih godina prošlog veka.

[attachment=2]

Parastosu i pomenu žrtvama racije prisustvovao je, četvrtu godinu za redom, i ambasador Mađarske u Srbiji Oskar Nikovic.

On je podsetio da je sredinom protekle godine u Čurugu, u prisustvu predsednika dveju država Tomislava Nikolića i Janoša Adera, došlo do istorijskog pomirenja mađarskog i srpskog naroda i, kako je rekao, "do priznavanja zajedničkih nedela" koje su počinili pojedinci iz ta dva naroda.

Namera je, dodao je Nikovic da svake godine tradicionalno prisustvujemo sećanju na žrtve racije, jer želimo da se proces pomirenja nastavi radi budućeg zajedničkog života.

Prisutnima u Muzeju žrtava racija, nekadašnjem Topalovom magacinu u centru sela, obratili su se i pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin, predsednik opštine Žabalj Čedomir Božić, Julija Teleki, u ime mađarske zajednice u Srbiji, kao i sekretar memorijalnog društva "Racija 1942", Jelena Jurišin.

[attachment=3]

Posle pomena žrtvama u tom muzeju je otvorena izložba likovnih radova Đorđa Nenadova Dripe, Danijela Kračunovića i Branislava Vujkova posvećena raciji.

Pored portreta, neretko i celih stradalih porodica, u muzeju su i dokumenti i ostala istorijska građa koja podseća na zloglasnu Raciju...

Memorijalno društvo "Racija 1942" podseća da je "racija" naziv za nezapamćene zločine Hortijeve vojske i žandarmerije u Ssajkaškoj oblasti, koja je počela u Čurugu 4. januara 1942. godine i u kojoj je u tom mestu za samo desetak dana zverski ubijeno najmanje 86 dece starosti do 15 godina.

Slični zločini nastavljeni su u Žablju, Đurđevu i drugim mestima u južnoj Bačkoj a ta akcija je okončana krajem januara u Novom Sadu i Bečeju.

Prema podacima mađarskih vojnih krugova, do kojih je došao poslanik Stranke malih posednika u ondašnjem Parlamentu Mađarske Endre Bajči Žilinski, januarska genocidna racija 1942. godine odnela je najmanje 12.763 žrtve.

Memorijalno društvo "Racija 1942" je tokom pet godinarada došlo do dokumenata i svedočanstava koja potvrđuju tačnost tvrdnji Zzilinskog, čestitog i hrabrog čoveka koji je izgubio život braneći dostojanstvo i prava žrtava racije u južnoj Bačkoj.

"Naše aktivnosti se nikad nisu obeležavale težnjom da raspirujemo mržnju i revanšizam, nego da u prvom redu ukažemo na pogubnost fašističke ideologije, na štetnost šovinizma i suludog revanšizma, kao i na potrebu mirnog i skladnog međusobnog života svih ljudi u našoj zajednici", ističu u tom Memorijalnom društvu.

Istorija je i počela u nekadašnjem magacinu, sadašnjem muzeju – upravo na tom mestu su stradali nevini Srbi, Romi i Jevreji. Na neki način, istorija tu i ostaje – svake godine odavanjem počasti i polaganjem venaca.

http://www.youtube.com/watch?v=xzaSfEoWWno

Foto: Beta
Izvor: B92, Tanjug

Članovi našeg kluba MKNS su prisustvovali pomenu posadi KB „Drava". Foto izveštaj možete videti na stranicama klupskog sajta
http://mkns.ipmssrbija.com/?p=2970

[attachment=1]

Odata počast palima u bici na Legetu
Beta   06.09.2014.

Vlada Srbije i pokrajinska vlada odali su danas počast palima u bici na polju Leget nadomak Sremske Mitrovice, u kojoj su se 6. septembra 1914. godine, u Prvom svetskom ratu sukobile srpska i austrougarska vojska.

U ime Vlade Srbije simboličnim bacanjem venca u reku Savu, gde se tokom bitke pre sto godina utopilo više od 1.500 srpskih vojnika, počast je odao ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je poručio da su pali vojnici "primer junaštva u borbi za svoju zemlju". "Pešadijski puk Hajduk Veljko za nas je danas ponos i primer junaštva, jer su oni tada, kao i mi danas, verovali u bolje sutra i znali za šta se bore. Imam čast da se poklonim pred senkama nastradalih heroja i da poručim svima da narod koji traje i živi ne može da gubi ratove", rekao je Vulin. On je dodao da uspomena na stradale vojnike govori da i u porazu, i u pobedi "narod mora biti zajedno i istrajati u svojim idejama". Venac je položio i potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić koji je kazao da je danas dan sećanja na velike heroje Prvog svetskog rata, koji su primer hrabrosti, izdržljivosti, smelosti i junaštva u odbrani domovine. U noći 5. i 6. septembra 1914. godine bitka na Legetu bila je jedna od najžešćih bitaka koje je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka je počela i završila se u jednom danu, a poginulo je oko 6.000 vojnika obe vojske. Bitka na Legetu se vodila nekoliko dana posle Cerske pobede, kada je srpska vojska izbila na severu na obalu reke Save. Arhijerejsku liturgiju na obeležavanju ovog datuma služio je Episkop sremski Vasilije, a vence su položili i predstavnici opštine Sremska Mitrovica, predstavnici Vojske Srbije i potomci nastradalih vojnika.

Izvor: www.blic.rs
-------------------------------------------------------------------
Ovde se radi o katastrofi kod Čevrntije

E šta su ti novinari ili ko već .... kakva bre bitka na Legatu. Ma ja nikad nisam čuo da se to uopšte i krštavalo kao bitka, a tek "na Legatu" ... Ofanziva srpske vojske u Sremu i katastrofa/propast/poraz Timočke divizije I kod Čevrntije (upravo gde je Sava i bila najkritičnija proletos za one polave), druge izraze nikad nisam našao.

   Ne bih se složio sa prethodnom opaskom. Bitka na Legetu, jer tako je istorija zabeležila - kao bitku, je po mnogo čemu jedinstvena i nedovoljno poznata.

