PALUBA

Grad kneza Lazara ili Šaren Grad (od turskog naziva Aladža Hisar) je utvrda u Kruševcu prestonica kneza Lazara. U sklopu grada se nalazi i kneževa dvorska crkva tzv. Lazarica. Danas je od grada ostalo vrlo malo ruševina.

[attachment=2]

Građen je po modelu i na iskustvima vizantijske i srpske odbrambene arhitekture prethodnog perioda, kompleks je najverovatnije podignut u dve faze: "mali grad" (glavna kula, rampa, rov i jedna manja kula) i palata sa pratećim objektima u jugozapadnom delu, zidani su istovremeno i nešto ranije u odnosu na ostale profane građevine, utvrde "velikog grada" i crkvu Lazaricu. Glavna kula (Donžon kula) je bila visoka 18 metara i kroz nju se ulazilo u grad. Kula je smeštena u severoistočnom delu Lazarevog grada, a u podnožju je imala rovove sa vodenim preprekama.  

[attachment=1]

Pored ostataka više kula u bedemima utvrđenja, među mnogobrojnim objektima "velikog grada" značajem i veličinom izdvajaju se pridvorna crkva, palata i konjušnica


Prošlost grada

Utvrđenje u Kruševcu se prvi put pominje 1381. godine, tako da ga je najverovatnije podigao sam knez Lazar ili je pak značajno proširio i ojačao neku stariju utvrdu koja se tu nalazila. U njemu se tada nalazila kneževa prestonica iz koje je vladao svojim zemljama. Kao grad Kruševac se prvi put pominje početkom 1387. godine, u povelji kojom knez Lazar potvrđuje ranije trgovačke privilegaje Dubrovčanima ("U slavnom gradu gospodstva mi Kruševcu").

Posle Kosovskog boja Turci su na kratko preuzeli kontrolu nad gradom, ali je ona brzo vraćena Srbima.

Lazarev sin i naslednik Stefan je upravljao despotovinom iz Kruševca sve do 1405. godine, kada prestonicu premešta u Beograd, koji je od 1403. godine počeo da obnavlja i utvrđuje. Međutim Kruševac nije gubio na značaju, jer se despot 1413. godine u njemu sastao sa sultanom Mehmedom I.

[attachment=3]

Borbe oko kontrole nad gradom nisu prestajale tokom cele prve polovine XV veka, pa on biva predavan Turcima 1413. (na kratko) i 1427. godine (despot Stefan ga pred kraj života predaje), da bi ga 1437. godine osvojili Mađari. Sporazumom o obnovi despotovine Đurđu Smederevcu (Brankoviću) je 1444. godine vraćen Kruševac, ali ga Turci i definitivno osvajaju 1454. godine kada ga nazivaju Aladža Hisar (Šareno brdo) tj. Šaren Grad kakvim im se učinio zbog pitomih župskih predela sa brojnim modrim vinogradima po osojnim stranama, kao i zbog šarenog izgleda opekana crkvi i kamenim zidinama grada.

U vreme Velikog bečkog rata 1689. grad je bio oslobođen od Turaka. To se desilo još dva puta u XVIII veku: 1737-1739. godine i za vreme Kočine krajine, 1789. godine. Grad je vraćen Turcima 1791., Svištovskim mirom.

 U Prvom srpskom ustanku grad je oslobođen 1806. i bio slobodan do 1809. Ustanici ga opet zauzimaju 1810. godine, ali krajem ustanka 1813. opet pada pod tursku vlast. Kruševac je konačno oslobođen od Turaka 1833. godine kada je predat srbima.

[attachment=4]

Lazarev grad danas

Najbolje očuvani deo nekadašnje Lazareve prestonice je dvorska crkva svetog Stefana tzv. Lazarica. Pored nje ostalo je vrlo malo od tvrdog grada Kruševca, kako ga naziva Konstantin Filosof. Danas su opstali ostaci Donžon kule kroz koju se ulazilo u grad i deo istočnog bedema koji se na nju nadovezivao. U zidovima kule i danas postoji hodnik sa stepeništem kojim se stizalo na više nivoe i izlazilo na gradske bedeme.