   Nakon uspeha Srpske vojske posle pobede na Ceru, a na izričit zahtev saveznika, 1. armija je forsirala Savu široku 380 metara kod Sremske Mitrovice. Time je prvi put u istoriji Srpska vojska prešla na sever na teritoriju Austro-Ugarske monarhije, što je pored prve pobede saveznika u I sv. ratu u bitci na Ceru sledeći u nizu kurioziteta vezanih za slavnu epopeju srpskog naroda. Sa zadatkom da uspostavi mostobran i obezbedi potonji prelazak glavnine snaga 1. armije u rejonu Kupinova, Timočka divizija sa pridodatim delovima drugih jedinica, uključujući i vojnu muziku, forsira Savu na Legetskom polju gde ih dočekuje srpski živalj iz sela Šašinci i Jarak kao oslobodioce. Austro-Ugarska posada iz Mitrovice sa delovima jedinica koji su se zatekli u rejonu organizuje kontranapad koji u žestokoj bitci biva isprva odbačen a na Legetu se polje plavilo od uniformi poginulih AU vojnika. Kasnije tokom noći, po pristizanju AU pojačanja iz Petrovaradina i Zemuna železnicom, a i usled nestanka municije braniocima mostobran biva uništen. Zbog nedostatka inžinjerijskih sredstava za forsiranje i njihovog lošeg stanja ( veliki broj tzv. mostovnih trenova je bio truo ili rasušen te kao takav neupotrebljiv ) pontonski most je bio delimično završen, nedostajalo je nekoliko desetina metara do sremske obale. Usled toga snabdevanje i artiljerijska podrška iskrcanih snaga nije postojala, ali isto tako nije postojao ni način za njihovo povlačenje. Usled svega navedenog krah Timočke divizije je bio neminovan i samo retki su uspeli da se plivajući vrate na mačvansku obalu Save. Ukupno je stradalo oko 8000 vojnika sa obe zaraćene strane od čega oko 6500 boraca Timočke divizije.

   Stečena inicijativa nakon Cerske bitke i haotično povlačenje razbijenog neprijatelja je otvorila prostor za iznenadni kontranapad srpske 1. armije koji bi presekao neprijateljsku komunikaciju na liniji Mitrovica-Ruma i time još više naneo poraz neprijatelju u povlačenju. Međutim, srpska Vrhovna komanda je bila nespremna za ovakvu operaciju, pošto se ovakav način kontranapada nije ni razmatrao već se na ovom sektoru planirala isključivo odbrana. Usled nespremnosti  i oprečnih stavova o ovakvom napadu, kao i nedostatku obaveštajnih podataka o neprijateljskoj snazi na teritoriji Srema ova operacija se nažalost, neslavno završila uz velike ljudske žrtve. Između ostalih o tome govori podatak da nisu znali koliko je Sava na tom delu široka, niti koliko je mostovnih trenova potrebno za pontonski most, kao ni njihovo stanje. Dok se srpska komanda organizovala neprijatelj je preuzeo inicijativu uvidevši opasnost po svoju liniju odbrane i hitnim prebacivanjem pojačanja koristeći železnicu, uspeo da onemogući uspostavljanje mostobrana a njegova artiljerija je uništila gotovo završeni most na kome su stajale srpske zaprege sa artiljerijskim oruđima i municijom čekajući da se most završi i da pomognu odbranu iskrcanih snaga. Nakon propasti prethodnice odustalo se od dalje ofanzive i iskrcavanja 1. armije u reonu Kupinova čime je ova epizoda okončana.

   Iako je sama bitka primer nasumično donete odluke bez prethodne analize uz velike gubitke u ljudstvu i materijalu za istoriju je važna kao prvi sukob na tlu Austro-Ugarskig carstva do tada nezamisliv. Da je plan bio brižljivije razrađen i temeljnije pripreman, verovatno bi se odustalo zbog velike koncentracije neprijateljskih snaga u Sremu i malih izgleda za pobedu. Mnogi životi bi bili sačuvani a bitke bi se vodile na nekom drugom mestu. O veličini srpskog junaštva svedoči činjenica da su se borili do poslednjeg metka a potom su neprijatelja napadali bajonetom nanevši mu velike gubitke i pored njegove brojčane nadmoći i činjenice da se bore na njegovom terenu. Prvi spomen ovoj bitci podigli su sami austro-ugari podižući veliki drveni krst na mestu gde su sahranili poginule srpske vojnike, čija tela su ostala sa druge strane Save. O značaju i samom postojanju ove bitke više se saznalo tek krajem 20. veka u periodu nacionalnog buđenja srpskog naroda i skidanju vela zaborava nastalog usled gubitka i želje da se ova neslavna epizoda što pre zaboravi nakon blistave pobede na Ceru i Kolubarske bitke potom. Bez obzira na ishod bitke i spletu nesretnih okolnosti sa srpske strane ovo je ipak prvi prodor saveznika u i sv. ratu i zato treba pamtiti i obeležavati ovakve događaje.

@micha

Dobro de sad, ako ja do sada nisam pročitao/čuo da se ova katastrofa (bitka) naziva i "na Legetu" (a ne samo na Čevrntiji) ne znači da sam u pravu. Evo iz jučerašnjeg teksta sa sajta RTS-a može se podosta saznati o istoj, autor je dr Milić J. Milićević, istoričar, naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu.

Citat je samo deo teksta, glupo je da prenosim sve a u okviru istog ima dosta slika i dokumenata vezanih za ovaj poraz.

Samo da dodam da je vaš tekst iz prethodnog posta o bitci na Legetu dosta uopšten, donekel netačan i malo preteruje sa brojkama jer većina srpskih boraca je dopala zarobljeništva a nije poginula, što se može pročitati i u tekstu na sajtu RTS-a. 


Kompletan teksta na http://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2216/Srbija+u++ratu/1677251/Golgota+Timo%C4%8Dke+divizije.html

U "Srpskoj trilogiji", Stevana Jakovljevića je ova bitka dobro opisana. Nije ona bila zaboravljena, nego su  je se odgovorni srpski generali (kasniji jugoslovenski) nerado sećali. Čak je i Stevan Jakovljević trpeo kritike zbog njenog pominjanja i opisa.  Bio je to katastrofalan poraz, kao posledica lošeg komandovanja. Neko se bojao da bi to pomutolo slavu Cera i Kolubare. Njen zaborav nema veze sa "nacionalnim buđenjem srpskog naroda".

http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2012/01/Stevan-Jakovljevic-Srpska-trilogija-I.pdf

Opis prelaska Save i nesreća koja se desila su od strane 65. (Poglavlje "Preko Save")

   Napisao sam da se za ovu bitku javnost počela interesovati ranih 90-tih u okviru nacionalnog buđenja, a da se do tada o njoj jako malo znalo i govorilo. Iz tog perioda datira i knjiga Bitka na Legetu 1914.  Radovana Srdića 1994.godine. U to vreme je obnovljen i spomenik koji je Sokolsko društvo iz Sremske Mitrovice 1923. podiglo umesto velikog drvenog krsta na postolju od kamena sa natpisima na nemačkom i srpskom,a koji su prvobitno podigli austrougari u spomen stradalim vojnicima obeju strana neposredno po okončanju bitke.