[attachment=5]

Jedna od posebnih zanimljivosti ove kule je i to da je ozidana oblucima, što je prava retkost i verovatno jedan od razloga za Turke da celoj utvrdi daju ime Šaren Grad. Prostor nekadašnjeg utvrđenja je pretvoren u park u kome se nalazi i muzej. Park je skoro u celini zapušten, sem oko crkve.

Bedemi, kao i ostaci drugih građevina su jako loše očuvani, neobeleženi i ninakoji način nisu zaštićeni od vandala. Deo zidina je u prošlom veku srušen da bi se izgradile kuće u čijoj se izgradnnji verovatno koristio kamen iz utvrđenja.


Izvor: Aleksandar Deroko, „Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji“ , Beograd, 1950.
         Sekcija tvrđava: Kruševac

Lazarica
[attachment=1]

Spomenik Knezu Lazaru i vaš palubarac ''preki'' na odsluženju vojnog roka :)
[attachment=2]

Cela restauracija ove tvrdjave bi iznosila 5 miliona eura ,barem je tako proracunao jedan covek iz  krusevca !!! "Deo zidina je u prošlom veku srušen da bi se izgradile kuće u čijoj se izgradnnji verovatno koristio kamen iz utvrđenja."  :jok  to uopste nije deo vec pola tvrdjave, danas mozete videti samo deo od slova V (na karti) pa jedna prava povucena linija do glavnog ulaza (izmedju je muzej) pa na gore do donzon kule !!!

Razglednica iz 1930. godine.


[attachment=1]

Detalj kule snimljen 1944. godine.


[attachment=1]

Nekoliko fotografija sa Panoramio (http://www.panoramio.com).


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ostatci dvora Kneza Lazara kraj kule.


[attachment=1]

...

Još neki podaci o Šaren Gradu, ovog puta sa sajta Turističke organizacije grada Kruševca (http://www.turizamkrusevac.com/sr/upoznajte-krusevac/znamenitosti-u-gradu-krusevcu/96-arheoloski-park-lazarev-grad) u okviru prezentacije Arheološkog parka "Lazarev grad".

...


Lazarev grad

Svoj prestoni grad knez Lazar, po svemu sudeći, podiže 1371. godine, kada kao najmoćniji oblasni gospodar učvršćuje vlast na čitavoj osvojenoj teritoriji. Kao grad, Kruševac se prvi put pominje početkom 1387. godine, u povelji kojom knez Lazar potvrđuje ranije trgovačke privilegije Dubrovčanima (”U slavnom gradu gospodstva mi Kruševcu...”).

Značajna saznanja o izgledu srednjevekovnog Kruševca i potpuniju sliku o životu koji se u njemu odvijao pružila su obimna arheološka istraživanja kompleksa, obavljena od 1961. do 1971. godine. U prethodnom periodu od srednjevekovnih objekata bili su poznati crkva Lazarica, ostaci glavne kule sa delom bedema prema severu i neznatni tragovi zidova unutar samog kompleksa.

Utvrđenje nešto izduženo u pravcu jugozapad - severoistok (dimenzija 300 x 200 m, po osama), obuhvata prirodnu zaravan sa najvišom kotom 161,33 m. Građen po modelu i na iskustvima vizantijske i srpske odbrambene arhitekture prethodnog perioda, kompleks je najverovatnije podignut u dve faze: "mali grad" (glavna kula, rampa, rov i jedna manja kula) i palata sa pratećim objektima u jugozapadnom delu, zidani su istovremeno i nešto ranije u odnosu na ostale profane građevine, utvrde "velikog grada" i crkvu Lazaricu. Pored ostataka više kula u bedemima utvrđenja, među mnogobrojnim objektima "velikog grada" značajem i veličinom izdvajaju se pridvorna crkva, palata i konjušnica.

[attachment=1]

Kao jedan od malobrojnih gradskih centara i važno političko, privredno i ekonomsko središte Moravske Srbije, Kruševac je pružio dragocen doprinos razvoju kulture i umetnosti ovog doba. Izuzetna dostignuća u oblasti crkvenog graditeljstva i monumentalnog slikarstva ovu epohu čine najoriginalnijom u čitavoj srpskoj srednjevekovnoj umetnosti, predstavljajući istovremeno, posebno po svojevrsnom graditeljskom zamahu, i jedini vitalni stvaralački ogranak vizantijske arhitekture poznog srednjeg veka.

Od XIV veka, u Srbiji se počinju graditi gradske celine sa jasno definisanim urbanim konceptom. Takav tip grada predstavlja i srednjevekovni Kruševac koji će, primenjenim odbrambenim rešenjem i načinom na koji su objedinjene vojna i civilna funkcija, postati obrazac za kasniju izgradnju utvrđenih gradova u Moravskoj Srbiji.

Od ostalih objekata na prostoru "malog grada", izuzev kule manjih dimenzija (očuvana u visini od oko 0,50 m), na zapadnoj strani, otkriveni su ostaci cisterne za vodu, na najsevernijoj i istovremeno najnižoj koti u odnosu na čitav kompleks. Kao deo odbrambenog sistema, rampa je zahvatala prostor između zidova kule i bedema prema severu i istoku, s jedne, i potpornog zida rova sa druge strane.

Najznačajniju novinu u sistemu građenja srednjevekovnog Kruševca predstavljaju profani objekti raspoređeni unutar slobodnog prostora u okviru gradskih zidina, poput skupine građevina civilnog karaktera u jugozapadnom delu kompleksa. Među njima dominira stambeni objekat kvadratne osnove, dimenzija 17,70 x 19,50 m, zidova mestimično očuvanih u visini od 0,60 m. Po svemu sudeći u pitanju je kneževa palata, ozidana oblutkom, sa dominantnim otvorenim tremom i četiri prostorije.

[attachment=2]

Od ostalih građevina u ovom delu utvrđenja, veličinom se izdvaja konjušnica, približno kvadratne osnove, zidana lomljenim kamenom, unutrašnjih dimenzija 12x13 m i sa kotom nižom za 2,20 m od nivoa ostalog terena, na čijem je ulazu, sa severoistočne strane, bila postavljena široka rampa. Jedan od najznačajnijih nalaza sa ovog objekta - liveni bronzani medaljon, ažuriran i ukrašen pozlatom, sa heraldičkom predstavom lava u grmlju i prepletom stilizovanih krinova, pripada ukrasnim delovima konjske opreme (stalna postavka Narodnog muzeja Kruševac).

Sudeći prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, a imajući u vidu izmenjenu prostornu i funkcionalnu organizaciju kruševačkog grada, moguće je pretpostaviti da su nasuprot stambene celine na jugozapadnoj strani, u severozapadnom delu kompleksa bile smeštene zanatske radionice, poput kovačnice, delimično ukopanog objekta manjih dimenzija (3 x 3,5 m), ozidanog lomljenim kamenom.

Donžon kula

Glavna gradska kula ("Donžon"), danas očuvana u visini od oko 18 m (objekat je bio visok preko 20m), zidana je oblutkom i lomljenim kamenom, sa tesanicima od peščara kao ojačanjima u uglovima. Na osnovu vidljivih ležišta međuspratnih konstrukcija na istočnoj strani, gde se nalazio i glavni ulaz, može se zaključiti da je, pored prizemlja, imala četiri sprata. Približno spoljni oblik linije glavne kule i bedema koji od nje polaze u pravcu severa i istoka, prati odbrambeni suvi rov dubine 4,5 m i maksimalne širine 9 m, neobrađenog dna, sa stranicama ojačanim potpornim zidovima.

[attachment=3]

Građevina je imala odbrambenu ulogu, posebno kao poslednji otpor neprijatelju koji je već prodro unutar zidina grada.

Poznati srpski slikar Stevan Todorović  (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80)) je u ratu sa Turcima 1876-1878 bio ratni slikar i novinski izveštač. Tom prilikom je načinio i ovaj crtež srpskog logora smeštenog oko kule Kneza Lazara.