   Neobično je važan momenat u kome se proslavlja 100. godišnjica bitke na Legetu. I sada kao i onda, naši saveznici i pored velikih žrtava traže od nas još veći dokaz odanosti, iako nas to još više košta. Sama bitka nastupila je na izričit zahtev Francuske i Rusije radi odvlačenja snaga Austrougarske sa zapadnog fronta i iz Galicije koja je na tlu današnje Ukrajine ! I pored upozorenja Vrhovne komande da je vojska posle Cerske bitke iscrpljena i da nema tehničkih mogućnosti za prelazak velikih reka saveznici su bili uporni u svom zahtevu. S tim u vezi je bio i govor ministra Vulina.

Не знам шта је Вулин говорио на обележавању битке. Неоспорно је да је одавно требало обележити и место и догађају дати заслужено место у повести. Ипак, ако је говорио тако како пишеш, одна то ипак није историјски коректно. Не могу се тадашњи догађају тумачити изван контекста тог времена. А тај контекст је у суштини следећи: Србија је нападнута и АУ јој објављује рат. Русија, држећи се обећања (а није морала) објављује рат Немачкој и АУ. Француска такође (улази у рат а није морала). Дакле, те две државе су ушле у рат из својих разлога, али ипак, формално да заштите Србију. И сад неко прича није требало послушати њихов захтев да се након победе на церу крене у даље наступање (напад). Да, тадашње политичко и војно руководство Србије је имало моралну обавезу да послуша савезнике, противно војним разлозима. И послушало је. Тако је то у политици ( а рат је пре свега политика). 

Dzumba kao i uvek pravo u centar. Vaši odgovori (mišljenja, zaključci ...) o bilo čemu, ovde na forumu, mogu nekome da se ne dopadnu (nekad čak i većini) ali su uvek odmereni i "bolno" tačni, što bi rekli "ni po babu ni po stričevima", samo realni, trezveni i gotovo uvek tačni. Nije nikakva hvala ili ti šta već bez veze, već je ovo što pišem sušta istina.

Evo da dodam da sam i sam primetio kako se taj "pritisak" saveznika (a nije moralo pod navodnike i jeste bio pritisak), u raznim knjigama i tekstovima, s' obzirom na godine pisanja (aktuelna naša-svetska dešavanja) različito akcentovao. Evo sad ovih dana na dva mesta čitam o istoj stvari a ono različito govore. Jedni kažu/pišu Francuzi su čak bili odustali od svog zahteva za ofanzivom ali su Rusi pritisli (i eto kakvi su nam Rusi prijatelji, insinuira se u daljem tekstu) .... drugi opet pišu kako je samo Francuska pritiskala a Ruse i ne spominju (ovo je bilo i u tekstovima 90-tih, kad se sa Francuzima nešto nismo mirisali).


Kako nemamo temu "Sremska ofanziva" ili možda " Ofanzivna dejstva srpske vojske 1914" (gde bi se kompletno obrađivalo i dejstvo u Bosni užučke i sandžačke vojske kao i oba pravca u Sremu) da napišem ovde da je komandant XIII puka "Hajduk Veljko" potpukovnik Dragutin Ristić, kad je video da je gotovo sa našim snagama sa sremske strane reke, uzeo pukovsku zastavu i dao je sanitetskom majoru dr.Milivoju Petroviću i redovu Jakovu Nalihu da je spasu. Oni su bili dobri plivači pa je praunuk Veljka Petrovića, dr.Milivoje obmotao zastavu oko struka i sa pomoćnikom plivajući je preneo preko Save kako ne bi pala u ruke neprijatelju (Bitka iznad oblaka-Cer, Gučevo 1914, Branimir Ginić).

Evo još jedna interesantna sličica-priča, vezana je za Sremsku ofanzivu, o mukama našeg naroda sa one strane reke i o (ne)razumevanju njihovih problema naših sa ove strane reke.

Vodeći svoje operacije u Sremu, Dunavska divizija uz pomoć Samostalne konjičke divizije zauzela je Zemun 10. septembra. O tome Anri Barbi, ratni dopisnik francuskog Žurnala u knjizi "Sa srpskom vojskom" piše "Zvona su, udarajući svom snagom, pozdravljala ulazak pobednika u grad, u kojem je, u svakoj crkvi, slavljen "Tebe Boga hvalim", kako bi se nebu zahvalilo na njihovoj potpunoj pobedi. Svi stanovnici Austro-Ugarske ilii Nemačke pobegli su sa trupama. Nasuprot njima, Srbi i Hrvati koji čine većinu građana Zemuna, ostali su i njihov doček pun entuzijazma, odjeknuo je do Beograda, odakle su u barkama stizali mnogi stanovnici. Oni su okitili grad srpskim bojama, a žene su same kitile cvećem srpske vojnike ...."

Kod drugog srpskog zauzimanja Zemuna, na Krstovdan 28. septembra doček nije bio kao prvi put. U knjizi "Junaci odbrane Beograda 1915" autor Žika Živulović piše "Ovoga puta nije bilo slavlja i grljenja sa Zemuncima, kao što se to dogodilo kada je srpska vojska 10. septembar u 17h ušla u Zemun, oduševljeno dočekana uz zvonjavu crkvenih zvona. Austrougari su posle toga masovno pohapsili Zemunce, mnoge osudili na teške kazne, neke čak i streljali. Svetislavu Krstiću, osamnaestogodišnjem dobrovoljcu, to je bilo i prvo ratno iskustvo: "Kad smo ušli u Zemun, ja pojurim kod tetke i babe da me vide s puškom, da sam borac, doneo sam im oslobođenje. A one se zamandalile u kuću. Tetka vrišti: "Beži odavde, što si doš'o, hoćeš da nas Švabe pobiju!" Teču su ti uhapsili što je srbovao. Ja besan, zar se tako dočekuju oslobodioci, u ljutnji porazbijam im kundakom sve prozore i vrata"  

KuK izveštaj o zarobljavanju srpskih vojnika.

[attachment=1]

Stepin izveštaj VK.