[attachment=1]

Crkva svetog Prvomučenika Stefana, poznatija kao Lazarica, nalazi se u centru današnjeg Kruševca, a podigao ju je, najverovatnije između 1377/1378. i 1380. godine, knez Lazar (1371 — 1389), kao pridvornu crkvu (ranije su postojala mišljenja da je reč o manastirskoj crkvi svoje novosagrađene prestonice, Kruševačkog Grada. Ima osnovu trikonhosa, a njena spoljašnjost je urađena na vizantijski način, naizmeničnim ređanjem reda tesanika i tri reda crvene opeke. Crkva, zajedno sa Ravanicom, predstavlja svojevrstan početak Moravskog stila i pripada građevinama sažetog tipa. Ona je prvi objekat u Srbiji koji je doživeo stručnu restauraciju i konzervaciju, što je obavljeno u periodu od 1904. do 1908. godine, pod rukovodstvom arhitekte Pere J. Popovića. Pre njega, crkva je, nakon oslobođenja grada od Turaka, tokom XIX veka doživela nekoliko amaterskih obnova.

Zaštitni radovi na arhitekturi crkve i konzervacija njenog ikonostasa, iz sredine XIX veka, je obavljena 1989. godine, a čitav objekat se danas pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.


[attachment=1]



Arhitektura

Crkva Lazarica ima osnovu trikonhosa sažetog tipa sa tri traveja i kubetom nad srednjim. Na zapadnoj strani se nalazi narteks koji je prvobitno imao tri ulaza, ali su bočni kasnije zazidani. Nad njim se uzdiže zvonik sa katihumenom, koji je na spratu imao kapelicu.

Spoljašnjost crkve karakteriše vizantijski način zidanja smenjivanjem reda žutog tesanika sa tri reda crvene opeke, a urađene su i široke spojnice maltera, koje izbijaju iz ravni koju stvara zid.

Bočne strane crkve su, kao i sve tri apside trikonhosa, podeljene u vertikalne delove, koji se završavaju arhivoltama, dok je horizontalna podela u tri dela izvedena pomoću dva kordonska venca. U najvišem delu su smeštene, međusobno različite, kamene rozete na crveno-žutoj šahovskoj podlozi, dok su u zoni ispod njih, smešteni prozori, oko kojih se nalazi ukrasna kamena plastika u obliku prepleta. Rozete, kao i neki kameni prepleti, spadaju među najbolje u Moravskom stilu i predstavljaju najefektnije dekorativne elemente koji, uklopljeni u dobro zamišljene i proporcionisane arhitektonske oblike, čine izuzetno skladnu celinu.


Unutrašnjost

Prema dosadašnjim istraživanjima, crkva nije bila živopisana sve do sredine XVIII veka. Tada je zograf Andra Andrejević sa svojim ljudima oslikao crkvu, između 1737. i 1740. godine, ali su do danas opstali samo fragmenti njihovog rada. Crkveni ikonostas potiče iz 1844. godine i danas je sačuvan u potpunosti. Njegov autor je najverovatnije bio slikar Živko Pavlović (deda Milene Pavlović-Barili), a konzerviran je 1989. godine.

izvor (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83)

Fotografija datirana 05.05.1957. godine.


[attachment=1]

Lazarica na foto-razglednici, 60-te godine prošlog veka.


[attachment=1]

Dižu bedeme kneza Lazara!
Sofija BABOVIĆ   25. septembar 2018.

Reporter "Novosti" u arheološkom kompleksu Lazarev grad u centru Kruševca, gde su u toku značajni radovi. Stručnjaci krenuli u veliku naučnu avanturu i počeli realizaciju nacionalnog projekta

[attachment=1]

Stručnjaci Narodnog muzeja u Kruševcu i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Republike Srbije i zvanično su se upustili u veliku naučnu avanturu: istraživanje i obnovu lokaliteta u nauci poznatog kao Kruševački grad. Sonde su najpre iskopali arheolozi, koji će istraživati 20 radnih dana, a u okviru nacionalnog projekta koji treba da u žižu naučnog interesovanja stavi neprocenjivu srednjovekovnu srpsku prestonicu građenu od 1371. do 1378.godine, konzervatori se priključuju od 1. oktobra, kada će početi konzervacija i delimična rekonstrukcija grada.