[attachment=1]

Обележено 100 година од Колубарске битке


Централна манифестација обележавања сто година од Колубарске битке одржана је у цркви и спомен-костурници Светог Димитрија у Лазаревцу. Том скупу прусуствовали су председник Републике Србије Томислав Николић, председник Републике Српске Милорад Додик, министри у Влади Републике Србије, начелник Генералштаба Војске Србије, изасланици одбране, престолонаследник Александар Карађорђевић, представници борачких организација, чланови породице војводе Живојина Мишића и потомака јунака Колубарске битке.

[attachment=1]

Помен палим колубарским борцима држао је Патријарх српски Иринеј, а потом су положени венци на спомен-костурницу. Између осталих, венце је положила и аустријска делегација.

Председник Николић је у пригодном говору подсетио на величину победе српске војске на Колубарској бици и истакао:
-Мит о непобедивости германског царског оружја сломљен је на Колубари и Сувобору, а та истина је, опет српском победом на Кајмакчалану и Солунском фронту, коначно запечаћена, рекао је председник. Он је нагласио да се та битка проучава безмало на свим војним академијама света, као пример војне вештине, генералске одважности, тактике и стратегије.

-Све што је било биће нашег народа, епско и историјско наслеђе, све што је заветни стих, сва крштења и опела, славе и свадбе, наша генетска историјска и митска матрица, сви наши преци, тада се прелило у онај део срца који бије и добија бој. То је оно што је на Колубари од каплара и трећепозиваца правило јунаке, од војника митског ратника, од генерала и стратега историјску личност. То је тај камен земље Србије, невидљив праг, који је одлучио о победнику, рекао је Николић и додао да је та битка, највећа перјаница у славној и победничкој епопеји Србије, не само у Великом рату, добијена колико вештином војсковођа, толико и преданошћу сваког војника.

[attachment=2]

А пали борци обе зараћене стране, како је нагласио председник државе, сахрањени су у исту гробницу - у храм Светог Димитриј у Лазаревцу.

-Таква порука праштања, разумевања, човечности и поштовања према непријатељу, јединствен је пример. И то је она слика о нама самима, која је наук за будућност. Као што је и победа на Колубари наук, као што је и чињеница да Србија никада у својој историји није водила освајачке ратове, рекао је председник Србије истичући да данас, срећом, водимо неке другачије битке које од нас траже другу врсту мудрости и тактике.

-Победићемо поштујући породични заветни ковчег, који се преноси са оца на сина – да увек и свуда, у свакој животној прилици дамо све од себе, покажемо своје наслеђене врлине, своју љубав према отаџбини, јер немамо право да изневеримо своје јуначке претке, закључио је Николић.

Манифестацији обележавања стогодишњице Колубарске битке присуствовали су чланови колегијума министра одбране и начелника Генералштаба Војске Србије, у оквиру студијског путовања „100 година Колубарске битке“. Они су на Врачевом брду, коти 239, присуствовали историјском часу „Ток Колубарске битке“, са сценским приказом. О току те битке говорио је потпуковник Слободан Ђукић, професор историје са Војне академије.

[attachment=3]

Битка на Колубари представља врхунац напора и вештине комндовања српске војске. У њој је, под најтежим условима, у неизвесној и тешкој борби, до ногу потучена ауастоугарска војска, чиме је рат 1914. године решен у корист српске војске. После Колубарске битке генерал Живојин Мишић унапређен је у чин војводе

Извор: сајт МО РС (http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7625&active=vest)

Документарни филм Колубарска битка (http://www.europeanfilmgateway.eu/sites/all/modules/efgws/video.php?serial=YToxOntzOjM6InVybCI7czoxMDg6Imh0dHA6Ly9hcGkucGljdHVyZXBpcGUubmV0L2FwaS9odG1sL3dpZGdldHMvcHVibGljL3BsYXlvdXRfY2xvdWRmcm9udD90b2tlbj0xNzEzYTVlNzU2OTM0ZmI0OTI2ZTRmY2MwMmIxMTg5NyI7fQ%3D%3D&KeepThis=true&TB_iframe=true&height=400&width=600) из фонда Југословенске кинотеке.

Са сајта: www.europeanfilmgateway.eu

Одата почаст жртвама геноцида у Другом светском рату


Код споменика „Жртвама геноцида у Другом светском рату" на Старом сајмишту данас је обележен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма.

Почаст жртвама  одали су преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници више министарстава и дипломатског кора, удружења и грађани, полагањем венаца код споменика који се налази у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти Старо сајмиште. Церемонији су присуствовали и представници Савеза јеврејских општина Србије и Савета ромске националне мањине.

[attachment=1]

У име Владе венац на вечно огњиште хиљада невино страдалих Срба, Јевреја и Рома положио је министар одбране Братислав Гашић, у пратњи бригадних генерала Жељка Нинковића и Предрага Симовића.

Гашић је, на централној комеморативној свечаности посвећеној Дану сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, истакао да је Старо сајмиште место на коме је пре седам деценија човечност занемела, а злочин и тама надвладали разум. Он је подсетио да је управо тај концентрациони логор био један од првих у Европи, који је остао упамћен и као један од најсуровијих, међу чијим је зидинама у најгорим мукамо умрло хиљаде људи.

- Баш због свих невиних жртава, баш због сваког тог живота који се угасио, не смемо да заборавимо све оно што се дешавало у овом, али и у осталим логорима смрти. Одајемо почаст страдалима и подсећамо ко су били кривци, а ко су и зашто биле жртве, рекао је Гашић, истакавши да сваки трећи човек који је ушао у Старо сајмиште није изашао из њега, док су остали послати у логоре Бањица, Трепча, Јасеновац или у логоре у Немачкој, Пољској и Аустрији.

[attachment=2]

Министар је изразио жаљење што Београд, град на чијој је територији током Другог светског рата било четири логора, нема ни један меморијални центар који би сведочио о страхотама холокауста које су забележене на овим просторима. Он је напоменуо да је захваљујући Влади Србије и представницима града Београда већ покренута иницијатива да и престоница добије меморијални центар додајући да је циљ да се сећање на страдале у Другом светском рату не препусти забораву и да се подсете сви који живе у Србији али и ван ње на велику жртву коју је Србија платила током антифашистичке борбе у прошлости.