- Projekat "Kruševački grad - konzervatorsko-restauratorski radovi" trajaće četiri godine i predstavlja dugoročnu viziju konzervacije, obnove i prezentacije srednjovekovnog Kruševca kao prestonice kneza Lazara Hrebeljanovića, središta Moravske Srbije s kraja 14. veka - predočava za "Novosti" arheolog Marin Bugar, rukovodilac arheoloških istraživanja. - U prvoj sezoni posvetili smo se delu terena koji se nalazi uz zapadni bedem, koji će biti obnovljen u dužini od 50 metara, visini oko 2,5 m i širini oko dva metra. Dve manje sonde koje smo otvorili treba da definišu i redefinišu stratigrafske slike, odnosno naseobinske procese, koji su se odvijali na prostoru Arheološkog parka, a koji datiraju još od perioda mlađeg kamenog doba, odnosno starčevačke kulture, pa preko kasnog bronzanog i starijeg gvozdenog doba, sve do vremena kneza Lazara i kasnijeg otomanskog perioda.

[attachment=2]

Arheološka istraživanja koja su uključila i studente arheologije treba da rasvetle i kulturne horizonte u do sada neistraženim zonama. Planirano je čišćenje od vegetacije i šuta, skidanje drvene spratne konstrukcije na kuli 6 i čišćenje zidova vodom pod visokim pritiskom. Za rekonstrukcije će se koristiti adekvatan kamen iz okolnih majdana, prilagođen tehnici nekadašnjeg zidanja.

- Predviđeno je da naredne godine istraživanja i obnovu sličnih kapaciteta realizujemo u severnom delu grada, zajedno sa radom na samim bedemima, da bismo 2020. i 2021. godine radili parterno uređenje unutrašnjosti grada - napominje sagovornik "Novosti".- Poseban deo projekta odnosi se na dekorativno osvetljenje, odnosno stvaranje novog vizuelnog doživljaja kompleksa. Donžon kula - prizemlje i četiri sprata, biće predmet rada poslednje dve sezone.

[attachment=3]

Sa glavnom kulom otvara se i širi turistički prostor i potencijal. Jer, ne samo da bi po završetku projekta trebalo da se Lazarev grad, čije su dimenzije 300 h 200 metara, konačno predstavi na način koji zaslužuje, već bi se i samo nalazište konačno i vizuelno odvojilo od urbane sredine šireg centra Kruševca, koji ga pritiska sa svih strana. Ministarstvo kulture podržalo je projekat sa pet miliona, a lokalna samouprava sa pola miliona dinara.

MUZEJ

OSIM više nepokretnih celina u autentičnom gradu Lazara Hrebeljanovića(1329-1389), smeštena je zgrada Narodnog muzeja, podignuta 1863. godine, za potrebe gimnazije, druge u Srbiji, a koja danas čuva baštinu u čak 900 kvadrata, sa stalnom postavkom od, zasada, 2.000 eksponata.

Crkva Lazarica bila je, naravno, dvorska, izgrađena u slavu rođenja despota Stefana Lazarević, koji je sa majkom, kneginjom Milicom vladao baš na ovom prostoru sve do 1393. godine. Veruje se da je na put ka Kosovu polju, 1389. godine, iz Lazarevog grada, krenulo oko 10.000 vojnika.

DEO GRADA KRILA ZEMLjA

PRVA istraživanja Lazarevog grada, praćena konzervacijom i delimičnom rekonstrukcijom otpočela su davne 1961. godine. Kampanje su se nastavile početkom 70-ih godina, zaštitna arheološka istraživanja prilikom obnove Parohijskog doma 1998.godine, a realizovao se i projekat koji se odnosio na crkvenu stazu 2002.