[attachment=3]

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма посвећен је Србима, Јеврејима и Ромима страдалим у масовним злочинима током Другог светског рата. Обележава се у спомен на заточнике усташког логора смрти Јасеновац-Доња Градина у који су у ноћи између 21. и 22. априла 1945. године покушали пробој. Кроз логор "Старо сајмиште" који се налазио на територији тадашње НДХ, прошло је око 100.000 људи, од тога је у самом логору убијено 20.000, највише Јевреја, а још толико на стратиштима око града, док су остали слати на пут без повратка у логоре Бањица, Трепча, Јасеновац и даље у нацистичке логоре других земаља.

Izvor: http://www.mod.gov.rs/

Откривено спомен-обележје Ђорђу Вајферту у Дому Војске


У част великану српске историје, Ђорђу Вајферту, вечерас (16.06.2015) је у Дому Војске Србије приређена свечаност поводом 165 година од његовог рођења, на којој је промовисана монографија и откривено спомен-обележје са његовим ликом.
Свечаности у Дому Војске присуствовао је министар одбране Братислав Гашић, државни секретар у министарству одбране Зоран Ђорђевић, чланови Фондације Ђорђе Вајферт, као и многобројни грађани.

[attachment=1]

Фондација Ђорђе Вајферт искористила је данашњу свечаност и уручила захвалнице институцијама и појединцима који су дали велики допирнос да овај пројекат угледа светлост дана. Међу њима је и Министарство одбране, у чије име је захвалницу примио министар Гашић.

[attachment=2]

Рељеф у бронзи једног од највећих добротвора са ових простора открили су директор медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин и Миљан Шћекић, председник Управног одбора Фондације Ђорђе Вајферт.
Пуковник Карапанџин је том приликом нагласио да се током ослободилачких ратова с краја 19. и почетка 20. века посебно прославила српска артиљерија, чему није допринело само изузетно умеће српских артиљераца већ и најсавременији брзометни топови и хаубице за чију набавку заслуге припадају и Вајферту.

Он је напоменуо да ће у току ове године бити постављен рељеф Јовану Драгашевићу, почасном ђенералу и оснивачу првог војног часописа „Ратник“ чије традиције наставаљају магазин „Одбрана“ и часописи „Војно дело“, „Војнотехнички гласник“ и „Нови гласник“.

Један од аутора монографије и редитељ филма о родоначелнику модерене српске индустрије, Светислав Бата Прелић истакао је да наш народ, нажалост, има навику да заборавља људе који су обележили његову историју. Он је напоменуо да је тако и са Вајфертом, кога се људи данас сећају само као богатог индустријалца, а не и као великог добротвора.

Покровитељ догађаја је Фондација Ђорђе Вајферт, која је овом свечаношћу желела да упозна ширу јавност са ликом и делом једног од највећих добротвора са ових простора.

Годину дане пре избијања Српско-турског рата, Ђорђе Вајферт је поклонио новац из фонда за куповину топова за српску армију, а он сам је као добровољац обукао униформу и служио при коњици. За показано јунаштво у српској војсци примио је орден за храброст. Током 1893. Године основао је фонд „Краљ Стеван Дечански“, добротворну организацију која се бринула за глувонему децу и омогућавала им школовање и укључивање у нормалан живот.

Током Првог балканског рата, 1912. године Вајферт је платио за 60.000 векни хлеба које су биле даване најсиромашнијим породицама у Београду, а у доба Великог рата са југа Француске, где је тад живео, слао је помоћ Србији, у коју се после рата вратио, како би помогао у изградњи порушене престонице.Током 1929. године заједно са Единбуршким одбором шкотских жена и Лондонским одбором шкотских жена оснива Болницу за жену и дете у Београду, а за изградњу клуба „Београдско женско друштво“ поклања земљиште.
Такође, донира значајна средства за изградњу зграде Српске академије науке и уметности, а своју богату збирку даровао је Београдском универзитету.

Медија центар „Одбрана“ ове године је започео пројекат симболичног обележавања значајних јубилеја из српске историје откривањем спомен-обележја у Холу Дома Војске Србије. Од вечерас, осим барељефа „Око соколово на бранику отаџбине“ и „Надежда Петровић – ратна болничарка“, ово здање ће красити и лик Ђорђа Вајферта, који је 1887. године за изградњу велодрома (бициклистичке писте) поклонио велосипедистима земљиште на коме се од 1931. године налази Ратнички дом, односно данашњи Дом Војске Србије.


Izvor: Sajt MO RS

13.06.2015

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА ПИЛОТА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА

У селу Влакча, недалеко од Крагујевца, данас је обележана 131. годишњица рођења пилота Михаила Петровића, наредника српске војске и првог српског војног пилота који је, настрадавши у авиону 20. марта 1913, постао прва ваздухопловна жртва наше војне авијације.


У име Министарства одбране венац крај спомен-плоче на родној кући Михајла Петровића положила је делагација Команде Ратног ваздухопловства и ПВО коју је предводио пуковник Драган Панић, а у име Ваздухопловног савеза Србије секретар Савеза Лабуд Булатовић. Осим њих, пошту пилоту Петровићу одали су и представници града Крагујевца, Удружења за неговање ваздухопловних традиција и многобројни мештани.

У склопу манифестације, коју је организовало Завичајно удружења „Михаило Петровић“ из Влакче и Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, одржан је богат културно- уметнички програм.

Izvor: Sajt VS

28. 6. 2015. на Видовдан, центром Крушевца литију су предводили припадници Војске Србије и Министарства одбране. Они су носили ковчег са моштима Цара Лазара, а помен косовским јунацима код Споменика држао је владика крушевачки Давид. Након литије, у Касарни 'Цар Лазар'  положен је камен темељац и освештан крст за цркву која ће на том месту бити изграђена.

[attachment=1]
На Видовдан 1904. године, поводом откривања Споменика косовским јунацима у Крушевцу, директор крушевачке гимназије Димитрије Тричковић обратио се краљу Петру Првом, ослободиоцу:

Српском народу бијаше суђено спречавати силну најезду да и Европу не поплави. На Видовдан 1389. године после љутог и јуначког боја, подлегоше Срби овој валовитој најезди, а јуначку погибију косовских хероја осети и Европа. Витешки косовски јунаци падоше за веру и слободу свога народа, а са њима паде и њихов дични војсковођа цар Лазар, српска круна златна, да у небеском царству заузме светитељско место. Сломи се скиптар али мач остаде.

Дан војних ветерана – 4. децембар обележава се први пут ове године. Тог дана 1912. године потписано је примирје у Првом балканском рату, а око 400.000 бораца Војске Краљевине Србије постали су „стари ратници“, а данас ветерани.

Уз највише државне и војне почасти, председник Републике Србије Томислав Николић, у пратњи министра одбране Братислава Гашића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића, положио је венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали, поводом Дана војних ветерана – 4. децембра.

„Када сте одлучивали – Србија или живот, одлучили сте Србија и живот за оне који ће тек да се роде. Србија ће да постоји док рађа такве синове. Рађа их и данас. Хвала вам у име данашње Србије“- уписао је председник Републике у спомен књигу.
Низом догађаја данас је, први пут широм земље обележен Дан војних ветерана.

У исто време, делегације Министарства одбране и Војске Србије положиле су венце крај Спомен костурнице страдалих у српско-турским и српско-бугарском рату, Спомен костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату и на Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990. до 1999. године на Савском тргу у Београду.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]


Izvor: FB stranica MO i VS

Nije direktno vezano za MO RS i VS ali je objavljeno na njihovoj FB stranici i tice se tradicije.


I jedan komentar



[attachment=1]

A evo i izvestaja drugih medija


[attachment=1]

Izvor:Kurir.rs

Sa Fejsbuk stranice MO i VS


[attachment=1]

Признајем да ми је српски мало зарђао, већ дуго живим у иностранству. У моје време су поклоничка путовања организовали свештеници, ишло се по манастирима.

11.11.2016.
rts.rs

U znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u 11 sati na snagu stupilo primirje, u svetu se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. U Srbiji, kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda, biće položeni venci i odata počast svim stradalim vojnicima i civilima

[attachment=1]

Pre 98 godina, Veliki rat je okončan potpisivanjem primirja u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u šumi kod grada Kompjenj. Taj dan se danas obeležava u celoj Evropi, zemlje Komonvelta ga obeležavaju kao Dan sećanja, a Amerikanci kao Dan veterana.

U Francuskoj, na primer, odaje se pošta i vojnicima poginulim u Drugom svetskom ratu, ali i u novijim sukobima.

Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji, kaže da svi gradovi i sva sela obeležavaju 11. novembar i svi se sećaju svojih mrtvih.

"U svakom selu ćete naći spomenik posvećen tim žrtvama. Svečanostima prisustvuju vojne i civilne vlasti, nekadašnji ratnici ali i građani. U obavezi smo da prenesemo mladima to sećanje jer i danas treba da smo večno zahvalni žrtvama i da budemo svesni da će, nažalost, uvek biti potrebe da žrtvujemo svoj život za svoju domovinu", rekla je ambasadorka Moro.

Srbija Dan primirja obeležava od 2012. godine. Prethodno, taj datum se u Srbiji obeležavao od 1919. godine, sve do početka Drugog svetskog rata. Da bi ponovo gradili kulturu sećanja, smatraju istoričari, potrebno je u ceo proces više uključiti obrazovni sistem ali i ustanove kulture.

"Ako se budemo zadržali na manifestacionom momentu, nećemo doći do suštine, a to je obrazovanje i kulutra. Nedostaje nam znanje koje je stereotipno znanje o velikim bitkama, velikim pobedama i porazima i velikim stradanjima, ali Prvi svetski rat je složena pojava, složen proces koji je trajao četiri godine i bio prvi veliki globalni, totalni rat", objašnjava istoričar Dejan Ristić.

Ono što se promenilo u odnosu na period neposredno posle rata jeste to što se danas odaje pošta žrtvama i na pobedničkoj i na gubitničkoj strani.

"Za istorijske neprijatelje, kao što su bile, na primer, Francuska i Nemačka, bitka kao što je Verdenska, čiju stogodišnjicu obeležavamo ove godine, postala je simbol pomirenja. Treba da se setimo slike kancelara Kola i predsednika Miterana koji su s rukom u ruci obeleželi stradanje u Verdenskoj bici. U toj bici je bilo 700.000 žrtava, ravnopravo i na francuskoj i na nemačkoj strani", rekla je ambasadorka Moro.

Od 1914. do 1918. godine poginulo između 15 i 20 miliona ljudi. Tokom Prvog svetskog rata, Srbija je izgubila trećinu stanovništa. Primirje koje je potpisano 11. novembra bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.

Sa Fejsbuka

ОБАВЕШТЕЊЕ: Први играни филм о Милунки Савић биће емитован вечерас на РТС-2 у 21 сат.
Молим вас да делите ову објаву како би што више људи било упознато са термином и каналом на коме ће филм бити емитован.
Ако уредницима са РТС-а није стало, нама јесте!

Grupa gradjana i MZ Bistrica (opstina Lazarevac) 4.12.2016 godine sa pocetkom u 12 sati u zaseoku Kremenica organizuje postavljanje spomen obelezja komandantu Gvozdenog puka Milivoju Stojanovicu Brki. Naime, Milivoje Stojanovic Brka je poginuo 4.12.1914.godine bas u ovom zaseoku tj brdu Kremenica.

Grupa gradjana je u okviru svojih mogucnosti i bez finansijske podrske drzave (kazu da su kasno podneli zahtev) odlucila da pored Lovackog doma postavi spomen obelezje komandantu 2.pesadijskog``Gvozdenog`` puka. Nekada su stariji ljudi znali i tacno mesto pogibije pukovnika Brke ali se to vremenom zaboravilo posto nikada nije obelezeno tako da je odluceno da se spomen obelezje postavi pored Lovackog doma.

Nadam se da cu biti u prilici da prisustvujem tom dogadjaju i da cu imati neki izvestaj da podelim u ovoj temi.

Nadam se da građani imaju dozvolu za taj spomenik, inače će opštinari očas posla da ga sruše i da se hvale posle kako su zaustavili nelegalnu gradnju. ::)

Verovatno su vodili racuna o tome. Bar se nadam da je tako. Inace iako zivim tu na par kilometara, iako je to u rodnom selu moga oca tek juce sam prvi put cuo da je bas tu poginuo pukovnik Brka, ali i da je Gvozdeni puk bas na ovom potezu vodio borbe tokom Kolubarske bitke. Kazu da je taj vis Kremenica prelazio iz ruke u ruku 64 puta i da je poginulo preko 800 vojnika (verovatno na obe strane inace bi to znacilo da je ceo Gvozdeni puk poginuo).

Ako ne ruše spomenike teroristima koji su iznikli kao pečurke posle kiše uz drumove na jugu, zašto bi rušili Brki?

Zato što njihove spomenike ne smeju ni da pipnu, ali će zato naše da sravne sa zemljom u roku od 5 minuta.