Poslednje arheološke kampanje desile su se 2010. i 2012.godine iza muzejske zgrade, u okviru projekta rekonstrukcije zgrade kruševačkog muzeja. Manje je poznato da se pre prvih istraživanja, na terenu mogla videti samo glavna gradska (donžon) kula,visoka 18 metara i Crkva Lazarica! Tek su se kasnije, sa daljim istraživanjima otkrivale i druge nepokretne celine: palata kneza Lazara, konjušnica, kovačnica, grnčarska radionica i drugi prateći objekti!

Izvor: www.novosti.rs

Nekoliko kratkih snimaka snimljenih ove godine.


https://youtu.be/S0z9Lob8Zmc


https://youtu.be/87fpQT6Akxc


https://youtu.be/h0znmMCYqS4

O prošlogodišnjim arheološkim radovima, kao i o trenutnim radovima na rekonstrukciji i daljim planovima.


https://youtu.be/N7gz16iodQc

Snimak iz Jugoslovenske Kinoteke, Lazarica




https://youtu.be/Br6vfCNRYcg

Dokumentarni serijal posvećen Moravskoj Srbiji, redakcija za kulturu i umetnost RTS.




https://youtu.be/UFCVFiZC5Vg (https://youtu.be/UFCVFiZC5Vg)

Ostaci branič kule, Kruševac, 05.04.1959. godine.


[attachment=1]

Akvarel iz 19. veka, Lazarica i ostaci branič kule.



[attachment=1]


[attachment=2]

Kruševački grad u doba Kneza Lazara, "Utvrđenja Moravske Srbije, Marko Popović, Beograd 1989."



[attachment=1]

Kada se stane na pravu poziciju pred staklenom tablom pred ostatcima branič-kule Lazarevog grada, može se sagledati kako je grad nekada izgledao.



[attachment=1]

Prilog iz 2018. godine.



https://youtu.be/65WjBB-n7Bg

O Arheološkoj kampanji tokom 2019. godine.



https://youtu.be/g8PVoRO1qjw


https://youtu.be/4ZaHbU9U7jk

https://youtu.be/SpIOTSLhW4A

Кула цара Лазара.


[attachment=1]
Крушевац је главна и највећа варош у округу. Она се находи на незнатном брдоравњу над моравском равницом, 1 сат на југ од западне Мораве, по сата на запад од Расине. Крушевац је изишао на глас од онога доба, када је цар Лазар пренео у њега своју владалачку столицу. Али за недуга века свога, нова је столица Лазарева уплетена у многе народне несме, које, и ако казују црне дане из српске прошлости, опет уливају неки животворни дух у појасе који настају на нов живот и на нову борбу.
Од старога града и дворова цара Лазара нема данас готово ништа. Град је већ до земље порушен, и од Лазаревих дворова остао је још један једини остатак - Кула Цара Лазара, али је и она веома опала. У средини града, мало на запад од куле, стоји дворска Лазарева црква, која је обновљена, и служи. Црква је ова једна од лепих грађевина ондашњега српскога наимарства. У новом поправљању, у неколико је нагрђен првобитни њезин облик.
На северној страни града, баш до пута, стоје развалине од неке старе грађевине: једни веле од простога амама, а други кажу од џамије, за коју се прича да је дело узајамне трпљивости ћери Лазареве Милеве. Њој је, веле, султан, узевши је за жену, начинио цркву крај двора свога, па и она начини у Крушевцу џамију, да би он имао где клањати, кад би у Крушевац дошао?!
На источној страни садашње вароши има једна рупчага, без икаквих других старинских знакова. Прича се, да је ту био гроб Вука Бранковића, који су Турци поштовали. Али Срби, кад су под Карађорђем освојили Крушевац, ископали су те кости, спалили их, и пепео развејали по ветру, а место где су оне биле, ружили су после како се најгоре може.
То су мало не сви споменици негдашњега Крушевца, споменици, који су се одржали до данашњега доба… - Милићевић, 'Кнежевина Србија', стр. 745.
Ми не знамо колако је времена, после косовске битке, Крушевац био стоно место српском владаоцу; али се не ћемо преварити ако претпоставимо да је он то био једва донде, докле се и наследник Лазарев, Стеван Високи звао и потписивао кнезом, а то је до смрти Милице мајке његове, која је преминула . новембра 1405. Јер одмах, после њене смрти, 2. декембра он издаје једну повељу којом потврђује Дубровчанима неке повластице, па ји пошисује у славном граду Борчу (у данашњој Гружи).
Крушевцу је, око године 1413-1414, Деспот Стеван Високи имао састанак с турскии царем Мохамедом, где су углавили савез међу собом.
Крушевац су Турци заузели јамачно наскоро после смрти Деспота Стевана Високог, Лазарева сина, који је преминуо 1427. И Брокијер француски путник, који је пропутовао кроз Србију 1432-1433, вели да су Турци заузели Крушевац шест година пре његова проласка кроз ту варош, па и према томе некако излази да је Крушевац пао оне године кад је цар Лазарев син умро. Стеванов животописац, Философ Констадин тако и каже да је султан Мурат освојио Крушевац 1427, и Крушевљани су се разбегли куд који. Крушевац се помиње и после неколико пута у нашим кроникама. Тако српски летописи помињу под годином 1437. да 'попалише Угри турска дријева под Крушевцем.'

Град Крушевац (Алаџа-Хисар) у путопису Евлије Челебије


[attachment=1]
Подигли су га српски краљеви, а освојио Гази Худавендигар. Према Сулејман-хановом катастарском попису, то је засебан санџак у румелијском елајету. Ту је седиште његовог санџак-бега. Овај санџак има свога алајбега, церибашу и јузбашу. Ова исламска војска (спахије) са леном која доноси три хиљаде акчи ренте води на војну по једног оклопника, са санџак-беговом војском има свега три хиљаде војника. То је кадилук у рангу кадилука од сто педесет акчи. У крушевачкој тврђави налази седамдесет војника. Ту се налази представник Портиних спахија, јаничарски сердар, харачага, мухесиб, баждар, варошки војвода и варошки ћехаја.
Тврђава се налази на  једном питомом брегу; има шестоугаони облик, а сазидана је од камена тако да иза једног црног следи бели камен. То је красна и мајсторски израђена тврђава, али је мало руинирана. У самој тврђави налази се неколико сиротињских кућа, довољна количина муниције, два топа и једна капија, која је окренута према западу.
Крушевачка варош налази се на западној и северној страни тврђаве, у једном пространом пољу, тако да је с обе стране сва окићена вртовима (виноградима) по питомим ниским брдима.
У вароши има девет махала, од којих су најпознатије Бегова-махала и Сарај-махала. Ту има девет муслиманских богомоља. У чаршији се налази Худавендигарова џамија у старом стилу… Једна џамија зове се Алајбегова џамија. Ту има и једна медреса, две текије, три дечје школе, један пријатни хамам, који је подигао Мурад-хан и увакуфио га у своју џамију.
Ту се, даље, налазе три мала и један велики трговачки хан. Само, он није прекривен оловом. Овде има свега сто педесет дућана, али нису грађени од тврдог материјала нити су нарочито лепи него су већином грађени од дрвета.
Мештани се служе неком врстом округлог бардака са округлим поклопцем. Неки крајишници стављају у те бардаке вино. То је интересантан бардак. На чаршији и на базару нема нмного друге робе. Има много винограда и башча. Клима је пријатна. Месно становиштво носи крајишку одећу и говори лепо српски и бугарски.
Подигавши се одатле и идући опет у северном правцу, прешли смо Мораву на коњима. Затим смо на обали ове реке разапели своје чадоре и одсели. Само смо те ноћи били јако опрезни јер је у мене, сиромаха, било једанест товара акчи.
Сутрадан смо зором кренули одатле опет у северном правцу обалом реке Мораве и дошли у касабу Јагодина. -
Евлија Челеби, Путопис, превод Хасим Шабановић, Сарајево 1979.

Branič kula Lazarevog grada, oko 1980. godine.




[attachment=1]

Branič kula Lazarevog grada, 1958. godine.




[attachment=1]