Obecao sam da ce biti izvestaj sa svecanosti povodom postavljanja spomen obelezja komandantu Gvozdenog puka pa evo da to ispunim. Bice to samo foto-izvestaj a ukoliko lokalna televizija postavi neki izvestaj potrudicu se da i to prenesem ovde

Nisam licnu prisustvovao zato sto se uvek nesto namesti bas kada ne treba ali je zato bio mladji sin kao deo protokola posto je sa jos par ucenika muzicke skole odsvirao par melodija - himnu Srbije, Mars na Drinu itd.

Ranije sam razgovarao sa jednim od organizatora i saznao sam da je ovo prakticno finansiralo nekoliko mestana uz malu podrsku MZ i opstine. U ovoj finansijskoj situaciji mislim da je i ovo obelezje veliki uspeh. Nadam se da ce opstina i drugi drzavni organi prepoznati znacaj ovog obelezja i da ce uraditi nesto da ovo mesto nadje svoje mesto na turistickoj, istorijskoj i drugim mapa ovog kraja. A ovo mesto bi uz spomen-kosturnice u Lazarevcu i na Vrace brdu, selo Konatice gde su se takodje vodile zestoke borbe i slicna mesta na teritoriji opstine trebalo da cine jedinstvenu celinu ``Kolubarska bitka``.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8]

Обележена годишњица Церске битке
субота, 19.08.2017.

[attachment=1]

Годишњица Церске битке, једне од најзначајнијих победа српске војске у Првом светском рату предвођене Степом Степановићем и прве савезничке победе у том рату, обележена је у Текеришу код Лознице.

Како је јавила Радио-телевизија Србије, венце поводом 103. годишњице код спомен-костурнице „Церска битка” у Текеришу положили су потомци церских ратника, представници власти, чланови удружења ветерана, поштоваоци историје и многи други.

У част церским јунацима у недељу ће бити одржан осми Церски марш, посвећен војводи Живојину Мишићу током којег ће око 2.000 учесника пешачити од Шапца до Текериша трасом дугом 37 километара. (Бета)

Izvor: www.politika.rs

Отворени дан Речне флотиле у Новом Бечеју
субота, 26.08.2017.

[attachment=1]

Речна флотила је организовала Отворени дан поводом „Великогоспојинских дана”, манифестације и светковине коју Новобечејци приређују за Велику Госпојину, уједно и градску славу, Припадници Речне флотиле пружили су грађанима Новог Бечеја и десетинама хиљада посетилаца ове манифестације прилику да, по први пут, разгледају брод посебне намене „Козара”, речни вишенаменски, патролни и десантни брод и упознају живот морнара кроз разговор и дружење са члановима посада, саопштило је Министарство одбране.

Најзнатижељнији су били они најмлађи посетиоци који су се, уз помоћ морнара, брзо снашли и за кормилом, топовима, нишанским справама, а бројни су били и грађани свих узраста који су одреда, приликом ступања на бродове, пожелели срдачну добродошлицу панонским морнарима.

„За све грађане Општине Нови Бечеј ово је диван догађај, да учествују у Отвореном дану и друже се са морнарима. То приближавање војске грађанству је изузетно добро, посебно у оваквим срединама у којима нема касарни, ни војника. Припадници Речне флотиле, као и припадници свих других родова наше војске увек су и радо виђени и добродошли. Ми ћемо се трудити да будемо најискренији и најбољи домаћини”, рекао је Саша Максимовић, председник новобечејске Општине, који је са својом породицом такође обишао све бродове усидрене на Тиском кеју.

[attachment=2]

На штанду Медија центра „Одбрана” Новобечејци су могли да се упознају и са делом издавачке делатности Министарства одбране и Војске Србије, а бродове Речне флотиле усидрене на кеју моћи ће да посете и током сутрашњег дана.

Речна флотила јединствена је по томе што је вишегодишњу акцију Отворени дан, приближила житељима више приобалних места, па су тако, осим у Новом Саду, морнари претходно гостовали и у Шапцу, Зрењанину и Черевићу. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

На Зејтинлику биће обележена стогодишњица пробоја Солунског фронта
четвртак, 27.09.2018.

Централни скуп поводом 100 година од пробоја Солунског фронта, после којег је уследило ослобађање Србије и пораз Централних сила у Првом светском рату, биће одржан у суботу у Солуну, на српском војничком гробљу Зејтинлик.

Обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта - једног од најславнијих тренутака српске историје који се у свету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа - присуствоваће министар за рад, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић и изасланик председника Србије Никола Селаковић. Према писању медија, очекује се и долазак грчког председника Прокописа Павлопулоса. Истим поводом, дан касније, у недељу, на православни празник Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, на војничком гробљу Зејтинлик, литургију ће служити васељенски патријарх Вартоломеј, патријарх српски Иринеј и домаћин, митрополит неапољско-ставропољски Варнава.

Пробој Солунског фронта, чија је дужина била неколико стотина километара, а на коју је српска војска пребачена 1916. године, после опоравка на Крфу, након албанске голготе, означио је и почетак краја Великог рата. Наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта гласила је:

„Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”.

Резултат те операције, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца – заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. На гробљу Зејтинлик последњих месеци обављани су обимни радови на обнови костурнице и војничке капеле. Пројекат санације Зејтинлика израдио је Републички завод за заштиту споменика културе. За комплетну обнову Војничког спомен-гробља у Солуну Влада Србије издвојила је око 27 милиона динара. Годишњица пробоја Солунског фронта сваке године се обележава у последњој недељи септембра, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

12.10.2018
Откривен споменик Гвозденом пуку у Прокупљу

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић предводила је данас  државну церемонију поводом обележавања стогодишњице ослобођења Прокупља, одржаној у Спомен-парку. Током церемоније, премијерка је открила споменик Гвозденом пуку.

Свечаности, која је почела химном Србије у извођењу Репрезентативног оркестра Гарде, присуствовали  су министри у Влади Србије, представници Министарства одбране и Војске Србије, локалне самоуправе и бројни грађани, а учествовали су и кадети Војне и Полицијске академије.
 
Председница Владе описала је Гвоздени пук, састављен од гвоздених Топличана, као - пук славних.
 
- Стати овде, пред овај споменик, пред 1.300 мртвих, шест и по хиљада рањених, пред историју, пред Србију за коју су се борили, више је од части, више од обавезе, то је тренутак апсолутне покорности, пред онима који су нас учинили непокоренима, пред онима који су нас научили правом значењу речи – слобода. Дуг који имамо је ненаплатив и вечан - изјавила је премијерка.

Она је поручила и да се слобода само једном осваја крвљу, челиком и славном смрћу.
 
- После је паметни народи цене, чувају и живе. Уживају у њој сваки свој дан, сваки трен. Уживају у својим породицама, у перспективи својих породица, перспективи коју једино пружа мир. Улажу у слободу и улажу у мир, свој труд, свој рад и све своје знање, да би за будуће генерације слобода и мир били сигурни и вечни - истакла је Ана Брнабић.
 
Аутор споменика је академски вајар Чедомир Ристић, а иницијатива за његову изградњу покренута је 2015. године.
 
Раније данас, у згради Општине у Прокупљу одржана је седница Владе Републике Србије с једном тачком дневног реда – развој Топличког округа. Осим министара у Влади, седници су присуствовали и начелник Топличког округа Милан Аранђеловић, градоначелник Прокупља Александар Симоновић и председник Скупштине општине Прокупље Дејан Лазић.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Izvor: saj MO RS

У овај број нису урачунати умрли од болести које су харале, као на пр. колера 1913. или пегави тифус 1915. године. Нису урачунати ни ратници који су касније од рана умирали у болницама а таквих је било много. Нису урачунати ни они преживели, који су после повратка кућама, од последица ратних напора поумирали када су били у најбољим годинама.
Од тог ударца Топлица се неће никада повратити.

Sećanje na srpske i grčke vojnike poginule u Prvom svetskom ratu

Uz vojne počasti, danas je u Pirotu održana tradicionalna komemorativna svečanost u znak sećanja na srpske i grčke vojnike poginule u Prvom svetskom ratu i sahranjene u ovom gradu.

Delegaciju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predvodio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Želimir Glišović, koji je ovom prilikom položio vence na grčkom vojničkom groblju i kraj Spomenika stradalim Piroćancima u Prvom svetskom ratu.

Vence na spomenike poginulim ratnicima položile su i delegacije Vlade Republike Srbije, ambasada Grčke i Kipra, organa lokalne samouprave i organizacija koje neguju tradicije odbrambenih i oslobodilačkih ratova.

U sastavu delegacije Vlade Republike Srbije bili su vršilac dužnosti pomoćnika ministra odbrane za ljudske resurse Siniša Radović i savetnik ministra odbrane Nikola Banjac.

U Pirotu je sahranjeno 7610 srpskih i 358 grčkih vojnika i oficira koji su se zajedno borili i stradali tokom Prvog svetskog rata, a njima u čast svakog septembra se organizuje zajednička srpsko-grčka komemorativna svečanost.

[attachment=1]


Izvor (https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/A53A8884509E11EE9E880050568F5424/secanje-na-srpske-i-grcke-vojnike-poginule-u-prvom-svetskom-ratu)

Počasna paljba povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Na osnovu naređenja vrhovnog komandanta Vojske Srbije i predsednika Republike Aleksandra Vučića, pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su počasnu artiljerijsku paljbu uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Sa Savskog platoa Kalemegdana ispaljeno je deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa, čemu je prethodilo podizanje državne zastave, intoniranje himne Republike Srbije i čitanje naredbe o izvršenju počasne paljbe.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji proslavlja od 2012. godine, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Izvor (https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/8737AA827FE011EE9E880050568F5424/pocasna-paljba-povodom-dana-primirja-u-prvom-svetskom-ratu)

Polaganje venca povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Izaslanik vrhovnog komandanta Vojske Srbije i predsednika Republike Aleksandra Vučića, ministar odbrane Miloš Vučević položio je danas venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

U pratnji ministra odbrane bili su načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović i načelnik Operativne uprave (J-3) Generalštaba general-major Tiosav Janković.

Posle polaganja venca, ministar odbrane je u spomen-knjigu upisao:

„Slobodu, mir i ljubav prema otadžbini, porodici, prema bližnjem svom, ostavili su nam u nasledstvo svi znani i neznani junaci pali u oslobodilačkim ratovima Srbije. Njihov zalog bili su njihovi životi. To nas obavezuje kao ljude, kao njihove sinove i kćeri, unuke i praunuke da se večno klanjamo senima ovih besmrtnih  junaka.

Njihova žrtva treba da nam bude zavet i vodilja da svim svojim srcem i dušom branimo i gradimo našu otadžbinu. Da je čuvamo za buduća pokolenja, za svu našu decu, jer je sav smisao naše borbe sigurna, večna i srećna naša otadžbina Srbija!“

[attachment=1]


Izvor (https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/6E6FAC43808311EE9E880050568F5424/polaganje-venca-povodom-dana-primirja-u-prvom-svetskom-ratu)

Пажњу ми је привукла униформа коју носи Мојсиловић. Свечана генералска униформа?

Та униформа није никаква новина. То је стандардна свечана униформа још из времена ЈНА уз измене ознака. Униформа (крој и боја) је иста и за генерале и за официре (право су имали пуковници и потпуковници на вишим командним и штабним дужностима, односно они који су завршили ШНО). Од скоријег времена је и ношење амблема ВС на рукаву на свечаној униформи. Боја свечане униформе за КоВ је идентична боји тамне морнаричке униформе. Дугмад на блузи су жута, на два рада. Ознаке чинова су стандардни.

Dan vojnih veterana

U komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije danas je nizom komemorativnih aktivnosti obeležen 4. decembar — Dan vojnih veterana, u znak poštovanja i sećanja na ratnike koji su se borili za slobodu otadzbine.

Svečana akademija tim povodom održana je u Domu Garde, uz prisustvo ministra odbrane Miloša Vučevića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, njihovih kolegijuma, predstavnika državnih institucija, veteranskih udruženja, verskih zajednica i vojno-diplomatskog kora, vojnih veterana i brojnih visokih zvanica.

U okviru obeležavanja praznika, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije su u više gradova i opština položile vence i cveće kraj spomen-obeležja starešinama i vojnicima stradalim u oslobodilačkim i odbrambenim ratovima i učestvovale u komemorativnim svečanostima na lokalnom nivou.

Dan vojnih veterana obeležava se u spomen na datum kada je 1912. godine potpisano primirje u Prvom balkanskom ratu i kada je 400.000 boraca Vojske Kraljevine Srbije dobilo zvanje „stari ratnik“, odnosno vojni veteran.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor (https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/D15A16FC92B011EE9E880050568F5424/dan-vojnih-veterana)